Visoka kola akademiskih studija Akademija za poslovnu ekonomiju,
aak
SEMINARSKI RAD Predmet:Meunarodne finansije Tema : Sporazum u
Breton Vudsu
Mentor: Studenti: Beograd,2013.
SADRAJ
UVOD31.Istorijat Bretonvudskog sporazuma42.Nastanak i elementi
Bretonvudskog sporazuma53.Funkcionisanje i razvoj bretonvudskog
sistema73.1. Funkcionisanje bretonvudskog sistema73.2. Razvoj
bretonvudskog sistema84.Bretonvudski monetarni sistem95.Zlatni
Standard106.Kriza Bretonvudskog monetsrnog
sistema11Zakljucak12Literatura13
UVOD
Temu koju emo obraivati u naem seminarskom radu je Sporazum iz
Breton Vudsa, gde emo obijasniti osnovne pojmove i teze koje sadri
Brentovudski sporazum, kao i njegov sam nastanak i istorijat.
Brentovudski sporazum je meunarodni sporazum postignut na
konferenciji predstavnika 44 zemlje, odranoj sredinom 1944. u
Breton Vudsu ( amerikoj dravi New Hampshire ), o reenju posleratnih
monetarnih i finansijskih problema, pa je kao takav i do dan danas
ostao kao temelj meudravnih odnosa u toj sferi. Na konferenciji su
osnovani Meunarodni monetarni fond i Meunarodna banka za obnovu i
razvoj. Fond je trebao da obezbedi saradnju u oblasti meunarodnih
plaanja i politike deviznih kurseva i da odobrava kredite za
kratkorono uravnoteenje platnog bilansa, a banka je dobila zadatak
da omogui obnovu i razvoj privreda zemalja lanica.
Meunarodni monetarni sistem koji je ustaljen Bretonvudskim
sporazumom naziva se zlatno-devizni standard (zbog vaenja zlata i
deviza kao rezervi). Imajui u vidu vanost SAD-a i dolara u ovom
periodu, ovaj sistem se moe nazvati zlatno-dolarski sistem.
Naime,dolar je vaio za zvaninu valutu u kojoj su se uvale rezerve i
imao je veliku ulogu u meunarodnom platnom prometu. SAD su imale
najvee rezerve zlata, a za dolar se moglo kupiti apsolutno sve.
1.Istorijat Bretonvudskog sporazuma
Bretovnudski sistem je naziv za sistem meunarodne monetarne
politike, odnosno pravila u okvirima kojih su se odvijali trgovaki
i finansijski odnosi meu vodeim industrijskim zemljama u prvih
nekoliko decenija nakon II svetskog rata. Smatra se prvim primerom
monetarnog poretka.
Ime je dobio po Bretoon Woodsu, odmaralitu u amerikoj dravi New
Hampshire gde je u Julu odrana Monetarna i finansijska konferencija
Ujedinjenih naroda,a iji su delegati potpisali niz sporazuma na
kojima se kasnije sistem temeljio.Sporazum je postignut 1944.god na
sednici koja je i odrana u Breton Vudsu.
Tako je dolo do dogovora o formiranju dve organizacije koje e
biti zaduene, za pomo meunarodne i monetarne saradnje: 1.
Meunarodni monetarni fond(MMF)INTERNATIONAL MONETARY FUND (IMF)
2. Meunarodna banka za obnovu i razvojINTERNATIONAL BANK FOR
RECONSTRUCION AND DEVELOPMNET (IBRD)
Obe novonastale organizacije su imale u ustini razlicite
konkretne zadatke ali je ipak obezbeena komplementarnost u
poslovanju ovih organizacija. Ove nove organizacije sa radom su
zapoele 1945. God.(www.wikipedia.org.; R.Kovaevi,2011.)
2.Nastanak i elementi Bretonvudskog sporazuma
Prilikom osnivanja sporazuma 1944,godine u Breton Vudsu u osnovi
teilo se uspostavljanju stabilnog meunarodnog monetarnog sistema.
