SLOBODNAVOJVODINA

GODINA XI · BROJ 45 · 19. JUl 2009. · BESPLATAN PRIMERAK www.lsv.org.rs

DECENTRALIZACIJA NE ZNAČI RASTAKANJE ZEMLJE VEĆ NJENO KVALITETNIJE UREĐENJE

NENAD ČANAK, prEDsEDNiK NAcioNAlNog sAvEtA zA DEcENtrAlizAciju

strana 4-5

strana 8-9

strana 10-11

IstražIvanje sprovedeno u 29 država I 234 regIona koje je naručIla skupštIna

evropskIh regIona pokazalo

DECENTRALIZACIJA SE ISPLATI

strana 2-3strana 6-7

FrANc ŠAusBErgEr, DirEKtor iNstitutA EvropsKih rEgioNA (irE)

Centralizovane države

su dostigle limit svoje

administrativne i političke moći

KlAus Klip, gENErAlNi sEKrEtAr sKupŠtiNE EvropsKih rEgijA (AEr)

Dajte regionima veća prava i vlast i dobićete bržu razvijenost i bolji standard života za građane!

SVI HOĆE IZVORNE NADLEŽNOSTI I PRIHODE

sAŠA MilENiĆ Mujo MuKoviĆ BoŠKo ristiĆ

EVROPA SE RAZVIJA UZ REGIONE KOJI DONOSE ZAKONE, MAJU VLADE I BROJNE NADLEŽNOSTI

strana 14-15

evropa regija2 SLOBODNA VOJVODINA EVROPA REGIJA

NOVI SAD - Autonomna po-krajina Vojvodina postala je članica Skupštine evropskih re-gija (AER) 29. novembra 2002. godine u vreme kada je pred-

sednik Skupštine AP Vojvodi-ne bio predsednik Lige socijal-demokrata Vojvodine Nenad Čanak. Zamenik predsednika LSV Bojan Kostreš, inače i sam bivši predsednik Skupštine AP Vojvodine i član AER-a, ističe da se to dogodilo pre nego što je državna zajednica Srbija i Crna Gora obnovila svoje članstvo u Savetu Evrope, te da to najbolje govori o tome ko-liko Evropa, AER i druge institucije imaju poverenja u Vojvodinu i ko-liko je prepoznaju kao najevropskiji deo Srbije, i kao deo, koji je, kao mul-tikonfesionalni, multi-lingvalan i multikulturalan, u svojoj suštini evropski. Kako kaže, Vojvodina je kroz član-stvo u AER-u uspela da ostvari veliki broj projekata, od kojijh je najnoviji „Evroodiseja“ koji će veoma brzo početi da se pri-menjuje. – Vojvodina je na zasedanju u Sent Galenu 2005. godine od AER-a dobila značajnu podrš-ku, jer je tada čitav AER po-držao neophodnost vraćanja pune autonomije Vojvodine i ustavnu garanciju vojvođanske autonomije – rekao je Kostreš. On kaže i da AER kao evropska organizacija regiona u velikoj meri može da doprinese pro-mociji Vojvodine i realizaciji određenih njenih interesa, ali i da je važno znati da je Vojvodi-na spremna da pomogne i dru-

gim regionima u Srbiji, kada oni budu formirani, da takođe postanu članice ove evropske organizacije jer će tek tada Sr-bija moći iskoristi sve prednosti

koje AER donosi. Zamenik predsednika LSV kaže i da AER, kao udruženje više od 250 regiona, ima veoma važnu ulogu da inicira donoše-nje političkih odluka i u samoj Evropi. On smatra i da je za de-centralizaciju Srbije najvažnija izgradnja političke volje da se tako nešto sprovede.

– Pojmovima re-gionalizacije i de-centralizacije se mnogo manipu-lisalo osećanjima građana Srbije i određene desni-čarske partije su svaki tip regio-

nalizacije i decen-tralizacije nazivale

separatizmom, što je potpuna neistina i zamena

teza. Sada imamo političke par-tije koje se zalažu za decentrali-zaciju, ali ne i za regionalizaciju što je u suštini nonsens – rekao je on. Kostreš je kazao i da misli da će, samom činjenicom da su najznačajniji političari i institu-cije počeli govore o neophod-nosti decentralizacije i regiona-lizacije i što je vlada formirala Nacionalni savet za decentrali-zaciju, Srbija uspeti da napravi određeni koncept decentraliza-cije i regionalizacije. Kada je reč o kritikama desničarskih partija na to što je u statutu Vojvodina navedena kao evropska regija, Kostreš kaže da oni „prosto ne znaju šta govore i pokušavaju da kroz negiranje svega što se normalno radi u Srbiji i Vojvo-dini grade svoju karijeru“.

Kostreš: Vojvodina je spremna da pomogne i drugim regionima u Srbiji

NOVI SAD – Uprkos brojnim obavezama koje ima kao generalni sekre-tar Skupštine evropskih regija, gospodin Klaus Klip je izdvojio vreme za intervju „Slobodnoj Vojvodini“ i odgovorio nam na pitanja koje smo mu poslali elektronskom poštom.Na pitanje da li je pri kra-ju proces transformacije Evropa, od Evrope nacija u Evropu regija, on kaže da je najnovije istraži-vanje Evropske unije „Eurobarometar“ upra-vo dokazalo da građani počinju da shvataju da su regionalne vlasti njihov najbliži i najpoverljiviji

deo vlasti. – Političke i administra-tivne strukture nisu sta-tične, što imamo prilike da vidimo u reformama na polju regionalizacije koji se upravo dešavaju u „staro evropskim“ de-mokratijama, kao što su Engleska i Francuska.

Skupština evropskih re-gija svake dve godine štampa novu mapu regi-ona „Tabula“ samo zato što je proces regional-nog razvoja konstantan i stalno se razvija. Siguran sam da će tokom naredne decenije naša Tabula biti potpuno drugačija od sa-dašnje i nadam se da će u sebi imati ucrtane nove granice regiona u Srbiji.Kako Vam se čini, ima li Srbija dovoljno snage da se decentralizuje i kuda bi nas odvelo dalje ote-zanje tog pitanja?– Činjenica da decentra-lizacija može da napravi jaču Srbiju! Nemam sum-nje da je Srbija spremna da počne proces rada na decentralizaciji. U pro-teklih nekoliko godina, vaša zemlja se pomerila unapred ka stabilizaciji u političkom i u ekonom-skom smislu, a to je ono što je najpotrebnije za decentralizaciju. Mislim da ovo, kombinovano

KlAus Klip, gENErAlNi sEKrEtAr sKupŠtiNE EvropsKih rEgijA (AEr)

Decentralizacija može da napravi jaču Srbiju

iNTervjU

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 3

sa činjenicom da Srbija ima jasne aspiracije za članstvo u EU, znači da je zemlja spremna da počne da razvija i jača subnacio-nalne vlasti.

DRŽAVA NE BI DA IZGUBIKONTROLU

Šta je, po Vašem mišlje-nju, najveća prepreka decentralizaciji jedne ze-mlje i kako to preskočiti?- Generalno govoreći, najveća prepreka decen-tralizaciji leži u strahu države od gubitka jednog dela političke i finansijske kontrole na jednom delu njene teritorije. Odu-stajanje od takve moći, može biti veoma veliki korak za centralne vlasti. Naravno, ona mora razu-meti da će proces, nedvo-smisleno, dovesti do toga da će na kraju država u celini imati više moći. Čitav proces zahteva do-sta konsultacija i dijaloga

između države, regiona i lokalnih vlasti, ali i sa privrednicima, i ono što je jako važno - sa udruže-njima građana. Na kraju, cilj decentralizacije jeste da udovolji građanima, tako da oni treba da budu involvirani u proces, što je više moguće. Važno je i da oni koji donose odlu-ke gledaju i malo „izvan svog dvorišta“ i vide ka-kvi modeli decentraliza-cije funkcionišu u Evro-pi. Neke države se čak ugledaju na regione EU u procesu razvoja svog mo-dela regionalizacije. Naj-važnije je da svaka država pronađe svoj model koji funkcioniše u njihovom političkom, ekonomskom i socijalnom okruženju.

NAJDECENTRALIZO-VANIJA JE ŠVAJCARSKA

Biro AER-a je u maju usvojio studiju „Od su-bsidijarnosti do uspeha“.

U najkraćem, šta je po Vašem mišljenju najbit-nije što je ta studija po-kazala.– Ova studija je, u stvari, zajednički poduhvat iz-među Skupštine Evrop-skih regija, njenih članica i Nezavisnog instituta za ekonomska istraživanja BAK iz Bazela, i važna je iz dva razloga. Prvi je uspostavljanje po prvi put u svetu „indeksa de-centralizacije“, koji ima vrednosti od 0 do 100 i koji je određen tokom ispitivanja nivoa decen-tralizacije u 27 evropskih država. Švajcarska je na vrhu sa vrednošću indek-sa 70, dok je Bugarska, najcentralizovanija, sa vrednošću indeksa 25. S obzirom na to da smo u istraživanje uključili samo one evropske dr-žave koje u sebi imaju ja-sno definisanu strukturu subnacionalnih regiona, Srbiju nismo uključili u studiju. Drugi veoma važan deo istraživanja je istraživanje statističke zavisnosti između nivoa decentralizacije u drža-vi i njenog ekonomskog potencijala – ono što je otkriveno je da, ukoliko je decentralizacija veća i ekonomski rast će biti veći. Ovo samo potvrđuje ono što smo mi u Skupšti-ni Evropskih regija znali već odavno: dajte regio-nima veća prava i vlast i dobićete bolju inovaciju, veću i bržu razvijenost i bolji standard života za građane.

VOJVODINA MOŽE POMOĆIDA SE SRBIJA PRIBLI-ŽI EU

Vojvodina je postala čla-nica AER-a i pre nego što je Srbija primljena u Sa-vet Evrope. Mislite li da je to možda pravi primer

kako Vojvodina može uvesti Srbiju u EU, i pra-vi primer dobrobiti koje decentralizacija može doneti Srbiji?- Da, Vojvodina je postala vrlo aktivna u svom član-stvu u Skupštini Evrop-skih regija tokom 2002. godine. Vojvodina je sja-jan primer za sve susedne regione na teritoriji za-padnog Balkana, jer su se neki priključili našoj or-ganizaciji tokom posled-njih godina. Jasno je da prisustvo Vojvodine na evropskoj sceni može po-moći da se Srbija približi Evropskoj uniji. Vojvodi-

na sarađuje sa institucija-ma u EU i regionima, de-leći svoje znanje, iskustvo i dobru praksu sa svojim evropskim partnerima, te učestvuje u projektima koje finansira EU. Te ak-tivnosti stavljaju ne samo Vojvodinu, već i Srbiju u pozitivan kontekst u celoj Evropi. I, naravno, takva saradnja je sjajan primer decentralizacije, jer što više vlasti i nadležnosti se da regionu, on može bolje da radi sa evrpskim inistucijama, a i regioni-ma koji su spremni da obezbede svoju podršku i vođstvo.

