Specijalisti čki rad: Nenad Živkovi ć - Ni-kel.com · imaga. Na osnovu sakupljenog i odgajenog materijala izvršena je determinacija. (Biljana Magud, Ivo Toševski, 2004 ). Specijalisti

Specijalistički rad: Nenad Živković

-1-

1.UVOD

Za sindrom „žutila “ , odnosno „crvenila“ vinove loze odgovorne su

fitoplazme. To su obligatni paraziti, koji žive u floemskim sudovima biljke, a s jedne

na drugu biljku se prenose putem vektora (cikade, kruškine buve, štitaste vaši).

Jedini do danas poznati vektor fitoplazme vinove loze Flavescense doree je

ciklada Scaphoideus titanus Ball. To je insekt koji je prisutan u našim vinogradima.

U Evropi ova štetočina je stigla iz Amerike 50-tih godina prošlog veka. Flavescense

doree je karantinska bolest, čije je suzbijanje od veoma velikog značaja za Srbiju a

pogotovu niški vinogradarski podrejon.

Taksonomska pozicija fitoplazmi još uvek nije jasno odreñena, ali je opšte

prihvaćeno da su one najsličnije bakterijama. Fitoplazme se mogu opisati kao

bakterije koje su izgubile ćelijski zid. One poseduju samo tanku membranu koja ih

čini vrlo gipkim i sposobnim da zauzimaju različite oblike, slično balonu napunjenim

vodom. Žive isključivo u floemskim sudovima biljke, a prenose se na druge biljke,

najčešće insektima, primarno cikadama. Otkrivene su kasnih 60-tih godina i do sada

su registrovane na više stotina biljnih vrsta, na kojima većinom izazivaju bolesti

žutila, zaostajanje u rastu, abnormalnu proliferaciju delova biljke, i na kraju, dovode

do postepenog propadanja biljke.

Na osnovu dosadašnjih istraživanja, u Srbiji je potvrñeno prisustvo fotoplazme

Flavescence doree samo na lokalitetima u Župi Aleksandrovac i regionu Niša

(Duduk et al. 2004,- Kuzmanović et al. 2004). U regionu Niša vinova loza se gaji na

površini od 2500ha (Centar za vinogradarstvo i vinarstvo u Nišu, 2006). Od toga

najviše u dva najpoznatija vinogorja u ovom kraju a to su Sićevačko i Matejavčko,

koji su i najugroženiji od ove bolesti. Istraživanjima u toku 2005. godine dokazano je

prisustvo cikade S.titanus u ovim vinogorjima ( Petrović et al. 2005) i to u velikom

broju, što je navelo na zaključak da je ona glavni krivac za širenje ove oblasti u ovom

regionu. Dinamika spontanog širenja fitoplazme vektorom u toku jedne godine iznosi

5-10 km. Zbog toga su sve češća istraživanja u ovoj oblasti, o ovoj bolesti kao i

vektorima koji je prenose, koja su veoma značajna i neophodna za dalju proizvodnju

grožña i vina u ovom delu Republike Srbije.


-2-

2. CILJ ISTRAŽIVANJA

Imajući u vidu štete koje je fitoplazma nanela mnogim vinogradarskim

područjima u Evropi, a u okolnostima u kojima je ona poslednjih godina primećena i

kod nas i to u najpoznatijim vinogradarskim rejonima, cilj istraživanja bio je da se

utvrdi prisutnost i brojnost vektora ove bolesti u Sićevačkom kraju, a samim tim i

jačina zaraze, odnosno da se ukaže na povezanost izmeñu prisustva cikade kao

prenosioca, i pojave bolesti u ovom kraju, čija epidemija preti da uništi proizvodnju

grožña i vina u njemu na duži vremenski period. Kada su u istom regionu prisutni i

fitoplazma i vektor – cikada, bolest se brzo širi, prvo u vidu žarišta a potom i na većim

područjima.

S obzirom da do danas, nisu poznate i u praksi prihvaćene hemijske metode

suzbijanja ove bolesti, veoma je važno blagovremeno uništavanje njenih vektora, što

predstavlja glavnu meru u sprečavanju njenog daljeg širenja, kao i krčenje i

spaljivanje čokota zaraženih fitoplazmom. Zato je praćenje i odreñivanje brojnosti

vektora osnovni cilj istraživanja. Takoñe, cilj ovog rada je da se što veći broj

individualnih proizvoñača,a s obzirom na veliki broj ekstenzivnih zasada vinove loze

u ovom kraju, upozna sa ovim problemom, tj. sa simptomima bolesti i samim

vektorima, kako bi se sprečile dezinformacije i zaštitne mere što bolje sprovele.

Na osnovu ovog istraživanja utvrdiće se prisustvo i brojnost cikade. S.titanus

kao glavnog prenosioca, a po mogućstvu i drugih vektora fitoplazme F.doree u

vinogradima Sićevačkog kraja, samim tim i intenzitet zaraze i rizici mogućih šteta ali

i načini njihovog suzbijanja korišćenjem hemijskih sredstava, u nekoliko tretmana u

odgovarajućim terminima.


-3-

3. PREGLED LITERATURE

Ekonomski najznačajnija štetočina vinove loze na području Republike Srbije,

Scaphoidens titanus Ball, prisutna je zvanično od 2004. godine (Magud & Toševski,

2004). Ova severnoamerička vrsta cikade introdukovana je u evropske vinograde

sredinom XX veka i za sada je jedini poznati vektor najdestruktivnije bolesti vinove

loze fitoplazme, Flavescence doree . (Posenato et al.,2001).

Pojava ove bolesti, prvi put je zapažena u vinogradima jugozapadne

Francuske (Caudwell, 1957). Zbog veoma velikih šteta koje je nanela, počelo se sa

njenim detaljnim proučavanjem i utvrñeno je, da ovu bolest, sa bolesnih na zdrave

čokote vinove loze prenosi insekt-cikada Scaphoideus titanus Ball. (Schvester et al.

1961).

Obimnija istraživanja ove fitoplazme i etiologiju uradio je Caudwell et al.

1971.Kada se bolest prvi put pojavila u rejonu Armagnac (Francuska)1957. god.

zatim i u Severnoj Italiji, poprimila je epidemijske razmere sa teškim ekonomskim

posledicama za pogoñena područja.

Bolest se kasnije pojavila na Korzici i u severnoj Španiji – Kataloniji, u oblasti

Bordoa i Konjaka u južnoj Francuskoj i vinogradima Veneto –Friuli- ðulija u Italiji

1994. godine (Belli et al.,1997), u Rumuniji 1968, Grčkoj 1979.,Mañarskoj, Sloveniji

i Hrvatskoj 1997.godine.

U republici Srbiji su simptomi žutila i crvenila vinove loze odavno uočeni,

ali su prvi put opisani u župskom vinogorju 2000.godine (Ivanović i Ivanović,2003).

Godine 2004, je zvanično potvrñena i u okolini Niša na lokalitetu Vrelo – Sićevačko

vinogorje (Kuzmanović et al. 2004).

