socilogija-lekcije

7/23/2019 socilogija-lekcije

1/18

1. POJAM I PREDMET SOCIOLOGIJE

Sociologija je drutvena nauka. SOCIETAS - drutvo, LOGOS - nauka. Spada u red mladihdrutvenih nauka, ali ima svoje pretee kao i veina drutvenih nauka u filozofiji.Pre sociologije razvio se itav niz drutvenih nauka koje su se bavile razliitim aspektimadrutva. Sama sociologija, kao posebna nauka, izdvasa se sredinom 19.veka. Utemeljivaisociologije su Ogist Kont, Sen Simon i Karl Marks. Nastanak sociologije potvruje

meusobnu povezanost i uslovljenost ekonomskih, politikih i socijalnih zbivanja u jednomdrutvu. Nastanak sociologije kao nauke ima 2 osnovna drutvena uporita:

1. Nastanak graanskog drutva u ijem epicentru je slobodan graanin sa ljudskimpravima i slobodama2. Razvoj trine robne privrede odnosno trine utakmice koja je utakmica ljudskihsposobnosti i znanja.

U praktinom, politikom, ekonomskom ivotu drutva i razvoju naunih misli, uoava senedovoljnost parcijalnog prouavanja drutva sa stanovita postojeih nauka (tada

postojeih) i upravo na toj osnovi konstituie se sociologija kao posebna drutvena nauka.

2. KAKO NAM SOCIOLOGIJA MOE POMOI U SVAKODNEVNOM IVOTU

Sociologija ima mnogo praktinih implikacija u svakodnevnom ivotu. Omoguava nam daposmatramo drutveni svet iz drugaijem ugla nego to je na. Ako pravilno razumemo kakodrugi ljudi ive, bolje emo razumeti prirodu njihovih problema. Socioloka istraivanja

pruaju praktinu pomo vrednovanju rezultata.Program praktinih reformi moe da ne ostvari ono to su njegovi kreatori zamislili ili da

proizvede neeljene posledice. Primer: posle II svetskog rata, izgraeni su veliki stambeniblokovi u centrima gradova mnogih zemalja i njihova namera bila je da se obezbede visokistandardi smetaja za grupe sa niskim primanjima iz siromanih etvrti- U blizini tih zgradanalazila se infrastruktura (trni centri, obdanita, kole, prodavnice). Istraivanja su pokazalada su se ljudi koji su tu nastanjeni oseali odbaeno, neprihvaeno, usamljeno i ubrzo su ti

blokovi poeli da propadaju i iz njih su dolazili prestupnici.Sociologija nam moe omoguiti samoposveenost, bolje razumevanje sopstvenog ja, tovie znamo zbog ega postupamo na odreen nain i to vie znamo o sveukupnomdelovanju drutva u kome ivimo, treba da nam bude jasno kako da utiemo na svoju

budunost.

3. DRUTVENI USLOVI U KOJIMA NASTAJE SOCIOLOGIJA

Sam nastanak sociologije kao posebne drutvene nauke potvruje meusobnu povezanost,socijalnih, ekonomskih i politikih zbivanja jednog drutva. Nauni misao tog vremenaodlikuje sledee karakteristike:- Intenzivan razvoj prirodnih nauka i veliki broj tehnikih pronalazaka- veliki uticaj prirodinih nauka na drutvene nauke- precizno definisanje predmeta prouavanja drutvenih nauka i razgraniavanje sa

predmetom prouavanja ostalih naukaNa drutveno-istorijskom planu tee proces razvoja graanskog buroskog drutva, slobodatrine utakvime, razvoj velikih nacionalnih drutava, a na ekonomskom planu razvoj velikihtrita i uspostavljanje vladavine prava i slobode oveka. Svi ovi procesi vode ka sve veojmeuzavisnosti svih delova i slojeva drutva, i sve se jasnije uoava nedovoljnost

parcijalnog prouavanja drutva sa stanovita ve postojeih drutvenih nauka.

1


2/18

4. OSNIVAI SOCIOLOGIJE

To su Ogist Kont, Karl Marks i Sen Simon.Ogist Kont je tvorac rei sociologije. U poetku je koristio izraz drutvena fizika koja se delina drutvenu statiku i drutvenu dinamiku. Drutvena statika prouava u stanju mirovanja,dok socijalna dinamika prouava drutvo u procesu njegovog kretanja.Ogist Kont je nastojao da stvori nauku o drutvu koja bi mogla da objasni zakone drutvenog

sveta isto onako kao to prirodne nauke objanjavaju funkcionisanje fizikog sveta.Karl Marks stvara dinamiku socioloku teoriju drutva. on tretira drutvo i sve njegoveinioce kao skup meusobno sukobljenih elemenata u konfliktnom odnosu koji pokreetoak drutvenog progresa. Sen simon smatra da je sociologija nauka koja e usreitidrutvo. Smatrao je da pravac u kome drutvo treba da se kree odreuju naunici.

5. POZITIVISTIKA TEORIJA OGISTA KONTA

Ogist Kont smatra da sociologija treba da primeni iste, stroje, naune metode u iziuavanjudrutva, kao to ih koriste i prirodne nauke. Njegova vizija sociologije jeste sociologija kao

pozitivna nauka. To nejgovo uenje zove se pozitivizam. Pozitivizam se zasniva na miljenju

da bi nauka trebalo da se bavi samo injenicama koje su podlone posmatranju i koje supoznate direktno iz iskustva. Prema njemu, ljudi su proli kroz tri stupnja u pokuaju dashvate svet. To su:

- teoloki- metafiziki- pozitivan

1. U teolokoj fazi mislima su upravljale religijske ideje i verovanja da je drutvo izrazBoje volje

2. u metafizikoj fazi, drutvo se posmatra kao neto prirodno a ne natprirodno3. U pozitivnoj fazi, koju su najavila otkria Kopernika, Galileja i Njutna, uz

podsticanje primene naunih tejnika na drutvene sfere. U kasnijim fazama ivotaOgist Kont se sastavio planove za rekonstrukciju francuskog drutva i zalagao se zauspostavljanje religije HUMANITETA. Znai da se napusti vera i dogma i da se sverazvija na naunom utemeljenju.

6. KRITIKO-KONFLIKTNA TEORIJA KARLA MARKSA

Ideje Karla Marksa u otroj su suprotnosti sa idejama Ogista Konta. Tretira drutvo kao skupsukobljenih elemenata koji su u konfliktnom odnosu. Usredsredio se na promene u modernojepohi i te promene usko su vezane za kapitaliziam.

Uoio je dva glavna elementa u okviru kapitalistikog preduzea:1. Kapital - pod kojim se podrazumeva bilo koja imovina, novac, fabrike i slino, kojase moe iskoristiti kako bi se proizvela nova imovina.2. Najamni rad - odnosi se na radnike koji ne poseduju sredstva za ivot, ve morajunai zaposlenje kod vlasnika kapitala.Karla Marks samim tim razlikuje dve klase u drutvu:

- vladajuu (kapitalisti)- radniku klasu (radnici)

Prema Marksu, drutvena promena, podstaknuta je ekonomskim uticajem, a sukobi meuklasama slue kao motiv za dalji istorijski razvoj.

2


3/18

8. FUNKCIONALISTIKE I KONFLIKTNE SOCIOLOKE TEORIJE

Funkcionalizam smatra da je drutvo sloen sistem iji razliiti delovi funkcioniu zajedno,da bi proizveli stabilnost i solidarnost. Sociologija bi kao nauka trebalo da istrai meusobneodnose delova drutva i njihovog odnosa prema drutvu kao celini.Funkcionalizam naglaava vanost moralnog konsenzusa sa odravanje reda i stabilnosti udrutvu i smatra da su red i ravnotea normalna stanja drutva. Najistaknutiji predstavnici

funkcionalizma su: TALKOT PARSONS I ROBERT MERTON.Teorije drutvenih sukoba naglaavaju znaaj strukture unutar drutva. Umesto moralnogkonsenzusa, naglaavaju vanost podele rada u drutvu i na taj nain istiu pitanja moi,nejednakosti i borbe.Drutvo se sastoji od razliitih grupa koje slede svoje sopstvene interese. Postojanjerazliiltih interesa znai da uvek postoji mogunost konflikta i da e odreene grupe iz togaizvui veu korist od drugih.Jedan od predstavnika je RALF DARENDORF.