Vojvodina sarađuje sa institucijama u EU i regionima, deleći svoje znanje, iskustvo

i dobru praksu sa svojim evropskim partnerima, te učestvuje u projektima

koje finansira EU. Te aktivnosti stavljaju ne samo Vojvodinu, već i Srbiju u pozitivan

kontekst u celoj Evropi

Subsidijarnost je reč

Pod Vašim pokroviteljstvom, u toku je kampanja - Su-bsidijarnost je reč. Zašto je kampanja bila potrebna u Evropi, kada su mnoge evropske države primer de-centralizacije?– Princip subsidijarnosti je prisutan već nekoliko ve-kova – bio je jedan od nosećih stubova naše civilizaci-je još od vremena starih Grka. Evropska unija je ovo ime postavila kao princip tokom proteklih godina, ali većina građana, van Brisela, nema ideju šta ona znači. Pokret «Subsidijarnost je reč» ima za cilj da osigura prepoznavanje ove reči u rečnicima i pravopisima u celom svetu. Kampanja je targetovala sve države u Evropi, kao i donosioce odluka u EU. Lisabonski spo-razum ovu reč spominje 30 puta, i po prvi put se ovaj princip protegao i na regionalne i lokalne vlasti. Što više građana prepozna i razume ovu reč, tim će više evropske institucije, kao i veoma centralizovane drža-ve, biti pod pritiskom da poštuju ovaj veoma važan princip u praksi.

dajte regIonIma veća prava I vlast I dobIćete bolju InovacIju, veću I bržu razvIjenost I boljI standard

žIvota za građane!

DECENTRALIZACIJA SE ISPLATIevropSKa iSKUSTva

4 SLOBODNA VOJVODINA EVROPSKA ISKUSTVA

NOVI SAD – Predsednik Vojvođanske akademije na-uka i umetnosti (VANU) Endre Pap izjavio je nedavno da ne razume zašto je ta in-stitucija nekima “trn u oku”,

kada je njena osnovna misija negovanje kulture i nauke u Vojvodini.- Apsurdno je da nekome

može da smeta to što mi že-limo da negujemo kulturnu tradiciju i naučna dostignuća na području Vojvodine - re-kao je Pap, a prenela Beta. VANU je osnovana 1979. go-dine, u vreme široke autono-mije Vojvodine u okvirima Srbije i bivše SFRJ. VANU je ukinuta 1992. godine, u vre-me Miloševićevog režima, kada je od nje napravljen Ogranak Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u Novom Sadu, ali je njen Skupština AP Vojvodine obnovila 23. oktobra 2003. godine.

Regionalne akademije postoje širom Evrope

NOVI SAD - U jeku rasprava o Statutu Vojvodine, često se pominje i Akademija nauka i umetnosti AP Vojvodine čije postojanje je po tvrdnjama mnogih protivustavno i, što je još važnije, ugrožava držav-nost Republike Srbije. Potražio sam podatke o akademijama u svetu i video da u mnogim zemljama, pored nacionalnih, državnih akademija, postoje i regionalne akademnije, i to u povećem broju, posebno u Evropi, te ću ovde navesti neke od njih.NEMAČKA: Akademija na-uka Mainc, Akademija nauka Getingen, Akademija nauka Bavarske, Akademija nauka Berlin-Brandenburg, Akade-mija nauka Hajdelberg, Aka-demija nauka Severne Rajne-

Vestfalije, Akademija nauka Saksonije u Lajpcigu...ITALIJA: Akademija nauka Torino, Akademija poljopri-vrede, nauke i književnosti Verona, Galilejeva akademija nauka, književnosti i umetno-sti Padova, Akademija nauka i književnosti „La Colombaria“

Toskana, Akademija nauka, književnosti i umetnosti Udi-ne, Ateneum Breše: Akademija nauka, književnosti i umetnosti u Breši, Akademija nauka, knji-ževnosti i umetnosti Bergamo, Akademija nauka, književnosti i umetnosti Venecija, Institut Lombardije, Akademija nauka i književnosti.FRANCUSKA: Akademija Al-zasa, Akademija Nimes, Aka-demija nauka, umetnosti i hu-manistike (Humanities) Turan, Akademija nauka, književnosti i umetnosti Lion, Akademija nauka, književnosti i umetno-sti Ruan, Akademija nauka, humanistike i umetnosti Sa-voje, Akademija nauka i knji-ževnosti Monpelje, Akademija nauka, inskripcija (Inscripcio-nes), književnosti i humanisti-

ke Tuluz.Namerno sam izabrao ove tri zemlje, Nemačku kao federaci-ju, Italiju kao regionalno ustro-jenu državu i Francusku kao primer unitarne države.

Dragomir JankovDanas, 16.03.2009

Pap: Ne razumem kome i zašto smeta VANU

Skupština evropskih regi-ona (AER - Assembly of European Regions) sa se-dištem u Briselu naručila je istraživanje: „Od sup-sidijarnosti do uspeha – uticaj decentralizacije na ekonomski razvoj“, a istra-živanje je sproveo Institut BAK Bazel Economiks iz Švajcarske. Cilj je bio da se istraži veza između ste-pena autonomije (regio-na) i decentra1izovanosti (države) i ekonomskog rasta.

PRAVO UČEŠĆA U CENTRALNOM ZAKONODAVSTVU

Zanimljivo je znati, da se u istraživanju sasvim mir-no koriste neki pojmovi i termini od kojih se ovde mnogima kosa diže na glavi, kao što su na pri-mer: regionalni ustav (Re-gional Constitutution),

regionalna vlada (Regio-nal Government)... Zatim, pored uticaja države na region, posmatra se i obr-nuto, UTICAJ REGIONA NA DRŽAVU, te posebno „uloga regiona u procesu nacionalnog zakonodav-stva“. U postavljanju auto-nomističkih težnji i zahte-va kod nas, na ovaj bitan element autonomnosti se često zaboravlja. Neka nas ovo istraživa-nje podseti i ohrabri da svoje težnje formulišemo i usmerimo ne samo na autonomiju UNUTAR Vojvodine, već i na bitno pravo, PRAVO NA UČE-ŠČE U CENTRALNOM ZAKONODAVSTVU. Jer, bez obzira na veću ili ma-nju autonomiju, Vojvodi-ni će se umnogome „kapa krojiti“ u Beogradu. Zar i dalje bez njenog uticaja?

REZULTATI I ZAKLJUČCI

Izmereni stepen decentra-

lizacije (a u Istraživanju je navedeno da je ovo “prvi put da je decentralizacija merena na tako opsežan i složen način“) doveden je u vezu sa ekonomskim učinkom koji se meri po-moću BDP-a (bruto do-imaći proizvod) po glavi stanovnika, kao i na osno-vu rasta BDP-a primenom ekonometrijskog metoda višestruke regresije (sa komplikovanim formula-ma), da bi se odgovorilo na osnovno pitanje ovog istraživanja: „da li se de-centra1izacijom obezbe-đuje statistički značajan dopirnos kako bi se obja-snio ekonomski učinak (različitih) regiona i dr-žava.“U rezimeu istraživanja se navodi da je: „primena principa supsidijarno-sti ključna za postizanje ekonomskog uspeha“ i da se to pokazalo “tačnim u kratkoročnom (direk-tni uticaj na BDP), kao i u dugoročnom smislu (u oblasti obrazovanja i istraživanja).” ...Do ovog zaključka došlo se vrlo oprezno i sa te-meljnim i nepristrasnim analizama pojedinačnih aspekata, inače bi to bio politički pamflet. Tako se utvrđuje da neki važni as-pekti idu u prilog centra-lizacije. Usled tzv. “eko-nomije obima”, visokih fiksnih troškova (vojska, nuklearna istraživanja), te usled prostornog obu-hvata i drugih regiona (npr. veliki aerodromi), centralizovana rešenja će biti jeftinija i efikasnija. Međutim, “u VEĆINI as-pekata viši nivo decentra-lizacije jeste povezan sa snažnijim ekonomskim razvojem”.

sloBoDNA vojvoDiNA otKrivA ŠtA poKAzujE istrAživANjE sprovEDENo u 29 DržAvA i 234 rEgioNA KojE jE NAruČilA sKupŠtiNA EvropsKih rEgioNA

Piše: Dragomir Jankov

DECENTRALIZACIJA SE ISPLATI

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 5

UKraTKoBrojKe i SLova:

sloBoDNA vojvoDiNA otKrivA ŠtA poKAzujE istrAživANjE sprovEDENo u 29 DržAvA i 234 rEgioNA KojE jE NAruČilA sKupŠtiNA EvropsKih rEgioNA

U kolektivnoj svesti Voj-vođana usečeno je istorij-sko iskustvo da smo imali najveći razvoj kada smo imali najviše autonomije. Dimitrije Boarov je u delu „Autonomija se isplati“ to dokazivao primerima, a ovo istrarivanje naučno dokazuje da je to opšte va-

žeće pravilo.

NE ODLAGATI DECENTRALIZACIJU ZBOG KRIZE

Da li odlagati decentrali-zaciju usled krize? Autori istraživanja tvrde suprotno: “Pošto su donosioci odluka

(čitaj političari, napomena D. Jankov) primorani da preispitaju svoje strategije ekonomskog razvoja, upr-kos trenutnom globalnom ekonomskom padu, naši rezultati nisu mogli da na-stanu u povoljnijem mo-mentu“.Dakle, autonomija Vojvodi-

ne kao poluga i putokaz na-javljene regionalizacije Sr-bije, te sama ta regionaliza-cija, morali bi biti prioriteti politike, a ne da se beskraj-no odlažu. Stabilnost dina-ra, smanjenje administraci-je, javne potrošnje, sve je to važno, ali, za izlaz iz krize (a mi smo stalno u krizi), bitna je OPTIMALNA OR-GANIZACIJA. Decentrali-zacija i regionalizacija je ta koja omogućava da se istim sredstvima postigne veći ekonomski efekat.Kako?U našim potencijalnim re-gionima, u Nišu i Kragu-jevcu, pretežno se misli da regionalizacija znači više novca koji će se dobiti. Za decentralizaciju je po-trebno više od decentra-lizovanih poreza. Suština regionalizacije i decen-tralizacije jeste u davanju ovlašćenja da se nešto ura-di, u oslobađanju sputanih inicijativa i sposobnosti, za više rada i više odgo-vornosti i stvaranje nove vrednosti koja, inače, ne bi bila stvorena.