Pojava fitoplazme F.doree kao nove bolesti vinove loze u Srbiji, zahtevala je

hitna istraživanja, vezana za prisutnost vektora-cikade S.titanus. Tokom 2003. godine

pregledani su vinogradi na lokalitetima Tuleš (Aleksandrovac), Krušedol, Banatski

Karlovci, Radmilovac, Erdevik i Palić. Prisustvo S.titanus registrovano je na svim

preglednim lokalitetima, osim Erdevika i Palića. Sa navedenih lokaliteta sakupljena su

jaja i juvenilni stadijumi. Pregledom dvogodišnjih lastara, utvrñeno je prisustvo jaja,

dok su larve različitih uzrasta sakupljane sa listova vinove loze. Ispiljene i sakupljene

larve su gajene u insektarijumu, na izolovanim čokotima vinove loze, do pojave

imaga. Na osnovu sakupljenog i odgajenog materijala izvršena je determinacija.

(Biljana Magud, Ivo Toševski, 2004).


-4-

Istraživanjima sprovedenim u periodu 2004-2006 godine utvrñivana je

rasprostranjenost brojnost S.titanus kao i prisustvo F.doree na celom području

Republike Srbije. Brojnost cikada utvrñivana je vizuelnim pregledima, metodom

kečera i postavljanjem žutih klopki. Prisustvo fitoplazme u vinogradima sa

simptomatičnim biljkama (uvijeno lišće, delimična diskoloracija, hloroza, crvenilo ili

žutilo lišća) utvrñivano je PCR metodom.

Prisustvo fitoplazme F.doree u vinovoj lozi registrovano je u Rasinskom,

Nišavskom, Jablaničkom, Sremskom (Fruška Gora) i Beogradskom regionu. Ukupna

površina zasada vinove loze u Republici Srbiji ugrožena fitoplazmom F.doree iznosi

24,696 ha, odnosno 39,9%. Prisustvo S. titanus je registrovano u svim regionima

Srbije a njena brojnost varira od niske do izuzetno visoke, od zavisnosti od preduzetih

hemijskih mera suzbijanja. (Krajić et al. 2006).

U toku 2005. godine , Centar za vinogradarstvo i vinarstvo u Nišu, pratio je

brojnost populacije S. titanus na teritoriji Sićevačkog i Matejevačkog vinogorja.

Dobijeni rezultati su ukazali na prisutnost ove cikade u niškom vinogradarskom

podrejonu (G.Petrović et al. 2005). Brojnost cikada je varilala od vinogorija do

vinogorija, kao i od pojedinačnih vinograda unutar vinogorija. Praćeni su kako

obradivi tako i zapušteni vinogradi.

F.doree se nalazi na EPPO A2 listi karantinskih bolesti zbog rizika od širenja u

zemlji gde su bolesti žutila vinove loze nepoznate. Pored suzbijanja vektora, za

kontrolu ove bolesti važan je i pravilan odabir sosrti i kontrola sadnog materijala.

Postoje velike razlike u osetljivosti izmeñu sorata vinove loze neke sorte mogu biti

otporne na infekciju. Meñutim, najveći broj sorti koje se gaje kod nas su oseteljive.

Prisustvo Flavescence doree fitoplazme tipa C dokazano je u uzorcima sorte

plovdina poreklom iz Niškog i Župskog vinogorija, zatim u uzorcima sorata crni

Burgundac, Smederevka, Župski bojadiser, Prokupac i Italijanski rizling iz Župskog

vinogorija i u uzorcima sorte Frankovka iz Niškog vinogorija. Prisustvo F.doree nije

dokazano u uzorcima sorte šardone. (Kuzmanović et al. 2006).

Novija istraživanja pokazala su da se F.doree može naći i na drugim vrstama

iz porodice Vitaceae kao što je na primer, pavit ili bela loza (Clematis vitalba). Tako

je ona dokazana kao alternativna biljka domaćin fitoplazme u severnoj Italiji

(Angelini et al. 2003). Kod nas su istraživanja sprovedena u toku 2005 i 2006 godine

u dva naj veća žarišta u Srbiji, na području sela Sićevo (Niš) i Tuleš (Aleksandrovac).

Ukupno, 12 od 25 (48%) testiranih biljaka sa područja Sićeva bilo je pozitivno na


-5-

F.doree, odnosno 5 od 14 (35,7%) sa područja Aleksandorvca. Prodor ove fitoplazme

u veoma čestu biljku autohtone flore dodatno komplikuje fitosnitarnu situaciju u

epidemijom zahvaćena vinogradarska područja (Mitrović et al. 2006).

Sl. 1, 2, 3 i 4. Izgled zaraženih vinograda u Sićevačkom kraju


-6-

4. RADNA HIPOTEZA

Polazeći od predpostavke da je Scaphoideus titanus – jedini do sada poznati

vektor fitoplazme Flavescence preuzrokovača žutila icrvenila lišća vinove loze,

prisutan u vinogradima Sićevačkog kraja, očekuje se utvrñivanje njegove brojnosti u

različitim lokalitetima, a na osnovu toga i pronalaženje veze izmeñu nje i inteziteta

zaraze u njima.

Na osnovu pravovremenog otkrivanja prisustva S.titanus, mogu se postići

dobri rezultati u suzbijanju ovog vektora, a samim tim i u širenju fitoplazme u ovom

području.


-7-

5. MATERIJAL I METODE RADA

U cilju rešavanja postavljenog zadatka, odnosno praćenja pojave,

rasprostranjenosti i brojnosti odraslih insekata (imaga) i larvi cikade .titanus u

Sićevačkom kraju, postavljene su posebne žute lepljive klopke na individualnim

posedima vinograda u nekoliko lokacija. Vizuelni mamci Csalomon su žute ploče

premazane entomološkim lepkom, veličine su 325x190 mm, a njihova boja privlači

ovu štetočinu. Ploče su u vinogradu, sa lepljivom stranom bile okrenute prema

zapadu. Korišćenje su u periodu od 22.juna do 15.oktobra na 5 lokaliteta. To su

sledeći lokaliteti sa osnovnim podacima:

Tabela 1:Osnovni podaci o lokalitetima.

Lokalitet Površina

u ha

Godine starosti

vinograda

Način uzgoja

Nadmorska visina

Ekspozicija Sorte

Sićevo 0.25 30 Špalir 488 Istočna Plovdina 50% Prokupac 50%

Ostrovica zaseok

sv.Petka

0.75

35

Špalir

337 Južna

Frankovka 70% Župljanka 30%

Malča 0.40 4 Špalir 385 Severna Frankovka 100%

Matejevac 0.30 6 Špalir 300 Južna Vranac 90% Smederevka Kardinal

Ostrovica selo 0.15 20 Špalir 350 Jugo-istok

Plovdina

Sl. 5. Postavljanje žute ploče Sl.6. Žuta ploča u vinogradu u okolini Sićeva

Osim pomoću žutih klopki i vizuelnim pregledima kojima je utvrñeno

prisustvo i brojnost ciklade S.titanus, u Sićevačkom kraju, metodom kečeranja

(zamahivanja kečerom) prikupljene su sve cikade prisutne u vinogradima u lokalitetu


-8-

Mapa lokacija postavljanja žutih ploča

Borujevo. Ovom metodom je trebalo utvrditi mogućnost postojanja još neke

vrste cikada kao vektora fitoplazme F.doree.