9. SOCIOLOKO UENJE MARKA VEBERA

Veber je eleo da objasni prirodu i uzroke drutvenih promena. Smatrao je da su motivacijaljudi i ideje pokretaka snaga promene. Verovato je da bi sociologija trebalo da se bavidrutvenim delovanjem a ne strukturom. Smatrao je da se struktura u drutvu obrazujesloenim, uzajamnim delovanjem delanja i upravo je zadatak sociologije da shvati znaenjakoja stoje iza tih delanja. Vaa element njegovog sociolokog stanovita je bila ideja oidealnom tipu. To su konceptualni modeli koji se mogu koristiti da bi se razumeo svet okonas. U stvarnom svetu oni su retki ali kao hipotetike konstrukcije mogu biti od velike koristi

jer se svaka situacija u stvarnom svetu moe razumeti ako se uporedi sa nekim idealnimtipom (zamislimo neku situcaciju i kako treba da se ponaamo). Po Veberovom miljenjunastanak savremenog drutva pratile su vane promene.Verovao je da se ljudi okreu od tradicionalnih verovanja zasnovanih na religiji, obiajimakao racionalnom instrumentalnom proraunu i razvitak nauke, savremen tehnologije i

birokratije opisao je kao posledice ovih promena i kao racionalizaciju, odnosno, organizacijudrutvenog i eknomskog ivota prema principima efikasnosti a ne na osnovu tehnikogznanja.Industrijski revolucionizam i kapitalizam bili su potvrda irih drutvenih kretanja premaracionalizaciji. U svom delu Protestanska etika i duh kapitalizma bavi se pitanjem zato sekapitalizam razvio samo na zapadu. Po njemu ekonomski razvoj zapada odlikuje odreenistav prema bogatstvu do tada nije bio poznat u istoriji i naziva ga duhom kapitalizma kojidefinie kao skup uverenja i vrednosti.

10. SOCIOLOKA SHVATANJA EMILA DIRKEMAVerovao je da sa istom objektivnou moramo prouavati drutveni ivot kojim naunici

prouavaju prirodu i svet.

Glavno podruje kojim se sociologija bavi jeste prouavanje drutvenih injenica.Zanima se za drutvenu i moralnu solidarnost. Odnosno ta je to to odrava drutvenuzajednicu i uva je od pada u stanje haosa. Solidarnost je sauvana kada pojedinci postupaju

po jednom skupu zajednikih vrednosti i obiaja.Razlikuje dve vrste solidarnosti:1. Mehaniku - karakteristina je za tradicionalne kulture sa nerazvijenom i utemeljena

je na usaglaenosti miljenja i slinosti verovanja.2. Organska solidarnost - koja nastupa sa industrijalizacijom i urbanizacijom kojedovode do sve vee podele rada. Kako se podela rada razvijala ljudi postaju sve zavisniji

3


4/18

jedni od drugih jer je svaki ovek eleo robu i usluge koje su obezbeivali ljudi u drugimzanimanjima.Jo jedan karakteristian pojam za njegovo shvatanje jeste ANOMIJA t.j. oseanje

besciljnosti ili oaja izazvane savremeni drutvenim radom. Proces i promene u savremenomsvetu su brzi i snani i uzrokuju glavne potekoe u drutvu.

promene imaju razoran uticaj na stila ivota, moral i religijska verovanja, svakodnevneobrasce i slino i ove nestabilne odnose povezivao je sa ANOMIJOM.

12. ODNOS SOCIOLOGIJE I FILOZOFIJE

Sociologija se kao posebna drutvena nauka izdvaja iz filozofije sredinom 19. veka.Sociologija i filozofija predstavljaju najoptije nauke u sistemu drutvenih nauka. Linijarazgranienja sadrana je u predmetnom pogledu jer filozofija ima za predmet najoptijezakonitosti sveta u celini dok se socioloki pojmovi odnose na drutvo i drutvene pojavekao poseban deo svetske stvarnosti.U tom smislu filozofski pristup je iri od sociolokog a izmeu ovih nauka treba da vladameusobna saradnja.U odnosu socilogije i filozofije mogu se izdvojiti tri etape:

I - sociologija je jo uvek pod snanim uticajem filozofijeII - dolazi do raskida ovih nauka (svaka ima samostalan predmet izuavanja)III - Tei se njihovoj integraciji i saradnjiRezultati socijalnih nauka neophodni su za razvoj savremene filozofije a filozofija daje

posebnim naukama pa i sociologiji univerzalan pogled na svet i saznajnu i vrednosnuosnovu.

13. ODNOS SOCIOLOGIJE I ISTORIJE

Istorija je jedna od najstarijih drutvenih nauka i ima veliki znaaj u procesu socijalizacijelinosti, izgraivanju socijalnog i racionalnog identiteta ljudi i formiranju istorijskesamosvesti drutva.Predmet istraivanja istorije je nacionalna ili svetska istorija drutva ili pojedini istorijskidogaaji. Bitne razlike sue u tome to je sociologija uoptavajua nauka odnosno onaistrauje zakonitosti nastanka i razvoja drutva dok je istorija pojedinjavajua nauka odnosnoona pristupa pojavama konkretno, hronoloki i fenomenoloki prikazuje pojedina istorijskazbivanja.Sociologija je preten ookrenuta istraivanju savremenosti a istorija prolosti. Izmeu ovihnauka neophodna je saradnja jer drutvene pojave imaju istorijsku dimenziju a saznanja dokojih dolaze sociolozi mogu da prue teorijsku i metodoloku osnovu istoriji da bolje objasniunuranja zbivanja i veze izmeu pojedinih dogaaja.

14. ODNOS SOCIOLOGIJE I DRUGIH DRUTVENIH NAUKA

Za celovito ia objektivno prouavanje pitanja kojima se bavi sociologija neophodna jemultidisciplinarni pristup (koristimo saznanja iz vie nauka).Odnos sociologije i ekonomskih nauka - ova veza proistie iz toga da su industrijski odnosikao oblast kojom se bavi sociologija i ekonomski ivot drutva tesno povezani.Linija razgranienja ogleda se u tome to ekonomske nauke razmatraju prirodne resurse,ljudske resurse i nove tehnologije sa stanovita njihove efikasnosti i eknoomskeopravdanosti dok sociologija tome prilazi sa stanovita dostojanstva ljudskog ivota i rada.Odnos sociologije i ekologije - Ekologija spada u red najmlaih drutvenih nauka. ovek

tei da sauva planetu zemlju a upravo proces rada, savremeni naini proizvodnje, novetehnologije dovode do zagaenja radne sredine lokalnih zajednica a sada te dve naukepokuavaju to da pomire.

4


5/18

Odnos sociologije i antropologije - Antropologija prouava oveka kao prirodno i kulturnobie a sociologija prouava drutvo kao totalitet. I jedna i druga nauka bave se fenomenimatotaliteta stim to antropologija prouava oveka kao totalitet a sociologija prouava drutvokao totalitet.Sociologija je u odnosu na antropologija kompleksna nauka jer pored oveka kao socijalnog

bia istrauje i celinu drutvenih odnosa i pojava.Odnos sociologije i psihologije - ovek je pored toga to je prirodno i drutveno bie takoe i

psiholoko bie. Psihologija prouava kako drutvena sredina utie na pojedinca i kakoreakcija pojedinca utie na drutvo.Za razliku od psihologije koja se bavi psiholokom stranom drutvenog preivljavanjasocilogija prouava objektivnu stranu tih procesa, drutvo, drutvene odnose i pojave utotalitetu.Odnos sociologije i politike - politika je drutvena delatnost koja utie na oblikovanje svihdrugih drutvenih delatnosti. U okviru sociologije kao posebne socioloke discipline izdvajase sociologija politike koja prouava osnovne zakonitosti politikog ivota.Odnos sociologije i prava - pravne norme donose se da bi silom zakona uredile odreeneodnose u drutvu i da bi zatitile interese i prava aktera u tim odnosima.U okviru sociologije razvija se posebna nauna disciplina SOCIOLOGIJA MORALA koja

prouava ponaanje pojedinaca zasnovano na odreenim pravnim i moralnim normama.

