Slučaj Ristić - hlc-rdc.org

Edicija: Dokumenta

SSlluuččaajj RRiissttiiććOOddlluukkaa

KKoommiitteettaa pprroottiivv

ttoorrttuurree

Fond za humanitarno pravo

Izdavanje knjige omogućio je Švedski helsinški komitet za ljudska prava

srpski.qxd 8.3.2004 23:08 Page 001 (Black plate)

Fond za humanitarno pravo stavlja na uvid stručnoj i širojjavnosti dve vrlo značajne odluke Komiteta Ujedinjenihnacija protiv torture (Komitet), ustanovljenog na osnovuKonvencije UN protiv torture i drugih svirepih, nehumanih iponižavajućih kazni ili postupaka (Konvencija protiv tor-ture)1. Komitet je ove odluke doneo na osnovu individual-nih predstavki koje su podneli građani Srbije i Crne Goretvrdeći da su im državni organi povredili prava koja sugarantovana Konvencijom protiv torture.

Mogućnost podnošenja individualnih predstavki Komitetupredviđena je pod određenim uslovima članom 22Konvencije protiv torture2. Obe odluke su značajne jer je nji-hovim usvajanjem na jedan nesumnjivo ubedljiv načindokazana ne samo primenjivost već i neposrednaobaveznost odgovarajućih međunarodnih standarda unašem domaćem pravnom poretku.

Slučaj Ristić - odluka Komiteta protiv torture

0 0 3

1 SFRJ je Konvenciju protiv torture ratifikovala još 10. septembra1991. godine. Istovremeno, naša zemlja je izjavila da u smislu člana22 priznaje i „nadležnost Komiteta da prima i razmatra pojedi-načne predstavke podnete od strane ili u ime pojedinaca … kojitvrde da su žrtve kršenja odredaba ove Konvencije”. SRJ, kao jednaod ukupno pet država sukcesora bivše SFRJ, dana 12. marta 2001.godine, a nakon ponovnog prijema u Ujedinjene nacije, iznova jepotvrdila svoju privrženost Konvenciji protiv torture, kao i samumogućnost obraćanja Komitetu u smislu člana 22. Prema članu 63Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, sva prava iobaveze SRJ prelaze na Srbiju i Crnu Goru.

2 Konvencija protiv torture, član 22 stav 2 : „Komitet proglašavaneprihvatljivim sva saopštenja podneta u skladu sa ovim članomako su anonimna ili ako smatra da predstavljaju zloupotrebu pravada se podnose takva saopštenja, ili ako nisu u skladu sa odredbamaove Konvencije.“


Ova publikacija sadrži odluku Komiteta u slučaju MilanaRistića protiv Savezne Republike Jugoslavije, dok je u drugojpublikaciji Fonda za humanitarno pravo objavljena odlukaKomiteta u slučaju Danilovgrad, gde je 1995. godine došlodo uništenja čitavog romskog naselja.


0 0 4

Član 22 stav 5: „Komitet neće pristupiti ispitivanju nijednogsaopštenja podnetog od strane pojedinca u skladu sa ovim članomdok se prethodno ne uveri u sledeće:

a) da se isto pitanje ne preispituje u tom trenutku od straneneke druge međunarodne instance za istragu ili rešavanje takvihpitanja;

b) da je pojedinac iscrpao sve raspoložive interne prizive; topravilo se ne primenjuje ako procedure priziva prevazilaze razumnerokove ili ako je malo verovatno da će pružiti zadovoljenje pojedin-cu koji je žrtva kršenja ove Konvencije.“


UUvvoodd

Komitet protiv torture (Komitet), kao organ Ujedinjenihnacija, 11. maja 2001. godine usvojio je predstavku Fondaza humanitarno pravo (FHP) u slučaju Milana Ristića protivSavezne Republike Jugoslavije (SRJ). Svojom odlukomKomitet je utvrdio da je SRJ u konkretnom slučaju prekršilaviše obavezujućih standarda uspostavljenih Konvencijomprotiv mučenja i drugih surovih, nečovečnih ili ponižava-jućih kazni ili postupaka (Konvencija protiv torture).

Trinaestog februara 1995. godine u Šapcu dolazi do nasilnesmrti devetnaestogodišnjeg Milana Ristića. Osnovano sum-njajući da je za smrt njihovog sina odgovorna policija,roditelji pokojnika od nadležnog tužilaštva zahtevajusprovođenje istrage. Nakon više godina, postupak protivokrivljenih policajaca okončan je odlukom Vrhovnog sudaSrbije od 18. marta 1997. godine a da tokom istog nisu raz-jašnjene sve okolnosti slučaja.

Povodom ovog incidenta, FHP 22. jula 1998. godine, a uime Radivoja Ristića, inače oca pokojnog Milana Ristića,podnosi predstavku Komitetu. U njoj FHP iznosi kako činje-nične tako i pravne argumente u prilog zaključka da su ukonkretnom slučaju nadležni policijski ali i pravosudniorgani SRJ jednostavno propustili da sprovedu jednusveobuhvatnu, blagovremenu i nepristrasnu istragu, te dasu upravo na taj način i izvršili povredu odgovarajućihodredaba Konvencije protiv torture.

Svojom odlukom od 11. maja 2001. godine, Komitet ucelosti prihvata osnovanost navoda iz predstavke FHP-a i


0 0 5


utvrđuje da je u konkretnom slučaju SRJ prekršila svojeobaveze ustanovljene Konvencijom protiv torture. Komitet uodluci konstatuje da su organi SRJ propustili da sveobuhvat-no, blagovremeno i nepristrasno istraže osnovane tvrdnje opolicijskoj brutalnosti kao o mogućem uzroku smrti MilanRistića. Istovremeno, Komitet nalaže SRJ da roditeljimapokojnika obezbedi pravo na delotvoran pravni lek za pretr-pljenu povredu, da sprovede efikasnu i sveobuhvatnuistragu kojom će rasvetliti sve okolnosti vezane za kritičnidogađaj, te da u roku od 90 dana izvesti Komitet o svim pre-duzetim koracima u tom smislu.

FHP ističe da je odluka Komiteta, koja se ovom prilikomstavlja na uvid javnosti, prva odluka jednog međunarodnogtela za zaštitu ljudskih prava doneta po predstavci pojedin-ca protiv SRJ.


0 0 6


PPrreeddssttaavvkkaa NNoo 111133//11999988 :: JJuuggoossllaavviijjaa 1111//0055//22000011..CCAATT//CC//2266//DD//111133//11999988.. ((SSttaavv))

Oznaka konvencije: CATKomitet protiv mučenjaDvadeset šesta sednica(30. april - 18. maj 2001)

AANNEEKKSS

Stav komiteta protiv torture, usvojen u skladu sa članom 22

Konvencije protiv torture i drugih surovih, nehumanih

ili ponižavajućih postupaka ili kazni

DDvvaaddeesseett ššeessttaa sseeddnniiccaa

povodom predstavke br. 113/1998

Podnosilac predstavke:Radivoje Ristić (koga je u postupku zastupao punomoćnik)

1


0 0 7

1 Primedba izdavača: Predstavku je Komitetu u ime Radivoja Ristićapodneo Fond za humanitarno pravo. (Vidi takođe stav 1. infra)


Oštećeni:Milan Ristić (pokojni)

Država potpisnica:Jugoslavija

Datum podnošenja:22. jul 1998. godine

Komitet protiv torture, osnovan u skladu sa članom 17 Kon-vencije protiv torture i drugih surovih, nehumanih iliponižavajućih postupaka ili kazni,

na sednici održanoj 11. maja 2001. godine,

okončavši razmatranje predstavke br. 113/1998, podneteKomitetu protiv torture u skladu sa članom 22 Konvencijeprotiv protiv torture i drugih surovih, nehumanih iliponižavajućih postupaka ili kazni,

uzevši u obzir sve informacije dostavljene od strane podno-sioca predstavke, njegovog punomoćnika, kao i države pot-pisnice,

usvojio je, a u skladu sa članom 22 stav 7 Konvencije, sledećistav:


0 0 8


1. Podnosilac predstavke od 22. jula 1998. godine jegospodin Radivoje Ristić, državljanin Jugoslavije, sa prebi-valištem u gradu Šapcu u Jugoslaviji. On tvrdi da je akt tor-ture koji je za posledicu imao smrt njegovog sina, MilanaRistića, počinjen od strane policije, te da su vlasti nakontoga propustile da sprovedu brzu i nepristrasnu istragu.Predstavku je u ime gospodina Ristića podneo Fond zahumanitarno pravo kao nevladina organizacija sa sedištemu Beogradu.

ČČiinnjjeenniiccee iizznneettee oodd ssttrraannee ppooddnnoossiiooccaa pprreeddssttaavvkkee::

2.1. Podnosilac predstavke tvrdi da su dana 13. februara1995. godine u Šapcu trojica policajaca (Dragan Riznić,Uglješa Ivanović i Dragan Novaković) uhapsila Milana Ris-tića, a prilikom potrage za sasvim drugim licem osumnjiče-nim za ubistvo.

2Jedan od policajaca je tom prilikom udario

njegovog sina tupim predmetom, verovatno pištoljem ilikundakom puške, iza levog uha, čime ga je usmrtio na licumesta. Policajci su zatim premestili telo Milana Ristića iudarcem tupim predmetom polomili su mu obe butnekosti. Tek tada su pozvali hitnu pomoć, dežurnog inspekto-ra, kao i forenzičkog tehničara.