Ručni kečer (sl.8.) je hvataljka za insekte u obliku teniskog reketa za koji je

zašiveno platno u obliku vreće. Njegovim zamahivanjem insekti a samim tim i cikade,

upadaju u vreću iz koje se dalje hvataju ekshaustorom. Ekshaustor (Sl.7.) se sastoji od

jedne male plastične i providne flašice sa poklopcem na kojem se nalaze dva mala

otvora i dva parčeta tankog i savitljivog creva koji se postavljaju u otvore poklopca.

Jedno crevo služi za isisavanje vazduha iz čašice čime se stvara vakum u njoj a

pomoću drugog se usisavaju uhvaćene cikade iz kečera u čašicu. Posle hvatanja

ekshaustorom, cikade se iz njega prebacuju u veći sud ili flašu gde se čuvaju.


-9-

Slika.7. Izgled ekshaustora Slika.8.Kečer i ekshaustor

Korišćeni su meteorološki podaci Centra za vinogradarstvo i vinarstvo iz Niša

i Republičkog Hidrometeorološkog Zavoda iz Beograda.

Dobijeni podaci biće iskorišćeni za izradu grafikona brojnosti populacija na

svakom pojedinačnom lokalitetu i za analizu u odnosu na meteorološke podatke.

Slika 9. i 10. Hvatanje cikada


-10-

6. USLOVI IZVO ðENJA ISTRAŽIVANJA ( Meteorološki uslovi)

Srednje vrednosti meteoroloških činilaca-izvedenih za jedan duži niz godina -

pokazuju da se regionalni prostor Niša nalazi u zoni uticaja umereno-kontinentalne

klime (topla i prilično suva leta i hladne i snegovite, ali ne i surove zime). Niška

kotlina pripada subbalkanskom nizu kotlina koji se proteže od Južne Morave prema

istoku sve do Plovdiva i Crnog Mora. Smeštena je izmeñu Svrljiških Planina na

severu, kristalaste Seličevice na jugu i najzapadniji ogranaka istočne zone mlado

nabranih planina na istoku. Od Jadranskog i Egejskog mora udaljena je oko 270 km

vazdušne linije, a od Crnog Mora oko 430 km. S obzirom na napred izložene fizičko-

geografske faktore Niš i njegov vinogradarski podrejon imaju takve klimatske

karakteristike, koje u sebi nose obeležje umereno-kontinentalne klime u oblasti

semiaridnog područja. (Balić, 1964).

Tabela 2. Analiza meteoroloških elemenata za pojavu bolesti i štetočina na vinovoj

lozi za period Januar-Oktobar 2006. god. (podaci Centra za vinogradarstvo i

vinarstvo, Niš-Brzi Brod).

2006ttttttttttttttttttt I II III IV V VI VII VIII IX X

Sred.dn.(t0) -7.4 1.4 7.0 12.6 17.3 20.2 28.8 21.1 16.3 13.4

Apsol.max. 9.2 19.2 35.0 39.3 39.3 40.1 42.2 41.9 21.0 19.8

Ap.min.(t0) -19.0 -19.0 -8.8 -2.0 0.8 5.5 13.7 13.3 9.8 -2.8

Padavine (mm) 4.2 3.2 8.1 10.2 7.5 24.1 3.6 20.6 15.6 18.6

Broj kišnih dana 6.0 8.0 14.0 11.0 8.0 8.0 8.0 11.0 8.0 10.0


-11-

Grafikon 1. Analiza meteoroloških elemenata za pojavu bolesti i štetočina na

vinovoj lozi za period Januar-Oktobar 2006. god. (podaci Centra za vinogradarstvo

i vinarstvo, Niš-Brzi Brod).

0.1

1

10

100

I II III IV V VI VII VIII IX

Meseci

Sred.dn.(t0)

Apsol.max.

Ap.min.(t0)

Padavine (mm)

Broj kišnih dana

6. 1. PADAVINE

Vrednost godišnjeg iznosa padavina u Nišu, na osnovu pedesetogodišnjeg

intervala merenja – iznosi 550mm, meñutim, ta količina padavina nije podjednako

rasporeñena kako po mesecima tako ni po godišnjim dobima. U smislu količine

padavina, najviše kiše pada u maju (71 mm ili 13%. Godišnjeg proseka), a najmanje u

martu i septembru (32 mm ili 6% godišnjeg proseka). Najkišovitije godišnje doba je

proleće sa prosečnom visinom 149mm, a naj suvlje zima sa 117 mm. (Balić, 1964).

Pogodnost nekog područja za gajenje vinove loze odreñuje se ne samo

ukupnom količinom padavina već i pravilnim rasporedom tokom godine. Područja u

kojima godišnje padne 600 – 800 mm padavina smatraju se pogodnim sa stanovišta

vlažnosti za uspešno gajenje vinove loze. Najneophodnije su dovoljne količine

padavina u fazi pred kretanje okaca, intezivnog porasta lastara i intezivnog porasta

bobica. U toku vegetacije uz pravilan raspored dovoljno je 400 – 600 mm padavina.


-12-

Tabela 3. Raspored padavina za maj, jun, jul, avgust, septembar i oktobar u periodu

istraživanja za Niš i okolinu (Podaci republičkog hidro – meteorološkog zavoda iz

Beograda )

Iz tabele 3. se jasno vidi da je količina padavina u periodu istraživanja

neravnomerno rasporeñena. Jul i septembar su bili deficitarni u padavinama a najveća

količina padavina je bila u avgustu kada je palo ukupno 113mm padavina. Posebno je

zanimljiva poslednja nedelja u avgustu kada je za kratko vreme pala velika količina

padavina skoro svakog dana u nedelji što je uz raspored temperature u tom periodu

verovatno uticalo na smanjenu aktivnost cikada i njihovu brojnost u vinogradima.

Početak septembra je obeležio sušni period koji je trajao od 2. do 19. septembra.

Ukupna količina padavina u toku vegetacionog perioda 2006 godine nije

bila dovoljna za optimalni rast i razviće vinove loze što je pogodovalo širenju bolesti i

štetočina.

2006 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 2

3 24 25 26 27 28

2

9 30 31 ∑

V 2 12 1 11 1 4 8 39

VI 29 4 4 29 2 15 6 4 1 94

VII 8 1 3 16 31

VIII 11 13 4 1 1 15 6 2 2 33 2 2 7 14 113

IX 1 1 2 2 3 6 15

X 1 19 9 8 37


-13-

6.2. TEMPERATURA VAZDUHA

Prema podacima apsolutno maksimalnim i minimalnim temperaturama izlazi

da u Nišu za vreme letnjeg perioda mogu biti vrlo visoke temperature, a za vreme

zime vrlo niske.

