SLOBODNAVOJVODINA

GODINA XI · BROJ 52 · 19. MART 2010. · BESPLATAN PRIMERAK www.lsv.org.rs

VOJVODINI DVA PUTARAČUNAT AUTOPUT

Za Pokrajinu Planirano manje od dva odsto novca iZ ovogodišnjeg niP-a

strana 2-3

strana 5

Maja Sedlarević, funkcionerka lSv

Uz nadležnosti Vojvodini vratiti

imovinu i izvorne prihode

strana 9

strana 12-13

Stigli izvodi iz matičnih knjiga Sa neograničenim rokom važenja

TRI BOJE TRAJNIH IZVODA

BEZ NOVCA, DECENTRALIZACIJA

JE BESMISLENA

Franc šausBerger, direktor instituta

evropSkih regiona (ire) iz salZBurga

KREĆE ODLUČNA BORBA PROTIV

DEČIJE PORNOGRAFIJE

strana 12

strana 7

ČIJE SU NAŠE PARE?

Autoput koji svakako mora biti izgrađen, jer se ne može preskočiti od granice do Beograda, računa se dva puta kao investicija u Vojvodini.

Jednom, kao deo onih sedam odsto budžeta koji pripadaju AP Vojvodini iz republičkog budžeta, a

drugi put kao deo iz NIP-a za Vojvodinu

Izvod iz matične knjige rođenih crvene boje, izvod iz matične knjige venčanih plave boje, a i izvod iz matične knjige

umrlih braon boje; u buduće će se u izvodima koristiti i jezici

nacionalnih zajednica; krivična odgovornost za građane ako

koriste izvod koji ne sadrži poslednje podatke koji su upisani u matičnu knjigu

Bojan kostreš, Zamenik Predsednika lSv i član odbora za uStavna pitanja republičkog parlamenta

Srbija će morati da menja Ustav

strana 13

2 SLOBODNA VOJVODINA AKTUELNO

NOVI SAD – Nakon dono-šenja Statuta AP Vojvodine i Zakona o nadležnostima Po-krajine, dva ključna pitanja na kojima će LSV insistirati jesu donošenje zakona koji se tiču izvornih prihoda i imovine lokalnih samoupra-va i pokrajina.- Liga socijaldemokrata Voj-vodine već dugi niz godina insistira na tome da pokraji-ni i lokalnim samoupravama bude vraćena imovina. Voj-vodini treba da budu vraće-ne nadležnosti i imovina nad putevima, železnicama, te-lekomunikacijskim sistemi-ma, poštom i elektrodistri-bucijom - imovinom koja je izgrađena i decenijama una-pređivana upravo sredstvi-ma koja su izdvajali građani i građanke Vojvodine – po-ručuje visoka funkcionerka LSV Maja Sedlarević.

Pokrajinska preduzeća uspešna i profitabilna

Tokom godina realne, pune autonomije (1974 -1990) tadašnja Socijalistička auto-nomna pokrajina Vojvodina je upravljala kompletnom državnom imovinom na svojoj teritoriji - svim in-frastrukturnim sistemima, svim putevima, mostovima, državnom zemljom, ali i prirodnim resursima poput rudnog bogatstva, nafte, gasa i slično. Naravno, najvredniju imovi-nu Vojvodine predstavljale su železničke i drumske saobra-ćajnice, kao i objekti vodopri-vrede - kanali ili prevodnice, zatim elektroprivreda, PTT,

ali i veliki privredni sistemi poput Naftagasa. A onda je, nakon Ustava iz 1990. godi-ne koji je praktično ukinuo autonomiju Vojvodine, pet godina kasnije usvojen i Za-kon o sredstvima u svojini Republike Srbije i sve to (I

imovina i prihodi od nje) je prešlo u ruke republičke vla-sti i Miloševićevih saradnika. Tako je ostalo i do danas. Maja Sedlarević, koja je i potpredsednica Skupštine AP Vojvodine, kaže da se rezultat upravljanja predu-zećima od strane pokrajin-ske administracije najbolje vidi na primeru javnih pre-duzeća “Vode Vojvodine” i “Vojvodina šume”.– Od kada su ta preduzeća prešla u nadležnost Vojvodine, ne samo da solventno posluju, negu ostvaruju i višestruku dobit – navodi ona i dodaje da bi taj princip trebalo da se primeni i na ostalu imovinu koja bi bila vraćena Vojvodi-

ni, jer je reč o profitabilnim granama. Naravno, ukoliko se njima upravlja kako treba - kaže Sedlarevićeva. – Na žalost, svi smo svedo-ci koliko jedan toliko velik i dobar resurs kao što su že-leznice može da posluje kao

potpuni gubitaš. “Železnice Srbije” su jedan od najvećih gubitaša u ovoj zemlji i to je apsolutno dokaz nedomaćin-skog poslovanja u preduzeću danas – ističe Sedlarevićeva, dodajući da se Vojvodina tako neće ponašati prema svojoj imovini.

O imovini i finasijama

Ona podseća i da, po do-govoru lidera LSV Nenada Čanka i premijera Mirka Cvetkovića, zakoni kojima će biti definisani imovina i izvorni prihodi Vojvodi-ne treba da budu usvojeni do kraja marta, kao i da će, ako taj rok ne bude ispošto-

maja Sedlarević, funkcionerka lSv poručuje da što pre mora biti vraćeno Sve što Su Stvarale generacije vojvođanki i vojvođana

UZ NADLEŽNOSTI VOJVODINI VRATITI IMOVINU I IZVORNE PRIHODEliga SocijaldeMokrata vojvodine počela je rad na SopStvenoM

nacrtu zakona o javnoj Svojini. preMa rečiMa predSednika pravnog Saveta lSv Srđana SikiMića, oSnovni koncept kojeg će Se držati liga u izradi ovog zakona jeSte da Se vojvodini vrati

Sve ono što je do uStava iz 1990. i bilo u njenoM vlaSništvu

Kada sam govorio da je vreme za lustraciju, govorili su mi “nemoj sad, prerano je”, da bi mi nakon nekog vremena rekli “sad je prekasno”. Nije kasno. Ni sad nije kasno. Bez lustra-

cije i jasne osude, dolazimo u poziciju da se zaboravlja i da deci začetoj u vreme inflacija i ratova danas o evropskim inte-gracijama pričaju ljudi koji su te inflacije I ratove proizveli, ili imaju odgovornosti u svemu što se dešavalo. Isti oni ljudi koji će sada neka-ko progutati da se o Srebrenici razgovara u Skupštini Srbije, ali biranim rečima. Arkanov vojnik je protiv upotrebe reči genocid, radikali naravno, a svoj stav naravno ima i Ivica Dačić, dok Tomislav Nikolić, čeka da vidi šta će … Mi imamo dve faze odnosa prema istoriji - da je prerano ili da je prekasno, a nikad na vreme. Zločini, međutim, ne zastarevaju! O tome svedoči funkcionisanje Centra „Simon Vizental“. Danas, 65 godina od završetka Drugog svetskog rata, još uvek se traže nacisti. Zašto zločini nemačkih nacista ne zastarevaju, a srpskih zasta-revaju? Radi se o parcijalnom prekrajanju istorije za potrebe današnjice, jer ko kontroliše prošlost, taj kontroliše buduć-nost. Mi nemamo kritičko pro-mišljanje svega što se događa. Po definiciji, genocid je fizič-

ko istrebljenje, zlostavljanje sa namerom proterivanja odre-đene etničke ili verske grupe. A šta se dogodilo u Srebrenici? Muškarce pobili, a žene prote-rali! Mi raspravljamo da li je ili nije genocid, a postoji presuda koja kaže da je genocida bilo, a da je Srbija odgovorna što ga nije sprečila. Pritom, svi oficiri

Republike Srpske plaćani su iz Beograda, njih 1600! Lustracija je je jedini put ka konačnom izbavljenju Srbije. Njen izostanak pokazuje da krivica može da izostane I da su pljačke, ratovi, nitkovluk i uopšte, nasilje je O.K. ako viče-te “Srbija”. Imate model pona-šanja koji nikada nije osuđen. Zato ne treba da čudi što je u noći između 11 i 12. marta, na dan ubistva Zorana Đinđića i rođendana najtraženijeg haš-kog begunca, SNP 1389 (čiju zabranu razmatra Ustavni sud) prelepio naziv Bulevara Mi-hajla Pupina tablama Bulevara Ratka Mladića. Omladina LSV je te plakate iste noći skinula i to je lepo, ali nije u tome stvar.Srbija nikad sebe nije po-bedila. Nije zlu rekla da je zlo. I, nije se tog zla javno odrekla. Ako Nikolić i Koštunica jed-noga dana zajedno naprave vlast, lustracija i osuda zlo-čina će za duže vreme iz-gubiti bitku. Ilustracije radi - pokret 1389 maja 2007. go-dine, je prvi put lepio plaka-te sa nazivom Bulevar Ratka Mladića na zgradi B92 u Be-ogradu. U društvu Aleksan-dra Vučića,

UVODNIK

Nikad nije kasnoPiše: Nenad Čanak

VESTI

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 3

maja Sedlarević, funkcionerka lSv poručuje da što pre mora biti vraćeno Sve što Su Stvarale generacije vojvođanki i vojvođana

UZ NADLEŽNOSTI VOJVODINI VRATITI IMOVINU I IZVORNE PRIHODE

van, Ligini stručnjaci izraditi nacrte zakona koje će onda ponuditi skupštini Srbije na usvajanje. List “Danas” je nedavno objavio da je, prema njiho-vim saznanjima, Ministar-stvo finansija oformilo radnu grupu koju čine stručnjaci iz više ministarstava za pisanje Nacrta zakona o javnoj svo-jini. Tim zakonom bi treba-lo razrešiti pitanje svojine Republike, lokalnih samo-uprava i Pokrajine. Taj akt će omogućiti da Vojvodina, gradovi i opštine postanu vlasnici imovine, čime će se ispoštovati i odredbe Ustava. - O finansiranju Vojvodine još se ne govori zvanično i javno, ali LSV smatra da pro-blem finansiranja Vojvodine može da se reši i Zakonom o javnoj svojini, ukoliko bi u njemu jasno bila definisana imovina Pokrajine, koja bi onda na osnovu te imovine mogla da ostvaruje i prihode – objavio je “Danas”.

LSV piše svoj predlog zakona

U međuvremenu, Liga soci-jaldemokrata Vojvodine po-čela je rad na sopstvenom na-crtu zakona o javnoj svojini. Prema rečima predsednika Pravnog saveta LSV Srđana Sikimića, osnovni koncept kojeg će se držati Liga u izradi ovog zakona jeste da se Voj-vodini vrati sve ono što je do

Ustava iz 1990. i bilo u nje-nom vlasništvu. – Pravimo kombinaciju te imovinske mase koju je Voj-vodina izgubila Ustavom, a način upravljanja će verovat-no morati da se prilagođava postojećim propisima. Jer, ozbiljna prepreka u čitavom tom projektu, ne samo kada je u pitanju imovina pokra-jine već i imovine lokalnih samouprava jeste Zakon o sredstvima u svojini Repu-blike Srbije, koji praktično predstavlja nacionalizaciju imovine pokrajine i lokalnih samouprava – navodi naš sa-govornik. Sikimić kaže da tim koji radi na ovom zakonu ima konsultacije sa čitavim nizom različitih stručnjaka.– Konsultovali smo se sa stručnjacima iz oblasti žele-znica i drumskog saobraća-

ja. S obzirom da je potrebno proširiti krug onoga što bi trebalo da bude obuhvaćeno zakonom, nesumnjivo je da se ukazuje potreba da u čitav krug uključimo određeni broj ekonomista, tako da će rad na tom zakonoskom aktu biti upotpunjen i sa ekonomskog aspekta – objašnjava Sikimić. On dodaje kako se ispostavi-lo da je rad na ovom zakonu

mnogo ozbiljniji zahvat nego što se činilio na početku, ali da bi, u narednom periodu, tre-balo da bude okončan rad na inicijalnom predlogu. Sikimić je dodao i da ovim zakonom neće biti obuhvaćeno pitanje izvornih prihoda pokrajine, već da bi time trebalo da se bavi drugi akt, na čijoj izradi bi trebalo da budu angažova-ni, pre svega, ekonomisti.