Prvobitno su se pojavila etiri plana za organizaciju meunarodne
monetarne saradnje I to: britanski,ameriki, francuski I
kanadski.Rasprava je ipak najvie bilo oko prva dva plana tanije
britanskog I amerikog. U tom cilju, delegati su I razmotrili ova
dva (konkurentna) plana:
britanski plan(Kejnzov) koji je izloio Lord Don Majnard Kejnz
(John Maynard Keynes) ispred Ministarstva finansija Velike
Britanije je i dobio naziv po svom kreatoru-Kejznov plan.Ovaj plan
je posluzio kao dopuna za izgradnju MMF-a. Kejnzov plan je predviao
sl.:
Svaka zemlja lanica bi imala kredit kod ove unije ija visina bi
bila utvrena prema ueu svake zemlje u meunarodnoj trgovini.
Predviena je i mogunost prekoraenja kredita (praktino automatska
kreditna linija) kao i mogunost stvaranja rezervi na raunu. Pored
toga, on je predloio stvaranje nove meunarodne obraunske jedinice
bankor (bancor), koja je trebalo da se koristi samo u knjigama
obraunske unije. Vrednost bankora bi bila fiksna i izraena u zlatu,
a pariteti nacionalnih valuta bi bili utvreni prema bankoru i mogli
bi da se menjaju samo uz saglasnost Unije.
ameriki plan(Vajtov), koji je predloio Hari Vajt (Harry Dexter
White) iz Ministarstva finansija SAD-a koji je takoe dobio ime po
svom tvorcu-Vjatov plan. Vajtov plan je bio blii pravilima zlatnog
standarda u kojem je akcenat bio na fiksiranju deviznih kurseva. U
njemu je bila naglaena vrsta veza izmeu unitasa (unitas), kao
meunarodne monetarne jedinice, i zlata. Sistem koji su delegati, na
kraju, prihvatili, bio je slian Vajtovom planu. On je kasnije
postao poznat kao Bretonvudski sistem i primenjivan je u periodu od
1944. do 1971. godine.
Prema Bretonvudskom sporazumu, SAD su bile u obavezi da zadre
zlatni paritet u odnosu 35 dolara po unci zlata, dok su ostale
zemlje bile u obavezi da uspostave fiksne devizne kurseve izmeu
nacionalnih valuta i dolara. Time je sistem osigurao posrednu vezu
ostalih valuta sa zlatom. Zlatni paritet dolara je podrazumevao
spremnost Federalnih rezervi (FED)(Centralna banka SAD) da menja
dolare za zlato bez ogranienja. (R.Kovaevic,2011.)
Od najveeg znaaja za predstavnike drava na sastanku u Breton
Vudsu bilo je spreavanje ponovnog sloma meunarodnog finansijskog
poretka,kao to je onaj koji je usledio posle Prvog svetskog
rata.Nakon tog perioda svet je svedoio rastu protekcionizma radi
zatite radnih mesta za one koji su se vratili iz rata,devalvaciji
konkurentnosti iz istog razloga. Sistem tj.ovaj ugovor je trebalo
da zatiti drave od promene deviznih kurseva radi dobijanja
trgovinskih prednosti i omogui ogranienje inflatorne politike.Sve
je to znailo da je potrebna neka vrsta kontrole na promenama
deviznih kurseva, kao i rezerve za deficite drava.Rezerve bi se
obezbedile putem institucije koja je bila kreirana za tu
svrhu,Meunarodnog monetarnog fonda koji je osnovan sa ciljem da
prikuplja rezerve u nameri sprovoenja odredbi sporazuma potpisanog
u Breton Vudsu.
Odredbe sporazuma zahtevale su od lanica MMF-a da:
1. Promoviu meunarodnu monetarnu saradnju
2. Olakaju rast trgovine
3. Uspostave sistem meunarodnih plaanja
4. Kreiraju rezerve
Breton Vuds je doveo do formiranja sledeeg:
Metoda fiksnih deviznih kurseva
US dolar je zamenio zlatni standard i postao primarna rezervna
valuta
Stvaranje dve meunarodne agencije za nadgledanje ekonomskih
aktivnosti Meunarodni monetarni fond(MMF),Meunarodna banka za
obnovu i razvoj
Novi meunarodni monetarni sistem u osnovi je znaio pobedu
amerike delegacije iz razloga jer je usvojen plan Harija Vajta iz
amerikog ministarstva finansija,umesto plana koji je podneo ef
britanske delegacije Don M. Kejns.
