Stanislav Vinaver: ZVU^NI PREDEO, priredio Milosav · Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 1, zima 2005. 187 Dragan Hamovi} VINAVEROVA KATEDRALA Stanislav Vinaver: ZVU^NI PREDEO, priredio

Beogradski kwièvni ~asopis, br. 1, zima 2005. 187

Dragan Hamovi}

VINAVEROVA KATEDRALA

Stanislav Vinaver: ZVU^NI PREDEO, priredio MilosavTe{i}, Biblioteka Arahna, îgoja {tampa, Beograd 2005.

Ta~no pola veka kwièvno i mislila~ko delo StanislavaVinavera deluje u na{oj sredini bez neposredne potpore (ili od-mo}i) svoga autora, takvo kakvo jeste. Pi{~eva intelektualna ili~na biografija, ve} dobrano mitska i stoga privla~na i osvajaju-}a, sasvim je vaqana podr{ka tome ìvom dejstvu. Vinaver se svakomalo pomiwe u na{im kwièvnim razgovorima – ~e{}e od mnogihnekada ~estih i obaveznih – wegove se re~i obilato i s poverewemnavode. Sa Vinaverovim stavovima odavno se ne polemi{e, makarne ozbiqno, ili makar ne besadràjno. Osporavawa su ostala, zna-~i, samo za~in u tom vanrednom i neobi~nom ìvotopisu, ali neo-duèni dug razumevawa i sabranog ~itawa ovoga dela ostaje i daqe,pola veka od udesne ta~ke na Vinaverovo pisawe i mi{qewe.

Pored svih vrednih istraìva~a i tuma~a Vinaverovog dela(po asocijativnom prvenstvu pomiwem Gojka Te{i}a, koji nije niprvi ni jedini), jo{ na{u polaznu predstavu o piscu Vinaveru une-koliko odre|uju odjeci ne~ijih prvih ~itala~kih utisaka od prenekoliko decenija, ili odjeci sudova wegovih davnih kwièvnihoponenata. U nas, na prvim utiscima se poglavito ostaje, ne prove-ravaju se i ne stavqaju na ispit podrobnijih i zasnovanijih anali-za, nego se preuzimaju kao ne{to pouzdano i prenose daqe.

Ako je Vinaver, kao esejista i teoreti~ar (prevodilac, tako-|e), postao mera i suverena veli~ina u srpskoj kwièvnoj svesti na-{eg doba, sa Vinaverom pesnikom to umnogome nije slu~aj. Na toukazuje i od toga polazi u pogovoru kwizi Zvu~ni predeo prire|i-va~ Milosav Te{i}. Razume se, Vinaver je u ànru parodije, i onda isada, bezbedno prvi. Voqene su i prihva}ene Vinaverove pesme po-sve}ene drugovima iz prvog Velikog rata, mada mu one nisu mogle

KWIGE nnn

osigurati niti mnogo {iru ~itala~ku publiku, niti posebnije me-sto u srpskoj poeziji. Iskazuju}i temeqno neslagawe sa nekim vred-nosnim ocenama Jovana Hristi}a povodom Vinaverovog pesni~kogprofila, a naslawaju}i se na izraz priznawa Miodraga Pavlovi}ada je ovaj pesnik u na{u poeziju uneo “novi zvuk i novu misao”, Mi-losav Te{i} ulazi u ovaj prire|iva~ki poduhvat. Dvostruko je Te-{i}ev posao izbora i prevrednovawa poduprt: vremenom koje je pro-{lo i ~ijim smo protokom u nekim stvarima i sazrevali, kao i po-trebom da se priznaju razmere sopstvenoga i dugovawa drugih pesni-ka prema jednom, u su{tini, nedovoqno priznatom pesni~kom pret-ku. “Vinavera }emo smatrati zabavnim pesnikom”, ~itamo u poentiTe{i}evog pogovora, “ali }emo se, ve} prema sklonostima, oslawa-ti na wegovo vrhunsko pesni{tvo i nastavqati, uz podrazumevanunadogradwu i razgrawavawe wegove pesni~ke misli, jedan od najbla-gorodnijih pesni~kih napora u srpskoj poeziji dvadesetog veka.”

Kwiga Zvu~ni predeo sadrì ukupno sedamdeset i sedam pesa-ma raspore|enih u sedam krugova. Zaokruènost izraèna u navede-noj broj~anoj simbolici, isprva mawe li~i na samog pesnika a vi{eopomiwe na ruku prire|iva~a, mada bez {tete po u~inak toga po-sla. “Te`wa ka ekstraktu, ka savr{enstvu onda kad je vreme – vre-wu, jeste jalova i kobna”, isti~e Vinaver u svom bazi~nom eseju “Je-zi~ne mogu}nosti” iz 1921. godine. Ali, svemu ima vreme. Za Vina-verovu poeziju odavno je vreme zaokruèwu i kristalizaciji, u od-nosu na sebe samu i na {iri kontekst, i taj posao, prema svojim pe-sni~kim merilima i iskustvu, savesno obavqa Milosav Te{i} ukwizi izabranih pesama Zvu~ni predeo.

Na prvi pogled, prire|iva~ je sasvim slobodno pristupaogra|i Vinaverovog pesni~kog opusa. Svode}i fokus na sadràj tri-ju kwiga (Varo{ zlih vol{ebnika, ûvari sveta i Evropska no}),pridodaju}i krug poznih pesama, prire|iva~ sastavqa ovaj izborstihova muzikalnih i apstraktnih, koji imaju poeti~ko ishodi{tekoliko u ekspresionisti~kim strujawima (~iji je glasnogovornikbio ovaj pesnik), toliko i u simbolizmu, izbor koji je “ekstrakt”,katedralno zdawe glavnog toka Vinaverove poezije. Ipak, hronolo-gija, ta~nije re~eno, razvoj “zvu~ne” linije Vinaverove poezije do-sledno se prati iz kruga u krug, makar naslovi tih krugova ne pra-tili naslove kwiga. Otuda, ma koliko ovo bila “Te{i}eva kwigaVinavera” ostvarena je vernost pesniku i wegovoj poetici u du-bqem zna~ewu re~i, jedino {to je taj opus presklopqen prema ~vr-{}im arhitektonskim uzusima koje ina~e karakteri{u poetikuprire|iva~a. Tako {ta je legitimni pesnikov naslednik mogao se-bi da priu{ti. âk i kada preina~uje neke stihove iz zavr{nogkorpusa (prema re{ewima iz prethodnih verzija istih pesama), u

188 Beogradski kwièvni ~asopis, br. 1, zima 2005.

ime ose}awa za pesni~ki “boqe”, on nas najpre o tome “nedozvoqi-vom” ili “nepreporu~qivom” ~inu obave{tava, a potom omogu}avada ~italac uporedi i vrednosno se odredi prema varijantama. Ni-smo skloni, ipak, da u ovome neuobi~ajenom postupku vidimo prire-|iva~ku nekorektnost. Skloniji smo da ovaj gest slobode pripi{e-mo ose}awu srodnosti i privrènosti, koja dopu{ta da prire|iva~pridoda svoj ogledni rad pesnikovom oglednom radu.