15. ODNOS OPTE I POSEBNIH SOCIOLOGIJA

Razvitak savremene sociologije doeo je do stvaranja razuenog sistema sociolokihdisciplina i dolazi do pojave posebnih sociologija. Gotovo da nema podruja drutvenogivota savremenog drutva a da nije postalo predmet socijalnog izuavanja sa tendencijomda se konstituie u posebu socioloku disciplinu. Posebne sociologije se moraju povezati saoptom sociologijom i razvijati svestrano inter-disciplinarnu saradnju sa ostalim drutvenimnaukama. Nastanak i redosled razvoja posebnih sociologija u sistemu sociolokih naukadrutveno je determinisan. Najpre su se pojavile industrijska sociologija, sociologija rada,sociologija naselja, politike, kulture, saznanja, porodice, itd. Ono to je bitno je a optasocilogija prouava drutvo u celini a posebne sociologije pojedina podruja drutvenogivota. Opta sociologija koristi rezultate istraivanja posebnih sociologija za svoja teorijskauoptavanja i formulisanje sociolokih zakona o drutvu kao ukupnost svih drutvenih

pojava.

19. METODE POSMATRANJA

Metod definiemo kao nain istraivanja odreene pojave u prirodi i drutvu. Metodposmatranja jedan je od najstarijih metoda koji se pored koriena u prirodnim i drutvenim

naukama koristi i u svakodnevnom ivotu. Za razliku od zdravorazumskog koje je haotino ineplansko, nauno posmatrane je ulno opaanje pojava koje su predmet nauno-istraivakog postupka. Ono je plansko, sistematino, unapred pripremljeno, usmerenoiskljuivo na predmet istraivanja. Zavisno od obima predmeta istraivanja razlikuju se:1. Kompleksno posmatranje - predmet posmatranja su sloene pojave2. Pojedinano posmatranje - predmet posmatranja su pojedinane, konkretne pojave.

Prema nainu izvoenja, odnosno nainu ostvarivanja uloga posmatraa:1. Posmatranje bez uea gde posmatra ne uestvuje u pojavi ili dogaaju koji

posmatra i prednost ovakvog posmatranja jeste u objektivnosti posmatraa, jer je posmatrau mogunosti da se skoncentrie iskljuivo na posmatraki zadatak.

2. Posmatranje sa uestvovanjem gde posmatra posmatra pojavu koja je predmetistraivanja ali je istovremeno i aktivan uesnik grupe. Uee u dogaaju proirujeistraivako iskukstvo i saznajnu mo posmatraa.

5


6/18

20. METODA ISPITIVANJA

Metod ispitivanja spada u najee koriene metode. sastoji se od sistematskog prikupljanjaiskaza od ispitanika gde ispitiva postavlja pitanja na koja ispitanici treba da odgovore. Uzavisnosti od odnosa iizmeu ispitavaa i i ispitanika postoje 3 vrste ispitivanja.1. Neutralno - upitnik je unapred pripremljen i ispitiva se prema ispitaniku odnosiiskljuivo profesionalno.

2. Blago - ispitiva nastoji da uspostavi to bliu komunikaciju sa ispitanikom da steknenjegovo poverenje i dobije to iskrenije odgovore.3. Otro - ispitiva vodi polemiku sa ispitanikom.

U sprovoenju metode ispitivanja koriste se dve tehnike1. intervju - prikupljanje podataka putem razgovora sa ispitanikom. Postoje slobodniintervjui koji se koriste u poetnoj fazi istraivanja, zatim usmereni, odnosno dubinskiintervjui koji se koriste za prikupljanje podataka o sloenijim stavovima ispitanika o

predmetu istraivanja i panel intervju predstavlja vrstu usmerenog intervjua o istimpitanjima po istom postupku vode se razgovori sa istom grupom ispitanika ali u razliitimvremenskim razmacima da bi se uporedili njihovi stavovi.

2. Anketa kao druga tehnika gde ispitanici dobijaju pismeni upitnik od anketara koji imdaje osnovna obavetenja o ciljevima ankete i nainu popunjavanja. Da bi se putem ankete

prikupili objektivni podaci neophodno je drati se sledeih pravila. Sadraj upitnika treba dabude funkcionalno povezan sa predmetom istraivanja. Formulacija pitanja i njihov redosledmoraju biti jasni, precizni i konkretni. Jezik u upitniku treba da bude primeren

predpostavljenom nivou ispitanika. Prema tome kako se formulisana pitanja postoje dvevrste uptinika:- standardizovani odnosno sa zatvorenim odgovorima (ponueni odgovori)- nestandardizovani odnosno sa otvorenim odgovorima gde je sipitanikuostavljeno da sam formulie odgovore na pitanja. Za analizu je laka standardizvoana vrstaupitnika.

21. STATISTIKA METODA

Jedno od najrasprostranjenijih naunih istraivanja. Obuhvata prikupljanje, obradu, analizu iobjanjenje podataka o drutvenim i prirodnim pojavama koji se mogu izraziti numerikimveliinama. Najee se koristi:1. Metoda uzorka - sastoji se u tome da se iz statistike mase izdvoji jedan broj jedinicai na njima se vri istraivanje ali tako da se rezultati mogu primeniti na celu statistiku masu.U zavisnosti od kriterijuma koji se koriste pri formiranju postoje tri vrste uzorka:- sluajni uzorak - formira se bez precizno unapred utvrenih kriterijuma.-

sistematski uzorak - prva jedinica ispitivanja jasno se definie a onda seprema tome definiu kriterijuma za izbor drugih jedinica u uzorku.- stratifikovani uzorak koristi se za istraivanja sloenih prirodnih ili drutvenih

pojava. Formira se na osnovu vie razliitih svojstava statistike mase koja se prouava, npr.kod ispitivanja javnog mnjenja to mogu biti pol. starost, zanimanje...Kod metode uzorka od velikog je znaaja da se dobro dimenzionira veliina uzorka i uzoraktreba da bude reprezentativan, odnosno da se na osnovu uzorka mogu donositi pouzdanizakljuci o osobinama cele statistike mase.2. Metod srednjih vrednosti - od velikog je koristi u analizi numerikih pokazatelja -zarade, nacionalni dohodak, duina radnog vremena i sl. Postoje tri vrste srednjih vrednosti:aritmetika sredina, medijana i metod korelacije.

6


7/18

22. KOMPARATIVNA METODA ILI METODA UPOREIVANJA

Jedna od najstarijih i esto korienih naunih metoda u prirodnim i drutvenim naukamasastoji se u uporeivanju pojednih pojava ili njihovih svojstava da bi se uoile slinosti irazlike meu njima li i uzroci ovih slinosti i razlika. Pri tome moramo imati u vidu da semogu uporeivati samo istorodne pojave. Emil Dirkem ukazuje da se uporedna metoda moekoristiti na tri nivoa:

1. Uporedna istraivanja u okviru jednog drutva. Polazna osnova predstavljaraznovrsnost drutvenih pojava i procesa i postojanje vie drutvenih grupa, klasa, slojevakoje se razlikuju po svojim karakteristima.2. Uporedna istraivanja koja se vre u okviru vie drutva istog tima, odnosno drutvakoja pripadaju istoj drutveno-ekonomskoj formulaciji.3. Uporedna istraivanja koja obuhvataju pojave u razliitim tipovima drutva urazliitim ili istim vremenskim periodima (uporevivanje institucije braka kroz razliitevremenske periode). Jedno od ogranienja ove metode je to se pojmovi u pojedinim

pojavama i odnosima tokom istorije menjaju.

23. METOD EKSPERIMENTA

Ova metoda razvila se u okviru prirodnih nauka. U naunom smislu eksperimentom se moesmatrati svaki pokuaj oveka da imitira, odnosno vetaki izazove odreenu prirodnu

pojavu. Sa stanovita metodologije eksperiment se definie kao vetako izazivanje odreenepojave u laboratorijskim uslovima radi prouavanja njenih svojstava i uticaja razliitihinilaca na ta svojstva. Sa stanovita uslova pod kojim se izvodi postoje tri vrsteeksperimenta:1. Laboratorijski eksperiment - izvodi se u vetakim uslovima gde se ispitanicistavljaju u tu vetaki stvorenu laboratorijsku situaciju u cilju das e otkriju uzroci odreenihdrutvenih pojava i ponaanja. Ova metoda ima dva ogranienja i to veoma je teko stvoritivetaku situaciju koja je apsolutno podudarna sa realnim ivotnim situacijama i mora sevoditi rauna o ouvanju moralnog integriteta osoba koje uestvuju u eksperimentu.2. Eksperiment u prirodnim uslovima. Izvodi se tako to se formiraju dve identinegrupe koje uestvuju u eksperimentu. Identine su po svim svojstvima osim po jednomeksperimentalnom koji se kod jedne grupe namerno izostavlja. Uporednom analizom stanja iodnosa u dve posmatrane grupe dolazi se do saznanja o dejstvu eksperimentalnog inioca.3. Prirodni eksperiment - koji nije eksperiment u klasinom smislu te rei. To je

prouavanje odreenih drutvenih pojava i odnosa u njihovom prirodonom, spontanom tokuu odreenim vanrednim drutvenim okolnostima kakve su rat, zemljotres... i to jekombinacaij metoda eksperimenta i posmatranja.