Razvoj Vojvodine tokom četrnaest godina autonomije NOVI SAD – Važnost de-centralizacije može se od-lično ilustrovati periodom od 1974. do „jogurt revo-lucije“ 1988. godine. U tih četnaest godina, Vojvodi-na je imala svoju autono-miju i stvarne nadležnosti, na osnovu kojih je mogla da ulaže u sopstveni ra-zvoj. Najvažnija poluga svakako je bila fiskalna samostalnost. Vojvodina je, u tom periodu, ostvari-vala prosečni godišnji rast društvenog proizvoda oko šest procenata, porast in-dustrijske proizvodnje oko osam odsto i porast poljo-privredne proizvodnje od oko dva do tri odsto go-dišnje. Ekonomski položaj Vojvodine i njenih građa-na bio je tada u ravni sa Slovenijom i Hrvatskom, daleko ispred Srbije. Tadašnjim Ustavom je bilo propisano da iz dohot-ka ostvarenog u republi-kama i pokrajinama save-znom budžetu neposredno pripadaju samo savezni porez na promet robe i usluga i prihodi od carina. Tako su, prema ondašnjem budžetskom sistemu, si-stemu planiranja i razvo-ja, iz dohotka stvorenog u Vojvodini podmirivane obaveze prema budžetu fe-deracije, Saveznom fondu za podsticanje razvoja ne-razvijenih republika i AP Kosovo. Posle podmirenja tih obaveza, celokupnim dohotkom ostvarenim u Vojvodini raspolagali su i upravljali neposredno nje-ni građani, kao i putem or-gana autonomne pokrajine i određenih pokrajinskih fondova (za penzijsko i in-validsko osiguranje, obra-zovanje, zdravstvo, naučni rad i drugih). Stopa zaposlenosti 1984. godine bila za osam odsto viša u Vojvodini nego u Sr-biji, a prosečne plate zapo-slenih bile su za 36 odsto više od proseka Jugoslavi-je i čak 40 odsto više od ostatka Srbije!

u kolektIvnoj svestI vojvođana usečeno je IstorIjsko Iskustvo

da smo ImalI najvećI razvoj kada smo ImalI najvIše

autonomIje. dImItrIje boarov je u delu „autonomIja se IsplatI“ to dokazIvao prImerIma, a ovo IstražIvanje koje je sproveo InstItut bak Iz švajcarske

naučno dokazuje da je to opšte važeće pravIlo

Još reč-dve o istraživanju

INDEKS DECENTRALIZACIJE

Zadivljuje obuhvatnost i temeljnost istraživanja koje je obuhvatilo 29 država i 234 re-giona, od Švajcarske do Bugarske, ali i SAD, Kanadu i Novi Zeland, sa znatnim razli-kama u obimu i sastavu decentralizacije. Kako svesti sve ove različitosti na jedinstven uporediv model? Zatim, kako obraditi sam pojam decentralizacije? Decentalizacija je zbir nadležnosti koje imaju subnacionalni organi vlasti, regioni i opštine i što ih oni više imaju, to je država decentralizovanija. Ona je složena i višedimenzionalna i može se posmatrati sa više aspekata. U istraživanju je prikupljano i kvantificirano čak 185 “aspekata” decentralizacije(!). Krucijalna kategorija koja samerava različitost empiri-je posmatranih država i regiona i složenost pojma decentralizacije jeste INDEKS DE-CENTRALIZACIJE.Indeks decentralizacije sadrži dve glavne grane, podgrupu: decentalizacija pri dono-šenju odluka (Deciding Decentalizacion), koja ima svoje podgrupe: administrativna decentralizacija, funkcionalna decentralizacija, politička decentralizacija, vertikalna decentralizacija (od kojih svaka ima svoje dalje podgrupe) i druga grana: finansijska decentralizacija, sa svojim podgupama (uključiv aspekt da li region može da određuje poresku osnovicu, poresku stopu, da li može da se zdužuje i dr.), a što sve zajedno čini sumu od 185 kvantificiranih segmenata.

evropSKi gLaS6 SLOBODNA VOJVODINA EVROPSKI GLAS

U proteklom periodu, u napadima na predloženi Statut Vojvodine, koji su koristili za opšti napad na Vojvodinu i njenu au-tonomiju, predstavnici uglavnom desničarskih, ali i nekih drugih strana-ka sa centralom u Beogra-du, kritikovali su nameru osnivanja kancelarije u Briselu, iako tamo postoji preko 300 takvih kancela-rija iz svih regiona Evro-pe. Molimo Vas, predočite načine na koji regionalna saradnja pomaže razvoju

države.– U pravu ste kada kažete da postoji preko 300 kan-celarija evropskih regiona u Briselu. Želim da napo-menem da čak i regioni koji pripadaju jako centra-lizovanim evropskim drža-vama, otvaraju svoje kan-celarije (predstavništva) u Briselu, ali i u drugim zemljama, tj. evropskim regionima. Cilj postojanja ovakvih kancelarija jeste da se bude bliže evropskim fondovima kako bi se na vreme reagovalo prilikom

dodele sredstava i lobiralo za projekte koje podnose regioni. Takođe, svrha ovih kancelarija je da se promo-višu i uvećaju ekonomski, kulturni, naučni, obrazov-ni i turistički kapaciteti re-giona. Vojvodina može da nauči mnogo od evropskih regina koji imaju svoje kancelarije. Vojvodina bi mogla da koristi fondove i da promoviše prelepu srp-sku pokrajinu, a sve u inte-resu cele Srbije.

VIŠE AUTONOMIJE ZNAČI VIŠE UŠTEĐENOG NOVCA I VREMENA

Komitet regiona EU u po-litičkom, kulturnoj, soci-jalnoj i ekonomskoj pre-kograničnoj saradnji re-giona i lokalnih zajednica zapadnog Balkana vidi recimo konkretan put za pospešivanje uzajamnog razumevanja i poverenja, kao pomoć u lečenju rana prošlosti i kao doprinos izbegavanju etničkih kon-flikata. Mislim da je uspeh regionalne saradnje Voj-vodine u tom kontekstu nesporan, ali, kako vi to vidite?– U potpunosti se slažem sa vama. Vojvodina je mul-tikulturan i multietnički region u kojem veliki broj nacionalnih zajednica živi

FrANc ŠAusBErgEr, DirEKtor iNstitutA EvropsKih rEgioNA (irE) iz sAlcBurgA i NEKADAŠNji izvEstilAc KoMitEtA rEgioNA Eu zA zApADNi BAlKAN u iNtErvjuu zA sloBoDNu vojvoDiNu poruČujE

Centralizovane države su dostigle limitsvoje administrativne i političke moći

Svi koji smo danas bar u četvrtoj deceniji života svedoci smo činje-nice da je, u vreme pune autono-mije, Vojvodina životni standard njenih građana bio daleko iznad proseka velike Jugoslavije, negde u rangu sa tadašnjom najrazvije-nijom Republikom Slovenijom, a krajem dekade sedamdesetih bio je, verovali ili ne, čak iznad standarda građana zapadne Ne-mačke.

Najbleđi prosek

Onda je, krajem osamdesetih, došao tzv. projekat ,,Velike Sr-bije’’, a realizovan najrigidnijom centralizacijom vlasti, kao naj-boljom osnovom za političku manipulaciju sa tzv. „velikim te-mama“ koje su građane Srbije, a posebno Vojvodine pretvorile u taoce tog režima. A rezultat tog procesa oseća svaki čitalac ovih redova na sopstvenoj koži i on se ogleda u činjenici da se u celokupnom posleratnom periodu nije živelo teže. Statistički, to znači da su gra-đani Vojvodine pali na najbleđi prosek Republike Srbije, ali sada oko deset puta niže od Slovenije sa kojom su do samo pre dvade-setak godina bili egal. I šta sada vredi što sve to znamo, što smo sve to osetili na sopstve-nim leđima, što nam Skupština evropskih regija dostavlja istra-živanja u kojima se jasno vidi da decentralizacija vlasti nedvosmi-sleno i nepobitno donosi bolji-tak građanima regija sa većom autonomijom, kada beogradske

centrale stranaka, služeći se upravo i isključivo političkim manipulacijama, ne dozvolja-vaju bilo kakav suštinski proces decentralizacije vlasti u Srbiji, u kojoj i dan danas važi pravilo „Obrenovićevske kancelarije“, koji podrazumeva da ni jedan dinar ne sme proći, a da „kance-larija“ nije udarila svoj namet.

Obrenovićevske provizije

Došli smo dotle da se tri četvrti-ne ukupnih finansijskih transak-cija odvija u Beogradu uz “Obre-novićevske” provizije, pa čak i kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi sa kojima Beograd su-štinski nema baš ništa.Suštinsko pitanje decentrali-zacije jeste zapravo pitanje da li ćemo sprovoditi i realizovati interese sopstvenog dvorišta u kome imamo proizvodnju i or-ganizaciju i u kome nam žive porodice, ili ćemo dopustiti da to neko radi umesto nas, neko ko ne zna čak ni gde je to dvo-rište, a još manje šta su interesi njegovih stanara. Danas je lako prepoznati lobiste evropskih banaka ili ruskih taj-kuna, ali je nemoguće prepoznati zaštitnike srpskih, a naročito voj-vođanskih interesa. Vojvođanski interesi moraju biti definisani u vojvodjanskom parlamentu. To je interes građana Vojvodine i za to se moramo boriti.

KoMeNTar

Decentralizacijom do boljeg života

Piše: Branislav Pomoriški

CIP – Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad329.14 (497.113)Slobodna Vojvodina/glavni i odgovorni urednik Dušan Jakovljev. – God. 1, br.1 (1998) - .- Novi Sad: Liga socijaldemokrata Vojvodine, 1998 - ,- Ilustr. ; 31,5cm

Mesečno.ISSN 1821-1186COBISS.SR-ID 138618119

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 7

UKraTKosložno. Zato je u neku ruku i predodređeno da preko-granični regioni i lokalne zajednice sarađuju zajedno i kvalitetno doprinose ”le-čenju rana” iz prošlosti. Po iskustvima koje mi imamo, u ovakvim slučajevima, regionalne i lokalne vlasti koje su blizu nacionalnih granica imaju ponekad i više uspeha nego zvanične državne političke struktu-re. To je i jedan od razloga zašto ovakvu vrstu saradnje – prekograničnu saradnju - podržava Evropska Unija i Lisabonski sporazum.Na zahteve za većom au-tonomijom Vojvodine konstantno se odgovara optužbama za separati-zam. To jasno govori o nespremnosti za stvarnu decentralizaciju i hvata-nje evropskog koraka u organizaciji države. Kada će i kako, po Vašem mišlje-nju, centralisti shvatiti da je ovo bitka koju ne mogu dobiti?– Neverovatno je to da su mnoge centralizovane dr-žave u Evropi prihvatile da regionalizacija i politička decentralizacija odgovor-nosti, kompetencija, vlasti i finansijskih resursa ustvari doprinosti stabilnosti, a sa-mim tim i stabilnosti cele države. Centralizovane dr-žave su dostigle limit svoje administrativne i političke moći. Na kraju krajeva, ova ekonomska kriza pokazuje da globalizacija i centra-lizam nisu u stvarnoj mo-gućnosti da zaštite razvoj. I

na kraju, ali ne manje zna-čajno; to je i blizina građa-nima. Ukoliko vlasti u Au-tonomnoj pokrajini Vojvo-dini ima više nadležnosti i mogućnosti donošenja odluka (znači višu autono-miju) mnogo više potreba i želja građana Vojvodine bi bilo rešeno i građani ne bi morali da idu u Beograd. To, takođe, znači i monogo više ušteđenog novca i vre-mena za građane. Kakve bi mogle biti reak-cije EU ukoliko se auto-nomija Vojvodine i dalje bude gušila, a Statut ne bude potvrđen u narednih nekoliko meseci ili bude značajno izmenjen? Hoće li ona na neki način uslo-viti vlasti u Beogradu da završe taj posao i krenu sa stvarnom decentralizaci-jom Srbije?– Nije u nadležnosti Evrop-ske unije da diktira zemlja-ma članicama, ili budućim zemljama članicama, kako da regulišu unutrašnju po-litiku i svoje administrativ-ne strukture. Ali Evropska unija je izuzetno zainte-resovana za dobro vlada-nje i kredibilitet političara u državama, što, između ostalog, uključuje i pitanje decentralizacije i razvija-nje regionalnih i lokalnih vlasti. Srbija je u postup-ku pripremanja za pri-stup Evropskoj uniji. Iako Evropska unija doživljava pitanje Statuta Vojvodine kao unutrašnju stvar, Srbi-ja će u procesu pristupanja morati da prođe kroz pro-

ces decentralizacije i regi-onalizacije. Zbog toga se iskreno nadam da ce vlast u Srbiji shvatiti da je usva-janje Statuta AP Vojvodine veoma važan korak ka pri-stupanju Evropskoj uniji.