Po sadašnjem Ustavu Srbije, članom 184. predviđeno je da budžet Autonomne Pokrajine Vojvodine iznosi najmanje sedam odsto u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri procenta od tih sedam odsto koristi za finansiranje kapitalnih rashoda (plate zdravstvu, prosvetarima…). Maja Sedlarević objašnjava da to znači da Vojvodina zapravo raspolaže samo tim delom predviđenim za kapitalne rashode, pošto su ostala sredstva transferna i kroz budžet prolaze kao kroz protočni bojler, s obzirom da na računu pokrajine ne smeju da se zadrže duže od 24 sata. Ona dodaje da bi to trebalo da se promeni kada Vojvodina konačno dobije svoje izvorne prihode. - U ovom momentu sva sredstva koja se sliju, po bilo kom osnovu u kasu, idu u Beograd. Onda Beograd vraća deo tih sredstava ili, u najvećem broju slučajeva, i ne vraća. Kad dobijemo izvorne prihode, onda će pokrajina da prikuplja sredstva, a u Beograd prosleđuje koliko treba – zaključuje Maja Sedlarević.

Slede ulaganja u razvoj Fruške gore

Pokrajinska administracija je nedavno počela da preu-zima ingerencije predviđene novim Statutom i za sada je osnovano Javno preduzeće Nacionalni park Fruška gora. Pomoćnica pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Nada Lazić kaže za Slobodnu Voj-vodinu da bi, nakon preuzi-manja Fruške gore od strane pokrajinske administracije, trebalo da počne efikasnije

sprovođenje zaštite i razvo-ja Nacionalnog parka, kao i koordinacije sa lokalnim stanovništvom i samoupra-vama, sa ciljem njegovog br-žeg i kvalitenijeg razvoja. – Postoji dobro uspostavljena čuvarska služba. Inspektori Pokrajinskog sekretarijata kontrolišu stanje i sprovo-đenje mera i režima zaštite, a pokrajinski Zavod za zaštitu prirode vrši stručni nadzor. Ipak, u određenom stepenu prisutna je bespravna seča, nelegalna gradnja objekata, stvaranje divljih deponija i negativni uticaj postojećeg saobraćaja kroz nacionalni park – navodi Lazićeva. Ona dodaje da će jedan od glav-nih zadataka novoformira-nog preduzeća biti priprema konkretnih projekata i obez-beđivanje sredstava, koja će značajno unaprediti zaštitu i obnovljivo korišćenje Fruš-ke gore.– Jedan od prvih koraka je unutrašnja reorganizacija preduzeća kako bi se uspeš-nije sprovodile zakonom definisane obaveze i ade-

kvatnije koristili prirodni, turistički i drugi potencijali – zaključuje Nada Lazić. K

ako

se r

ukuj

e na

šim

nov

cim

a

AKTUELNO4 SLOBODNA VOJVODINA AKTUELNO

NOVI SAD - Ministar-stvo za NIP je prekršilo zakon, jer nije finasiralo projekte koje je prepo-ručila Vlada Vojvodine koja, po Zakonu o nad-ležnostima, za tako ne-što ima pravo. Problem je i u tome jer je pokra-jina dobila svega 1,83 odsto novca iz NIP-a za ovu godinu, što ne može biti prava razmera ni po učešću Vojvodine u BDP Srbije, ni po broju sta-novnika ili veličini teri-torije – kaže za Slobod-nu Vojvodinu Branislav Pomoriški. Prema nje-govim rečima, u NIP-u su se morali naći važni pokrajinski projekti po-put izgradnje Y kraka Koridora 10 ili izgradnja škole za osnovno i sred-nje obrazovanje dece za decu sa posebnim potre-bama „Milan Petrović“ u Novom Sadu, kao i veliki broj komunalnih proje-kata širom pokrajine. - Jednostavno rečeno, ne postoji logika po kojoj se ovo moglo dogoditi i to mora biti ispravljeno u narednom priodu – re-kao nam je Pomoriški.

Preusmeriti novac na lokalne projekte

On takođe ukazuje da je Ministarstvo za NIP dva puta računalo Vojvodi-ni novac za finansiranje izgradnje dela Koridora 10. Prvi put kroz sedam odsto budžeta koji se

prebacuju pokrajini iz republičkog budžeta, a drugi put kroz NIP. Po-moriški se zato potpuno slaže sa idejom pokrajin-ske vlade koja je najavi-la da bi pare iz budžeta predviđene za finasiranje izgradnje dela Koridora 10, mogla da rebalansom pokrajinskog budžeta prebaci na projekte koji nisu prošli u NIP. - Tih četiri milijarde dinara predviđene za taj posao svakako tre-ba preusmeriti na lo-kalne projekte. Pa ne može se jedan autoput od nacionalnog znača-ja zaračunati pokrajini i to još dvaput – smatra Pomoriški. On je takođe rekao i da bi, formalno gledano, Ministarstvo za NIP moralo da odgovara pred zakonom za svoje postupke, ali da je veliko pitanje da li će do toga i doći.

Očaj i odmazda

Podsetimo, Verica Ka-lanović, ministarka za Nacionalni investicioni plan, smenila je Branisla-va Pomoriškog sa pozicije državnog sekretara u Mi-nistarstvu za NIP krajem februara. Stučnost Branislava Po-moriškog niko nikada nije dovodio u pitanje, a smena je usledila odmah nakon što je LSV podrža-la zahtev Vlade Vojvodine da se u NIP uvrste projek-ti koji nisu prošli, i kada je predsednik LSV Nenad Čanak javno kritikovao ministarku Kalanović zato što je Vojvodini iz Nacio-nalnog investicionog pla-na pripalo manje od dva odsto novca. Samo neko-liko dana ranije u Zrenja-ninu tridesetak članova i funkcionera G17 plus, stranke ministarke Kala-nović, prešlo u LSV.

REČ STUČNJAKA mr Branislav Pomoriški

Iz pokrajinskog budžetafinansirati projekte širom Vojvodine

Pomoriški se zato potpuno slaže sa idejom vojvođanske vlade koja je najavila da bi pare iz

budžeta predviđene za finasiranje izgradnje dela Koridora 10, mogla da rebalansom pokrajinskog budžeta prebaci na projekte koji nisu prošli u NIP

NOVI SAD – Osnivanje Unije re-giona koja se već izvesno vreme najavljuje iz G17 plus, u javnosti neretko ostavlja utisak da je tu, ustvаri, posredi novi adut Mlađana Dinkića (koji je, uzgred, ministar

ekonomije i regionalnog razvoja), da nekako pređe cenzus. Jer mu se prethodna „šifra“ potrošila. Samo što će sada umesto ekperata, oku-piti lokalne lidere.Direktor novosadskog Centra za regionalizam Aleksandar Popov nije mogao da proceni da li je regi-onalizacija Srbije zapravo cilj Unije regiona ili se samo radi o borbi za glasove. - Ne mogu da procenim šta su stvarne namere pojedinih politič-kih stranaka, a šta politički marke-ting ili šta je način da se ostane na političkoj sceni. To mora da se meri praktičnim učinkom praktične po-litike u resorima gde se ta stranka nalazi na ključnom mestu – rekao je Popov za Slobodnu Vojvodinu. On, međutim, kaže i da nije isklju-čeno da G17 plus na ovaj način

stvara preduslove za svoj nastup na nekim narednim izborima. – Mislim da u ovom slučaju stran-ka G17 plus prosto koristi svoju poziciju što je na čelu ministar-stva koje u svom predznaku ima i regionalni razvoj, tako da objedi-njavajući neke regionalne pokrete pokušava da stvori jednu kritičnu masu u učešću glasova na nekim

narednim izborima. Želi da ostane igrač na političkoj sceni, čak i sa-mostalno, van neke proevropske koalicije. To je sigurno jedan od ra-zloga zašto se išlo na varijantu stva-ranja jedne takve stranke – smatra

Popov. Prema njegovim rečima, stvaranje Unije regiona je proba za biračko telo i pitanje je kako će se razvijati u narednom periodu. - To je dosta labava koalicija i nisam siguran kakva je njena budućnost. Ti regionalni pokreti mogu da odigraju ulogu na lokal-nim izborima. Imamo primera u Srbiji gde su birači, koji su razo-čarani strankama čija su sedišta u Beogradu, dali svoj glas takvim regionalnim pokretima. Ali, kako će se to odraziti kada bude bilo reč o republičkim izborima, da li će se preneti taj efekat, nisam baš sigu-ran – rekao je on. Kako je naveo, prava mera namera Unije regiona, kao i G17 plus, biće sve ono što bude efekat učinka Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja posebno kroz konačno definisa-nje Zakona o regionalnom razvo-ju i njegovoj daljoj realizaciji.A u tekstu „Regioni - novi Din-kićev izborni adut“, nedavno objavljenom u Politici, postavlje-no je i sledeće pitanje: Koliko ima opasnosti da ljudi dožive Uniju kao servis za rešavanje problema u fabrikama ili naseljima? S jed-ne strane, nemoguće je ispuniti brojna očekivanja, a s druge će stići optužba da Unija korumpi-ra glasače. Odgovorio je Mirko Todorović, jedan od ljudi koji je pored aktuelnog lidera G17 plus, među osnivačima Unije regiona. On je rekao da opasnost postoji, „ali da kažem da toga neće biti – ne mogu.”

ČEMU SLUŽI UNIJA REGIONA?

Eksperti su potrošeni, neka se spreme lideri

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 5

NOVI SAD – Od 389 pro-jekta u Srbiji, Ministarstvo za NIP je za Vojvodinu u ovoj godini odobrio svega 13. Dok je, recimo, Loznici odobreno šest projekata za rekonstruk-ciju puteva, parkova, vrtića, ulica i sanaciju doma kulture, u NIP-u nema novca da se u Vojvodini izgradi škola za osnovno i srednje obrazova-nje za decu sa posebnim po-trebama „Milan Petrović“. To,

naravno, ne govori ništa loše o Loznici, ali zato pokreće pi-tanje po kojim kriterijumima je ministarka Verica Kalano-vić (G17 plus) delila novac iz NIP-a, jer će od 100% novca Vojvodina iz NIP-a dobiti samo 1,83 odsto. Stvar ide i dalje. Primera radi, Vlada Vojvodine je NIP-u prepo-ručila 295 projekata, a od 13 projekata koji su prošli, dva su uzeta sa liste nepreporuče-nih, dok šest uopšte nije bilo na spisku, pa se može reći da su natureni iz ministarstva koje nema pravo po Zakonu

o prenosu nadležnosti da se time uopšte bavi.

Kad nam neko daje naše pare...

Pride, ministarka Kalanović nam je dva puta zaračunala izgradnju deonice Koridora 10 između Horgoša i Novog Sada i to prikazala kao 20 odsto iz-dvajanja za Vojvodinu iz NIP-a. A činjenica je da nema osnova

da se četiri milijarde dinara, koje su predviđene za izgrad-nju tog dela autoputa, računaju kao deo NIP-a za Vojvodinu, jer su ta sredstva već predvi-đena u okviru Ustavom ga-rantovanih sredstava za budžet Vojvodine. Drugim rečima, to znači da se autoput koji sva-kako mora biti izgrađen, jer se ne može preskočiti od granice do Beograda, računa dva puta kao investicija u Vojvodini. I to jednom kao deo onih sedam odsto budžeta koji pripadaju AP Vojvodini iz republičkog budžeta, a drugi put kao deo iz

NIP-a za Vojvodinu kao da je to neki lokalni put koji će koristiti samo Vojvodini, a ne najvaž-niji putni pravac u Srbiji. Ovo je primetila i Vlada Vojvodine, pa su neki njeni predstavnici to i javno komentarisali, a sama Vlada je zatražila i da se odluka o NIP-u izmeni i da se uključi još 28 projekata iz Vojvodine u vrednosti od 3,88 milijardi.

