SOCIJALNI KAPITAL

Radovanović Marija 07/1214

Sadrzaj:1.1 Pojam i uloga socijalnog kapitala 1.2 Teorije o socijalnom kapitalu1.3 Zašto je socijalni kapital značajan za

ekonomiju?2.1 Poverenje kao vazan kvalitativni element

socijalnog kapitala2.2 Vrste socijalnog kapitala3. Merenje socijalnog kapitala 4. Efekti socijelnog kapitala na ekonomske

performanse i parametre društvenog blagostanja5.1 Socijalni kapital i tranzicione privrede CIE5.2 Mehanizmi za promociju socijalnog kapitala

1.1 Pojam i uloga socijalnogkapitala

Socijalni kapital predstavlja socio-ekonomski koncept sa brojnim definicijama koje su zasnovane na vrednostima socijalnih mreza.

Socijalni kapital jednog društva uključuje institucije, odnose, stavove i vrednosti koje upravljaju medjuljudskim interakcijama i doprinose privrednom i socijalnom razvoju.

Savremenu upotrebu termina socijalni kapital trasirali su:

Dzejms Koleman Robert Patnam Frensis Fukojama

Koncept socijalnog kapitala je postao izuzetno popularan kasnih 90tih godina 20.veka kada mu je Svetska banka posvetila istraživački program, a javnu afirmaciju dozivljava od 2000.god

Socijalni kapital obuhvata informacije(kojima raspolažu alteri članovi preduzetničke mreže), ideje, uputstva, poslovne mogucnosti, laksi pristup finansijskom kapitalu, poverenje, saradnja, moć, uticaj.

Naziv socijalni u socijalnom kapitalu ukazuje na to da resursi nisu lična imovina i da ih ne poseduje ni jedna individua.

Oni se mogu upotrebiti jedino unutar mreže međuodnosa.

Preduzetnička mreža je lična i poslovna mreža koju preduzetnik izrađuje radi realizacije svog preduzetničkog poduhvata.

U fazi generisanja ideje i startovanja biznisa, preduzetnik je orjentisan na lične mreže sa članovima porodice, rođacima i prijateljima.

Nakon startovanja biznisa preduzetnik stvara formalne poslovne mreže, a socijalni kapital postaje organizaciona kompetencija preduzetnika.

Razlikuju se tri međuzavisna tipa mreža:

Informacione mrežeMreže za razmenuUticajne mreže

Ideje o socijalnom kapitalu nije nova.

Istorija ovog koncepta ima duboke korene koji sežu iz 18. i 19. veka.

Začeci ideje o socijalnom kapitalu se vezuju za mislioce i teoretičare kao što su:

Lok, Tokvil, A.Smit, Dž.S.Mil, Tenis, Ruso, Dirkem, Veber.

Ekonomisti poreklo teorije o socijalnom kapitalu nalaze u delima M.Vebera i A.Smita.

Kada je reč o prvoj upotrebi termina socijalni kapital u literaturi, većina autora se slažu da je to učinio Hanifan Lida Džadson.

Def.termin socijalni kapital se odnosi na dobru volju, bratstvo, uzajamnu podršku i društvene odnose između grupa, pojedinaca, i porodica.

Savremenu upotreba termina trasirala je Džejn Džejkobs(60.god 20veka)

“Mreže su mesta nezamenljiva za socijalni kapital”

• Prvu konkretnu formulaciju pojma dao je Pjer Burdie 1972.godine.

• Značajan za uspostavljanje pojma socijalni kapital je Džejms Kolman.

Prema njemu socijalni kapital je definisan preko svojih funkcija. To nije pojedinačni entitet već mnoštvo različitih entiteta koji imaju dve zajeničke karakteristike-svi se sastoje od nekih aspekata društvene strukture i oni omogućavaju izvesne akcije aktera, bilo pojedinaca bilo združenih aktera.

Izuzetan doprinos popularizaciji pojma s.k. ima Robert Patnam.

Def:Socijalni kapital se odnosi na karakteristike društvene organizacije kao što su poverenje, norme i mreže koji mogu da unaprede društvenu efikasnost putem koordinisane akcije.

Karla Istis istice multidimenzionalnost pojma s.k. i podvlači da nas redukcionističke definicije udaljavaju od njegove prirode.

Interesna Gupa za Socijalni Kapital

Prema Adleru i Kvonu razlike u definicijama socijalnog kapitala proizilaze iz toga da li su one fokusirane na:

1. Odnose koje akteri održavaju sa ostalim akterima (eksterne definicije)

2. Strukturu odnosa između aktera u kolektivu (interne definicije)

3. Na oba tipa veza (mešovite definicije)

1. Eksterne definicije socijalnog kapitala -definicije iz ove grupe su brojne, nekoliko

najinteresantnijih:Prema Bejkeru: socijalni kapital predstavlja

resurse koje akteri crpe iz specifičnih socijalnih struktura i koriste ih za ostvarivanje vlastitih interesa.