NE RAZUMEM PROTIVLJENJE REGIONALNIM AKADEMIJAMA NAUKA

Šta je, po vašem mišljenju, prava prepreka decentra-lizaciji i regionalizaciji Srbije?– Prvo i osnovno, postoje neki nesporazumi u vezi sa pravom idejom decen-tralizacije i regionalizacije. Neke političke elite iz Beo-grada su u velikoj meri tra-umatizovani teritorijalnom dezintegracijom Srbije, koja se dešavala u bliskoj prošlosti. Razumem da su

rane koje je proizvelo Ko-sovo veoma duboke, ali ni-kako se ne smeju pomešati pitanja u vezi sa Statutom AP Vojvodine sa pitanjem Kosova. To su totalno ra-zličita pitanja. Vojvodina ne želi secesiju. I naravno, prisutna su i populitičko - politički razlozi. Ovakve političke grupe su totalno neodgovorne prema miru i stabilnosti u Srbiji. Na-dam se da će novi Statut AP Vojvodine biti uskoro usvojen u Skupštini Srbije, kao ključni doprinos poli-tičkoj, ekonosmkoj i insti-tucionalnoj stabilnosti Sr-bije i jugoistočne Evrope. Kakav je značaj regional-nih akademija nauka? Re-cimo, u Srbiji centralisti uglas viču protiv Vojvo-đanske akademije nauka i umetnosti.– Zaista ne mogu da razu-mem protivljenje. U mo-joj zemlji (Austrija, prim. prevodilac) ili na primer u Nemačkoj, institucije regi-onalnih akademija nauka su sasvim normalna stvar. Možda bi rukovodstvo u Vojvodini moglo da po-nudi da u nadzornom telu regionalne akademije nau-ka sedi i predstavnik/pred-stavnici Srpske akademije nauka ili vlasti? Moram da napomenem da je postoja-nje regionalne akademije nauka i umetnosti od izu-zetnog značaja za identitet Vojvodine kao dela Srbije.

Vojvodina je stari politički i geografski region

U govoru na konferenciji „Uloga pograničnih regiona u procesu evropskih integracija“, rekli ste da decentralizacija, regionalizacija i jača autonomija ne znače separatizam, već jače zajedništvo celokupne države. Možete li to malo da objasnite čitaocima Slobodne Vojvodine?– Vojvodina je stari politički i geografski region sa svojim entitetom i identitetom. Samim tim želi jaku autonomiju kako bi sačuvala svoj identitet. Ne postoji nikakva sumnja da ova jaka autonomija treba da bude ostvarena u okviru granica Republike Srbije. Ukoliko se želja građana za jačom autonomijom ignoriše ili odbije, građani će postati nezadovoljniji. Nažalost, nezadovoljni građani su osnova za nestabilnost i političko nespokojstvo. Zbog toga sam uveren da će novi Statut AP Vojvodine zadovoljiti građane Vojvodine, a u isto vreme oni će biti lojalni građani Srbije i na neki način doprineti punoj stabilizaciji cele republike.

Popov: Decentralizacija u Srbiji mora biti asimetrično sprovedena

NOVI SAD – Decentralizacija Srbije neophodna je zbog demokratizacije države i ravnomernijeg regionalnog razvoja, ocenio je direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov. On za Slobodnu Vojvodinu ističe da bi decentralizacijom građani dobili priliku da jače utiču na odluke vlasti, pošto bi im ona bila mnogo bliža nego što je to sada slučaj.–To bi značajno doprinelo da se Srbija demokratizuje i brže razvija, jer bi ovi regioni

bolje mogli sami da određuju svoje razvojne prioritete. Onda nećemo imati toliku disproporciju u razvijenosti pojedinih delova Srbije – naveo je Popov. On je dodao kako je do te disproporcije između ostalog došlo i zbog toga što su se pojedini delovi Srbije razvijali po zavičajnom principu – ako u vladi u Beogradu postoji moćan političar iz nekog kraja Srbije, onda taj kraj ima šanse da taj dobije nešto više. Popov je naveo i da je proces decentralizacije samo delimično započet Zakonom o regionalnom razvoju, koji je predvideo podelu Srbije na sedam statističkih regiona. On ističe kako decentralizacija u Srbiji mora biti sprovedena asimetrično, jer novoformirani regioni ne bi trebalo da imaju iste nadležnosti kao Vojvodina. – Budući regioni neće moći da imaju ista prava i ovlašćenja kao Vojvodina, jer oni nemaju kapacitete da sve to prihvate. A Vojvodina će morati dobiti veća ovlašćenja: zakonodavna, sudska (da štite tu zakonodavnu delatnost) i, naravno, izvršnu vlast i izvorne prihode – rekao je Popov dodajući da je tome sada smetnja Ustav iz 2006. godine.

FoKUS8 SLOBODNA VOJVODINA FOKUS

NOVI SAD – Predsednik Izršnog veća AP Vojvo-dine Bojan Pajtić, rekao je na konferenciji za no-vinare da je pokrajinska

administracija uradila sve što je mogla po pita-nju novog Statuta Vojvo-dine i pratećeg zakona o nadležnostima.Iako je u više navrata to-kom prethodnih deset meseci najavljivao da sta-tut i zakon o nadležnosti-ma samo što nisu usvoje-ni, Pajtić je na godišnicu rada Izvršnog veća sa-opštio da je pokrajinska administracija „spremna da pomogne bilo kom re-publičkom ministarstvu u daljem procesu izrade zakona o nadležnostima Vojvodine“. Istovremeno, predsednik Skupštine AP Vojvodine Šandor Egere-ši izjavio je na konferen-ciji za novinare povodom prve godine aktuelnog skupštinskog saziva, da je odnos centralne vlasti prema predlogu najvišeg pravnog akta Pokrajine pokazao da ne postoji

politička volja za proces decentralizacije i regio-nalizacije zbog nedostat-ka sluha beogradske po-litičke, privredne i inte-lektulne elite, „koja čuva svoje privilegije“.

– Zato zajednički moramo da se borimo protiv takve politike. A ključno pita-nje je solidarnost, ali soli-darnost Beograda prema ostalim delovima Srbije, a ne obratno – istakao je Egereši. On je rekao da neusvajanje predloženog statuta APV predstavlja omalovažavanje građana Vojvodine i založio se i za ustavne promene, „ali ne za tri-četiri godine, nego odmah“, i to do kraja go-dine.– Pre dve godine, LSV i Bojan Kostreš, koji je tada bio predsednik po-krajinskog parlamen-ta, pozvali su na bojkot Koštuničinog Ustava. I, podsetiću da Ustav u

Vojvodini nije prošao. Žao što onda nisu bili sa nama, na strani Vojvo-đana. Ipak, važno je da su i DS i SVM konačno shvatili da je Ustav loš – kaže Branislav Bogaroš-ki, šef poslaničke grupe „Liga socijaldemokrata Vojvodine – Zajedno za Vojvodinu“ u Skupštini AP Vojvodine, komenta-rišući izjave Pajtića i Ege-rešija. On je dodao i da je statut, ovakav kakav jeste, proizvod lošeg Ustava Srbije te da će do prave i kvaltetne decentralizacije doći tek nakon što se on promeni. - Ustav mora biti menjan. To je jedini put da se dođe do prave decentralizacije države. Ovaj statut je samo iznu-đeno rešenje u skladu sa sada važećim propisima – oceno je Bogaroški.

Statut je proizvod lošeg Ustava

NOVI SAD – Lider Lige so-cijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak je nedavno imenovan za predsednika Na-cionalnog saveta za decentra-lizaciju. Na početku razgovora za Slobodnu Vojvodinu objaš-njava da je obaveza tog Save-ta da pripremi informacije iz iskustava drugih država, kao i predloge i sugestije koje bi se mogle ugraditi u predlog sle-dećeg Ustava Srbije. Aktuelni Ustav, po njegovim rečima, nije i ne može biti dugovečan, pošto na mnogo načina igno-riše političku realnost u Srbiji, pa je obaveza Saveta da pruži jasnu sliku i mogućnosti ra-zvoja decentralizacije zemlje u budućnosti.

PODRŽATI SVAKU AUTENTIČNU DECENTRALISTIČKU IDEJU

Nacionalna koalicija za de-centralizaciju koju čini 60 nevladinih organizacija iz či-tave Srbije, poslala je 10.000 pisama građana kojima se traži od Vlade Srbije da oz-biljno pristupi decentraliza-ciji države. Ako se ne varam, i Vi ste bili potpisnik tog pi-sma? – Svaku autentičnu decentra-lističku ideju treba podržati. Vrlo je važno razumeti da de-centralizacije ne znači rastaka-nje države, već njeno uređenje u daleko efikasnijem i demo-kratskijem smislu te reči. A to je ono što je Srbiji sada neop-hodno, naročito kada dolazi iz krajeva koji tradicionalno nemaju decentralistička isku-stva. Zar Vaš izbor na čelo Naci-onalnog saveta za decentra-lizaciju ne govori dovoljno o nameri vlasti da se Srbija decentralizuje?

– Da li ima namere da se Sr-bija decentralizuje videćemo u onoj meri u kojoj će sugestije i predlozi Saveta biti usvajani. U tom smislu ja bih bio malo suzdržan u oceni, ali je činje-nica da ovo ohrabruje.

NE MOŽE SE PRSTOM UPERITI NA NAJVEĆE PROTIVNIKE DECENRALIZACIJE

Na prvoj, konstitutivnoj sednici, ministar ekonomije Mlađan Dinkić Vam je pred-stavio Zakon o regionalnom razvoju. Primetno je bilo da ste kasnije, nakon sednice sa-veta, na konferenciji za novi-nare, dok su govorili Dinkić, Đelić i Milan Marković, Vi

bili uzdržani od komenta-ra, da biste narednih dana u Skupštini Srbije govorili protiv tog zakona. Molim vas da nam objasnite i tu uzdrža-nost i kasnije protivljenje.– Pogrešno je protumačeno da smo mi zajedno predstav-ljali zakon. Ministar Dinkić je predstavljao zakon, a ja sam pozdravio to što je time započeta jedna, nadam se, praksa da se zakoni koji se tiču decentralizacije predstav-ljaju i Nacionalnom savetu za decentralizaciju, da bi on o tome mogao da zauzme stav. Mi nismo zauzeli stav o ovom zakonu, pošto je to bila prva naša sednica. Ali činjenica je da taj zakon, po mom ličnom mišljenju, ima elemente regio-

NENAD ČANAK, prEDsEDNiK NAcioNAlNog sAvEtA zA DEcENtrAlizAciju

DECENTRALIZACIJA NE ZNAČI RASTAKANJE ZEMLJE VEĆ NJENO KVALITETNIJE UREĐENJEDECENTRALIZACIJA NE ZNAČI RASTAKANJE ZEMLJE VEĆ NJENO KVALITETNIJE UREĐENJE