Po kom kriterijumu se deli novac iz NIP-a?

Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak je reagovao rekavši da LSV pot-puno podržava zahteve Vlade Vojvodine i da se nada „da ovaj put ni Vlada, a ni Bojan Pajtić neće biti primorani da odustanu od svojih zahteva i naterani da se povuku“ kao što je do sada u nekoliko na-vrata bi slučaj. On je upitao da li to u Vojvodini živi dva odsto stanovništva, ili toliko procenata BDP-a dolazi iz Vojvodine, pa da u nju sti-gne i toliki procenat novca iz NIP-a.- Nije G17 plus dobio na po-klon ministarstva. Kakav in-teres imaju građani Srbije ako je od 395 projekata koje NIP finansira samo 13 na teritoriji Vojvodine? Kakav je to NIP

kada se tri četvrtine svih pro-jekata nalazi u resorima mi-nistara iz G17 plus? – upitao je Čanak.On je od Verice Kalanović za-tražio odgovor na pitanje po kom kriterijumu je došlo do raspodele sredstava za pro-jekte.- Ovo može da dovede zaista do pitanja zbog čega bi gra-đani Vojvodine preko svojih predstavnika u Narodnoj skupštini Republike Srbije podržavali Vladu koja im opredeljuje ni dva procen-ta Nacionalnog investicio-nog programa. Po kom se to osnovu deli novac za Nacio-nalni investicioni program i u čijem je to interesu? U ineteresu građana Vojvodine sasvim sigurno nije, u intere-su stabilnosti u Srbiji sasvim sigurno nije - rekao je Čanak. Za sada ova situacija nije ra-zrešena, jer su i Vlada Voj-vodine i Ministarstvo za NIP ostali pri svojim stavovima. Iz Vlade Vojvodine najavljuju da je moguće da rebalansom pokrajinskog budžeta pare za izgradnju dela autoputa na Koridoru 10 budu prebačene na lokalne projekte koji nisu prošli u NIP, ako Ministarstvo ne odgovori na zahtev koji im je poslat. Dok se to ne razreši

ostaje da visi pitanje da li će, na primer, Savino Selo i Ku-cura dobiti sistem za evakua-ciju otpadnih voda, nekoliko naselja u Vrbasu ili možda Senta dobiti kanalizaciju. A da ne govorimo o pristanu u Novom Sadu i već pomenu-toj školi za decu sa posebnim potrebama „Milan Petrović“.

Za Pokrajinu Planirano manje od dva odsto novca iZ ovogodišnjeg niP-a

VOJVODINI DVA PUTARAČUNAT AUTOPUT

Nenad Čanak: LSV potpuno podržava zahteve Vlade Vojvodine i nadam se da ovaj put ni

vojvođanska vlada, a ni Bojan Pajtić neće biti primorani da odustanu od svojih zahteva i

naterani da se povuku

Ministarstvo “priznalo državnost” Vojvodine

Predsednik LSV Ne-nad Čanak je izjavio da je Ministarstvo za NIP svojim potezima prvo “priznalo državnost” Vojvodine. - Oni kažu: „imate vi vaše fondove“, a to onda valjda znači da postoje neki vojvođanski fondovi koji su odvojeni od ostalih fondova Srbi-je, čime se počinje jedan opasan proces destruk-cije jedinstva unutar državnog sistema Srbije - rekao je on.

MINISTARKINA RAČUNALJKA

autoput koji Svakako Mora biti izgrađen, jer Se ne Može

preSkočiti od granice do beograda, računa Se dva puta kao inveSticija u vojvodini. jednoM,

kao deo onih SedaM odSto budžeta koji pripadaju ap

vojvodini iz republičkog budžeta, a drugi put kao deo iz nip-a

za vojvodinu kao da je to neki lokalni put koji će koriStiti

SaMo vojvodini

FOKUS6 SLOBODNA VOJVODINA FOKUS

POLITIČKA ENCIKLOPEDIJA

Izraz legitimitet ušao je u naš politički diskurs krajem osam-desetih. Potiče iz rimske pravne i političke baštine i “označava neko stanje dovedeno u sklad sa zakonom”, a upotrebljavao ga je još rimski političar i besednik Ci-ceron . U Srednjem veku pojam legitimitas upotrebljava se spora-dično i ima različitu namenu: da se termin legitimna vlast (legiti-ma potestas) suprotstavi uzurpa-torskoj vlasti (tyranica usurpatio) ili da se označi vlast koja ima pri-stanak za razliku od one vlasti koja taj pristanak nema.

Legitimitet označa-va sposobost jedne politike da razvija i održava takav sistem političkih shvatanja i uverenja, takav “pogled na svet” i takvo “trebanje” (Sollen) prema ko-jima su postojeće političke i pravne institucije najpogodnije za društvo. Tim pojmom se, po mišljenju francuskog filozofa Monteskjea, označava saglasnost poretka “sa načinom mišljenja jednog naroda”. Legitimitet i le-galitet se u novovekovnoj epohi polarizuju i odvajaju. Legitimitet postaje sve više političko-soci-ološki, a legalitet pozitivističko-pravni pojam.U širem smislu, legitimitet po-

drazumeva da pojedinci prihva-taju poredak i deluju u skladu s njim ne samo iz navike ili običaja, iz indi-vidualnog inte-resa ili straha od represije, nego na osnovu oče-kivanja da se poredak po-

tvrdi kao valjan i opravdan. U užem smislu, legiti-

mitet označava uverenje članova političke zajednice u opravdanost određenog političkog i pravnog poretka, tj. u prihvatanje određe-nog tipa političke vlasti. Nemački sociolog Maks Veber razlikuje tri osnovna tipa legitimiteta: tradici-onalni, harizmatski i racionalni legitimitet. U savremenom po-litičko-sociološkom iskustvu legitimitet ne predstavlja jedno okamenjeno “stanje” odnosa, institucija i svesti. Upravo otuda se legitimitet u političkoj istoriji i političkom životu prepliće sa stanjima ilegitimiteta, prelegi-timiteta i kvazi-legitimiteta. Ilegitimitet označava ono sta-nje u političkim odnosima kada postojeće političke strukture ne koindiciraju sa normativnom političkom strukturom društva. Strah, sila i represija jedini su titulus političke vlasti. Kvazi-le-gitimitet je stanje blisko ilegiti-mitetu. Opisano je u političkoj istoriji kao stanje političkog va-kuuma, u kome - po rečima Ta-cita - “nema ni ličnosti, ni prava,

ni morala”. Prelegitimitet ozna-čava proces inauguracije novog

tipa legitimieta kojim se za-menjuje raniji princip

legitimiteta. Ova okol-nost pratilac je velikih socijalnih i političkih gibanja i predstavlja najopasniju situciju u

kojoj se neko društvo može naći.

Legitimitet i politički legitimitet

Piše: Radivoj Stepanov

NOVI SAD - Poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodi-ne i član Odbora za propise Skupštine AP Vojvodine Jan Gages podneo je na sednici tog Odbora, održanoj 11. marta, amandman na rad-ni tekst Predloga odluke o Skupštini APV, kojim je tražio da i pokrajinski par-lament dobije svoj budžet kao što je to nedavno do-bio republički. Odbor je taj amandman odbio. Dva dana kasnije, pokrajinski sekretar za finansije Jovica Đukić je izjavio da Skupština AP Voj-vodine ne treba da ima svoj budžet i da nije odgovara-juće praviti paralele između pokrajinskog i republičkog parlamenta, jer je Skupština Srbije zakonodavni organ, pa je razumljivo da ima po-trebu za „određenom ne-zavisnošću kad je u pitanju finansiranje“.

Čudni stavovi sekretara Đukića

Predsednik Poslaničke grupe LSV u vojvođanskom parla-mentu Branislav Bogaroški je, nakon toga, rekao da je začuđen ovakvim stavom

Đukića. – Takav stav, u najmanju ruku, čudi i otvara nekoliko pitanja. Najpre, da li to zna-či da, po mišljenju sekretara Đukića, nije potrebna efi-kasnija kontrola Vlade Voj-vodine od Skupštine APV? – rekao je Bogaroški u izja-vi za Dnevnik. On je upitao i da li takav stav znači da je Demokratska stranka u Voj-vodini, čiji je Đukić funkcio-ner, odustala od nekadašnje Platforme Izvršnog veća o ustavnom položaju AP Voj-vodine iz 2005. godine, a ko-jom je zahtevano da Vojvo-dina ima zakonodavnu, deli-mičnu sudsku i izvršnu vlast. – Ako je tako, možemo samo da se pitamo u kojoj meri je bila iskrena želja vojvo-đanskog ogranka DS-a da u Statut APV uđe odredba da pokrajinske odluke imaju snagu zakona na teritoriji Vojvodine u pitanjima koja su njena ustavna nadležnost. Ili je to bio samo detalj kojim se trguje – upitao je on.

Skupština AP Vojvodine ne sme gubiti korak Bogaroški je dodao da je

prethodno pokrajinski parlament postavljao stan-darde parlamentarizma u Srbiji i bio korak ispred Narodne skupštine Repu-blike Srbije i kad je reč o uvođenju višejezičnosti, izboru ombudsmana, sa-radnji s evropskim parla-mentom i parlamentima u regionu, te otvaranju pita-nja koncesije. On je ocenio da vojvođanska skupština sad taj korak gubi. Boga-roški je poručio da LSV i na narednoj sednici Skup-štine Vojvodine „neće pro-pustiti da, osim insistiranja na pitanju NIS-a, skrene pažnju i na ovo pitanje“. On, međutim, napominje da vojvođanski parlament, „kao najviše predstavničko telo dva miliona građanki i građana Vojvodine, mora imati sopstveni skupštinski budžet, jednako kao što to odnedavno ima i Narodna skupština Republike Srbi-je“, jer bi finansijska neza-visnost u značajnoj meri doprinela boljoj kontroli parlamenta APV nad Vla-dom koju bira, „što je jedna od osnovnih funkcija sva-kog parlamenta“.

braniSlav bogaroški, predSednik poSlaničke grupe lsv u skuPštini aP vojvodine

Kome smeta kontrola izvršne vlasti u APV?

U širem smislu, legitimitet podrazumeva da pojedinci prihvataju poredak i deluju u skladu s njim ne samo iz navike ili običaja, iz individualnog interesa ili straha od represije, nego na osnovu očekivanja da se poredak

potvrdi kao valjan i opravdan

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 7

UKRATKO

NOVI SAD - Srbija će mo-rati da menja svoj Ustav zbog procesa evropskih integracija, a referendum o tome trebalo bi organizo-vati paralelno s referendu-mom u kome bi se građani izjašnjavali o članstvu ze-mlje u EU, dakle u perio-du 2011- 2014 – izjavio je nedavno u intervjuu za list Danas zamenik predsedni-ka Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš. Kako je rekao, ustavnim promenama moraće biti rešena dalja decentraliza-cija Srbije, da se obezbedi samostalnost sudske vlasti u odnosu na izvršnu i za-konodavnu, da se usposta-vi primat međunarodnog u odnosu na domaće pravo i ukinu „blanko ostavke“.

Usklađivanje sa standardima EU

- Brzina promene Ustava je

usko povezana s procesom evropskih integracija. Da-kle, u momentu kada Srbija postane zemlja kandidat i kada bude došla u situaci-ju da odlučuje da li će biti članica Evropske unije ili ne, mislim da je tada pravi momenat da se odlučuje i o promeni Ustava i da se tada on uskladi sa standardima koji važe u EU - rekao je Kostreš. Jedan od većih problema u važećem Ustavu po njemu je uticaj zakonodavne i iz-vršne vlasti na sudsku, kao i primat domaćeg zakono-davstva nad međunarod-nim.- Venecijanska komisija Saveta Evrope dala je mi-šljenje o tome da je sudska vlast u Srbiji pod velikim uticajem politike i da na svaki način treba pronaći rešenje koje bi sudsku vlast odvojilo od zakonodavne i izvršne – rekao je on.