U jednoj fusnoti, Te{i} napomiwe da je programske eseje Vi-naverove, odnosno na~ela sadràna u tim tekstovima, prilikom iz-bora koristio smatraju}i ih korisnim, ali ne i obavezuju}im. î-taju}i nanovo pomenuti esej “Jezi~ne mogu}nosti” nakon ~itawa iz-bora pesama u Zvu~nome predelu dolazimo do pomalo druga~ijeg za-kqu~ka. A taj zakqu~ak bi glasio da se lik pomenutog izbora poe-zije jasno ogleda u pomenutom eseju, ako ne u svim aspektima jednerazgranate elaboracije, ono u nekim temeqnim upori{tima. Muzi-ka je jedna od kqu~nih re~i u “Jezi~nim mogu}nostima”, a re~ zvuk uZvu~nom predelu. Desemantizacija, ili “muzikalizacija”, osnovnije postupak Vinaverove poezije. O tome prelazu sa odmeravawa mu-zi~ke su{tine pojedina~ne re~i na razvijawe muzike re~enice kaoepohalnom toku i glavnom zadatku srpskog pesni~kog jezika “okova-nog” u epski ritam, Vinaver u svom eseju na{iroko i gorqivo raz-laè. Ali sama slika koja je ugra|ena u naslovnu sintagmu, osim{to je naslov jedne od va`nih pesama, pohrawena je u srcu eseja “Je-zi~ne mogu}nosti”, gde Vinaver opisuje “gorski predeo jedne re~e-nice, sa pretwom litica, sa slomom uvala, sa lebdewem visoravni”,a jezik kojim je oli~en jedan narod u jednome razdobqu predstavqakao “muzi~ki predeo”.

Prate}i glavnu putawu eseja “Jezi~ne mogu}nosti”, uz drugeVinaverove eseje, mogu}e je u~initi razgovetnijim, makar u osnov-nim crtama, svojski smisao ustalasane muzike wegove poezije, raste-re}ene predmetnosti i vanjezi~ke stvarnosti. A ta glavna putawadovodi nas do za modernu poeziju nepodesnog “entiteta” po imenu ep-ski deseterac koji je u podlozi “plemenskog” jezika i mi{qewa:“Srpski jezik nedovoqno gibak i rasko{an, nedovoqno zagwuren uhaos obi~nog zbivawa, kristalisao se pre vremena, svakako radi op-stanka naroda, ali na najve}u opasnost za poku{aj obnove ìvota”.

Dok prolazi kroz sazvu~ja Vinaverovih osmeraca (simetri~-nih i asimetri~nih), deveteraca, deseteraca, jedanaesteraca, ilislobodnih ritmova, dok nailazi i zastaje pred svakolikim kovani-cama, ~italac u op{toj semanti~koj raskriqenosti ne moè da neposvedo~i {iroki nalet govora pesme oslobo|enog od svekolikogprethodnog prtqaga “desetera~kog” jezika, u oslu{kivawu i potra-zi za “pravim zavi~ajem” i “stvarno{}u” pesme i ostvarivawu “kom-


plikovanijih lebdewa” – {to im je sve pesnik i zadao. U radikal-nom otklonu od prethode}e pesni~ke tradicije, Vinaver ukida sva-ku vidqivu vezu sa nejezi~kom stvarno{}u. Neretko, sti~emo uti-sak da se nalazimo u nekakvom osnovnom prostoru, ili, po slovu na-slovne sintagme ovog izbora, elementarnom predelu prepunom zvu-kova i zvu~awa, u predprostoru zna~ewa ~iji se obrisi slute. Neslu~ajno Vinaver priziva u “Uvodu u ûvare sveta” geteovski pojam“prare~i”, i sasvim prirodno mnogi stihovi isijavaju ja~i ili dis-kretniji basmovni prizvuk. Pesnik je, zna~i, u sre}nim trenucima,spontano ili neumitno, dospevao do po~etnih nivoa sa kojih se ipodiè duhovna gra|evina sveta. Da bi, potom, kretao i kruìo da-qe. Jer, u srì svega je onaj trepet koji se prozire i u metafiziciprepleta svetlosti i tame, zvuka i gluhote u “Svetoj Petki u Ohri-du” da izraste u globalnu “molitvu od plamena” {to se priziva upesmi “Katedrala”. I, paradoksalno, koliko god se programski uda-qavao od Du~i}a, susre{}e se Vinaver sa wim i saglasno }e zazvu-~ati asimetri~ni osmerci i suptilne stilizacije pesama kao {tosu Vinaverove “Zvu~ni predeo” ili “Molitva vodi na izvoru Savi-ce” i neke od Du~i}evih “Ve~erwih pesama”. Pesnici sa suprotnihkrajeva sreli su se u zenitima svojih pevawa.

Nije nam poznato da je iko do Stanislava Vinavera srpski je-zik nazvao rajskom rekom. Ta qubavna izjava i svetli u pro~equ Te-{i}evog pogovora, analiti~kog koliko i sau~esni~kog. Moè se re-}i da je na{ edenski jezik dovoqno puta Vinaveru i uzvratio qubav,i da je izabranim pesmama Zvu~ni predeo to znala~ki i pokazano.

Tatjana Rosi}

PIJAVICE U TAMI IDIOTSKE NO]I

David Albahari: PIJAVICE, Stubovi kulture, Beograd 2005.

1.

Uvek nepredvidiv, ~uveni reìser Martin Skorseze napra-vio je ranih osamdesetih film koji se potpuno razlikovao od fil-mova o italijanskoj mafiji koji su ga proslavili. U filmu Idiot-ska no} sitni slu`benik re{ava da provede svoj vikend uzbudqivo:uzima odre|enu koli~inu halucinogenih opijata koji ga, potom, ce-le no}i “voze” po nepoznatim prostorima wujor{kog i{~a{enog,alternativnog sveta. Gowen sopstvenim privi|ewima, za koja drì


da su stvarna, junak filma poku{ava da se iskobeqa iz nevoqa u ko-je je upao i da prekine svoj “uzbudqivi” vikend. Ne uspevaju}i, me-|utim, da razlikuje stvarnost od sopstvenog tripa on je zatvoren usopstvenom paralelnom svetu, tek ponekad uspevaju}i da se oslobo-di ropstva u koje odmah potom ponovo pada. Paranoidna strukturafilma vi{e je nego o~igledna i vi{e nego komi~na. Bezbri`nouìvawe u filmu potpuno je jer se Skorseze pobrinuo da se gre{nislu`benik ujutru “skine” sa “tripa” i domogne svoje bezbedne, sva-kodnevne rutine, te da na op{te zadovoqstvo svih stigne u svojukancelariju, ta~no na vreme za po~etak nove radne nedeqe. Sve usvemu, iako je Skorsezeov junak proveo jednu opasnu, ludu i idiot-sku no}, karakteristi~nu za burni no}ni ìvot osamdesetih, ta za-bava nije imala ozbiqnih posledica po wegov ìvot. Naprotiv, sastanovi{ta poetike i ìvotne prakse osamdesetih, ta no} imavrednost dragocenog iskustva, neophodnog za uspe{an trening sa-moposmatrawa u disciplini samospoznaje.

2.

