EiN!i^^ffi^HHk^V:-^ ; ''''V'. :/''''''- '.v:< -: '-. .- - ■

mSHiSVHHEBV'VV "h^H' -'■' H H H

""~~**"~* l| . m _.^dC,' l~~~~J"~R"?~^-" 3 ~'^~^~~" i" "--""' ■'

___________________________________\___________\\k.~ :.*?. _£_& -■_•■■'-

'^^^^BHHlHfl^^^^^^^^^^Hit^^^HHi" ' HhHhHhHh!hhVhVh^hHhHhHhHhHhVhhHhHhHhHhHhHhHhH^": '^^"■hI; 'll"~* — — — :. ~^--*^iJSS*«ksP

•'fiB^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^H

HS^^BhmHv—-^^~^* i!-^^^^^^^^^^Hk* • jBiiliB I\ _ >_»j £^^^^^^■8?$ - i> / -•? *T aMMHHHHHHHriH \m

__r f^^^^B^^^^KSPMiin! «V; n^ <mBHWJ^^^^^^^^^^^^^^H^B*-¥^B'c^HES3^SK5.ž-B-_fa-S^!-_^^^^^^^^^^^^E!^^^

>._-•"' ' ."'"*".--■'"•*.-. " * ~" n~' ''-'~~- > 'm ~^^^it^ii_________

Za PKB, FAP, Ga-leniku, Železa-ru, Azotaru, PIKZemun, Ikarbus,Preduzeće za pu-teve, Lastu, Poli-tiku, Jat tehniku...

možda "nema zime", odnosno imašanse.

Budućnost je, međutim, neizve-sna za Jumko, Magnohrom, ZorkaŠabac, Prvu petoletku, Holding ka-blova, Industriju stakla Pančevo,Javor Ivanjica, PIM, Župu Kruševac,Slobodu Čačak, Minel transforma-tore, Porečje Vučje, KamenolomDrača Rekovac, EI Elmag, Partizan-ski put, Slavija hotele, Rekreaturs,Geneks, Prvu Iskru, Petar Drapšin,IHP Prahovo, MIN Niš, Šamot, Ma-jevica...

Da li 100, 200, 300 ili 400 firmineće "preživeti" privatizaciju? Tač-nih podataka još nema i sve pro-gnoze su u sferi nagađanja. Jedinoje sigurno da svih 570 preduzeća,koje su Vlada Srbije i Agencija zaprivatizaciju rešile da prodaju itako završe svojinsku transfor-maciju srpske privrede, neće naćikupca (ili strateškog partnera) iprestaće da postoje.

Kako prodati što više društve-nih i preduzeća u restrukturiranjukoja su u portfoliju Agencije za pri-vatizaciju?

Do sada u javnost nije dospelomnogo uspešnih inicijativa direk-tora-prinudnih upravnika predu-zeća koji su se potrudili da nađukupca ili strateškog partnera. Malo

ili gotovo da nema javno saopšte-nih primera da je predsednik nekeopštine uspeo da za neprivatizova-no preduzeće nađe kupca. U tomese do sada najviše isticao premijerAleksandar Vučić, ali ni njegov en-

tuzijazam nije takvog kapacitetada može da "pokrije" mnogo pre-duzeća kojima treba novi vlasnik.

Ne sporeći ličnu inicijativu, ek-sperti Nacionalne alijanse za lo-kalni ekonomski razvoj (NALEDJ,

Srbija > Privatizacija-kakojeuspešnozavršiti

STUDIJASLUČAJAlJDuropack",Kru$evac

|m Duropack- U pri-

premamaza privati-zaciju u DP

„Dušan Petronijević" sprovedeno je zna-čajno restrukturiranje.

- Posle privatizacije prihodi od proda-je (izraženi u evrima) više su nego udvo-stručeni, dok je tržišno učešće uvećanoza više od 50 odsto.