Socijalni kapital se kreira preko promena u odnosima aktera.

Blivo, O Reili i Vejd definišu socijalni kapital kao individualne, lične mreže i elitne institucionalne veze.

Prema Bartu socijalni kapital čine prijatelji, kolege i opštiji kontakti preko kojih se ostvaruju prilike za upotrebu finansijskog i ljudskog kapitala.

Port vidi socijalni kapital kao sposobnost aktera da osiguraju beneficije na osnovu članstva u društvenim mrežama ili drugim društvenim strukturama.

2. Interne definicije socijalnog kapitala

Brem i Ran opisuju socijalni kapital kao mrežu kooperativnih odnosa između građana koji omogućavaju rešavanje kolektivnih akcionih problema.

Fukojama poistovećuje socijalni kapital sa sposobnošću ljudi da rade zajedno za zajedničku svrhu u grupama i organizacijama.

3. Mešovite definicije socijalnog kapitalaLouri definiše soc.k. kao pojavu socijalnih

odnosa među ljudima koji promovišu ili pomažu u sticanju veština i osobina koje imaju vrednost na tržištu.

Penar vidi soc.k. kao mreže duštvenih odnosa koje utiču na individualno ponašanje i stoga prouzrokuju privredni rast.

Šif:soc.k. je skup elemenata društvene strukture koji utiče na međuljudske odnose i predstavlja input za proizvodnju ili funkciju korisnosti.

Krajem 90.god. 20.veka poseban značaj za razvoj istraživačkih studija i promociju vrednosti soc.k. u oblasti ekonomije ima Svetska banka.

Cilj Inicijative za socijalni kapital Svetske banke obuhvata tri tačke:

1. Procena uticaja soc.k. na efikasnost u projektima

2. Pomoć SB vezana za promociju i podizanje nivoa soc.k.

3. Doprinos u razvoju indikatora za monitoring soc.k. i metodologije merenja njegovog uticaja na privredni razvoj

Prema Svetskoj banci socijalni kapital se odnosi na institucije, odnose i norme koji oblikuju kvalitet i kvantitet društvenih interakcija.

SB razlikuje starije od novijih definicija socijalnog kapitala.

Starije: -skup horizontalnih veza između ljudi

Novije: -objašnjavaju pozitivne i negativne aspekte i vertikalne veze između ljudi.

1.2 Teorije o socijelnom kapitalu

U periodu 1986-1995 obrazovane su četiri osnovne teorije o socijalnom kapitalu:

1) Burdieova

2) Kolmanova

3) Patnamova

4) Fukojamina

Burdieova teorija

*razlikuju se četiri forme kapitala: ekonomski, kulturni, simbolički i socijalni.

Autor reformiše Marksov koncept kapitala jer razlikuje više oblika kapitala: materijalni (fizički, ekonomski) i nematerijalni (kulturni, simbolički, socijalni)

Kulturni kapital se pojavljuje u tri stanja:a. u predmetnom stanju- odnosi se na

slike, knjige, instrumente, mašine i druge proizvode koje je napravila ljudska ruka.

b. u institucionalnom stanju- obuhvata obrazovne kvalifikacije kao što su razni sertifikati, diplome i akademski stepeni.

c. u trećem stanju- kulturni kapital egzistira kao habitus i u najvećem obimu se formira u ranom detinjstvu.

Socijalni kapital ima dve komponente: on predstavlja resurs koji je povezan sa grupnim članstvom i socijalnim mrežama i simbolička dimenzija socijalnog kapitala.

Kolmanova teorija

Socijalni kapital je definisam svojim funkcijama.

Socijalni kapital se sastoji od nekih aspekata društvene strukture i omogućuje određene akcije aktera- bilo individua bili korporatvnih aktera.

Socijalni kapital poseduje još neke važne funkcije:

1. Definisanje normi i kreiranje efektivnih sankcija

2. Kreiranje obaveza i očekivanja

3. Obezbeđenje organizacionog okvira

4. Olakšavanje paricipacije u lokalnoj zajednici

5. Unapređenje veza sa familijom, prijateljima i susedima

6. Unapređenje poslovnih veza i kontakata

Kao i ostale forme kapitala i socijalni kapital je produktivan.

Izuzetno važan činilac koji utiče na nivo socijalnog kapitala je informacioni potencijal koji proizilazi iz društvenih interakcija.