Posle ~itavog niza “romana-iz-egzila” (Sne`ni ~ovek, Ma-mac, Gec i Majer, Svetski putnik) Albahari se u svom posledwem,devetom po redu, romanu, Pijavice, ponovo vra}a onom pejzaù u ko-me se odigrava radwa wegovog prvog romana Sudija Dimitrijevi}(1978) ili zbirke pri~a Porodi~no vreme (1973). Re~ je o mitskommikrokosmosu Zemuna i dunavskog keja sme{tenog u {iri, sloènikontekst beogradske topografije i istorije. Na tom keju pripove-da~ Pijavica u svojoj svakodnevnoj, skoro ritualnoj, {etwi postajesvedokom jednog {amara. Posmatraju}i izdaleka nemu scenu obra-~una izme|u dvoje mladih u kojoj nepoznati mladi} opali nepozna-toj devojci {amar, pripoveda~ pa`qivo opisuje trenutak i na~inna koji devojka gubi ravnoteù zbog zadobijenog udarca, jo{ ne slu-te}i da se radi o zamci, o ~asu u kome i wegov pogled na svet doì-vqava krah sopstvene ravnoteè. Donekle iz radoznalosti, a done-kle i iz xentlmenske reakcije na nepravdu nasiqa po~iwenog nadslabijim, tj. nepoznatom devojkom, Albaharijev se junak upu{ta upoteru koja prvobitno ima za ciq da otkrije vinovnike i razlogesukoba koji su se pred wim odigrali kao scena iz kakvog nemog fil-ma (jer do wega ne dopire nikakav zvuk koji tu scenu prati, pa nizvuk {amara), ali koja postepeno prersta u jurwavu sa sopstvenimprivi|ewima, nalik onoj iz Idiotske no}i Martina Skorsezea.

S ~iwenicom da je svet wegove svakodnevice izgubio ne samoravnoteù ve} i smisao pripoveda~ Pijavica se, me|utim, ne miritako lako. Re~ je – naizgled – o tipi~no albaharijevskom pripove-


da~u u prvom licu koji se ironi~no-opsesivno bavi samoposmatra-wem i samospoznajom, sasvim u skladu sa kultnim poetikama, prak-sama i u~ewima postmodernisti~ki bezbri`nih osamdesetih godi-na pro{log veka. Prisutna je i dobro poznata “xoint-ikonografi-ja” rane Albaharijeve proze u kojoj se paralelne stvarnosti junakamultiplikuju i hiperboli{u: Albaharijev junak, tokom “xoint-se-ansi”, koje traju po nekoliko sati, svom prijatequ Marku saop{ta-va svoja nova, neobi~na iskustva proveravaju}i wihovu utemeqe-nost u realnosti. No opisani doga|aj zbiva se na zemunskom kejubliske 1998. godine, neposredno pred NATO bombardovawe, kojeAlbaharijev pripoveda~ ne}e do~ekati ni u Beogradu niti u svojojzemqi: raj bezbri`ne postmodernisti~ke zaokupqenosti samospo-znajom ispostavi}e se nemogu}im, transformi{u}i se u psihode-li~ni triler kojim dominira paranoidni lajtmotiv teorije zaverepoznat iz romana Mrak, Albaharijevog teksta koji je u trenutku ob-javqivawa imao vrlo lo{ rejting u krugovima tzv. “visoke” main-

stream kwièvne kritike.

Verovatno je ve}ina ~italaca iskusila onaj ~udni trenutak ukome shvatamo da nam se ~vrsto tlo izmi~e pod nogama, da stvarinisu vi{e onakve kakvim smo ih do tada videli ili podrazumevali,da se poredak svakodnevice koji smo do tada praktikovali nepo-vratno mewa ili se ve} promenio, a da se zapravo ne moè sa sigur-no{}u re}i {ta je dovelo svet u stawe te pogubne promene. Posto-ji, dakle, kratki ali sudbonosni trenutak poreme}aja ravnoteèkoji razotkriva krhkost one sile koja uspeva – katkad vrlo dugo –da odràva u istoj horizontali tasove dobra i zla, stvarnog i ne-stvarnog, ovog i onog sveta, stvaraju}i privid da je stawe ravnote-è prirodno i normalno stawe, s kojim ra~unamo tako olako i s to-liko puno nedozvoqene, bahate samouverenosti. Utoliko smo vi{eiznena|eni kada se razotkrije krhkost tog privida i kada po~nemoda sagledavamo svet iz jedne sasvim druga~ije, naoko neprirodne inenormalne perspektive. Otuda }e zbuweni pripoveda~ Albahari-jevog novog romana biti suo~en sa dilemom: radi li se o wegovomli~nom “tripu” tj. “poreme}aju” ili za wegovu paranoidnu manijugowewa, prislu{kivawa i pra}ewa postoje realni osnovi. Da li jeon sam, tj. wegova krhka unutra{wa struktura, nespremna na izazo-ve nove stvarnosti, uzrokom poreme}aja ravnoteè koji ga mu~i ikoji nastoji da re{i posve}ivawem u svet matemati~kih jedna~inate okultne mistike kabalisti~kog u~ewa o znacima i brojevima.Ili, pak, svet koji je “isko~io iz svog zgloba” odavno ve} ne poznajeravnoteù s kojom se tako olako ra~una u mirnodopskim vremenimasamospoznaje – ravnoteù dobra i zla, stvarnog i nestvarnog, ìvo-


ta i smrti? Jer taj svet preti nacionalisti~kim pokli~ima, mla-di}ima sa crnim kukuqicama i/li kapuqa~ama, pogrdnim grafiti-ma ispisanim preko no}i na zidovima zemunskih solitera, anonim-nim telefonskim pozivima, antisemitskim istupima. Agresijombez razloga i povoda, bezrazlo`nom kao {amar na zemunskom keju,taj iznenadni okida~ obara~a na uveliko punom pi{toqu konstant-nog pritiska straha i zastra{ivawa naizmeni~no. Kako bi trilerefekat bio potpun, junak tog novootkrivenog sveta nasiqa je Mar-ko, pripoveda~ev prijateq i strasni qubiteq lakih droga.

3.

Albaharijev roman Pijavice moè se ~itati i kao jo{ jedanpostmodernisti~ki roman u kome se istorija Beograda i Zemuna po-javquje kao palimpsestni tekst ~iji slojevi nisu uvek, niti sa uspe-hom, de{ifrovani. Postmodernisti~ka srpska proza rezultirala je(bez obzira na raznolikost primewenih poeti~kih modela) velikimbrojem uspe{nih romana u kojima se istorijski tekst – posebno onajvezan za istoriju Beograda i ex-Yu prostora – ~ita kao palimpsest-ni: Sudbine i komemtari Radoslava Petkovi}a, Hazarski re~nikMilorada Pavi}a, Severni zid Dragana Veliki}a, Strah i wegovsluga Mirjane Novakovi}, itd. I Albahari primewuje palimsestnutehniku ~itawa istorijskog teksta – ovog puta onog posve}enog po-ja{wewu sudbine Jevreja na prostorima nekada{wa Austro-Ugarskemonarhije u devetnaestom veku. Pre svega u epizodi o {vercovawupijavica preko austrougarske granice, kao o veoma unosnom ali pr-qavom poslu, kojim su se jedino Jevreji hteli baviti, budu}i da im jebavqewe mnogim drugim “~asnim” zanimawima raznim dekretimabilo zabraweno. Izvesno je da epizoda sa pijavicama, osim {to uvo-di u zaplet romana fantasti~ki momenat ~itawa/razumevawa Kaba-le, i podvojenih identiteta, ima i alegorijsku funkciju. Jer, opisu-ju}i pijavice pripoveda~ konstatuje: “...iako pijavice (...) ~ine sveda wihova `rtva ne oseti bol, i uz antikoagulant, koji omogu}avanesmetani protok krvi, prilikom ujeda lu~e i anestetik koji do-prinosi tome da `rtva, ili bolesnik, ni{ta ne ose}a”. Sve se, da-kle, desilo neprimetno, samo su za neupu}ene posledice bile izne-nadne: ~uvena Albaharijeva koan pri~a sa~iwena od jedne re~eniceo pokretu ruke koji je samo pokret ruke i ni{ta vi{e preobrazilase u duga~ki roman o ruci koja je iznenada skrenula sa svoje zen puta-we, nanev{i udarac, po~iniv{i nasiqe dakle, objaviv{i istinu dasu pijavice, u tami srpske politi~ke, tj. idiotske no}i, neprimetno,koriste}i svoj biolo{ki anestetik, nanele nepopravqivu {tetuneopreznima, posisale dragocenu krv, pretvorile ~itavu jednu gene-


raciju/naciju u kolektivnu sablast i/li sablazan. O ruci koja, uhva-tiv{i u zamku pa`qivog zen posmatra~a, vodi daqe pripovedawe upravcu suo~ewa sa krvoproli}em i zlo~inom, sa egzilom u koji seodme}e onaj koji je zlo~in svedo~io a nije ga svojom pri~om spre~io,sa svedo~ewem zlo~ina za kojim sledi uporna, mukla ti{ina li{enanade u naknadnu reinterpretaciju, u naknadno razumevawe.

