Sminarski Rad.baze Podataka

7/29/2019 Sminarski Rad.baze Podataka.

1/26

Visoka tehnika kola strukovnih studija.Novi Beograd

S E M I N A R S K I R A D

Predmet: Informacioni sistemi

Tema:

Baze podataka u access-u

Student : Profesor:Popovi Mitar 8/2010 Dr:Miroslav Medenica

Novi Beograd. 2012.


2/26

SADRAJ


3/26

1. UVOD

1.1. Prvi koraci u radu sa bazama podataka

ta su to podaci

Podatak moe da ini tekst, brojevi, slike, pa ak i zvuk ili video snimak.Sami po sebi,podaci nam ne znae puno, ako ne znamo njihovu interpretaciju. Na primer podaci:Petar, 15000, 10 ne znae nita. Ali ako kaemo: "Prodavac Petar godinje prosenoprodaje robe u vrednosti 15000$ i njegova zarada je 10% od prodate vrednosti.", ondapodaci postaju informacije.

ta je to baza podatakaNajkrae reeno:Baza podataka je struktuirana kolekcija povezanih podataka o jednom ili vie objekata.

Primeri iz svakodnevnog ivota:

Telefonski imenik Red vonje Adresar Knjiga gostiju u hotelu itd..

Osnovni pojmovi

Tabela (Table, File) - ine je polja koja opisuju neki objekat i kolekcija rekorda sakonkretnim podacima. Na primer tabelu Kupac ine polja (atributi): Ime, Adresa,Telefon, kao i konkretni podaci o kupcima:

Polje (Field) - sadri odreeni podatak (na primer 'Marko Markovic, 'Glavna 34,Beograd', '234-456'). Svako polje ima svoj naziv, tip (tekst, broj, datum,...),veliinu...

Rekord (zapis, slog) - se sastoji od konkretnih podataka koji opisuju jedanobjekat (entitet)

Baza podataka je skup meusobno povezanih tabela.

Vrste baza podatakaTabele mogu da se uvaju u obinim fajlovima (Flat). Takve tabele se koriste zareavanje jednostavnijih problema, na primer za uvanje liste imena. U ovakvimtabelama mogue je da bude duplih rekorda.Savremene baze podataka su uglavnom relacione. To znai da se baza podataka sastojiod vie meusobno povezanih tabela.


4/26

Vrste relacija izmeu tabelaKada jedan (one) KUPAC narui robu, sigurno naruuje vie (meny) proizvoda. Ovarelacija se naziva one-to-many. Grafiki se ova relacija prikazuje kao na slici:

Jedan (one) KUPAC moe da ima vie (meny) NARUDZBI. Na gornjem primeru oznaka'1' na liniji koja simbolizira relaciju izmeu dve tabele znai 'one', a oznaka '' znai'meny'. Najprostija relacija izmeu tabela je one-to-one. To znai da jedan rekord u

jednoj tabeli odgovara samo jednom rekordu u drugoj tabeli. Grafiki se ova relacijaprikazuje kao na slici:

MS Access ne dozvoljava da relacija bude meny-to-meny. Takve relacije zahtevaju dase kreira nova tabela. Primer za ovo je da jedan PROIZVOD moe da se nalazi u vieNARUDZBI, kao i da jedna NARUDZBA moe da sadri vie PROIZVODA (relacijameny-to-meny). Zbog toga je potrebno da se kreira jo jedna tabelaSTAVKANARUDZBE i da se time jedna relacija meny-to-meny zameni sa dve relacijeone-to-meny:


5/26

Primarni kljuRelacione baze podataka zahtevaju da svaki rekord (zapis) u tabeli bude jednoznanoodreen. To znai da ne smeju da se pojave dva rekorda u tabeli sa istim vrednostima upoljima. Svaka tabela ima jedno polje ili kombinaciju polja koji jednoznano odreujurekord (zapis) u tabeli. Na prethodnoj slici u tabeli PROIZVODI polje ProizvodId

jednoznano odreuje zapis u tabeli. Dozvoljeno je da vie polja jednoznano odreujuzapis. U tabeli STAVKANARUDZBE polja NarudzbaId + ProizvodId jednoznanoodreuju zapis. Polje (ili polja) koja jednoznano odreuju zapis u tabeli naziva seprimarni klju (primary key). Pojam primarni klju je jedan od najvanijih pojmova urelacionim bazama podataka. Prilikom kreiranja tabela uvek se mora da definisatiprimarni klju.