Tokom integracija Slovenci pet puta menjali Ustav

Kostreš kaže i da je problem i to što se u Ustavu Srbije, u članu 194, navodi da su samo potvrđeni međuna-rodni ugovori i opštepri-hvaćena pravila međuna-rodnog prava deo pravnog poretka Republike Srbije, kao i da potvrđeni među-narodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Usta-

vom. - To je u suprot-nosti s praksom u

EU, jer evropsko zakonodavstvo uvek ima primat

nad zakonodavstvima ze-malja članica – rekao je on. Nešto slično je, nekoliko dana kasnije, rekla i Nada Kolundžija, predsednica poslaničke grupe ZES u Skupštini Srbije. - Radi se o pravu supremacije među-narodnog zakonodavstva u odnosu na domaće. Postoje nagoveštaji da je ovaj Ustav ograničavajući u tom smi-slu i da je to, takođe, tema o kojoj treba otvoriti deba-tu - rekla je Kolundžija. U prilog tome da Ustav nije “nepromenljiva” kategorija, Kolundžija je navela da su “Slovenci u procesu svojih

integracija pet puta menja-li Ustav”, pa je naglasila da pitanje promene i transfor-macije društva i prilagođa-vanje standarima Evrope, ponekad za posledicu ima i potrebu da se menja najviši zakonodavni akt.

bojan koStreš, zamenik predSednika lSv i član odbora za uStavna pitanja republičkog parlamenta

Srbija će morati da menja Ustav

Ukinuti i blanko ostavke

Komentarišući najavljenu promenu Ustava, Kostreš, koji je i član Odbora za ustavna pitanja Narodne skupštine Re-publike Srbije, za „Večernje novosti“ je rekao i da bi blan-ko ostavke poslanika trebalo da odu u političku prošlost. – To nije uslov za ulazak u EU, ali blanko ostavke ne posto-je u većini evropskih zemalja. U ovom trenutku ne postoji politički konsenzus o ovom pitanju, ali verujem da će vre-menom i stranke koje se tome protive, kao SPS, ”evoluira-ti” – rekao je Kostreš za „Novosti“. On je zatim objasnio da, ako želimo da budemo deo evropskog političkog sistema, moramo primenjivati sistem vrednosti koji važi u Evropi, a to je da su pojedinci vlasnici mandata i da oni donose od-luke, a ne političke partije. I dr Stevan Lilić, predsednik udruženja “Pravnici za de-mokratiju” je nedavno izjavio da je najozbiljniji nedostatak Ustava rešenje iz člana 102. koje predviđa da je poslanik slobodan da stavi svoj man-dat na raspolaganje političkoj stranci. - To je čist delegatski sistem neprihvatljiv u jednom savremenom vrednosnom sistemu. Ovim članom na velika vrata smo uveli partijsku državu – kazao je Lilić.

Ustavne prepreke evropskim integracijama BEOGRAD – Predsednik udru-ženja “Pravnici za demokratiju” dr Stevan Lilić rekao je nedav-no za “Politiku” da je još ranije upozoravao da su neke odredbe ustava neodržive i da je njiho-vim izmenama trebalo odavno pristupiti. Jedno od ključnih pitanja za Srbiju i EU jeste re-gionalizacija, kaže on. U članu 94 kaže se da Srbija mora da se stara o ravnomernom i održivom regionalnom razvoju u skladu sa zakonom.- To je vrlo ozbiljno pitanje, jer se javlja kao dramatična politič-ka tačka kako napraviti regione i kako regioni, recimo u Vojvodini ili Sandžaku, da funkcionišu. To je stvar na kojoj je Ustav pao na ispitu, jer nije dao dovoljno kom-ponentata za uređenje ovog pita-nja – objašnjava Lilić. Kao loše rešenje on navodi i član 194, po kome jaču snagu imaju domaći nego međunarodni akti.

Kako do promene Ustava?

U knjizi prof. dr Marijane Pa-javančić „Komentar Ustava Republike Srbije“ navodi se da član 203. Ustava Srbije propisuje da predlog za promenu Ustava može podneti najmanje jedna trećina od ukupnog broja na-rodnih poslanika, predsednik Republike, Vlada i najmanje 150.000 birača. O promeni Usta-va odlučuje Narodna Skupština, a predlog za promenu Ustava usvaja se dvotrećinskom veći-nom od ukupnog broja narod-nih poslanika. Ako predlog ne dobije potrebnu većinu ne može se novi podnostiti u narednih godinu dana. A, ako predlog bude usvojen, pristupa se izradi akta o promeni Ustava, a zatim Narodna Skupština usvaja akt o promeni Ustava, takođe dvotre-ćinskom većinom. Nakon toga, Skupština može, ali u određe-nim uslovima i ne mora, poslati novi Ustav na potvrđivanje na referendumu. Ustav je prošao na referendumu ako za njega glasa minimum polovina od izašlih birača. Ako novi Ustav prođe na

referndumu vraća se u Narodnu skupštinu na potvrđivanje, a za-tim i stupa na snagu.

FOKUS8 SLOBODNA VOJVODINA FOKUS

BEOGRAD – Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) i Kancelarija Naci-onalnog saveta za decen-tralizaciju Republike Srbije u partnerstvu sa Misijom OEBS u Srbiji, Savetom Evrope i Balkanskim fondom za lokalne inicijative (BCIF), 29. i 30. marta, u Beogradu organizuju Nacionalnu kon-ferenciju o decentralizaciji. Kako je za „Slobodnu Voj-vodinu“ objasnila direktor-ka kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju Nataša Čorbić, tema konfe-

rencije su predstojeći koraci u procesu decentralizacije Srbije, a o toj temi bi tre-balo da razgovaraju domaći i strani eksperti, učesnici i gosti Konferencije. – Tema konferencije su pred-stojeći koraci u decentrali-zaciji Srbije. Naime, Vlada Republike Srbije poverila je posao izrade Strategije de-centralizacije Nacionalnom savetu za decentralizaciju i ekspertskoj grupi saveta, pa je cilj konferencije pokreta-nje dijaloga i uključivanje što većeg broja zaintereso-vanih strana, odnosno re-levantnih aktera kako bi se razmenile informacije, zna-nje i iskustva u procesu pi-sanja strategije – objašnjava Čorbićeva. Planirano je da konferenciju otvori predsednik Republike Srbije Boris Tadić, a prisut-nima će se obratiti i visoki zvaničnici, među kojima su šef Delegacije Evropske Unije u Srbiji Vinsen Dežer, šef Misije OEBS u Srbiji Di-

mitrios Kipreos, ambasador i specijalni predstavnik ge-neralnog sekretara Saveta Evrope u Srbiji Konstantin Jerokostopulos, predsedava-jući Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Srbije Nenad Čanak, pot-predsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, mi-nistar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković, predsedavaju-ći radne grupe za Zapadni Balkan u Komitetu regiona Evropske unije Franc Šau-

sberger i drugi zvaničnici, predstavnici civilnog druš-tva i akademske zajednice. Nataša Čorbić za naš list objašnjava da je ova konfe-rencija tek prvi u nizu do-gađaja koji treba da pokrenu široki dijalog u našoj zemlji na temu decentralizacije. Tokom godine bi trebalo da bude organizovana još jed-na konferencija, kao i veliki broj tribina i okruglih sto-lova koji bi pomogli da se, kako kaže naša sagovornica, prikupi što više iskustava koja bi trebalo da pomognu pri finaliziranju Strategije decentralizacije Srbije. – Planiramo da u ovoj go-dini imamo još jednu kon-ferenciju koja neće biti striktno nacionalna, već ćemo se potruditi da na tu konferenciju dovedemo i partnere iz država regiona zapadnog Balkana, na kojoj bi smo razmenili regionalna iskustva u vezi sa decentrali-zacijom – najavila je Nataša Čorbić.

Konferencija o decentralizaciji Srbije na najvišem nivou

BEOGRAD/NOVI SAD - Nacionalni savet za decen-tralizaciju Srbije održao je 17. marta u Beogradu prvu sednicu na kojoj je odlu-čeno da kraj 2011. bude rok za izradu strategije za decentralizaciju zemlje. Nacionalni savet za decen-tralizaciju Srbije osnovala je Vlada Srbije u martu 2009. godine. Predsednik Saveta Nenad Čanak je na konfe-renciji za novinare ocenio da je kroz decentralizaciju zemlje potrebno rešiti čitav niz pitanja, poput regio-nalnog razvoja do položa-ja nacionalnih zajednica. - Posle sledeće sednice Save-ta imaćemo jasan politički koordinatni sistem na osno-vu koga ćemo raditi - rekao je Čanak i dodao da će sle-deća sednica biti održana za nekoliko sedmica i da će tada biti postignut politički dogovor kako bi Savet na-stavio posao na izradi stra-tegije.

Lično se zalažem za asime-trično organizovanje unu-tar Srbije i za to da postoji srednji nivo vlasti koji bi obuhvatao teritorijalno – političke jedinice od oko dva miliona stanovnika, i to bi bile pokrajine. Prostom matematikom, imali bismo četiri ili pet, nazovimo ih, pokrajina. Regioni bi po-

drazumevali manje orga-nizacione jedinice. Ali, Savet o tome tek treba da se izjasni – rekao Čanak,

nekoliko dana ranije, najavljujući sednicu

Saveta. Nenad Čanak je, takođe, rekao da za davanje novih

rešenja ne treba čekati novi Ustav, jer

bismo na t a j

na-

čin uveliko kasnili. - Nama će sigurno trebati nekoliko godina da dođe-mo do jasne slike kako Srbi-ja treba da izgleda. Tu sliku bi predložili kao deo Ustava, umesto da čekamo da Ustav izdiktira rešenja, pa da na osnovu njih docrtavamo neke detalje i dopisujemo fus note – naveo je Čanak. On je rekao i da je logično da deo javnosti decentra-lizaciju doživljava kao „cr-tanje” nekih novih granica, jer decentralizacija, kako je objasnio, znači čiste račune. - Bio bih jako srećan kada bi mi bilo ko od velikih ču-vara jedinstva Srbije obja-snio šta je dobro doneo taj njihov koncept. Srbija ne može biti jedinstvenija osim onda kada regioni i pokrajine u njoj budu ras-polagali onim što sami pri-vrede, odlučivali o svojoj sudbini, kada od rezultata njihovog rada bude direk-tno zavisio njihov ekonom-ski i svaki drugi razvoj – ocenio je on.

nenad čanak, predSednik nacionalnog saveta Za decentraliZaciju

Decentralizacija znači čiste račune

I SPO za decentralizaciju

U poslednjih nekoliko nedelja za decentralizaciju Srbije javno se u nekoliko navrata založio i Srpski pokret ob-nove. Direktor SPO Aleksandar Jugović je još početkom februara rekao da SPO traži donošenje zakona kojim bi se vratila imovina i nadležnost opštinama i gradovima u cilju decentralizacije zemlje. Predsedništvo SPO je za-tim, na sednici kojoj je predsedavao predsednik stranke Vuk Drašković, krajem februara, obavezalo svoje članove u par-lamentu i vladi da se odlučno zalažu između ostalog i za hitno usvajanje Zakona o restituciji, de-centralizaciji vlasti i regionaliza-ciji Srbije, da bi i sam Drašković na obeležavanju 9. marta rekao da Srbija mora da menja svoj kurs, da promeni razvojnu politiku i da se decentralizuje.

UKRATKO

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 9

NOVI SAD - Novi Statut Autonomne Pokrajine Voj-vodine je jedan veliki korak i početak u pravcu dalje de-centralizacije u Srbiji, a veo-ma važno je i uspostavljanje Nacionalnog saveta za de-centralizaciju, na čijem čelu je Nenad Čanak. Srbija bi tre-balo da se strukturira u više

regija, koje bi za to trebalo da imaju dovoljno nadležnosti i finansija, a pritom naročito treba voditi računa o grado-vima i opštinama, koji sada imaju slabu poziciju u drža-vi. Nije dovoljno da se Srbija samo podeli u statističke re-gione. To uopšte nema važ-nosti, kaže Franc Šausberger, direktor Instituta evropskih regiona (IRE) iz Salcburga i nekadašnji izvestilac Komi-teta regiona EU za Zapadni Balkan u intervjuu za Slo-bodnu Vojvodinu.

