SPECIJALNI PRILOG 6 - odbrana.mod.gov.rs prilog/6/006_011_Vojnomedicinska... · dobre nade sle}e na bawi~ki plato. Iako tome ima ~etvrt veka, velelepno arhitektonsko ... Ali nije

SPECIJALNI PRILOG 6

Na hiqade je skra}enica koje se svakodnevno upotrebqavaju, alinijedna nije kod nas tako poznata i izgovarana s toliko po{tovawa

kao – VMA. Ta tri slova decenijama su prepoznatqiv simbol zadobru nadu, pouzdanog ~uvara zdravqa, neumornog nau~nika i

istraìva~a. Generacije ratnika medicine utkale su najboqi deosebe u tradiciju ustanove dugu vi{e od 160 godina. Mukotrpan mar{

preko mnogih frontova, u najteìm uslovima dokazanopo`rtvovawe, znawe, hrabrost i humanost donosili su ugled

ustanovi. Na takvim temeqima podignuta je dana{waVojnomedicinska akademija, hram zdravqa, kako se ~esto kaè,

~iji pripadnici na upe~atqiv na~in brane ~ast vojni~ke uniformei belog mantila.

S MMNOGO SSIMBOLATRI SSLOVA

VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJA: PUTEVI ZDRAVQA, NAUKE I PARTNERSTVA

321. mart 2006.

N

S

P

a{ veliki pesnik Du{ko Radovi}, ~ovek visprenog duhai tople re~i, osmatrao je prestonicu i sa vrha Beogra|ankeslao svoje duhovite i dugo prepri~avane poruke. Ranihosamdesetih govorio je kako prestonica dobija novi ukras uvidu velikog belog objekta svemirske lepote, koji s punodobre nade sle}e na bawi~ki plato.

Iako tome ima ~etvrt veka, velelepno arhitektonskozdawe Vojnomedicinske akademije i daqe pleni pa`wusvojom veli~inom i izgledom. Objekat ima oko 180.000kvadratnih metara, vi{e od 60 razli~itih tehni~ko-tehnolo{kih sistema, {est hiqada prostorija koje povezujelavirint hodnika duìne osam kilometara. Potro{wavode, struje i toplotne energije ravna je potro{wi GorwegMilanovca, na primer. îtav kompleks nalazi se napovr{ini od 21 hektara.

To je pogled spoqa. I dok se pribliàvamo unutra{wemprostoru, pred nama je slavna istorija: tradicija duga vi{eod 160 godina, ~iji koreni seù do osnivawa prve Vojnebolnice 1836. godine. Potom sledi novi period organizacijevojnog saniteta, koji po~iwe 2. marta 1844, kada je knezAleksandar Kara|or|evi} potpisao Uredbu o formirawuCentralne vojne bolnice. Tim datumom se obeleàva DanVMA. Devet godina posle smene vekova, dobija novo ime –Op{ta vojna bolnica. Seli se u tada najsavremenije zdawena Balkanu, du` i iza sada{we Pasterove ulice. Wenilekari i drugo osobqe bi}e okosnica vojnog saniteta u zlomvremenu balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.Po`rtvovano su zbriwavali rawenike i narod u zbegovima,delili sudbinu saboraca tokom iscrpquju}ih mar{eva, urovovima, juri{ima... Ista slika ponovila se uantifa{isti~kom ratu od 1941. do 1945. godine.

Na temeqima Glavne vojne bolnice formirana jeVojnomedicinska akademija 1950. godine. Postala je nesamo najvi{a vojna zdravstvena ve} i nau~noistraìva~kaustanova i centar za poslediplomske studije po svimuniverzitetskim standardima.

Danas je VMA podjednako zdravstvena i nau~nainstitucija u kojoj se obavqaju visokostru~na ispecijalisti~ka dijagnostika, klini~ka istraìvawazna~ajna za podizawe kvaliteta nastave iz oblastimedicine, farmacije, stomatologije, psihologije, biologije,molekularne biologije, veterine i fizi~ke hemije.

ogledajmo unutar zdawa: odgovoran rad, primetan redi neophodna disciplina. Tu su 1.200 bolesni~kih kreveta,raspore|enih u 27 klinika, 17 instituta, 18 nastavno-nau~nih katedri i nastavno-nau~no ve}e, ve}eposlediplomskih studija, ve}e za nau~noistraìva~kudelatnost, i drugi stru~ni organi.

U proseku godi{we se hospitalizuje oko 30.000pacijenata, obavi vi{e od pola miliona specijalisti~kihpregleda, 20.000 hirur{kih intervencija... U svakomtrenutku na specijalizaciji se nalazi 400 stru~waka izsvih oblasti medicine, neprekidno se rade i branedoktorske disertacije i magistarski radovi. Na VMA radi160 profesora, vi{e od 150 doktora nauka, 70 magistaranauka, docenata i drugih stru~waka sa nastavno-nau~nimili nau~nim zvawima. U institutima radi znatan brojdrugih stru~waka – hemi~ara, fizi~ara, biologa,

veterinara, inìwera... Postoji bolni~ko-informacionisistem sa stru~wacima informatike, koji svekolikeaktivnosti VMA integri{u u kompjutersku mreù.

Po svojoj odrednici ustanova je najpre vojna, a tome uprilog ide i {kolovawe generacija rezervnih oficirasanitetske slu`be, koji su tamo pro{irili svoja znawa istekli neophodno iskustvo. Da je re~ o zna~ajnom kadrupokazalo je vreme najteìh isku{ewa pred kojim senalazila razu|ena odbrambena struktura na{e zemqe.

Naravno, tako velikom i raznovrsnom gradu zdravqa inauke neophodna je mo}na logistika. Pripremawe hrane,lekova, odràvawe mo}nih ure|aja, snabdevaweenergentima i jo{ mnogo toga jeste uslov da svefunkcioni{e prema planu.

Vojnomedicinska akademija je dugo i uporno gradilaugled u zemqi, Evropi i svetu. Odli~ne veze i saradwa sasli~nim ustanova {irom planete svakodnevno seuspostavqaju i neguju. Objavqeno je na hiqade stru~nih inau~nih radova u doma}im, stotine u stranim uglednim~asopisima. Napisane su brojne kwige. Radovi nau~nika saVMA na hiqade puta su citirani u svetskoj literaturi, {toje vrhunsko merilo dostignu}a.

vake godine nekoliko desetina lekara odlazi nausavr{avawe u inostranstvo, od Japana do SAD, a oko 500stru~waka razli~itih profila iz drugih ustanova sti~enova znawa i iskustvo na VMA. U tom periodu VMAorganizuje ~etrdesetak zna~ajnih nau~nih kongresa,simpozijuma, seminara, stru~nih sastanaka na kojima seokupqaju vrhunski stru~waci.

Zahvaquju}i vi{edecenijskom usavr{avawu,visokostru~nom kadru, rezultatima nau~noistraìva~kograda i ste~enom ugledu, VMA je odlukom Ministarstvazdravqa Republike Srbije odre|ena za sedi{teNacionalnog centra za transplantaciju organa. Na VMA jesme{ten i Nacionalni centar za transplantaciju jetre. To je jedina ustanova kod nas u kojoj se transplantirajuko{tana sr` odraslih osoba i u kojoj postoji Nacionalnicentar za kontrolu trovawa. Sredinom pro{le godineotvoren je Centar za dnevnu hirurgiju, jedini te vrste uSrbiji i Crnoj Gori.

Kao najve}a medicinska i akademska ustanova u zemqi,osim {to zbriwava profesionalne pripadnike Vojske,VMA sistematskim pregledima zaposlenih i le~ewemmenaxerskih timova pruà usluge velikim kompanijama, alii sportskim klubovima, na{im dràvqanima u dijaspori,strancima, ~lanovima diplomatsko-konzularnihpredstavni{tava, predstavnicima me|unarodnihorganizacija...

Uprkos mnogim te{ko}ama, VMA nastoji i uspeva uambicioznim planovima, me|u kojima je nazna~ena liderskapozicija na poqu medicine u regionu. Na taj na~indoprinosi ugledu na{e zemqe i wenim nastojawima da se{to brè i potpunije ukqu~i u evroatlantske integracije. A poqe medicine, nau~nih dostignu}a i prate}ih uspehanajboqa su preporuka svetu i prizma kroz koju sesagledavaju partnerske mogu}nosti zemqe i wenihpotencijala.

Branko KOPUNOVI]

V O J N O M E D I C I N S K A A K A D E M I J A : P U T E

33

Godi{wice su povod za se}awe na pro{la vremena. U slu~ajuVojnomedicinske akademije iznova se potvr|uje da je ta pro{lost

neraskidivi deo sada{wice. I ba{ zato je ìvo se}awe na sve qude koji suzakora~ili u tada jo{ neistraèn svet medicine, stvaraju}i vojne bolnicekoje su prethodile VMA. Postavqali su ~vrste temeqe da bi dugo trajali.

L

E V I Z D R A V Q A , N A U K E I P A R T N E R S T V A

ako je osnovati bolnicu kad postoji medicinski kadar i“malo“ para, ali je prava ve{tina sagraditi je na temequèqa. Srbija na po~etku 19. veka nije imala ni lekara,niti bolni~ara. Imala je samo narodne lekare – he}ime ividovwake, a brojni ratovi vo|eni protiv Turaka za oslo-

bo|ewe zemqe pokazali su da oni nisu svemo}ni. Pamte se ne-ki kao {to su Jovan Vrbica, baba Stanija, àndar Aleksa i To-ma Konstantinovi}. Iako su ti narodni hirurzi ~esto, po pisa-wu hroni~ara, preduzimali i uspe{no izvodili sloène hirur-{ke intervencije, koriste}i rakiju kao anesteziju, Srbija jevapila za {kolovanim doktorima. Kako nije imala svojih, pla-}ala je inostrane lekare – austrougarske i ruske. Tako je bilosve do 1830. godine kada je Turska Hati{erifom priznala Sr-

Od {{pitaqa ssoldatskog ddo mmoderne bbolnice

biji prvo na unutra{wu samoupravu, i istim aktom dozvolilaSrbima da mogu zasnovati bolnice. Godine 1836. nikle su tri– u Kragujevcu, Poàrevcu i “{pitaq“ u Savamali u Beogradu.

DUBOKI KKORENI Tako je, 1836, poluvazalna Srbija osnovala za potrebe

regrutacije, a po naredbi ”Voeno-policajne kancelarije“,soldatski {pitaq u Savamali. Najzaslu`niji za wegovo osni-vawe u Beogradu bio je dr Emerih Lindenmajer. Taj Bana}aninje do{ao 1835. u Srbiju sa èqom da ”po svome znawu i le-karskom iskustvu Srbiji ~estito i iskreno sluì”. On je bioprvi na~elnik srpskog vojnog saniteta. U istoriju je u{ao ikao ~ovek koji je sastavio projekat “ustrojenija {pitaqskog“,

PRO[LOSTKOJA @IVI

341. mart 2006.

a zalagao se i da se u vojnim bol-nicama postavi po jedan bolni~kilekar koji }e le~iti iskqu~ivo bo-lesne vojnike. Ostalo je zapisanoda je me|u vojnim bolnicama, beo-gradska bila najve}a i najboqa.

O tome kako je izgledala, pi-sao je dr Vladimir Stanojevi} u“Istoriji srpskog vojnog saniteta”.Prva vojna bolnica u Beograduimala je dve prostorije – jednu zasme{taj bolesnih vojnika a drugu zalekare i momke koji su mu pomaga-li. Soldatski {pitaq ubrzo je pre-seqen u deo zgrade kasarne na Pa-liluli (preko puta dana{we Bota-ni~ke ba{te), ali ne zadugo. Kadase 1838. u garnizonu pojavio ti-fus, privremeno je i na brzu rukupreseqena u novopodignutu zgraduokru`nog suda ispod Zelenog ven-ca, ali je iste godine, po kneèvomnare|ewu, vra}ena u “palilulskukasarnu“. Iseqewem vojske zago-spodarila je celom zgradom.

Palilulska vojna bolnicaimala je u prizemqu “dve sobe za


VLADAN \\OR\EVI]Doktor Vladan \or|evi} bio je mar-

kantna li~nost na{eg saniteta. Grk po-reklom, po imenu Ipokrat, u Srbijije bio poznat po literarnom pseu-donimu Vladan, koji se uobi~ajiokao pravo ime. U na{ sanitet do-{ao je posle zavr{etka studijamedicine, 1870. godine kao tre}ipo redu doma}i vojni lekar. U svatri tada vo|ena rata bio je na~el-nik saniteta. Svojom akcijom u ra-znim pravcima, rezultatima rada inovim modernim idejama u dotleu~maloj i nazadnoj lekarskoj sredini,ubrizgao je sve` duh i podsticao qude darade. On pokre}e i starije i mla|e kolege na dru{tveni i nau~-ni rad i 1872. godine osniva Srpsko lekarsko dru{tvo i Srp-sko dru{tvo “Crvenog krsta”.

Hirurg dr Vladan \or|evi}, osta}e upam}en i kao najplo-dotvorniji kwièvnik, pisac velikog broja sanitetskih delatog vremena. Ali nije se zadrào samo u sanitetu – bio je pred-sednik beogradske op{tine, minister prosvete, poqoprivre-de, Crkvenih poslova, poslanik u Atini i Carigradu i, napo-sletku, od 1897. do 1900. predsednik Ministarstva. I svih tihgodina pero nije ispu{tao iz ruku. Hroni~ari ga opisuju kaoosobu koja je posedovala ”duh {irine, dubine, daqine, beskra-ja, duh enciklopediste”.

MIHAILO –– MMIKA MMARKOVI]Mihailo – Mika Markovi} bio je u sva tri rata (dva srp-

sko-turska i srpsko-bugarskom) podjednako hrabar i energi-~an lekar. Kroz wegove ruke pro{lo je 7.000 rawenika. Ia-ko nije bio hirurg, izveo je vi{e od 100 ratnih hirur{kihoperacija i izvadio vi{e od 600 kur{uma. Diskutabilno jeda li je u to vreme za bavqewe hirurgijom bila potrebna spe-cijalizacija, ili je bila dovoqna diploma “doktora sveukup-nog lekarstva i hirurgije”, kakva se dobijala na ve}ini medi-cinskih fakulteta. Ali Mika Markovi} je kao dugogodi{wina~elnik Srpskog vojnog saniteta (od 1886. do 1903) u~inio

vi{e nego svi ostali na~elnici – hirur-zi. Za tu du`nost predloìo ga je dr

Vladan \or|evi} kao idealnog sani-tetskog oficira.

Markovi} je prvi po~eo da {a-qe vojne pitomce na studije medi-cine u svet, tako da se krajem de-vedesetih godina 19. veka vojni sa-nitet postepeno srbizovao. U Beo-gradu je 1897. otvorio kurs na ko-me su odràvana predavawa iz rat-

ne hirurgije, ratne sanitetske slu-`be i higijene, i taj kurs je pro{lo

oko stotinu vojnih i gra|anskih lekara.Za sve te godine uspeo je da prevede i ceo

bolni~arski kadar pod svoju komandu i da u stru~nu nastavubolni~ara unese ne{to vi{e stru~nog hirur{kog programa. Onje operatere po{tovao iznad svega, iako to nije bio po speci-

Z n a m e n i t i vv o j n i ll e k a r i

{ugave, sobu za mrtvace, kupatiloi sedam magacinskih prostorija (zakrevete, municiju, naoruàwe), ana spratu sobu za oficire, sobu zaposlugu, dve sobe za vnutrene bo-lesnike i sobu za rekonvalescen-te”. Zabeleèno je da su u bolniciradili jedan lekar, dva momka zaposluìvawe i dve slu{kiwe zaprawe i rad oko mrtvaca. U bolni-ci su postojale {iroke klupe, a ubolesni~kim sobama, na minderlu-cima je bilo pore|ano onolikoslamwa~a koliko je imalo bole-snika. Oni su umesto limunade do-bijali raso, a lekove je donosiolekar iz prve beogradske varo{keapoteke bra}e Ivanovi}a. [pi-taq 1838. dobija i svoju apoteku.