Spoljnji kljuNa primeru koji pokazuje one-to-meny relaciju:

U tabeli KUPCI primarni klju je polje KupacID. U tabeli NARUDZBE polje Kupac jespoljnji klju (Foreign key). To polje sadri isti tip podatka kao i primarni klju u tabeliKUPCI. Skup vrednosti u polju Kupac (u tabeli NARUDZBE) je podskup vrednosti u polju5KupacID (u tabeli KUPCI).

Prednosti korienja baza podatakaKorienje baze podataka ima niz prednosti u odnosu na klasian rad sa papirima:

bri rad jednostavno korienje omoguava rad sa velikim brojem podataka jednostavan unos i promena podataka

lako pretraivanje i selektovanje podataka

mogunost sortiranja podataka prezentacija podataka iz baze podataka moe da bude na razne naine mogunost razmene podataka sa drugim aplikacijama (programima) tanost podataka i izbegavanje dupliciranja podataka vie korisnika istovremeno mogu da koriste iste podatke sigurnost podataka je vea


6/26

Prednosti korienja MS ACCESS-aMS ACCESS je savremena baza podataka koja omoguava da, zajedno sa Word-om,Excel-om, PowerPoint-om i Mail-om, potpuno automatizujete svoje poslovanje. MS

ACCESS je mona alatka za upravljanje, organizovanje, uvanje, sortiranje ipretraivanje podataka. MS ACCESS je jednostavan za upotrebu, lako se ui i nezahteva da korisnik bude profesionalac za baze podataka. MS ACCESS dozvoljavaizmene u bazi podataka i onda kada ste uneli podatke.

Organizacija MS ACCESS-aMS Access sve podatke uva u jednom fajlu. Takav pristup znaajno olakava rad iodravanje baze podataka. Fajl u kojem se nalazi struktura tabela, podaci, izvetaji,upiti, forme za unos i drugi objekti MS Access-a ima ekstenziju 'MDB'.

Prikaz podataka u tabeliPrikaz podataka u tabeli je veoma slian nainu kako se podaci prikazuju na klasinim'papirnim' dokumentima. U MS Access-u se takav prikaz podataka iz tabele naziva

'Datasheet':

Forme

Forme se koriste za unos, editovanje, pretraivanje i prikazivanje podataka. Forme omoguavaju vidjenje podatke na nain na koji se eli. Izgled formi moe da bude takav da lie na papirne dokumente.

Query (upit)Qvery omoguava da se postavi pitanje i automatski dobije odgovor, na primer:Kolikoima proizvoda u magacinu?" Svaki put kada se postavi upit (query) MS Acces e datiodgovor na osnovu trenutnih podataka.

Report (izvetaj)Report se koristi za prikazivanje i tampanje podataka iz tabela ili upita, u obliku kojielite. Takoe, na report-u moemo da obavimo i neke matematike operacije(izraunavanje sume ili proseka, na primer), da grupiemo ili sortiramo podatke..


7/26

2. KREIRANJE BAZE PODATAKA

2.1. Osnovni koraci

Definisanje zahtevaKorisno je da, za definisanje zahteva, koristimo dijagrame i tekstualno ih detaljnoopiemo. PRIMER KOJI EMO KORISTITI: Prodavnica igraaka STR IGRICE, nabavljaigrake od vie dobavljaa. Narudba moe da sadri jednu ili vie vrsta igraaka.Igrake su podeljene po kategorijama prema uzrastu dece. U prodavnici je zaposlenoetvoro prodavaca.

2.2. Osnovna pravila za dizajniranje

Svaki rekord mora da bude jedinstvenSvaka tabela mora da ima primarni klju. Primarni klju moe da bude jedno polje ilikombinacija vie polja ija vrednost ini rekord jedinstven. U svakoj tabeli kreirmoprimarni klju kako bi rekordi u tabeli bili jednoznano odreeni i kako ne bi bilo dva istarekorda u tabeli. Ukoliko ne kreiramo primarni klju, moemo dozvoliti da MS Accesssam kreira primarni klju. Program e automatski dodati jedno polje u tabeli. Vrednost upolju, u vidu rednog broja, dodeljuje sam MS Access. Redni broj se u svakom novomrekordu poveava za jedan (inkrementira). Ovaj tip polja se u MS Access-u naziva Auto

Number.