2.2. Policajci su rekli inspektoru da je Milan Ristić počiniosamoubistvo skočivši sa krova obližnje zgrade i da postoji


0 0 9

2 Primedba izdavača: U akciji hvatanja begunca Đorđa Tarlanovićapomenuta policijska patrola zaustavila je Milana Ristića greškom,misleći da je u pitanju upravo progonjeni Tarlanović. (Vidi takođeizveštaj Fonda za humanitarno pravo pod nazivom „Protivpravnopostupanje organa unutrašnjih poslova u Srbiji i Crnoj Gori”,Beograd, 1997, str. 30)


očevidac kritičnog događaja, Dragan Marković. Lekar koji jebio u sastavu ekipe za pružanje hitne pomoći konstatovao jesmrt Milana Ristića. Hitna pomoć je zatim otišla, ostavivšitelo pogrebnoj službi. Podnosilac predstavke tvrdi da jeposle odlaska hitne pomoći jedan od policajaca udariopokojnika u bradu, prouzročivši time i povrede na njego-vom licu.

2.3. Podnosilac predstavke je priložio kopiju zapisnika oobdukciji u kojem se zaključuje da je smrt bila nasilna iprouzrokovana povredom mozga, usled pada na tvrdu pod-logu. Prelomi opisani u zapisniku objašnjavaju se padom.Podnosilac predstavke je takođe priložio i izveštaj lekara kojije bio u ekipi za pružanje hitne pomoći. U tom izveštaju sekaže: „Spoljnim pregledom ustanovio sam slabo krvarenjeiz rane iza levog uha. Usled otvorene frakture butne kostiiznad desnog kolena pantalone su bile ovlažene tragovimakrvi, dok oko rane krvi nije bilo”.

2.4. Podnosilac predstavke tvrdi da se pomenuti medicinskiizveštaji međusobno ne podudaraju. Doktor hitne pomoćitvrdi da nije primetio povrede lica, dok se u zapisniku oobdukciji navodi razderotina i modrica na bradi. Podnosilacpredstavke osporava nalaze iz zapisnika lekara hitne pomoćiprimećujući da je teško moguće da osoba padne sa visineod 14,65 metara bez zadobijanja povreda lica, peta, karlice,kičme ili unutrašnjih organa, kao i bez unutrašnjeg krvare-nja, zadobivši samo modrice na levom laktu i iza levog uha.Štaviše, podnosilac predstavke primećuje da na zemlji,pored tela, krvi nije bilo.


0 1 0


2.5. Na zahtev roditelja ostećenog, dvojica stručnjaka sud-skomedicinske struke proučila su zapisnik o obdukciji i našlada je isti površan i kontradiktoran, i to naročito u delu kojise odnosi na uzrok smrti. Prema njihovom nalazu, obdukci-ja nije izvršena u skladu sa principima forenzičke i medi-cinske nauke i prakse, niti su izneti zaključci u skladu sanalazima. Ti stručnjaci predložili su ekshumaciju posmrtnihostataka i još jednu obdukciju. Podnosilac predstavke, dalje,ističe i to da su eksperti koje je on angažovao 16. maja 1995.godine razgovarali sa patologom koji je izvršio obdukciju,kao i da su posetili samo mesto incidenta. Stučnjaci supotom konstatovali da zapisnik o obdukciji i mesto događa-ja nemaju ništa zajedničko, što navodi na zaključak da jetelo premeštano. U pisanoj izjavi od 18. jula 1995. godine,naslovljenoj na javno tužilaštvo, patolog, obducent, sa-glasio se da bi posmrtne ostatke ipak trebalo ekshumiratiradi ponovnog sudsko-medicinskog pregleda, istovremenoukazujući da on lično nije specijalista sudske medicine, te daje stoga i mogao napraviti grešku ili prevideti neke detalje.

2.6. Roditelji oštećenog potom protiv policajaca podnosekrivičnu prijavu Javnom tužilaštvu u Šapcu. Devetnaestogfebruara 1996. godine javni tužilac ovu prijavu odbacuje.Prema jugoslovenskom pravu, posle odbačaja krivične pri-jave oštećeni ili lice koje on ovlasti može tražiti sprovođenjeistrage ili podneti optužnicu i time direktno stupiti u postu-pak. U ovom slučaju, roditelji podnose optužnicu i to dana25. februara 1996. godine.

2.7. Istražni sudija je ispitavši policajce koji su navodno biliumešani, kao i svedoke, našao da nema nikakvih osnova kojibi ukazivali na to da je predmetno krivično delo zaista i


0 1 1


izvršeno. Krivično veće Okružnog suda u Šapcu je potvrdiloodluku istražnog sudije. Sud pritom nije smatrao da jepotrebno da sasluša i pomenutu dvojicu eksperata sudsko-medicinske struke, niti je razmatrao mogućnost ekshumaci-je i ponovne obdukcije. Osim toga, istažni sudija je roditelji-ma oštećenog uručio i jednu nepotpisanu izjavu, datunavodno od strane patologa, obducenta, naknadno, predsudom i u odsustvu roditelja oštećenog, a kojom isti poričesvoju prethodnu pisanu izjavu od 18. jula 1995. godine.Podnosilac predstavke dalje obašnjava da, pored postojećihmedicinskih kontradiktornosti, postoji još mnogo spornihčinjenica koje sudska istraga nije rasvetlila.

2.8. Roditelji oštećenog su potom protiv odluke Okružnogsuda izjavili žalbu Vrhovnom sudu Srbije; isti je 29. oktobra1996. godine ovu žalbu odbio kao neosnovanu. Premaodluci Vrhovnog suda Srbije, svedočenje DraganaMarkovića dokazuje, na nesumnjiv način, da je Milan Ristićbio živ u trenutku kada su se policajci Siniša Isailović i ZoranJeftić pojavili ispred zgrade u kojoj je Marković živeo. Onisu na lice mesta došli na telefonski poziv lica koje se pred-stavilo kao Zoran Marković i koje je reklo da je upravo vide-lo čoveka koji stoji na samoj ivici balkona i iz čijeg se pona-šanja može zaključiti da je spreman da izvrši samoubistvo.Dragan Marković i dva policajca su lično videli Milana Ris-tića kako skače sa balkona. Oni tada više ništa nisu moglipreduzeti kako bi ga u tome sprečili.

2.9. Roditelji oštećenog su ponovo pokušali da pokrenupostupak pred sudom, ali je 10. februara 1997. godineOkružni sud u Šapcu doneo odluku da pokretanje postupkanije moguće s obzirom na postojeću odluku Vrhovng suda


0 1 2


Srbije. Osamnaestog marta 1997. godine Vrhovni sud odbioje žalbu roditelja oštećenog potvrdivši odluku Okružnogsuda.

TTvvrrddnnjjee ppooddnnoossiiooccaa pprreeddssttaavvkkee::

3.1. Podnosilac predstavke smatra da su prvo policija azatim i pravosudni organi propustili da obezbede brzu inepristrasnu istragu. Svi domaći pravni lekovi su iscrpljeni ada sud nikada formalno nije pokrenuo sveobuhvatanistražni postupak. Predistražne radnje, preduzete od straneistražnog sudije, a koje su se sastojale od ispitivanja okri-vljenih i još nekoliko svedoka, nisu obezbedile dovoljnopodataka u cilju rasvetljavanja incidenta niti je sud ikadaodredio sudsko veštačenje na okolnost uzroka smrti ošte-ćenog. Sud nije saslušao ni ostale svedoke, kao što suzaposleni u pogrebnoj ustanovi, čija bi svedočenja moglabiti važna sa stanovišta stvaranja slike o hronologiji događa-ja. Podnosilac predstavke dalje tvrdi da predistražne radnjenisu preduzete u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku.Na primer, policija je propustila da odmah obavestiistražnog sudiju o kritičnom događaju, mada ju je na toobavezivao član 154. Zbog toga je ceo uviđaj sprovela poli-cija bez prisustva sudije. Podnosilac predstavke takođe tvrdida je svaka radnja preduzeta u cilju rasvetljavanja incidentapotekla upravo od roditelja oštećenog, a ne od nadležnihdržavnih organa, koji su propustili da tim povodom predu-zmu bilo kakve delotvorne mere.

3.2. Na osnovu gore iznetog, podnosilac predstavke tvrdida je država prekršila više članova Konvencije, naročitočlanove 12, 13 i 14. On tvrdi, takođe, da iako su roditelji


0 1 3


imali formalnu mogućnost da zahtevaju naknadu pretr-pljene štete, verovatnoća ostvarivanja te naknade bila je defacto nepostojeća s obzirom na odsustvo odgovarajućeodluke krivičnog suda.

SSttaavv ddrržžaavvee ppoottppiissnniiccee

4. Dvadeset i šestog oktobra 1998. godine država jeinformisala Komitet da, iako su svi domaći pravni lekovi iscr-pljeni, predstavka ne ispunjava ostale neophodne uslovepredviđene Konvencijom. Država je naročito naglasila danikakav akt torutre nije počinjen pošto pokojni nije bio ni ukakvom kontaktu ni sa jednim državnim organom – pa takoni sa policijom. Shodno tome, po državi, predstavka se imasmatrati neprihvatljivom.