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 9

NENAD ČANAK, prEDsEDNiK NAcioNAlNog sAvEtA zA DEcENtrAlizAciju

DECENTRALIZACIJA NE ZNAČI RASTAKANJE ZEMLJE VEĆ NJENO KVALITETNIJE UREĐENJEDECENTRALIZACIJA NE ZNAČI RASTAKANJE ZEMLJE VEĆ NJENO KVALITETNIJE UREĐENJE

nalizacije koje ne treba zame-njivati sa decentralizacijom. Regionalizacija znači detašira-nje pojedinih atributa vlasti na pojedine regione, a ovde nema toga već samo podele Srbije na statističke regione. To sa decen-tralizacijom Srbije nema apso-lutno nikakve veze, jer da bi je bilo, decentralizacija mora biti ustavno definisana na način koji bi bio daleko upotrebljiviji nego današnji. Zbog toga sam bio uzdržan na konferenciji za štampu, a moje objašnjenje tog zakona naknadno je bilo u stvari moje mišljenje. Šta Vama konkretno, kao čoveku koji je na čelu Naci-onalnog saveta za decentra-lizaciju, smeta u zakonu o

regionalnom razvoju? Zar njegova osnovna namera nije decentralizacija? Ili smatrate da on nema dovoljan decen-tralizacijski kapacitet?– Nema tu šta dalje da mi sme-ta, jer je u pitanju centralistički koncept upravljanja regional-nim razvojem, a to nije ono za šta se mi borimo. Decen-tralistički kapacitet je skoro nikakav.Decentralizacija je uslov evropskih integracija. Ko su, po Vašem mišljenju, najveći protivnici decentralizacije u Srbiji?– Ne može se upreti prstom pa reći ko su sada najveći protiv-nici, jer tradicionalno centra-lističke grupacije i pojedinci

preko noći menjaju svoj stav. Koliko do juče ste imali To-mislava Nikolića koji govori o tome da Srbija treba da bude ruska gubernija, a već danas je zabrinut zbog toga što evrop-ske integracije idu sporo. Zato je teško reći ko je neprijatelj decentralizacije, ali ono što je sigurno jeste da u Srbiji još nije sazrela svest o tome da de-centralizacija nije ustupak po-jedinim zaluđenicima decen-tralistike ideje, nego da je ona zaista dobra za državu. I to je ono na čemu moramo raditi.

DECENTRALIZACIJA JE PRAVO I ODGOVORNOST REGIONA

Koliko je sprečavanje decen-tralizacije u Srbiji u stvari sprečavanje da Vojvodina dobije punu autonomiju? I koliko će Vaš angažman na čelu Nacionalnog saveta za decentralizaciju omogućiti da se otvori i konačno reši pi-tanje Statuta AP Vojvodine?– U Statutu se ne spominje ni zakonodavna, ni izvršna, ni sudska vlast, izvorni prihodi, ni pravo na imovinu, nego sve to ostavlja da se definiše budućim zakonskim aktima. Ako se definiše zakonskim ak-tima, kao što se i Statut usva-ja u Skupštini Srbije, tu onda nema ni A od autonomije, ni D od decentralizacije. Jer, de-centralizacija nije to što se baci neka oglodana kost sa centra-lističkog stola, pa se periferija oko nje gloži. Decentralizacija je pravo, ali i odgovornost za razvoj tog regiona. Pretpostavljam da su Vam Vojvođani jasno predočili kako oni vide decentralizaci-ju Srbije. Da li planirate in-tenzivnije kontakte i sa pred-sednicima opština u, recimo, centralnoj Srbiji?– Apsolutno da i uveren sam da ću tamo naići na izuzetno jaku podršku. Vojvodina ima istoriju i tradiciju autonomi-je koja je 30 godina duža od državne tradicije Republike

Srbije, jer je svoju prvu auto-nomiju dobila 1848. godine, a Srbija svoju državnost i neza-visnost 1878. godine. Razlike koje tu postoje proističu iz činjenice da decentralizaciju u Srbiji predsednici opština mahom percipiraju kao više vlasti i mogućnosti opština, dok je za Vojvodinu to rasta-kanje jednog istorijski nasta-log evroregiona. Vojvodina sa dva miliona stanovnika može biti partner Šumadiji, jugoi-stočnoj Srbiji ili bilo kojoj re-giji te veličine, snage i tog po-tencijala, a istovremeno može biti značajan tvorac i korektor državne politike centralnih vlasti. Opština ne može biti korektor državne politike i upravo je tu razlog zbog koga se centralisti uporno trude da što više obeshrabre stvaranje novih pokrajina, a da se kroz priču o više vlasti opštinama onemogući uticaj na držav-nu politiku Srbije. Kada bu-demo uspeli da predočimo ljudima da njihov interes nije u tome da neka opština mi-lošću centralnih vlasti dobije više para, nego da sami mogu da raspolažu tim u skladu sa svojom prirodnom okolinom, onda dobijamo istinsku priču i istinsku koordinatu iz koje Srbija može da se pomeri na-pred.

„Najbolji biznis je raspolagati tuđim parama bez kontrole“

Objasnite Vašu tezu da se pitanje ravnomernog regionl-nog razvoja ne postavlja u Vojvodini, nego u Beogradu i da je „to prevelika glava na malom telu“...– Devet od 15 najrazvijenijiuh opština u Srbiji se nalazi na teritoriji grada Beograda. Centralistički pogled, koji je do-minantan u Beogradu je u stvari dobar biznis za grad Beo-grad i taj dobar biznis oni sigurno neće ispustiti iz ruku. A najbolji je biznis kada bez ikakve odgovornosti raspolažete tuđim parama koje ste oteli državnom prinudom.

vojvodIna sa dva mIlIona stanovnIka može bItI partner šumadIjI, jugoIstočnoj srbIjI

IlI bIlo kojoj regIjI te velIčIne, snage I tog potencIjala, a Istovremeno može

bItI značajan tvorac I korektor državne polItIke centralnIh vlastI

Administracija se ne uvećava

Da li formiranje Nacionalnog saveta za decentralizaciju znači da će administra-cija u Srbiji biti uvećana i za Vaš kabinet?Apsolutno ne, jer su svi ljudi koji će tu biti mahom preuzeti iz postojeće admi-nistracije.

aKCija!10 SLOBODNA VOJVODINA AKCIJA!

Potpredsednik Zajedno za Šumadiju, Saša Milenić sma-tra da bi regioni trebalo da se bave komunalnim i privred-nim pitanjima, obrazovanjem i slično, kojim samostalno ne mogu da se bave lokalne sa-

mouporave. – Naravno, ne isključujem ni međuregionalno povezivanje sa međunarodnim okruže-njem, bez vlade, u poslovima koji se pre svega tiču interesa građana, zatim kulturne i pri-vredne saradnje – istakao je Milenić odbacujući pri tom primedbe da bi takvi regioni

bili zapravo države u državi. – Zahvaljujući nedostatku de-centralizacije, mi državu u dr-žavi imamo upravo u Beogra-du, čak u izvesnoj meri državu nad državom – naveo je on. Kako dodaje, “Zajedno za Šu-

madiju” smatra da bi revizijom ustava trebalo omogućiti stva-ranje dvodomog parlamenta koji bi činila Veće građana i Veće regiona, čime bi se obez-bedilo da svaki region ima svo-je legitimno izabrane političke predstavnike koji bi zastupali određene specifične regional-ne interese.

Nacionalna koalicija za decentralizacijuNacionalna koalicija za decen-tralizaciju (NKD) okuplja pre-ko 60 nevladinih organizacija zainteresovanih za javno zago-varanje sprovođenja suštinske decentralizacije Srbije, a apso-lutni prioritet joj je uvođenje fiskalne i ekonomske decentra-

lizacije u Srbiju. Programski direktor nevla-dine organizacije Protecta, jednog od osnivača NKD, Mladen Jovanović, objašnjava za “Slobodnu Vojvodinu” da je regionalizacija vrlo bitna kom-ponenta decentralizacije, te da je apsolutno neophodno da se sprovede i u Srbiji. On je ista-kao da je 2008. godine rađeno istraživanje o decentralizaciji i regionalizaciji među građa-nima centralne Srbije (bez

Beograda i Vojvodine), koje je pokazalo da 56 posto građana podržava regionalizaciju Srbije! On kaže i da je decentralizaciju neophodno sprovesti tako da građanima bude omogućeno da utiču na donosioce odluka. – Ako napravimo decentra-lizaciju kojom dajemo veće ingerencije lokalnim samou-pravama i stvorimo regione, a ne uključimo građane u dono-šenje odluka - ponovo nismo ništa uradili. Najgora moguć-nost je da te predstavnike po-stavlja država, kao što je sada slučaj sa okruzima, koji u ovom trenutku ničemu ne služe već samo troše novac građana. Pri tom, ne tražimo da se Vojvo-dini oduzmu bilo kakve nad-ležnosti, već da se i drugima daju – istakao je Jovanović. On dodaje da bi izostanak fiskalne decentralizacije i ravnomernog regionalnog razvoja za posle-dicu imao uvećanje Beograda i gradova poput Niša i Novog Sada, na račun ostatka zemlje što, kako navodi, nikome ne može doneti dobro.

“Beograd je država u državi i država nad državom”

NOVI SAD – Za ukidanje centralističkog modela vlasti u Srbiji glas je do-nedavno stizao jedino iz Vojvodine, i to od Lige socijaldemokrata Voj-vodine, zatim nekolici-ne stranaka nacionalnih manjina, kao i stranaka kojima su puna usta au-tonomije, naročito pred izbore, da bi ih kasnije ućutkale stranačke cen-trale u Beogradu. Među-tim, odnedavno glasovi o potrebi decentralizacije zemlje stižu i iz drugih krajeva Srbije.

MILENIĆ: ŠUMADIJA HOĆE SVOJE NOVCE

Saša Milenić je potpred-sednik stranke Zajedno za Šumadiju (ZZŠ), čiji

je lider gradonačelnik Kragujevca Veroljub Ste-vanović. U razgovoru za “Slobodnu Vojvodinu”, Milenić objašnjava kako je ta partija nastala iz po-trebe da se politički zašti-te interesi Šumadije, pre svega ekonomski. On ističe da je cen-tralistički sistem kakav vlada u Srbiji opterećen

korupcijom, te da bi re-gionalizacija, osim što bi se obračunala sa takvim modelom, značila i dalji korak da demokratizaciji društva i ravnomernom ekonomskom razvoju zemlje. Istinska decen-tralizacija Srbije, prema Milenićevim rečima, tre-balo bi da podrazumeva uvođenje srednjeg nivoa vlasti – regiona, koji bi imali sopstvenu upravu, sa izvornim prihodima i nadležnostima koje ne bi zadirale u funkcije države kao što su odbrana, cari-na, međunarodna politi-ka… – Suština nije u tome da mi iz Šumadije šaljemo novac u Beograd, pa da nam iz Beograda neko, ma koliko dobar, pravičan

i dobronameran bio odre-đuje koliko to treba da nam se vrati, već sasvim suprotno. Da mi sami ubiramo javne prihode, a da je na nivou države postignut društveni do-govor sa koliko procenata ko finansira javni interes države i samo taj novac prosleđuje za Beograd – istakao je Milenić

MUKOVIĆ: SRBIJA JE NAŠA DRŽAVA, ALI TRAŽIMO ONO ŠTO NAM PRIPADA

Potpredsednik Sandžač-ke demokratske partije (SDP) Mujo Muković takođe smatra kako je proces decentralizacije, a samim tim i regionali-zacije Srbije “dugo oče-kivan, potreban i nemi-novan”. On u razgovoru za “Slobodnu Vojvodinu” navodi kako u Beogradu postoje otpori, pre sve-ga, zato što postoje razni stereotipi i strah da će taj proces neke delove zemlje povući eventualno u se-paratizam. – Decentralizacija i re-gionalizacija je zapravo najbolja brana separatiz-mu i mi jasno kažemo da nećemo da idemo u sepa-ratizam. Naša država jeste Srbija, Beograd jeste naš glavni grad, ali to ne zna-či da nećemo tražiti ono što nam pripada – istakao je Muković. Muković navodi da bi za Srbiju najbolji bio asi-metrični model regionali-zacije, u kojem bi regioni bili različite veličine i, pri tom, pratili različite kul-turne, istorijske, ekonom-ske i druge kriterijume na osnovu kojih bi činili određenu celinu. Na-ravno, imali bi i različite nadležnosti. – Neki manji region od pet-šest opština ne bi tre-balo da ima nadležnosti Vojvodine, nego manje. Ali bi morao da ima i svo-je izvorne nadležnosti i

sAŠA MilENiĆ, potprEDsEDNiK zAjEDNo zA ŠuMADiju Mujo MuKoviĆ, potprEDsEDNiK sANDžAČKE DEMoKrAtsKE pArtijE; BoŠKo ristiĆ, FuNKcioNEr i NAroDNi poslANiK Ds iz NiŠA

SVI HOĆE NADLEŽNOSTI

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 11

SaMo BeograD

Se joŠ Ne BUNi

sAŠA MilENiĆ, potprEDsEDNiK zAjEDNo zA ŠuMADiju Mujo MuKoviĆ, potprEDsEDNiK sANDžAČKE DEMoKrAtsKE pArtijE; BoŠKo ristiĆ, FuNKcioNEr i NAroDNi poslANiK Ds iz NiŠA

izvorne prihode kako bi se moglo na nivou regi-ona donositi i realizovati razvojni programi – ista-kao je Muković.