Ukazom kneza Aleksandra Ka-ra|or|evi}a, 2. marta 1844, re-gulisano je ustrojstvo vojnih bol-nica i potvr|en status onoj “pali-lulskoj”. Taj datum se i danas slavikao dan VMA.

Me|utim, ta bolnica nije bi-la dugog veka. Odluka o gradwi no-Faksimil akta o osnivawu bolnice iz 1844. godine

35

ve doneta je 1844, izgradwa je zapo~ela1846. na Cvetnom trgu. Bolnica je zavr{e-na 1848. godine. Tako se palilulska bol-nica preselila u zgradu i postepeno je pre-rasla u Dunavsku stalnu vojnu bolnicu sa150 bolesni~kih kreveta i dva odeqewa –unutra{we i spoqwe. Prvi upravnik bioje potpukovnik dr Josif Holec, a kasnije suna na toj du`nosti bili dr Dimitrije Gera-simovi}, dr Svetozar Arsenijevi}, dr Ro-man Sondermajer i dr Sima Karanovi}.

Ipak, novopodignuta zgrada nije donelanikakva poboq{awa jer nije imala potreb-ne bolni~ko-higijenske uslove. Imala je lo-{u ventilaciju, drvene stepenice, nepodesneoxake za ~i{}ewe, smrdqive lojane sve}ekao osvetqewe, ali nije imala kupatilo i vo-du (morala se na rukama donositi), a okobolnice nije bilo kaldrme. Videlo se da pri-likom gradwe lekare niko nije konsultovao.

Iz tog perioda je i ustrojstvo Mini-starstva vojnog iz 1864. u kome se navodida se osobqe bolnica sastojalo od lekara, apotekara, komesa-ra i bolni~ara, a lekarska struka delila se na tri grane – na~isto lekarsku, hirur{ku i na apotekarsku. Sre}na je okolnost{to u Srbiju po~iwu da pristiù na{i mladi lekari {kolova-ni u inostranstvu. Me|u prvom trojicom Srba u vojnom sanite-


jalnosti, i favorizovao je sve {to je bilo u vezi sa hirurgi-jom. Prve znake te svoje qubavi ispoqio je odmah posle dola-ska na poloàj na~elnika saniteta – snabdeo je sve vojne leka-re spremom koja je prete`no hirur{ka – od posebne torbe doinstrumenata i lekova u woj.

Na wegovu inicijativu doneta je odluka o zidawu vojnebolnice na Vra~aru – stare VMA, a 1901. osnovao je Pasterovzavod u Ni{u.

VOJISLAV SSUBOTI] Novosa|anin rodom, sin pesnika

Jovana Suboti}a, Vojislav je kao me-dicinar dobrovoqac u~estvovao usrpsko-turskom ratu 1876. godine.Posle zavr{etka studija specija-lizovao je hirurgiju, a u srpsko-bugarskom ratu (1885–1886) ra-dio je dobrovoqno kao ratni hi-rurg. Na predlog dr Vladana \or-|evi}a, 1889. godine postavqen jeza {efa Hirur{kog odeqewa Op-{te dràvne bolnice na Paliluli.Bio je izrazit i dosledan sledbenikkonzervativnog pravca u ratnoj hirurgi-ji, a zna~aj wegovog rada u vaskularnoj hirurgiji tokom bal-kanskih ratova svrstao ga je me|u velikane svetske vojne hi-rurgije. Rezultati dr Suboti}a iz 1912. nisu prevazi|eni niu Drugom svetskom ratu, a prvi poku{aji su na~iweni tek uKorejskom. Doktor Norman Ri~, koga moèmo smatrati osni-va~em moderne ratne vaskularne hirurgije, u svakom svom ra-

du isti~e doprinos dr Suboti}a svetskoj ratnoj vaskularnojhirurgiji.

Doktor Suboti} je bio aktivan i izvan saniteta. Organi-zovao je hirur{ke sastanke za na{e i strane hirurge u na{oj ze-mqi, a 1916. konstruisao je {inu za frakturu butwa~e i prika-zao je kasnije na Pariskoj akademiji medicine. Taj veliki hirurgpro{ao je golgotu Prvog svetskog rata i povla~ewa preko Alba-nije, a kao rezervni pukovnik Srpske vojske, zajedno sa Mihai-lom Petrovi}em, u~estvovao je u proboju Solunskog fronta ipobedonosnom povratku u Beograd. Na uporna ube|ivawa dr Mi-ke Markovi}a da napusti Solunski front zbog bolesti srca, pu-kovnik Suboti} je odgovorio: ”Amice, na{i su vojnici divovi –mu~enici. Ja ostajem ovde da im se oduìm koliko mogu”.

Bio je veliki ~ovek, odli~an stru~wak, dobar u~iteq, pa jesasvim logi~no {to je jedan od osniva~a Medicinskog fakulte-ta u Beogradu.

ROMAN SSONDERMAJERNa poziv Mike Markovi}a iz Krakova u Srbiju dolazi

1889. dr Roman Sondermajer, |ak ~uvenog Johana fon Mikuli-~a. Poslat je da utemeqi srpsku vojnu hirurgiju. Sondermajer jebio po ocu Bavarac, a po majci Poqak, ali je srcem bio Srbin– prvi na{ vojni hirurg i jedan od osniva~a vojne hirurgije. Zawega dr Vojislav Suboti} kaè:

”On je bio taj koji je predloìo na{em vojnom sanitetubesplatno le~ewe i operisawe kilavih obveznika, kadrovacai rezervista u vojnoj bolnici. On je bio taj, koji je nekolikogodina kao jedini vojni hirurg operisao za svih pet divizija suspehom, tako da je u toku svog rada, do pred na{e ratove, ospo-sobio Srbiji najmawe jednu diviziju vojnih obveznika.

tu bio je i dr Vladan \or|evi} koji se smatra utemeqiva~emsrpske hirurgije.

Niù se ratovi, prvi i drugi srpsko-turski (1876,1877. i1878), i svaki donosi nova iskustava, nova razo~arawa, ot-kriva brojne propuste. A bolnicama nedostaje sve, od posteqi-

Palilulska vojna bolnica

1. mart 2006.36


Otac jedne idealne porodice, on ju jezadahnuo ogromnom svojom qubavqu kasvom narodu, koja se posvedo~ila i zavreme na{ih ratova. I tada, kada sumnoge visoke li~nosti, i politi~ke ivojne i gra|anske, ~uvale svoje sino-ve, grade}i od wih kukavice i ni-{tavce (da ne idu u boj na Kosovo),sakrivaju}i ih po [vajcarskoj i dru-gim mestima, sva tri wegova sina,iako nisu stigli za regrute, odlazekao dobrovoqci u rat pra}eni o~in-skim blagoslovom, ~ak i wegov najmla|i{esnaestogodi{wi sin. Otac ga je, me|u-tim, molio da ostane, jer je jo{ dete, ali muje sin u {ali prebacio ’Lako je tebi govoriti jer ti nisi Srbin’.

I wegova èna i wegova jedina k}i, rade od prvog danana{ega rata, pa do posle odstupawa u ropstvu neguju}i rawe-nike na{e i na{e te{ko obolele vojnike. @ena wegova, iakosavladana karcinomom èluca, radi neprestano daqe, malak-sava na radu, podleè bolovima, izdi{e na svojoj du`nosti,jer nije htela da posrami ni ime svog muà ni svoje dece, i umi-re kao bolni~arka u Beogradu....“

Posle rata doktor Sondermajer postaje na~elnik vojnogsaniteta i kaù da sanitet nikad boqe nije radio. U dva na-vrata bio je upravnik Vojne bolnice u Beogradu.

MIHAILO PPETROVI]Mihailo Petrovi}, zvani lepi Mika, sredi{wa je i naji-

zrazitija pojava na{e ratne hirurgije i prvi vojni hirurgobrazovan u Srbiji, najboqi i najtalentovaniji u~enik pro-

fesora Suboti}a. Opisuju ga kao ”tipi~nog ratnog hirurga, saizvanrednim hirur{kim instinktom, pronicqivo{}u i daromza improvizaciju, stalnim prilago|avawem prilikama, a na-ro~ito karakteru rane i borbenih dejstava”. On nije bio le-kar u uniformi, ve} pravi vojni lekar. ”Bez obzira na tada-{wu ratnu hirur{ku doktrinu, uvek se oslawao na svoje li~noiskustvo, samostalno je odlu~ivao i ~esto i{ao ispred svogvremena. U po~etku Balkanskog rata drào se na~ela: ranu nediraj kod svih povreda od malokalibarskog zrna, ali je kasni-je bio pobornik aktivne hirur{ke obrade svih povreda loba-we i trbuha, a postigao je i vrlo dobre rezultate u le~ewufraktura lobawe”.

Zajedno sa dr \or|em Ne{i}em, na{imprvim oftalmologom, formirao je na

Solunskom frontu, na boji{tu, u seluDragomancima u Moglenici, jedinusrpsku bolnicu, zvanu Prva poqskahirur{ka bolnica. U woj je impro-vizovao gotovo sve – od udlaga,sterilizatora, aparata za desti-laciju vode. Bila je to bolnica zaugled, ~ak su dolazili Englezi iAmerikanci kod wih da ”uzmu mu-

stru”. Posle Prvog svetskog rata,objediwuju}i iskustva iz proteklih

ratova, Petrovi} je postao vode}iratni hirurg u svetu, a kod nas je ostao

neprevazi|en. Nakon osnivawa Hirur{kogodeqewa Op{te vojne bolnice postavqen je za na~elnika, abio je i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Brigadni |eneral, nosilac francuske oficirske Legije~asti, umro je 4. avgusta 1934. godine, u uniformi sa kojom je

OSNIVA I

Doktori Roman Sondermajer i Mihailo Petrovi} po-stavili su temeqe na{e vojne hirurgije, dr \or|e Ne{i}osniva~ je prvog o~nog odeqewa vojne bolnice, dr \uraNovakovi} prvi je vojni epidemiologije, dok je, prema ne-kim izvorima, prvi diplomirani vojni farmaceut bio\or|e Bogdanovi}. Brigadni |eneral dr Aleksandar S.Markovi} osniva~ je srpske rendgenologije, a dr Milo{ S.Mijovi} je prvi fizijatar u Glavnoj vojnoj bolnici, dok jeosniva~ prvog odeqewa za prelom vilica bio dr Atanasi-je Puqa. Doktor \or|e Joanovi} postavio je temeqe pato-logije kao nau~ne discipline kod nas i bio je u neku ruku i{ef prosekture Glavne vojne bolnice Kraqevine Jugosla-vije. Doktor Sergije Ramzin osnovao je Institut za higije-nu, a prvi neuropsihijatar bio je dr Jordan Tasi}. Brigad-ni general @arko Ruvidi}, najpozantiji je internista iz-me|u dva svetska rata. Prvi anesteziolog u Glavnoj vojnojbolnici JA bio je dr Sever Kova~ev, dr Solomon Adawa,razvija urolo{ku slu`bu na{e vojske. General-major prof.dr Miroqub Ki~i} osnovao je endokrinolo{ko odeqeweVMA, dr Stevo Su{a nefrologiju, pukovnik dr Mirko Ku-{i} urgentnu medicinu, a dr Vinko Arneri je za~etnik pla-sti~ne hirurgije na VMA.

ne do hirur{ke opreme, a posebno nema po`rtvovanih bolni-~ara. Protutwao je i srpsko-bugarski rat (1885–1886) i na-stupio period mira – ~etvrt veka slobode.

HIRUR[KA LLINIJAProhujali ratovi su, kako analiti~ari kaù, kratko tra-

jali i nisu imali vremena ni prilike da pokaù onu drugustranu, epidemiolo{ku. Tako je bila dominantna samo hirur-{ka strana le~ewa, i ona je gospodarila velikom ve}inomvojnih lekara tog vremena, sve do balkanskih ratova i epide-mija kolere i pegavog tifusa. Zbog toga ovaj period vojnog sa-niteta mnogi zovu i hirur{kim, a wegov rodona~elnik bio jedr Mihailo – Mika Markovi}, na~elnik saniteta od 1886. do1903. Kao u~esnik u prethodna tri rata, on je osetio da je po-trebna jaka ratna hirur{ka slu`ba, a kao iskusan vojni dok-tor i energi~an organizator, u tome je i uspeo. Najpre su mubili potrebni hirurzi. Na wegov poziv dolazi iz Krakova drRoman Sondermajer, pa dr Mihailo Petrovi}, prvi hirurg ob-razovan u Srbiji, u~enik velikog dr Vojislava Suboti}a. Iupravo su doktori Vojislav Suboti}, Mihailo Markovi}, Ro-man Sondermajer i Mihailo Petrovi} zasnovali na{u vojnuhirurgiju.

Mika Markovi} je osnovao hirur{ka odeqewa u svim voj-nim bolnicama i hirurge opremio najmodernijim hirur{kiminstrumentima.

I ne samo to, on je smatrao da ”na{a vojska moè do}i dodobrih lekara, veterinara i apotekara, ako ih ona sama o

37


1918. pobedonosno u{ao u Srbiju. Prema re~ima dr LeonaKoena, umro je “... lako, bez bola i smrtnog straha. Zatvorio jeumorne svoje o~i sa osmehom na licu, kao {to dolikuje ~ovekukoji je u ìvotu samo dobra èleo”. Urna sa wegovim srcemugra|ena je u zid Hirur{kog odeqewa nekada{we Glavne vojnebolnice (danas zgrade Urgentne hirurgije), ali je izgubqenaprilikom rekonstrukcije zgrade.

@ARKO RRUVIDI]Najistaknutija li~nost vojnog saniteta izme|u dva svet-

ska rata bio je sanitetski |eneral @arko M. Ruvidi}. U~e-snik u dva rata, dobitnik oficirske legije ~asti, vode}i in-ternista.

Ruvidi} je bio dugogodi{wi {ef Unutra{weg odeqewaOp{te vojne bolnice u Beogradu (od 1922. godine Stalne vojnebonice Prve armijske oblasti, a od 1930. Glavne vojne bolni-ce) i wemu pripada zasluga {to je rad tog odeqewa podigao nazavidnu visinu. Ostao je na tom poloàju do 1934. godine, ka-da je imenovan za na~elnika saniteta. Bio je ~ovek od autori-teta i organizatorskog duha, borac protiv zaraznih bolestitog vremena, posebno protiv tuberkuloze.

IZIDOR PPAPOPoratnu istoriju VMA obeleìo je general-pukovnik

akademik dr Izidor Papo. Bio je vi{e od 30 godina na~el-nik Hirur{ke klinike. Posle rata usavr{avao se u SSSR-u,gde je poloìo i specijalisti~ki ispit iz hirurgije 1947, a1948. vra}a se u zemqu i postaje na~elnik Drugog hirur{kogodeqewa Glavne vojne bolnice Jugoslovenske armije, kasnije

VMA. Kako je kod slavnog doktora Judina nau~io tehniku re-konstrukcije jedwaka, po~eo je da je primewuje kod nas i usa-vr{ava, pa se ta operacija u hirur{kim tehnikama naziva”operacija po Judinu i Papu“. Vrlo brzo je operisao vi{eod 350 pacijenata sa takvim oboqewem i stekao me|unarod-no priznawe. Ubrzo je postao {ef Katedre hirurgije i glav-ni hirurg JNA.