3.Funkcionisanje i razvoj bretonvudskog sistema
3.1. Funkcionisanje bretonvudskog sistema
Dok je bretonvudski sistem predvideo I dozvoljavao promene
pariteta u sluaju fundamentalne neravnotee, u praksi su se drave
veoma nerado odluivale za taj korak sve dok nije postajalo
prekasno, odnosno kada su ih na to naterale destabilizajue
pekulacije. Drave sa deficitom nerado su devalvirale, jer se to
smatralo znakom slabosti drave. Drave sa suficitom su se opirale
revalvacijama i radije su I dalje prikupljale devizne rezerve.
Na taj nain, od 1950.godine sve do avgusta 1971.godine:
Velika Britanija se devalvirala samo jednom, 1967.godine,
Fancuska je to uinila dvaput, 1957. I 1969.godine, Zapadna Nemaka
je revalvirala 1961.i 1969.godine, Dok su SAD, Italija i Japan od
poetka pa do kraja zadrale svoje paritete . (Salvatore,
D.,2009)
U meuvremenu, Kanada koja nije usvojila pravila MMF-a, imala je
fluktuirajui kurs od 1950. do 1962.godine , a zatim ga ponovo uvela
1970.godine. Sa druge strane, drave u razvoju su veoma esto
devalvirale. Nespretnost razvijenijih zemalja da promene paritet
imalo je dva znaajna efekta. Prvo, to je bretonvudskom sistemu
uskratilo veliki stepen fleksibilnosti u procesu uravnoteenja
platnih bilansa drava lanica. Upravo je to odigralo kljunu ulog u
kolapsu sistema iz avgusta 1971.godine. Drugo, to je vezano za
prethodnu taku, nespremnost razvijenih zemalja da promene paritet u
sluaju fundamentalne neravnotee izazvalo je ogromne destabilizajue
meunarodne tokove kapitala I otvorilo put pekulantima da ostvare
unosne zarade. ( Salvatore, D.,2009) Posebno, drava poput Velike
Britanije sa hroninim platnobilansnim deficitom u najveem delu
posleratnog perioda,iskusila je velike odlive likvidnog kapitala u
oekivanju da e funta devalvirati. Ova oekivanja su postala
samoispunjavajua, a Velika Britanija je bila prinuena da devalvira
1967.godine, nakon ozbiljnog pokuaja da se izvri deflacija ne bi li
se izbegla depresijacija. Sa druge strane, drava popud Zapadne
Nemake, koje su imale hronine platnobilansne suficite, dobijale su
ogromne prilive kapitala, u oekivanju da e marka revalvirati. Stoga
je i revalvacija marke iz 1961.godine postala neizbena, a situacija
se ponovila i 1969.godine. Konvertibilnost dolara u odnosu na zlato
nastavila se ubrzo nakon zavretka Drugog svetskog rata. Najvanije
evropske valute postale su de facto konvertibilne u tekuim
transakcijama 1958.godine, a de jure, odnosno formalno,
1961.godine. Japanski jen postao je formalno konvertibila
1964.godine. Restirikcije n kapitalnom tritu bile su dozvoljenje
jer su drave elele da se zatite od destabilizajuih kapitalnih
tokova. Uprkos ovim restirikcijama, posleratna era je prola kroz
faze ogromnih destabilizujuih tokova kapitala, koj su postajale sve
ee i sve razornije, te su kulminirale slomom bretonvudskog sistema
iz avgusta 1971.godine. Ovi veliki tokovi vrueg novca bili su
omogueni i javili su se zahvaljujui brzom rastu trita evrovaluta iz
1960-tih dogina. Na osnovu Akta o ekspanziji razmene iz 1962.godine
I pod pokroviteljstvom GATT-a SAD su inicirale I ukljuile se u
brojne multileteralne trgovinske sporazume (tzv. Kenedijeva runda
pregovora), koji je doveo do obaranja carina na idustrijske
proizvode na ispod 10% . Meutim, preostale su mnoge necarinske
barijere, naroito u poljoprivredi I u oblasti jednostavnih
industrijskih proizvoda kao to je tekstil, koji je od posebne
vanosti za drave u razvoju. Takoe, ovo je bio period kada
napravljeno nekoliko pokuaja da se pojaa ekonomska integracija, od
cega je najuspeniji bio pokuaj stvaranja Evropske unije ( EU), koja
se tada zvala Evropsko zajedniko trite.