Sledeći konstitutivni element socijalnog kapitala su norme i efektivne sankcije.

(važna specifičnost socijalnog kapitala koja ga razlikuje od ostalih vidova kapitala je aspekt opšteg dobra)

Patnamova teorija

Izuzetan značaj za popularizaciju i promociju socijalnog kapitala imaju dela:

“Stvaranje demokratije”Građanska tradicija u savremenoj Italiji”Serija radova “Kuglanje u samoći” i

“Merenje socijalnog kapitala i posledica”

Patnamov rad “Stvaranje demokratije” predstavlja istraživanje o uzrocima uspešnosti državnih performansi.

Njegov rad takođe doprinosi razumevanju interakcije između socijalnog kapitalai ekonomskih performansi.

Nivo socijalnog kapitala Patnam je računao na osnovu dve varijable:

1. Broj građanskih udruženja(sindikati, političke partije, fudbalski timovi...)

2. Nivo poverenja

Patnam je napravio listu od 12 indikatora za utvrđivanje kvaliteta rada vlade:

stabilnost kabineta; spremnost vladine administracije da isplaćuje predviđena budžetska sredstva na vreme; statističke i informatičke usluge; reforma zakonodavstva; zakonodavne inovacije; dnevne bolnice; porodične klinike; instrumenti industrijske politike; poljoprivredni kapaciteti; troskovi lečenja i stanovanja i urbani razvoj.

(ovi indikatori ulaze u sastav indeksa vladinih usluga)

Posle “Stvaranja demokratije” Patnam je napisao seriju radova o opadanju socijalnog kapitala u SAD-u.

U “Merenju socijalnog kapitala i posledica” iz 2001.god. Patnam upozorava na opadanje zaliha socijalnog kapitala u SAD-u tokom 20.veka.

Autor je računao prosečne stope članstva u 32 nacionalna udruženja bazirana na dobrovoljnoj osnovi (Optimist klubovi, Institut elektro i elektronskih inžinjera, Američko medicinsko udruženje..)

• Stope rasta članstva se uvećavaju u prve 2/3 veka osim za vreme velike depresije kada su u periodu (1930-1935) organizacije izgubile polovinu članstva.

• Posle toga nailazi period velikog rasta u kome se udeo članstva na tržištu u proseku duplirao.

• Period između 1940 i 1965 predstalja period najbržeg oživljavanja građanstva u američkoj istoriji.

• Međutim ubrzo nakon ovog perioda udeo organizacija na tržištu stagnira, a zatim opada.

Ukoliko se sumiraju rezultati Patnamovog istraživanja o socijalnom kapitalu u SAD-u može se ustanoviti sledeće:

Autor je izvršio merenje socijalnog kapitala koristeći se kompozitnim indeksom u koji ulazi 13 razlicitih pokazatelja svrstanih u 5 grupa:

a. Mere zajedništva i organizacionog životab. Mere angažovanja u javnim poslovima c. Mere voluntarizmad. Mere neformalne socijabilnostie. Mere socijalnog poverenja

Fukojamina teorija

F.Fukojama u svom teoretskom konceptu nastoji da ispita ekonomsku i političku funkciju socijalnog kapitala kao i da ukaže na strategije njegovog razvoja.

Socijalni kapital prema njemu predstavlja trenutnu neformalnu normu koja promoviše saradnju između dve ili više individua.

Norme koje konstituišu socijalni kapital moraju da vode ka grupnoj kooperaciji i treba da budu povezane sa tradicionalnim vrlinama kao što su: čast, pouzdanost u ispunjenju dužnosti...

Fukojama u svojim istraživanjima nastoji da poredi ekonomske performanse raznih nacija i preduzeća na bazi različitih nivoa poverenja,(kod njega poverenje ima važnu ulogu u objašnjenju socijalnog kapitala).

Socijalni kapital=poverenje

Ovo predstavlja kontrast u odnosu na Patnamov pristup u kome se za tumačenje socijalnog kapitala koristi složeni multidimenzionalni model.

Prema Fukojami, sve grupe koje imaju socijalni kapital poseduju izvesni radius poverenjaon predstavlja krug ljudi između kojih su norme saradnje operativne.

Ako grupni socijalni kapital proizvodi pozitivne posledice, radius poverenja može biti veći nego sama grupa i obrnuto.

Kakvu funkciju kod Fukojame ima socijalni kapital na slobodnom tržištu i liberalnoj demokratiji?

Ekonomska funkcija socijalnog kapitala je da smanji transakcione troškove vezane za mehanizme formalnog usklađivanja kao što su: ugovori, hijerarhije, birokratska pravila...

Nijedan ugovor ne može da predvidi svaku pojedinost koja može da iskrsne između strana.