24. METODA MERENJAMerenje razliitih veliina staro je koliko i ljudski rod jer proistie iz praktinih,svakodnevnih potreba ljudi. Kao nauni metod najpre se razvilo u prirodnim naukama narelativno kasno i u drutvenim. U istraivanjima u sociologiji koriste se tri vrste merenja:1. Neposredno merenje - direktno utvruje broj osnovnih jedinica jedne veliine, npr.

broj zaposlenih u preduzeu,2. Posredno merenje - primenjuje se kod merenja sloenih pojava i procesa koje nijemogue izmeriti pomou samo jedne veliine zbog njenje promenljivosti ili stabilnosti. Kod

posrednog merenja vrednost jedne sloene veliine utvruje se merenjem drugih veliinaijim se povezivanjem i uporeivanjem dobija nova sintetika veliina.

3. Skaliranje kojom se meri intenzitet jedne veliine. Kod ovih merenja utvruje seskala koja obuhvata krajnje pozitivne i krajnje negativne stavove odreene pojave.

7


8/18

25. METODA STUDIJE SLUAJA (metoda analizi sluaja ili case study)

Ovo je tipina socioloka metoda nastala i razvila se u okviru sociologije. Usmerena je napojedine sluajeve sastavne elemente ili aspekte, neke ire drutvene pojave. Analiziranipojedinani sluaj izdvojen iz ire celine kojoj pripada prouava se kao poseban predmetistraivanja pri emu se uvek imaju u vidu veze sa irom celinom iz koje je izdvojen.Prilaenje sluaju kao celini omoguava da se proui sa razliitih aspekata i da se pouzdano

izdvoje njegove kljune karakteristike. Bitna osobina ove metode je ta da ona niejograniena strojim formalnim procedurama pojedinih metodolokih postupaka. Kod primeneove metode dolazi do izraaja stvaralakih snaga istraivaa i u tom pogledu moe se

posmatrati kao veoma korisna i pouzdana u predvianju drutvenih poajva i procesa.

56.LjUDSKI ROD KROZ ISTORIJU, POJAM I OSNOVNE ODREDNICE

Rod je svesna svrsishodna delatnost oveka u silju prilagoavanja materija iz prirodeljudskim potrebama. Rad je neizostavni deo ivota. Bez obzira na vreme i mesto u kome suljudi iveli, drutvene okolnosti, stepen ekonomskog razvoja ljudi su stvarali materijalna iduhovna dobra. U poetnim fazama razvoja ljudskog durtva vreme provedeno u radu bilo je

uslovljeno iskljuivo prirodnim faktorima kao to su: koliina proizvoda, prirodne okolnostiitd. Sa razvojem trinog naina proaizvodnje javlja se stalna borba za skraivanje radnogvrema. Ubrzani tehnoloki i ekonomski razvoj, odnosno uveanje stvaralake moi ljudskograda, omoguili su da radno vreme bude sve krae. Danas u tehnoloki i ekonomskinajrazvijenijim zemljama Evrope i sveta, radno vreme iznosi 36 sati nedeljno pri tome senajavljuje skraenje na 28 sati a u perspektivi jo i manje.Praenje istorijskog toka omoguava da se uoi konfliktni karakter ljudskog rada. Sa jedne

strane rad je piramida a sa druge stvaralaki akt. Znai, kada govorimo o prinudnomkarakteru ima se u vidu injenica da je ljudski rad kroz celu istoriju ljudskog roda biooneophodan uslov biolokog opstanka pojedinaca i ljudske vrste u celini . Istovremeno ljudskirad je i stvaralaki akt. ovek angauje svoju fiziku i intelektualnu snagu i sposobnost,menja prirodni svet oko sebe i stvara novi svet. U procesu rada od njegovih poetaka

prisutan je element utakmice. Bez obzira na to da li je ovek iao u lov, obraivao zemlju,drao nastavu, pisao knjige nastojao je da postigne to bolji rezultat odnosno da pokae da je

bolji od drugog pored sebe.

57. SUDBINA I PERSPEKTIVA LjUDSKOG RADA U SAVREMENO DOBA

U savremenom dobu, pod kojim se smatra period od prve industrijske revolucije,industrijiskog naina proizvodnje i dominantno trine privrede, takoe se dogaajuznaajne promene u prirodi i karakteru ljudskog rada.

Uvoenjem novih sredstava za proizvodnju rad je postajao fiziki sve laki.Uspostavljanjem dominacije trinog naina proizvodnje dovelo je do razdvajanja procesaproizvodnje i potronje. Roba se sada proizvodi za nepoznatog potroaa to zahteva da sepotroai ubede da kupe odreeni proizvod i od odreenog proizvoaa. Paraleno saproizvodnjom roba i usluga razvija se i proizvodnja potreba i dolazi do razvoja trineutakmice. Ova kljuna promena koja je preokrenula tok savremene civilizacije ima jedan odsvojim izvora ne u ekonomskoj ve u sferi politikog ivota drutva, pomenuta promena jenastala kada je u francuskoj i drugim buroaskim revelucijama stvorena kategorijaslobodnog graanina (ovek se raa slobodan) i istovremeno se prvi put uspostavlja jednonovo trite, trite radne snage. Novi odnos ekonomije i politike uslovljen je odnosomosnovnih ljudskih sloboda i prava. Polaznu osnovu ovog probelma predstavlja neosporno

osnovno ljudsko pravo pravo na ivot koje se ne odnosi samo na zatitu ljudskog ivota ufizikom smislu, ve u sve veoj meri znai i pravo na pristojan ivot, tako shvaeno pravona ivot ne moe se posmtrati ni ostvariti odvojeno od prava na rad koje je vezano za pravo

8


9/18

na zaposlenje. Sve to uticalo je da u savremenom svetu otvori itav niz novih aspekataljudskog rada.

Rad kao sadraj ljudsko ivota Rad kao predmet trine utakmice Rad kao podruje politike borbe Rad kao predmet ideoloke manipulacije Rad kao deo tradicionalnog naina ivota Rad kao izvor moralnih normi

Sve ovo otvara nova pitanja, jedno od njih je sistemtaski problem odnosa ponude i potranjeradne snage. Drava je poela da se ukljuuje i da razliitim eknomoskim i vanekonomskimmerama ureuje ekonomski ivot drutva, onda kada se drutvo suoilo sa problemomnezaposlenosti i danas koristi veliki dijapazon mera da bi podsticala zaposlenost izapoljenje i umanjila posledice nezaposlenosti.

59. PROIZVODNJA (POJMOVNO ODREENJE I KOMPONENTE)

Proizvodnja dobara i usluga u svakom drutvu predstavlja osnovni drutveni proces i u tom

smislu ona je veiti uslov ljudskog i drutvenog opstajanja i razvoja. Sa ekonomskog aspektapod proizvodnjom se podrazumeva samo stvaranje materijalnih dobara i usluga, doksocioloko stanovite uvaava i svaku drugu proizodnju ( proizvodnja duhovnih dobara,stvaranje novih drutvenih procesa i odnosa i td.)Postoje 3 osnovna inioca svake drutvene proizvodnje:1. ovek sa svojim znanjem i iskustvom i ljudski rad kao proces upotrebe

proizvodnog znanja i troenja fizike i duhovne energije2. Sredstva za rad su prilagoeni predmeti koje ovek koristi u procesu rada da binjime opieao i poboljao svoje dejstvo na spoljnu prirodu3. Predmeti rada na koje ovek deluje sredstvima za radovek svojim radom pokree ostale inioce proizvodnje jer on proizvodi i orua za rad i

pronalazi i bira predmete rada. Sredstva za rad i sama su proizvod ljudskog rada i neophodnisu materijalni uslov i inilac svake proizvodnje. Zbog nerazdvojne povezanosti samog

procesa rada i sredstava koji se u tom procesu upotrebljavaju koristi se termin proizvodneradne snage. Proizvodne snage su ovek sa svojim radnim iskustvom i sredstva za rad.Proizvodna mo, odnosno snaga ljudskog rada zavisi od znanja i sposobnosti proizvoaa,odnosno oveka i od kvaliteta sredstava kojim se on slui. Predmeti rada su manje dinamianinilac drutvene proizvodnje u odnosu na sredstva za rad. Predmeti rada i sredstva za rad sumeusobno povezani materijalni uslovi rada i nazivaju se sredstvima za proizvodnju.