3.2. Razvoj bretonvudskog sistema
Bretonvudski sistem se razvijao u nekoliko znaajnih pravaca, kao
odgovor na promenjene okolnosti. U toku 1962.godine MMF je sainio
Opti sporazum o zajmovima ( General Arrangements to Borrow GAB) od
milijardi US dolara od tzv. Grupe od deset najrazvijenih drava (
SAD, Velika Britanija, Zapadna Nemaka, Japan, Francuska, Italija,
Kanada, Holandija, Belgija I vedska) I Svajcarske, ne bi li tako
dopunio svoja sredstva, ukoliko to bude potrebno,. Ova suma od 6
milijardi US dolara bila je preko I iznad sume periodinih poveanja
definisanim lanovima Sporazuma koji su sainjeni pri osnivanju
MMF-a. GAB je u narednim godinama bio obnavljan I proirivan. Poevi
od poetka 1960-tih godina, drave lanice su poele da pregovaraju
stendbaj aranmane (standbay arrangements). Oni se odnose na
dobijanje dozvole na osnovu koje drava kasnije uzima zajmove od
MMF-a.Svop aranmani su ugovarani za specifine vremenske periode, uz
garantovani devizni kurs.Nacionalne centralne banke, takoe, su
poele da pregovaraju tzv.svop aranman ( swap arrangements) gde su
razmenjivale valute u nameri da se intervenie na deviznom tritu ne
bi li se suprostavile tokovima vrueg novca. Sve u svemu, moe se rei
da je bretonvudski sistem funkcionisao dobro sve do sredine
1960-tih godina.
4.Bretonvudski monetarni sistem
Bretonvudski sistem je imao i slinosti i razlike u odnosu na
Zlatni standard. Kao u Zlatnom standardu, elja je bila da devizni
kursevi budu stabilni. Zato je usvojen sistem fiksnih kurseva.
Svaka drava lanica je morala da utvrdi zvanini devizni kurs
(paritet) svoje valute u odnosu na dolar i da se obavee da
oscilacije deviznog kursa na tritu nee biti vee od 1% od tog
pariteta. To je znailo da su se centralne banke obavezale da e
intervenisati na deviznom tritu i da e kupovinom i prodajom
nacionalne valute i dolara odravati devizni kurs oko pariteta. Pri
tome, bilo je utvreno da drava lanica moe menjati paritet svoje
valute samo uz dozvolu MMF. Da bi se obezbedilo funkcionisanje
sistema, bilo je predvieno da SAD otkupljuju i prodaju zlato za
dolare na zahtev inostranih centralnih banaka, i to po fiksnoj i
trajno nepromenljivoj ceni od 35 dolara za finu uncu zlata (unca
zlata iznosi 31,1 gram zlata). Namera je bila da se pokae snaga
dolara, ime bi se sauvala zainteresovanost drava da odravaju fiksne
kurseve u odnosu na dolar, to je bio preduslov stabilnosti kurseva
i temelj Bretonvudskog sistema. Zbog svega navedenog, Bretonvudski
monetarni sistem je nazvan zlatno-devizni ili zlatno-dolarski
sistem. Vana razlika u odnosu na Zlatni standard je priznanje da
automatski mehanizam prilagoavanja nije realno oekivati u praksi.