4.

Re~ je, dakle, o jo{ jednom angaòvanom romanu nekada kult-nog pisca postmoderne srpske scene, ~uvenog po tome {to je pri~uzvao iskqu~ivo “pri~om”, odbijaju}i, obuzet pitawem jezika i wego-vih komunikaciono-estetskih kodova, da prizna wen istorijskikontekst. Ipak, ve} u predgovoru za drugo, ponovqeno izdawe Cinka(1997) Albahari se na ovaj svoj rani i naizgled potpuno ispovedno-intimisti~ki roman (napisan 1988. godine, ta~no deset godina prenego {to se odigrao doga|aj na zemunskom keju, opisan u Pijavicama)osvrnuo kao na istorijski. Otuda je kqu~no pitawe koje se postavqa~itaocu Pijavica ono koje se ti~e vremenske perspektive iz kojeAlbaharijev pripoveda~ ~ita svoju sopstvenu sudbinu. Da li se radio pasioniranom gledaocu Skorsezeovog filma koji se, posle burnoprovedene halucinantne no}i, iznenada suo~ava s posledicama “od-sustva” iz sopstvene stvarnosti? Ili se taj bezbri`ni pojedinac,preobraèn misti~kim jevrejskim u~ewem samome sebi i ~itaocuobra}a iz perspektive iskustva prve decenije dvadeset prvog veka, ukojoj je Kabala nedavno uspe{no lansirana u orbitu potro{a~kekulture zahvaquju}i Madoni, kultnoj zvezdi osamdesetih, koja, me-|utim, ne prestaje da iznena|uje svojom sposobno{}u transforma-cije i svojim besprekornim sluhom za uvek-novi duh vremena?

Jer prva decenija dvadeset prvog veka suprotstavqa se zahuk-taloj eri globalizacije upravo pomo}u onih meditativnih tehnikai praksi koje nalaù strpqewe i mir nasuprot neumoqivom impe-rativu sveop{teg ubrzawa. U saglasju s tim meditativnim tehnika-ma, dozvoqeno je sagledati i svoj sopstveni ìvot kao zauvek po-tro{en, a roman Pijavice kao nostalgi~nu pri~u o toj potro{eno-sti, o sopstvenoj obmanutosti, i zate~enosti, kojoj smo, na ~udan na-~in, ali svakako zdu{no, i sami doprineli. Ali, {apu}u u~iteqitih tehnika, pa i sam Albaharijev pripoveda~, takvo nostalgi~no-skru{eno priznawe zapravo je onaj vid upornog, tihog otpora svetuporeme}ene ravnoteè koji nam je jedino preostao, koji jedini mo-è biti efikasan, i stoga je – neophodno potreban. Jedino tako ru-ka koja je zadala udarac moè da se vrati na svoju pravu, zen putawuunutra{we sabranosti.


Ivan Radosavqevi}

O MRTVIMA I @IVIMA, O NAMA I DRUGIMA

Gordana ]irjani}: VE^NOST JE, KA@U, DUGA^KA, Narodna kwiga / Alfa, Beograd 2005.

Svojom novom kwigom pripovedaka Gordana ]irjani} ~itao-cu se predstavqa kao zreo pripoveda~ koji u potpunosti vlada svo-jom umetni~kom formom. Ve~nost je, kaù, duga~ka jeste izvanred-no uspela zbirka u svakom smislu – na planu jezika, u svakoj pojedi-na~noj pri~i, i kao kompoziciona celina.

Ako ne jezi~ku virtuoznost, o~ekivalo bi se da bude normal-no i uobi~ajeno da kod pisaca nalazimo barem pouzdano vladawe je-zikom i ~vrstu kontrolu nad tekstom koji stvaraju. Me|utim, onikoji prate na{u savremenu kwièvnost dobro znaju da, naàlost,isuvi{e ~esto dobijamo ostvarewa kojima bi itekako koristilotemeqno lektorisawe – od pravopisa, preko gramatike, do stili-stike. Ako poku{amo da odgovorimo na pitawe kako i za{to je tomogu}e u na{oj dana{woj kwièvnosti upusti}emo se u analizu sa-vremenog srpskog izdava{tva i uredni~kog rada, ~emu ovde nije me-sto. Ostaje nam, pak, da se obradujemo svakoj dobro napisanoj kwizii da ne propustimo da to istaknemo, a ova zbirka pripovedaka Gor-dane ]irjani} zaista jeste besprekorno dobro napisana.

Ni u jednom trenutku na skoro dve stotine strana autorka nedozvoqava da joj sopstveni tekst “pobegne” na bilo koji na~in; ko-liko god se ove pri~e me|usobno razlikovale po tonu, na~inu ipredmetu pripovedawa, wihova leksika uspeva da ~itaocu deluje sa-vr{eno prirodno, a pri tom je raznovrsna, pokretqiva, prilago-dqiva i precizna. âk i kada se pripoveda u prvom licu, pod obra-zinom nekog od likova, re~enica Gordane ]irjani} ostaje elegant-na, dinami~na i vaqano ritmizovana, li{ena praznog hoda, uspeva-ju}i istovremeno da prenese specifi~nosti pripovednog glasa, od-nosno kwièvnog lika, kao {to su nivo obrazovawa, generacijskapripadnost, socijalno i kulturno okruèwe, kao i razli~ite idio-sinkrazije koje na{a autorka koristi u karakterizaciji. Zahvaqu-ju}i ovakvoj jezi~koj organizovanosti, zbirka Ve~nost je, kaù, du-ga~ka ~ita se ne samo sa lako}om i uìvawem, ve} i sa nekom vrstom~itala~kog uvaàvawa ili po{tovawa: ne mislim ni na kakav pate-ti~no povi{en ton, toga u ovoj kwizi nema – obi~ni qudi ovde go-vore kao obi~ni qudi; mislim na preciznost i svrhovitost s kojomjezi~ki izraz tvori ovo kwièvno umetni~ko delo. Uvaàvawe ko-


je ~italac ose}a izazvano je susretom sa visokom kwièvno{}u kojaautoritativno i s lako}om koristi sve jezi~ke registre koji su jojpotrebni.