Iako ovako kreiran primarni klju garantuje da e svaki rekord biti jedinstven,moe da se desi da vrednosti ostalih polja budu ista u dva ili vie rekorda.

Svako polje mora da bude jedinstvenoU jednoj tabeli sva polja moraju da budu jedinstvena. Ukoliko u tabeli imamo dva ili viepolja koja se odnose na isti podatak, onda ta polja moramo da smestimo u drugu tabelu.


8/26

Na primer, ako trebate da vodimo evidenciju u kojim je firmama radio zaposleni,normalno je da pretpostavimo da moe da se dogodi da je neko radio u vie firmi. Ali,ako onda kreiramo tabelu koja ima polja: Firma1, Firma2, Firma3..., uvek e se pojavitizaposleni koji je radio u etiri ili vie firmi. Da ne bi morali da menjamo strukturu tabele,u ovakvim situacijama je najbolje je kreirati dve tabele, jednu u kojoj su podaci ozaposlenom i drugu u kojoj su podaci o ranijim zaposlenjima:

Sada struktura podataka ne zavisi od pojedinanih sluajeva, tj. od toga u koliko firmi jeradio pojedini zaposleni.

Svako polje u tabeli mora da se odnosi na objekat koji pretstavljatabelaTabela uvek treba da pretstavlja jedan realni objekat ili dogaaj. Ukoliko kreiramo tabeluu kojoj se nalaze polja (atributi) koji se odnose na dva objekta ili dogaaja, doi e dogreke. Na primer, potrebno je da vodimo evidenciju o polaznicima kursa engleskog

jezika:

Polje NASTAVNIK sadri ime i prezime nastavnika, a polje DATUM poetak kursa.Ova tabela je POGRENO kreirana.PRVI RAZLOG: onaj koji unosi podatke mora za svakog polaznika da unosi isto imenastavnika i isti datum poetka kursa. Ovo je nepotrebno umnoavanje posla prilikomunosa podataka.

DRUGI RAZLOG: naravno da uvek postoji mogunost greke prilikom unosa podataka,kao to je napravljena u imenu nastavnika. Program e tumaiti greku kao da postojedva nastavnika.TREI RAZLOG: ukoliko se do poetka kursa (Datum) promeni nastavnik i/ili datumpoetka kursa, moramo da napravite izmene u svakom zapisu.ETVRTI RAZLOG: ovakav pristup znaajno poveava veliinu baze podataka jer tekst'Jovana Jovanovic' ili datum, zauzimaju vie memorije nego broj, na primer '2'.Pravilan pristup je da kreiranje tri tabele:


9/26

Sada bi podaci u tabelama izgledali ovako:

Ukoliko je sada potrebno da promenitmo nastavnika ili datum poetka kursa, dovoljno jeda to uradite samo na jednom mestu. Ukoliko se pojavi greka prilikom unosa podataka,opet, potrebno je da izmenu napravimo samo na jednom mestu. Memorija kojuzauzimaju podaci je znaajno smanjena.

Polja u tabeli treba da sadre najmanje logike celinePolje u tabeli ne treba da sadri sloene podatke koji mogu da se podele na manjedelove. Jedan od primera je polje koje sadri mesto i potanski broj. U tom sluaju bolje

je kreirati dva polja, jedno koje sadri potanski broj i drugo koje sadri naziv mesta.


10/26

Polja u tabeli ne smeju da sadre vrednosti koje se izraunavajuPolje u tabeli ne sme da sadri podatke koji mogu da se izraunaju na osnovu vrednostidrugih polja.Takoe, promena vrednosti u jednom polju ne sme da prouzrokuje promenuvrednosti u drugim poljima.