Kardiohirurgiju je usavr{avao uSAD i ve} 12. novembra 1965. kod

nas radi operacije na srcu i ugra-|uje prvu ve{ta~ku valvulu. Pri-~a se da je po~iwao da operi{eod {est sati ujutro i da je do 14sati znao da uradi po nekolikooperacija na otvorenom srcu.Takav tempo je izdràvao zahva-quju}i dobrom zdravqu i ured-nom ìvotu. Nije bio sportista,

ali je voleo da {eta i uvek je od-lazio na spavawe u 22 ~asa. U da-

ne kada nije bilo sr~anih bolesnikaza operaciju, operisao je kile, ù~ne

kese, ~ir... Govorio je da ”hirurg mora stalnoda operi{e kako bi o~uvao spretnost i hirur{ku tehniku“.

Voleo je rad, red i disciplinu. Poznat je kao strog, alipravedan stare{ina, prijatan sagovornik i ubedqiv u~iteq.Mrzeo je nerad, neznawe i java{luk i trudio se da uvek budenajboqi. Bio je neumoran kad se borio za qudski ìvot bo-lesnika. Govorio je da mu je najve}a zahvalnost bila kada bimu na odlasku bolesnik rekao: ”\enerale, Bog ti dao zdra-vqe!“

Dr Mile IGWATOVI]

svom tro{ku obrazuje“. To je i u~inio. Desetine mladih pito-maca uputio je na {kolovawe u Evropu.

Wegovom zaslugom, 1903. doneta je odluka da se zida novavojna bolnice na zapadnom Vra~aru. Izgradwa je zapo~ela1904. a zavr{ena 1909. godine. Za prvog upravnika Op{te voj-ne bolnice, tada najmodernije na Balkanu, postavqen je sani-tetski potpukovnik dr Sondermajer. Imala je 400 bolesni~kihkreveta i slede}a odeqewa – hirur{ko, unutra{we (za zaraznei nervne bolesnike), o~no i ko`no-veneri~no. Bolnica je imalalaboratorijum i zubnu stanicu, a od opreme rendgen aparat.

Usledio je zlatni period rada. U balkanskim ratovimasrpska ratna hirurgija izbila je u sam svetski vrh i postalavode}a po svojim stavovima, metodama, postupcima i pogledi-ma. Zasluge za to pripadaju dr Petrovi}u i dr Suboti}u, ali idr Leonu Koenu, dr Nikoli Krsti}u, dr Jordanu Staji}u. Me|u-tim, srpski ratni hirurzi, proslavqeni u balkanskim ratovi-ma, tokom Prvog svetskog rata radili su u oskudnim uslovima –sa malo qudi, sanitetskog materijala, vremena i bez otaxbi-ne. Epidemije su i wih pogodile. Od 534 lekara umrlo je 136.

Neposredno posle Prvog svetskog rata u beogradskoj bol-nici je zavoji{te Dunavske divizije, a upravnik je ponovo pu-kovnik dr Roman Sondermajer. Potom je Op{ta vojna bolnica1922. pretvorena u Stalnu vojnu bolnicu Prve armijske obla-sti, a wen {ef postaje pukovnik dr êda \ur|evi}. To je, me|u-tim, vreme stagnacije vojne bolnice, ali {est wenih lekarau~estvuje u formirawu Medicinskog fakulteta u Beogradu. Si-tuacija se popravqa tek dolaskom dr Jordana Staji}a za na-

~elnika saniteta. Tada vojna bolnica jo{ jednom mewa naziv i1. aprila 1930. postaje Glavna vojna bolnica Kraqevine Jugo-slavije. Tako|e, tada mewa i funkciju – pored le~ewa kaoosnovne delatnosti, dobija i akademski zna~aj.

Glavna vojna bolnica je 1930. godine imala 780 bolesni~-kih kreveta, a pove}an je i broj odeqewa – imala je prijemno ihirur{ko odeqewe, o~no, otorinolaringolo{ko, stomatolo-{ko, potom interno odeqewe, pa neuropsihijatrijsko, infek-tivno, dermatovenerolo{ko, ftiziolo{ko i rekonvalescentnoodeqewe. U wenom sastavu bio je i Vojnohigijenski zavod sa po-jedinim odeqewima. Od 1933. godine upravnik bolnice je sa-nitetski brigadni |eneral dr \or|e Proti}. Bolnica je ve}1938. imala 1.200 do 1.500 bolesni~kih kreveta. Hirur{koodeqewe se 1933. godine podelilo na hirur{ko-urolo{ko ihirur{ko-ortopedsko, a nikla su i druga, pre svega interni-sti~ka odeqewa. Hirur{ki period zamenio je internisti~ki.

Ubrzo je po~eo i Drugi svetski rat, a posle wega bolnicamewa naziv – postaje Glavna vojna bolnica Jugoslovenske ar-mije da bi 1950. bila preimenovana u VMA – Vojnomedicinskuakademiju. Postaje najve}a vojnozdravstvena, nau~noistraì-va~ka i nastavna ustanova Vojske.

Posle rata formirana su mnogobrojna odeqewa koja da-nas znamo, a ona su, u ve}ini slu~ajeva, 1983. godine postalaklinike. Danas je wihov broj respektivan, a preseqewem VMAu velelepnu zgradu na Bawici dobila su jo{ ve}e mogu}nostida se razvijaju u stru~nom i nau~nom smislu.

Mira [VEDI]

381. mart 2006.


VSCG i ostalih. Kod wih moète saznati i mnoge savete iz di-jetetike.

Pored lekara specijalista higijene, u tom institut rade istru~waci drugih profila: farmaceuti, hemi~ari – specijali-sti sanitarne hemije i fizikohemi~ari. Poseduje i opremu zaanalizu i superanalizu vode, namirnica, dijetetskih proizvo-da i predmeta op{te upotrebe, zatim klimatsku komoru, teopremu za antropometriju i ergometriju.

U Institutu za medicinu rada stru~waci ispituju uslo-ve radne sredine u jedinicama i ustanovama VSCG i na rad-nim mestima sa posebnim uslovima rada, merewem radar-skog i drugog radio-frekvencijskog zra~ewa i za{titom odlaserskog zra~ewa, a daju i mi{qewe o merama za{tite naradu.

Jedan od wihovih va`nijih zadataka jeste obavqawe pret-hodnih, periodi~nih, kontrolnih i vanrednih pregleda qudi ko-ji su zaposleni na radnim mestima sa posebnim uslovima radau jedinicama i ustanovama VSCG.

VAZDUHOPLOVNA MMEDICINAPoseban segment rada Sektora za preventivnu medicinu

jeste vazduhoplovna medicina. Institut koji se tim problemimabavi u{ao je u sastav Sektora posle agresije 1999, kada suwegove prostorije u Batajnici poru{ene. To je jedinstvena usta-nova u zemqi koja prou~ava zdravstvene aspekte letewa.

Pored brige o vojnim leta~ima i padobrancima, svakakoda je jedan od najzna~ajnijih delokruga rada selekcija, eksper-tiza i edukacija leta~a u civilnom vazduhoplovstvu i edukacijaiz oblasti vazduhoplovne medicine svih onih od kojih se zahte-va poznavawe te oblasti.

Taj isntitut je priznata ustanova ne samo kod nas nego i usvetu i svojim radom predwa~i u na{em regionu, a posebnopriznawe je ovla{}ewe koje ima – da se u wemu mogu dobiti iuverewa (medicinske dozvole) za leta~e koji imaju pilotskedozvole Ameri~kog ministar-stva saobra}aja, odnosno wi-hove civilne vazduhoplovnevlasti (FAA – Federal AviationAdministration).

Stru~waci te ustanove, ai celog Sektora o~ekuju da In-stitut u bliskoj budu}nostipreuzme ulogu vode}e ustanoveza vazduhoplovnu medicinu uregionu i da se transformi{eu jedini Vazduhoplovnomedi-cinski centar u zemqi, ~ije po-stojawe je obavezno za zemqukoja treba da u|e pod jurisdik-ciju Zajedni~kih vazduhoplov-nih vlasti Evrope (JAA – JointAviation Authorities).

U odeqewu Instituta kojese nalazi na Aerodromu Bata-nica primewuje se i terapijahiperbari~nim kiseonikom.Zahvaquju}i primeni te tera-pije, kod strogo indikovanihbolesti, postiù se odli~niterapeutski efekti.

Doc. dr Du{an PAVLICA

Preventiva

BOQESPREÎTI...

Nisam dovoqno bogat da ne ulaèm upreventivnu medicinsku za{titu, mogao bi da

glasi slogan stru~waka koji se wom bave, jer oni najboqe znaju da se vi{estrukovra}a svaki dinar uloèn za tu namenu

Vojska preventivu smatra izuzetno va`nom granom medici-ne i decenijama je razvija. U Vojnomedicinskoj akademijitom obla{}u rada bavi se ~itav jedan sektor – Sektor zapreventivnu medicinu, koji je najvi{a medicinska stru~na,

nastavna i nau~na ustanova Vojske iz oblasti preventivne me-dicine. Wegova sloèna struktura (ima u sastavu institute zaepidemiologiju, za higijenu, za medicinu rada, za vazduhoplov-nu medicinu i Odeqewe za zdravstvenu statistiku) otkriva ko-liko je {irok delokrug rada.

Osnovna funkcija tog sektora jeste planirawe, organizo-vawe i sprovo|ewe aktivnosti kojima se spre~ava o{te}ewezdravqa, pospe{uje wegovo o~uvawe i unapre|uje psihofizi~kakondicija pripadnika Vojske i VMA.

PROCENA RRIZIKASvaki institut ima svoje specifi~nosti i zaduèwa. Na

primer, zaposleni u Institutu za epidemiologiju prate iprocewuju epidemiolo{ku situaciju u Vojsci, gra|anstvu isvetu, nadziru stawe zaraznih i nezaraznih bolesti, u~estvu-ju u suzbijawu tih bolesti i odskora su aktivni u preventiv-nomedicinskoj obradi pripadnika VSCG koji idu u mirovnemisije u druge dràve i regione sveta. Pored toga, u wegovimlaboratorijama ispituje se efikasnost preparata za dezin-fekciju, dezinsekciju i deratizaciju, dijagnostikuju pojediniuzro~nici zaraznih bolesti ({to se ne radi u civilnimzdravstvenim ustanovama) i primewuje najsavremenije meto-de molekularne epidemiologije u re{avawu epidemija zara-znih bolesti. Organizuje se i sprovodi kurseve za obuku ka-dra sa visokom, vi{om i sredwom stru~nom spremom radisprovo|ewa dezinsekcije, dezinfekcije i deratizacije, sa-ra|uju sa civilnim nau~nim i stru~nim ustanovama koje sebave medicinskom prevencijom i suzbijawem bolesti i oba-vqaju preventivnomedicinsku obradu putnika u me|unarod-nom saobra}aju.

Aktivnosti poslenika Instituta za higijenu u dana{wevreme su veoma zna~ajne ne samo za Vojsku. Naime, oni se baviproblemima u oblasti ishrane, sanitarne hemije, op{te i ko-munalne higijene i ergometrije, ta~nije, rade na prevencijio{te}ewa zdravqa nastalih pod dejstvom ~inilaca ìvotnesredine – vode, hrane, vazduha. U tom institutu ispituje sezdravstvena ispravnost vode, namirnica, dijetetskih proizvo-da i predmeta op{te upotrebe, koji su u prometu i u VojsciSCG, i u gra|anstvu. Obavqaju se i sistematski pregledi, is-pituje ishrana, uhrawenost i fizi~ka sposobnost pripadnika

Laboratorijske analize

39


UVojnomedicinskoj akademiji mogu}e je uraditi vi{e od5.000 razli~itih dijagnosti~kih i terapijskih procedura,od najjednostavnijih, kao {to je davawe injekcije ili odre-|ivawa krvne slike, do veoma komplikovanih i skupih, koje

rade timovi vrhunskih stru~waka i drugog medicinskog osobqasvih profila, kao {to je transplantacija organa. Odluke o pri-meni nekih od tih sloènih procedura naj~e{}e se donose kon-zilijarno. Za te namene na VMA postoji 11 stalnih konzilijuma,koji se sastaju jednom ili dva puta nedeqno, a po potrebi for-mira se i konzilijum eksperata za svakog konkretnog bolesnika.

Najteì bolesnici, koji zahtevaju urgentan pristup, ukqu-~uju}i i mere kardiopulmonalne i cerebralne reanimacije,le~e se u jedinicama intenzivne nege, a preoperativna pripre-ma, vo|ewe anestezije i postoperatvini oporavak obavqaju seu Klinici za anesteziologiju i intenzivnu terapiju. Interni-

Le~ewe

SVETSKADOSTIGNU]A Zdrav ~ovek ima mnogo èqa, a bolestan

samo jednu – da ozdravi. Slogan je kojipi{e na ulazu u VMA. Le~ewe je osnovnadelatnost te medicinske ustanove i u woj

moè da se uradi vi{e od 5.000 razli~itihdijagnosti~kih i terapijskih procedura.

sti~ka oboqewa, koja vitalno ugroàvaju bolesnike, a to sunaj~e{}e akutni infarkt srca, cerebrovaskularni akcidenti,maligni poreme}aji sr~anog ritma i insuficijencija disawa, upotpunosti se zbriwavaju u Klinici za urgentnu medicinu, dokse akutna trovawa razli~itim {tetnim i toksi~nim hemijskimmaterijama le~e u Klinici za urgentnu i klini~ku toksikologiju.

PRESTI@NE TTRANSPLANTACIJE Svakodnevno radi dvadesetak operacionih sala i u wima

se dnevno uradi izme|u 50 i 90 razli~itih hirur{kih inter-vencija. Posebno su kompleksne operacije na otvorenom srcu,mozgu i ki~menoj mo`dini, velikim krvnim sudovima, radikalnoodstrawewe malignih tumora i ugradwa ve{ta~kih proteza…

Osobitost VMA je i postojawe stalnih medicinskih ekipaza hitnu intervenciju i vanredne situacije. Pored standardneekipe, u ~iji sastav ulaze anesteziolog, traumatolog, kardiologi anesteti~ar, postoje i mobilne ekipe koje se angaùju u slu~a-ju pojave masovnih trovawa (hemijski akcidenti), zra~ewa (ak-cidenti sa izvorima nuklearnog zra~ewa) i eventualne upotre-be biolo{kih agenasa u teroristi~kim akcijama ili za drugesvrhe.

Me|utim, transplantacije su ono po ~emu se VMA prepo-znaje. Presa|ivawa takozvanih solidnih organa (jetre i bubre-ga) jesu procedure koje se ne izvode samo u vrhunskim svetskimcentrima, ve} i u VMA. U wihovoj realizaciji angaùje se timod pedesetak stru~waka raznih profila. Transplantacija ko-{tane srì obavqa se u slu~aju nekih vrsta leukemije limfomai multiplog mijeloma, dok se transplantacijom mati~nih }elijau akutnom infarktu miokarda smawuje veli~ina infarkta, uma-wuju rane komplikacije i trajne sekvele infarkta. A transplan-tacija mati~nih }elija u multiploj sklerozi dovodi do klini~-kog poboq{awa i usporava progresiju te te{ke bolesti, za ko-ju, za sada, nema efikasnog leka.

U operacionim salama dnevno se uradi izme|u 50 i 90 razli~itih hirur{kih intervencija

401. mart 2006.


ZBRIWAVAWE POLITRAUMA U zbriwavawu politrauma epidemijskih razmera – za-

dobijenih u saobra}aju i elementarnim nesre}ama – anga-ùju se timovi koje ~ine traumatolog, neurohirurg, torakal-ni hirurg, kardiohirurg, urolog, oftalmolog, otorinola-ringolog i specijalista plasti~ne i rekonstruktivne hirur-gije. U takvim slu~ajevima presudni su pravilno vo|eweanestezije, monitoring vitalnih funkcija i postoperativnioporavak.