Zbog toga je bilo predvieno da se na kratak i srednji rok (od
nekoliko godina) obezbede krediti za drave koje imaju deficit
platnog bilansa i da se, uporedo sa finansiranjem, pokrenu
mehanizmi prilagoavanja njihovog platnog bilansa. Kredite je
obezbeivao Meunarodni monetarni fond, a istovremeno je ova
institucija zahtevala usvajanje i primenu mera ekonomske politike
koje e dravu zajmotraioca izvesti iz stanja platnobilansnog
deficita. Da bi MMF mogao da po potrebi kreditira drave lanice,
utvreno je da zemlje plaaju lanarinu. Obaveza zemlje prema MMF zove
se kvota[footnoteRef:1]. [1: Kvote zemalja lanica su najvaniji
izvor sredstava MMF-a. Svaka zemlja imala je svoju kvotu , izraenu
u Specijalnom pravu vuenja]
Ve ezdesetih godina 20. veka Bretonvudski monetarni sistem
poinje da se uruava. Naruavanje makroekonomske stabilnosti u SAD
rezultiralo je rastuim nepoverenjem u dolar i konvertibilnost
dolara u zlato. Zahvaljujui ratu u Vijetnamu, u SAD raste javna
potronja, jaa inflacija i konkurentnost amerikih proizvoda je sve
manja, pa raste i platnobilansni deficit. Meunarodna javnost ne
veruje da e na dui rok SAD i dalje da prodaju zlato za dolare, pa
dolazi do rastue kupovine amerikih rezervi zlata. Bilo je potrebno
da se osmisli promena u meunarodnim plaanjima i da se panja
meunarodne javnosti skrene sa dolara. Zato je u Meunarodnom
monetarnom fondu stvoreno novo sredstvo plaanja, udnog naziva:
Specijalna prava vuenja (SDR) (Special Drawing Rights, SDR).
Specijalna prava vuenja nisu postojala i danas ne postoje kao
fiziki (opipljiv) novac. To je tzv. knjigovodstveni novac, sredstva
koja se nalaze na raunima drava lanica MMF i koja kao takva mogu da
poslue u meunarodnim plaanjima. U poetku je vrednost SPV vezivana
za dolar, ali se od 1974. odreuje u zavisnosti od kretanja
vrednosti vie valuta (korpe valuta). Od 1999. godine u korpi valuta
za uzvrivanje vrednosti SPV uestvuju samo etiri valute: ameriki
dolar (uee 44%), evro (34%), jen (11%) i britanska funta (11%). (R.
Kovaevi,2011.)
5.Zlatni Standard
Meunarodni monetarni sistem poznat kao Zlatni standard vaio je
od sedamdesetih godina 19. veka do Prvog svetskog rata. Zlatni
standard je bio zasnovan na zlatnom pokriu novca. Centralne banke
drava sveta imale su obavezu da konvertuju novac u zlato i obrnuto.
Da bi se obezbedila stabilnost deviznih kurseva, cena zlata u
razliitim dravama bila je fiksna. Zlato se moglo slobodno izvoziti
i uvoziti, a promena zlatnih rezervi u odreenoj dravi se neposredno
odraavala na promenu koliine novca u opticaju: odliv zlata znaio je
manju novanu masu, a priliv zlata vie nacionalnog novca.Poto je
novac imao zlatno pokrie (konvertibilnost u zlato), nije bilo teko
utvrditi devizne kurseve izmeu valuta razliitih zemalja. Bilo je
dovoljno da se uporede kovnike stope valuta, tj. sadraj zlata u
pojedinim valutama. Kovnika stopa je, naime, odraavala koliinu
zlata koja se mogla dobiti za jedinicu svake valute. Ako je, na
primer, cena grama zlata u SAD bila 4 dolara, a u Velikoj Britaniji
2 funte, onda je kurs izmeu dolara i funte iznosio: 1 funta = 2
dolara.Prema pravilima Zlatnog standarda, neravnotea platnog
bilansa bila je automatski korigovana. Nije bilo potrebno, da se
preduzimaju mere prilagoavanja. Kad je drava imala deficit platnog
bilansa ona je morala da izvozi zlato u zemlju koja je imala
suficit platnog bilansa. To je bilo jedno od pravila koga su se
drave lanice Zlatnog standarda morale pridravati. Tada bi se
pokretao automatski mehanizam prilagoavanja. Izvoz zlata znaio je
smanjenje zlatnih rezervi, to je prouzrokovalo smanjenje novane
mase. Dalje, pad koliine novca u opticaju dovodio je do pada cena.