OOddlluukkaa KKoommiitteettaa oo pprriihhvvaattlljjiivvoossttii pprreeddssttaavvkkee::

5. Na 22. sednici, tokom aprila i maja 1999. godine,Komitet je odlučujući o prihvatljivosti predstavke konstato-vao da ista nije prethodno razmatrana, niti pak da se trenut-no razmatra, u kakvom drugom međunarodnom istražnompostupku. Komitet je uzeo u obzir i stav države da su svidomaći pravni lekovi iscrpljeni i istovremeno utvrdio dapredstavka ne predstavlja zloupotrebu prava na njeno pod-nošenje, kao i da nije nespojiva sa odredbama Konvencije.Zbog svega toga, Komitet je 30. aprila 1999. godine odlučioda je predstavka prihvatljiva.


0 1 4


SSttaavv ddrržžaavvee ppoottppiissnniiccee oo ssuuššttiinnii ssppoorraa::

6.1. U podnesku od 15. decembra 1999. godine država pot-pisnica je Komitetu iznela svoj stav o meritumu predstavke.

6.2. Država potpisnica podvlači da oštećeni nije bio izložentorturi zato što ni u jednom trenutku nije ni bio u kontaktusa službenim licima organa unutrašnjih poslova – odnosnopolicajcima. Zbog toga država smatra da nije ni moglo doćido bilo kakve povrede Konvencije.

6.3. Država potpisnica takođe podvlači da su njeni sudovipostupali nezavisno, te da su zaključili pravično i u skladu sazakonom kada su odlučili da ne sprovedu istragu protiv licanavodno odgovornih za torturu. U tom smislu, država ističeda podnosilac predstavke nije priložio ni sve sudske odluke,kao ni ostalu sudsku dokumentaciju podobnu da Komitetdodatno rasvetli okolnosti slučaja. Pomenutu dokumentaci-ju je kasnije, u tom cilju, podnela sama država potpisnica.

6.4. Država potpisnica zatim iznosi svoju verziju događaja.Pre svega, ona tvrdi da je oštećeni konzumirao i alkohol ilekove (bromazepam), te da je još ranije pokušavao da izvršisamoubistvo. Tokom popodneva koje je prethodilo njegovojsmrti, 12. februara 1995. godine, oštećeni je uzeo nekelekove (pilule) i bio je veoma lošeg raspoloženja zbog svađesa svojom majkom. Ove činjenice su, prema navodimadržave potpisnice, potvrđene i od strane četvorice njegovihdrugova koji su popodne 12. februara 1995. godine provelizajedno sa njim. Država potpisnica istovremeno priznaje daroditelji oštećenog i njegova devojka tvrde nešto sasvimsuprotno.


0 1 5


6.5. U pogledu okolnosti koje se tiču smrti oštećenog,država potpisnica ukazuje na izjavu očevica DraganaMarkovića. On je objasnio da je video žrtvu kako stoji naivici terase, 15 metara od zemlje i da je zatim odmah poz-vao policiju. Kada je policija stigla, žrtva je skočila sa terasei ni Dragan Marković ni policajci nisu to mogli sprečiti.Država potpisnica takođe tvrdi da su trojica policajaca,optuženih za navodno ubistvo oštećenog, stigli na licemesta tek pošto je oštećeni skočio i iz tih razloga zaključujeda ni jedan od njih nije mogao preduzeti akte prinudeprema njemu.

6.6. Prema tvrdnjama države potpisnice, napred iznetinavodi ukazuju na to da je smrt oštećenog posledicasamoubistva, te da, stoga, nijedan akt torture nije počinjen.

6.7. Osim toga, država potpisnica navodi da je nepri-strasnost svedoka Dragana Markovića, kao i S. Isailovića i Z.Jevtića, dvojice policajaca koji su prvi stigli na lice mesta,neoboriva, kao i da je potvrđena činjenicom da podnosilacpredstavke nije podneo optužni akt protiv ovih lica za raz-liku od nekih drugih takođe umešanih u incident.

6.8. Što se tiče sudskog postupka koji je usledio posle smrtioštećenog, država potpisnica podseća na različite radnjepreduzete u postupku i ističe da je glavni razlog zbog kojegnije došlo do formalnog otvaranja istrage to što nije biločvrstih dokaza koji bi ukazivali na postojanje uzročne vezeizmeđu postupanja trojice osumnjičenih policajaca i samesmrti oštećenog. Država potpisnica tvrdi da je proceduraispoštovana u svim fazama i da su argumenti podnosioca


0 1 6


predstavke bili brižljivo razmatrani od strane svih sudija kojisu u ovom predmetu postupali.

6.9. Konačno, država potpisnica naglašava da izvesni pro-pusti kojih je možda bilo neposredno nakon smrtioštećenog, a na koje se poziva i sam podnosilac predstavke,nisu od značaja jer jednostavno ne dokazuju da je oštećeninastradao usled torture.

KKoommeennttaarrii oo mmeerriittuummuu ppooddnneettii oodd ssttrraannee ppooddnnoossiiooccaa pprreedd--ssttaavvkkee::

7.1. Podneskom od 4. januara 1999. godine podnosilacpredstavke se poziva na relevantnu praksu Evropskog sudaza ljudska prava. Narednim podneskom od 19. aprila 2000.godine podnosilac predstavke ostaje pri tvrdnjama iznetimu predstavci, pritom dajući Komitetu dodatno pojašnjenje omeritumu predstavke.

7.2. Podnosilac predstavke pre svega stavlja nekolikoprimedbi u pogledu konkretnih pitanja, i to kako onihpomenutih tako i onih ignorisanih od strane države potpi-snice u njenim izjašnjenjima. U tom smislu, podnosilacpredstavke pretežno ukazuje na to da se država potpisnicaograničila na iznošenje argumenata u prilog svoje tvrdnjeda trojica policajaca optuženih za ubistvo jednostavno nisubili umešani u smrt oštećenog, ne baveći se pritom glavnimpitanjem, a to je nesprovođenje brze, nepristrasne isveobuhvatne istrage.

7.3. U prilog sopstvenih tvrdnji, podnosilac predstavkeskreće posebnu pažnju na sledeće činjenice:


0 1 7


- inspektoru koji je vodio slučaj trebalo je tri meseca dasakupi potrebne informacije;

- od Okružnog suda je tek sedam meseci posle smrtioštećenog zahtevano da pokrene istagu;

- pomenuti Okružni sud je propustio da kao polaznutačku za utvrđivanje relevantnih činjenica uzme policij-ski izveštaj sačinjen u trenutku smrti oštećenog;

- očevidac Dragan Marković je u svojoj jedinoj izjavi, akao prisutne na licu mesta, pomenuo policajce Z.Jeftića i S. Isailovića, ali ne i trojicu osumnjičenih poli-cajaca;

- Sekretarijat unutrašnjih poslova u Šapcu je propustioda istražnom sudiji dostavi fotografije napravljene nalicu mesta, a usled čega je i sam istražni sudija potomovako nekompletnu dokumentaciju prosledio javnomtužiocu;

- nakon što su roditelji oštećenog preuzeli gonjenje usvojstvu supsidijarnih tužilaca, istražni sudija je pro-pustio da naredi ekshumaciju tela oštećenog, kao inovu obdukciju, iako se i sam složio da ni prva obduk-cija „nije bila izvedena u skladu sa svim pravilimasudske medicine”;

- jugoslovenski organi gonjenja su propustili da sasluša-ju više svedoka predloženih od strane podnosiocapredstavke.

7.4. U odnosu na tvrdnju države potpisnice da je oštećeni iranije pokušavao da izvrši samoubistvo, podnosilac pred-stavke ukazuje na to da država potpisnica ovu tvrdnju nepotkrepljuje ni medicinskom dokumentacijom ni policijskimizveštajem, dokumentima koji se obično sačinjavaju utakvim situacijama. Što se tiče ostalih glasina, a koje se


0 1 8


između ostalog odnose i na navodnu zavisnost oštećenogod lekova, podnosilac predstavke ukazuje na to da je njego-va porodica to uvek i dosledno poricala. Podnosiocu pred-stavke nije poznato kada je, i da li je uopšte, obavljenosaslušanje pomenute četvorice prijatelja njegovog sina; otakvom saslušanju nije nikada bio obavešten ni on lično nitinjegov punomoćnik. Osim toga, podnosilac predstavkeističe da je troje od tih svedoka moglo biti pod pritiskom iliuticajem, iz različitih razloga.

7.5. U pogledu obaveze da se istraže incidenti torture,surovog, nehumanog ili ponižavajućeg postupanja ilikažnjavanja, podnosilac predstavke se pozvao na odlukuKomiteta u slučaju Encarnacio Blanco Abad protiv Španije(CAT/C/D/59/1996) kojom je utvrđeno da „u skladu sačlanom 12 Konvencije, vlasti imaju obavezu da sproveduistragu po službenoj dužnosti u svakom slučaju gde postojiosnovana sumnja da je došlo do torture ili zlostavljanja i tobez obzira na poreklo te sumnje”. Podnosilac predstavke setakođe pozvao i na odluku u slučaju Henri Unai Parot protivŠpanije (CAT/C/14/D/6/1990) prema kojoj postoji obavezadržave da sprovede brzu i nepristrasnu istragu čak i za slučajda sâm oštećeni prosto iznese navode o torturi, dakle i bezformalnog podnošenja krivične prijave. Ovakvi stavovi suprihvaćeni i od strane Evropskog suda za ljudska prava(Assenov i ostali protiv Bugarske (90/1997/874/1086)).

7.6. U vezi s načelom koje garantuje brzo sprovođenjeistrage u slučaju incidenata koji se tiču navodne torture ilizlostavljanja, podnosilac predstavke se pozvao na odlukuKomiteta kojom je konstatovano da je odlaganje započi-njanja istrage u trajanju od 15 meseci neprihvatljivo i u


0 1 9


suprotnosti sa članom 12 Konvencije (Qani Halimi-Nedzibiv. Austria, CAT/C/11/D/8/1991).