Okre}u}i se pojedina~nim pri~ama, upadqivo je i va`no to daje nemogu}e izdvojiti jednu ili nekoliko kao najuspelije u kwizi;wihov kvalitet je veoma ujedna~en, i konstantno visok. Gordana]irjani} ove pri~e naj~e{}e organizuje oko jednog dramskog jezgra,jedne prelomne situacije koja se u svojoj potpunosti uspostavqa, uka-zuje ili razre{ava na kraju teksta; “telo” pri~e, pak, autorka stvarakoriste}i retrospekciju, paralelno pripovedno vi{eglasje ili juk-stapozicionirawe razli~itih vremenskih sidri{ta predstavqenihdoga|aja i ìvotnih pri~a junakâ ovih tekstova. Fantasti~ki ele-menti ravnopravno se u ovim pripovetkama javqaju sa realisti~kimprosedeom i tananom psiholo{kom karakterizacijom likova, daju}ipomenutim dramskim jezgrima uverqivost i teìnu, a samim pri~a-ma zanimqivost i energiju kojoj se ~italac sa zadovoqstvom prepu-{ta. Sve to omogu}ava ~itaocu da imaginativno oìvi i sebi emo-tivno pribliì situacije u kojima se likovi nalaze, wihove postup-ke, misli i ose}awa. Tako }e, na primer, u prvoj pri~i, po kojoj zbir-ka nosi ime, ~italac nai}i na jednu bolnu, surovu epizodu iz rural-nog ìvota koja }e ga uvesti u svet lika koji pripoveda, pokrenutirazja{wavawe wegove ose}ajnosti i neobi~ne ùdwe, da bi tek nakraju shvatio da ga je autorka od samog po~etka smestila u bizarnisvet mrtvih – a to }e predstavqati uznemiruju}e saznawe koje }e ~i-taoca naterati da iznova razmotri ispripovedane doga|aje i tek-stom fiksirani svet i da prema wima uspostavi jednu naknadnu dis-tancu. U pri~i “Keti” ~italac }e zate}i istoimenu glavnu junakiwuna umoru, a wene predsmrtne scene smewiva}e se sa odeqcima nara-cije u kojima ulogu pripoveda~â redom preuzimaju bli`wi iz raznihperioda wenog dugog ìvota – svi redom ve} mrtvi, a u onostranostizaustavqeni i prisiqeni da ~ekaju dolazak junakiwe pri~e. Puno ~i-tao~evo razumevawe junakiwinog komplikovanog karaktera poklo-pi}e se sa trenutkom wene smrti; ovo je jedna od pri~a u kwizi u ko-jima je najefikasnije izraèno autorkino izo{treno ~ulo za bes-prekorno kompoziciono uobli~avawe kratke prozne forme.

Najboqe zbirke pri~a ~esto prevazilaze puki skup odli~nihkratkih pripovedaka i svojom celinom, kompoziciono, stvaraju je-dan poseban, sveobuhvatan smisaoni sloj ~ija interpretacija po-vratno oboga}uje svaku pri~u pojedina~no. Da je u ovoj zbirci zai-sta sprovela jedan takav kompozicioni plan Gordana ]irjani} ~i-taocu signalizuje podelom kwige na tri odeqka i wihovim naslo-vqavawem: prva dva odeqka jednostavno su numerisana rimskimbrojevima, ali tre}i nosi naslov “Epilog”. Na osnovu toga ~italac


}e potraìti osobene slojeve zna~ewa u svakom od odeqaka, upore-diti ih me|usobno i posebnu pa`wu obratiti zavr{nom delu, kojibi trebalo da ih sumira, razre{i wihove odnose i uspostavi taj no-vi, sveproìmaju}i smisaoni sloj.

Kada na takav na~in sagledamo zbirku Ve~nost je, kaù, du-ga~ka na zna~aju dobija ~iwenica da se sve pri~e prvog dela de{a-vaju u Srbiji, sve pri~e drugog dela u [paniji, a od dve pri~e kojesa~iwavaju “Epilog” jedna je sme{tena u Ameriku, druga ponovo uBeograd, ali su u obe prisutni i na{i i strani likovi. U pripoved-nim svetovima pri~a iz prvog, srpskog dela kwige sre}emo neupo-kojene duhove unesre}enih qudi (“Ve~nost je, kaù, duga~ka”), te-gobne me|uqudske odnose koje ni smrt ne razre{ava, ve} samo pre-nosi u onostranost i ovekove~uje (“Keti”), neka`wena ubistva,griù savesti (“Beleg”), povr{nost, plitkost i moralni relativi-zam (“Perika”), dru{tveni i moralni sunovrat koji qude ~ini zlo-voqnim, surovim i iz usta im izvla~i uvrede za koje i ne slute ko-liko su bolne (“Vo`wa”), i tako daqe. U {panskom delu kwigeuvrede i bezose}ajnost ublaène su opro{tajem ili bar milosr|em(“Lice oplemeweno suzama”), na tragi~ne gubitke i podlosti reagu-je se smirenim, makar i gordim povla~ewem (“Tu|e slike”), mra~nai zla pro{lost pacifikovana je i uklopqena u gra|anski red, nana~in koji nije savr{en, ali jeste dovoqno dobar, prihvatqiv...Kona~no, u “Epilogu”, na dva razli~ita na~ina, srpsko i inostranose susre}u; pokazuju}i svoja najboqa lica, uspevaju da se razumeju iusklade, pa ~ak i dopadnu jedno drugom. Ova optimisti~ka i ambi-ciozna projekcija dodatno dobija na teìni ako imamo u vidu in-ternacionalisti~ko ìvotno iskustvo Gordane ]irjani}: kada go-vori o nama i drugima, ona ne govori napamet.

Vi|ewe savremene Srbije kao moralno klonule zemqe kojuprogone duhovi pro{losti, weno pore|ewe sa normalnim svetomi ponu|eno epilo{ko razre{ewe Gordana ]irjani} ~itaocu po-sreduje na eminentno pripoveda~ki na~in, govore}i o pojedina~-nim dramama, likovima i sudbinama. Ho}e li ~italac u svom do-ìvqaju teksta do}i do ovog celovitog smisaonog sloja i na kojina~in }e ga prihvatiti, to }e zavisiti od pojedina~nog ~itala~-kog senzibiliteta i sklonosti, pa ~ak i od politi~kih afinite-ta. No, wegov trud }e nesumwivo biti nagra|en ~itala~kim uì-vawem i ako se zadrì na nivou teksture i pojedina~nih pri~a.Ve~nost je, kaù, duga~ka jeste kwiga koja ~itaoca vodi ka odre-|enom zakqu~ku, ali to ~ini na blag na~in, bez insistirawa, osta-vqaju}i mu vi{e nego dovoqno prilika, mesta i vremena da tekstupristupi za sopstveni ra~un i u razumevawu ode onoliko dalekokoliko mu to odgovara.


Vasa Pavkovi}

LAGANO I TE[KO

Miroslav Maksimovi}: SKAMEWENI, Narodna biblioteka “Stefan Prvoven~ani”, Kraqevo 2005.

Na ideju da napi{e sonetni venac Skameweni Miroslav Mak-simovi} je do{ao u~estvuju}i u jednom interesantnom projektu Sa-ve Babi}a. U wemu su ~etrnaest na{ih savremenih pesnika, uzima-ju}i po jedan stih iz antologijskog soneta Stevana Rai~kovi}a Ka-mena uspavanka, napisali ~etrnaest novih soneta. Maksimovi} jetada osetio da je, mada pedesetak godina star, Rai~kovi}ev sonet idanas potpuno aktuelan, a sa druge strane da wegove smisaone ka-rakteristike odgovaraju sadrìnama i smislovima kojima se onsam, Maksimovi}, bavio u Sonetima o ìvotnim radostima i te-{ko}ama. Uz pristanak starog pesnika Maksimovi} je krenuo dapolaze}i od stihova Kamene uspavanke na~ini sonetni venac, bave-}i se oblikom koji je posledwih sezona privla~io i neke druge srp-ske pesnike, zagovornike vezanog stiha i sonetne prakti~are.