RISTIĆ: NIŠ KAO CENTAR JUGOISTOČNE OBLASTI

Jedan od glasnijih zago-vornika decentralizacije jeste i funkcioner i na-rodni poslanik DS Boš-ko Ristić koji se, između ostalog, zalaže za to da Niš bude centar jednog od budućih regiona. Kako ističe za “Slobodnu Vojvo-dinu”, bez decentralizacije nema dalje demokratiza-

cije društva, a jedan od bitnih oblika decentrali-

zacije jeste i uspostavlja-nje regionalnih autono-mija sa direkno biranim organima vlasti, u skladu sa Ustavom. Ristić navodi da tim regionima mora biti garantovan subjekti-vitet, sopstvena imovina i fiskalni instrumenti za podsticanje sopstvenog razvoja. – Zalažem se za jugoi-stočnu oblast sa centrom u Nišu, koja bi obuhva-tala oblast od Kladova do Preševa, s tim što bi, zbog svojih specifičnosti mogla da ima i subregi-one. Ona bi omogućila, pre svega, prekograničnu saradnju sa zemljama u okruženju, davala pod-

sticaj građanima u ovom delu Srbije u ekonomskoj,

kulturnoj, naučnoj i sportskoj razmeni sa zemljama u okru-ženju - Rumunijom, Bugarskom i Make-donijom – navodi Ristić. On dodaje da regionima, po-red izvornih priho-da, treba da ostaje i deo poreza napla-ćenih na njihovoj teritoriji. – I deo sredstava koja se tiču iskori-šćavanja prirodnih bogatstava bi trebalo da ostane regijama. Recimo, istok bi trebalo da dobije deo sredstava od korišće-nja Dunava i stvaranja električne energije, dok bi jugu trebalo da pripadne deo od koncesija za kopa-nje zemljišta, građevin-skog materijala i kamena – navodi Ristić.Do mode-la decentralizacije trebalo bi doći uvažavajući speci-fičnosti Srbije, ali i isto-rijske i trenutne političke okolnosti, pre svega treba voditi računa o tome da se obezbedi učešće naci-onalnih manjina u krei-ranju i vođenju državne politike. – Model koji mi je blizak i razumljiv jeste španski model, koji pretpostavlja višestepenu autonomiju, pa regije koje imaju više administrativnog kapaci-teta mogu da dobiju više nadležnosti, u saglasnosti sa ustavom. A one koje nemaju takve kapacitete, bi se u početku više osla-njale na podršku držav-nih institucija – objasnio je Ristić.

Decentralizacija ne ide na štetu Vojvodine

Konačna decentralizacija Srbije je još daleko, a za njenu punu implementaciju biće potrebna i promena pojedinih odredaba Ustava, ali naši sagovornici su jedinstveni u oceni da taj proces ni u kom slučaju ne sme da ide na štetu Vojvodine. Narodni poslanik Demokratske stranke, Boško Ristić navodi za naš list kako je Vojvodina već ostvarila određeni stepen autonomije, te da će i dalje imati podršku južnog dela Srbije, u okviru ustavnih rešenja. – Tragaćemo za rešenjima koja su prihvatljiva za sve. Da niko ne živi na tuđi teret, da niko ne ograničava ostvarenje tuđih prava jer Ustav i kaže da je državna vlast ograničena pravom na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu – naveo je Ristić.

IZVORNEI PRIHODE

USTav i peripeTije UKraTKo

12 SLOBODNA VOJVODINA USTAV I PERIPETIJE www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 13

Otkako je pred-sednik Srbije Boris Tadić izjavio da su “moguće ustav-ne promene kojima bi se re-šilo i pitanje regionalizacije i decentralizacije Srbije” i, pri tome, dodao da “nije prirodno da samo Vojvodi-na bude regija sa definisa-nim pravima u Srbiji, kada i druge regije žele ista takva prava”, te “ako bi Vojvodina bila jedina regija, Srbija bila asimetrična država, što bi proizvodilo stalnu nestabil-nost” (Večernje novosti od 1. i 2. maja ove godine), otvo-rila se jedna kvazi javna ra-sprava o regionalizaciji kao pravno-političkom procesu prepuna pravne i političke konfuzije. Tim pre što je Ta-dićeva „ustavna inicijativa“ pala baš uoči skupštinske debate o Zakonu o regiona-lizaciji Srbije, koji zapravo nije regulisao gotovo ništa bitno oko decentralizacije vlasti, nego je samo dao ka-kvu-takvu pravnu podlogu „statističkom praćenju“ za-sad teritorijalno neodređe-nih regiona – a čije će gra-nice (teritorije opština koje će ih činiti), po tom zakonu naknadno precizirati Vlada Srbije (!?).

ŽURBA & ZBRKA

Žurba da se donese ovaj „fasadni zakon“ o regi-onalizaciji, koji praktično ne

govori ništa o eventualnoj autonomnosti budućih re-giona, obrazložena je potre-bom da se oni osposobe za konkurisanje za novac kod specijalizovanih fondova Evropske unije, a reč je izgle-da, opet, u suštini o tome da se Vlada Srbija, na gotovo prevaran način, zaduži kod tih fondova „via regioni“. No, ako ostavimo po strani „prevarantsku kulturu“ koja tradicionalno krasi većinu zakonodavaca u Srbiji, čija je glavna osobina da se za-koni donose prema jednom nominalnom cilju, obrazla-

žu nekim drugim nominal-nim načelom, a sprovode prema nekim sasvim trećim interesima državne super-strukture i krugova koji je sponzorišu, ostaje nam pre-gršt pitanja o tome – kakav je zapravo odnos zakonom skiciranih regiona, koji tek treba da postanu ustavna

kategorija, sa autonomnim pokrajinama, koje već jesu ustavna kategorija, ali bez prave ustavne sadržine nji-hove autonomije.

ŠTA PIŠE U ČLANU 12...

Prvo bi trebalo ra-zjasniti kakva se razlika u ak-tuelnim političkim izjavama pokušava napraviti između ustavno spomenute pokra-jinske autnomije i neke bu-duće ustavne „decentraliza-cije i regionalizacije“, o čemu je govorio predsednik Tadić. Zasad se može konstatovati

da se pravni pojmovi „regi-on i regionalizacija“ koriste iz političkih razloga, da bi se izbegla ustavna sintagma „pokrajinska autonomija“. Evo, uostalom, ključnog ustavnog načela, zapisanog u Ustavu Srbije iz oktobra 2006. godine, u članu 12, koje je zasad jedini ustavni

DA li jE svA polEMiKA o rEgioNAlizAciji srBijE i AutoNoMiji vojvoDiNE sAMo prAzNA priČA DoK jE NA sNAzi KoŠtuNiČiN ustAv?

Piše: Dimitrije Boarov

NOVI SAD – Predsednik Voj-vođanskog kluba Đorđe Su-botić rekao je da novi Ustav Srbije mora za Vojvodinu predviđati zakonodavne, sud-ske i izvršne nadležnosti, ras-polaganje imovinom i izvor-nim prihodima, odnosno prirodnim i radom stvorenim resursima. - Ove nadležnosti treba da budu deponovane u Ustavu Vojvodine. Ovde je i odgo-vor na pitanje da li nam treba Ustav ili ustavi. Ustav Srbije i Ustav Vojvodine – rekao je on. Subotić je rekao i da Vojvo-dina nije nastala na teritoriji

Srbije. – Vojvodina je u Srbiju unela svoju teritoriju i svoje organe vlasti. Ona je istorijska pokra-jina i rezultat je antifašističke

borbe. Nije Srbija osnovala Vojvodinu i nije ona osnovana aktuelnim Ustavom kako je to u njemu definisano – rekao je Subotić.

Salma: Vojvodina puni budžet sa 44 odsto, a vraća joj se 7%

NOVI SAD - Profesor Prav-nog fakulteta u Novom Sadu i dopisni član VANU dr. Jožef Salma ocenio je da „današnja Vojvodina, na osnovu zadatog ustav-nog okvira i predloženog statuta, zapravo predstavlja administrativni region, a ne autonomnu pokrajinu, ako se uobzir uzmu evropski standardi koji u tom pogle-du postoje“.- Regije i autonomne pokra-jine u Evropi, u zemljama sa visokim stepenom decen-tralizacije, imaju i admini-

stratine, ali i zakonodavne, izvršne i sudske nadležnosti – ukazao je Salma, i dodao

da Vojvodina, koja republič-ki budžet puni sa 44 odsto, a vraća joj se svega sedam procenata, ima i kulturne i naučne kapacitete za preu-zimanje više nadležnosti.