7.7. Što se tiče principa nepristrasnosti pravosudnihorgana, podnosilac predstavke ističe da organ ne može bitinepristrasan ako nije u dovoljnoj meri nezavisan, i upućujena praksu Evropskog suda za ljudska prava u pogledudefinicije pojma nepristrasnost i nezavisnost pravosudnihorgana, a u skladu sa članovima 6 (1) i 13 Evropske konven-cije o ljudskim pravima, podvlačeći pritom da bi telopodobno da obezbedi pravni lek oštećenom trebalo dabude telo koje je „dovoljno nezavisno” u odnosu na organkoji je navodno odgovoran za predmetnu povredu.

7.8. Što se tiče postojanja osnovane sumnje u pogledu togada li je akt torture ili zlostavljanja zaista i počinjen, podnosi-lac predstavke, ponovo se pozivajući na jurisprudencijuEvropskog suda za ljudska prava, ukazuje na to da se osno-vana sumnja može definisati i kao „postojanje činjenica iliinformacija koje bi objektivnog posmatrača zadovoljile utom smislu da je određeno lice zaista moglo počiniti delokoje mu se stavlja na teret”.

7.9. Uzimajući u obzir princip naknade štete i rehabilitacijezbog pretrpljene torture ili zlostavljanja, podnosilac pred-stavke podseća da delotvoran pravni lek podrazumeva iisplatu naknade.

7.10.Podnosilac predstavke naglašava da je u trenutku pod-nošenja predstavke već bilo proteklo 5 godina od smrti nje-govog sina. On tvrdi, međutim, da postoje jake indicije daje krajnjom policijskom brutalnošću prouzrokovana smrt


0 2 0


Milana Ristića, da su zatim jugoslovenske vlasti propustileda sprovedu brzu, nepristrasnu i sveobuhvatnu istragu kojabi dovela do identifikacije i kažnjavanja krivaca, te da stogapodnosiocu predstavke nije ni obezbeđen odgovarajućipravni lek.

7.11. Pozivajući se na mnogobrojne izvore, podnosilac pred-stavke objašnjava da je policijska brutalnost u Jugoslaviji si-stematična, te da javni tužioci nisu nezavisni i da retkopokreću krivične postupke protiv policajaca osumnjičenihza nasilje i protivpravno ponašanje prema građanima. Utakvim postupcima, njihovo postupanje je vrlo čestoograničeno na podnošenje zahteva policiji za potrebnimobaveštenjima s tim što je odugovlačenje postupaka, a ucilju odlaganja odbačaja krivičnih prijava, takođe redovnoprisutno.

7.12. Na kraju, podnosilac predstavke posebno upućuje nanajnovije razmatranje periodičnog izveštaja, podnetog Ko-mitetu od strane Jugoslavije, kao i na njegove potonjezaključne napomene koje sadrže i opservaciju prema kojojje Komitet „izuzetno zabrinut zbog velikog broja prijavausled primene torture od strane organa unutrašnjih poslo-va, a prosleđenih Komitetu preko nevladinih organizacija”,te konstataciju da je isti „ozbiljno zabrinut i zbog nedostat-ka sveobuhvatnih istraga, krivičnog gonjenja, kao i kažnja-vanja od strane nadležnih organa svih onih lica osum-njičenih za torturu ili povrede člana 16 Konvencije, kao izbog neadekvatne reakcije povodom prijava podnetih odstrane samih oštećenih, što je sve rezultiralo de facto imu-nitetom za izvršioce torture”.


0 2 1


PPoossttuuppaakk pprreedd KKoommiitteettoomm

8.1. Komitet je, a u skladu sa članom 22 stav 4 Konvencije,razmotrio predstavku u svetlosti svih dostupnih informacijadostavljenih od strane stranaka u postupku. U tom smislu,sa žaljenjem konstatujemo da je država potpisnica Komite-tu predočila samo drugačiji opis činjeničnog stanja, te da jetakođe bilo neophodno podneti i preciznije informacije upogledu sprovođenja istrage, uključujući i objašnjenjezašto nova obdukcija nije izvršena.

8.2. Komitet je takođe uzeo u obzir i to da se podnosilacpredstavke žalio na povrede članova 2, 12, 13, 14 i 16 Kon-vencije.

8.3. U pogledu članova 2 i 16, Komitet je pre svega stao nastanovište da uvtrđivanje krivice lica koja su navodnopočinila akt torture ili policijske brutalnosti ne potpada podnjegov mandat. Njegova nadležnost je ograničena upravona razmatranje toga da li je država potpisnica propustila dapostupi u skladu sa odredbama Konvencije. U ovom slučajuKomitet se zato neće ni izjašnjavati o pitanju postojanja tor-ture odnosno zlostavljanja.

8.4. U pogledu članova 12 i 13 Konvencije, Komitet ukazujena sledeća pitanja, a o kojima su obe stranke dale svoja miš-ljenja:

- Postoje očiglene razlike i nedoslednost između izjavelekara koji je došao u ambulantnim kolima na mestosmrti oštećenog od 18. avgusta 1995. godine, zapisni-ka o obdukciji od 13. februara 1995. godine, te izvešta-


0 2 2


ja sačinjenog na zahtev roditelja oštećenog a od stranedvojice eksperata sudskomedicinske struke dana 20.marta 1995. godine.

- Mada je istražni sudija, nakon što su roditelji oštećenogveć preuzeli krivično gonjenje, ustanovio da obdukcija„nije bila izvedena u skladu sa svim pravilima sudskemedicine”, isti nije naložio ekshumaciju tela i novusudskomedicinsku ekspertizu.

- Postoji razlika između izjave od 13. februara 1995.godine, date od strane jednog od trojice policajacanavodno odgovornih za smrt oštećenog, prema kojoj jepolicija bila pozvana zbog osobe koja je već počinilasamoubistvo i izjave date od strane drugog gore-pomenutog policajca, kao i izjava datih od stranedruge dvojice policijaca i svedoka D. Markovića premakojima je policija bila obaveštena o osobi koja ćemožda tek skočiti sa krova zgrade.

- Policija nije odmah obavestila dežurnog istražnog sudi-ju o incidentu kako bi isti izvršio uviđaj na licu mesta,u skladu sa članom 154 Zakona o krivičnom postupkudržave potpisnice.

8.5. Osim toga, Komitet je posebno zabrinut zbog činjeniceda je lekar koji je izvršio obdukciju u izjavi od 18. jula 1995.godine priznao da nije specijalista iz oblasti sudske medi-cine.

8.6. Uzimajući u obzir sve gore pomenuto, Komitet smatrada istraga koja je preduzeta od strane organa države potpi-snice nije bila ni efikasna ni temeljna. Pravilna istraga bipodrazumevala i ekshumaciju, kao i novu obdukciju kojom


0 2 3


bi se ustanovio uzrok smrti oštećenog i to sa zadovoljava-jućom izvesnošću.

8.7. Osim toga, Komitet je konstatovao i to da je proteklo 6godina od incidenta te da je država potpisnica imaladovoljno vremena da sprovede pravilnu istragu.

8.8. S obzirom na okolnosti, Komitet smatra da je državapotpisnica prekršila svoje obaveze predviđene članovima 12i 13 Konvencije i to utoliko što je propustila da brzo i efikas-no ispita tvrdnje podnosioca predstavke o postojanju tor-ture odnosno ozbiljne policijske brutalnosti.

8.9. U pogledu tvrdnji o povredi člana 14, Komitet nalazida, zbog nesprovođenja odgovarajuće istrage, nije bilo mo-guće odrediti da li je i pravo na naknadu štete oštećenomodnosno njegovoj porodici takođe bilo povređeno. Takvaocena će biti moguća tek posle okončanja odgovarajućeistrage. Komitet stoga poziva državu potpisnicu da takvuistragu sprovede bez odlaganja.

9. Shodno pravilu 111 stav 5 Pravila postupka, Komitetpoziva državu potpisnicu da podnosiocu predstavkeobezbedi adekvatan pravni lek, i da Komitet obavesti okoracima preduzetim u skladu sa njegovim gorepomenutimnalazima, a u roku od 90 dana od dana prijema ove odluke.