EVROPA ODOBRAVA JAČANJE AP VOJVODINE

Koliko će, upravo na pre-nosu nadležnosti Vojvodini, javnosti biti poslata jasna poruka o decentralizaciji Sr-bije? Spominje se da bi Voj-

vodina na nadležnosti dobi-jene Statutom mogla čekati i do dve godine?- Statut Autonomne Pokraji-ne Vojvodine jeste kompro-mis, ali je dobar kompromis. Jačanje Autonomne Pokraji-ne Vojvodine će države kao i odbor regija Evropske unije sigurno odobravati.

LSV insistira na zakonima o imovini i izvornim pri-hodima pokrajine. Kakva su evropska iskustva u tom pogledu? Da li se može reći da su nadležnosti bez novca za njihovo finansiranje smo prividna decentralizacija?- Naravno da je potrebno da jedna regija ima dovoljno finansijskih sredstava. De-centralizacija bez novca bila bi besmislena. Regije mogu ispuniti svoje nadležnosti i odgovornost prema građa-nima samo onda kada imaju dovoljno finansijskih sredsta-va i kada mogu donositi od-luke o tome kako se taj novac upotrebljava.

DECENTRALIZACIJA JE PUT KA EU

Da li Vojvodina svojom bor-bom za svoju autonomiju

utire put evropskim integra-cijama Srbije? - Novi Statut Autonomne Po-krajine Vojvodine je veoma važan doprinos za pristup Srbije Evropskoj uniji. Nije na Evropskoj uniji da diktira njenim članovima kako da regulišu njihovu unutrašnju politiku i administrativsku strukturu. Međutim, EU za-interesovana za tzv. good go-vernance, dobru i fer vladavi-nu, te verodostojnost njenih članica i zemalja koje žele da postanu član. Kako bi mogli da postignu tu dobru i fer vladavinu, a samim tim i po-uzdanje građana u politiku, potrebno je da nacionalni, regionalni i lokalni političari dobiju ovlaštenje, uputstva i

finansijska sredstva, kako bi mogli da učine stvari iz do-mena njihove odgovornosti. Nekoliko ultranacionalistič-kih stranaka u Srbiji snažno se protivi vojvođanskim obe-ležjima i zastavi smatrajući to separatizmom. Šta vi na to kažete? Ako se ne varamo, sve evropske regije imaju svoja obeležja.- Gotovo sve regije Evrope imaju svoje simbole, svoje zastave, grb, i ponekad čak i himne. Gotovo svi gradovi i opštine imaju svoje zastave i grb. To je važno za njihov identitet. I to nije separati-zam. Ja uvek kažem: ja sam prvo iz Salzburga, onda sam Austrijanac i Evropejac. Tako to treba i da bude.

franc šauSberger, direktor inStituta evropSkih regiona (ire) iz salZBurga i nekadašnji iZvestilac komiteta regiona eu Za ZaPadni balkan u intervjuu za Slobodnu vojvodinu poručuje

BEZ NOVCA, DECENTRALIZACIJAJE BESMISLENAregije Mogu iSpuniti Svoje nadležnoSti i odgovornoSt preMa građaniMa SaMo onda kada iMaju dovoljno finanSijSkih SredStava i kada Mogu donoSiti odluke

o toMe kako Se taj novac upotrebljava

Stvari se u Srbiji nisu promenile 20 godina

NOVI SAD - Predsednik Nacionalnog saveta za de-centralizaciju i predsednik LSV Nenad Čanak, izjavio je nedavno na konferenciji „Decentralizacija Srbije – stanje, potrebe i prepreke“, da se stvari u Srbiji nisu promenile u poslednjih dva-deset godina, te da je čitava priča o decentralizaciji Srbi-je posledica činjenice da u tom periodu državni orga-ni nisu znali šta da rade sa Vojvodinom koja je protivu-stavno anektirana. - Protivustavno i protivza-konito su njeni legitimni organi oboreni na ulicama, a zatim je pogažen i Ustav države u kojoj smo živeli. A, protivustavnom aneksijom Vojvodine smo dobili ovu aktuelnu Republiku Srbiju – rekao je Čanak. On je oce-nio i da regionalizacija, koju promovišu pojedine poli-tičke stranke nije prava de-centralizacija, a na kraju je rekao i da je prva posledica novog Satuta AP Vojvodine to da su ukinute i one in-gerencije koje je Vojvodina dobila po Omnibus zakonu iz 2002. godine.

Regioni jačaju državu

NOVI SAD - Potpredsedni-ca Skupštine AP Vojvodine Maja Sedlarević izjavila je na konferenciji „Decen-tralizacija Srbije – stanje, potrebe i prepreke“, da su decentralizacija i regiona-lizacija Srbije preduslov za ekonomski razvoj i viši životni standard građanki i građana. - U evropskoj praksi se nedvosmisleno pokazalo da decentralizaci-ja stabilizuje i jača državu, nikako je ne slabi, kako to protivnici decentralizacije tvrde - naglasila je Sedlare-vićeva, dodajući da o tome najbolje govore i brojni primeri iz Evrope u kojoj se u poslednje vreme gotovo sve zemlje decentralizuju. Na konferenciji je govorio i predsednik Skupštine Gra-da Novog Sada Aleksandar Jovanović.

Gotovo sve regije Evrope imaju svoje simbole, svoje zastave, grb, i ponekad čak i himne. Gotovo svi gradovi i opštine imaju svoje

zastave i grb. To je važno za njihov identitet. I to nije separatizam. Ja uvek kažem: ja sam

prvo iz Salzburga, onda sam Austrijanac i Evropejac. Tako to treba i da bude.

AKCENTI10 SLOBODNA VOJVODINA AKCENTI

CIP – Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad329.14 (497.113)Slobodna Vojvodina/glavni i odgovorni urednik Dušan Jakovljev. – God. 1, br.1 (1998) - .- Novi Sad: Liga socijaldemokrata Vojvodine, 1998 - ,- Ilustr. ; 31,5cm

Mesečno.ISSN 1821-1186COBISS.SR-ID 138618119

LIGAŠ

TodorGajinov

Rođen je 1937. godine u Kulpinu, a Gimnaziju je završio u Bač-kom Petrovcu. Na Pravnom fa-kultetu u Beogradu diplomirao je 1959. godine i položio pra-vosudni ispit. U Centru viso-kih vojnih škola (Vojna akade-mija) u Beogradu završio Školu opštenarodne odbrane o ratnom zakonodavstvu i vojnom sudstvu 1979. godine. Radio je kao sudija Sreskog suda u Žablju, Okružnog privrednog suda u Novom Sadu, Vrhovnog suda Vojvodine i pred-sednik Okružnog privrednog suda u Novom Sadu. Takođe, bio je pokrajinski sekretar za zakono-davstvo, potpredsednik Izvršnog veća AP Vojvodine, predsednik Verske komisije AP Vojvodine i član Savezne verske komisi-je. Bio je i poslednji predsednik Ustavnog suda Vojvodine (USV) i pomoćnik direktora Naučnog instituta za ratarstvo i povrtar-stvo u Novom Sadu. Takođe, od 1978-1987. godine u Komisiji za polaganje pravosudnih ispita is-pitivao Ustavno pravo. Po pozivu, van zvanja nastavnika univerzite-ta, držao predavanja iz pravnog normiranja na pravnim fakul-tetima u Novom Sadu i Zagre-bu. U vreme političkih progona autonomaša podneo je ostavku na funkciju predsednika USV. Iz penzije radi sa polovinom radnog vremena kao savetnik u Skupštini AP Vojvodine do 2010. godine. Odlikovan je Ordenom zaslu-ga za narod 1975. godine, Pla-ketom opštenarodne odbrane 1982. godine i Plaketom bezbed-nosti SFRJ 1986. godine. Kako kaže, u politiku je ušao nakon

što je, kao predsednik Okruž-nog privrednog suda u Novom Sadu 1976. godine, odbio da sprovede jednu odluku tadaš-njeg predsednika Izvršnog veća AP Vojvodine Nikole Kmezića, jer je smatrao da je nezakonita. Nakon što se Kmezić uverio da je Gajinov bio u pravu, ponudio mu je mesto pokrajinskog sekre-tara za zakonodavstvo, na kojem je ostao čitavu deceniju. Posebno je, kaže, ponosan što je tokom tog perioda učestvovao u pripremi svih relevantnih zakona i uspo-stavljanju zakonodavnog poretka Vojvodine, koja je tada dokazala da je sposobna da sama upravlja sobom i izvršava svoje obaveze u zemlji i inostranstvu. Iako agnostik, za vreme dok je bio potpredsednik IVV i predsednik Verske komisije Vojvodine, u uslovima komunističke ideologi-je, AP Vojvodina je usvojila Pro-gram i započela revitalizaciju i obnovu fruškogorskih manastira, za šta je dobio i blagoslov tadaš-njeg patrijarha Germana.Kao nestranačka ličnost član je Političkog saveta LSV, a kako kaže njen program mu je blizak zbog socijaldemokratske orjenta-cije i borbe za autentične interese građana Vojvodine. Istovremeno, podržava i borbu LSV protiv srp-ske nacionalne mitomanije. Kako kaže, još od detinjstva vo-leo je da savladava poslove za koje nije kvalifikovan, pa je tako “uspeo da bude najbolji prav-nik među mašinbravarima, me-haničarima, električarima, kao i najbolji mašinbravar, mehaničar i električar među pravnicima”.

NOVI SAD – Predlog za-kona o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) je pamfletskog karaktera, zbog čega je Liga socijalde-mokrata Vojvodine uložila nekoliko amandmana na njega. Amandmani nisu prihvaćeni od strane Odbo-ra za kulturu, a ako ih odbi-je i ministar tokom raspra-ve, LSV neće glasati za taj zakon – istakla je za „Slo-bodnu Vojvodinu“ narod-na poslanica Aleksandra Jerkov. Kako je navela, Liga je amandmanima želela da spreči da SANU dobije po-vlašćen i monopolski po-ložaj koji joj je ovaj zakon predvideo, ističući istovre-meno da to nema nikakve veze sa postojanjem Voj-vođanske akademije nauka i umetnosti. Naime, LSV smatra da treba ugasiti ogranak SANU u N o v o m

Sadu pošto, prema rečima Jerkove, više nema potrebe za njegovim funkcionisa-njem.– Ukoliko SANU ima po-trebe za ograncima, može da ih otvara u drugim de-lovima Srbije, gde ne po-stoje regionalne akademije nauka i umetnosti – navela je naša sagovornica. LSV je, između ostalog, amandma-nima tražila da se briše prvi član zakona koji govori o istorijskoj pozadini i važno-sti SANU, kao i da se ne do-zvoli da jedino SANU ima pravo da predstavlja Repu-bliku Srbiju u međunarod-nim organizacijama, već da to imaju i druge institucije. – To ne mislimo samo na VANU, već i na Univerzi-tete i druge organizacije. Mislim da svaka organiza-

cija koja želi da bude jedina i repre-

zentativna, treba to

i da do-

kaže – kaže Jerkova. Ona dodaje da je LSV tražila i da se ne dozvoli da SANU, kao jedina u Srbiji, dobije pravo da se koristi i raspo-laže imovinom u državnoj svojini.– Niko drugi ko koristi imovinu u državnoj svo-jini nema pravo da njome i raspolaže, pa ne vidimo zašto bi SANU trebalo da bude jedina instituci-ja u zemlji koja na to ima pravo – zaključila je Alek-sandra Jerkov. Ostale za-merke Lige odnosile su se na nepotrebno povećanje akademijske naknade, kao i povlašćeni položaj SANU u odnosu na sve druge na-učno istraživačke institute i institucije u Srbiji. Nai-me, za osnivanje instituta SANU potrebno je šest naučnih radnika, a za sve druge institute u Srbiji 12. Postavlja se i pitanje oprav-danosti postojanja tolikog broja instituta SANU jer oni prilično koštaju drža-vu, a produkcija nauke u njima nije na zadovolja-vajućem nivou, što se lako može proveriti u Ministar-stvu nauke.