Savremene metode koje se koriste u neoperativnom le~e-wu koronarne bolesti na VMA jesu perkutana transluminalnaangioplastika i postavqawe stentova, a tako|e se ugra|uje pri-vremeni ili stalni ve{ta~ki vodi~ sr~anog ritma – pejsmejker.Primenom radiofarmaka mogu}e je neinvazivnim putem, bezkateterizacije, odrediti snabdevawe krvqu sr~anog mi{i}a(perfuziju) i ta metoda se koristi u proceni i pra}ewu koro-narne bolesti. U Institutu za radiologiju rade se i invazivneneuroradiolo{ke procedure – na primer, postavqawe stento-va u suène arterije mozga.

CENTRI, LLABORATORIJE II AANALIZEU toku cele godine, dvadeset ~etiri sata dnevno mogu}e je

uraditi hemodijalize na VMA. Te usluge obavqaju se i van re-dovnog programa za sve gra|ane koji ne ìve u Beogradu, ili suse zatekli u tom gradu, ili tu provode godi{wi odmor, a nalazese na programu hroni~ne dijalize.

Interventne metode u gastroenterologiji omogu}avaju dase postavi pravovremena dijagnoza oboqewa organa za vare-we, ali i da se odgovaraju}om intervencijom (skidawe polipa,ekstrakcija kalkulusa iz ù~nih puteva) izbegne obimna hiruru-{ka intervencija.

Ve} je prepoznatqiv metod kojim se nadome{}uju izgubqe-ni zubi – implantacija. Ona se danas radi u objediwenoj Kli-nici za maksilofacijalnu i oralnu hirurgiju i implantologiju.Implantacija se izvodi u lokalnoj anesteziji, a zahvaquju}ioriginalnoj metodi koju su patentirali stru~waci VMA implan-tat je mogu}e kvalitetnije fiksirati primenom ve{ta~ki na-pravqene kosti.

Dijagnosti~ko-ppoliklini~ki ccentar

EFIKASNO,RACIONALNO

I KKVALITETNOFunkcionalnim povezivawem segmenata

pojedinih specijalisti~kih slu`bi sadijagnosti~kim institutima i klinikama,

le~ewe bolesnika postaje uspe{nije, kra}e i u ve}ini slu~ajeva – ambulantno, ~emu razvijeni svet ve} decenijama teì

i {to u praksi sprovodi

Imunohistohemijska bojewa tkiva, tipizacija tkiva i od-re|ivawe tkivnih tumorskih markera godinama se radi u Cen-tru za patologiju i sudsku medicinu.

Merewe gustine kosti i aplikacija lekova u obolele zglo-bove, neke su od metoda koje se primewuju u dijagnostici i te-rapiji zapaqenskog i degenerativnog reumatizma, sistemskihbolesti vezivnog tkiva i drugih oboqewa ko{tano-zglobnog si-stema. Moderna fizikalna terapija i rehabilitacija koristesve relevantne metode u toj oblasti.

Koncentracija toksi~nih i {tetnih materija u biolo{kommaterijalu (krvi, urinu, pquva~ki) i identifikacija otrova u slu-~aju sumwe na akutno trovawe, odre|uje se u Centru za kontrolutrovawa, jedinoj specijalizovanoj ustanovi za le~ewe akutnih tro-vawa odraslih osoba u Srbiji i Crnoj Gori. U toksikolo{ko-he-mijskoj laboratoriji tog centra odre|uju se i terapijske koncen-tracije lekova, a hemijska i makrobiolo{ka ispravnost hrane ivode proverava se u Institutu za higijenu, dok se eventualni ra-diolo{ki kontaminanti utvr|uju u Institutu za medicinu rada.

Docent dr Veqko TODOROVI]

Dijagnosti~ko-poliklini~ki centar VMA osnovan je krajempro{le godine kao odgovor na potrebe efikasnijeg i kvali-tetnijeg le~ewa vojnih i civilnih osiguranika Srbije i Cr-ne Gore, qudi iz dijaspore i Republike Srpske. Prostorno

i kadrovski nastao je povezivawem Specijalisti~ke poliklini-ke i funkcionalne dijagnostike, te danas ~ini sna`nu i najve}uorganizacijsko-formacijsku celinu na VMA.

U o~nom kabinetu

41


SVE U JJEDNOM DDANUOsnivawem Centra za dnevnu hirurgiju pri Dijagnosti~-

ko-poliklini~kom centru VMA najve}i deo planiranih ope-racija treba da se zavr{i u jednom danu. Jednodnevna hi-rurgija kod planiranih operacija je ~esta praksa u visoko-razvijenim zemqama ve} vi{e decenija i oni na taj na~inoperi{u 80 odsto svojih bolesnika. Rad se u Centru odvijana slede}i na~in: bolesnike sa bruhom (hernija), katarak-tom, povredom meniskusa kolena, diskus hernijom, sa potre-bom za odstrawewe odre|enih dobro}udnih tumora ili zahirur{kim biopsijama odre|enih malignih tumora, nakonprethodne obrade i pregleda anesteziologa operi{u najbo-qi stru~waci iz pojedinih hirur{kih specijalnosti. Paci-jent se zatim postoperativno prati u stacionaru Centra, au ve~erwim satima prevozi sanitetskim vozilima VMA naku}nu adresu, radi daqeg le~ewa. Naj~e{}e operacije kojese izvode u Centru jesu one iz oblasti abdominalne, vasku-larne, maksilofacijalne i plasti~ne hirurgije, ortopedije,oftalmologije, otorinolaringologije, implantologije...

Novoosnovani centar sa~iwava 51 specijalisti~ki kabineti 11 funkcionalnih dijagnostika, u kojima pacijenti svakodnevnomogu da dobiju usluge iz 25 specijalnosti i supspecijalnosti, kojeukqu~uju internu medicinu sa svojim supspecijalnostima (kardio-logija, nefrologija, reumatologija, gastroenterologija, hemato-logija, pulmologija, endokrinologija), hirurgiju (abdominalnu iendokrinu, vaskularnu, ortopediju i traumatologiju, plasti~nu,neurohirurgiju, grudnu, kardijalnu, maksilofacijalnu, urologiju,ORL i oftalmologiju), neurologiju, psihijatriju, psihologiju, de-

fektologiju, ko`ne i pole-ne bolesti, de~ije bolestii ginekologiju.

Usluge iz pomenu-tih specijalisti~kih gra-na pruà 81 lekar speci-jalista, od kojih su 13doktori medicinskih nau-ka sa nastavnim titulamavanrednih profesora idocenata VMA. Sa dobroorganizovanim timovimalekara po kabinetima ifunkcionalnim dijagno-stikama radi i iskusan idobro obu~en sredwi ivi{i medicinski kadar,ali i posluìoci bole-snika.

MODERNA HIRURGIJA

U sastavu Dijagno-sti~ko-poliklini~kog cen-tra odskora se nalazi iCentar za dnevnu hirur-giju, koji ima tri opera-cione sale i stacionarsa {est posteqa, name-wenih hirur{kim bole-

snicima kod kojih se izvode planirane operacije u lokalnoj iliop{toj anesteziji, trajawa jedan do dva ~asa, a koje ne zahteva-ju postoperativnu negu i leàwe duè od 24 ~asa.

Usluge Centra u prepodnevnoj slu`bi svakodnevno koristioko 1.500 bolesnika i one se sastoje od specijalisti~ki pre-gleda, laboratorijske obrade i brojnih dijagnosti~kih metoda,a sve zajedno omogu}ava ispuwavawe osnovne namene tog delaVMA – jednodnevna, efikasna, racionalna i kvalitetna dijag-nostika, prevencija i le~ewe pacijenata.

Tako obiman i odgovoran zadatak Centar ispuwava u tesnojsaradwi sa pojedinim klinikama i institutima (instituti za ra-diologiju, biohemiju, nuklearnu medicinu, medicinska istraì-vawa), jer bez te funkcionalne povezanosti ne bi bilo mogu}esprovesti potrebne dijagnosti~ke procedure i daqe le~ewe.

Formirawem tako sna`ne organizacijsko-formacijske ce-line VMA, osposobqene za pruàwe svih vrsta usluga iz obla-sti prevencije, dijagnostike i le~ewa, stvorene su mogu}nostida se unapredi zdravstvena za{tita vojnih osiguranika. Naime,svima su nam poznati problemi organizacije i pruàwa uslugana nivou primarne i sekundarne zdravstvene za{tite (nedovo-qan broj zaposlenih, pove}an broj osiguranika, ga{ewe pojedi-nih garnizonih ambulanata i vojnomedicinskih centara), pa jeVMA kao ustanova tercijarnog nivoa u novonastaloj situacijimorala da preuzme deo obaveza i odgovornosti u zbriwavawusvojih osiguranika. Rezultat toga bila je ideja o osnivawu Di-jagnosti~ko-poliklini~kog centra VMA. On danas ima jedinstve-nu mogu}nost da visokospecijalizovani kadar, pod jednim kro-

Elektroencefalografski (EEG) pregled

421. mart 2006.


vore sa VMA o pruàwu usluga tipa si-stematskih pregleda.

Uprava Centra i svi zaposleni pre-uzeli su obavezu i odgovornost da sveprojektovane ideje iz oblasti nove or-ganizacije VMA preto~e u stvarnost,koja neminovno podrazumeva napu{ta-we ranije organizacije i shvatawa ulo-ge poliklini~kog rada. Naime, funkci-onalnim povezivawem segmenata poje-dinih specijalisti~kih slu`bi sa dijag-nosti~kim institutima i klinikama, le-~ewe na{ih bolesnika postaje kra}e iu najve}em broju slu~ajeva ambulantno,~emu razvijeni svet ve} decenijama te-ì i {to u praksi sprovodi. Zdravstve-na za{tita i u zemqama sa znatno ve-}im nacionalnim dohotkom od na{epredstavqa veliki materijalni izda-tak, {to neminovno name}e potrebu we-ne racionalizacije i u{tede na svimnivoima.

Da bi se odgovorilo svim zahtevimasavremene medicine mora se mnogo ulo-

ìti u stalnu edukaciju kadra. Ona se ostvaruje neprekidnommedicinskom edukacijom lekara i tehni~ara, odnosno usavr{a-vawem u zemqi i inostranstvu. Uprkos svakodnevnim intenziv-nim aktivnostima u radu sa bolesnicima, vode}i lekari Centraaktivno u~estvuju ili rukovode pojedinim nau~noistraìva~kimprojektima koji se sprovode na VMA, ali i u vode}im inostra-nim nau~noistraìva~kim institucijama.

Uprkos hroni~nom nedostatku sredstava za tehnolo{ku ob-novu, nakon detaqnog sagledavawa potreba i mogu}nosti na-pravqen je projekat neophodnih tehnolo{kih inovacija po poje-dinim radnim ta~kama Centra, i kad to ostvarimo bi}emo umogu}nosti da na{im bolesnicima pruìmo najsavremeniju di-jagnostiku i le~ewe.

Dr \oka MAKSI]

vom, u jednom danu, pruì kompletnu zdravstvenu uslugu, sa ja-snim smernicama za daqe le~ewe – ambulantno ili u klini~kimuslovima. Time je bolesnicima omogu}eno da u sistemu na{ihusluga, bez ~ekawa i dugih zakazivawa, za najkra}e vreme re{esvoje zdravstvene probleme.

Takav na~in organizacije Centra rezultira}e i zna~ajnimu{tedama u vojnom zdravstvu, {to }e ionako mala buxetskasredstva usmeriti ka nabavci modernije opreme (obnova apa-rata za dijagnostiku, poput skenera i magnetne rezonance) ikvalitetnijih lekova.

Isto tako, Centar je {iroko otvoren za gra|anstvo. Zajed-no sa grupom instituta VMA, uz podr{ku najiskusnijih stru~wakapojedinih klinika, u wemu se civilnim osiguranicima usluge pru-àju ponedeqkom, utorkom i sredom od 15.30 do 19.30. Bole-snici imaju mogu}nost zakazi-vawa pregleda i izbora leka-ra, a ako nemaju propisnooveren uput nadle`nog fonda,tro{kove le~ewa snose sami.Tokom 2005. na taj na~in jepregledano 15.000 bolesnikaiz gra|anstva, a postoji po-treba da se za wih radi i to-kom cele radne nedeqe (pone-deqak i petak).

KAO OSTALISVET

Sem pojedinih specijali-sti~kih pregleda, pruàmo mo-gu}nost i kompletnih sistemat-skih pregleda pojedincima,brojnim kolektivima i radnimorganizacijama, koji se moguobaviti radnim danom ili su-botom. Vi{e od 35 velikihradnih kolektiva ve} ima ugo-

I budu}e majke~esti su pacijenti

Deci treba pri}i sa osmehom

43


P

lizacijom, a raspolaù sa polovinom bolesni~kih kapacitetate ustanove – 576 bolesni~kih kreveta. Prose~na angaòvanostposteqnog kapaciteta pro{le godine iznosila je 80 odsto.

U hirur{kom le~ewu primewuju se standardne hirur{keprocedure, ali i brojne mini invazivne tehnike u skoro svimhirur{kim specijalnostima – laparoskopske i endoskopskeprocedure. Razvoj mini invanzivne hirurgije uslovqen je presvega finansijskim mogu}nostima koje uti~u na zanavqawe iobezbe|ivawe potrebne tehni~ke opreme.

Hirurzi su ponosni na ~iwenicu da mogu da le~e i najslo-ènija hirur{ka stawa i povrede, ukqu~uju}i i veoma te{kepostoperativne komplikacije. Naravno, ovo bi bilo nezami-slivo bez dobro organizovanog i obu~enog osobqa u Odeqewuza hirur{ku intenzivnu negu i terapiju Klinike za anestezio-logiju i intenzivnu terapiju VMA.

OPERATIVNE TTEHNIKE[ta se to radi u hirurgiji na VMA? Pored standardnih pro-

cedura, u abdominalnoj, endokrinoj i vaskularnoj hirurgiji te-ì{te je na daqem razvoju programa transplantacije organa,pre svega jetre i pankreasa. Klinika za traumatologiju i ortope-

redstava koju svaki ~ovek sa strahopo{tovawem u sebinosi prema hirurzima ili operaterima je jasna – oni sulekari u plavim ili zelenim odorama koji be{umno klizeizglancanim podovima sterilisanih operacionih sala i

zajedno sa anesteziolozima, anesteti~arima i instrumentar-kama, svojim ume}em, znawem, profesionalnom odgovorno{}ui ~a{}u, u ruci drè ìvote svojih pacijenata. Oni su ti kojimagi~nom ”igrom” skalpela ~ine posledwu odbranu u izle~ewubolesti. I upravo zato {to ih ~ovek posledwe vidi na opera-cionom stolu pre nego {to utone u ve{ta~ki izazvan anestezi-olo{ki san i zato {to im svoj ìvot predaju u ruke, qudi impripisuju boànsku snagu i cene ih iznad svega.

Mo`da iz tih, ali i drugih razloga, hirurgija je smatranakraqicom medicine i za tu profesiju biran je poseban lekarskikadar. A Vojnomedicinska akademija ponosila se svojim hirurzi-ma kroz istoriju. U woj je kaoznak prepoznavawa i li~nog pe-~ata postojala ”hirur{ka {ko-la VMA”. Nekada je hirurgijabila glavni promotor te usta-nove ne samo na prostorimabiv{e Jugoslavije, ve} i u svetu.Me|utim, u posledwoj deceniji20. veka, sticajem raznih okol-nosti, a pre svega dominantnogbavqewa ratnom traumom, do-lazi do usporenijeg razvoja ne-kih hirur{kih disciplina kao{to su kardio, grudna hirurgijai ORL. Zato su op{ti i vasku-larni hirurzi, ortopedi i tra-umatolozi, plasti~ni hirurzi ineurohirurzi dobro utvrdilisvoja znawa. A ugled koji su tadastekli i sada mnogobrojne paci-jente privla~i upravo VMA.