Razlike izmeñu srednjih, maksimalnih i minimalnih temperatura vazduha u

Nišu su najmanje zimi, a najveće leti. Svi meseci od avgusta do decembra topliji su od

prolećnih meseci, što je i sa fitobiološke i produkcijske tačke gledišta veoma

povoljno. (Balić, 1964 ).

Vinova loza se gaji u područjima srednjom godišnjom temperaturom od 9-

210C. Odvijanje svih životnih procesa vinove loze obavlja se u granicama optimalnih

temperatura. Za početak rada korenovog sistema neophodno su temperature od 100C.

Najniža srednja dnevna temperatura koja omogućava cvetanje vinove loze je od 12-

140C. Temperatura ispod optimalnih u svim fazama razvoja usporavaju procese

intenzivnog rasta lastara, cvetanja i zametanja, npr. Temperature niže od 150C.

Tabela . 4.Srednja dnevna temperatura vazduha za period istraživanja (maj- oktobar).

Graf.2. Srednja dnevna temperatura vazduha za period istraživanja (maj- oktobar).

02468

1012141618202224262830

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

M aj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar


-14-

7. REZULTATI ISTRAŽIVANJA

7.1. Morfologija štetočine

Odrasli insekt je dužine 4,5 – 6 mm. Mužjaci su manji (4,5-5 mm )od ženki

(5,2-6 mm ). Glava je izrazito trouglasta, sedefasto- bele boje, sa narandžasto- žutom

prugom ispred očiju. Pronotum sa dorzalne strane je sedefasto- beo, sa dve

narandžasto- žute poprečne pruge. Prednja krila su izdužena, tamno- smeña, sa

nekoliko belih ćelija. Sklopljena krila neznatno prelaze kraj abdomena. Na

poslednjem trbušnom segmentuističu u tamno- smeñe čekinje, koje prelaze zadnju

ivicu krila, (Sl.11. i 12. ).

Sl.11. i 12. Imago

Jaje je izduženo, lateralno spljošteno i lagano povijeno. Dužine 1- 1,5 mm i

širine 0,30 mm. Neposredno pre piljenja jaje je glatko i providno. Obojenost jajeta

varira od bledo- žute do tamno braon, u periodu pred kraj zime.

Tokom razvoja ima pet larvenih stupnjeva. Prva tri su žućkasto bele- boje.

Četvrti i peti stupanj imaju smeñe šare na dorzalnoj strani, sa vidljivim začecima krila.

U svim stupnjevima larve poseduju dve trouglaste crne mrlje na poslednjem trbušnom

segmentu. Ove pege se najbolje vide kod prvih larvenih stupnjeva L1 – L3. (sl.13).


-15-

Sl.13.larva 1. 3. i 5 stupnja

S.titanus Ball ima nepotpun preobražajni ciklus razvića (stadijum jajeta, pet

larvenih stupnjeva i odrastao insekt – imago). Larve presvlačenjem prelaze iz jednog

stupnja u drugi, a košuljica ostaje priljubljena uz list, tako da na osnovu njih možemo

ustanoviti prisustvo insekta. (sl. 14 i 15).

Sl.14 i 15. Košuljice – egzuvije na naličju lista v. Loze

Svi larveni stupnjevi i imago se hrane na naličju lista vinove loze. Hrane se

sisanjem sadržaja floema, pri čemu, ako se hrane na oboleloj biljci, mogiu usvojiti

fitoplazmu. Period razvića S.titanus od L1 do adulta iznosi 35- 40 dana. Period

inkubacije patogena (F.doree) u larvama, pre nego što one postanu infektivne, iznosi

tri do četiri nedelje. Shodno tome, sve larve koje se hrane na fitoplazmatičnim

biljkama postaju infektivne već na kraju L3 stupnja, a sposobnost da prenose

fitoplazmu zadržavaju do kraja života. Praktično svi larveni stupnjevi stariji od L3 i

imaga, koji su se hranili na fitoplazmatičnim biljkama, postaju prenosioci bolesti na

zdrave biljke.


-16-

7.2.CIKLUS RAZVOJA

Scaploidens titanus je univoltna vrsta. Ženke su sposobne (polno zrele) da

polažu jaja deset dana posle poslednjeg presvlačenja. Oploñena ženka odlaže jajašca

od kraja jula do kraja septembra pod koru dvogodišnjih izdanaka. Ženka koristeći

snažnu legalicu pravi ureze u gornjem delu žive kore. Urezi u kori su sa strane i u njih

ženka polaže dva, reñe više jaja.

Piljenje jaja počinje krajem maja i traje sve do početka jula sa maksimumom

početkom juna. Larveni razvoj traje oko 50 dana. Larve se odmah nakon izlaska sele

na donju stranu donjih listova, gde se praktično neprehidno hrane. Manji razvojni

oblici sišu hranu iz manjih nerava lista, dok se larve četvrtog i petog razvojnog

stupnja hrane i na debljim glavnim nervima. Imaga jednako uzimaju hranu iz lisnih

nerava, ali i iz lisnih peteljki i zelenih još ne lignificiranih izbojaka. Cikada uzima

hranu skoro isključivo iz floema ksilema ili čak dopiru do u sam ksilem (sl.18)

S.titanus je u Evropi, kao i u svojoj domovini Americi, izraziti monofag, što

znači da se hrani biljkama iz roda Vitis. F.doree prezimljava u zaraženim čokotima.

Larva ili odrasli insekt usvajaju fitoplazmu, i tek posle četiri do pet sedmica

inkubacije u insektu, patogen može biti prenet na zdravu vinovu lozu. Fitoplazme se

ne prenose preko jaja vektora. Inokulisane zdrave biljke ispoljavaju simptome tek

sledeće vegetacije.

Sl.16. i 17. Žute ploče sa ulovljenim cikadama


-17-

Sl. 18. Umnožavanje i prenošenje fitoplazme putem cikade S. titanus

Na slici 18. prikazan je ciklus prenošenja fitoplazme sa zaraženih na zdrave

biljke vinove loze putem cikada i njeno umnožavanje u telu cikada. Zdrave jedinke

cikada sišu sok iz floema listova zaraženih biljaka i na taj način unose u sebe

fitoplazmu. U njihovim pljuvačnim žlezdama fitoplazma prolazi kroz latentni period

posle koga dolazi do umnožavanja i sistemične infekcije cele jedinke. Hraneći se dalje

na zdravim biljkama zaražena cikada prenosi fitoplazmu na zdravu biljku u kojoj

dolazi do njenog ponovnog umnožavanja. Bolesna biljka predstavlja novi izvor

zaraze, sa koga se dalje nastavlja ciklus umnožavanja i prenošenja fitoplazme, čime je

zatvoren epidemiološki krug zaraze.