0 2 4


KKOONNVVEENNCCIIJJAA PPRROOTTIIVV MMUUČČEENNJJAA II DDRRUUGGIIHHSSVVIIRREEPPIIHH,, NNEEHHUUMMAANNIIHH IILLII PPOONNIIŽŽAAVVAAJJUUĆĆIIHH KKAAZZNNIIIILLII PPOOSSTTUUPPAAKKAA11

Države potpisnice ove Konvencije,

smatrajući da, u skladu sa principima proklamovanim uPovelji Ujedinjenih nacija, priznavanje jednakih i neotuđivihprava svim članovima ljudske zajednice predstavlja osnovuslobode, pravednosti i mira u svetu,

priznajući da ta prava proizilaze iz dostojanstva koje jeneodvojivo, od ljudske ličnosti,

smatrajući da države, u skladu sa Poveljom, a naročito sanjenim članom 55 treba da podstiču opšte i stvarno pošto-vanje prava čoveka i osnovnih sloboda,

vodeći računa o članu 5 Opšte deklaracije o pravima čovekai o članu 7 Međunarodnog pakta o građanskim i političkimpravima, koji propisuju da niko ne sme biti podvrgnutmučenju ili svirepim, nehumanim ili ponižavajućim kazna-ma ili postupcima,

vodeći računa takođe o Deklaraciji o zaštiti svih lica odmučenja i drugih svirepih, nehumanih ili ponižavajućih


0 2 5

1 Usvojena i otvorena za potpis, ratifikaciju i pristupanje RezolucijomGeneralne skupštine UN br. 39/46 od 10. decembra 1984. godine.Stupila na snagu 26. juna 1987. u skladu sa članom 27 (1).Jugoslavija je potpisala i ratifikovala ovu Konvenciju. Objavljena uSlužbenom listu (Međunarodni ugovori) br. 9/91.


kazni ili postupaka, koju je Generalna skupština usvojila 9.decembra 1975. godine,

želeći da povećaju efikasnost borbe protiv mučenja i drugihsvirepih, nehumanih ili ponižavajućih kazni ili postupaka usvetu,

sporazumele su se o sledećem:

PPRRVVII DDEEOO

Član 1

1. Po ovoj Konvenciji, izraz "mučenje" označava svaki činkojim se nekom licu namerno nanose velike patnje, fizičke iliduševne, sa ciljem da se od njega ili od nekog trećeg licadobiju obaveštenja ili priznanja, da se kazni za neko delokoje je ono ili neko treće lice počinilo, ili se sumnja da ga jepočinilo, da se uplaši ili da se na njega izvrši pritisak, ili dase neko treće lice uplaši i na njega izvrši pritisak, ili iz bilokoje druge pobude zasnovane na bilo kakvom oblikudiskriminacije, kad takav bol ili takve patnje nanosislužbeno lice ili neko drugo lice koje deluje po službenojdužnosti ili na osnovu izričitog naloga ili pristankaslužbenog lica. Taj izraz ne odnosi se na bol i na patnje kojeproizilaze isključivo iz zakonitih kazni, neodvojivi su od njihili njima izazvani.


0 2 6


2. Ovaj član ne ograničava nijedan međunarodni instru-ment ili nacionalni zakon koji sadrži ili može sadržatiodredbe šireg dometa.

Član 2

1. Sve države članice preduzimaju delotvorne zakonske,administrativne, sudske i druge mere radi sprečavanjamučenja na čitavoj teritoriji pod njihovom nadležnošću.

2. Isključuje se mogućnost pozivanja na neku izuzetnuokolnost, bez obzira da li je to ratno stanje, pretnja ratom,unutrašnja politička nestabilnost ili bilo koje drugo vanred-no stanje, da bi se opravdalo mučenje.

3. Naređenje pretpostavljenog ili javnih vlasti ne može senavoditi kao opravdanje za mučenje.

Član 3

1. Nijedna država neće prognati, vratiti (refouler) ili izruči-ti neko lice drugoj državi ako ima ozbiljne razloge da verujeda će u toj državi to lice biti izloženo mučenju.

2. Da bi utvrdile da li postoje ovi razlozi, nadležne vlasti ćeuzeti u obzir sve relevantne okolnosti, uključujući i eventu-alno postojanje činjenice da u dotičnoj državi postojiozbiljno, flagrantno ili masovno kršenje ljudskih prava.


0 2 7


Član 4

1. Sve države potpisnice obavezuju se da se akti mučenjasmatraju prestupima po njihovom krivičnom pravu. Istovaži i za pokušaj sprovođenja mučenja i za sve druge po-stupke bilo kog lica koji predstavljaju saučesništvo ili sude-lovanje u nekom činu mučenja.

2. Sve države potpisnice predvideće za te prestupe odgo-varajuće kazne, u skladu sa težinom prestupa.

Član 5

1. Sve države potpisnice preduzimaju potrebne mere da biosigurale svoju nadležnost u vezi s prestupima predviđenimčlanom 4 u sledećim slučajevima:a) kad je prestup učinjen na bilo kom delu teritorije koji

potpada pod nadležnost te države, ili u avionu ilibrodu registrovanom u toj državi;

b) kad je pretpostavljeni počinilac tog dela državljanindotične države;

c) kad je žrtva državljanin dotične države i kad ta državato smatra shodnim.

2. Sve države potpisnice preduzimaju takođe mere potreb-ne za uspostavljanje svoje nadležnosti u vezi sa ovimprestupima u slučaju kad se pretpostavljeni počinilac nalazina bilo kom delu teritorije koji potpada pod njihovunadležnost i kada ga ne izručuju u skladu sa članom 8 nekojod država naznačenih u stavu 1 ovog člana.


0 2 8


3. Ova Konvencija ne potire nikakvu kaznenu nadležnostkoja je u skladu sa nacionalnim zakonima.

Član 6

1. Ako na osnovu ispitivanja podataka kojim raspolažuustanove okolnosti to opravdavaju, sve države potpisnice načijoj se teritoriji nalazi lice za koje postoji sumnja da jepočinilo prestup iz člana 4 obezbeđuju pritvaranje tog licaili preduzimaju druge pravne mere da bi se osiguralo njego-vo prisustvo. To pritvaranje i te mere moraju biti u skladu sazakonodavstvom dotične zemlje i mogu se primenjivatisamo tokom perioda potrebnog da se pokrene postupakkrivičnog gonjenja ili izručivanja.

2. Dotična država odmah otvara prethodnu istragu radiutvrđivanja činjenica.

3. Sva lica pritvorena na osnovu stava 1 ovog člana moguodmah stupiti u vezu sa najbližim nadležnim pred-stavnikom države čije državljanstvo imaju ili, ako je reč o lici-ma bez državljanstva, sa predstavnikom države u kojojobično borave.

4. Kad država stavi neko lice u pritvor na osnovu odredabaovog člana, ona odmah obaveštava države naznačene ustavu 1 člana 5 o tom pritvaranju i o okolnostima koje gaopravdavaju. Država koja pokreće prethodnu istragu naosnovu stava 2 ovog člana u najkraćem roku saopštavazaključke te istrage dotičnim državama i obaveštava ih otome da li namerava da primeni svoju nadležnost.


0 2 9


Član 7

1. Ako država potpisnica na čijoj je teritoriji otkriveno lice zakoje se pretpostavlja da je počinilo prestup iz člana 4 neizruči to lice, onda ona, u slučajevima predviđenim članom5, predaje taj slučaj svojim organima nadležnim za krivičnogonjenje.

2. Ti organi donose odluku na isti način kao u slučaju tešk-ih prekršaja opšteg prava po zakonu dotične države. Uslučajevima predviđenim stavom 2 člana 5, pravila o dokaz-ima koja se primenjuju prilikom gonjenja i osude ne mogunikako biti manje stroga od pravila koja se primenjuju uslučajevima predviđenim stavom 1 člana 5.

3. Svim licima protiv kojih je otvoren postupak gonjenja zaneki od prestupa sadržanih u članu 4 zagarantovan jepravedan tretman u svim fazama postupka.

Član 8

1. Svi prekršaji predviđeni članom 4 se automatskipodrazumevaju u svim ugovorima o ekstradiciji zaključenimizmeđu država potpisnica. Države potpisnice obavezuju seda obuhvate te prekršaje svim ugovorima o ekstradiciji kojeizmeđu sebe zaključuju.

2. Ako država potpisnica koja uslovljava ekstradiciju posto-janjem ugovora o tome dobije od neke druge države potpi-snice, sa kojom nema ugovor o ekstradiciji, zahtev za izruče-nje, ona može smatrati ovu Konvenciju pravnim osnovom za


0 3 0


ekstradiciju u slučaju pomenutih prestupa. Ekstradicija seobavlja u skladu sa uslovima koje predviđa pravo države odkoje se traži ekstradicija.

3. Države potpisnice koje ne uslovljavaju ekstradiciju posto-janjem ugovora priznaju pomenute prestupe kao osnovu zameđusobno izručivanje lica, u skladu sa uslovima pred-viđenim pravom države od koje se traži izručenje.

4. U odnosima među državama potpisnicima se, u slučajuizručenja, smatra da su navedeni prestupi izvršeni i namestu njihovog stvarnog izvršenja, i na teritoriji koja senalazi pod jurisdikcijom država koje treba da ustanove svojunadležnost u skladu sa stavom 1 člana 5.

Član 9

1. Države potpisnice pružaju jedne drugima najširu pravnupomoć, u čitavom krivičnom postupku koji se odnosi naprestupe iz člana 4, uključujući i saopštavanje svih dokazakojima raspolažu i koji su neophodni za ostvarivanje ciljevakrivičnog postupka.

2. Države potpisnice ispunjavaju svoje obaveze iz stava 1ovog člana u skladu sa ugovorima o međusobnoj pravnojpomoći koje su eventualno sklopile.


0 3 1


Član 10

1. Sve države potpisnice vode računa o tome da instrukcijei informacije u vezi sa zabranom mučenja budu sastavnideo obuke civilnog ili vojnog osoblja zaduženog za pri-menu zakona, medicinskog osoblja, javnih službenika idrugih lica koja su na bilo koji način uključena u čuvanje,ispitivanje ili tretman bilo kog uhapšenog lica, lica upritvoru ili lica u zatvoru.

2. Sve države potpisnice unose pomenutu zabranu u pravi-la ili instrukcije donetim u vezi sa dužnostima ili poslovimatih lica.

Član 11

Sve države potpisnice sistematski kontrolišu pravila, uput-stva, metode i praksu u istrazi i odredbe u vezi sa nadzoromi tretmanom lica koja su iz bilo kojih razloga uhapšena,pritvorena ili u zatvoru na čitavoj teritoriji koja potpada podnjihovu nadležnost, da bi se izbeglo da dođe do slučajevamučenja.