Danas u sastavu Grupe hi-rur{kih klinika VMA ima 13klinika i operacioni blok od23 sale sa centralnom steri-

Lekari pposebne vvrste

ÛVENAHIRUR[KA

[KOLA Usavr{avawe stru~nog kadra u svetu,

tehnolo{ko zanavqawe, pa bilo i minimalno,i upornost rukovodilaca hirur{kih timova

vode ka jasnom ciqu – daqem progresu i nastavku ranije prepoznatqive hirur{ke

{kole VMA

Po~etnicima u hirurgijibrigadni |eneral dr Mihailo Petrovi}

je savetovao: Stupaju}i u prostore u kojima seneguje hirurgija i le~ewe na{ih bolesnika dao bih vam

jedan savet: pre nego {to pristupite posteqi hirur{kogbolesnika ostavite va{e ivce na domu, jer vam oni ne tre-baju, ako su slabi. No, ni u kom slu~aju nemojte da zabora-vite svoje srce, {iroko srce i toplu du{u, u kojima }e od-

jekivati bolovi i patwe va{ih bolesnika, u kojimaoni treba da na|u svu utehu i nadu u toplini i

sau~e{}u, ne stranca, no prijateqa le-kara i du{evnog ~oveka.

441. mart 2006.


Wihova prednost je u izraènom komforu za pacijenta ko-ji se ogleda u dolasku na operaciju u ta~no odre|eno vreme,ranom otpu{tawe na ku}no le~ewe i smawenom broju postope-rativnih komplikacija (mawi broj infekcija i spre~avaweplu}ne tromboembolije zbog ranog ustajawa). Dnevna hirurgijaiziskuje od lekara stalno usavr{avawa i usvajawe novih teh-nika, tako da u Centru za dnevnu hirurgiju rade samo hirurzisa iskustvom i prakti~no se za svaku operaciju angaùju isku-sni specijalisti odgovaraju}eg profila iz hirur{kih klinika.U Centru su stalno zaposleni samo jedan hirurg (na~elnik), se-dam medicinskih sestara ({est instrumentarki), dva bolni~a-ra i administrator. U sklopu Centra je i anesteziolo{ka am-bulanta koja je ujedno i Centar za terapiju bola.

KLINIKEU skladu sa novom reorganizacijom VMA, Grupu hi-

rur{kih klinika ~ine slede}e klinike: za abdominalnu i en-dokrinu hirurgiju, za vaskularnu hirurgiju, za ortopediju itraumatologiju, za plasti~nu, rekonstruktivnu hirurgiju i ope-kotine, za neurohirurgiju, za grudnu hirurgiju, za kardiohi-rurgiju, za urologiju, za maksilofacijalnu i oralnu hirurgijui implantologiju, za o~ne bolesti, za uho, grlo i nos i za ane-steziologiju i intenzivnu terapiju. U sastavu Grupe hirur{kihklinika je i Operacioni blok sa centralnom sterilizacijom.

diju VMA ponosi se slede}im procedurama – aloartroplastikazglobova, endoskopska hirurgija zglobova i reviziona hirurgijako{tano-zglobnih povreda.

Neurohirur{ko, mikrohirur{ko le~ewe kranijalnih ri-zopatija, odnosno oboqewa dowe grupe kranijalnih nerava,hirurgija bola i stabilizacione operacije ki~menog stuba usklopu traume, tumora i degenerativnih oboqewa su (poredstandardnih procedura, iz neurohiru{ke oblasti) predmet wi-hovog daqeg interesovawa. Na Klinici za urologiju izvode sesve standardne hirur{ke procedure od kojih su najzna~ajnijeradikalna prostatektomija, radikalna cistoprostaktektomijasa kontinentnom derivacijom urina i razbijawe kamena u ure-teru pomo}u ureteroskopa i litoklasta.

Od ukupno 4.000 operacija u Klinici za o~ne bolesti tokompro{le godine, 3.200 operacija katarakte izvedene su kao dnev-ne hirur{ke operacije metodom fakoemulzifikacije sa ugrad-wom mekog intraokularnog so~iva u lokalnoj anesteziji. Opera-cija ablacije mre`wa~e metodom zadwe vitrektomije, kod bole-snika sa dijabeti~nom i proliferativnom retiopatijom ili po-vredom oka, predstavqa najsloèniju operaciju u oftalmohirur-giji. U ovoj klinici 75 odsto bolesnika su civilni osiguranici.

Klinika za kardiohirurgiju nastavqa bogatu dosada{wutradiciju. Po~ev od implantacije prvog ve{ta~kog zalistka usrcu, preko hirur{kog re{avawa uro|enih sr~anih mana raz-li~itog stepena sloènosti, do procedura revaskularizacijesr~anog mi{i}a. U toj klinici se usvaja i hirur{ka tehnika ure{avawu proksimalnog segmenta aorte i luka aorte i proce-dura u dubokoj hipotermiji i cirkulatornog aresta.

Hirur{ke intervencije koje posebno promovi{u Kliniku zagrudnu hirurgiju su: korektivne operacije deformiteta uro|enihanomalija zida grudnog ko{a, radikalne resekcije malignih tu-mora sa disekcijom medijastinalnih limfnih ~vorova, rekon-struktivna hirurgija velikih disajnih puteva, operacije ehino-kokne bolesti plu}a i velikih tumora mediastinuma i drugo. Oko70 odsto bolesnika ove klinike ~ine civilni osiguranici.

U Klinici za maksilofacijalnu hirurgiju tokom pro{le go-dine uvedena je nova hirur{ka metoda: ekstraoralna distrak-cija gorwe vilice koja se primewuje kod pacijenata sa ekstrem-nom hipoplazijom maksile i za sada se u na{oj zemqi jedinoradi u toj ustanovi.

Sinhrono sa klini~kim radom posebna pa`wa se obra}a ina eksperimentalni hirur{ki rad u Institutu za medicinskaistraìvawa VMA. U toku je program transplantacije jetre naeksperimentalnim ìvotiwa kako bi se trenirao i edukovaomla|i hirur{ki i drugi kadar.

RAD NNA DDVA FFRONTAOsim na klinikama, hirurgija se odnedavno radi i u Cen-

tru za dnevnu hirurgiju koji je u sastavu Dijagnosti~kog-polikli-ni~kog centra VMA. Centar raspolaè sa tri operacione sale,stacionarom sa {est do osam kreveta i anesteziolo{kom am-bulantom. Tu se moè dnevno zbrinuti oko 30 pacijenata u svimvrstama anestezije. Izvode se i operacije posle kojih pacijentu roku do 23 ~asa moè oti}i ku}i. U operativnom programu togcentra zastupqene su gotovo sve grane hirurgije, a naj~e{}eoperacije su: preponske kile, laparoskopske holecistektomije,pro{irene vene, A-V fistule za hemodijalizu, estetski i rekon-struktivni zahvati na telu, operacije meniskusa, katarakte, od-strawewe tre}eg krajnika, ra{avawe septuma nosa, fimoze,orhiektomije, uklawawe tumora lica i vrata, operacije na pe-rifernim ìvcima, ugradwa implantata i druge.

Laparoskopska operacija

45


USAVR[AVAWE

Vrhunska hirurgija kojoj lekari sa VMA teè nezamislivaje bez usavr{avawa hirurga i ostalih stru~waka u zemqi i ino-stranstvu. Posledwih meseci pro{le godine intenzivirana jestru~na saradwa sa nekim vode}im hirur{kim ustanovama, au~estale su i posete vode}ih svetskih hirurga VMA radi izvo-|ewa novih procedura i preno{ewa aktuelnih saznawa. U2005. godini dvojica abdominalnih hirurga provela su po dvameseca na stru~nom usavr{avawu iz ezofago-gastri~ne i kolo-rektalne hirurgije na Medicinskom fakultetu Kinki univerzi-teta u Osaki (Japan) i u Kinki univerzitetskoj bolnici. U okto-bru 2005. godine dvojica endokrinih hirurga bila su na usavr-{avawu u primeni videoasistiranog pristupa u tiroidnoj hi-rurgiji u Centru za endokrinu hirurgiju u Rimu kod prof. RokoaBelantonea. Trojica hirurga i anesteziolog upravo su se vra-tili sa usavr{avawa u najve}em svetskom centru za transplan-taciju jetre i multiorgansku transplantaciju u Pitsburgu (SAD).

Istovremeno, hirurzi se edukuju u oblasti organizacije,taktike i terminologije u zbriwavawu povre|enih u masovnimkatastrofama, u sanitetskim slu`bama armija Nema~ke i Nor-ve{ke, po standardima Natoa. Jedan hirurg uskoro odlazi nagodinu i po dana u Nema~ku, a dvojica hirurga i dvojica aneste-ziologa na mesec dana u Norve{ku. U toku su dogovori sa glav-nom ameri~kom vojnom bolnicom u Betezdi (SAD) o me|usobnojstru~noj razmeni. Tako|e je planirano da nekoliko hirurga raz-li~itih specijalnosti, izabranih internim konkursom na VMA,otputuje na stru~no usavr{avawe tokom 2006. godine u vode}esvetske centre za pojedine oblasti hirurgije.

U skladu sa finansijskim mogu}nostima obezbe|uje seu~e{}e lekara na svetskim stru~nim sastancima i kongresima.Posebno se izdvaja stru~na prezentacija rezultata i iskustavau organizaciji i le~ewu ratnih povreda u ratu na prostorimabiv{e Jugoslavije pukovnika prof. dr Neboj{e Stankovi}a iprof. dr Zorana Popovi}a na godi{wem sastanku Udruèwaameri~kih vojnih hirurga u Ne{vilu (SAD), kome su prisustvo-vali i glavni hirurzi vode}ih svetskih armija. Ova dvojica hi-rurga su i internacionalni ~lanovi tog udruèwa.

Sve te aktivnosti doprinele su da se nastavi ranije pre-poznatqiva hirur{ka {kola VMA i da se daqe razvijaju noviprogrami kao {to su transplantacija jetre i drugih organa, mi-ni invanzivna hirurgija u svim hirur{kim disciplinama i dru-go. Lekari sa VMA trude se da i u postoje}im uslovima obezbe-de najkvalitetnije hirur{ko le~ewe za svoje bolesnike.

Prof. dr Neboj{a STANKOVI]

Hirur{ke intervencije izvode se u 23 operacione sale.Ukqu~uju}i i program u Centru za dnevnu hirurgiju, dnevno seprose~no operi{e oko 100 bolesnika u svim vrstama aneste-zije. Sve sale su opremeqene standardnom hirur{kom opre-mom koja podrazumeva i specifi~nu opremu za odre|ene hi-rur{ke oblasti. Naàlost, hirur{ko le~ewe na{ih bolesnikasada se izvodi u uslovima oteànog i usporenog snabdevawapotro{nim materijalnim sredstvima i zanavqawa zastarelehirur{ke opreme. Problem se prevazilazi planskim, krajweracionalnim i po`rtvovanim radom kompletnog osobqa. Ci-qevi lekara su permanentne inovacije i uvo|ewe novih tehnikau hirur{kom le~ewu bolesnika zbog ~ega se pronalaze na~inida se aktuelni finansijski problem prevazi|e.

U svim klinikama u hirur{koj grupi, u skladu sa postoje-}im mogu}nostima i raspoloìvim personalnim sastavom, ula-ù se napori kako bi popunu posteqnih kapaciteta pratili iboqi uslovi le~ewa, boqi rezultati le~ewa i kvalitetniji od-nos prema bolesniku.

Na klinikama se sve vi{e le~e i civilni pacijenti, iakotro{kove pla}aju sami. Taj postotak civilnih osiguranika kre-}e se, zavisno od klinike, od 40 do 60 odsto. Trenutno u nekimklinikama (Klinika za abdominalnu i endokrinu hirurgiju, Kli-nika za vaskularnu hirurgiju, Klinika za o~ne bolesti i Klini-ka za neurohirurgiju) postoji pove}an prijem bolesnika, na ra-~un pre svega civilnih osiguranika iz zemqe i okruèwa. Tako-|e, ve}ina klinika nema listu ~ekawa, ve} se bolesnici prima-ju na hirur{ko le~ewe odmah posle odgovaraju}e ambulantnedijagnosti~ke obrade ili posle klini~kog ispitivawa u srod-nim internisti~kim klinikama. Poverewe koje bolesnici imajuu kvalitet hirur{kog le~ewa u uslovima kakvi sada postoje uklinikama nagoni ~elne qude da neprekidno ulaù napore kakobi kvalitet le~ewa {to vi{e podigli, a cenu usluga u~inilinajracionalnijom.

RATNA ISKUSTVAU periodu od 1991. do 2000. godine na VMA zbrinuto

je preko 10.000 rawenika od kojih je, preko 80 odsto, imalakombinovane povrede dva ili vi{e organa ili sistema or-gana, {to je zahtevalo veoma sloèno zbriwavawe. Hirurzirazli~itih specijalnosti u~estvovali su kao ~lanovi kombi-novanih timova i u primarnom zbriwavawu rawenika u rat-nim bolnicama ili u vojnim bolnicama najbliìm prvoj li-niji fronta. Ogromno iskustvo u le~ewu rawenika, predsta-vqeno na brojnim stru~nim sastancima u zemqi i svetu,nai{lo je na veoma zapaèno interesovawe stru~nih krugo-va, a bi}e kori{}eno i u organizaciji i radu novoformira-nog Trauma centra na VMA.

U previjali{tu Klinikeza vaskularnu hirurgiju

461. mart 2006.


Nema sumwe da je u internisti~kom bloku na prvom mestuKlinika za kardiologiju. Le~iti i izle~iti srce je pravave{tina. Zato su u wenom sastavu tri stacionarne jedini-ce u okviru kojih su odseci za jednodnevnu neinvazivnu i

invazivnu dijagnostiku i odsek za elektrofiziologiju i pejsmej-kere. Ako se tome dodaju i mogu}nosti funkcionalne dijagnosti-ke i sale za hemodinamsku obradu, onda moèmo re}i da Klini-ka ima sve potrebno da se dijagnostikuju i le~e sva kardiolo-{ka oboqewa.

Vitalno ugroèni pacijenti zbriwavaju se na VMA na jo{jednom mestu – u Klinici za urgentnu internu medicinu, ta~nijeu wenim odeqewima za urgentnu kardiologiju i intenzivnu te-rapiju. Zbog toga je ona opremqena neinvazivnim i invazivnimmonitoringom, aparatima za mehani~ku ventilaciju, te drugomopremom za le~ewe pacijenata sa poreme}enim vitalnim funk-cijama. Savremeni ure|aji za dijagnostiku nalaze se i poredbolesni~ke posteqe. Pacijenti koji su hospitalizovani u naj-kra}em roku podvrgavaju se svim potrebnim dijagnosti~kim me-todama (invazivnim i neinvazivnim metodama iz oblasti kar-diovaskularne dijagnostike, te druge dijagnostike: skenerima,magnetnoj rezonanci i dr.) kako bi se brzo uspostavila dijagno-za i otpo~elo adekvatno le~ewe.

U Klinici se prate najsavremenija dijagnosti~ka i tera-pijska dostignu}a. Tako su me|u prvima u zemqi uveli primarnuperkutanu angioplastiku u le~ewu akutnog infarkta miokarda.Sem toga, uvo|ewem transplantacije mati~nih }elija u le~ewubolesnika sa preleànim infarktom, svake godine se na dese-tine qudskih ìvota otrgne iz takozvane klini~ke smrti, a sto-tine vitalno ugroènih bolesnika stabilizuju se i potom dijag-nostikuju i le~e.