60.VRSTE RADA

Razlikuju se u zavisnosti koji se kriterijum uzima kao osnova za njihovo razlikovanje. Kadase kao osnov klasifikovanja uzme sam nain rada onda se razlikuju:FIZIKI RADINTELEKTUALNI (UMNI) RAD koji kao rezultat daje duhovna dobraKada se kao kriterijum klasifikacije uzme rezultat koji se dobija na kraju procesa radarazlikuju se :PROIZVODAN RADU irem smislu rei svaki rad je proizvodan jer proizvodi neke promene ostvarivanjem nekogcilja. U uem smislu proizvodnim radom smatra se ljudski rad utroen na proizvodnjumaterijalnih dobara.

NEPROIZVODAN RADNeproizvodan rad nema za rezultat proizvodnju materijalnih dobara ve obezbeujepreduslove da se proizvodne aktivnosti ostvaruju na efikasan i racionalan nain. Podela radana proizvodan i neproizvodan proizilazi na odreeni nain iz podele na fiziki i intelektualni

9


10/18

rad. Intelektualnim radom se ne proizvode materijalne vrednosti ali se on u jednomspecifinom vidu javlja kao proizvodni jer je nemogue zamisliti razvoj proizvodnog rada

bez drutvenih vrednosti koje su nastale intelektualnim radom. Podela na proizvodan ineproizvodan rad je relativna i to postaje izraeno u savremenim uslovima proizvodnje. Ufazi mainske proizvodnje i automatizacije u kojoj je ovek skoro potpuno iskljuen iz

proizvodnog procesa dolazi do potpunog izraaja ovekova kreativna sposobnost na bazinaunog saznanja.

Ako se poe od kriterijuma doprinosa drutvenom radu posredstvom linog radarazlikuju se:PROST RAD rad koji moe obavljati svaki prosean pojedinac bez specijalne obuke,kolovanja, znanja i umea

SLOEN RAD rad koji predpostavlja veu fiziku i intelektualnu aktivnost oveka izahteva vie i dugotrajnije obrazovanje i iskustvo.

Postoji jo i podela na:IVI RAD koji se troi u tekuem procesu poslovanja

MINULI RAD rad koji je utroen u nekom ranijem periodu

Zatim podela na:Individualni radTimski rad

61.PODELA RADA

Rad je svesna svrsishodna delatnost oveka iji je cilj stvaranje potrebnih materijalnih iduhovnih dobara. Podela rada poinje prirodnom podelom rada. Uoavamo dve kljuneodrednice pojma rad:

1. da je to svesna delatnost, to podrazumeva postojanje svesti o tome2. svrsishodna delatnost, radnik unapred zna cilj svog rada i put kojim e do tog cilja

doiPri prvim koracima ljudske vrste rad je univerzalan. Svi lanovi primitivnih ljudskihzajednica bave se svim poslovima neophodnim za opstanak pojedinca i grupe. U ovakvimzajednicama postoji samo prirodna podela rada koja je uslovljena prirodnim rezultatimaizmeu polova, njihovim razliitim funkcijama u odravanju i reprodukciji ljudske vrsterazliitim prirodnim mogunostima. Kod ovakve podele je fizika snaga i vetina od

odluujueg znaaja. Sledei korak u istoriji rada predstavlja drutvena podela rada koja jevezana za nastanak i razvoj novih vidova privrednih aktivnosti i pronalazak novih sredstavaza proizvodnju. Ljudi poinju da se bave poljoprivredom i stoarstvom. Prema vremenunastanka najmlaa je tehnika podela rada koja dobija na znaaju sa razvojem industrijske

proizvodnje. Takav nain proizvodnje omoguio je da se ljudski rad razdvoji na vei brojrelativno nezavisnih radnih operacija. Na razvoj podele rada uticaj imaju sledei inioci:- prestanak nomadskog naina ivota i formiranje sela i gradova- prelazak sa sakupljake privrede na poljoprivredu- pronalazak novih orua i sredstava za proizvodnju- ljudsko iskustvo

10


11/18

62. i 63ODNOS PRINUDNOG I STVARALAKOG U LJUDSKOM RADU

Rad je ono to razlikuje oeka od svih drugih biolokih vrsta. Poznato je da i ivotinjskevrste rade, zato je neophodno pronai diferentiu specificu ljudskog rada u odnosu na radsvih drugih biolokih vrsta. Kljuna odrednica ljudskog rada jeste samorazvojnost isposobnost stalnog irenja ljudskih stvaralakih mogunosti. Ako pratimo rad krozcelokupnu istoriju ljudskog roda uoavamo konfliktni karakter ljudskog rada. Naime rad je

kroz istoriju ljudskog roda s jedne strane bio prinuda a sa druge strane istovremenostvaralaki akt. Da bi mogao da opstane da sebi I porodici obezbedi neophodne uslove zaivot ovek je morao da radi. U tom smislu ljudski rad ima prinudni karakter. Istovremenosvaki ljudski rad je stvaralaki akt. Rad je za oveka izazov, nain da pred samim sobom idrugim lanovima svoje zajednice potvrdi sopstvene sposobnosti i znanja. Tako se u sutiniljedskog rada trajno suoavaju dva protivurena elementa:a) Ljudski rad kao ekonomska delatnost iza koje stoji bioloka, egzistencijalna priroda

b) Rad kao stvaralaka delatnost koja ini sutinu ljudskog bia

65.INDUSTRIJSKI ODNOSI-POJAM, NASTANAK, RAZVOJ I AKTERI

Industrijski odnosi prouavaju drutvene odnose koji se odvijaju u procesu rada. Javljaju se uokviru drutvene strukture novog graanskog drutva. Dolazi do sve intenzivnijeg razvoja

prirodnih i drutvenih nauka, novih geografskih i naunih otkria. To dovodi do razvojanajpre manufakture a onda i industrijske proizvodnje. Ovaj novi tip proizvodnje zahteva dvaosnovna uslova:1. najamnu radnu snagu i2. trite za sve masovniju proizvodnjuTako se u drutvenom procesu formira jedno novo podruije drutvenih odnosa-industrijskiodnosi i nastaju dve nove drutvene klase koje su kljuni akteri industrijskih odnosa:- Najamni radnici i- Vlasnici kapitala, odnosno sloj menadzera koji za raun vlasnika upravlja njegovimkapitalomU poetku su funkcije vlasnika kapitala i menadzera spojene ali sa uveavanjem kapitala iuvoenjem novih tehnologija ove dve funkcije se razdvajaju. To namee potrebu sve veestrunosti i konpetentnosti za upravljanje. I kod najamnih radnika uoljive su promene. Sarazvojem industrijske proizvodnje i trine privrede radnika klasa postaje svemasovnija.Vremenom delovi radnitva postaju sve obrazoaniji. Radnici se sindikalnoorganizuju i tek tada dobijaju neophodnu drutvenu mo da bi postali relativno ravnopravnisa vlasnicima kapitala. Sa promenama u drutvu posebno u ekonomskoj sferi i jaanjemdrave u ekonomskom ivotu javlja se i trei akter industrijskih odnosa politika vlastodnosno drava. Na taj nain konstituiu se 3 osnovna aktera savremenih industrijskih

odnosa:- sindikati- poslodavci- politike vlastiTokom istorije zavisno od ekonomskih, politikih i drugih prilika, od odnosa snaga

poslodavakih i radnikih organizacija, uea i uticaja drave u ovim procesima, menjali suse karakter, sadraj i oblici industrijskih odnosa.