2.3. Kreiranje baze podataka, tabela i polja

Kreiranje baze podatakaZa veinu standardnih aplikacija mogu se koristiti Wizard-i. Da bi se keirala nova bazupodataka, u meniju File selektujemo opciju New ili istovremeno kliknemo na tastere

Ctrl+N, ili levim tasterom mia kliknemo na ikonu New: Na ekranu e se pojavitidialog box:

Izaberemo ikonu Database, kliknemo na dugme OK, a zatim na novom dijalog box-uunesemo ime baze podataka.

Kreiranje tabele korienjem Table Wizard-a. Na Database Window-ukliknemo na ikonu Tables (sa leve strane prozora), a zatim dva puta kliknemo levimtasterom mia na opciju Create table by using wizard. Na ekranu e se pojaviti dialogbox:


11/26

Tabele koje moete kreirati podeljene su u dve kategorije: Business i Personal.U listi Sample Tables moemo selektovati jednu od tabela koju elimo da kreirati. Svakaod tabela ima svoju listu polja (Sample Fields) koje moemo da selektovati i pritiskom na

ikonu: Polja koja e sadrati tabela nabrojana su u listi Fields in my new table.Ukoliko elimo da promenimo ime polja, selektujemo to polje na listi Fields in my newtable, a zatim kliknemo na taster Rename Field:


12/26

Na Rename field dialog box-u uosi se novo ime polja:

Kada se zavri sa kreiranjem polja na ekranu e se pojaviti sledei dilaog box:

Ukoliko elimo, moemo promeniti ime tabele i odluite se da li elimo sami da kreiramoprimarni klju ili elimo da Table Wizard to uradi za nas. Kliknimo na dugme Next. Nasledeem dialog box-u biramo da li emo da modifikujemo tabelu koju je kreirao TableWizard, da unosimo podatke ili da automatski kreiramo formu za unos podataka:


13/26

Selektujmo opciju Enter data direcly into the table, a zatim kliknimo na taster Finish.Na ekranu e se pojaviti novi prozor:

datasheet view nove tabele u kojem se mogu unositi podaci.

Kreiranje tabele bez Table Wizard-aUkoliko se ne eli koristiti Table Wizard, mogue je da kreirati tabelu i na drugi nain. Na

Database Windows-u klikne se na ikonu Tables (sa leve strane prozora), a zatim dvaputa levim tasterom mia na opciju Create table in Design view. Na ekranu e seprikazati Design view nove tabele:

Kreiranje poljaUnesite ime polja (Field name):


14/26

Neka naziv polja u tabeli bude 'Ime'. Kliknimo na taster Tab da bismo preli na sledeueliju u kojoj se definie tip podatka koje polje sadri. Svako polje u tabeli, pored imena,mora da ima definisan i tip podatka koji sadri:

U donjem delu prozora se pojavio niz parametara koji definiu polje. Parametri u donjemdelu prozora (Field Properties) se menjaju u zavisnosti od toga koji tip podatka (DataType) izaberete:

Ukoliko izaberemo da tip podatka bude broj (Number) MS Access e ograniavati da seunose samo brojevi. Ili, ako se izaberet da tip podatka bude datum (Date/Time) moie

se unositi samo datum i/ili vreme. Svaki tip podatka ima svoja pravila prilikom unosapodataka.

Kreiranje ostalih poljaKliknite na taster Tab da biste preli na kreiranje sledeeg polja, a zatim se ponavljapredhodno opisana procedura.


15/26

Kretanje kroz tabelu i editovanje podatakaBez obzira da li se podaci unose na datasheet-u tabele ili na formi, uvek postoji mnogonaina da se kree kroz tabelu. Da bi se editovali podaci, u veini sluajeva je potrebnoda prvo selektujemo podatke, a zatim da ih menjamo. Da bi se promeno sadraj nekogpolja, prvo ga selektujmo, a zatim ukucamo novu vrednost.Sa leve strane tabele nalazise Record Selektor, siva ikona u svakom redu prikazuje status rekorda:

tekui rekord

selektovani rekord

rekord koji se trenutno edituje prvi slobodni zapis

Kretanje kroz tabelu korienjem tastatureDa biste se kretalo kroz tabelu mogu se koristiti sledei tastere:

Tab - da bi se prelo na naredno polje

Shift+Tab - da bi se prelo na prethodno polje Home - da bi se prelo na prvo polje u rekordu End - da bi se prelo na poslednje polje u rekordu (taster sa strelicom na dole) - da bi se prelo na naredni rekord (taster sa strelicom na gore) - da bi se prelo na prethodni record Ctrl-Home - da bi se prelo na prvo polje u prvom rekordu Ctrl-End - da bi se prelo na poslednje polje u poslednjem rekordu Page Up - prethodna strana Page Down - naredna strana

Kretanje kroz tabelu korienjem ikona za navigacijuIkone koje se nalaze na dnu prozora takoe mogu da se koriste za navigaciju:

- sledei rekord - prethodni rekord - poslednji rekord - prvi rekord - novi rekord (na kraju tabele)

Kretanje kroz tabelu korienjem menijaU meniju Edit->Go To, selektujemo odgovarajuu naredbu:


16/26

Kretanje kroz tabelu korienjem tastaturePritiskom taster F5 ili klikom dva puta levim tasterom mia na polje koje prikazuje rednibroj rekorda:

unesimo redni broj rekorda koji elitmo da selektujemo ili editujemo.

Kreiranje novih rekorda

Klikom miem na ikonu . Kurzor e se pozicionirati na prvo polje novog rekorda. Unesimo podatke, a zatim tasterom Tab preemo na sledee polje. Kada

unesemo podatke u poslednje polje, tasterom Tab emo prei na novi rekord.

2.4. Kreiranje primarnog kljua i indeksaKreiranje primarnog kljuaPrimarni klju jedinstveno odreuje zapis u tabeli. Kreiranjem primarnog kljua,automatski se kreira i indeks koji ubrzava pretraivanje i sortiranje. Relacije izmeutabela se uspostavljaju korienjem primarnog kljua. U jednoj tabeli nije mogue kreiratidva rekorda sa istim primarnim kljuem. Primarni klju moe da bude sastavljan od

jednog ili vie polja (atributa).

Odreivanje polja koji ine primarni kljuU Design prozoru tabele selektujemo polje (polja) koje elimo da bude primarni klju. U

meniju Edit selektujmo opciju Primary Key ili kliknemo na ikonu . Sa leve strane

prozora, pored imena polja pojavie se ista ikona, koja oznaava primarni klju:

IndeksIndeks obezbeuje bre pretraivanje i sortiranje rekorda. Takoe, indeks moe daobezbedi da u jednoj tabeli u istom polju ne mogu da se pojave dve iste vrednosti.

Kreiranje indeksa


17/26

U Design prozoru tabele selektujemo polje nad kojim elitmo da kreiramo indeks. Nadonjem delu prozora, na tab-u General:

u polju Indexed, selektujemo jednu od tri opcije:

No - nad selektovanim poljem nema kreiran indeks Yes (No Duplicates) - nad selektovanim poljem je kreiran indeks, duplikati

vrednosti nisu dozvoljeni Yes (Duplicates OK) - nad selektovanim poljem je kreiran indeks, duplikati

vrednosti su dozvoljeni

2.5. Podeavanje tipa i parametara polja

Tekstualni tip polja (Text)Sadri do 255 karaktera teksta, ili onoliko koliko je zadato u polju Field Lenght.

Tekstualni tip polja (Memo)Sadri do 65535 karaktera teksta.

Numeriki tip polja (Numeric)Sadri broj, iji opseg vrednosti zavisi od vrednosti koja je zadata u polju Field Lenght:

Date/Time tip poljaSadri datum i vreme. Opseg vrednosti moe da bude od 100. do 9999 godine.

Currency tip polja


18/26

Sadri numeriku vrednost. Opseg vrednosti sadri negativne i pozitivne brojeve. Brojcifara sa leve strane decimalne take oe da bude 15, a sa desne 4. U memoriji zauzima8 bajtova. Prilikom prikazivanja vrednosti, simbol za valutu je onaj koji je podeen uControl Panel-u (sistemski parametar MS Windows-a). Verzija MS Accesss 2000 (i vieverzije) ima mogunost da podesite tip polja da bude Euro.

AutoNumber tip poljaAutoNumber je broj (Long Integer) koji se generie automatski. Postoje dva nainagenerisanja:

Inkrementiranjem (najvea vrednost + 1) Generisanjem sluajnih brojeva

MS Access obezbeuje da se vrednosti u polju koje je tipa AutoNumber budujedinstveni.