Lavinu centralizma pokrenuo Ustav iz 1990. godine

NOVI SAD – Profesor Ra-divoj Stepanov ocenio je na okruglom stolu u organiza-cii Vojvođanskog kluba da je Ustav Srbije iz 2006. go-dine „isti kao i onaj iz 1990. godine“.– Ustav iz 2006.

godine je samim tim izvan “main stream-a” savremene evropske ustavnosti! Dovoljno je uporediti sa-

dašnje ustave država EU: Nemačke, Austrije, Belgije, Španije ili Italije i Ustav Sr-bije – i videti tu civilizacij-sku razliku – rekao je on. - To je Ustav ponikao iz kosovske mitologije, to je “prelazni” ustav iz “male” u “veliku Srbiju” to je ustav ultra nacionalne, izrazi-to unutarne i ekstremno centralistički projektovane Srbije. – rekao je on. Stepa-nov je rekao i da je veliko pitanje da li neki novi ustav u ovom trenutku može biti bitno drugačiji od ovog, i dodao da „odgovor ne može biti potvrdan“

Subotić: Vojvodini treba njen Ustav

Kako se Ustav Srbije poigrao sa pravom građana na pokrajinsku autonomiju

USTav i peripeTije UKraTKo

12 SLOBODNA VOJVODINA USTAV I PERIPETIJE www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 13

Suštinsku decentralizaciju Srbije doneće novi Ustav

NOVI SAD – Potpredsedni-ca Skupštine AP Vojvodine i funkcionerka Lige socijal-demokrata Vojvodine Maja Sedlarević ocenila je 13. jula da je promena Ustava Republike Srbije jedini put da Vojvodina postane „mo-deran, evropski region u građanskoj, decentralizova-noj Republici Srbiji koja se, suštinski a ne samo dekla-rativno, zalaže za članstvo u Evropskoj uniji“. Na Okruglom stolu „Kakav nam treba Ustav?“, u orga-nizaciji Vojvođanskog kluba, Sedlarevićeva je naglasila da je, pored činjenice da je Ustav Republike Srbije loš, loša bila i čitava procedura njegovog donošenja. Ona je podsetila na tajnost kojom je bio obavijen tekst Ustava Republike Srbije koji su re-publički poslanici dobili tek pred glasanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije, na nepostojanje javne ra-

sprave o najvišem pravnom aktu, kao i na činjenicu da nijedna relevantna instituci-ja, ni na republičkom ni na pokrajinskom novou, nije bila uključena u njegovu izradu. Sedlarevićeva je pod-setila da građani Vojvodine nisu prihvatli Ustav na refe-rendumu, ali da ga poštuju. - To što kao lojalni građani ove zemlje poštujemo doneti Ustav, ne znači da je on do-bar. Jer, nije dobar, a pogoto-vo ne za Vojvodinu - rekla je Sedlarevićeva i dodala da je upravo manjkavost Ustava, odnosno ustavnog zakona, najveći problem u svemu što se danas dešava sa Statutom AP Vojvodine. Odgovara-jući na pitanje „Kakav nam Ustav treba?“, Sedlarevićeva je istakla da Srbiji, pre svega, treba Ustav koji će omogući-ti suštinsku regionalizaciju i decentralizaciju zemlje.

osnov regionalizacije u Sr-biji:

„Državna vlast ograničena je pravom gra-đana na pokrajinsku autono-miju i lokalnu samoupravu.

Pravo građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu podle-že samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti“.

Šta prvo valja zapa-ziti u ovom ustavnom članu? Naravno to da je državna vlast „ograničena“ pravom građana na autonomiju – iz čega jednostavno proizilazi da autonomne pokrajine po ovom članu mogu participi-rati u svim oblicima državne vlasti: i u zakonodavnoj, i u

izvršnoj, i u sudskoj. Druga je stvar što je isti taj Ustav Srbije kasnije, nabrajajući nadležnosti autonomnih pokrajina suzio svoje ustav-no načelo do besmisla. Ipak,

ako se držimo snage jednog ustavnog načela, besmisleni su napadi na autonomistič-ke zahteve da participiraju u državnoj vlasti u svakom obliku, a posebno je ap-surdno što se takvi zahtevi kvalifikuju kao neustavni.

...A ŠTA U ČLANU 182

Ne ulazeći dalje u ove polemike treba reći da izjava predsednika Tadića da nekim budućim ustavnim promenima treba rešiti pita-nje regionalizacije ipak nije kucanje na otvorena ustav-na vrata, jer citirano načelo iz člana 12. Ustava Srbije u velikoj meri je devalvirano,

to jest učinjeno praktično iluzornim članom 182 istog Ustava, gde se govori o na-činu osnivanja „novih auto-nomnih pokrajina“. Naime, u trećoj alineji ovog člana

kaže se:„Nove autonomne

pokrajine mogu se osnivati, a već osnovane ukidati ili spajati po postupku predvi-đenim za promenu Ustava. Predlog za osnivanje novih ili ukidanje, odnosno spaja-nje postojećih autonomnih pokrajina utvrđuju građani na referendumu, u skladu sa zakonom...“

Ne ulazeći u dublju analizu ovih odredbi Ustava Srbije iz 2006. godine, mo-žemo odmah primetiti da je sprečen svaki oblik „sa-modefinisanja“ novih auto-nomnih pokrajina, jer je za njihovo osnivanje, ukidanje ili spajanje predviđena pro-

cedura promene Ustava, a u članu 203. tog Ustava stoji, između ostalog, da se za od-luku o promeni Ustava traži dvotrećinska većina od uku-pnog broja poslanika i da ta

većina čak može odlučiti da ga i građani potvrde na re-publičkom referendumu.

Znači, pojedno-stavljeno, „pravo građana na pokrajinsku autonomiju“ (iz načela u članu 12.), zapravo ne postoji, jer o poštovanju tog prava odlučuje dvotre-ćinska većina poslanika u Narodnoj skupštini Srbije, a moguć je i referendum svih građana Srbije.

SVAŠTA ZA MENJATI

Mi trenutno ne znamo kakvu razliku izme-đu pokrajina i regiona doi-sta imaju u glavi naši vodeći političari, ali se može posta-viti hipoteza da su im miliji regioni, za koje se istorijski ne vezuje autonomnost, dok im se postojeće pokrajine (po Ustavu su to Vojvodina i Kosovo i Metohija) čine ili „asimetrične“ ili konačno administrativno nedohvat-ne. A u suštini, uspostavlja-nje načelnog prava građana na pokrajinske autonomije – jedna je od retkih dobrih odredaba u Ustavu Srbije iz 2006. godine, koja na žalost nije praktično sprovodljiva po istom tom Ustavu. Dakle, nju ne bi trebalo menjati, ali bi trebalo menjati gotovo sve ostalo što reguliše to pravo građana na pokrajinsku au-tonomiju.

„Državna vlast ograničena je pravom građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu.

Pravo građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu podleže samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti“.

Šta prvo valja zapaziti u ovom ustavnom članu? Naravno to da je državna vlast „ograničena“ pravom građana na autonomiju

– iz čega jednostavno proizilazi da autonomne pokrajine po ovom članu mogu participirati u svim oblicima državne vlasti: i u

zakonodavnoj, i u izvršnoj, i u sudskoj. Na žalost, ispostaviće se da pravo na pokrajinsku autonomiju, ipak, ne postoji...

aKCeNTi14 SLOBODNA VOJVODINA AKCENTI

Jedna od najvećih kontra-verzi koje izaziva Predlog Statuta AP Vojvodine, donet od strane poslanika Skup-štine AP Vojvodine, jeste otvaranje predstavništva u Briselu. Kancelarija u Bri-selu svakako ne predstavlja diplomatsko predstavništvo pokrajine, kako to protivni-ci ove ideje tvrde. Danas preko 300 evropskih regija ima svoje predstavniš-tvo/kancelariju u Briselu, u političkom i administrativ-nom sedištu Evropske unije i to ne samo regioni koji pri-padaju zemljama članicama EU, nego i regioni iz država u našem okruženju - hrvat-ske županije, kanton Saraje-vo, Republika Srpska.

KORISTI ZA REGION

Kancelarija u Briselu zna-či, pre svega, maksimalno korišćenje sredstava iz pri-stupnih fondova i programa EU, udruživanje sa ostalim regionalnim predstavniš-tvima radi izrade zajed-ničkih projekata, praćenje rada institucija Evropske unije, saradnju sa drugim regionalnim kancelarijama, informisanje o događajima i programima EU, monito-ring mogućnosti finansi-ranja programa i projekata EU, prezentovanje moguć-nosti ulaganja u Vojvodinu, promociju vojvođanskog turizma i privrede, pomoć zainteresovanim pravnim i fizičkim licima koje žele da uspostave saradnju sa Vojvodinom, organizova-nje stručnog usavršavanja, edukacije i slično.Najrazvijenije regije Evrope, najuticajnije institucije i ve-like kompanije imaju jednu ili više kancelarija u Briselu, sa jednim ili više zaposlenih,

kojima je osnovni zadatak praćenje dešavanja u ,,srcu Evrope’’, s jedne strane, te lobiranje i privlačenje inve-stitora i ostalih zaintereso-vanih za ulaganje ili druge oblike saradnje sa regijom, institucijom ili kompanijom koju predstavljaju.

PRIMERI IZ HRVATSKE I REPUBLIKE SRPSKE

Najpre je osnovano pred-stavništvo Privredne ko-more Hrvatske, zatim regi-onalna kancelarija Istarske županije (koja je, takođe, s početka, bila od strane dr-žavnih vlasti optuživana za ,,separatizam’’), pa potom Slavonije i Baranje. Kada su uočene prednosti ovakvih predstavništava, otvoren je i Ured hrvatskih župani-ja, koji zastupa interes šest hrvatskih županija: Varaž-dinske, Zagrebačke, Sisač-ko-moslavačke, Dubrovač-ko-neretvanske, Vukovar-sko-srijemske, te Primor-sko-goranske županije, šest gradova: Rijeke, Kopriv-nice, Bjelovara, Karlovca, Dubrovnika i Delnica, pa onda i dve razvojne agenci-je, AZRA - Agencije za ra-zvoj Varaždinske županije i VIRA - Razvojne agencije iz Višnjana koja zastupa opšti-ne Višnjan, Tinjan i Bale. A, 12. februara ove godine, uz prisustvo visokih zvanični-ka Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, ali i Evrop-ske unije svečano su otvore-ne prostorije predstavništva Republike Srpske u Briselu. Osim Republike Srpske, svoje predstavništvo u Bri-selu ima i Kanton Sarajevo. Pored Brisela, Republika Srpska ima predstavništva i u Moskvi, Jerusalimu, Štut-gartu i Beogradu.

ZAŠTO JE DOBRO DA VOJVODINA IMA PREDSTAVNIŠTVO U BRISELU

Piše: Maja Sedlarević

U proteklih pedeset godina Evropa je doživela političku promenu naizgled kontra-diktorne prirode – stvaranje nadnacionalnih evropskih institucija, i, u isto vreme, stvaranje međunivoa vlasti koji se zajedničkim imenom nazovaju regioni. U nekim zemljama regioni imaju veliki politički uticaj, mogu da utiču čak i na vođe-nje evropske politike, dok u nekim zemljama, uglavnom novim članicama Evropske unije, regioni imaju isključi-vo administrativni karakter kao primaoci fondova EU.

KLJUČNI FAKTOR

Međutim, bez obzira na ve-like razlike koje u mnogim zemljama postoje, regiona-lizacija je postala nedvomi-sleno ključni politički faktor

života Evrope i Evropske unije. I Evropska unija i Savet Evrope promovišu decen-tralizaciju i regionalizaciju kao najviša dostignuća de-mokratije. Evropska unija kao jedan od svojih osnov-nih principa navodi princip supsidijarnosti, koji je zapi-san u sve novije dokumente o funkcionisanju, organi-zaciji i vrednostima Unije. U evropskim institucijama se razvoj regionalizovane Evrope posmatra kao do-datna garancija demokratije zbog toga što se smatra da se na taj način povećavaju mo-gućnosti građana da igraju aktivnu ulogu u političkim dešavanjima, ali veoma važ-nu ulogu igra i činjenica da je regionalizacija politički, administrativno i finansijski efikasnija, s obzirom na to

da je regionalni nivo vlasti bliži građanima nego držav-ni.