lSv uložila amandmane na predlog zakona o SrpSkoj akademiji nauka i umetnosti

SANU ne treba da ima monopolski položajoSiM povlašćenog položaja u odnoSu na Sve druge naučno iStraživačke inStitute i inStitucije u Srbiji, Sanu iMa još nekoliko ekSkluzivnih prava, Među kojiMa i to da jedina predStavlja republiku Srbiju u MeđunarodniM organizacijaMa, kao i da jedina koriSti i raSpolaže iMovinoM u državnoj Svojini

VESTI

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 11

NOVI SAD – Krajem februa-ra predlog Zakona o divljači i lovstvu stigao je i u Skupštinu Srbije. Ovaj zakon je pred-

ložilo republičko Ministar-stvo poljoprivrede, a nakon skupštinske rasprave, koja je u toku, očekuje se i njegovo usvajanje. Inače, novi zakon bi trebalo, na prvom mestu, da zaštiti divljač kao obnovljivo dobro, da poboljša trenutno stanje divljači i staništa, kao i da uvede red u domenu lova i

eksploatisanja u lovstvu.– Predloženi nacrt Zakona o divljači i lovstvu je korak na-pred u rešavanju krupnih pro-blema u ovoj oblasti – kaže za Slobodnu Vojvodinu visoki funkcioner LSV i Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vo-doprivredu i šumarstvo Da-niel Petrović. On, međutim, ističe i važnost stalne saradnje stručnjaka i poznavalaca pri-lika u oblasti lovstva prilikom izrade predloga ovog zakona.– Predložena rešenja jesu rezultat intenzivne saradnje Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodopri-vredu i šumarstvo AP Voj-vodine, Uprave za veterinu, Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, Šu-marskog fakulteta, lovačkih saveza i drugih učesnika, pri čemu veliko interesovanje za donošenje Zakona o divljači i lovstvu samo potvrđuje oz-

biljnost problematike kojom se ovaj zakon bavi – kaže Pe-trović.

Bez dodatnih troškova Činjenica da je pređašnji za-kon imao neke velike nedo-statke nagnala je stručnjake da obrate pažnju na veoma važne detalje. Kako kaže Pe-trović, ovaj predlog zakona ima temelj u Ustavu, jer Srbija ima obavezu da uredi i obez-bedi održivi razvoj, sistem zaštite i unapređenja životne sredine, kao i zaštitu i unapre-đivanje biljnog i životinjskog sveta. Zakon ima u vidu, kako kaže, i nacionalni interes.- To pre svega znači da red mora da se uvede u sve se-gmente lovstva, od odgajanja do lova divljači – kaže Petro-vić. Prema njegovim rečima, zakon neće doneti dodatne troškove, kao ni povećanje broja izvršilaca, iako će stvo-riti mogućnost za pojavu novih privrednih subjekata za obavljanje aktivnosti na izradi planskih dokumenata u lovstvu, ali i privatnih lovi-šta i lovišta posebne namene. Petrović dodaje i da će Zakon poboljšati neka postojeća re-šenja, ali će omogućiti i im-plementaciju opšteprihvaće-

nih međunarodnih standarda u oblasti lovstva kod nas. Tim pre što se odredbama ovog Zakona insistira na utvrđi-vanju obaveza i stvaranju finansijske, organizacione i kadrovske podrške merama zaštite i održavanja postojećih fondova divljači.

Stvaranje instrumenata zaštite - Ovde se mora uzeti u obzir i skroman budžet Republike Srbije i nezadovoljavajuće sta-nje postojećih fondova zbog odsustva mera održavanja i poboljšanja stanja divljači i staništa – rekao je Petrović. Kako kaže, usvajanjem ovog zakona država bi imala po-uzdane instrumente za zašti-tu, kontrolisano korišćenje, unapređivanje, racionalno upravljanje, vrednovanje svih funkcija, autonomnu, mate-rijalnu i finansijsku podršku, da divljač, kao obnovljivo do-bro, dobije prava, a država i lovci kao korisnici tog dobra obaveze i odgovornost. Za-kon će imati uticaj kako na lovce, tj. lovačka društva, tako i na nadležne organe u smislu prava i obaveza, planiranja i razvoja, te utvrđivanja pro-cedura za poboljšanje opšteg stanja u lovstvu.

daniel petrović, pokrajinSki SekretarZa PoljoPrivredu, vodoPrivredu i šumarstvo

Uvesti red u sve segmente lovstva

Krenuo program razmene mladih stručnjaka“Eurodisej”

NOVI SAD – Početak progra-ma Skupštine evropskih regija (AER) “Eurodisej”, koji po-drazumeva razmenu mladih stručnjaka starosne dobi od 18 do 30 godina i daje šansu učesnicima za usavršavanje i dodatno obrazovanje, kao i upoznavanje jezika i kulture drugih regija u Evropi koje su učesnice ovog programa, zva-nično je predstavljen 16, mar-ta. Predstavljajući ”Eurodisej”, potpredsednica Skupštine AP Vojvodine Maja Sedlarević istakla je na konferenciji za novinare da sve regije koje su članice programa zasebno ras-pisuju konkurs u toku godine i određuju uslove konkursa, dok je svim regijama zajed-nički uslov da učesnici imaju između 18 i 30 godina, i da postoji recipročnost, odnosno koliko mladih iz jedne regije učestvuje u razmeni, toliko ta regija mora da primi učesnika iz inostranstva. Sedlareviće-va je dodala i da se ovakvim razmenama pravi svojevrsna mreža mladih stručnjaka u Evropi koji se upoznaju i us-postavljaju jedan potpuno novi oblik saradnje.– Prva razmena je u toku sa rumunskom županijom Ka-raš – Severin i trenutno se dve studentkinje rumunskog jezika nalaze tamo. Jedna je u biblioteci, a druga u muzeju grada Rešice, dok u Zrenjani-nu boravi jedan učesnik u Za-vodu za kulturu vojvođanskih Rumuna i očekujemo dolazak još jednog učesnika koji bi trebalo da bude na stručnoj praksi u Radio Zrenjani-nu – rekla je Sedlarevićeva. Potpredsednica Sedlarević je naglasila i da je prvom razme-nom AP Vojvodina postala punopravna članica “Euro-disej” programa, što znači da će mladi iz Vojvodine moći da odlaze u sve regije Evrope koje su članice programa, a kojih trenutno ima preko tri-deset. Početkom marta Sedla-revićeva je sa predsednikom Skupštine grada Zrenjanina Aleksandrom Martonom posetila Zavod za kulturu vojvođanskih Rumuna, koji učestvuje u programu “Euro-disej”.

Lovni inspektori i sa PMF-a Zahvaljujući zahtevu narodnih poslanika LSV, u Skupštini Srbije biće usvojen amandman kojim se diplomiranim studentima lovnog turizma sa novosadskog Prirodno- matematičkog fakulteta omogućava da budu lovni inspektori. To predlogom zakona nije bilo predviđeno.

AKCIJA12 SLOBODNA VOJVODINA AKCIJA

BEOGRAD – Državne in-stitucije i nevladine orga-nizacije u Srbiji uključiće se u trogodišnji regionalni projekat „Sveobuhvatni odgovor u suzbijanju pro-blema dečje pornografije”, kojim je u Bugarskoj, BiH, a sada i Srbiji planirano da državne institucije u sarad-nji s nevladinim organiza-cijama rade na suzbijanju ovog veoma ozbiljnog pro-blema. U našoj zemlji taj projekat će sprovoditi Mi-nistarstvo za ljudska i ma-njinska prava, nevladinia organizacija “Beosuport” i organizacija „Spasimo decu” iz Norveške. Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić otkriva za „Slobodnu Vojvodinu“ da će akcenat biti na izmeni zakonske regulative, obu-ci u školama, zatim obuci profesionalaca u državnim institucijama, nabavljanju softvera i hardvera za MUP, kao i podizanju nivoa sve-sti i medijskoja kampa-nji.– Kroz taj projekat će biti urađeno podizanje nivoa svesti i edukacija na svim nivoima. Mi-nistarstvo unutrašnjih poslova Srbije će imati mogućnost da dobije osnovnu har-dversku i sof-t v e r -sku

opremu i edukaciju u evrop-skim zemljama koje imaj uveć dobru praksu u borbi protiv dečije pornografije – navodi Karadžić. On kaže da će ovaj projekat razviti međusektorsku saradnju između Ministarstava za ljudska i manjinska prava, prosvetu i pravdu, MUP-a, kao i nevladinih organiza-cija kroz koje će biti ofor-mljeni i SOS telefoni. – Na te telefone će građani

svakodnevno moći da upu-ćuju upozorenja za određene sajtove koji se bave dečijom pornografijom ili od kojih postoji rizik za zloupotrebu dece – istakao je Karadžić. On kaže da je ministarstvo imalu i vidu i činjenicu da je u proteklom periodu po-većan broj različitih slučaje-va zlopuotrebe dece preko interneta, zbog čega i pla-nira da unapredi i zaštititi položaj dece u ovoj oblasti. Između ostalog, MUP-u Srbije biće donirana speci-jalna forenzička softverska i hardverska oprema koja, između ostalog, sadrži disk koji je u stanju da prekopira ceo sadržaj nečijeg računara i da ga koristi na sudu. Ina-če, prema procenama struč-njaka najveći broj mališana koji su postali žrtve pedofila

imaju između deset i 13 godina, a svako

peto dete je - beba.

državni Sekretar u miniStarStvu za ljudSka i manjinSka prava marko karadžić najavljuje

KREĆE ODLUČNA BORBA PROTIV DEČIJE PORNOGRAFIJE

KIKINDA – Učiniću, naravno, sve što je u mojoj moći da pomognem svom gradu, koji zaslužuje da ima status grada. Nadam se da će ga dobiti do kraja 2012. godine – izjavio je nedavno za Večernje novosti državni sekretar u Ministarstvu za upravu i lokalnu samoupravu Duško Radaković. On, međutim, kaže da je, prema sadašnjoj pravnoj regulativi, takva promena nemoguća. Najverovatnije će, međutim, uslediti izmene i dopune Zakona o teritorijalnoj organizaciji, da se jasno odrede kriterijumi za sticanje statusa grada. Radaković,

inače Kikinđanin i nekadašnji predsednik Opštine Kikinda, naglašava da broj stanovnika ne sme da bude odlučujući za statusnu poziciju. A Kikinda, inače, u tom smislu, ne ispunjava sadašnji zakonom precizirani uslov. Ima, bez sela, oko 43.000 žitelja. A neophodno je 50.000. Taj kriterijum, pak, nisu ispunili neki koji su, ipak, dobili status grada. Inicijativu da Kikinda ne bude opštinsko sedište, odnosno varoš, već grad, pokrenuo je, pretprošle godine, kikindski internet-forum. U tu svrhu prikupljeno je oko 7.000 potpisa.