-18-

7.3.RASPROSTRANJENOST U SIĆEVAČKOM KRAJU

Opština grada Niša Pantelej u kojoj se i nalazi Sićevačko vinogorije, je od

strane Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Republike Srbije

proglašena kao karantinsko područje zaraženo fitoplazmom vinove loze Flavescence

doree. Na teritoriji ove opštine postavljene su žute ploče Csamon N, na pet lokacija u

selima Sićevačkog kraja, radi praćenja brojnosti populacije Scaphoideus titanus Ball.

To su sledeće lokacije: Sićevo (potez Borujevo), Malča, Ostrovica (zaseok sv.Petka),

Matejevac i Ostrovica (selo).

Vizuelnim putem praćen je početak piljenja larvi u prirodnim uslovima u

zasadima vinove loze. Prvoispiljene larve zapažene su u vinogradima Sićevačkog

kraja, 25.maja 2006. godine. U vreme piljenja, larve nisu infektivne a infektivnost

stiču samo ako se hrane obolelim lišćem vinove loze fitoplazmom Flavescence doree,

koju zatim prenose na zdrave biljke. Tokom vegetacije vinove loze praćen je razvoj

larvenih stadijuma, radi odreñivanja roka prskanja hemijskim sredstvima i njihovog

suzbijanja.

Prve žute ploče su postavljene 22.juna 2006. godine na prva tri lokaliteta a

zamenjene su 12.jula na sve tri lokacije (slika br.16.i 17). od 20.juna broj lokaliteta je

povećan na pet od tada su one menjane redovno na svakih 15 dana do kraja

istraživanja.

Prilikom vizuelnog pregleda tokom vegetativnog perioda vinove loze skoro u

svim vinogradima Sićevačkog kraja zapažena je pojava larvi, različitih larvenih

stupnjeva od L1 do L5. njih je teško uočiti jer se nalaze na naličju lišća i pri

najmanjem pokretu lišća prebacuju se na drugo mesto. Najveća aktivnost odraslih

insekata je u kasnim večernjim i ranim jutarnjim časovima. Brojnost cikada je varirala

od lokaliteta do lokaliteta, ali je u svim lokalitetima bila velika bez obzira na način

uzgoja vinove loze, primenjene agrotehnike, ekspozicije terena, gajenih sorti i ostalih

faktora (uslova) pa čak i hemijskih mera zaštite koje su bile organizovane za njeno

suzbijanje.

Predpostavka da je S.titanus prisutan u Sićevačkom kraju i to u velikom broju,

na kraju ovog istraživanja pokazala se tačnom a rezultati istraživanja za svaki lokalitet

posebno su sledeći:


-19-

7.4. DINAMIKA LOVLJENJA CIKADA U PERIODU OD VI DO X MESECA

Tabela 5. Spisak cikada sa lokaliteta Niš-2006.(Ivo Toševski, Institut za zaštitu bilja

i životne sredine-Beograd).

22.06.-12-07. 12.07.-27.07.

22.07.-27.07.

27.07.-13.08.

13.08.-27.08.

27.08.-10.09.

10.09.-23.09

23.09.-15.10.

Sićevo 6 S. titanus 33 S. titanus

53 S. titanus 1 Dyctiophara europea 4 Neoaliturus fenestratus

65 S. titanus 1 Dyctiophara europea 1 Strictosephala bisonia

5 S.titanus 7 S. titanus

9 S. titanus

Ostrovica 1 2 Dicranotropis hamata

18 S. titanus

24 S. titanus

44 S. titanus 1 Dyctiophara

48 S. titanus 12 S.titanus 13 Titanus 1 rogata

3 S. titanus 4 Neoaliturus fenestratus 2 Phylenus spumarius 1 Cixius sp.

Ostrovica 2 2 S. titanus 28 S. titanus 107 S. titanus 50 S. titanus

55 S. titanus 1 Cixius

26 S. titanus 10 Neoaliturus fenestratus 3 Cixius

Malča 2 Dicranotropis hamata

2 Hyalesthes obsoletus

0 S.titanus 9 S. titanus 5 Neoaliturus fenestratus

19 S. titanus 1 S. titanus 5 S. titanus

2 S. titanus 1 Cicadela viridis

Matejevac 12 S. titanus 24 Neoaliturus fenestratus

70 S. titanus 1 Aligydius atomarius 4 Neoaliturus fenestratus

70 S.titanus 48 S. titanus 6 Neoaliturus fenestratus 1 Cixius sp.

10 S. titanus

5 S. titanus 6 Neoaliturus fenestratus 1 Cixius sp.

Aleksandrovo

15.08.-15.10 1 Cixius

Na osnovu podataka iz tabele 5. vidi se da je na području sićevačkog vinogorja

utvrñen veći broj vrsta cikada. Meñutim iz literaturnih podataka do sada je kao jedini

poznati vektor fitoplazme Flavescence doree dokazana S.titanus koja je i najbrojnija.


-20-

7.4.1. Lokalitet Sićevo

Vinograd se nalazi u potezu „Borujevo“ na nadmorskoj visini 488 m, površine

je 0.25 ha, ekspozicija mu je istočna. Starost vinograda je oko 35 godina a način

uzgoja špalirski. Sorte koje se gaje su Plovdina (50%) i Prokupac (50%). Za

suzbijanje štetočina u vinogradu korišćen je samo Megathrin i to sredinom jula.

Tabela 6. Dinamika lovljenja cikada u lokalitetu Sićevo

Period zamene ploča 22.06.-12.07.

12.07.-27.07.

27.07.-13.08.

13.08.-27.08.

27.08.-10.09.

10.09.-23.09.

23.09.-15.10.

Broj uhvaćenih cikada 6 33 53 65 5 7 9

Grafikon 3. Dinamika lovljenja cikada u lokalitetu Sićevo

0

10

20

30

40

50

60

70

22.06.-12.07.

12.07.-27.07.

27.07.-13.08.

13.08.-27.08.

27.08.-10.09.

10.09.-23.09.

23.09.-15.10.

Meseci

Br.

uh

vać

enih

cik

ada

Broj uhvaćenih cikada

Analizom podataka iz tabele 6 vidi se da je najveća aktivnost i broj ulovljenih

cikada u lokalitetu Sićevo u toku avgusta a da se njihov broj naglo smanjuje u

septembru. Posebno je izražen pad brojnosti u periodu krajem avgusta-početak

septembra a zatim njihovo potupno ali blago povećanje tokom sepetembra. To je

najverovatnije povezano sa padom temperature u tom periodu a takoñe i velikom

količinom padavina koje su pale u tom vremenu. Na taj način je smanjena aktivnost

cikada i njihov let a samim tim i broj ulovljenih jedinki na žutim pločama. Sušni


-21-

period u toku septembra omogućio je da se njihova aktivnost i broj poveća ali ne u toj

meri kao tokom avgusta, jer su bile pri kraju svog životnog ciklusa.