Logiki tip polja (Yes/No)Ovaj tip polja moe da sadri samo dve vrednosti Yes ili No (True/False, On/Off). Umemoriji zauzima 1 bajt.

OLE object poljeBilo koji dokument (MS Word, MS Excel, zvuk, grafika, video snimak, ili neki drugiobjekat). Polje ovog tipa sadri putanju fajla u kojem se nalazi dokument (Linked) ili samdokument (Embeded).

Hyperlink poljePolje ovog tipa sadri Hyperlink adresu.

Lookup Wizard poljeAko izaberemo tip polja Lookup Wizard, MS Access e startovati Wizard koji omoguava

da napravimo relaciju sa nekom drugom tabelom ili upitom (Query). Kada zavrimoproceduru koju zahteva Wizard, tip polja e biti promenjen u isti tip kao to ima polje utabeli sa kojim je napravljena relacija.

Parametri poljaBroj i vrsta parametara polja zavise od tipa podatka koji selektovano polje sadri. Naprimer, tip polja 'Text' ima jedne parametre, a tip 'Number' druge. Na sledeoj slici suprikazani parametri za tip polja 'Text':


19/26

Ako kliknemo levim tasterom mia na desnu ivicu polja koje sadri vrednost parametra,desie se jedna od tri varijante

1. Pojavie se ikona , koja oznaava da postoji lista sa koje moemo daizaberemo vrednost parametra:

2. Pojavie se ikona , koja startuje Expression Builder koji moemo da iskoristiteza unos vrednosti parametra3. Nee se pojaviti ikona , parametre moramo da ukucati korienjem tastature

Osnovni parametri polja

Field Size - sadri duinu tekstualnog polja. Ukoliko je tip polja Numeric, moemoizaberati jednu od nabrojanih vrednosti.Format - odreuje nain na koji e vrednost biti prikazana.Input Mask - omoguava da se prilikom unosa podataka koristi maska koja olakavaunos podataka.Caption - tekst koji se prikazuje, umesto naziva polja, na formama, izvetajima, itd. Naprimer, ako se polje zove 'ID', a Caption je 'Identifikacioni broj', onda e na datasheet-utabele biti naziv polja 'Identifikacioni broj', a ne 'ID'.


20/26

Default Value - odreuje vrednost koju polje dobija automatski prilikom kreiranja novogrekorda.Validation Rule - sadri pravila i ogranienja koja moraju da se potuju prilikom unosapodataka. Na primer, ako unosite koliinu artikala koji su primljeni u magacin, logino jeda vrednosti moraju da budu vee od nule.Validation Text - sadri poruku koja e se prikazati korisniku prilikom unosa podataka

ako narui pravila definisana u polju Validation Rule. Na primer: "Broj artikala mora bitivei od nule!'.Required - ovo polje obavezno mora da sadri vrednost. Nije mogue kreiranje novogrekorda ako je ovo polje prazno.

Allow Zero Length - primenljivo za Text i Memo polja. Omoguava da sadraj polja budeSpace karakter(i).Indexed - kao to je opisano, odreuje da li e indeks biti kreiran nad tim poljem i na kojinain.Unicode Compression - omoguava da polja koja su tipa Text, Memo i Hyperlinkzauzimaju manje memorijskog prostora.


21/26

3. KORIENJE FORMI3.1. Kreiranje formeKreiranje forme korienjem AutoForm Wizard-a

Selektujemo tabelu ili upit (Query) u Database prozoru.Klikom na ikonu AutoForm .Wizard e automatski kreirati formu za unos podataka, na primer:

Radni izgled forme

Klikom na ikonu View , na ekranu e se prikazati izgled forme kakav e biti prilikomunosa i modifikovanja podataka (Form View).Da bi se ponovo prelo na dizajniranje

forme kliknemo na ikonu .

Promene izgleda formeKada je zavreno kreiranje forme korienjem Form Wizard-a moete se modifikovatiizgled forme, poloaj i izgled polja, dodati nova polja ili da brisati postojea. Osnovniprincip je, kao i u drugim Microsoft-ovim aplikacijama, selektuj, a zatim manipulii. Svakopolje na formi koje je kreirano korienjem Form Wizarda, povezano je (Bound) sanekim poljem u tabeli ili upitu. Polje na formi se sastoji od labele (naziva polja ilivrednosti parametra Caption koju je zadana prilikom kreiranja polja u tabeli) I text box-akoji sadri podatke.