Sada je sonet Skameweni objavqen kao posebna, veoma lepoopremqena kwiga, izdawe na kakva su nas urednici “Poveqe” izKraqeva navikli posledwih sezona.

Ako je Kamena uspavanka sonet sa izrazitim metafizi~kimi autoreferencijalnim ambicijama, postavqa se pitawe kako de-luje sonetni venac Skameweni. Pri tome imam u vidu i ~iwenicuda je Miroslav Maksimovi} najboqi nastavqa~ Rai~kovi}evogmekog poetizma ali i da je u svim svojim kwigama, a posebno onimaiz 90-ih godina pro{log veka i prvih godina ovog, kao retko kojina{ liri~ar, “komentarisao” sirovu i surovu realnost ìvqewau krizi, me|u ratnim godinama, u tranziciji, predstavqaju}i sekao intelektualno (diskretno) angaòvan pesnik. Pomenuti na-boji u podsticajnom, povodnom sonetu, ali presudnije kontrast iz-me|u forme soneta i sonetnog venca i Maksimovi}eve sklonostika profanom pogledu na realnost, provociraju radoznalost ~ita-laca i kriti~ara. Dakle: kako je pesniku krenulo i da li mu je po-{lo za rukom?

Ali pre toga odgovora i ovo. Prvo: ~itaju}i sonetni venac urukopisu, ostao sam ne samo iznena|en, nego povremeno i zbuwen.Drugo: slu{aju}i ga u Maksimovi}evom ~itawu, na pozornici kra-qeva~kog pozori{ta, kada je pesniku uru~ena i “@i~ka hrisovu-qa”, bio sam fasciniran sloèno{}u wegovog zvuka i smisla. Tre-}e: ~itaju}i ga u formi kwige o kojoj pi{em, ponovo sam imao ambi-


valentan ose}aj. Uvodnih nekoliko soneta imali su onu nu`nuenergiju i ù|eni ritam. Dva soneta sa monorimom ose}ao sam kaouspe{an oma` povodnom, antologijskom Rai~kovi}evom ostvarewu.Potom su na red stigli soneti u kojima je Maksimovi} sekvencio-nirao stih, oboga}ivao sonetni sadràj aktuelnim leksikonom,udaqavaju}i se od Rai~kovi}evog ritma i meditativne eteri~no-sti. Vra}ao im se po sili oblika i Kamene uspavanke u finalnom,~etrnaestom stihu, nekako neprirodno. Da bi se u posledwem sone-tu smireno vratio po~etku, la`nom spokoju, kojim se maestralno,kao metafizi~kom istinom(!), bavio izabrani “magistrale” od prepola veka. I danas, i sutra – ve~no da kaèmo...

Vra}am se ponovo kwizi Skameweni. Osnovno pitawe, za me-ne glasi: kome se obra}a pesnik u prvom, pozajmqenom stihu re~i-ma: Uspavajte se gde ste zate~eni? Oni nisu direktno imenovani,ali slutimo o kome se govori. Wihovo ime stoji na korici kwige.

Re~ je, rekao bih, o “mesu istorije”, o obi~nim malim qudimauhva}enim u istorijski `rvaw zbivawa tokom 90-ih, tu, ovde, me|unama. Re~ je o nama, naravno i naàlost. Pesnik ne {aqe re~i ute-he, ve} na neki na~in obja{wava {ta je sna{lo subjekte ovih sone-ta, nas. On je posle svega prozreo istoriju, ni on se ne buni zbogstawa stvari, nego predlaè jedan ìvotni stav, umesto utehe. Ilu-zije su pro{le, za nama su, zauvek. Ostaje samo san, kao re{ewe. Ka-meni san ili san praha, svejedno.

Trebalo bi navesti ceo tre}i sonet i ilustrovati to prozi-rawe istorijske korozije na ovom tlu, povezivawe “uzvi{enog” ipragmati~nog, qubavi i mr`we, krika i ~uda, zakrvavqenih i zaqu-bqenih. Oslowen o trinaesti stih tre}eg soneta: [to vi{e pove-sti, sve ste vi{e nemi, (ne) mogu (a) da (ne) ugledam pesnika kaonekog ko govori u ime drugih, skamewenih...

Ako ~etvrti sonet doìvqavam kao (nenu`nu) ilustraciju,kao najslabije mesto u sonetnom vencu, peti, {esti i sedmi sonet}e, majstorski, da prodru u klupko kontroverze, tog raspiwawa irasipawa u istorijskim lomovima... Te nesvesti o nu`nosti pore-daka. Neuroti~ni deveti sonet posledica je zbivawa i pesnikovesvesti o nemo}i, o ovda{wim {upqim telima da bi deseti krenuodaqe, temporalnom, istorijskom posttransverzalom. Dana{wimkretawem (ovda{weg) sveta. Evo potvrde iz drugog katrena jedana-estog soneta:

U finom tkawu, kako god se zove,Pakt zajednica ~e`wa miliona,@ivot se sjaji i smislovi plovePreko jahua gugla telefona.


Ako ovde ne ose}amo ironiju, ona }e za nijansu biti prisut-nija pred sam konac sonetnog venca, u kome uteha vrhova nacional-ne poezije i slovenskog panteona bogova jeste pesnikov ulog, u izve-snoj meri ponuda, kao i Rai~kovi}ev “magistrale”, odnosno petnae-sti sonet u kwizi Skameweni.

Ukratko: Skameweni su kwiga, koja }e se kao i prethodne odkritike visoko vrednovane pesni~ke kwige Miroslava Maksimo-vi}a ~itati u budu}nosti. Od ~italaca i kriti~ara, podjednako. Odpesnika, rekao bih, ponajvi{e.

Tihomir Brajovi}

IZA KULISA

Don DeLilo: KOSMOPOLIS; BODI ARTIST, preveo Zoran Paunovi}, Geopoetika, Beograd 2004; 2005.

Zaka{wewe s kojim pred na{u publiku stiè pripovedno de-lo Dona DeLila (1936) u isti mah je i veoma znatno i neznatno. Akose uzme u obzir ~iwenica da je ovaj kriti~ki nastrojeni slikar sa-vremene Amerike svoj prvi roman objavio jo{ po~etkom sedamdese-tih godina pro{log veka, zasluìv{i, dodu{e, tek osamdesetih ukwièvnoj javnosti status povla{}enog autora, onda to ka{wewenije lako nadoknadivo. [tampaju}i u kratkom razmaku i obrnutimredosledom wegova dva posledwa romana, Kosmopolis (2003) i Bodiartist (2001), DeLilov srpski izdava~ i prevodilac napravili su,me|utim, inteligentan potez velikog prestrojavawa u hodu kojim jeovda{wim kwièvnim znatièqnicima omogu}eno da na izvestanna~in ipak uhvate ~itala~ki korak i tako se pridruè probranomdru{tvu poklonika jedne osobene stvarala~ke avanture.

To {to upravo ova dva romana otvaraju prolaz mo`da i u samosredi{te DeLilovog pripovednog univerzuma nije, ~ini se, tek sre}-na okolnost. Bodi artist i Kosmopolis mogu se, naime, ~itati kaokomplementarne pripovesti konceptualnog pro~i{}avawa i svoje-vrsnog autorskog svo|ewa ra~una. Ve} na prvi pogled uo~qivo je daje u wima, sa naspramnih krajeva istog tematsko-izraàjnog regi-stra, takore}i, prikazano ono {to je, od Amerikane (1971) pa do op-se`nog Podzemqa (Underworld, 1997), ameri~ka kritika prepoznava-la kao pi{~evu op{tu sklonost da s kulturne margine posmatra “mr-tvo srce stvari”. Loren Hartke, junakiwa Bodi artista, nakon mu-èvqevog samoubistva i doslovno se povla~i van doma{aja urbanog i


artisti~kog glamura metropole i zatvara se u rustikalnu ku}u negdena wenom rubu, dok se Erik Paker, japijevsko-skorojevi}evski mili-jarder i junak Kosmopolisa, makar fizi~ki nalazi u wujor{kom epi-centru tog delilovski cini~no oslikanog “megameri~kog” sveta.