Omladina LSV skinula plakate „Bulevar Ratka Mladića“NOVI SAD - Članice i člano-vi Gradskog odbora omladine Lige socijaldemokrata Vojvo-dine u Novom Sadu skinuli su, tokom noći između 11 i 12. marta, nalepnice „Bulevar Ratka Mladića“, ispod kojih je

bio potpisan SNP 1389, a ko-jom je bila prelepljena i tabla sa nazivom Bulevara Mihajla Pupina. Liga socijaldemokra-ta Vojvodine tog dana je u sa-opštenju podsetila da je upra-vo pokret 1389, maja 2007. godine, u društvu Aleksandra Vučića, lepio plakate sa nazi-vom Bulevar Ratka Mladića na zgradi B92 u Beogradu. – Takođe, napominjemo i da nije slučajno da je SNP 1389 lepio ove plakate uoči današ-njeg dana – rođendana Ratka Mladića i sedmogodišnjice smrti Zorana Đinđića – na-vedeno je tada u saopštenju. Zbog toga se Liga socijalde-

mokrata Vojvodine nada da će Ustavni sud Srbije, koji razmatra predlog republičkog javnog tužioca za zabranu ovog i pokreta Obraz, to imati u vidu.- Tužno je i zabrinjavajuće da

je ime jednog velikana kakav je bio Mihajlo Pupin, prele-pljeno imenom ratnog zločin-ca. Ali, omladinci i omladin-ke LSV su, kao i do sada, bili budni i pokazali da u Novom Sadu to ne može proći – rekao je tom prilikom predsednik Gradskog odbora Omladine LSV Gabor Lepeš.Inače, iste noći plakati “Bule-var Ratka Mladića” izlepljeni su i u Bulevaru Zorana Đin-đića u Beogradu. Plakati su lepljeni po fasadama, na sao-braćajnim znacima, na trafi-kama, a izazvali su ogorčenje kako građana, tako i pojedi-nih političkih stranaka.

Radaković: Učiniću sve da pomognem Kikindi

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 13

NOVI SAD - Građani i gra-đanke Srbije su konačno dočekali izvode iz matičnih knjiga rođenih, venčanih i umrlih sa neograničenim rokom važenja. Ovaj propis je stupio na snagu 1. marta i od tog datuma oni više ne moraju svako malo da stoje u redu i plaćaju takse da bi, po ko zna koji put, dobili papir bez kojeg ne mogu napravi-ti nijedan dokument. Novi izvodi iz matičnih knjiga biće potrebni samo u slučaju pro-mene upisanih podataka što većina uradi jednom ili dva-put u životu, a mnogi ni to-liko. Izdavanje novih izvoda neće povećati cenu za dobija-nje dokumenta u odnosu na s a - dašnje

ad-

ministrativne takse, a građa-ni će ih dobijati kao i do sada kod matičara. Međutim, gra-đani bi morali da vode računa o tome da Zakon o matičnim knjigama propisuje krivičnu odgovornost ukoliko koriste izvod koji ne sadrži poslednje podatke koji su upisani u ma-tičnu knjigu (na primer, ako se razvedu, dotadašnji trajni izvod iz matične knjige ne mogu koristiti).

Najveći nivo zaštite

Državni sekretar u Mini-starstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu Duško Radaković kaže za SV da novi obrasci izvoda sadrže više ni-voa zaštite, jer je bezbednost dokumenata, na osnovu kojih se izdaju lične karte i putne isprave, bio je jedan od uslova za viznu liberalizaciju. - Imamo vodeni znak koji je prvi put sa natpisom Republi-ka Srbija upotrebljen za ovaj

projekat, ram koji je izrađen u dubokoj štampi karakteristič-noj za novčanice, vrednosne papire i dokumenta. Imamo elemente koji su namenjeni za zaštitu ličnih dokumenata, grb Republike Srbije koji je obra-đen modularnom linijom, numeraciju koja se vidi crve-no pod UV svetlom i drugo. Tu je i zaštita nevidljiva golim okom kao što su UV vlakan-ca, hemijska zaštita i papir bez izbeljivača – kaže on. Izvodi se razlikuju i po boji, pa je tako izvod iz matične knjige rođenih crvene boje, izvod iz

matične knjige venčanih plave boje, a i izvod iz matične knji-ge umrlih braon boje.

Izvodi i na jezicima manjina

Novina u obrascima, za opšti-

ne koje u upotrebi osim srp-skog imaju i druge jezike, jeste da će se u buduće u izvodima koristiti i jezici nacionalnih zajednica. Kako kaže Rada-ković, novim Zakonom o ma-tičnim knjigama po prvi put se propisuje da se lično ime deteta, roditelja, supružnika i umrlog pripadnika neke nacionalne zajednice upisuje prema jeziku i pravopisu pri-padnika nacionalne zajednice, što ne isključuje paralelan upis ličnog imena i na srpskom je-ziku ćiriličkim pismom . - Pored toga, Uputstvom o vo-đenju matičnih knjiga i obras-cima matičnih knjiga propisa-no je da se na poleđini izvoda iz matičnih knjiga u jedini-cama lokalne samouprave, u kojima je statutom utvrđeno da je u služenoj upotrebi jezik pripadnika nacionalnih za-jednica, mogu štampati nazi-vi rubrika izvoda iz matičnih knjiga i na jeziku i pismu pri-padnika nacionalnih zajedni-ca – rekao nam je on.

Samo prva faza

Radaković kaže da je ovo samo prva faza i da sada

sledi uspostavljanje registra građana, odnosno elektron-ske baze podataka o svim građanima i građankama, što će omogućiti da oni do-biju izvod iz matične knjige u bilo kom mestu u Srbiji. - Zakonom o matičnim knjigama propisuje se da se drugi primerak matič-ne knjige vodi isključivo u elektronskom obliku. To znači da će organi uprave u skladu sa rokom utvrđe-nim ovim zakonom, a to je pet godina od dana početka njegove primene, sve ma-tične knjige morati da pre-vedu u elektronsku formu. Takođe, propisuje se rok od dve godine od dana počet-ka primene ovog zakona u kome je Ministarstvo u oba-vezi da uspostavi centralni sistem za elektronsku obra-du i skladištenje podataka i čuvanje drugog primer-ka matičnih knjiga koji je osnova za izdavanje izvoda iz matičnih knjiga bez ob-zira na mesnu nadležnost organa – rekao je on.

Stigli izvodi iz matičnih knjiga Sa neograničenim rokom važenja

TRI BOJE TRAJNIH IZVODAizvod iz Matične knjige rođenih crvene boje, izvod iz Matične knjige venčanih plave boje, a i izvod iz Matične knjige uMrlih braon boje; u buduće će Se u izvodiMa koriStiti i jezici nacionalnih zajednica; krivična odgovornoSt za građane ako koriSte izvod koji ne Sadrži poSlednje podatke koji Su upiSani u Matičnu knjigu

Ovo je samo prva faza. Sada sledi uspostavljanje registra građana,

odnosno elektronske baze podataka o svim građanima i građankama, što će

omogućiti da oni dobiju izvod iz matične knjige u bilo kom mestu u Srbiji, kaže

državni sekretar Duško Radaković

Četiri hiljade zahteva za pet dana

Članica gradskog veća zadužena za upravu i propise Milena Popo-vić Subić kaže za SV da je od 01.do 05. marta u matičnom području Novi Sad podneto preko četiri hiljade zahteva za izdavanje novih izvoda iz matičnih knjiga. - Nakon tehničkog usa-glašavanja, građanima je omogućeno da dobiju izvod u istom danu kada podnesu zahtev. Zbog velikog interesovanja građana povećan je broj zaposlenih koji primaju i evidentiraju zahteve – kaže ona. Prema njenim rečima u izradi je novo tehničko rešenje “virtu-elnog matičara” , i usko-ro će biti omogućeno građanima i građanka-ma da zahteve podnose putem interneta.

LOKAL14 SLOBODNA VOJVODINA LOKAL

NOVI SAD – Krajem febru-ara nevladina organizacija „Pogon“ iz Sremskih Karlo-vaca zvanično je pokrenula mirovni karavan „Glasno“ - projekat koji se realizuje pod pokroviteljstvom Ministar-stva za ljudska i manjinska prava Republike Srbije, a uz podršku Skupštine AP Voj-vodine. Cilj ovog projekta jeste promovisanje mira i an-

tifašizma kao najviših druš-tvenih vrednosti i temelja na kome se razvijaju demokra-tija, ljudska prava i slobode, kao i motivacija ljudi da se suprotstavi pojavi fašizma u društvu.Mirovni karavan je podržala i potpredsednica Skupštine AP Vojvodine Maja Sedlare-vić, koja je, prilikom najave početka ove akcije, istakla da država mora jasno da se suprotstavi fašizmu i sličnim pojavama.– Ako pogledamo trenutak u kome se danas nalazi naše društvo, bilo da govorimo o Vojvodini kao regiji ili o Republici Srbiji, videćemo

da je pojava fašizma u druš-tvu u ekspanziji. Moramo da priznamo da postoji visok stepen tolerancije na pojavu fašizma u našem društvu – naglasila je Sedlarevićeva, ističući da se nada da je ovo

samo prva etapa u suprot-stavljaju fašizmu. Mirovna aktivistkinja Nada Dabić je, tom prilikom, istakla da je levica u Srbiji zapostavljena, te da je dozvolila prodor de-sničarskih ideja koje najčešće dovode do fašizacije društva. Mirovni karavan „Glasno“ zvanično je krenuo polovi-nom februara, kada je u Pan-čevu organizovana izložba

fotografija mirovnog akti-vizma, tribina i koncert rok grupa. Nakon toga su usledi-le tribine i koncerti u Kikindi i Bečeju i Vršcu, a planirano je da tokom svog trajanja karavan obiđe i Zrenjanin, Suboticu, Bačku Palanku, Sremsku Mitrovicu, Sombor i Novi Sad. U Kikindi su po-četkom marta, pored Nade Dabić na tribini učestvovali Pavel Domonji, iz novosad-ske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava i Gordana Perunović Fijat, odbornica LSV u SO Kikin-da, a u Bečeju Zoran Petakov iz novosadske Antifašističke akcije. U svakom od nave-

denih gradova pored održa-vanja tribina, planirane su i prateće izložbe fotografija i stripa posvećenog mirovnom aktivizmu i antifašizmu, kao i koncerti muzičkih pank i rok grupa.

Krenuo mirovni karavan „Glasno“

ŽABALJ – Osnovna ško-la u Đurđevu ovih dana bi trebalo da dobije modernu fiskulturnu salu, a tokom godine bi trebalo da počne izgradnja sale u Gospođin-cima, za šta je obezbeđen veći deo sredstava. Pred-sednik Opštinskog odbora LSV Žabalj Jovica Panić ističe za “Slobodnu Vojvo-dinu” da je potrebno uložiti maksimalan napor da bi se obezbedila sredstva za za-vršetak kapitalnog školskog objekta u Čurugu, u čijem sastavu će se nalaziti i fi-skulturna sala, dok je u hali u Žablju potrebno opremiti malu salu koju bi koristili učenici žabaljske osnovne škole.– Suočeni smo sa proble-mom da niži razredi ne mogu da rade fizičko u hali, jer to za njih nije bezbed-no. Nakon opremanja male sale, učenici osnovne i sred-nje škole moći će da se bave gimnastikom i nekim po-jedinačnim sportovima što

do sada nije bilo moguće – objašnjava Panić. On objaš-njava da je sport izuzetno važan segment društva, te da je formiranjem Sport-skog saveza opštine Žabalj omogućeno da se što veći broj mladih ljudi uključi u rad sportskih klubova, kao i da im se obezbede uslovi za kvalitetno treniranje i ta-

kmičenje u odgovarajućim ligama. Ubeđen je, kaže, i kako će tek vreme koje do-lazi pokazati prave efekte. - Da bismo bili uspešni do-maćini sportskih manife-stacija kakva je bila “Zlatna vojvođanska rukavica“, da bismo u klupskom i poje-dinačnom sportu dosegli

zavidne rezultate, potrebno je podići kvalitet nastave fizičkog vaspitanja. To je moguće učiniti samo ako svako mesto u opštini bude imalo dobro opremljenu fiskulturnu salu, ako svi sportski kapaciteti budu maksimalno iskorišćeni – navodi Panić. On je istakao kako svoju političku viziju gradi na zdravim temelji-ma, a to je, pre svega, ula-ganje u prosvetu, u sport i one koji treba da obezbede budućnost i Žablju i Vojvo-dini i čitavoj Srbiji.– Zato rukovodim škol-skim odborom, zbog toga sam predsednik bokser-skog kluba, zato sam ru-kometni sudija u Drugoj saveznoj ligi – poručuje Jovica Panić.

jovan panić, kandidat lige Socijaldemokrata vojvodine Za Poslanika u skuPštini aP vojvodine na predStojećim vanrednim izborima

Ulaganjem u sport i obrazovanje, ulažemo u zdravlje i budućnost Žablja!