Selektovanje polja na formi miemSelekciaj se vri klikom na polje ili labelu levim tasterom mia. Oko selektovane kontrolee se prikazati osam kvadratia (na svakom uglu I ivici) koji slue za promenu dimenzijapolja ili labele. Kvadrat u gornjem levom uglu je vei od ostalih. On slui za promenulokacije polja (ili labele) na formi.Kada je selektovan text box, istovremeno se selektuje injegova labela. Prilikom promene poloaja text box-a menja se i poloaj labele.Ukolikose menja poloaj labele, poloaj text box-a ostaje isti.Kada je neko polje selektovano,tasterom Tab moe se selektovati sledee polje.

Pronalaenje odreenog teksta u tabeliMS Access omoguava da se prilikom pretraivanja, u tekstu koji je zadat zapretraivanje, koriste specijalni karakteri:

? - ako za pretraivanje zadamo tekst: 'M?rko', MS Access e kao rezultatpretraivanja dati rei 'Mirko' i 'Marko'

* - rezultat pretraivanja, ako zadamo tekst: 'B*rad', MS Access e kao rezultatpretraivanja dati rei 'Beograd', 'Biograd',


22/26

# - slui za pretraivanje brojeva, ako zadamo tekst: '199#', MS Access e kaorezultat pretraivanja dati sve godine izmeu 1990. i 2000

] - bilo koja dva ili vie karaktera izmeu zagrada moraju da se nalaze u tekstukoji se trai.

4. KREIRANJE UPITA(Query)Podaci u bazi podataka su uvek smeteni u vie manjih meusobno povezanih tabela.Kada se kreiraju izvetaji ili pretrauju podaci, obino je potrebno da se koriste podaci izvie tabela.Na sledeoj slici je dat primer jedne baze podataka:

Ukoliko elimo da kreiramo izvetaj koliko je koji prodavac prodao robe, potrebno je dakreirate upit koji e koristiti pet tabela:ZAPOSLENI, PRODAVAC, NARUDZBA i STAVKANARUDZBE I PROIZVODI. Iz tabeleZAPOSLENI koristimo ime i prezime, tabela PRODAVAC nam govori ko je odzaposlenih zaduen za prodaju, tabela NARUZBA sadri podatak ko je ta prodao,tabela STAVKANARUDZBE sadri koliinu i vrstu prodate robe, a tabela PROIZVODI

jedinanu cenu proizvoda. Da bismo kreirali izvetaj koji sadri eljene podatke, prvomoramo da kreiramo odgovarajui upit (Query).


23/26

5. IZVETAJIPodaci mogu da se prikau na ekranu ili da se odtampaju na tampau. Za prikazivanjepodataka na ekranu koriste se Datasheet View tabele ili forme. Iako i ovakvi prikazimogu da se odtampaju, daleko bolji i kvalitetniji naIn je da se kreira izvetaj (Report).Izvetaji omoguavaju da se prikaz podataka formatira na razne naine, obaveodreene kalkulacije (sumiranje, izraunavanje proseka, ...), grupiu podaci, crtajudijagrami ... Najlaki nain za kreiranje izvetaja je korienje AutoReport Wizard-a.

Kreiranje jednostavnog izvetaja Columnar

Na Design prozoru selektujemo tab Reports. Klikom na ikonu New na ekranu ese prikazati prvi dialog box na kojem treba selektovati opciju AutoReport: Columnar, azatim i tabelu ili upit koji ete koristiti u izvetaju (u ovom primeru je selektovana tabelaPROIZVODI):

MS Access e kreirati izvetaj koji ima standardni izgled:


24/26

Kreiranje jednostavnog izvetaja - Tabular Na Design prozoru selektujemo tab Reports.