Član 12

Sve države potpisnice vode računa o tome da nadležnevlasti u najkraćem roku pristupe nepristrasnoj istrazi kadgod postoje osnovani razlozi da se veruje da je na teritorijikoja potpada pod njihovu nadležnost počinjeno neko delomučenja.


0 3 2


Član 13

Sve države potpisnice osiguravaju svim licima koja tvrde dasu bila podvrgnuta mučenju na teritoriji koja potpada podnjihovu nadležnost pravo da podnesu žalbu nadležnimvlastima dotične države koje će odmah pristupiti ispitivanjunjihovog slučaja. Biće preduzete mere da se lice koje je pod-nelo žalbu i svedoci zaštite od svih maltretiranja ili zastraši-vanja zbog podnete žalbe ili bilo kakve izjave koju bi moglidati.

Član 14

1. Sve države potpisnice, u svom pravnom sistemu, garan-tuju žrtvi mučenja pravo da dobije odštetu i da budepravedno i adekvatno obeštećena, uključujući tu i sredstvapotrebna za njen što potpuniji oporavak. U slučaju da žrtvaumre od posledica mučenja, njeni naslednici imaju pravona odštetu.2. Ovaj član ne utiče na pravo odštete koje bi žrtva ili bilokoje drugo lice imali po nacionalnim zakonima.

Član 15

Sve države potpisnice obezbeđuju da izjava za koju seustanovi da je dobijena mučenjem ne bude iskorišćena kaodokaz u nekom procesu, osim protiv osobe optužene zamučenje kao dokaz kako je ta izjava data.


0 3 3


Član 16

1. Sve države potpisnice obavezuju se da će na čitavoj teri-toriji koja potpada pod njihovu nadležnost zabraniti svadela koja predstavljaju svirepe, nehumane ili ponižavajućekazne i postupke koji nisu činovi mučenja u onom smislu ukom je to definisano u prvom članu, u slučaju kad ta delačini neki zvanični službenik ili neko drugo lice koje deluje poslužbenoj dužnosti, ili se ta dela čine uz izričiti ili prećutninagovor ili pristanak tih lica. Posebno se ističe da se obavezenavedene u članovima 10, 11, 12 i 13 mogu primenjivati itako što će se izraz mučenja zameniti drugim izrazima kojioznačavaju svirepe, nehumane ili ponižavajuće kazne ilitretmane.

2. Ove odredbe ne utiču na odredbe bilo kog drugogmeđunarodnog instrumenta ili nacionalnog zakona kojizabranjuje svirepe, nehumane ili ponižavajuće kazne i po-stupanja ili se odnosi na ekstradiciju i progon.

DDRRUUGGII DDEEOO

Član 17

1. Osniva se Komitet protiv mučenja (u daljem tekstuKomitet), čije su funkcije utvrđene u tekstu koji sledi.Komitet se sastoji od deset eksperata koji imaju visoki moral-ni ugled i koji su priznati stručnjaci za oblast ljudskih prava,a koji služe u ličnom svojstvu. Te stručnjake biraju države


0 3 4


potpisnice, vodeći računa o pravednoj geografskoj zastu-pljenosti i o interesu Komiteta da u njegovom radu sudelu-ju neke ličnosti koje imaju posebno pravno iskustvo.

2. Članovi Komiteta biraju se tajnim glasanjem sa liste nakojoj se nalaze kandidati koje su predložile države potpi-snice. Svaka država potpisnica može da predloži jednogkandidata koga je odabrala među svojim državljanima.Države potpisnice vode računa o tome da je preporučljivoimenovati kandidate koji su članovi Komiteta za ljudskaprava ustanovljenog na osnovu Međunarodnog pakta ograđanstvu i političkim pravima i koji su raspoloženi dabudu članovi Komiteta protiv mučenja.

3. Članovi Komiteta biraju se na sastancima država potpi-snica koji se održavaju svake druge godine i koje saziva ge-neralni sekretar UN. Na tim sastancima, na kojima kvorumčine dve trećine država potpisnica, bira se Komitet u čiji sa-stav ulaze kandidati koji dobiju najveći broj glasova i apso-lutnu većinu glasova predstavnika država potpisnica, koji suprisutni i koji su glasali.

4. Prvi izbor biće obavljen najkasnije šest meseci po stupa-nju ove Konvencije na snagu. Najmanje četiri meseca presvakog izbora za Komitet, generalni sekretar OUN upućujepisma državama potpisnicama sa pozivom da imenujusvoje kandidate u roku od tri meseca. Generalni sekretar sas-tavlja listu tako imenovanih kandidata, koje ređa po abeced-nom redu, naznačavajući državu koja ih je imenovala, iupućuje tu listu državama potpisnicama.


0 3 5


5. Članovi Komiteta biraju se na četiri godine. Mogu seponovo birati ako su ponovo kandidovani. Međutim, za petod deset članova izabranih na prvom biranju mandat ćeisteći posle dve godine, odmah posle prvog izbora; imenatih pet članova izvući će žrebom predsednik sednicepomenute u stavu 3 ovog člana.

6. Ako neki član odbora umre, podnese ostavku na svojufunkciju ili iz bilo kojih drugih razloga nije više u mogućno-sti da obavlja svoje dužnosti u Komitetu, država potpisnicakoja ga je kandidovala imenuje među svojim državljanimadrugog stručnjaka koji će biti član Komiteta do isteka man-data člana koga zamenjuje, s tim da to imenovanje moraodobriti većina država potpisnica. Smatra se da je toodobrenje dato ako polovina ili više od polovine država pot-pisnica ne ulože protivno mišljenje u roku od šest nedelja odtrenutka kad ih je generalni sekretar OUN obavestio o pred-loženom imenovanju.

7. Države potpisnice snose troškove članova Komiteta zaperiod tokom koga ovi obavljaju funkcije u Komitetu.

Član 18

1. Komitet bira svoj biro čiji je mandat dve godine. Članovibiroa mogu biti ponovo birani.

2. Komitet sam izrađuje svoj poslovnik; međutim, on morasadržati sledeće odredbe:a) za kvorum je potrebno prisustvo 6 članova;


0 3 6


b) odluke Komiteta donose se većinom glasova prisutnihčlanova.

3. Generalni sekretar UN stavlja na raspolaganje Komitetuosoblje i prostorije potrebne za efikasno obavljanje funkcijakoje su mu poverene ovom Konvencijom.

4. Generalni sekretar UN saziva prvu sednicu članovaKomiteta. Posle te prve sednice Komitet se sastaje u svimprilikama koje predviđa njegov poslovnik.

5. Države potpisnice snose troškove proistekle iz održavanjasastanaka država potpisnica i sastanaka Komiteta, uključu-jući i naknadu Ujedinjenim nacijama za sve troškove, kao štosu troškovi za osoblje i prostorije koje UN budu stavile naraspolaganje u skladu sa stavom 3 ovog člana.

Član 19

1. Države potpisnice podnose, preko generalnog sekretaraUN, izveštaje Komitetu o merama koje su preduzele da biostvarile obaveze proistekle iz ove Konvencije, i to u roku odjedne godine od dana kad ova Konvencija stupi na snagu zasvaku od njih. Države potpisnice zatim svake četvrte godinepodnose dopunske izveštaje o svim novim preduzetimmerama, kao i sve ostale izveštaje koje Komitet traži.

2. Generalni sekretar UN prosleđuje te izveštaje svimdržavama potpisnicama.


0 3 7


3. Komitet proučava svaki izveštaj i može u vezi sa njim dadaje opšte komentare, koje smatra umesnim i koje saopšta-va dotičnoj državi potpisnici. Ta država kao odgovor možeda uputi Komitetu sve primedbe koje smatra korisnim.

4. Komitet može, po sopstvenom nahođenju, da odlučuje otome da li će u godišnji izveštaj koji piše u skladu sa članom24 uneti sve komentare koje je dao u skladu sa stavom 3ovog člana, praćene primedbama koje je u vezi sa tim dobiood dotičnih država potpisnica. Ako dotična država članica tozahteva, Komitet može da navede i njen izveštaj podnet uskladu sa stavom 1 ovog člana.

Član 20

1. Ako Komitet dobije pouzdana obaveštenja koja, po nje-govom mišljenju, osnovano upućuju na to da se na teritori-ji neke države potpisnice sistematski sprovodi mučenje, onpoziva tu državu da sa njim sarađuje na preispitivanju tihobaveštenja i da mu, u tom cilju, uputi svoje primedbe uvezi sa tim predmetom.

2. Vodeći računa o svim eventualnim primedbama dotičnedržave potpisnice, i o svim relevantnim obaveštenjima koji-ma raspolaže, Komitet može, ako smatra da je to oprav-dano, zadužiti jednog ili više svojih članova da pristupepoverljivoj istrazi i da mu hitno podnesu izveštaj o tome.

3. Ako se sprovodi istraga u skladu sa stavom 2 ovog člana,Komitet traži saradnju dotične države potpisnice. U dogo-


0 3 8


voru sa tom državom potpisnicom, istraga može obuhvatitii posetu njenoj teritoriji.

4. Pošto je preispitao zaključke člana ili članova koji su mupodneli izveštaj, u skladu sa stavom 2 ovog člana, Komitetupućuje te zaključke dotičnoj državi potpisnici sa svimkomentarima i sugestijama koje smatra umesnim s obziromna situaciju.