7.4.2. Lokalitet Ostrovica (zaseok Sveta Petka)

Površina vinograda je 0.75 ha, nalazi se na nadmorskoj visini od 337 m.

Starost vinograda je oko 35 godina, ekspozicija –južna, način uzgoja-špalirski. Od

sorti gaje se Frankovka oko 70% i Župljanka oko 30%. U toku vegetacije nisu

korišćeni insekticidi.

Tabela 7. Dinamika lovljenja cikada u lokalitetu Ostrovica (zaseok sveta Petka).


12.07.-27.07.

27.07.-13.08.

13.08.-27.08.

27.08.-10.09.

10.09.-23.09.

23.09.-15.10.


Grafikon 4. Dinamika lovljenja cikada u lokalitetu Ostrovica (zaseok sveta Petka).

0

10

20

30

40

50

60

22.06.-12.07.

12.07.-27.07.

27.07.-13.08.

13.08.-27.08.

27.08.-10.09.

10.09.-23.09.

23.09.-15.10.

Meseci

Br.

uh

vać

enih

cik

ada


Iz tabele 7 i sa grafikona 4 se može videti da se tokom letnjih meseci broj

ulovljenih cikada blago povećao, da bi se zatim krajem avgusta i početkom septembra

naglo smanjio, što je identično sa rezultatima zabeleženim u lokalitetu Sićevo. U tom

periodu kao što je već rečeno je zabeležen pad temperature praćen većom količinom

padavina u toku nekoliko dana. Iz ovoga proizilazi da je za aktivnost cikada veoma


-22-

bitna toplota i da se pri većoj temperaturi njihova aktivnost povećava a pri nižoj

smanjuje. Takoñe, s obzirom da na ovom lokalitetu nisu uopšte korišćeni insticidi za

suzbijanje cikada, bilo je i očekivano da se ulovi ovako veliki broj jedinki na žutim

pločama koje su postavljene na ovom mestu.

7.4.3. Lokalitet Malča

Vinograd se nalazi na nadmorskoj visini od 385 m. Površina vinortada je 0.40

ha, starost 4 godine, ekspozicija severna, način uzgoja-špalirski. Jedina sorta koja se

uzgaja u vinogradu je Frankovka. Primenjivane su sve agrotehničke mere a u oblasti

zaštite korišćeni su insekticidi u više navrata, u prvom redu talstar 50 E i to

polovinom maja i 25 juna, i megatrin, sredinom jula.

Tabela 8. Dinamika lovljenja cikada u lokalitetu Malča


12.07.-27.07.

27.07.-13.08.

13.08.-27.08.

27.08.-10.09.

10.09.-23.09.

23.09.-15.10.


Grafikon 5. Dinamika lovljenja cikada u lokalitetu Malča

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

22.06.-12.07.

12.07.-27.07.

27.07.-13.08.

13.08.-27.08.

27.08.-10.09.

10.09.-23.09.

23.09.-15.10.

Meseci

Br.

uh

vać

enih

cik

ada



-23-

Iz grafikona 5 se vidi da je oblik linije koja prikazuje dinamiku lovljenja

cikada na ovom lokalitetu približno ista kao i na prethodna dva. Što znači povećanje

broja ulovljenih cikada od početka prema sredini leta a naročito u avgustu a zatim

opadanje ovog broja krajem avgusta i na početku septembra a zatim ponovno ali blago

povećanje krajem leta. Meñutim, velika je razlika u broju ulovljenih cikada izmeñu

ovog i prva dva lokaliteta. Dok je u Sićevu i Ostrovici broj ulovljenih cikada bio dosta

veliki u proseku oko 50 po ploči, ovde je ovaj broj bio zanemarljiv, skoro simboličan,

pa čak je na jednoj ploči bio jednak nuli tj.nije ulovljena nijedna cikada. Za ovo

postoje nekoliko razloga: Prvo, od svih lokaliteta, vinograd u Malči je najmlañi,

odnosno zasnovan je pre četri godine. Od ostalih vinograda odvojen je njivama sa

žitaricama, voćnjacima i baštama. U njemu se intezivno primenjuju sve agrotehničke

mere u pravilnim rokovima. Drugo: Mere hemijske zaštite su primenjene na vreme i u

nekoliko termina što je dovelo do smanjenja brojnosti cikada, naročito posle tretiranja

sredinom jula. I treće: ekspozicija vinograda je severna što najverovatnije ima uticaj

na brojnost cikada na toj strani s obzirom da se ona sporije zagreva u jutarnjim

časovima kad je njihova aktivnost najveća, a takoñe, najmanje je izložen zagrevanju i

sunčevim zracima u toku dana. Pa samim tim predstavlja i manje privlačnu sredinu za

naseljavanje cikada.

Sve ovo mora se imati u vidu a naročito mere hemijske zaštite, ukoliko se želi

kontrola nad vektorima fitoplaze odnosno njihovo efikasno suzbijanje.

7.4.4. Lokalitet Matejevac

Vinograd ima površinu 0.30 ha, način uzgoja je špalirski, ekspozicija južna.

Starost vinograda je šest godina a gaje se sledeće sorte: najviše Vranac 90%, pa zatim

Smederevka i na kraju Kardinal.u vinogradu se primenjuju sve agrotehničke mere pa i

mere nege i zaštite. Meñutim, sa istočne, duže strane parcele nalazi se zapušteni

vinograd, zarastao u korov i u lošem stanju u kome se fitoplazma proširila na skoro

sve čokote. Takoñe, u neposrednoj blizini nalazi se još nekoliko zapuštenih vinograda

to je sve uticalo da broj ulovljenih cikada bude relativno dosta veliki.

Tabela 9. Dinamika lovljenja cikada u lokalitetu Matejevac


27.07.-13.08.

13.08.-27.08.

27.08.-10.09.

10.09.-23.09.

23.09.-15.10.

Broj uhvaćenih cikada 12 70 70 48 10 5


-24-

Grafikon 6. Dinamika lovljenja cikada u lokalitetu Matejevac

0

10

20

30

40

50

60

70

80

20.07.-27.07.

27.07.-13.08.

13.08.-27.08.

27.08.-10.09.

10.09.-23.09.

23.09.-15.10.

23.09.-15.10.

Meseci

Br.

uh

vać

enih

cik

ada


U toku vegetacije korišćeni su sledeći insekticidi: Oleo-metion za zimsko

tretiranje, perfektion 5. maja, fastak 5. juna i megatrin 15. jula. I pored višestruke

primene insekticida, broj ulovljenih cikada je bio veliki iz gore pomenutih razloga, što

navodi na zaključak da se mere hemijske zaštite i suzbijanja vektora fitoplazme

moraju sprovoditi redovno na celoj teritoriji i u svim vinogradima, da bi se došlo do

očevidnih rezultata.

7.4.5. Lokalitet Ostrovica (selo)

Vinograd se nalazi na nadmorskoj visini 350 m. Površina vinograda je 0.15 ha,

ekspozicija jugo-istočna, način uzgoja-špalirski. Gaji se Plovdina a nisu korišćeni

insekticidi. Starost vinograda je oko 20 godina.