11


12/18

66. INDUSTRIJSKA DRUTVA I NASTANAK I RAZVOJ SOCIOLOGIJE RADAKAO POSEBNE NAUNE DISCIPLINE

Iz pregleda nastanka i razvoja industrijskih odnosa moe se izvesti zakljuak o predmetuindustrijske sociologije. Industrijska sociologiaj je jedna od posebnih sociologija, u sutiniona ima isti izvor nastanka kao i druge sociologije, nemogunost opte sociologije dasveobuhvatno sagleda i analiziira razliita podruja drutvenog ivota. Predmet industrijske

sociologije spada u mlae drutvene pojave, gotovo istovremeno nastaju nova oblastdrutvenih odnosa i nova socioloka disciplina koja se bavi prouavanjem tih odnosa. Usavremenoj teoriji se esto kao sinonim za industrijsku sociologiju upotrebljava izrazsociologija rada, istiui da je ovaj pojam teorijski i terminoloki najiri i da u njegoveokvire mogu i treba da se svrstaju svi brojni aspekti ove problematike. I jedni i drugi autorisaglasni su da je predmet ove sociloke discipline meuljudski odnosi koji se uspostavljaju u

procesu rada; jedni pod tim podrazumevaju radne odnose u uem smislu, odnosnokompleksnost odnosa koji se uspostavlja i funkcionie na nivou preduzea, dok drugiukljuuju i globalne aspekte i oblike ovih odnosa koji se uspostavlajju na nivou globalnogdrutva, a danas i na meunarodnom planu. Razvoj industrijskih odnosa uslovio je islojevitost i sloenost predmeta industrijske sociologije; radi lakeg razumevanja i

prouavanja predmet industrijske sociologije moe se podeliti na sledea podruja.1. nastanak i razvoj osnovnih teorijskih stanovita u industrijskoj sociologiji2. metode industrijske sociologije3. priroda i karakter ljudskog rada kroz istoriju4. socijalna struktura drutva i njen uticaj na industrijske odnose5. rad i vrste odnosa u procesu rada6. radni moral7. radno i slobodno vreme8. zaposlenost i zapoljavanje9. ivotna i radna sredine10. industrijska demokratija11. upravljanje ljudskim resursimaRaznovrsnost, slojevitost i sloenost industrijskih odnosa uslovljava da industrijskasociologija formira etiri osnovna nivoa:1. nivo preduzea2. lokalni nivo3. nacionalni nivo4. meunarodni nivo

67. ODNOS OPTE I SOCIOLOGIJE RADA

Ako se ima u vidu definicija sociologije da je to drutvena nauka koja prouava najoptinezakonitosti razvoja i odnosa u drutvu, onda je jasno da je ona i radno mesto industrijskesociologije. Industrijska sociologija (socilogija rada) ima isti izvor nastanka kao i druge

posebne socilogije, nemogunost opte socilogije da sveobuhvatno sagleda i analizirarazliita podruja drutvenog ivota, koja se i sama pretvaraju u sve sloenije celine.Industrijska sociologija je posebna socioloka disciplina iji su predmet prouavanjaindustrijski odnosi; u savremenoj teoriji se kao sinonim za industrijsku sociologijuupotrebljava izraz sociologija rada, istiui da je ovaj pojam teorijski i terminoloki najiri ida u njegove okvire mogu i treba da se svrstaju svi brojni aspekti ove problematike -meutim autori su saglasni da je predmet ove socioloke discipline meuljudski odnosi kojise uspostavljaju u procesu rada.

Imajui u vidu da se karakter i sadraj industrijskih odnosa uvek mora staviti u kontekstcelokupnog drutva onda je jasno da se do kvalitetnih, objektivnih saznanja u industrijskogsociologiji ne moe doi bez korienja saznanja do kojih je dola opta sociologija,istovremeno saznanja do kojih je dola industrijska sociologija, koja ima vei stepen

12


13/18

konkretnosti, slue kao provera saznanja do kojih dolazi opta sociologija, kao i podsticaj ismernica optoj sociologiji za nova istraivanja.Odnos opte i industrijske sociologije nije jednosmeran sa aspekta opte, konkretno zato tose jedan broj otkria u industrijskoj sociologiji po svom znaaju svrstava u red optihsaznanja, odnosno optih zakonotisti drutvenog razvoja koje pripadaju predmetu optesociologije.

69. OSNOVNA TEORIJSKA STANOVITA O LJUDSKOM RADU

Drutvena misao svake epohe shvata kljunu ulogu rada za bioloke i drutveni opstanak irazvoj drutva; to se moe uzeti kao zajedniki imenitelj svih teorijskih i filozofskih pristuparadu.Filozofi i naunici stare Grke smatraju da je ljudska sloboda, sloboda od rada i da slobodniljudi ne treba da rade - fiziki rad nije dostojan slobodnog oveka ve pripada robovima.Ekonomisti fiziokrati smatraju da je osnovni izvor ljudskog materijalnog bogatstva zemlja,takav zakljuak izvlae iz injenice da je obrada zemlje, odnosno poljoprivredna proizvodnja

bila je vekovima dominantan vid ekonomske aktivnosti drutva.Ekonomisti merkantelisti smatraju da je osnovni izvor ljudskog materijalnog bogatstva

trgovina; na formiranje ovakvog stava utie pronalazak novih glavnih puteva i kontinenata,razvoj meunarodnog saobraaja i trgovine - koji donosi veliko materijalno bogatstvo.Ekonomisti klasine kole politike eknomije (Adam Smit, David Rikardo, Viljem Peti)tvrde da je osnovni izvor materijalnog bogatstva i razvoja drutva - ljudski rad, oni opisujunento to je bila nesporna injenica u celokupnoj istoriji ljudskog rada, u tome im pomaeinjenica da su oni savremenici uspostavljanja i razvoja trine privrede, i u tom smislu,trine radne snage.

70. OD FREDERIKA TEJLORA I NJEGOVE NAUNE ORGANIZACIJE RADADO STRATEGIJE ODRIVOG RAZVOJA

Sa tehnikom podelom rada, odnosno razvojem industrijske proizvodnje kao deo nastojanjada se unapredi individualna produktivnost rada i maksimalizuje profit poveanjemintenziteta ljudskog rada, nastaje nova nauna disciplina, nauna organizacija rada iji jeutemiljiva Frederik tejlor. Usmerena je na prouavanje i unapreivanje inilaca koji utiuna individualnu i grupnu produktivnost rada - profesionalne vetine i znanja, brzina pokreta,

povezanost pojedinih operacija i slino.Nauna organizacija insistira na vrstoj radnoj disciplini, na hijerarhijskom modelurukovoenja - takav model organizacije ne vodi rauna o oveku kao socijalnom biu injegovoj potrebi i pravu da ispolji i razvija sopstevnu kreativnost, ve ga teretira kao dodatakmaini i to poinje da izaziva velike socijalne posledice - monotoniju, gubitak motivacije,

povreivanje na radu i sl.Sa razvojem industrijske prozvodnje i tehnike postaje znaajno i pitanje zatite ivotne ali iradne sredine, neophodno je uvideti da postoji povezanost i uslovljenost radne i ivotnesredine i da njihova zatita predstavlja delove jednog jedinstvenog procesa; zatita ivotne iradne sredine poinje na rednom mestu, u mikroradnoj sredini i lokalnoj zajednici. Pitanjazatite ivotne sredine postala su sastavni deo strategije i politike ekonomskog, tehnolokog idrutvenog razvoja.U drutvenoj teoriji i politici javljaju se nova stanovita teorije odriovg razvoja - one suusmerene na stvaranje sklada izmeu ekonomskog, tehnolokog razvoja i prirodne ravnoteeiji sastavni deo ini ovek i sadraj i nain njegovog ivota, ove teorije ne spore vanostekonomoskog napretka i trina utakvima u cilju da se u to kraem vremenu proizvede to

vea koliina komercijalnih i duhovnih dobara, ali ukazuje da rezultati ostvareni na ovomplanu gube svoj ljudski smisao ukoliko se istovremeno ne vodi rauna o zatiti ljudskogzdravlja, materijalnog i duhovnog naslea, odravanju prirodne ravnotee.

13


14/18

U ekonomskom pogledu, ulaganja u zatitu i unapreivanje radne i ivotne sredine donoseindirektne i direktne koristi. Kada je re o direktnim koristima - svaki proizvodni, tehnolokisistem ima svoju ekoloku komponentu, to podrazumeva i ulaganje potrebnih sredstava iljudskih resursa, meutim ulaganje u ekololoke sisteme podrazumeva i stvaranje novih

proizvodnih kapaciteta, radnih mesta, porast tranje za novim vrstama proizvoda, razvija seitav novi ekoloki-ekonomski sekotr koji obuhvata proizvodnju zdrave hrane itd.Razvojni aspekt zatite ivotne sredine ima i pozitivan uticaj na zapoljavanje - nova radna

mesta na posmatranju, praenu i sproveenju propisa iz oblsti zatite ivotne i radne sredine.Posredne koristi - sproveenje zagaenja, trajno odravanje ekoloke ravnotee na dui rokomoguuje sistematsko obnavljanje prirodnih resursa, povoljno utie na zdravlje, duinuivota i kvalitet ivota ljudi.