5. Čitav rad Komiteta koji se odvija u vezi sa predmetompomenutim u stavovima 1-4 ovog člana je poverljiv i, u svimetapama tog rada, nastoji da se postigne saradnja sadotičnom državom potpisnicom. Kad je rad u vezi saistragom vođenom na osnovu stava 2 ovog člana završen,Komitet može, posle konsultovanja sa dotičnom državompotpisnicom, u godišnji izveštaj koji sastavlja u skladu sačlanom 24 uneti kratak izveštaj o rezultatima tog rada.

Član 21

1. Sve države potpisnice ove Konvencije mogu, u skladu saovim članom, izjaviti u svakom momentu da priznajunadležnost Komiteta da prima i ispituje saopštenja u kojimaneka država potpisnica tvrdi da neka druga država potpisni-ca ne izvršava svoje obaveze proistekle iz ove Konvencije.Ova obaveštenja mogu biti primljena i ispitivana u skladu saovim članom jedino ako dolaze od države potpisnice koja jeizjavila da priznaje nadležnost Komiteta. Komitet neće pri-hvatiti nikakvo obaveštenje u vezi sa državom potpisnicomkoja nije dala takvu izjavu. U pogledu obaveštenja pri-


0 3 9


hvaćenih u skladu sa ovim članom, primenjuje se sledećipostupak:a) Ako neka država potpisnica ove Konvencije smatra da

neka druga država koja je takođe potpisnica oveKonvencije ne primenjuje njene odredbe, ona može,pismenim saopštenjem, skrenuti toj državi pažnju na topitanje. U roku od tri meseca od dana prijemasaopštenja, država kojoj je saopštenje upućeno pružićedržavi koja ga je uputila objašnjenja ili druge pismeneizjave koje rasvetljavaju to pitanje i koje morajusadržati, koliko je god to moguće i korisno, indikacije onjenim pravilima postupka, o svim sredstvima prizivabilo da su već korišćena, da je postupak po njima utoku, bilo da će tek započeti.

b) Ako u roku od šest meseci od dana kad je dotičnadržava primila originalno saopštenje, to pitanje nebude regulisano na obostrano zadovoljstvo dve zain-teresovane države, i jedna i druga imaju pravo da gapodnesu Komitetu, putem službenog obaveštenjaKomitetu i drugoj zainteresovanoj državi.

c) Komitet može biti nadležan za pitanje koje mu je pod-neto u skladu sa ovim članom tek kad se uveri da su sviraspoloživi interni prizivi iskorišćeni i iscrpeni, u skladusa opštepriznatim principima međunarodnog prava.To pravilo se ne primenjuje u slučajevima kad postupcipriziva prevazilaze razumne rokove, ni u slučajevimakad je malo verovatno da bi postupci priziva pružilizadovoljenje licu koje je žrtva kršenja ove Konvencije.

d) Sednice na kojima Komitet razmatra saopštenja pred-viđena ovim članom održavaju se iza zatvorenih vrata.

e) Osim u slučajevima predviđenim tačkom c), Komitetstavlja svoje usluge na raspolaganje zainteresovanim


0 4 0


državama potpisnicama, da bi se postiglo sporazumnorešenje pitanja, zasnovano na poštovanju obavezapredviđenih ovom Konvencijom. U tom cilju, Komitetmože, ako to smatra poželjnim, formirati ad hockomisiju za izmirenje.

f) U svim pitanjima koja su mu podneta u skladu sa ovimčlanom, Komitet može od zainteresovanih država pot-pisnica definisanih tačkom b) tražiti da mu pruže svarelevantna obaveštenja.

g) Zainteresovane države članice definisane u tački b)imaju pravo na to da njihovi predstavnici prisustvujuispitivanju slučaja od strane Komiteta i na to da upuću-ju svoje primedbe usmeno ili pismeno ili u bilo komdrugom vidu.

h) Komitet mora podneti izveštaj u roku od dvanaestmeseci od dana kad je dobio službeno obaveštenjepredviđeno tačkom b) ovog člana.

i) Ako se nade rešenje u skladu sa odredbama iz tačke a),Komitet se u svom izveštaju ograničava na to da kratkoizloži činjenice i nađeno rešenje.

j) Ako nije nađeno rešenje u skladu sa odredbama iztačke e), Komitet se u svom izveštaju ograničava na toda ukratko izloži činjenice; tekst pismenih primedbi izapisnik koji sadrži usmene primedbe upućene odstrane zainteresovanih država potpisnica prilažu seizveštaju. Za svako pitanje, izveštaj se upućuje zain-teresovanim državama potpisnicama.

2. Odredbe ovog člana stupiće na snagu kad države potpi-snice ove Konvencije budu dale izjavu predviđenu stavom 1ovog člana. Tu izjavu države potpisnice predaju generalnomsekretaru UN, koji prosleđuje njenu kopiju ostalim


0 4 1


državama potpisnicama. Te izjave mogu se povući u svakomtrenutku putem službenog obaveštenja upućenog general-nom sekretaru. To povlačenje izjave ne utiče na preispitiva-nje pitanja sadržanih u obaveštenju koje je već podneto uskladu sa ovim članom; nikakvo drugo saopštenje nekedržave članice u skladu sa ovim članom neće biti prihvaćenopo prijemu od strane generalnog sekretara službenogobaveštenja o povlačenju izjave, sem ako zainteresovanadržava potpisnica ponovo ne podnese izjavu.

Član 22

1. Sve države potpisnice ove Konvencije mogu, u svakommomentu, u skladu sa ovim članom, da izjave da priznajunadležnost Komiteta da prima i preispituje saopštenja pod-neta od strane ili u ime pojedinaca, koji se nalaze u njihovojnadležnosti, a koji tvrde da su žrtve kršenja odredaba oveKonvencije od strane neke države potpisnice. Komitet neprima nikakva saopštenja koja se odnose na države potpi-snice koje nisu dale pomenutu izjavu.

2. Komitet proglašava neprihvatljivim sva saopštenja pod-neta u skladu sa ovim članom ako su anonimna ili ako sma-tra da predstavljaju zloupotrebu prava da se podnose takvasaopštenja, ili ako nisu u skladu sa odredbama oveKonvencije.

3. Sa izuzetkom odredbi iz stava 2 ovog člana, Komitet pod-nosi sva saopštenja koja su mu predata u skladu sa ovimčlanom na uvid državi potpisnici ove Konvencije koja je dalaizjavu u skladu sa stavom 1 i koja je navodno prekršila neku


0 4 2


od odredaba ove Konvencije. U roku od šest meseci, dotič-na država podnosi Komitetu, u pisanoj formi, objašnjenja iizjave koji rasvetljavaju dotično pitanje, i navodi mere koje jeeventualno preduzela da bi popravila to stanje.

4. Komitet preispituje saopštenja primljena u skladu saovim članom vodeći računa o svim informacijama koje sumu date od strane ili u ime pojedinca ili zainteresovanedržave potpisnice.

5. Komitet neće pristupiti ispitivanju nijednog saopštenjapodnetog od strane pojedinca u skladu sa ovim članom dokse prethodno ne uveri u sledeće:a) da se isto pitanje ne preispituje u tom trenutku od

strane neke druge međunarodne instance za istragu ilirešavanje takvih pitanja;

b) da je pojedinac iscrpao sve raspoložive interne prizive;to pravilo se ne primenjuje ako procedure priziva pre-vazilaze razumne rokove ili ako je malo verovatno da ćepružiti zadovoljenje pojedincu koji je žrtva kršenja oveKonvencije.

6. Komitet preispituje saopštenja predviđena ovim članomna zatvorenim sednicama.

7. Komitet saopštava svoje konstatacije zainteresovanojdržavi potpisnici i pojedincu.

8. Odredbe ovog člana stupiće na snagu kad pet državapotpisnica ove Konvencije da izjavu predviđenu stavom 1ovog člana. Tu izjavu država potpisnica daje generalnomsekretaru UN koji prosleđuje njenu kopiju ostalim državama


0 4 3


potpisnicama. Ta izjava može se povući u svakom trenutkuputem službenog obaveštenja koje se upućuje generalnomsekretaru. Povlačenje izjave nema uticaja na preispitivanjepitanja koja su predmet saopštenja koje je već predato uskladu sa ovim članom; nikakvo drugo saopštenje podnetood strane ili u ime nekog pojedinca neće biti prihvaćeno uskladu sa ovim članom pošto generalni sekretar dobijeslužbeno obaveštenje o povlačenju izjave, osim ako zain-teresovana država potpisnica ponovo ne da izjavu.

Član 23

Članovi Komiteta i članovi ad hoc komisije za izmirenje kojimogu biti imenovani u skladu sa tačkom e) stava 1 člana 21imaju pravo na olakšice, privilegije i imunitete priznateekspertima u misiji UN, onako kako su sadržani u relevant-nim odeljcima Konvencije o privilegijama i imunitetimaUjedinjenih nacija.

Član 24

Komitet podnosi državama potpisnicima i Generalnojskupštini Ujedinjenih nacija godišnji izveštaj o svojimaktivnostima u vezi sa primenom ove Konvencije.


0 4 4


TTRREEĆĆII DDEEOO

Član 25

1. Ova Konvencija je otvorena i sve države je mogu pot-pisati.

2. Ova Konvencija mora biti ratifikovana. Instrumenti rati-fikovanja biće podneti generanom sekretaru UN.

Član 26

Sve države mogu pristupiti ovoj Konvenciji. Pristupanje seobavlja podnošenjem instrumenta pristupa generalnomsekretaru UN.