Sasvim karakteristi~no, prostorna centralnost ili pak iz-me{tenost ne ozna~ava, me|utim, kod DeLila nu`no i psiholo{ko-egzistencijalnu razli~itost. Ma gde se na{li, wegovi junaci suo~e-ni su s obru{avawem kulisa tog sveta, sred kojega, kako prime}ujejedan od wih, “Sve je teè prona}i sada{wost”. Upravo to moglo bise kazati i za glavne aktere ovih romana. Ophrvana se}awem, LorenHartke, istina, uglavnom ìvi u pro{losti, razmi{qaju}i pritom, povodom svog ìvotnog performans-ostvarewa “Telesno vre-me”, o naro~itim stawima u kojima se “vreme... usporava ili se ~inikao da staje”, jer “jedina pri~a koja je istinski va`na jeste vreme”.“Uni{ti pro{lost, da bi stvorio budu}nost”, futuristi~ki propo-veda, s druge strane, pragmati~ni Paker, potpuno uveren, kao i we-gova neobi~no samosvesna i nesentimentalna supruga, da “Potrebnanam je nova teorija o vremenu”, zato {to “vreme danas predstavqatrì{nu robu. Ono pripada sistemu slobodnog trì{ta”. Tako sepro{lost i budu}nost, te dve virtuelne funkcije na{e sposobnostida doìvimo i razumemo vreme, junacima ovih romana ukazuju kaogotovo iskqu~ivi, iako neuhvatqivi i, u smislu ospokojavaju}egsme{tawa, konkretno-stvarno neosvojivi i nezadrìvi modusi po-stojawa {to nadome{}uju i zaklawaju i{~ezavaju}u sada{wost.

Mo`da je ba{ ovde, u ogoqavawu i razotkrivawu tzv. ose}awaza realnost kao bespovratno izgubqenog, najvidqiviji DeLilovafinitet prema svojevrsnom autsajderskom gledawu na ameri~kistil ìvota kao izraz narcisti~ke samoproizvodwe ekonomskogzna~aja i kulturnih zna~ewa. Bilo da ocrtava ono {to u Kosmopo-lisu ironijski naziva “trì{nom fantazijom”, a {to se otkriva ufantazmi da “Novac stvara vreme”, pa se otuda ~ini da postoji “iz-vesno srodstvo izme|u kretawa trì{ta i prirodnog sveta”, ilipak, kao u Bodi artistu, s odre|enim patosom prikazuje ono “{tojesmo, onda kad ne igramo unapred isprobane uloge”, suo~avaju}i ses uàsom praznine i smrti bez ute{iteqskih nadome{}ewa, pisacMrtve zone (1972) i Bele buke (1985) s jedva prikrivenim humani-sti~kim porivom, moglo bi se kazati, fikcionalizuje Novi Svetkao kosmopolitsku paradigmu civilizacijske sudbine. DeLilovaAmerika, to je zapravo prospektivna slika ~ovekovog sveta uop-{te, li{ena sveprisutnih marketin{ko-propagandnih stereotipai tehnolo{ko-komercijalnih opsena.

Poput Tomasa Pin~ona i Xona Barta, druge dvojice iz kult-nog trojstva ameri~ke postmoderne, i DeLilo sve vreme u stvari


pripoveda o sumornom nali~ju hipermoderne mitologije na{egadoba. Namesto pin~onovski izrazitog entropijsko-paranoi~nogkompleksa, iako ne i mimo wega, kao osobeni autorski znak ukazujese, pri tom, u opusu autora Imena (1982) i Vage (Libra, 1988) bavqe-we lepotom i kobi jezika. Tako, jednom prilikom izre~eno, autoro-vo priznawe o tome kako je od Xojsa nau~io pone{to o posebnomsjaju i zra~ewu re~i, u Kosmopolisu dobija i svoje naro~ito uprizo-rewe u opsesiji Erika Pakera, tog pervertovanog wujor{kog Ulik-sa s po~etka novog veka, antifuturisti~kom pateti~no{}u i ana-hroni~no{}u vokabulara engleskog jezika, odnosno u wegovoj “i{-~a{enoj pobo`nosti” prema re~ima koje izraàvaju duh brzine ipragmati~nosti. U DeLilovim romanima govor je, zapravo, simbo-li~ki ekvivalentan prisustvu samoga qudskoga tela. Bivaju}i jed-nako omamquju}i, ali u isti mah i sputavaju}i, krhak i fatalan kaoi samo telo, ~ak i za artisti~ki senzibilnog bodi artista kakav jeLoren Hartke, jezik/govor ima su{tinski ambivalentno zna~ewetelesnog omota~a, tog neotklowivog svedoka epohalne “zastarelo-sti ~oveka”, nesposobnog – kako je, jo{ negde na po~ecima postmo-dernizma, primetio Ginter Anders – da prati tempo razvoja sop-stvene tehnike i osu|enog na poteru za ve{ta~ki generisanim sli-kama svoje gotovo i{~ezle stvarnosti.

Postoje, dodu{e, u ovim romanima i pobuweni~ke, odnosnoeskapisti~ke persone kakve su Ben Levin ili gospodin Tatl, kojena neki na~in ìve “izvan sveta”, jer ne raspolaù “nikakvom od-branom protiv istine ovoga sveta”. DeLilovom ~itaocu ne}e, me-|utim, biti odve} te{ko da zapazi wihovo donekle konceptualnopostojawe, a to zna~i i izvesnu shemati~nost, osobito uo~qivu uTatlovoj jurodivoj neprilago|enosti i gotovo nemu{tosti, obja-{wenoj mogu}no{}u da “On nije nau~io jezik” jer je tu|inac naonom ne-mestu “u kome jezik ukr{ta puteve s na{im opaàjimavremena i prostora”. Sasvim simptomati~no ne razlikuju}i ju~e isutra, ovaj neobi~ni junak postaje zapravo delilovski amblemat-ska i u izvesnom smislu protivre~no utopijska figura ~oveka ko-ji je stvoren za “druge opsege ìvqewa, druge ìvote i vremena, au ovom ovde wegov izgled odaje zbuwenost i bol”. Upravo u tome je,me|utim – {to pokazuje i “otvoreni” zavr{etak Bodi artista,jednako simboli~an kao, uostalom, i posledwe re~enice Kosmopo-lisa – ujedno sadràn i onaj “vi{ak” zna~ewa, koji u ovim ve} po-znim ostvarewima “istinski profet ameri~ke proze” prepu{ta~itaocima kao svojevrsno autorsko zave{tawe ili pak podse}awena ono {to ~ovek nikad nije, ali bi negde i nekad mo`da ipak imogao da bude.


Vladislava Gordi} Petkovi}

KORAK U DRUGO DETIWSTVO

Xulijan Barns: STO OD LIMUNOVOG DRVETA, preveliZoran Paunovi}, Ivana \uri}-Paunovi} i Nina Ivanovi},Geopoetika, Beograd 2005.