74.RADNO I SLOBODNO VREME

Slobodno vreme je skup zanimanja kojima se jedinka moe do mile volje predati bilo da seodmara, bilo da se razonodi, da razvije svoje obrazovanje isl. Poto se oslobodila svih

profesionalnih, porodinih ili drutvenih obaveza. Slobodno vreme je pravo oveka da delujepo svojoj volji nakon to se oslobodio svih profesionalnih, porodinih, drutvenih i drugih

obaveza. Tako se slobodno vreme karakterie svojom oslobodilakom snagom. Narazmatranje znaaj slobodnog vremena uticaja je studija amerikog sociloga TorstenaVelbena Teorija dokoliarske klase koja se pojavila krajem 19. veka. Nastanak i irenjeslobodnog vremena u savremenom drutvu podstakli su procesi modernizacije koji suuslovili rascep izmeu javne i privatne sfere drutvenog ivota. Nasuprot rada stoji privatnasfera oveka koja se ispoljava u raznim aktivnostima slobodnog vremena. Vremenom jazizmeu privatne i javne sfere se smanjuje i vreme rada i slobodno vreme javljaju se kao dvestrane jedinstvenog procesa drutvenog ivota oveka. Relacija rad slobodno vreme nemoe se posmatrati u strogo odreenim granicama jer celokupno slobodno vreme nijeosloboeno bilo kakvog rada, a i u toku radnog vremena postoje segmenti koji su relativnoslobodni od rada. Potreba za slobodnim vremenom izaziva vee trokove koji usmeravaju ka

produenju rada i znatan broj radnika pored obaveznih sati rada uzima dopunske radove dabi poboljala svoj ivotni standard. Cilj radnog vremena je da se postigne to vea efikasnosta nain korienja slobodnog vremena podreen je autonomnim opredeljenjem pojedinca.Dok je radno vreme uglavnom jednodimenziono jer ovek koristi jednu ili ogranien brojsvojih sposobnosti i jednofunkcionalno jer ovek radi da bi zaradio sredstva egzistencije,slobodno radno vreme je viedimenzionalno - ovek moe da koristi sve svoje sposobnosti iviefunkcionalno - jer ovek moe da se bavi razliitim aktivnostima. Kako su potrebe,interesovanja i skolonosti linosti raznovrsne to se i njihovo korienje slobodnog vremenarazlikuje. Aktivnosti u slobodnom vremenu direktno zavise od

1. naina na koji ovek u toku radnog vremena radi, da li radi vie ili manje nezavisno u

odnosu na druge uesnike u radu2. stepen organizovanosti rada3. preokupiranost radom4. zadovoljstvo svojim poslom

U odnosu izmeu slovodnog i radnog vremena mogu se uoiti stri osnovna obrasca1. obrazac proirenja nema odsene granice izmeu radnog i slobodnog vreman jer se

jedan deo aktivnosti iz vremena rada prenosi u slobodno vremei obrnuto a to jeposebno karakteristino za tzv. Slobodne profesije.

2. obrazac suprotnosti postoji odsena granica izmeu rada i slobodnog vremena aslobodno vreme slui za bekstvo od aktivnosti koje ovek obavlja u radnomvremenu.

3. neutralni obrazac postoji razlika izmeu aktivnosti u slobodnom i radnom vremenu,jer se zadovoljstvo to ga prua rad sastoji samo u novanim primanjima azadovoljstvo to ga prua slobodno vreme proizilazi iskljuivo iz aktivnosti u

porodici.

14


15/18

Prema jednom naem istraivanju naina korienja slobodnog vreman radnika tehnikihstvaralaca utvreno je da postoje tri mogunosti:

1. korienje slobodnog vremena za aktivnosti koje donose dodatnu materijalnu korist2. korienje najveeg dela slobodnog vreman za bavljenje tehnikim stvaralatvom i

strunim usavravanjem3. korienje slobodnog vreman kroz kulturno zabavni i rekreativno-sportske

aktivnosti.

U odnosu rad slobodno vreme, moe se rei da rad ima nekoliko funkcija:1. funkcija odmaranja 2. funkcija zabave 3 funkcija razvoja linosti itd.

75. i 76. IVOTNA SREDINA I ODNOS IVOTNE I RADNE SREDINE

ivotna sredina predstavlja sve ono to nas okruuje. U periodu predindustrijskog drutva ukome dominiraju zemljoradnja, stoarstvo i zanati, ovek svojim proizvodnim i drugimaktivnostima utie na prirodu i menja je. Te promene su ograniene na lokalnu sredinu i

prirodna ravnotea se svakim odnosom oveka i njegove okoline ne dovodi u pitanje.ovekov uticaj na prirodu u procesu proizvodnje ne ograniava se vie na lokalnu sredinu,

ve se iri na celu planetu. Industrijska proizvodnja stalno poveava obim proizvodnje iosvajanje novih trita, zahteva sve veu koliinu sirovina iz prirode koje se ne mogu tako

brzo obnoviti, tako da se u veoj meri naruava prirodna ravnotea. U prvim koracimaindustrijske prizvodnje vlasnici kapitalane vode rauna o radnoj sredini, odnosno o uslovimarada zaposlenih kao ni o zagaivanju ivotne sredine. Radnici koji rade u loim radnimuslovima veoma brzo gube zdravlje, a njihov ivotni vek se smanjuje. To donosi 2 posledice:na dui rok se smanjuje radno sposobnih i radnici nisu motivisani za vee radno angaovanjei postizanje boljih rezultata. Sve ovo dovodi do toga da vlasnici ili poslodavci poinju davode rauna o uslovima rada zaposlenih, primenjuju mere zatite na radu i zatite radnesredine. Zatita sopstvenog ivota i zdravlja prestaje da bude samo lina stvar i odgovornostradnika, ve postaje zajednika briga poslodavca i zaposlenih. Nove tehnologije suoavajusvet sa potpuno novim problemom uticaj oveka, odnosno proizvodnje na prirodu posatjeglobalan i dugoroan. Namee se pitanje ima li smisla zatiti radnika od aero zagaenja naradnom mestu ako je istom ili slinomn zagaenju vazduha ili vode izloen u sredini u kojojivi. Neminovno je da su ivotna sredina i radna sredina meusobno povezane i njihovazatita poinje upravo na radnom mestu. Tako socioloka nauka dobija novi predmetistraivanja i nastaje nova disciplina ekologija, od rei oikos kua, dom i rei logos, nauka.U drutvenoj teoriji i politici javljaju se nova stanovita, teorije odrivog razvoja usmerenena stvaranje sklada izmeu ekonomskog, tehnolokog razvoja i prirodne ravnotee.injenica samog porasta znaaja ekologije ako sastavnog dela strategije ekonomskog idrutvenog razvoja, uslovila je da su ekoloka, odnosno pitanja zatite i unapreivanja

ivotne i radne sredine postala bitan element politikog ivota drutva.77.MORAL, RADNI MORAL I MOTIVACIJA ZA RAD

Moral se odreuje kao sistem normi, skup pravila ponaanja ljudi u drutvu izgraenih nashvatanju drutva o tome ta je dobro a ta zlo. Moralom, ondosno moralnim normamareguliu se ljudski psotupci i svi njihovi meusobni odnosi. Kada se stvoji neka unutranjasaglasnost pojedinca sa drutvenim zahtevima i oekivanjima i kada usvojene norme postanudeo linosti svakog pojedinca, stvara se unutranja sankcija u vidu grie savesti. Pod radnimmoralom podrazumevaju se razliite dunosti i poeljna ponaanja koje ovek treba daispuni u procesu rada u okviru radne grupe. Ako radnik usvoji norme o ponaanju koje se od

njega oekuju i ako ih prihvati kao svoju -Sistem moralnog ponaanja i sklop moralnihnormi u radnoj grupi u kojoj se proces rada odvija stvara drutvo u celini. Ono postavljapojedincu moralne zahteve koji su u skladu sa optim shvatanjem o znaaju i ulozi rada,zahteve koji se odnose na proces rada itd. Postoje bioloki i socijalni motivi biloki

15


16/18

poivaju na bilokim potrebama, socijalni se zasnivaju na potrebama koje se moguzadovoljiti samo neposrenim kontaktom sa drugim ljudima. Socijalni motivi koji su odznaaja za radnu motivaciju su

1. gregarni motiv tenja pojedinca da bude u drutvu, da u njemu bude prihvaen dasarauje i izbegne usamljenost

2. motiv za linom afirmacijom za osamostaljivanjem manifestuje se u tenjipojedinca da bude prihvaen u druvu

Razlikujemo nekoliko teorija motivacije:1. Maslovljeva teorija hijerarhije potreba 5 grupa potreba: biloke (hrana, voda),potebe sigurnosti (status, ugled, zaposlenje) socijalne potrebe (pripadnost grupi,potrebe za samopotovanjem), razvojne potrebe (ovek se razvija kao linost).