Tabela 10. Dinamika lovljenja cikada u lokalitetu Ostrovica (selo)


27.07.-13.08.

13.08.-27.08.

27.08.-10.09.

10.09.-23.09.

23.09.-15.10.

Broj uhvaćenih cikada 2 28 107 50 55 26


-25-

Grafikon 7. Dinamika lovljenja cikada u lokalitetu Ostrovica (selo)

0

20

40

60

80

100

120

22.07.-27.07.

27.07.-13.08.

13.08.-27.08.

27.08.-10.09.

10.09.-23.09.

23.09.-15.10.

23.09.-15.10.

Meseci

Br.

uh

vać

enih

cik

ada


Iz podataka u tabeli 10. može se zaključiti da je na ovom lokalitetu broj

ulovljenih cikada najveći u odnosu na ostale. Takoñe, vizuelnim pregledom je

ustanovljeno da je procenat zaraženih biljaka fitoplazmom F.doree veliki i da je ceo

vinograd pred izumiranjem. Nameću se dva razloga zbog čega je to tako. Prvi je da se

gaji sorta koja je veoma osetljiva prema ovoj bolesti a to je Plovdina. A drugi, još

karakterističniji je da nije upotrebljen nijedan insekticid u toku cele vegetacije a kamo

li u vreme preporuke za suzbijanje cikada, vektora ove bolesti. Uz ostale mnogobrojne

razloge kao što su npr.ekstenzivan način proizvodnje u celom Sićevačkom kraju i

velika rascepkanost poseda, sve je to dovelo do toga da rezultati budu kao što su

navedeni uz opasnost da budu još gori u narednim godinama.


-26-

8. DISKUSIJA Fitoplazma Flavescence doree se nalazi na ERRO A2 listi karantinskih

bolesti, zbog rizika od širenja u zemlje gde su bolesti žutila vinove lize nepoznate.

Širenje se obavlja vektorima i inficiranim sadnim materijalom vinove loze. Dinamika

spontanog širenja fitoplazme vektorom u toku jedne godine iznosi 5-10 km

(www.erro.org./ QUARANTINE/ /bacteria/ Flavescence dorre/ PHYR64 ds. Pdf. ).

Širenje na udaljena područja je preko sadnog materijala. Sadnice najčešće

ne pokazuju simptome, ali u sebi nose jaja vaktora i mogu biti zaražene fitoplazmom,

čime se zatvara epidemiološki krug na novom lokalitetu. Znači, pored suzbijanja

vektora, za kontrolu fitoplazme je važna i kontrola sadnog materijala. Postoje velike

razlike u osetljivosti izmeñu sorti vinove loze. Neke sorte mogu biti otpornije na

infekciju. Meñutim, Kuzmanović et al. (2006) su dokazali da je najveći broj sorti koje

se gaje kod nas osetljiv. Prema ovoj bolesti veoma veliku osetljivost je ispoljila sorta

plovdina koja se gaji u Sićevačkom kraju.

Najnovijim istraživanjima utvrñeno je da osim vinove loze postoje i drugi

alternativni domaćini fitoplazme. Tako su Mitrović et al. (2006) konstatovali

prisustvo ove fitoplazme na biljci Pavitini ili na Beloj lozi (Clematis vitalba,

Vitaceae) u okolini sela Sićeva (Niš) i Tuleša (Aleksandrovac). Na taj način, moguće

je stvaranje novih epidemioloških lanaca sa cikadama lokalnog staništa, pa je zbog

toga obavezno i njeno uništavanje.

Ključno u kontroli zlatastog žutila vinove loze je, sem sadnje zdravog

sadnog materijala i uništavanje divlje loze i suzbijanje insekata prenosilaca fitoplazme

prouzrokovača zlatastog žutila. Praćanje dinamike piljenja cikada znači da se utvrñuje

pojava larve L3 je infektivna. U ovaj stadijum larve ulaze tokom juna (zavisno od

vremena piljenja i kretanja vegetacije), (www. Chem. Bg.ac.yu./ , / mario /

scaphoidens /.

Strategija suzbijanja cikade Scaphoidens titanus Ball na nekoj teritoriji

zavisi i od utvrñene fotosanitarne situacije na svakom lokalitetu, kao i od samog

karaktera gajenja vinove loze. U ugroženim regionima Italije i Francuske, suzbijanje

vektora F.doree je organizovano putem obaveznih naredbi i preciznih upustava

fitosanitarnih službi na terenu, u cilju praćenja prisutnosti vektora fitoplazme i

početnih simptoma infekcije na biljkama. Tako je širenje F.doree u Francuskoj

zaustavljeno. Zbog rigoroznih mera zaštite protiv vektora koje su u toku 1995. godine


-27-

bile sprovedene na 25.000 ha pod vinovom lozom. Suzbijanje prezimljujućih jaja i

novoispiljenih larvi i imaga se pokazalo kao jedini efikasan način zaštite. Kontrola je

olakšana time što je Scaphoidens titanus monofag i ima samo jednu generaciju

godišnje.

Vizuelnim putem praćen je početak piljenja larvi u prirodnim uslovima na

području sela Sićeva i okoline. Prvoispiljene larve zapaženu su u vinogradima

Sićevačkog kraja 25.05.2006. godine. Tokom vegetacije vinove loze praćen je razvoj

svih larvenih stupnjeva, radi odreñivanja roka tretiranja hemijskim sredstvima i

njihovog suzbijanja. Preporuka stručne službe Centra za vinogradarstvo i vinarstvo iz

Niša bila je da prvo tretiranje bude oko četiri nedelje posle početke eklozije, odnosno

piljenja prvih larvi u vremenu od 23- 25 juna. Drugo tretiranje treba obaviti 2-3

nedelje posle prvog. Ova dva tretiranja imala su za cilj da suzbiju larve ove štetočine

koje se posle piljenja nalaze u blizini čokota gde su se ispilile tj. na naličju lista gde se

hrane.

Naročito treba da budu dobro istretirani listovi koji se nalazi bliže zemlji, jer

se na njima najčešće i nalaze larve ove štetočine. Treće tretiranje obavlja se 30 dana

posle drugog i ima za cilj da zaštiti vinograde od naleta odraslih insekta koji doleću iz

vinograda u kojima nije obavljena zaštita.

Za suzbijanje cikade vinove loze Scaphoidens titanus Ball, preporučeni su

insekticidi na bazi piretroida, organo- fosfata i karbamata: talstar 10- EC, 0,05%,

fenitrotion 50- SC, 0,15%; megatrin 2,5 EC- 0,10%,; ripcord 20- EC, 0,02%; fastac

10- SC, 0,01%, nurelle-d, 0,05%, lebaycid EC 50- 0,15% i drugi. Alternativni način

suzbijanja je primena Mineralnog ulja pre pucanja pupoljka da bi se uništila jaja

insekta.