Član 27

1. Ova Konvencija stupiće na snagu tridesetog dana podanu deponovanja kod generalnog sekretara UN dvadese-tog instrumenta ratifikacije ili pristupanja.

2. Za sve države koje budu ratifikovale ovu Konvenciju ili jojbudu pristupile posle deponovanja dvadesetog instrumen-ta ratifikacije ili pristupanja, Konvencija će stupiti na snagutridesetog dana po danu podnošenja instrumenta ratifikaci-je ili pristupanja od strane te države.


0 4 5


Član 28

1. Svaka država može u trenutku potpisivanja ili ratifikova-nja ove Konvencije ili u trenutku kad joj pristupa izjaviti dane priznaje nadležnost koja se Komitetu daje članom 20.

2. Država potpisnica koja izrazi svoje uzdržavanje u skladusa odredbama u stavu 1 ovog člana može u svakomtrenutku da promeni stav i da o tome uputi službenoobaveštenje generalnom sekretaru UN.

Član 29

1. Sve države potpisnice ove Konvencije mogu da predlažuamandmane i da taj predlog podnesu generalnom sekre-taru UN. Generalni sekretar će saopštiti predlog o amand-manu država potpisnica i tražiće od njih da ga obaveste dali se slažu sa tim da se sazove konferencija država potpisni-ca da bi se predlog preispitao i da bi se o njemu glasalo. Akose u roku od četiri meseca posle takvog saopštenja najmanjejedna trećina država potpisnica izjasni u prilog sazivanjatakve konferencije, generalni sekretar će organizovati kon-ferenciju pod okriljem UN. Svi amandmani usvojeni veći-nom glasova država potpisnica koje su prisutne na konfe-renciji i koje su glasale biće podneti od strane generalnogsekretara na usvajanje svim državama potpisnicama.

2. Amandman usvojen u skladu sa odredbama iz stava 1ovog člana stupiće na snagu onda kad dve trećine državapotpisnica obaveste generalnog sekretara OUN da su ga


0 4 6


prihvatile u skladu sa postupkom predviđenim njihovimustavom.

3. Kad amandmani stupe na snagu, biće obavezni za svedržave potpisnice koje su ih prihvatile, a ostale države pot-pisnice imaće obavezu u odnosu na odredbe oveKonvencije i na prethodne amandmane koje su prihvatile.

Član 30

1. Svi sporovi između dve ili više država potpisnica u pogle-du tumačenja ili primene ove Konvencije koji se ne mogurešiti putem pregovora podnose se na arbitražu na zahtevjedne od tih država. Ako u roku od šest meseci od dana pod-nošenja zahteva za arbitražu te države ne uspeju da se složeoko organizovanja arbitraže, bilo koja od njih može podnetispor Međunarodnom sudu pravde podnoseći zahtev uskladu sa statutom tog suda.

2. Svaka država može, u trenutku kad potpisuje ovuKonvenciju, kad je ratifikuje ili kad joj pristupa, izjaviti da sene oseća obaveznom da poštuje odredbe iz stava 1 ovogčlana. Ni druge države potpisnice nemaju obaveze defi-nisane tim paragrafom prema državi potpisnici koja je izja-vila da se uzdržava od njegovog poštovanja.

3. Država koja bude izjavila da se uzdržava u skladu sastavom 2 ovog člana, može u svakom momentu da povučetu izjavu putem službenog obaveštenja upućenog general-nom sekretaru UN.


0 4 7


Član 31

1. Država potpisnica može da odustane od ove Konvencijeputem pismenog obaveštenja upućenog generalnom sekre-taru UN. Odustajanje stupa na snagu godinu dana posledana prijema tog službenog obaveštenja od strane gene-ralnog sekretara.

2. Takvo odustajanje ne oslobađa državu potpisnicuobaveza koje ima u skladu sa ovom Konvencijom u pogledusvih činjenja ili nečinjenja pre datuma kad odustajanje budestupilo na snagu niti će ono biti prepreka za nastavljanjepreispitivanja svih pitanja koja su već bila podnetaKomitetu.

3. Posle datuma stupanja na snagu odustajanja države pot-pisnice, Komitet ne prihvata preispitivanje nikakvog novogpitanja u vezi sa tom državom.

Član 32

Generalni sekretar UN obaveštavaće sve države članice UN isve države koje su potpisale ovu Konvenciju ili su joj pri-stupile o sledećem:a) o potpisima, ratifikacijama i pristupanjima prispelim uskladu sa članovima 25 i 26;b) o datumu stupanja na snagu Konvencije u skladu sačlanom 27 i o datumu stupanja na snagu svih amandmanau skladu sa članom 29;c) o odustajanjima dobijenim u skladu sa članom 31.


0 4 8


Član 33

1. Ova Konvencija, čiji su tekstovi na engleskom, arapskom,kineskom, španskom, francuskom i ruskom podjednakopunovažni, biće deponovana kod generalnog sekretaraOUN.

2. Generalni sekretar OUN uputiće svim državama overenukopiju ove Konvencije.

(Prevod preuzet iz "Jugoslovenske revije za međunarodno pravo" br: l-2/1989. Prevela V. Ilijin).


0 4 9


SSaaddrržŽaajj

Uvod 005

Odluka Komiteta protiv torture 007

Konvencija protiv mučenja i drugihsvirepih, nehumanih ili ponižavajućih kazni ili postupaka 025


Fond za humanitarno pravo redovno i sistematski sprovodi istrage okršenju ljudskih prava u Srbiji, na Kosovu i u Crnoj Gori.

Brani slobodu mišljenja i izražavanja, pravo na život i fizički integritet,ravnopravnost pred zakonom i jednaku zaštitu pred sudovima, kao idruge vrednosti civilnog društva.

Od osnivanja, 1992. godine, Fond istražuje ubistva, nestanke, silovanja,diskriminacije i druge povrede međunarodnog humanitarnog prava dokojih je došlo u vreme oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji.

Pod lupom

Ljudska prava 1991-1995, 1997 (srpski, engleski)Postupanje organa, 1997 (srpski, engleski)Policija protiv protesta, 1997 (srpski, engleski)Ljudska prava na Kosovu, 1998 (albanski)Obrazovanje na albanskom jeziku, 1998 (srpski, engleski, albanski)Kosovo - Ljudska prava u vreme oružanog sukoba, 1998 (srpski,engleski, albanski)Kosovo - Nestanci u vreme oružanog sukoba, 1998 (srpski, engleski,albanski)Suđenja za ratne zločine, 2000 (srpski, engleski)Otpor u nadležnosti policije, 2001 (srpski, engleski)Otmice i nestanci ne-Albanaca na Kosovu, 2001 (srpski, engleski)Vreme kada je narod govorio, 2001 (srpski)Otmica u Štrpcima, 2003 (srpski)Bukovica, 2003 (srpski, engleski)Albanci u Srbiji, 2003 (srpski, albanski, engleski)Romi u Srbiji, 2003 (srpski, engleski)

0 5 2


Dokumenta

Haški tribunal I, 1997 (srpski)Politička prava i slobode - Izabrane presude Evropskog suda za ljudskaprava, 1997 (srpski, engleski)Pravo na život i slobodu - Izabrane presude Evropskog suda za ljudskaprava, 1998 (srpski, engleski)Dečija prava, 2000 (srpski, albanski, romski, turski)Pravično suđenje, priručnik, Amensty International Publications, 1997,prevedeno i objavljeno na srpskom, 2000, reprint 2001Kosovo\Kosova, Kako viđeno, tako rečeno I OSCE\ODIHR, 1999,prevedeno i objavljeno na srpskom, 2001Kosovo\Kosova, Kako viđeno, tako rečeno II, OSCE\ODIHR, 1999,prevedeno i objavljeno na srpskom, 2001Haški tribunal II, Optužnice 2001 (srpski)Haški tribunal III - Osnovna dokumenta, 2001 (srpski, engleski,albanski)Haški tribunal IV - Presude\Duško Tadić, 2002 (srpski)Haški tribunal V - Presude\Dražen Erdemović i Goran Jelisić, 2002(srpski)Svedoč;anstvo o Kosovu, 2003 (srpski)Haški tribunal VI - Priznanja krivice i presude, 2003 (srpski)

e-mail: [email protected] site: www.hlc.org.yu

0 5 3


IIzzddaavvaačč::Fond za humanitarno pravo

ZZaa iizzddaavvaaččaa::Nataša Kandić

PPrreevvoodd::Dragan Novaković

GGrraaffiiččkkoo oobblliikkoovvaannjjee::Dejana i Todor Cvetković

ŠŠttaammppaa::Publikum

TTiirraažž::500

Beograd, 2004

Copyright © 2004 Fond za humanitarno pravo

ISBN 86- 82599-49-X

CIP - �� , ��

341.123.04(094)341.231.14343.412

SLUČAJ Ristić : odluka Komiteta protivtorture / [prevod Dragan Novaković]. -Beograd : Fond za humanitarno pravo, 2004(Beograd : Publikum). - 50, 50 str. ; 24 cm. -(Edicija Dokumenta / [Fond za humanitarnopravo] = Documents Series / [Humanitarian Law Center])

Nasl. str. prištampanog engl. prevoda :Radivoje Ristic v. Yugoslavia. - Upor. tekstna srp. i engl. jeziku. - Oba rada štampana u međusobno obrnutim smerovima. - Tiraž 500

ISBN 86- 82599-49-X1. ��, ��) �� . �� - ��COBISS.SR-ID 112969228