2. Herbergova teorija faktori zadovoljstva i nezadovoljstva3. Teorija pravinosti Stejsi Adams, od zadovoljstva na radu zavisi stepen predanosti

u procesu rada odnos izmeu onog to pojedinac ulae u proces rada i onog to zato zalaganje dobija od preduzea

4. teorija oekivanja Viktor Vrum motivacioni napor je regulisao mnoenjeverovatnoe da e uloeni napor dovesti do oekvianog ishoda.

78. TRITE RADNE SNAGE, ZAPOSLENOST, ZAPOLJAVANJE

Uvoenje I razvoj trine privrede doveo je do formiranja jedne nove institucije, trineradne snage. Trina privreda obuhvata: 1. Trina roba, 2. Kapital, 3. Radna snaga. Trite

je I splet meusobnih odnosa I jedna od njegovih osnovnih karakteristika je konkurentnost.To znai da se na tritu neprekidno vodi konkurentska utakmica roba, kapital I radna snaga.Tr. Radne snage ima svoje specifine karakteristike u odnosu na trite robe I kapitala. To

proistie iz injenice da radna snaga nije samo objekat ve I subjekat koji aktivno uestvujeI utie na kreiranje radne snage. Na tritu radne snage deluje opti zakon ponude I potranjeI ukoliko je potranja neke robe kapitala odnosno r. snage u porastu I vea od ponude ,dolazi do porasta cena. Sa stanovita trina radne snage dolazi do 2 promene: poveava se

broj zaposlenih, poveava se zarada zaposlenih, odnosno poboljava se kvalitet I usloviivota zaposlenih. U sluaju da je ponuda vea od potranje dolazi do pada cena. Na tritudolazi do promena: pada broj zaposlenih, opadaju zarade, raste socijalno nezadovoljstvo. Nacenu radne snage utiu ekonomski I neekonomski faktori. U ekonomske faktore spadajurealna trina cena radne snage I stepen ekonomske izdrljivosti radnika, a u neekonomskefaktore spadaju ukupno politiko I drutveno stanje. Razliite visine zarada uslovljavajukretanja radne snage iz grane u granu, regiona u region, od niih ka viim zaradama.

80.ULOGA DRAVE U OBLASTI ZAPOLJAVANJA

Iz ekonoskih kriza teko je da se izae iskljuivo ekonomskim sredstvima I to nameepotrebu ukljuivanja drave u ekonomski ivot drutva. Dravna intervencija, zajedno saodnosima na tritu radne snage ostvaruje se na sledei nain:1. Uticaj na oblikovanje ukupnog markoekonomskog okruenja,2. Strategijom I politikim zapoljavanjem.3. Merama socijalne politike kojima se obezbeuje soc I eko sigurnost radnika.Od velike svetske krize tridesetih godina 20.veka raste uloga i uticaj drave na ekonomskinivo drutva, drava tu sovju ulogu i funkcije ostvaruje kroz definisanje i kontrolumonetarne politike. Drava svoju aktivnost u oblasti politike zapoljavanja I regulisanja uodnosu na trite radne snage ostvaruje kroz itav niz mera koje se mogu svrstati u 2 grupe:1. Aktivne politike zaposlenosti I zapoljavanja, 2. Pasivne politike zaposlenosti I

zapoljavanja.Mere aktivne politike zapoljavanja obuhvataju sve one konkretne postupke koje drava Injeni organi preduzimaju da bi reili problem nezaposlenosti. Ove mere odnose se nasistematsko praenje stanja na tritu radne snage , zatim na zakonsko regulisanje oblasti

16


17/18

zaposlenosti, formiranje specijalizovanih dravnih organizacija koje se bave pitanjimazaposlenosti , zatim podsticanje formiranja privatnih agencija koje se bave posredovanjem uzapoljavanju.Pasivne mere politike zaposlenosti odnose se na pruanje materijalnog obezbeenja radnikau vreme privremene nezaposlenosti tj obezbeenje minimalne socijalno ekonomskesigurnosti.

81. FLEKSIBILNI MODELI ZAPOLJAVANJA

Nove tehnologije, razvoj savremenih komunikacija I brza razmena informacija pruajumogunost da se pored standardnih vidova uvode I novi fleksibilni modeli zapoljavanja. Udosadanjoj praksi kao najznaajniji pokazali su se sl oblici:1.Rad sa nepunim radnim vremenom- Sa razvojem tehnologija I organizacije rada nema

potrebe za punim radnim vremenom radnika. Radnik se angauje na deo radnog vremenakoji je dovoljno dugaak da se uspeno obave traeni zadaci I poslovi.2.Rad kod vie poslodavaca- Odnosi se na situaciju kada je radnik zapoljen kod poslodavcasa nepunim radnim vremenom. To podrazumeva njegovo pravo I mogunosti da se radonangauje kod drugih poslodavaca do punog radnog vremena . To je mogue samo kod onih

poslodavaca kod kojih priroda posla omoguuje fleksibilnu organizaciju rada Irasporeivanje radnog vremena.3.Rad van prostorija poslodavca- Ovakav oblik rada omoguuje razvoj informatikihtehnologija I savremenih sredstava komunikacije I transporta I jedna od prednosti ovogoblika je to to smanjuje trokove poslodavca jer ga oslobaa ulaganja u opremanje radnogmesta, transporta I dr trokova4.Samozapoljavanje- Radnik se ne zapoljava , ne zasniva radni odnos kod drugog

poslodavca, ve sam kreira I realizuje posao prema zahtevima trita . Ovaj oblikzapoljavanja nije mogu ukoliko drava ne podstie process samozapoljavanja.

82. NOVE TEHNOLOGIJE I PROMENE U STRUKTURI RADNE SNAGE

Nove tehnologije donose pad reltivne zaposlenosti kao jednu od svojih negativnih prateihposledica; meutim novetehnologije istovremeno donose i nove mogunosti zapoljavanja.Pre svega nove tehnologije viestruko uveavaju proizvodnju, mo drutva i koliinumaterijalnih dobara i usluga.

Nove tehnologije uslovljavaju i promene u strukturi zaposlenih, mehanizacija iautomatizacija dovode do smanjivanja broja zaposlenih u tradicionalnim industrijskimgranama kao to su proizvodnja i prerada metala, automobilska industrija, primarna

poljoprivredna proizvodnja. Istovremeno poveava se broj zaposlenih u informatici,uslunim delatnostima, javnim slubama; u razvijenim demokratijama zemalja Evrope i

sveta radikalno je promenjen odnos izmeu "plavih" i "belih" kragni a taj proces se sveintenzivnije odvija i u zemljama tranzicijie; u tom pogledu neophodno je uoiti promenejedne od osnovnih tendencija; u prvim fazama tehnoloke revolucije naglo raste procenatnekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika, koji se za kratko vreme mogu obuiti daobavljaju odreene poslove.U narednim fazama raste znaaj, odnosno procenat uea visokokvalifikovanog i strunograda, kao i potreba permanentnog strunog obrazovanja i sticanja novih profesionalnihvetina, to uslovljava potrebu da poslodavci u definisanju strategije tehnolokog iorganizacionog razvoj preduzea, kao jedan od bitnih elemenata te strategije je strunoobrazovanje, odnosno prilagoavanje profesionalnih znanja zaposlenih zahtevima novihtehnologija.

17


18/18

83. PROCES DOIVOTNOG UENJA

Stabilno I efikasno funkcionisanje radne snage povezano je sa procesom obrazovanja Istrunog usavravanja. To se odnosi na 2 aspekta:1. Prilagoavanje sistema redovonog obrazovanja zahtevima novih tehnologija,2. Uspostavljanje I razvoj sistema permanentnog obrazovanja I strunogusavravanja I sticanja novih radnih vetina u toku radnog veka.

Proces permanentnog obrazovanja mora uvek komplementarno da obuhvati 3 nivoa:1. Radnike koji se osposobljavaju za obavljanje novih poslova koji inoviraju I proirujusvoja struna znanja I vetine,2. menadere u cilju njihovog osposobljavanja da prate , analiziraju I definiu potrebe Iorganizuju proces permanentnog obrazovanja na nivou preduzea,3. Inspekcijski organi I slube koje prate I kontroliu sposobnosti radnika za uspenoobavljanje odreenih poslova.

18

Documents

socilogija-lekcije