- Kupac je pored značajnog investira-nja unapredio kvalitet procesa proizvod-nje, uveo integrisani sistem menadžmen-ta i posluje u skladu sa međunarodnimstandardima.

- „Duropack" predstavlja primer priva-

tizacije u kojem strateški investitor preu-zima punu kontrolu nad preduzećem i ukojem nema posebnih problema.

Predstavlja tipi-ćan primer radnič-kog akcionarstva jerpreduzeće nije bitnopromenilo način po-

slovanja u organizacionom, tehnološ-kom, finansijskom i upravljačkom pogle-du.

- Posle drugog kruga privatizacije2007. godine, a zatim i raskida ugovorasa bugarskim investitorom, preduzećeubrzano propada, a pored problema saIikvidnošću i viškom zaposlenih, ima i

FOPA-VlacUtinHan"

JmBbmBms.

značajan problem zagađenja životne sre-dine.

STUDIJASLUČAJA2„Rudnik".Rudnik

- Pre privatizacije, po-slednji put zabeležio jepozitivan neto rezultat1999. godine, dok su ku-mulativni gubici u perioduod 2000. do 2004. godinepremašili iznos od 3 mili-

ona evra.

- Po sprovedenoj privatizaciji predu-zeće je bitno poboljšalo svoje poslovanjei značajno povećalo broj zaposlenih.

- Kupac je u osnovna sredstva, od tre-nutka kada je postao vlasnik do kraja

<lmwL_!

K>tr eba zeniliista-.- „■ ••'"•... ■ • .-.^IJ:^ ,.■■'•.*.■....-..■_.;■.•.- -

-~~ ' "*"-\r"""^- »f^»jii^'-BP3LLi.^i^^^BH^^^^^^^H^lL\ I A VhIIp

"2^ : V : »r'-' ,"»*«» j..' i -■.' ■'■- , -■ ■ ' J ".'?"!;.-■.■ .iit .-■■

uz pomoć Agencije USAID, napra-vili su studiju slučaja dosadašnjihpet uspešnih i pet neuspešnih pri-vatizacija u Srbiji i na osnovu togapredložili sistemska rešenja za us-pešan završetak privatizacije. Pre-

poruke NALED-a i USAID-a usme-rene su na otklanjanje problemakoji nisu rešeni donošenjem novogZakona o privatizaciji.

Jedan od važnih zaključaka teanalize je da "nije realno očekivati

veće braunfild investicije u Srbiji,osim za nekoliko većih preduzećau restrukturiranju".

Ključna ocena je da preostalapreduzeća za privatizaciju nisuatraktivna za kvalitetne i strateškeinvestitore (presudni za privati-zaciju), jer oni nisu spremni da ihkupe i tako preuzmu rizik nere-šenih imovinsko-pravnih odnosanad građevinskim zemljištem,viška zaposlenih i prezaduženostifirmi".

Insistiranje na kvalitetnim inve-stitorima je važno kako se ne bi po-novila praksa iz nekih dosadašnjihprivatizacija koja je, između osta-log i zbog loših sistemskih propisa- prodaja na rate i odsustvo kon-trole pranja novca - dovela do ne-gativne selekcije investitora.

A ključna preporuka studije gla-si - ukoliko Vlada želi da uspešnozavrši privatizaciju, njeni "prio-ritetni zadaci su rešavanje viškazaposlenih i vlasništva nad zemlji-štem".

Pitanje konverzije Vlada iParlament treba poMčki da„preseku"

2013. godine, uložio ukupno 5,4 milionaevra.

- Kriza u poslovanjurudnika kulminirala jeavgusta 2002. godine,kada obustavlja proi-zvodnju, od čega se nika-da nije oporavio.

n SuvaRuda",Raška

- U stečajnom postup-ku stečajni dužnik je tek iz četvrtog putaprodat kao pravno lice Koncernu Farma-kom MB Šabac, koje je u tom trenutkubilo većinski vlasnik nekoliko rudnikaolova, cinka i antimona.