O WWIMA SSE PPRIÂSem uobi~ajenih dijagnosti~kih i terapijskih procedura ko-

je se rade u zemqi, u Klinici za gastroenterologiju i hepatolo-giju izvode se i neke jedinstvene metode. Prate}i rezultate uEvropi i svetu, oni su u posledwih nekoliko godina uveli brojnenove dijagnosti~ke i terapijske procedure. Sprovode se i svividovi totalne i enteralne ishrane, te terapijske opcije iz on-tologije. Pored primene standardnih protokola daju se intra-arterijski citostatici. Jedina su klinika u zemqi u kojoj se ra-di transjugularni intrahepati~ni portosistemski {ant (TIPS), aweni stru~waci deo su tima za transplantaciju jetre.

Gastroenterolozi sa VMA bili su pro{le godine doma-}in evropskog vork-{opa, koji je organizovan pod pokrovi-teqstvom Evropskog udruèwa za digestivnu endoskopiju. Naskupu je u~estvovalo vi{e od 350 stru~waka iz te oblasti, abili su prisutni i najeminentniji stru~waci iz Evrope. Kli-niku je za uspe{an rad pohvalio i predsednik tog evropskogudruèwa.

Klinika za endokrinologiju VMA osnovana je 1951. godi-ne, kao prva supspecijalisti~ka institucija u Jugoslaviji, ali ikao prva endokrinolo{ka jedinica u svim armijama sveta – de-set godina pre osnivawa Vojnomedicinske akademije u Lewin-

NEZAMEWIVIH U okviru Sektora za le~ewe VMA nalazi se

dvanaest internisti~kih klinika. I ma kolikoih svrstavali pod istu kapu – nekad klinika zaunutra{we bolesti, a danas internih – svaka

od wih je u razli~ito vreme nastajala,samostalno se razvijala i narastala i na

svakoj se le~e odre|ene bolesti.

Interna mmedicina

DVANAEST

FIZIKALNA MEDICINA I RREHABILITACIJA

Pod krovom VMA va`no mesto ima i Klinika za fizi-kalnu medicinu i rehabilitaciju. Nema tog pacijenta koji jeleào na nekoj od klinika a da nije “probao“ mnogobrojneprocedure fizikalne terapije. Na tri odeqewa, koliko imaklinika, dnevno se zbrine izme|u 300 i 400 pacijenata. Tuse le~e pacijenti kojima je potreban produèni rani reha-bilitacioni tretman, sprovode brojne procedure fizikalnemedicine – od klasi~nih preko hidrokinezi, kinezi i radneterapije do savremenih metoda le~ewa – magnetoterapije ilaseroterapije i komplementarnih metoda kao {to su aku-punktura i hiropraksa, a u sastavu tre}eg odeqewa su reha-bilitacioni timovi koji po potrebi sprovode ranu rehabi-litaciju pacijenata na klinikama gde se oni nalaze i posta-vqaju indikacije za produènu rehabilitaciju. Posebno za-nimqiv je hidroblok u kome se izdvaja terapijski bazen sapodvodnom masaòm i kosim dnom, jedinim te vrste u gradu.

47


gradu, a jo{ mnogo pre od Valter-Reed-a u SAD. Danas je to sa-vremena klini~ka institucija, organizovana i osposobqena dana moderan na~in dijagnostikuje i le~i endokrino-metaboli~keporeme}aje i bolesti. îne je dve poliklini~ke ambulante ifunkcionalna dijagnostika, najfrekventniji deo klinike. Takoorganizovana, Klinika ima mogu}nost da se u woj sagledaju ile~e naj~e{}a endokrinolo{ka oboqewa. To su pre svega bole-sti {titaste `lezde, {e}erna bolest, bolesti hipofize, nad-bubre`nih `lezda i poreme}aji u funkciji polnih `lezda. Za

dijagnozu tih poreme}aja ~esto se koriste odre|eni testovi iprocedure koje uglavnom obavqaju pre hospitalizacije, ambu-lantno na brz i efikasan na~in.

U Klinici za nefrologiju, pored rutinske internisti~kedijagnosti~ke obrade i le~ewa, primewuju se i specifi~ne pro-cedure u dijagnostici i terapiji bubre`nih bolesnika: komplet-na dijagnostika kod bubre`nih bolesnika, biopsija bubrega,predtransplantaciona obrada i posttransplantacijsko vo|ewebolesnika. Tu se pripremaju, ukqu~uju i prate bolesnici na pe-ritoneumskoj dijalizi i na hemodijalizi, a obavqa se i metabo-li~ko ispitivawe obolelih sa kalkulozom urinarnog trakta, teESWL tretman bolesnika sa kalkulozom i le~ewe tih pacijenata.

Bogato iskustvo u prepoznavawu i le~ewu tumora nadbubre-`nih `lezda, te procedure vezane za prepoznavawe tumora pan-kreasa koji lu~i insulin, ~ine ih osobenim na ovom prostoru.

PRAVOVREMENA DDIJAGNOSTIKA

Ono {to je prepoznatqivo u radu Klinike za plu}ne bo-lesti jeste primena savremenih egzaktnih dijagnosti~kih po-stupaka ~ime se postiè apsolutna dijagnosti~ka sigurnost iracionalna primena terapijskih postupaka. Najve}i brojobolelih koji se ispituju i le~e u ovoj klinici imaju neku odmalignih bolesti bronhopulmonalnog sistema. Ta oboqewa sedijagnostikuju savremenim klini~ko-radiolo{kim metodama,citolo{kom i patohistolo{kom analizom uzoraka izmewenogtkiva, primenom endoskopskih metoda u dijagnosti~ke i tera-peutske svrhe. Posebno treba ista}i sve ve}u primenu bron-hoskopije u terapijske svrhe u ciqu kontrole hemoptizija,omogu}avawa prohodnosti disajnih puteva balon dilatacijomi ugradwom stenta, te dijagnostiku i odstrawewe stranih te-la u traheobronhijalnom stubu. U toj klinici se, jedinoj naovim prostorima, rano dijagnostikuje karcinom bronha pri-

PATOLOGIJARazvoj patologije tesno je povezan sa istorijom vojnog

saniteta i wegovom prosekturom, a dr Vladan \or|evi} po-miwe se kao borac za osnivawe prosektorske slu`be. Me-|utim, tek 1922. pod uticajem stru~waka sa Medicinskog fa-kulteta u Beogradu iz rada prosekture po~iwe da se izdvajapatolo{ka slu`ba. Za rad te slu`be posebno je zna~ajnoime dr \or|a Joanovi}a, koji je prvi uveo imunologiju u on-kologiju i prakti~no postavio temeqe patologije kod nas.Tek pred po~etak Drugog svetskog rata vojna bolnica dobijalekara za {efa prosekture i to postaje zasebna jedinica teustanove.

Danas je to Centar za patologiju i sudsku medicinu u komese rade sloène imunohistorhemijske analize, a odnedavnomogu da koriste prednosti telemedicine i da tako sara|uju sasvojim kolegama u zemqu i svetu kako bi proverili ili potvr-dili svoje nalaze. Pravo bogatstvo predstavqa dokumentacija– obdukcioni protokoli klasifikovani po pravilima Svetskezdravstvene organizacije koji se ~uvaju jo{ od 1922. godine.Takvo ”blago” retko ko u svetu ima, a kod nas niko.

481. mart 2006.


menom Xyllix life sistema. U saradwi sa ra-diolo{kim institutom sprovodi se angio-grafska dijagnostika i embolizacija pa-tolo{ke vaskularizacije u plu}ima radispre~avawa hemoptizija.

U le~ewu hroni~ne opstruktivne bole-sti plu}a primewuju se najsavremeniji di-jagnosti~ki postupci kako bi se odredilapriroda te bolesti. Za vrlo kratko vrememogu da se urade kompletna funkcijska,alergolo{ka i bronhoprovokacijska testi-rawa, {to omogu}ava pravilno prepozna-vawe bolesti i odgovaraju}e le~ewe. Iostala oboqewa bronhopulmonalnog siste-ma tako|e se savremeno dijagnostikuju i le-~e ovde. Dijagnostika i le~ewe tuberkulozeplu}a izvodi se sa potpunom pouzdano{}u.

Ne postoji nijedna oblast savremeneinfektologije u kojoj Klinika za infektiv-ne i tropske bolesti, u organizacionom ifunkcionalnom smislu, nije spremna da seangaùje (izuzev nadzor nad posebno kon-tagioznim bolestima). Dobri rezultate po-stiù na poqu virusnih hepatitisa, lajm-ske borelioze, HIV infekcije, zoonoza itransmisivnih bolesti, sindroma nejasnefebrilnosti, ekstrapulmonalne tuberku-loze, le~ewa ehinokokoze, hemoragijskih groznica i u mnogimdrugim oblastima infektologije. Sa posebnom pa`wom pratese novoregistrovane infektivne bolesti i usvajaju savremenidijagnosti~ko-terapijski stavovi.

U korpusu internisti~kih klinika va`no mesto ima i Kli-nike za ko`ne i polne bolesti. U woj se ispituju i le~e bole-snici sa buloznim dermatozama, melanom i drugi nemelanom-ski karcinomi koè, sistemske bolesti vezivnog tkiva, te{kioblici atopijskog dermatitisa i psorijaze, ulceracije venskogi arterijskog porekla itd. U wihovom sastavu je i sala za der-matohirur{ke intervencije u kojoj se obavqaju biopsije koè iuklawaju benigni i maligni tumori koè razli~itim hirur{kimmetodama. Laboratorija za imunodermatologiju jedina je ova-kvog tipa u zemqi, a u okviru odeqewa za funkcionalnu dijag-nostiku obavqaju se dermoskopski pregledi pigmentnih prame-na na koì tela, ultrazvu~ni pregled koè visoke rezolucije,pregled koè po Wood-ovom lampom. Kompjuterizovanom der-moskopijom mogu}e je lak{e i brè dijagnostikovawe malignihoboqewa koè, a okviru kozmetske dermatologije obavqa setretman bora na koì lica i vrata (podmla|ivawe).

Klinika za reumatologiju i klini~ku imunologiju formira-na je 1982. godine na temequ Klinike za op{tu internu medici-nu. Ima kapacitet od 49 bolesni~kih posteqa i tesno sara|ujesa Odeqewem za reumatolo{ku funkcionalnu dijagnostiku i Od-sekom za osteoporozu Dijagnosti~ko-poliklini~kog centra. UKlinici je tokom 2005. godine hospitalizovano oko 1.100 bole-snika, 60 odsto vojnih i 40 odsto civilnih osiguranika. Oko 85odsto le~eno je zbog zapaqenske, reumati~ne ili metaboli~kereumati~ne bolesti, a oko 15 odsto zbog drugih internisti~kihbolesti. Prose~na duìna ispitivawa i le~ewa iznosila je 6,2dana. U istom periodu je u Odeqewu za reumatolo{ku funkcio-nalnu dijagnostiku pregledano 4.850 ambulantnih bolesnika,ehosono grafijom 494, DXA osteodenzitometrijom 3.166, a uOdseku za osteoporozu 1.080 terapijskih intervencija.

NOVE METODE LEÊWAKlinika za hematologiju VMA je vrhunska sanitetska usta-

nova Vojske u kojoj se dijagnostikuju i le~e razli~ite bolestikrvi i krvotvornih organa. Ispitivawe i le~ewe hematolo{kihbolesnika u ovoj klinici je na nivou velikih evropskih i svet-skih medicinskih ustanova jer se primewuju svi vidovi savre-mene dijagnostike i le~ewa, {to podrazumeva saradwu sa ni-zom drugih specijalnosti. Po{to su hematolo{ki bolesnici vr-lo mladi i boluju uglavnom od razli~itih oblika limfoma ilileukemije, razumqivo je nastojawe lekara da im se pruì sve{to savremena medicina nudi. U tom smislu, naro~ito je va`noista}i presa|ivawe, odnosno transplantaciju ko{tane srìili preciznije mati~nih }elija hematopoeze, koja se kontinui-rano primewuje u ovoj klinici duè od dve decenije. Za ovaj iz-uzetno sloèn i komplikovan oblik le~ewa, kao nigde u medi-cini, neophodan je timski rad.

Prva uspe{na transplantacija mati~nih }elija hematopo-eze ura|ena je davne 1973, sa samo nekoliko godina ka{wewaza svetom, kod bolesnika kome je davalac bio brat, jednojajniblizanac. Tokom 1983. obavqena je prva transplantacija pre-ma savremenim kriterijumima odre|ivawa podudarnosti dava-oca, pripreme primaoca i pra}ewa znakova prihvatawa, od-nosno odbacivawa transplantata. Od 1989, od kada je oform-qen Tim za transplantaciju ko{tane srì na Klinici za hema-tologiju VMA, transplantacije se rutinski izvode, a broj tran-splantiranih s vremenom raste sa 10–15 godi{we na 26, koli-ko je ura|eno u 2005. Pove}awe broja transplantacija rezul-tat je ne samo kontinuiteta u radu ve} i ovladavawem novimtehnikama i transplantacijom u kojoj se kao izvor mati~nih }e-lija koristi periferna krv. Klinika za hematologiju VMA je od1995. punopravni ~lan Evropskog udruèwa za transplantacijuko{tane srì (EBMT), sa akreditacijom za rad do aprila 2007.(na dve godine se obnavqaju).

Prof. dr Branko GLIGI]

Transplantacija mati~nih }elija

49


UKlinici se le~e akutnipsihijatrijski poreme}a-ja, obavqa tretman suba-kutnih i hroni~nih psihi-

jatrijskih poreme}aja, procewu-ju radne sposobnosti (profesi-onalnih vojnih lica, vojnika, re-gruta i civilnih osiguranika),obavqa sudsko-psihijatrijskaekspertiza, produèno le~ewe ipsihosocijalna rehabilitacijapacijenata koji ne zahtevaju ur-gentan tretman, odnosno hospi-talizaciju. Na odeqewima setretiraju svi psihijatrijski po-reme}aji odrasle i adolescent-ne starosne dobi, a pacijenti sui vojni i civilni osiguranici.

Uz klasi~ne dijagnosti~kemetode, koje podrazumevajuklini~ki psihijatrijski inter-vju i psiholo{ku procenu (uzprimenu psihodijagnosti~kogtestovnog instrumentarija), upotrebqavaju se i dodatne dijag-nosti~ke metode u okviru drugih organizacijskih jedinica VMA.Naj~e{}e su to laboratorijske analize krvi, radiolo{ke pre-trage, neurofiziolo{ke procedure i konsultativni pregledispecijalista svih potrebnih profila. U tretmanu pacijenataprimewuje se kompletna lepeza psihijatrijskih preventivno-te-rapijskih aktivnosti: od organoterapije, psihoterapije do ra-znih socioterapijskih metoda.

ELEKTROKONVULZIVNA TERAPIJAU toj klinici postoji duga tradicija (od 1949. godine) pri-

mene elektrokonvulzivne terapije (EKT). Taj vid biolo{ke tera-pije, jedno vreme neopravdano kritikovan sa takozvanih ”an-tipsihijatrijskih” pozicija, predstavqa mo}no terapeutskosredstvo u slu~ajevima te{kih depresija rezistentnih na far-makoterapiju, katatonih {izofrenija i mani~nih stawa.

Kod nas se u samo dve-tri institucije koristi mogu}nostEKT, a jedino se u Klinici za psihijatriju VMA primewuje EKT uanesteziji. Tretman u Klinici za psihijatriju VMA traje obi~nooko tri nedeqe u bolni~kim uslovima. Pre primene EKT paci-

jent se detaqno informi{u o tretmanu, a obavezna je i insti-tucija pismenog pristanka.