PUT KA EU

Regionalizam je izuzetno važan i za evropski proje-kat, s obzirom na to da je Evropska unija ustanovila tzv. strukturalne fondove za regione koji su rezultirali u hiljadama projekata realizo-vanih na ovom nivou da bi se ostvarila bolja socijalna i teritorijalna kohezija. Ve-ćina zemalja članica Saveta Evrope su federalne, konfe-deralne ili regionalizovane, i u njima regioni imaju visok nivo nadležnosti, ili u naj-manju ruku imaju admini-strativnu decenteralizaciju. U skorijem periodu veliki broj zemalja, čak i onih tra-dicionalno centralizovanih,

EvropsKi priMEri poKAzuju zAŠto sE DEcENtrAlizAcijA i rEgioNAlizAcijA sMAtrAju NAjviŠiM DostigNuĆiMA DEMoKrAtijE

Piše: Aleksandra Jerkov

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 15

napravio je značajan napre-dak u pogledu decentraliza-cije i regionalizacije vlasti i to se odrazilo na bolji kvali-tet života građana tih zema-lja. U svim zemljama Evrope koje su regionalizovane uoč-ljivo je bolje funkcionisanje države i rast životnog stan-darda stanovnika, kao što je to slučaj sa Austrijom, Bel-gijom, Italijom, Španijom, Švajcarskom, Nemačkom ili Velikom Britanijom.

AUSTRIJAAustrija je federalna država sa devet “Länder”-a, ili auto-nomnih regija. Svaki „Land“ ima svoju Vladu koja izvrša-va sva pitanja koja nisu ek-splicitno poverena saveznoj državi, kao i parlament koji bira Vladu i koji ima zako-nodavnu aktivnost u svim onim pitanjimaa koja usta-

vom nisu poverena državi.

BELGIJABelgija je federalna država teritorijalno podeljena na tri regiona: Brisel, Flandriju i Valoniju. Ovi autonomni entiteti imaju svoja zakono-davna tela – parlamente koje čine regionalno izabrani poslanici. Oni imaju brojne nadležnosti u ekonomskim, razvojnim, ekološkim o energetskim pitanjima, ali i u evropskoj politici i među-narodnim odnosima. Me-đutim flamanska, francuska i nemačka zajednica su te koje su zadužene za pitanja kulture, jezika i obrazovanja, a imaju organizaciju i nad-ležnosti slične onima koje imaju regioni.

DANSKADanska je 2007. godina stvo-

rila pet novih regiona, ali oni nisu politički autonomni. Međutim, Danska ima dva regiona sa značajnom poli-tičkom i geografskom važ-nošću – Grenland i Farska ostrva. Oba regiona imaju posebne oblike organizacije vlasti, zakonodavnu vlast i veoma visok nivo nadležno-sti.

FRANCUSKASkore reforme u Francuskoj su pretvorile francuski tra-dicionalno unitarni sistem u decentralizovani sistem kroz različite forme regionalizaci-je. Promene su prvo počele od četiri ostrvske teritorije, pre svega Korzike kojoj je Francuska dala autonoman status i započela generalni proces regionalizacije koji je vodio do stvaranja 25 regio-na koji imaju sve veći nivo

autonomije i političkih nad-ležnosti.

NEMAČKANemačka je federalna dr-žava koja se sastoji od 16 “Länder”- a, ili autonomnih država. Svaka od njih ima zakonodavno telo koje bira Vladu sa velikim brojem odgovornosti i nadležnosti. One imaju izuzetnu finan-sijsku autonomiju, utiču na stvaranje evropske politike a reprezentuje ih federalno telo - Bundesrat.

ITALIJAItalija trenutno ima ustavom garantovan decentralizo-van sistem vladavine sa 20 regiona, od kojih pet imaju poseban status i 15 običnih regiona. Zemlja ima i dve autonomne pokrajine koje imaju u velikoj meri samo-

upravljanje. Regioni imaju zakonodavne nadležnosti. Ustavne promene iz 2001. su proširile autonomiju regiona koja je sada izuzetno velika i kreće se ka federalizaciji ze-mlje.

ŠPANIJAŠpanski ustav iz 1978. stvo-rio je 17 autonomnih regio-na, gledajući na specifičnosti različitih političkih i isto-rijskih identiteta. Autono-mne pokrajine imaju široka ovlašćenja, sav osim onih koje su eksplicitno poverena državi. Svi imaju vlade i par-lamente sa zakonodavnim ovlašćenjima. Međutim, nemaju svi regioni isti nivo vlasti – Katalonija, Baskija, Galicija i Andaluzija imaju nadležnosti različite od dru-gih regiona, ali i međusobno različite.

EvropsKi priMEri poKAzuju zAŠto sE DEcENtrAlizAcijA i rEgioNAlizAcijA sMAtrAju NAjviŠiM DostigNuĆiMA DEMoKrAtijE

EVROPA SE RAZVIJA UZ REGIONE KOJI DONOSE ZAKONE, IMAJU VLADE

I BROJNE NADLEŽNOSTI

16 SLOBODNA VOJVODINA www.lsv.org.rs

U najkraćem, decentralizacija podrazumeva prenos poslo-va i nadležnosti s centralnih državnih na niže nivoe vlasti, i u modernim evropskim dr-

žavama zasniva se na terito-rijalnom principu i principu supsidijarnosti, prema kojem sve poslove koje mogu obaviti niži organi vlasti ne treba pre-nositi na više organe. Pred-nost decentralizovanog poli-tičkog sistema je u tome što građani imaju veći uticaj na vođenje javnih poslova i više mogućnosti da iskažu svoju političku volju. Decentralizo-van sistem takođe doprinosi socijalnoj koheziji, posebno u višeetničkim državama. SMANJENJE TENZIJA Evropska unija je pokrenula širok proces decentralizacije i regionalizacije političko-te-ritorijalne nadležnosti i dr-žavnih organa. Regionalna i lokalna samouprava sve više jača čak i u zemljama koje su se do sada smatrale centrali-zovanim, (Francuska ili Uje-dinjeno Kraljevstvo). Ovom procesu je značajno doprineo i širok proces evropskih inte-gracija. Ova tendencija dobiće na zamahu Reformskim ugo-vorom iz Lisabona, koji stavlja naglasak na princip supsidi-jarnosti. Nacionalne države

su dostigle granice svojih administrativnih i političkih kapaciteta. Mnoge zemlje su uvidele da politička decentra-lizacija obaveza, nadležnosti i ovlašćenja doprinosi smanje-nju tenzija, osećaju olakšanja i samim tim jačanju čitave dr-

žave. To ilustrativno pokazuju primeri Nemačke, Austrije, Španije i Italije. ZAŠTO NADLEŽNOSTI MORAJU BITI IZVORNE Kod nadležnosti se mora obazrivo po-stupati. Tu se krije jedna od mnogih zamki centralne vlasti da izbegne ili bar zamagli decentralizaciju. Nadležnosti nižih nivoa mo-raju biti izvorne a da bi bile izvorne moraju biti definisane Ustavom, jer ako nadležnost utvrđuje zakonodavac tada nema nikakve razlike u od-nosu na poverenu nadležnost! Razlika između izvornih i poverenih nadležnosti je za-pravo razlika između princi-pa decentralizacije i dekon-centracije vlasti – odnosno pitanja kome pripadaju neke nadležnosti i na koji način se njihovo obavljanje kontroliše od strane centralnih organa. VRAĆANJE AUTONOMIJE VOJVODINI Finansijska i ekonomska kri-

za pokazuju da globalizacija i centralizacija nisu u stanju da zaštite prosperitet države i društva. Otuda su decentrali-zacija i regionalizacija države izlaz iz ograničenja centrali-zacije i podsticaj za opštinsku, regionalnu i prekograničnu saradnju bez koje savremeni tokovi života nisu mogući. Sadašnja Evropa sve je više Evropa regija, visokoautono-mne regije približavaju državu građanima, sprečavaju šovini-zaciju nacionalnih država i olakšavaju prekograničnu sa-radnju. Vojvodina je istovre-meno tipična evroregija, po svojoj multietičnosti i multi-konfe- sio- nal-n o -

sti, ali je ona bila i konsti-tutivni deo nekadašnje Jugoslavije, kojoj je nasilnim i nezakonitim putem oduze-ta autonomija. Miloševićevo rušenje autonomije Vojvodi-ne bilo je preduslov raspada Jugoslavije i surovih etničkih ratova. Na isti način obnav-ljanje autonomije Vojvodine znači smanjivanje destabiliza-torskog potencijala na Zapad-nom Balkanu i istovremeno približavanje cele Srbije viso-kim zahtevima i standardima Evropske unije. S obzirom da je autonomija Vojvodini na-silno i nezakonito oduzeta, mera autonomije Vojvodine izražava stepen demokratije koji je ostvaren u Srbiji i, isto-

vremeno, stepen približavanja Srbije Evropskoj uniji. BRANA FAŠIZACIJI Decentralizacija i regionaliza-cija su i brana fašizaciji koja uvek podrazumeva nacional-nu ili rasnu homogenizaciju. Visok nivo nasilja i socijalne razlike ovo, naravno, pra-te, ali suština je u nasilnom uniformisanju.U tom smislu je regionalizacija neposredno oprečna fašizaciji - što je više jedne, manje je druge. Dakle, dostignuti nivo decentrali-zacije možemo gledati i kao stepen defašizacije.Za razliku od ljudi koji su na-

stojali da ujedine Nemce u jednoj državi, Gete

je bio protiv toga. Bojao se uni-

formisanja nemač-

k e

kulture u jednoj prestonici, Beču ili Berlinu, i smatrao je da se i nacija i kultura mnogo slobodnije razvijaju ukoliko su organizovani na policen-tričan način. Geteov Vajmar je imao veličinu Velikog Gra-dišta - bio je manji od Me-lenaca ili Elemira, ali je kao sebi podređeno naselje imao takođe malu Jenu, sa njenim univerzitetom koji je bio je-dan od najboljih univeziteta u svetu. Politika ujedinjavanja svih Nemaca u istoj državi dovela je do nestanka Nema-ca u Rusiji, Srbiji, Hrvatskoj, Češkoj, Slovačkoj i Mađar-skoj. Danas upravo regiona-lizam Austrije i federalizam Savezne Republike Nemačke čuvaju i obogaćuju nemstvo; nijedan difuzionistički ni re-gionalistički pokret nisu ni malo naškodili kulturnom i nacionalnom jedinstvu ove nacije.U najkraćem, visoka autono-

mija Vojvodine približava Srbiju Evropi, oboga-

ćuje i Srbiju i, u okvi-

ru nje, srpsku k u l -t u r u ,

i sprečava f a š i z a c i j u zemlje, koju

bi kao i uvek pratili primiti-

vizam, nasilje i socijalne razlike.

prEDsEDNiK politiČKog sAvEtA lsv u AutorsKoM tEKstu oBjAŠNjAvA vEzu izMEđu DEcENtrAlizAcijE DržAvE, vrAĆANjA vojvođANsKE AutoNoMijE i EvropsKE pErspEKtivE srBijE

Piše: Dušan Jakovljev

Kome smeta Vojvodina

U Zrenjaninu smo pre nekoliko godina doživeli oš-tro suprotstavljanje DSS isticanju vojvođanske zasta-ve na opštinskoj zgradi. Važno je primetiti da je DSS bio protiv vojvođanske zastave, a ne protiv simbola nacionalnih manjina: nije bilo osporavanja službene upotrebe mađarskog, slovačkog, ni rumunskog jezi-ka. Ovo poslednje je, naravno, dobro, ali je ono prvo veoma loše, jer doživljavanje autonomne Vojvodine kao prioritetnog političkog neprijatelja govori o kraj-nje desnom shvatanju prema kojem je “loš” sunarod-nik najveći mogući protivnik.

Mera autonomije Vojvodine izražavastepen demokratije ostvaren u Srbiji