Jovan Panić ističe kako svoju političku viziju gradi na zdravim temeljima, a to je, pre svega, ulaganje

u prosvetu, u sport i one koji treba da obezbede budućnost i Žablju i Vojvodini i čitavoj Srbiji.

– Zato rukovodim školskim odborom, zbog toga sam predsednik bokserskog kluba, zato sam

rukometni sudija u Drugoj saveznoj ligi - kaže on.

prijeM novih članova u žablju

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 15

UKRATKO

NOVI SAD – Ekspanizija članstva Lige socijaldemokra-ta Vojvodine koja je samo u 2009. godini uvećala broj li-gašica i ligaša za preko 5000, nastavljena je i od početka ove godine. Od Nove godine do danas u odborima širom Voj-vodine zabeležen je značajan priliv članstva i to, po rečima Liginih regionalnih koor-dinatora, uglavnom mlađih ljudi. somborski, zrenjaninski i pančevački odbor beleže naj-veći priliv članstva, ali ne tre-ba zaboraviti ni ostale, poput kikindskog ili odbora u Beloj Crkvi.

Bačka

Prema rečima koordinatora LSV za Zapadnu Bačku Zora-na Boškovića, samo u Sombo-ru se od Nove godine učlanilo oko 120 ljudi, a oformljen je i mesni odbor u Bezdanu u koji se dve trećine članova učlanilo nakon što je okončan proces preregistracije stranke.

- Liga, na primer, nije imala Opštinski odbor u Odžaci-ma, a sada je napravljeno pet mesnih odbora u toj opštini i formiran opštinski odbor, koji već broji 80 članova – navodi Bošković. Najveću ekspanizi-ju LSV ima u u Subotici, gde je od Nove godine učlanjeno oko 600 novih članova! – Oformili smo pet novih mesnih odbora - Bajmok, Mala Bosna, Peščara, Kelebija i Novi Žednik, a u pripremi su još i odbori u Hajdukovu, Malom Radanovcu i Gornjem Tavankutu – navodi Veljko Vojnić, predsednik GrO LSV Subotica.

Srem

Sremci, takođe, pokazuju sve veću naklonost prema LSV, pa je tokom poslednje dve nedelje 2009. godine u Irigu učlanjeno stotinak članova, a u Starom i Novom Slanka-menu je samo u poslednjih petnaestak dana zabeležen

dolazak oko 40 novih člano-va. Dosta novih članova ima i u Krušedolu, Lugu i Beočinu.

Banat

Pančevački odbor, u koji se tokom prošle godine učlani-lo gotovo 1000 novih ligaša, pozitivan trend je nastavio i nakon Nove godine. Tako je, tokom prvih meseci 2010. godine, učlanjeno oko 150 članova, a prema rečima predsednice Izvršnog odbora GrO LSV Pančevo Marinike Čobanu, ove godine su ofor-mljena i tri potpuno nova mesna odbora LSV - Jabuka, Stari Tamiš i Starčevo. - Najpozitivniji primer je-ste Vojvlovica, gde je u po-slednje dve nedelje učla-njeno gotovo 100 članova – istakla je Marinika Čobanu. Slična situacija je i u dru-gim opštinama, pa je tako u kikindskom odboru LSV pristupilo novih 80 članova, a pri tom je formiran nov

odbor u Banatskom Velikom Selu, dok je u Beloj Crkvi učlanjeno pedesetak novih članica i članova. U Zrenjaninu se, takođe, od početka godine u LSV učlani-lo preko 100 mahom mladih članova. Međutim, ono što Zrenjanin razlikuje od ostalih vojvođanskih opština je i to da je u Ligu prešlo i tridese-tak bivših članova G17 plus, predvođenih sa dvoje odbor-nika i članom Gradskog veća Zrenjanina. Kako je za “Slo-bodnu Vojvodinu” objasnio predsednik Izvršnog odbora Gradskog odbora LSV Zre-njanin Dragan Nedeljkov, razlog za ovakav preokret jeste činjenica da su bili ne-zadovoljni radom u gradskoj organizaciji G17 plus. – Pošto su u pitanju mladi ljudi, oni su odlučili da svoju šansu i političku afirmaciju potraže u Ligi socijaldemo-krata Vojvodine, jer su nju prepoznali kao stranku čiji je interes okrenut najpre gra-đanima Zrenjanina – naveo je Nedeljkov. A G17 plus se odlučila na odmazdu: funk-cionerka te stranke i mini-starka za NIP Verica Kalano-vić momentalno je smenila funkcionera LSV Branislava Pomoriškog sa funkcije dr-žavnog sekretara. Predsed-nik zrenjaninskih ligaša Dejan Čapo u nekoliko na-vrata je rekao da ovaj slučaj nije izazvao veće probleme u funkcionisanju zrenjaninske vlasti, te da bi sve eventualne nesuglasice trebalo da se reše unutar koalicije. - Ili ćemo funkcionisati u okviru ko-alicije, ili ćemo se razići, pa ćemo videti kome će to od-govarati – poručio je on.

ekSpanzija članStva lSv naStavljena i u novoj godini

Sve više ligašica i ligaša

detalj Sa prijeMa novih članica i članova u bačkoj palanci: deo Mladih ligašica i ligaša Sa lideroM lSv nenadoM čankoM

Jovanović: Oduzeto kriminalcima da služi Novosađanima

NOVI SAD – Predsednik Skupštine grada Aleksandar Jovanović uputio je pismo ministru unutrašnjih poslova Srbije Ivici Dačiću, u kojem traži od ministra i potpred-sednika Vlade Republike Sr-bije da se trajno oduzeta imo-vina u Novom Sadu iskoristi za poboljšanje rada Novosad-ske policije, a time i za pobolj-šanje bezbednosti građana i građanki Novog Sada. Reč je o imovini Darka Šarića koja se nalazi na Tatarskom brdu u Novom Sadu. – Molim vas da imate u vidu potrebu Novog Sada za otva-ranje nove policijske isposta-ve na Novom naselju i da kao ministar unutrašnjih poslova, zatim kao potpredsednik Vla-de Republike Srbije, a poseb-no Vašim ličnim autoritetom, zauzmete stav da se imovina u Novom Sadu, ako bude trajno oduzeta, iskoristi za poboljša-nje rada Novosadske policije a time i za poboljšanje bez-bednosti građana i građanki Novog Sada – stoji u Jovano-vićevom pismu. Vaš: Izbori za Nacionalne savete ozbiljno shvaćeni

ZRENJANIN - Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, 11. marta ras-pisao je neposredne izbore za članove Nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Srbiji. Za dan izbora određen je 6. jun 2010. Prema rečima Tibo-ra Vaša, potpredsednika GrO LSV, u Zrenjaninu i okolnim mestima ovo je veoma oz-biljno shvaćeno, a prijavilo se 9.200 pripadnika nacionalnih zajednica. Nije bilo nikakvih zloupotreba niti prigovora.- Srbija je prošle godine dobi-la jedan kvalitetan zakon, po kome će nacionalni saveti biti birani direktnim izborima - kaže Vaš.- Pripadnici nacionalnih za-jednica pokazali su visok ste-pen političke svesti i zrelosti da iskoriste svoja građanska prava - ističe Tibor Vaš. Pre-ma njegovim rečima LSV želi da da doprinos u ostvarivanju prava svih nacionalnih zajed-nica.

16 SLOBODNA VOJVODINA www.lsv.org.rs

SUBOTICA – Uz ocenu da se polako stiču uslo-vi za proces decentralizacije i regionalizacije u Srbiji, predsednik Gradskog odbora Lige soci-jaldemokrata Vojvodine Subotica Veljko Vojnić najavljuje da će Gradski odbor LSV u tom gra-du, na tim osnovama, otvoriti pitanje osnivanja nekoliko opština u okviru Subotice. Kako kaže, tu se prvenstveno misli na Palić i Čantavir. Inače, od prošlih lokalnih izbora, na kojima LSV u Subotici nije osvojila odborničke manda-te, gradska organizacija Lige prošla je težak put. Danas, sa dvadeset i šest mesnih organizacija, postala je politička organizacija sa najrazuđe-nijom bazom i kapacitetima uspela da u poli-tičkom životu grada zauzme daleko značajnije mesto nego do sada. Vojnić kaže da je nakon raspuštanja prethodnog odbora najvažnije bilo organizaciju postaviti na noge. – Trenutno pripremamo osnivanje još tri mesne

organizacije, ali ono što smatram posebno važ-nim, jeste činjenica da smo uspeli da fromiramo mesne organizacije u sredinama poput Bajmo-ka ili Novog Žednika, koje su tradicionalno bile naklonjene drugim političkim opcijama. Uspe-mo li u našim planovima, onda ćemo, do kraja godine, imati 32 mesne organizacije, gotovo u svakoj od 36 mesnih zajednica u Subotici – kaže Vojnić.Prema njegovom mišljenju smena generacija je bila dobrodošla, jer su na čelo mesnih organiza-cija došli energičniji ljudi, spremni da rade.- Liga se u ovoj zemlji prepoznaje kao organi-zacija koja ima jasno definisan zajednički cilj. Nismo odustajali ni kada je bilo teško, ili teže nego danas, otvoreno se zalažemo za promene, ne zbog njih samih, već da nas one vode na ne-što bolje. Želimo da to vide Subotičanke i Su-botičani, da ih to vodi da nam se priključe, da učestvuju u programima LSV. Naša je ideja da građanke i građani moraju da se uključe u re-šavanje problema, donošenje odluka, u politički život u krajnjoj liniji, kako bismo i kvantitetom uticali na procese koji će poboljšati njihove ži-vote – istakao je Vojnić. On najavljuje i dalji ra-zvoj i omasovljavanje subotičkog odbora, a sve u cilju ostvarivanja programa LSV i stvaranja boljih uslova za život.

Građanke i građani Subotice zavređuju najbolje

NOVI SAD - Razvijanjem 300 zastava Autono-mne Pokrajine Vojvodine, i šetnjom kroz centar Novog Sada, Liga socijaldemokrata Vojvodine je 27. februara obeležila šestu godišnjicu od usva-janja odluke pokrajinskog parlamenta o zastavi i grbu Vojvodine. Omladina LSV je tom prilikom razvila i zastavu Vojvodine dužine 15 i širine šest metara.Okupljenima su se obratile dve funkcionerke. Najpre, potpredsednica Izvršnog odbora Glav-nog odbora LSV i potpredsednica Skupštine AP Vojvodine Maja Sedlarević koja je podsetila da je Liga insistirala da Vojvodina dobije svoju zastavu i svoj grb jer „Sve ono što nema svoj simbol, ne postoji“. Sedlarevićeva je, govoreći o izgledu za-stave Vojvodine,rekla da je ona u bojama srbijanske trobojke, da

bi se pokazalo to da je Vojvodina u Republici Sr-biji, ali i da ima tri žute zvezdice u plavom polju koje predstavljaju tri istorijske i današnje regije u Vojvodini, Srem, Banat i Bačku, čime izražavamo svoju težnju da se ne decentralizuje samo Srbija, nego i Vojvodina. Okupljenima se potom obratila i narodna poslanica i portparolka LSV Aleksan-dra Jerkov, koja je napomenula i da se Liga borila za Vojvodinu kada se niko za nju nije borio, te da je prva počela da govori o autonomiji i decen-tralizaciji kada niko o tim temama nije govorio. - Iako je sada veoma popularno da se priča o de-centralizaciji i regionalizaciji izgleda da je ta ideja i dalje, u glavama onih koji svoju politiku menjaju na rečima ali ne i na delima, takva da neko sedi u Beogradu i odlučuje o tome šta kome treba, kada i koliko mu treba – zaključila je ona.

Tako leprša 300 vojvođanskih zastava