Pregledom uzroka hospitalizacije za posledwih desetakgodina uo~ava se da je najve}i broj prijema pod dijagnozom psi-hoti~nih poreme}aja i poreme}aja raspoloèwa. Za wima supo brojnosti neurotski poreme}aji i mentalni poreme}aji zbogzloupotrebe alkohola i narkotika, te poreme}aji li~nosti ipona{awa. Sa po~etkom devedesetih primetan je zna~ajan rastporeme}aja iz grupe stresnih reakcija, koji se odràva i nakonprestanka ratnih doga|aja. Najve}i broj radova novijeg datuma,koje su stru~waci sa Klinike objavili, u vezi su sa psihi~kimporeme}ajima nastalim usled ratnih stresova, posebno u vezisa posttraumatskim stresnim poreme}ajem (PTSP).

POSTTRAUMATSKI STRESNI PPOREME]AJ

Ratovi na tlu SFRJ u periodu 1991–1995. godine i SRJ1999. godine imali su obiqe`je katastrofalnog stresora.

Borbene akcije, masovna ra-wavawa i pogibije, zarobqe-ni{tvo i tortura, izbe-gli{tvo i bombardovawepredstavqali su intenzivnestresore koji su zahvatili ve-liki deo populacije i uzroko-vali nagli porast reaktivnihstresnih psihi~kih poreme}a-ja. Svojom hroni~no{}u i zlo-}udnim dejstvom po op{te so-cijalno, profesionalno i po-rodi~no funkcionisawe, odsvih ratnih sindroma izdvajase posttraumatski stresniporeme}aj (PTSP). Pa i da-nas, i pored toga {to je pre-stalo ili je znatno umawenodejstvo navedenih ratnihstresora, broj primqenih pa-cijenata sa dijagnozom PTSPna ambulantno i hospitalnole~ewe nije se znatno sma-

wio. Hroni~ni PTSP je ~esto udruèn sa drugim psihijatrij-skim poreme}ajima.

Mada je u stru~nim krugovima taj problem jasno identifi-kovan i dosta dobro obra|en u brojim stru~nim i nau~nim pu-blikacijama i na skupovima, ~ini se da u {iroj javnosti jo{ po-stoji nedovoqna informisanost o posledicama ratnih trau-matskih stresova. Karakteristi~ni simptomi posttraumatskogstresnog poreme}aja podeqeni su u tri grupe. U prvoj su neè-qeno i uznemiravaju}e ponavqawe iskustva traumati~nog doga-|aja u obliku ìve slike ili no}ne more, potom izbegavawe se-}awa i situacija koje podse}aju na traumu – pad zanimawa zauobi~ajene socijalne aktivnosti i komunikacije, {to dovodi dosocijalne izolacije i emotivne otupelosti i, tre}e, povi{enarazdra`qivost, koja je predstavqena preteranom reakcijomstraha, nesanicom i oslabqeno{}u koncentracije.

Veliki broj qudi koji su bili izloèni traumatskom stre-su nije u stawu da samostalno uo~i sopstveni problem i na vre-me zatraì pomo}, {to vodi hroni~noj formi PTSP i produ-bqivawu patwe.

Docent dr @eqko [PIRI]

Psihijatrija

BOLESTIRATA II MMIRA

Klinika za psihijatriju sme{tena je naposledwem spratu glavne zgrade, a mentalni

poreme}aji i poreme}aji pona{awa ispituju se ile~e u ~etiri organizacijske jedinice – dva

bolni~ka odeqewa, Dnevnoj bolnici i Odeqewuza mentalno zdravqe i vojnu psihologiju.

DNEVNA BOLNICADnevna bolnica Klinike za psihijatriju VMA postoji od

1977. godine. U woj se le~e bolesnici sa razli~itim du{ev-nim poreme}ajima kojima nije neophodna hospitalizacija, apostavqena je indikacija za intenzivniju psiholo{ko-psihi-jatrijsku dijagnostiku, psihoterapiju i socioterapiju, odno-sno psihosocijalnu rehabilitaciju. Zastupqene su sve pozna-te metode tretmana, sa naglaskom na grupnim tehnikama i ak-tivnostima koje se izvode u kontekstu terapijske zajednice saciqem ”u~ewa o sebi i drugima putem zajedni~kog iskustva uìvotnoj situaciji i realnostima svakodnevnog ìvota”.

Pored zna~ajnih ekonomskih prednosti, delimi~na hospi-talizacija omogu}ava intenzivno le~ewe i psihosocijalnu re-habilitaciju, uz boravak u postoje}em porodi~nom i socijal-nom miqeu pacijenta. Sprovode se posebne grupne psihotera-pije za pacijente sa psihoti~nim, neurotskim i stresnim pore-me}ajima i za alkoholi~are. U slede}oj fazi nastavqaju setretman i rehabilitacija u socioterapijskim klubovima: Klu-bu le~enih alkohi~ara i Klubu le~enih psihoti~nih pacijenata.

501. mart 2006.


koja su do sada sprovo|ena u Institutu za medicinska istra-ìvawa i drugim organizacionim jedinicama VMA iz obla-sti patofiziolo{kih i imunolo{kih aspekata traume, in-flamacije, sepse i ishemije/reperfuzije. Taj novi projekatbio bi najzna~ajniji multidisciplinarni projekat u ~ijoj birealizaciji u~estvovali stru~waci razli~itih profila izvi{e organizacionih jedinica VMA. Pojam traume je {irokodefinisan i objediwuje razli~ite aspekte o{te}ewa }elijatkiva i organa kao {to su mehani~ka (ukqu~uju}i i operativ-nu traumu), termi~ka, hemijska i jonizaciona trauma, te efe-kat stresa.

U okviru projekta Klini~ki, patofiziolo{ki i molekular-ni aspekti, traume i inflamacije bi}e definisano nekolikozadataka koji bi pokrili najrazli~itije aspekte: eksperimen-talne i klini~ke probleme mehani~ke, termi~ke i jonizacionetraume, politraume (ukqu~uju}i blast-povrede i udruène po-vrede); iznalaèwe novih biohemijskih, klini~kih i funkcio-nalnih parametara za procenu teìne i ishoda traume, te pro-cenu terapijskih efekata; istraìvawe specifi~nih vrsta po-vreda (oka, uha, neurotrauma i drugo) i specifi~nih problemarehabilitacije povre|enih; izu~avawe razli~itih aspekata de-lovawa akutnog i hroni~nog stresa na organizam; eksperimen-talna i klini~ka istraìvawa inflamacije u naj{irem smislu,ukqu~uju}i i probleme ateroskleroze u razli~itim oboqewima

U

Nau~noistraìva~ki rrad

VELIKI PROJEKTI

Najve}i deo nau~noistraìva~ke aktivnosti na VMA realizova}e se u dva velika projekta,

Geneti~ki i }elijski bioinèwering u medicini i Klini~ki, patofiziolo{ki

i molekularni aspekti, traume i inflamacije

èqi da se VMA registruje kao nau~noistraìva~ka insti-tucija kod Ministarstvo za nauku i za{titu ìvotne sre-dine Republike Srbije, i samim tim ravnopravno u~estvu-je na wegovim konkursima, pristupili smo sveobuhvatnoj

reorganizaciji NIR-a na VMA. Na decembarskoj sednici Nau~-no-nastavnog ve}a VMA odre|eno je da akademik pukovnik drMiodrag ôli}, na~elnik Instituta za medicinska istraìva-wa VMA, bude koordinator tog sloènog zadatka. On je pred-loìo da se najve}i deo nau~noistraìva~ke aktivnosti naVMA realizuje u dva velika projekta koji bi bili finansiraniu petogodi{wem periodu iz zajedni~kih sredstava Ministar-stva odbrane i VMA. To su projekti Geneti~ki i }elijski bioin-èwering u medicini i Klini~ki, patofiziolo{ki i moleku-larni aspekti, traume i inflamacije. U okviru projekata bi}edefinisani tematski mawi zadaci NIR-a koji }e se realizova-ti na dvogodi{wem nivou.

Ciq reorganizacije NIR-a je podizawe wegovog kvalitetapreko tesne saradwe svih organizacionih delova VMA sa In-stitutom za medicinska istraìvawa, kao najzna~ajnijom orga-nizacionom jedinicom ove ustanove ~ija je primarna delatnostbavqewe NIR-om. U dvadesetak istraìva~kih zadataka u okvi-ru ova dva projekta bi}e pokriveni najva`niji aspekti istra-ìvawa u oblasti preventivne i terapijske delatnosti. Proje-kat Geneti~ki i }elijski bioinèwering u medicini bio bi na-stavak dosada{weg projekta Geneti~ki inèwering i tehnologi-ja hibridoma u medicini, koji se uprkos brojnim te{ko}amauspe{no i kontinuirano sprovodi ve} 15 godina. Na osnovurezultata koji su iz wega proistekli publikovano je vi{e od 60nau~nih radova u brojnim me|unarodnim ~asopisima i kwiga-ma. Rad na novom projektu bio bi nastavak prethodnog, a u okvi-ru wega }e se definisati zadaci iz slede}ih oblasti: razvoj iprimena tehnologije geneti~kog inèwerstva u prou~avawu ma-lignih tumora, infektivnih, autoimunih i drugih bolesti i gen-skih polimorfizama koje su bitne za nastanak oboqewa, dijag-nostiku i pra}ewa efekta le~ewa, te razvoja postupaka za bu-du}u terapiju genima; razvoj }elijskog bioinèweringa i novihpostupaka za dobijawe hibridoma i monoklonskih antitela zapotrebe dijagnostike, terapije i nau~noistraìva~kog rada;razvoj }elijskog bioinèweringa u kreirawu tumorskih i dru-gih vrsta vakcina, te istraìvawe mati~nih }elija hematopoe-ze i wihove terapijske primene.

Projekat Klini~ki, patofiziolo{ki i molekularniaspekti, traume i inflamacije objedinio bi istraìvawa

51


sa onim izvan we. Sagledavaju}i doprinos VMA na poqu posle-diplomskih specijalisti~kih studija, moè se ista}i da je u woju posledwe tri decenije specijalizaciju poha|alo i u najve}embroju zavr{ilo 5.000 lekara, stomatologa i farmaceuta, kojisada sa uspehom rade {irom biv{e Jugoslavije, Evrope i celogsveta. Sem toga, na VMA je do sada magistriralo 200, a dokto-riralo vi{e od 300 lekara, stomatologa i farmaceuta.

O obimu i stepenu angaòvanosti nastavnika i svih drugihu obavqawu specijalisti~kih, supspecijalisti~kih, magistar-skih i doktorskih studija na VMA najre~itije govori podatak daje u posledwih pet godina po tom osnovu nastavu poha|alo pro-se~no 520 qudi godi{we i da se za to vreme odbrani desetakmagistarskih i isto toliko doktorskih radova.

Na VMA se organizuju i razni oblici usavr{avawa izoblasti medicine, stomatologije i farmacije. Uz pripadnikevojnog saniteta, tu se ukqu~uje i veliki broj wihovih kolega izcivilnih ustanova. A podaci govore da razli~ite oblike usa-vr{avawa prose~no godi{we poha|a oko 230 qudi.

Velika pa`wa poklawa se i mladim kolegama koje su tekzavr{ile studije. Wih oko 220 godi{we okon~a pripravni~kista`. A tradicionalno se na VMA {koluju i polaznici {kolerezervnih oficira sanitetske slu`be i od 2005. godine {kol-skog centra veterinarske slu`be. I kada se sve to sabere, pro-izilazi da je, u posledwih pet godina, na Vojnomedicinskoj aka-demiji nastavu poha|alo prose~no vi{e od 1.000 qudi.

Celokupna nastavna aktivnost odvija se unutar Vojnome-dicinske akademije, izuzev zavr{nih ve`bi, koje izvode slu-{aoci [RO na poligonu Kasarne “Bawica”. Svi nastavniplanovi i programi potpuno su uskla|eni sa zakonskim propi-sima Republike Srbije, a ~lanovi komisija koje su formiraneza specijalisti~ka i supspecijalisti~ka usavr{avawa su, po-red nastavnika sa VMA, i nastavnici sa drugih univerziteta uSrbiji.

Da bi se na Vojnomedicinskoj akademiji uspe{no realizo-vala obimna nastava, teorijska predavawa i prakti~ne ve`be,ukupno je angaòvano 127 predava~, od toga je 10 redovnih, 46vanrednih profesora i 71 docent. Pored wih nastavu drè idva vi{a nau~na saradnika, osam nau~nih saradnika i 30 asi-stenta.

Za sve koji poha|aju razne oblike nastave na VMA ima do-voqno mesta. Ustanova poseduje dovoqan broj u~ionica opre-mqenih za izvo|ewe nastave, a slu{aocima su na raspolagawui savremena nastavna sredstva, ukqu~uju}i i pristup Internetsajtovima.

Tokom pro{le godine godine aktivnost VMA bila je usme-rena i ka traèwu modela aktivne i sveobuhvatne saradwe sadrugim obrazovnim i zdravstvenim ustanovama u zemqi. Potpi-sani su ugovori o obostranoj saradwi sa medicinskim fakul-tetima u Kragujevcu i Ni{u, te sa Fakultetom politi~kih naukau Beogradu i Fakultetom tehni~kih nauka u Novom Sadu. Ugovo-ri o saradwi sklopqeni su i sa vi{im medicinskim {kolama uZemunu i ]upriji.

Na Vojnomedicinskoj akademiji odràvaju se razni stru~-ni i nau~ni sastanci – kongresi, seminari, simpozijumi, doma-}i i me|unarodni. Tu se drè i redovni sastanci mnogobrojnihsekcija Srpskog lekarskog dru{tva. I lekari sa VMA odlaze usvet, bilo na usavr{avawa ili na stru~ne skupove. A gde god dase na|u imaju {ta da kaù, jer nauka je na VMA zaista na ceni,a istraìva~i su wena najvrednija perjanica, otporna na svepostoje}e probleme.

Prof. dr @ivorad MALIÊVI]

(infektivne, autoimune, degenera-tivne i ishemijske bolesti); pato-fiziolo{ke, imunolo{ke i klini~-ke probleme sepse; klini~ke i imu-nolo{ke aspekte transplantacije}elija, tkiva i organa; istraìva-we novih lekova i efekata wihoveterapijske primene, i mnogo togadrugog.

Nau~noistraìva~ki zadacipisa}e se prema propozicijamaMinistarstva za nauku, a celoku-pan projekat trebalo bi da budezavr{en do kraja marta 2006. go-dine. Tada }e ga odobriti i veri-fikovati Nau~no-nastavno ve}eVMA. Nakon toga bi}e postavqenna sajt VMA sa koga }e se, tako|e,videti upra`wena mesta za magi-starske i doktorske studije koje bise iz tih zadataka radile. Za o~e-kivati je da }e godi{we 15–20mladih istraìva~a iz civilnihinstitucija, pre svega sa fakulte-ta sa kojima VMA ima ugovore osaradwi, raditi na ovim istraì-vawima. Pri tome je krajwi ciqdobijawe {to kvalitetnijih rezul-tata koji }e biti publikovani u do-brim me|unarodnim ~asopisima, au postupku je tender za zanavqawei nabavku nove opreme za potrebeInstituta za medicinska istraì-vawa.

Akademik dr Miodrag ÔLI]

N

Nastavna ddelatnost

RASADNIKDAROVITOG

KADRAIako ve}ina qudi ime Vojnomedicinska

akademija povezuje sa wenom osnovnom ulogom– le~ewem, VMA je mnogo vi{e od toga.