Fukojama ispituje dejstvo socijalnog kapitala na sferu građanskog društva.

Visok nivo socijalnog kapitala utiče na stvaranje gustog građanskog društva što predstavlja potreban uslov za savremenu liberalnu demokratiju.

Nizak nivo socijalnog kapitala vodi ka neefikasnom upravljanju na lokalnom i regionalnom nivou.

Vulkok-Narajanov koncept

Ovi autori su analizirali razvoj istraživanja o socijalnom kapitalu koja se odnose na ekonomski razvoj i identifikovali su četiri različita pristupa:

1.Komunitarijanski

2.Mrežni

3.Institucionalni

4.Sinergički

Komunitarijanski pristup

-izjednačuje socijalni kapital sa lokalnim organizacijama kao što su: klubovi, udruženja i grupe građana.

Komunitarijanci često ignorišu negativnu stranu socijalnog kapitala

Kada su mreža, grupe i udruženja izolovani, produktivni socijalni kapital biva zamenjen izopačenim koji znatno ometa ekonomski razvoj.

Mrežni pristup

-naglašava značaj vertikalnih i horizontalnih udruženja ljudi i odnose imeđu preduzeća i poslovnih mreža.

Ovaj pristup razlikuje dve dimenzije socijalnog kapitala:

Intrakomunitarne veze(veze unutar grupe)Ekstrakomunitarne mreže(umrežavanje sa

spoljnim grupama)

Institucionalni pristup

-socijalni kapital je velikim delom proizvod političkog, pravnog i institucionalnog okruženja.

U ovom pristupu za razliku od predhodna dva socijalni kapital predstavlja zavisnu varijablu.

Ovaj pristup izjednačava socijalni kapital sa kvalitetom društvene politike, prava i ekonomskih institucija.

Postao je popularan kr.90.god.20veka.

Sinergički pristup

-predstavlja pokušaj da se integrišu postulati mrežnog i institucionalnog pogleda na socijalni kapital.

Predstavnici ovog pristupa zaključuju da sinergija između vlade i građana treba da se bazira na komplementarnosti i građanskoj ukorenjenosti.

Komplementarnost se odnosi na zajedničke odnose podrške između javnih i privatnih aktera.

1.3 Zašto je socijalni kapital značajan za ekonomiju?

Značaj socijalnog kapitala za ekonomiju može se analizirati na tri nivoa.

Moguće je govoriti o pozitivnom uticaju socijalnog kapitala na:

1. Mikro-ekonomski razvoj

2. Makro-ekonomski razvoj

3. Finansijski sektor

Uticaj socijalnog kapitala na mikro-ekonomski razvoj se može posmatrati na nivou porodice, firme i zajednice.

Uticaj socijalnog kapitala na firme manifestuje se preko gustih poslovnih mreža koje podstiču ekonomsku saradnjui izgrađuju poverenje između ekonomskih subjekata.

Socijalni kapital stvaran u firmi i između preduzeća značajno smanjuje rizik i nesigurnost poslovanja.

Socijalni kapital omogućava razmenu vrednih informacija o proizvodima i tržištu i smanjuje troškove ugovaranja, regulacije i prinudne naplate.

Veće zalihe soc.k.u zemljama trećeg sveta utiču na smanjenje siromaštva podizanjem efikasnosti rada

vladinog sektora

Kada je reč o makro-ekonomskom razvoju moguće je pratiti uticaj socijalnog kapitala na javni i privatni sektor, ekonomski rast, trgovinu, radnu pokretljivost i ekonomske nejednakosti.

• Koncept socijalnog kapitala se u novije vreme koristi kao objašnjenje za kašnjenja u razvoju tranzicionih privreda kao i za analizu nerazvijenosti zemalja trećeg sveta.

• Osnovna ideja je da se socijalni kapital upotrebi kao sredstvo za smanjenje ekonomskih nejednakosti zbog sposobnosti da podstiče kolektivnu akciju i izjednači postojeće razlike.

• Stabilan i pavičan finansijski sistem predstavlja preduslov za održiv rast.

• Socijalni kapital ima uticaj i na formalni i na neformalni finansijski sistem.

• Neformalni mehanizni najčešće obuhvataju rotacione štednje i kreditna udruženja koja uključuju:

Grupe od 5-20 ljudi koji imaju međusobno poverenje

Sastanke najčešće jednom mesečno

Prilaganje manje novčane sume kao zajedničkog uloga

Davanje zajedničke novčane sume pojedinačnom članu svake nedelje

Ne postoji pisani niti formalni ugovori, sve sporazume nadgledaju i sprovode članovi grupe

HVALA