Nie cene znaile su veu cenovnu konkurentnost, pa je to omoguavalo
vei izvoz i manji uvoz. Na taj nain bi se konano dolazilo do
uravnoteenja platnog bilansa.Zemlja sa suficitom imala je priliv
zlata. Priliv zlata prouzrokovao je porast novane mase, a, samim
tim, i porast cena. Pad cenovne konkurentnosti implicirao je porast
uvoza i pad izvoza, pa se time od suficita platnog bilansa dolazilo
u stanje platnobilansne ravnotee. Opisano automatsko prilagoavanja
platnog bilansa, i u dravi sa deficitom i u dravi sa suficitom
platnog bilansa, znailo je da nisu pokretani mehanizmi ekonomske
politike. Same postavke meunarodnog monetarnog sistema, kojih su se
drave morale pridravati, omoguavale su platnobilanse ravnotee i
stabilnost deviznih kurseva. Automatsko platnobilansno
prilagoavanje nije bilo bez negativnih posledica po drave lanice
Zlatnog standarda. Zbog toga su pojedine drave u kriznim periodima
izbegavale da se povinuju pravilima ovog meunarodnog monetarnog
sistema. Pri tome, nije bilo naina (predvienih mehanizama,
sankcija) da se drave primoraju na pridravanje pravila sistema.
Problemi su nastajali kada bi velike sile (Velika Britanija
naroito) zabranjivale izvoz zlata u periodu kada su beleile deficit
platnog bilansa. Prema pravilima Zlatnog standarda, izvoz zlata je
trebalo da pokrene automatski mehanizam prilagoavanja i postizanje
privredne ravnotee na nivou itavog sveta. Umesto da izvoze zlato,
neke drave su prodavale hartije od vrednosti (dravne obveznice) i
na taj nain dolazile su do potrebnih sredstava. One su, dakle,
izbegavale prilagoavanje i insistirale su na finansiranju platnog
bilansa. Na taj nain su naruene osnovne pretpostavke za
funkcionisanje sistema. Prvi svetski rat, 1914. godine, znaio je
naruavanje osnovnih principa meunarodnog monetarnog sistema i kraj
klasinog Zlatnog standarda. Drave su se pripremale za rat i nisu
pristajale da se odreknu zlata.
6.Kriza Bretonvudskog monetsrnog sistema
Poto ameriki problemi nisu reeni, konano 1971. presednik Riard
Nixon jednostranom odlukom ukinuo je konvertibilnost amerikog
dolara u zlato. Taj in poznat kao Nixonov ok doveo je do prestanka
Bretton Woodsa u svom pravom smislu tako da je objavljena
devalvacija dolara promena cene zlata (pariteta) sa 35 na 38 dolara
za uncu zlata. Istovremeno se obustavlja prodaja zlata iz amerikih
zlatnih rezervi. Navedeni dogaaji su znaili naputanje osnovnih
principa Bretonvudskog monetarnog sistema. Slino kao u Zlatnom
standardu, to je bio znak da se sistem uruava. Kada je dolar
devalvirao, drave lanice Bretonvudskog sistema kreu istim putem. Ni
one nisu elele da se pridravaju fiksnih deviznih kurseva, ve su
elele da poveanjem deviznog kursa (devalvacijom nacionalne valute)
uveaju izvoz i podstaknu privredni rast. Meunarodni monetarni fond
nije imao izbora, pa je 1976. godine ozvaniio praksu fluktuirajuih
kurseva. Time je i formalno promenjen osnivaki princip
Bretonvudskog sistema, pa je dravama lanicama omogueno da devizne
kurseve odrede u odnosu na bilo koju valutu, ali ne i prema zlatu.