Kliknemo na ikonu Na ekranu e se prikazati prvi dialog box na kojem treba selektovati opciju

AutoReport: Tabular, a zatim i tabelu ili upit koji e se koristiti u izvetaju (u ovom

primeru je selektovana tabela PROIZVODI):

MS Access e kreirati sledei izvetaj:


25/26

Vrste objekata na izvetajuPostoje tri vrste objekata (Controls) koji mogu da se nalaze na izvetaju:

1. Bound control - objekat koji je povezan sa nekim poljem u tabeli ili upitu koji sekoristi u izvetaju. Ovi objekti mogu da sadre tekstualne podatke, brojeve,datum ili vreme, logike podatke...

2. Unbound control - sadri tekst, broj, liniju, pravougaonik, sliku, ali njihov sadrajnije povezan sa sadrajem polja u tabeli.

3. Calculated control - sadraj ovih objekata je izveden iz sadraja tabele. Naprimer, na prethodnom izvetaju moe da se doda polje u kojem je izraunataukupna vrednost svih proizvoda.

Dodavanje novog objekta u izvetajUkoliko prozor sa listom polja nije na ekranu, u meniju View moemo selektovati opcijuFiled List. Na listi selektujemo polje (polja) koje elimo da dodamo na izvetaj:

Klikom levim tasterom mia na selektovano polje i pomeranjem kurzora mia na mesto uizvetaju gde elimo da bude polje (kurzor mia e promeniti izgled). Kada izaberemomesto na izvetaju gde elimo da bude novo polje otpustimo taster mia. Na izvetajue se pojaviti novo polje sa labelom. Sada moemo da podesimo tanu lokaciju na kojuelimo da bude kreirano polje (objekat).

Dodavanje novog polja u izvetajUkoliko elimo da u izvetaj dodamo Text box koji je povezan sa nekim poljem u tabeli iliizvetaju, na Toolbox-u selektujemo ikonu Text Box, a zatim na prozoru Field List,selektujemo polje koje elimo da bude povezano (Bound) sa Text box-om. Klikom levimtasterom mia na selektovano polje i pomeranjem kurzora mia na mesto u izvetajugde elimo da bude polje. Kada izaberemo mesto na izvetaju gde elite da bude novopolje otpustimo taster mia.Na izvetaju e se pojaviti novi Text Box sa labelom koje ebiti povezano sa selektovanim poljem.


26/26

Osnovna literatura:

internet,Access 2007 Biblija John Walkenbachwww.znanje.org-Baze podataka_-_Kompletan prirucnik.

Pomocna literatura:

1. INFORMACIONA TEHNOLOGIJA ZA MENADMENT, prevod knjige:INFORMATION TECHNOLOGY FOR MANAGEMENT, 3rd edition, Turban,E.,McLean,E. Wetherbe,J. John Wiley & Sons, Inc.2002, Zavod za udbenike i nastavnasredstva , 2003. Beograd2. ELEKTRONSKO POSLOVANJE, Stanki, R., Krsmanovi, B., Fakultet spoljnetrgovine,

Pitanja

Pokuajte da odgovorite na sledea pitanja. Nakon toga pogledajte ponovo materijal uovoj lekciji. Za svaki taan odgovor dodelite sebi 2 poena, za delimino taan 1, a zanetaan 0. Pogledajte ponovo one delove lekcije za koje ste imali 0 poena.

1. ta predstavljaju forme u Access-u?

2. Od kojih elemenata su sastavljene forme?3. Koji je najlaki nain za kreiranje forme u Access-u?4. Koje su tri osnovne sekcije formi u Access-u?5. emu slue izvetaji u Access-u?6. Koje su dve osnovne razlike izmeu formi i izvetaja?7. Koji je najlaki nain za kreiranje izvetaja u Access-u?8. Navesti jedan od naina za poetno grupisanje i sortiranje podataka u izvetajima.9. ta je makro?10. Koji je podrazumevani redosled izvrenja komandi u makrou i na koji nain je

mogue izmeniti ovaj redosled?

11. Na koji nain je mogue primeniti isti uslov na vie akcija jednog makroa?12. Navesti primer objekta i dogaaja posmatranog objekta za koji je vazanoizvrenje makroa.

13. Koju formu je mogue koristiti za filtriranje podataka korienjem makroa?14. ta je neophodno definisati da bi bilo mogue pokretanje Access aplikacije?

Documents

Sminarski Rad.baze Podataka