- Kupac je sredstva za početak proi-zvodnje u rudniku obezbedio 2011. go-

dine iz kredita IFC i dodatne kreditnelinije kod domaćih banaka. I pored Eestihnajava da će se investirati u neophodnasredstva za otpočinjanje proizvodnje, dotoga suštinski nikada nije došlo i rudniknije počeo da radi.

STUDIJASLUČAJA3„GošaMontaža",VelikaPlana

Redak primeruspešno sprove-denog radničkogakcionarstva, pričemu radnici nisu

dobili većinski paket akcija besplatno,već su ga kupili na javnoj aukciji.

- Otpust duga državnih poverilaca bioje verovatno presudan za uspešnu pro-

daju, jer je spremnost potencijalnih ku-paca da preuzmu navedene dugove hilaupitna.

- firma je povećala efikasnost poslo-vanja, u opremu je investirano 4 milionaevra. Društvo posluje kroz integrisanisistem menadžmenta koji je sačinjen odsistema upravljanja kvalitetom premarelevantnim standardima.

Problemipočinju već po-četkom 90-ih go-dina sa stečajempreduzeća. Posle

prinudnog poravnanja sa poveriocima,preduzeće izlazi iz stečajnog postupka i

„Zavarivać", Vranje

ZAVARIVAĆ

Zato se Vladi i Parlamentu sa-vetuje da što hitnije "političkipreseku" i odluče šta će uraditi saspornim nasleđem Vlade MirkaCvetkovića i kontroverznom kon-verzijom prava korišćenja u pravosvojine nad zemljištem preduzeća,koja je faktički zaustavila privati-zaciju u Srbiji. Drugi savet je da seobezbede veća sredstva u fondovi-ma za rešavanje sudbine zaposle-nih u preduzećima u restrukturi-ranju i stečaju (Tranzicioni fondi Fond solidarnostij. Treći savetje sprečavanje daljeg zaduživanjakompanija koje se prodaju.

Pomoć opština i gradova upodsticanju privatizacije ogledase, prema oceni autora Studije, ustvaranju kvalitetnog poslovnogokruženja, pre svega kroz sma-njivanje parafiskalnih nameta, jerstrateški investitori pozitivno re-aguju na podsticaje, a njihov do-lazak je od neprocenjive važnostiza uspeh privatizacije (oni ulažu unovu tehnologiju i modernizacijupreduzeća i sprovode operativnorestrukturiranjej. Sa druge stra-ne, neuspele privatizacije utičuna smanjenje budžetskih prihoda

lokalnih samouprava (pre svegaustupljenih prihoda, čime direk-tno smanjuju njihovu fiskalnuautonomiju). Lokalnim samou-pravama konkretno se savetuje dapredujmljuju troškove stečajnogpostupka, da traže od stečajnogsudije da deponuje sredstava ste-čajnog dužnika kako bi se obezbe-dilo plaćanje komunalnih usluga ida uđu u privatizaciju sporednihdelatnosti javnih komunalnih pre-duzeća.

Za eksperte NALED-a i USAID-a ključno je pitanje - da li ćedržava i pod kojim uslovimapriznati kupcu nekog preduzećapravo svojine na građevinskomzemljištu nad kojim su u mo-mentu privatizacije imali pravokorišćenja, što im je omoguća-valo pravo građenja. Ovu dilemupravno je moguće rešiti na neko-liko načina: potpuno ukinuti na-knadu za konverziju (stav stra-nih i dornaćih investitora), nedozvoliti konverziju (stav udru-ženja građana koja zastupaju in-terese restitucije) ili omogućitikonverziju uz plaćanje pravičnenaknade (najšire podržavanaopcija u javnosti).