Zlato je izgubilo svaku monetarnu ulogu, po prvi put u ljudskoj
istoriji. Nakon sloma Bretonvudskog monetarnog sistema, ulazimo u
period kada ne postoje vrsta pravila za meunarodna plaanja, devizne
kurseve i kretanje kapitala. Meunarodni monetarni fond do danas
ostaje institucija koja ima vodeu ulogu u meunarodnim monetarnim i
finansijskim odnosima. Nakon sloma Bretonvudskog sistema fiksnih
kurseva, MMF svoj znaaj i uticaj temelji na politici kreditiranja i
mehanizmima koji prate njegove kredite. Podsetimo se, jedan od
izvornih ciljeva MMF jeste pruanje pomoi zemljama za prevazilaenje
platnobilansnih deficita.
Zakljucak
Kada je sporazum iz Breton Vudsa vezao sve druge valute za zlato
preko dolara,tako je preostali svet takoe bio skinut sa zlatnog
standarda.Zatravaranje amerikih altera za isplatu zlata i kraj
dolarske konvertibilnosti u zlato,najavljuje potpuno nov monetarni
reim.
Osnove Bretonvudskog sistema su postavljene donoenjem odluka o
osnivanju MMF i Meunarodne banke za obnovu i razvoj i osnivanjem
GATS-opti sporazum o carinama i trgovini.To je imalo za cilj
promovisanje meunarodne saradnje,olakavanje rasta
trgovine,usspostavljanje meunarodnih plaanja i kreiranja rezervi,a
to je kontrolisano od strane MMF-a, kako bi se kontrolisale promene
deviznih kurseva i rezervr za deficite drava.
Breton Vuds je formirao metodo fiksnih deviznih kurseva, ameriki
dolar je zamenio zlatni standard i postao primarna rezervna valita
i stvorene su tri meunarodne agencije za nadzor ekonomskih
aktivnosti.Bretonvudski sistem je dozvoljavao promene pariteta u
sluaju fundamentalne neravnotee, ali razvijene zemlje su se nerado
odluivale za devalvaciju ( drave sa deficitom) ili revalvaciju
(drave sa suficitom). To je upravo imalo za posledicu
nefleksibilnost u procesu uravnoteenja platnih bilansa drava i
izazvalo destabilizujue meunarodne tokove kapitala i otvorilo put
pekulantima za ostvarenje unosnih zarada.Sve je to imalo za
posledicu kolaps sistema.
Sa slomom Breton Vudsa veina drava je prela na neku vrstu
fleksibilnog deviznog kursa,to je znailo neodrivost prethodnog
MMS-a. Posle kraha Bretonvudskog sistema fiksnih deviznih kurseva
je nastao period plivanja vodeih svetskih valuta. MMS se i dalje
oslanjao na dolar kao svetsku rezervnu valutu.Veina zemalja je
prela na sistem fleksibilno rukovoenog kursa, u ijem sistemu se
kursu nacionalne valute dozvoljava da slobodno menja vrednost pod
uticajem ponude i tranje.
Literatura
Prof. dr Budimir Staki: Meunarodne finansijske institucije,
2012.Beograd
Prof.dr Milan S. Besla,prof. dr. Todor Petkovi:Meunarodna
Ekonomija i finansije,aak,2008,godina Dr.Predrag Jovanovic, dr
Oskar Kovac, dr.Mlaen Kovaevi,dr.Jelena Kozomora,dr.B.Pelevi:
Medjunarodni ekonomski odnosi, 1999.Beograd
Dr.Predrag Jovanovi Gavrilovi:Meunarodno poslovno
finansiranje,2006.Beograd
Dr. Puara Kostadin: Meunarodne finansije , Beograd 2003. Dr
Radovan Kovaevi: Meunarodne finansije, Beograd, 2011. Dominick
Salvatore, Meunarodna ekonomija,2009.
Internet izvori
http://kapital.rs/vesti/2013/08/valutni-rat-posledica-ili-uzrok/
http://sh.wikipedia.org/wiki/Bretton_Woods
http://hr.wikipedia.org/wiki/Zlatni_standard
.3
14