Ona je nau~na i obrazovna ustanova.

astavqaju}i zapo~eto delo prethodnika, poku{avaju}i daodrè mesto i podignu ugled VMA u zdravstvenom sistemudràve u ovim burnim tranzicionim vremenima, nau~niposlenici te ustanove ulaù ogroman napor da odrè za-

vidan nivo u nastavnoj delatnosti i da VMA uspe{no u|e u in-tegracione procese i sa obrazovnim institucijama u zemqi, i

U Institutu za medicinska istraìvawa

521. mart 2006.


kim odeqcima klinika i instituta VMA, dok su svi ~asopisi u Bi-blioteci Instituta. Strogom selekcijom izdvajaju se i nabavqajusamo vrhunski priznate biomedicinske publikacije. Ne{to se do-bija i poklonom ili razmenom za Vojnosanitetski pregled. S ob-zirom na veoma te{ku materijalnu situaciju, broj ~asopisa kojise kupuju u ”papirnom” obliku znatno je smawen. To je donekle na-dokna|eno nabavqawem baze full text ~asopisa na kompakt-disko-vima ProQuest, koja sadrì vi{e od 200 naslova ~asopisa, od to-ga oko 100 zna~ajnih.

U proteklih nekoliko godina situacija sa nabavkom kwigaizmenila se naboqe, pre svega saradwom i razmenom sa Kon-gresnom bibliotekom iz Va{ingtona a i daqe kwige se redovnonabavqaju na sajmovima ili pojedina~nim poruxbinama.

Pored primarnih publikacija, korisnicima usluga In-stituta na raspolagawu su najzna~ajnije sekundarne publika-cije, enciklopedije, leksikoni, priru~nici, re~nici i sli~no.Uz sekundarne publikacije u {tampanom obliku Institut ko-risti i baze podataka na kompakt-diskovima, prvenstveno se-kundarnu publikaciju MEDLINE (Index Medicus), a i bazu full text~asopisa ProQuest na kompakt-diskovima, ali i neke pojedi-na~ne ~asopise u elektronskom obliku. Omogu}en je i pristupInternetu, koji se svakodnevno koristi za potrebe Institutai korisnika. Izvedeni su zna~ajna modernizacija i poboq{a-we tog pristupa formirawem Internet-sale sa deset radnihstanica, preko koje je taj ogromni izvor informacija postaoredovno dostupan velikom broju korisnika, {to je znatno po-boq{alo protok raznovrsnih nau~nih informacija. Naba-vqena je i baza ~asopisa EBSCO, a redovno se upla}uje i pri-stup bazi HINARI, sa vi{e od 2.000 naslova ~asopisa. U iz-gledu su i druga poboq{awa.

Institut izdaje i veomaugledni stru~no medicinski~asopis Vojnosanitetski pre-gled, koji izlazi neprekidnood oktobra 1944. godine, anaslednik je Vojnosanitetskogglasnika, (od 1930. do 1941).Vojnosanitetski pregled iz-lazi 12 puta godi{we i ure-|uje ga Ure|iva~ki odbor od25 ~lanova, vrhunskih stru~-waka iz pojedinih oblastimedicine, stomatologije ifarmacije iz Vojske i civil-stva. O ugledu ~asopisa go-vori i podatak da se razme-wuje sa 40 stranih ~asopisaiz 23 zemqe i sa 36 doma}a~asopisa. Radove objavqeneu wemu indeksiraju MEDLARS(MEDLINE), EXCERPTA MEDICA(EMBASE) i jo{ {est sekun-darnih publikacija, a sadr-àje i prikaze originalnihradova i izvoda iz sadrà-ja, tri vojnomedicinska ~a-sopisa na francuskom, ita-lijanskom i {panskom jeziku.Elektronska baza ~asopisaEBSCO objavquje wegove fulltekstove od 2003. godine.

Prof. dr Silva DOBRI]

D

Nau~ne iinformacije

ZLATNI RRUDNIKPODATAKA

Tokom godine Biblioteku Instituta za nau~neinformacije poseti oko 12.000 korisnika,

kojima se izda vi{e od 36.000 jedinica bibliote~kog fonda i uradi izme|u 150.000

i 200.000 kserokopija iz biomedicinske literature

anas bitno kadrovski smawen, ali tehnolo{ki modernizo-van, Institut obezbe|uje sistematsko i redovno informi-sawe za sve visokoobrazovane osobe biomedicinske stru-ke zaposlene u sanitetu o novostima u razvoju doma}e i

strane medicinske nauke i prakse. On je savremeni centar zamedicinsku nau~nu informatiku, odnosno za pronalaèwe,prikupqawe, obradu, analizu, ~uvawe i diseminaciju nau~nihbiomedicinskih i ostalih informacija zna~ajnih za medicinuuop{te, a posebno za vojnu medicinu i sanitetsku slu`bu. Tokomgodine Biblioteku Instituta poseti oko 12.000 korisnika, ko-jima se izda vi{e od 36.000 jedinica bibliote~kog fonda iuradi izme|u 150.000 i 200.000 kserokopija iz biomedicin-ske literature.

Osnovu za pomenute aktivno-sti ~ini fond dokumenata koji sa-drì oko 1.200 naslova biomedi-cinske periodike, vi{e od 30.000monografskih publikacija, obra-|enih tematskih brojeva ~asopisa,vi{e od 2.900 magistarskih rado-va i doktorskih disertacija. Oko40 kwiga nalazi se u bibliote~-

USLUGE ZA SSVEInstitut za nau~ne informacije pridruìo se akciji

VMA ”Zdravqe za sve“ time {to }e uskoro ~itaonicu Insti-tuta otvoriti za sve korisnike iz gra|anstva i popodne –sredom od 15.30 do 19.30. Tim biomedicinskih informati-~ara, lekara, bibliotekara i kwiàra pomo}i }e zaintere-sovanim korisnicima da ostvare brojne usluge.

53


preparata) organizuju proizvodwu te~nih, polu~vrstih i ~vrstihfarmaceutskih oblika, kao {to su rastvor, mast, krema, gelovi,tablete. Zna~ajan segment proizvodwe jesu sterilni parente-ralni (infuzije i injekcije) i oftalmolo{ki proizvodi. Mnogeod tih proizvoda nije mogu}e nabaviti na doma}em trì{tu.

Institut je prepoznatqiv i po izradi me{avina za paren-teralnu ishranu, koja se primewuje kod pacijenata koji ne moguoralno da konzumiraju hranu, ve} pomo}u intravenske infuzi-je. Sem toga, mnogi pacijenti se upu}uju na VMA iz drugih medi-cinskih ustanova, jer se u Institutu za farmaciju mogu izradi-ti i preparate za individualne potrebe bolesnika.

Osim sterilnih preparata, u laboratoriji za izradu ma-gistralnih i galenskih preparata proizvode se takozvani ne-stalni lekoviti oblici, kao {to su masti, kreme, tablete. Pri-marni zadatak te laboratorije jeste da zadovoqava potrebeklinika i instituta VMA za preparatima iz bogate palete odpribli`no 120 galenskih proizvoda (te~ni, polu~vrsti i ~vrstilekoviti oblici), te za izradu lekova po receptima lekara, zapoliklini~ke pacijente. U toj ustanovi se ”industrijski“ proiz-vode 72 vrste injekcija, 20 vrsta tableta, 23 vrste lekovitihmasti, 100 vrsta nesterilnih i 40 vrsta sterilnih medicin-skih rastvora, 45 vrsta infuzionih rastvora, pet vrsta medi-cinskih sirupa, 50 vrsta kapi za o~i, 10 vrsta masti za o~i,isto toliko vrsta lekovitih pra{kova, mikstura i pomo}nih le-kovitih sredstava, te 32 vrste pufera, 65 vrsta reagensa... Asve {to se proizvede mora da se podvrgne kontroli. Zato po-stoji i Laboratorija za kontrolu i ispitivawe lekova.

Institut farmaceutima i farmaceutskim tehni~arima ne-prekidno omogu}ava staìrawe. Odeqewe za farmaceutskutehnologiju je nastavna baza za obrazovawe brojnih specijali-

sta na predmetu farmaceutskatehnologija, i onih koji speci-jaliziraju po Nastavnom planui programu Vojske SCG, i kole-ga koje svoje specijalisti~kozvawe sti~u na Farmaceutskomfakultetu u Beogradu. Institutje nastavna baza na Katedri zafarmaciju i biohemiju VMA.Ipak, najlep{i deo posla jesterad u brojnim multidiscipli-narnim istraìva~kim timovi-ma i ispitivawe novih prepa-rata. Rezultati se objavquju udoma}im i inostranim stru~-nim ~asopisima.

Sopstvena proizvodwa ikontrola kvaliteta ima i veli-ki farmakolo{ko-ekonomskizna~aj jer se wome dopuwavaasortiman lekova nabavqenihkupovinom, a u odnosu na doma-}e i uvozne proizvode, insti-tutski su jeftiniji i do 30 od-sto. Ovu ustanovu zovu malafabrika lekova. A ona je spe-cifi~na po jo{ ne~emu. U woj suna rukovode}im mestima uglav-nom ène.

Doc. dr sc. farmacije Mirjana ANTUNOVI]

U

Institut zza ffarmaciju

MALAFABRIKA

LEKOVA

Vojnomedicinskoj akademiji godi{we se hospitalizuje od25.000 do 30.000 bolesnika i obavi oko pola milionaspecijalisti~kih pregleda u ambulantnim uslovima. Za ta-ko brojnu ”vojsku“ pacijenata potrebno je nabaviti lekove,

sanitetski materijal, napraviti infuziju ili injekciju. Zato jeVMA tokom svoje istorije uvek poklawala veliku pa`wu far-maceutskoj slu`bi, odnosno snabdevawu lekovima. Do 1990. otome je brinula Apoteka VMA, a od te godine Institut za far-maciju. Danas je to jedinstvena ustanova, koja ima dve apoteke– Poliklini~ku i Klini~ku. Ali ne samo to. Institut ima jo{pet organizacionih celina –Odeqewe za farmaceutsku teh-nologiju, Odeqewe za kontrolukvaliteta i ispitivawe lekova,Odeqewe sanitetskog materi-jal, Odeqewe za razvoj sani-tetske opreme i Odsek za na-bavku i prijem. Institut snab-deva lekovima i ostalim potro-{nim materijalom hospitalizo-vane i poliklini~ke pacijente.

Obezbediti lek ili odgo-varaju}e sanitetsko sredstvo nezna~i samo primiti ili proiz-vesti lek u Institutu i dati gakorisniku, jer ga je ve} na po-~etku potrebno pravilno plani-rati i nabaviti. Posle prijemate supstance moraju se pravil-no uskladi{titi, a ako se pri-likom izdavawa drìmo osnov-nog pravila ”prvi u{ao mora iprvi da iza|e”, uvek }emo imatilek koji je u roku upotrebe.

Osim gotovih lekova i sa-nitetskog materijala, zna~ajnaje i proizvodwa u Odeqewu zafarmaceutsku tehnologiju. Spe-cijalisti farmaceutske tehno-logije (koji su odgovorni za kva-litet proizvedenih lekovitih

Samo u prethodnoj godini Poliklini~ka apoteka izdala je oko pola miliona

pojedina~nih pakovawa lekova, a tek kolikoinfuzija, injekcija, masti, kapi, tableta...

Skoro da se ne moè registrovati.

Poliklini~ka apoteka

541. mart 2006.

VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJA: PUTEVI ZDRAVQA, NAUKE I PARTNERSTVA

ima 6.000 prostorija, 180.000 pregradnih zidova, 100.000metara kvadratnih kerami~kih plo~ica, 5.240 prozora, 6.350vrata, 7.800 m hodnika, 116 kilometara vodovoda, 42 kilomet-ra kanalizacije, 3.000 umivaonika, 4.500 tu{ baterija, 26liftova, 2.460 javqa~a poàra, 465 protivpoàrnih hidrana-ta. Iz we se pneumatskim transportom, po{tom i vakuumom dnev-no transportuju tri i po tone ve{a i jedna i po tona sme}a.

Elektroenergetski sistem ~ini 13 trafostanica, desetdizel-elektri~nih agregata, ~etiri inventora, 36.000 sve-tiqki, za klimatizaciju je zaduèno {est centralnih pripre-

Odràvawe xxinovskog ssistema

UME[NOSTI [[TEDWA

Vojnomedicinska akademi-ja je xinovski sistem kojitreba neprekidno opslu-ìvati. Koliko je sloè

no odràvawe te ustanove od14 spratova i 195.000 meta-ra kvadratnih povr{ine, u ko-joj radi 3.500 stalno zaposle-nih i oko 1.000stacionarnole~enih pacijenata, najboqegovore slede}i podaci: naVMA ima 35.000 razli~itihaparata i ure|aja, godi{wese u kuhiwi spremi vi{e od430.000 dijetalnih obroka,sa vi{e od 30 razli~itih di-jeta, koje se sastavqaju stru~-no prema konkretnom bole-sniku i oko 2.500.000 bole-sni~kih dopuna. Prose~no sednevno primi oko pet tonahrane i oko dve i po tone po-tro{nog materijala i drugeopreme.

Veli~inu, obim i kompli-kovanost odràvawa VMAoslikavaju i ovi podaci. Ona

ADRESE I TTELEFONIZa one koji znaju, evo podsetnika, a za budu}e korisni-

ke usluga nekoliko veoma upotrebqivih informacija:Vojnomedicinska akademija se nalazi na uzvi{enom de-

lu Beograda, poznatoj Bawici. U neposrednom okruèwu suVojna akademija, istoimeni sportski centar, Kasarna Vasaârapi}... Ta~na adresa glasi – Crnotravska 17, 11002 Be-ograd. Iz centra grada povezana je linijama gradskog sao-bra}aja 41 i 42, sa Novog Beograda 78 i 94, Zvezdare 40,Ceraka 59...

Na raspolagawu vam stoje dve direktne telefonske li-nije 011/2661-122 i 011/2662-755. Ne morate dolaziti uDijagnosti~ko-poliklini~ki centar da biste zakazali pre-gled ve} to moète u~initi putem telefona 011/2662-717.

Moè vam zatrebati i broj faksa: 011/666-164.Naravno, tu su i Internet adrese: [email protected]

Prilog pripremili Branko KOPUNOVI] i Mira [VEDI],lektorisali Mira POPADI] i Sla|ana MIRÊVSKA,

likovno-grafi~ki uredio Branko SIQEVSKI, fotografijama opremili Radovan POPOVI] i

Zvonko PERGE, a korektoru je uradila Sla|ana GRBA

ma vazduha, 248 klima-komo-ra, 250 kanalskih razvoda,dok za grejawe VMA ima cen-tralnu termopodstanicu,4.000 grejnih tela, 458 pum-pi, 140 kilometara cevnemreè, sa mese~nom potro-{wom toplotne energije od7.200 MWh. Postrojewe zaproizvodwu vode specijalnogkvaliteta – demi i omek{anevode mese~no tro{i 25 tonatehni~kog natrijum-hlorida idrugih hemikalija, a proizvo-di se 550 kubnih metara demii 16.500 kubnih metara omek-{ane vode.

O svemu tome brine Sek-tor za logistiku te ustanove.Zahvaquju}i ume{nom upra-vqawu raspoloìvim materi-jalnim resursima, uz visok ni-vo {tedwe, oni obezbe|uju mi-nimum neophodnih uslova zarad. A u wihovim rukama je 60razli~itih tehni~ko-tehnolo-{kih sistema.

Pukovnik Vule ALEKSI]

Documents

SPECIJALNI PRILOG 6 - odbrana.mod.gov.rs prilog/6/006_011_Vojnomedicinska... · dobre nade sle}e na bawi~ki plato. Iako tome ima ~etvrt veka, velelepno arhitektonsko ... Ali nije