Kao efikasno rešenje (i u skla-du sa odlukama Ustavnog suda)u studiji NALED-a predlaže se dase ponovo omogući pravo građe-nja po osnovu prava korišćenja nagrađevinskom zemljištu. A pitanjekonverzije rešavalo bi se uz detalj-nu analizu efekta različitih opcijakoje će izraditi nezavisni eksperti,na osnovu koje će Vlada i Parla-ment doneti odgovornu političkuodluku. 5

Biće mnogo više kupaca negodo sada ako im se pono voomogući pravo građenja poosnovu prava korišćenja nagrađevinskom zemljištu

Ministarka građevinarstva, saobraćaja iinfrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je da ćenovi Zakon o planiranju i izgradnji biti usvojenbez dela koji se odnosi na konverziju zemljišta, aliuz mogućnost da oni koji imaju pravo korišćenjazemljišta, imaju i pravo gradnje.

Novizakon

započinje krajem 2000. godine privatiza-ciju prema odredbama Zakona o svojin-skoj transformaciji.

- Posle drugog kruga privatizacije (kraj2008) pogoršava se poslovanje. Nekolikofaktora presudno je uticalo na to: ekster-ni faktori (svetska ekonomska kriza),značajna odstupanja između stvarnogi stanja prikazanog u finansijskim izve-štajima pre privatizacije, interni proble-mi poput loše finansijske pozicije, viškazaposlenih i narušenog odnosa izmeđuzaposlenih i novih vlasnika.

STUDIJASLUČAJA4„Zdravlje",Leskovac

Niskaprodajnacena posle-dica odsu-

stva interesa potencijalnih kupaca i po-trebnih izdataka za socijalni program.

- Izdaci po osnovu socijalnog pro-grama dostigli su čak 24,76 milionaevra.

- Do kraja 2013. godine kupac je inve-stirao oko 50 miliona evra. Broj zaposle-nih 2013. čini samo 19 odsto broja zapo-slenih na kraju 2000. godine.

(f) ZDRAVLJE>£!� Aaavn compony

- Od samog početkaprivatizaciju bilo je nizproblema koji su dopri-neli potpunom slomu.

- Privatizacija premaZakonu o svojinskoj

transformaciji stvorila je dve grupe vla-snika sa oprečnim ciljevima.

- Sumnje u regularnost samog postup-ka drugog kruga privatizacije, u regular-nost izvršene dokapitalizacije od stranekupca „Jaka 80", nesavesno i nezakonitoposlovanje uprave koju je postavio kupac.

- Niz problema u vezi sa farmaceut-skim sektorom u Srbiji.

- Sumnje u nesavesno i potencijalnonezakonito poslovanje nove uprave kojusu postavili radnici posle raskida priva-tizacije.

„Jugoremedija", Zren janin

JugoremedijaZrenjanin

STUDIJASLUČAJA5„BanatsldDespotovac"

Posle pri-vatizacije be-leži značajno

bolje poslovne rezultate. Ulaganje u os-novna sredstva je osnovni razlog zbog

-__/

čega beleži rast vrednosti ukupne po-slovne imovine, a pozitivni efekti prome-ne fer vrednosti imovine i pozitivni netorezultati iz poslovanja osnovni su faktorikoji su uticali na rast vrednosti sopstve-nog kapitala.

JHalaBosna"

*0Privatizovana

krajem maja 2007.godine, kupac - kon-zorđjum fizičkihlica protiv kojih su

kasnije pokrenuti krivični postupci, alisu ta lica ubrzo, koristeći zakonsku mo-gućnost, ustupila preduzeće novom vla-sniku.

- Period posle privatizacije karakteri-šu skriveni vlasnički odnosi, nesavesno ipotencijalno nezakonito poslovanje.

- Tipičan primer korišćenja privatizo-vanog preduzeća kao kolaterala kako bise dobili krediti koje koriste povezanalica za kupovinu novog preduzeća.

- Ovaj slučaj ukazuje na vezu izmeđuodređenih banaka i jednog broja privati-zacija. Reč je po pravilu o domaćim banka-ma (u privatnom ili državnom vlasništvu),od kojih su mnoge završile u stečaju. I