Takoñe, treba sprečiti da se položena jaja cikada na kalemovima prenose u

područja u kojima vektor nije prisutan. U područjima u kojima je cikada već prisutna,

treba strogo voditi računa o zdrastvenom stanju sadnog materijala. Za to bi bilo

najkorisnije da se zakonom regulisan promet sadnog materijala striktno poštuje.


-28-

9. ZAKLJU ČAK

Na osnovu rezultata istraživanja prisustva vektora fitoplazme zlatastog žutila

vinove loze Flavescence doree u Sićavačkom kraju, broja vrsta i njihove brojnosti i

aktivnosti mogu se izvesti sledeći zaključci:

Vektori fitoplazme F.doree prouzrpkovača zlatastog žutila vinove loze

su zajedno sa njom prisutni u Sićavačkom kraju, već duži niz godina.

Brojnost cikada može varirati od vinogorja do vinogorja kao i od

pojedinačnih vinograda unutar vinogorja, ali je u najvećem broju slučajeva njihova

brojnost velika i utiče na jačinu zaraženosti vinograda ovom bolešću.

Brojnost cikada zavisi od mnogih faktora kao što su na primer meteorolški i

agrotehnički uslovi proizvodnje i ona se menjala u periodu istraživanja u zavisnosti od

toga kako su se menjali faktori koji utiču na njihovu brojnost i aktivnost.

Najveći broj cikada ustanovljen je u vinogradima sa ekstenzivnim načinom

proizvodnje, slabom primenom agrotehničkih mera nege i zaštite kao i onima koji su

se graničili sa zapuštenim vinogradima.

Suprotno, najmanji broj cikada je ulovljen u vinogradu koji je bio izolovan

tj. od ostalih prostorno odvojen, njivama, voćnjacima i baštama, što ukazuje na

njihovuo otežano širenje u takvim uslovima.

Utvrñena je i velika zavisnost broja i aktivnosti cikada od meteoroloških

uslova sredine tj. od količine padavina i temperature vazduha u pojedinim periodima u

toku istraživanja. Utvrñena je povećana aktivnost i porast broja ulovljenih cikada,

proporcionalno sa porastom temperature i smanjenjem količine padavina i obrnuto

proporcionalna u suprotnom odnosno, sa padom temperature vazduha i povećanjem

padavina.

Primećena je i zavisnost broja ulovljenih cikada u pojedinim vinogradima od

ekspozicije terena na kojima se oni nalaze tj. veći broj ulovljenih cikada je u

vinogradima koji se nalaze na južnim padinama više izloženim dejstvu sunčane

insolacije u odnosu na one na severnim strana, što je u vezi sa predhodnim odnosno sa

količinom toplote koju one dobijaju.

S obzirom na činjenicu da je u većini lokaliteta u kojima je vršeno

istraživanje, ulovljen veoma veliki broj broj cikada na celom području Sićevačkog

vinogorja u toku celog perioda istraživanja, postavlja se opravdano pitanje o

bodućnosti ovog vinogradskog kraja i proizvodnje grožña i vina u njemu. Ukoliko se

ne preduzmu hitne i sveobuhvatne mere za suzbijanje ove bolesti i njenih vektora


-29-

njegova sudbina i sudbina gajenja vinove loze na ovom prostoru biće neizvesna (sl.19

i 20).

Možda je najbolje rešenj, iznalaženje otpornih sorti vinove loze, ukoliko takve

postoje.

Sl. 19 i 20. Iskrčeni vinogradi u ataru sela Sićeva (potez borujevo)


-30-

10. LITERATURA

1. Desančić ,M., Krnjajić, S., (2005), Strategija suzbijanja Scaphoideus titanus Ball,

VII Savetovanje zaštitara Srbije, Zbornik rezimea, 133-135, Soko Banja.

2. Duduk, B., Botti, S., Ivanović, M., Krstić, B., Dukić, N., Bektacaini,A. (2004) :

Identification of Phytorlasmas Associated with Grapevine Yellows in Serbia.

Journal of Phytopathalogy, 152; 575- 579.

3. Krnjajić, S., Mitrović, M., Cvrković, T., Milićević, J., Toševski, I. ( 2006 ) :

Rasprostranjenje Scaphoideus titanus Ball (Auchenorrhyncha, Cicadellidae)

vektora fitoplazme vinove loze Flavescence doree. Zbornik rezimea radova

sa VIII Savetovanja o zaštiti biljaka, 116, Zlatibor.

4. Kuzmanović, S., Ivanović,Ž., Starović, M., Živković, S., Jošić, D., ( 2006 ) :

Sorte vinove loze domaćini Flavescence doree fitoplazme u Srbiji. Zbornik

Rezime radova sa VIII Savatovanja o zaštiti bilja, 103- 104, Zlatibor.

5. Magud.B., Ttoševski, I. (2004 ): Scaphoideus titanus Ball. (Homoptera,

Cicadellidue):Nova štetočina u srbiji. Biljni lekar , Novi Sad, 32( 5),348-352.

6. Mitrović,M., Mili ćević, J., Cvrković, T., Krnjajić, S., Borgo, M, Angelini, E,

Toševski, I, (2006 ): Ditekcija fitoplazme zlatastog žutila vinove loze Flavescence

doree u populacijama pavitine Clematis vitalba (Vitaceae ) U Srbiji. Zbornik

rezimea radova sa VIII Savetovanja o zaštiti bilja, 106- 107, Zlatibor.

7. Petrović, M.Gradimir, (2005 ): Cikada vinove loze Scaphoideus titanus Ball.

Najopasnija štetočina u našim vinogradima, Centar za vinogradarstvo i vinarstvo

Niš.

8. Petrović, G., Krnjajić, S., Radojević, I., Ranković, B., Ristić, M., Ćirković, B.

(2006): Brojnost populacije Scaphoideus titanus Ball. u matejevačkom i sićevačkom

Vinogorju 2005.godine. Zbornik radova sa XI Savetovanja o biotehnologiji, 345-

350, Čačak.


-31-

11. BIOGRAFIJA

Nenad Živković roñen je 26.02.1976. godine u Gnjilanu, AP Kosovo i Metohija,

Republika Srbija. Osnovnu školu i Gimnaziju završio je u rodnom gradu sa odličnim

uspehom. Poljoprivredni fakultet u Prištini, smer ratarski upisao je školske 1994/95, a

završava 2000. godine sa prosečnom ocenom 8,13. Školske 2000/01 upisuje

magistarske studije, a 2004/05. specijalističke studije iz zaštite bilja na

Poljoprivrednom fakultetu u Lešku.

Trenutnoradi kao stručno lice u poljoprivrednoj apoteci u Novom selu blizu

Niša.

Documents

Specijalisti čki rad: Nenad Živkovi ć - Ni-kel.com · imaga. Na osnovu sakupljenog i odgajenog materijala izvršena je determinacija. (Biljana Magud, Ivo Toševski, 2004 ). Specijalisti