“Sve mogu da toleri{em, samo etni~ko ~i{}ewe ne!” qutitoje rekla postarija londonska slu`benica jednog prole}nog dana1999. Iako sasvim autenti~na, ova re~enica odli~no se uklapa u du-gotrajni literarni trend pretvarawa globalnih kataklizmi u temuza }askawe, otkrivaju}i {ta moè biti zajedni~ko ~ak i prili~noudaqenim proznim svetovima Helen Filding i Xulijana Barnsa: su-kobi na tlu biv{e Jugoslavije kao mogu}nost karakterizacije kwi-èvnog junaka. No, i vi{e od toga – kao na~in trivijalizacije juna-ka... Recimo, Brixet Xouns Srebrenicu doìvqava tek kao neizbe-`nu temu na prijemima, promocijama i drugim “javnim prigodama”,kao trenutni kriterijum socijalne integrisanosti koju o~ajni~kièli; dve gospo|e u izvesnim godinama iz Barnsove pri~e “[ta tisve zna{“ sudbine biv{e Jugoslavije ovla{ se doti~u uz ~aj, po{i-rana jaja i se}awa na pokojne muève, otkrivaju}i komentarima geo-politi~ke situacije ne samo unutra{wu prazninu i zapu{tenostduha, nego i stara~ki nedostatak sluha za sagovornika. “Stra{no jeovo {to se doga|a na Balkanu”, kaè jedna. “Milo{evi}a treba nau-~iti pameti (...) Ti Srbi nikada ne}e promeniti svoju }ud.” “Neznam {ta da mislim o tome”, ponavqa druga. Budu}i vi{e razmenaizjava nego prisno saobra}awe, ovaj razgovor na trenutke doti~e du-bine beketovskog o~ajawa nad besmislom, i priziva sve one u~tive imaloreke junake Harolda Pintera koji nasiqe i patwu pakuju ubezli~ne fraze. Trivijalizuju}i junakiwe bqutavim, izlizanim re-~enicama koje svojim besmislom zaglu{uju, Barns efektnije predo-~ava sve wihove tajne i ko{mare o kojima se ne sme govoriti.

U svakoj pri~i iz Barnsove zbirke Sto od limunovog drvetabezli~ne i konvencionalne re~enice svakodnevnog govora kontra-stirane su sa unutra{wom napeto{}u i duboko potisnutim bolomprotagonista. Iako im je zajedni~ko predstavqawe poznog ìvot-nog doba, ne moèmo se oteti utisku da je jednako va`na tema, akone i kqu~ni lajtmotiv zbirke, jezik – ta~nije re~eno, wegova fa-talna neadekvatnost, nemu{tost, neuspeh da iskaè realnost emo-cije. Kli{ei i fraze postaju, usled tog neuspeha, kqu~ni ~inilaclingvisti~ke deflacije. Junaci govore jedinim jezikom koji znaju,konvencionalnim izrazima izbegavaju kako obja{wewa, tako i in-


trospekciju. U “Kratkoj istoriji {i{awa” Gregorijeva kodiranakomunikacija sa berberima prikriva de~a~ku strepwu, mladala~kibunt i sredove~nu rezignaciju – sve sama razli~ita stawa duha iiskustva – identi~nim simbolima, sve do sudbonosnog “ne” koje,sem ukidawa rituala u~tivog op{tewa sa frizerkom, malo {tadrugo postiè. U lirski i melanholi~no intoniranoj “Pri~i oMetsu Ajzrelsonu” Barbro i Anders su u spasonosnom pri~awu pri-~ica otkrili jedini ventil nerealizovane qubavi: odlu~uju}i tre-nutak preokreta – trenutak u kome je mogu}no progovoriti istinui govoriti istinom, a ne pri~icom ili frazom – umesto zakasnelebliskosti stvara razdor. âk i da istina moè ne{to da promeni,ona dolazi prekasno: Barnsovi junaci prihvatili su la`nost svogdogovorenog komunicirawa sa svetom i sa wom se u toj meri saìve-li da neuvijena istina postaje nesporazum, besmislica i apsurd.Sre}a te postoji spasonosni privatni registar mantri i rituala:glavni junak “Higijene” godi{we odlaske u London radi ve~ere sasvojim pukom i posete qubavnici {eretski odse~nim vojni~kim je-zikom predstavqa kao obavqawe zaduèwa; Anders godinama krojipri~icu o rudniku u Falunu, koja spoqa deluje suvo faktografskikao bedeker a zapravo je nikada otposlato qubavno pismo; u “Ape-titu” su nazivi jela spasonosne lozinke koje razmewuju mu` oboleood Alchajmerove bolesti i wegova posve}ena supruga.

“Preporod”, pri~a o Turgewevqevoj okasneloj zimskoj quba-vi, otkriva Barnsa najblièg “ruskoj du{i” i posve}enom ~itaocudozvoqava kratak ekskurs u uop{tavawe i tipizaciju: naime, ovalepo skrojena prozna minijatura na ume{no prepoznatoj graniciliri~nosti i cinizma demistifikuje britansku fascinaciju ru-skom prozom (paradoks je da Barnsova prozna “bra}a po jeziku” te-è evocirawu tipi~no ruske fine me{avine saàqewa, melanho-lije i ironije najvi{e stoga {to je ose}aju kao najbliù svom du-hu). “Ogra|eni vo}wak” je mra~no svedo~anstvo o tihoj bra~noj ti-raniji neprozirnoj posmatra~u ali funkcioni{e i kao odli~naalegorija ~itawa koja natkriquje celu zbirku – vidimo li ikadastvari onakvim kakve jesu, ili samo onakvim kakvim ih ~ini na{euverewe? @ivot je konstantno suo~avawe sa konfliktnim verzija-ma realnosti. Stara~ki samozaborav uspe{no }e ukinuti rastrza-nost izme|u dva ìvotna izbora – na samrti, glavni junak o obe qu-bavi svog ìvota govori istim re~ima: “Moja èna, znate. Mnogesretne godine.” Tu otkrivamo da je bezli~nost i konvencionalnostgovora katkad spasonosna – da sama neadekvatnost jezika spasava odbolnog osve{}ewa o toj neadekvatnosti.

Xulijan Barns je teme “odvratne starosti” i jezika-neprija-teqa uspeo da, gotovo kao po kulinarskom receptu politi~ke ko-rektnosti, propusti kako kroz razli~ite socijalne i nacionalne


miqee, tako i kroz kompleksnu psiholo{ku paradigmu: od [vedskedo Rusije, od preqube do pederastije, od idolatrije do zlostavqawa– a sve to {ire}i lepezu pripovednih strategija od nivelisanogsveznala{tva i ispovesti do epistolarne tehnike, od reporter-skog realizma, preko pasti{a i parodije, do otvorene metacitatno-sti i autoreferentnosti. Barns je vrlo ume{no predstavio lukstarosti koji [ekspir jezgrovito opisuje kao “drugo detiwstvo isu{ti zaborav”. Pri~a “Budnost”, tako, slika agresivnu sitni~a-vost i zajedqivost ostarelog homoseksualca i qubiteqa muzike ko-jima se prikriva patwa zbog emotivnog udaqavawa od dugogodi-{weg partnera. “Ogra|eni vo}wak” predo~ava onu rezigniranu po-kornost s kojom zanemo}ali qudi podnose zlostavqawe od stranebli`wih: ta pokornost glavnog junaka pretvara u `rtvu perfidnogbra~nog “lapota”. “Znati francuski” tematizuje usiqenu energi~-nost poku{aja da se ono malo preostalog ìvota besprekorno orga-nizuje, barem ~itawem kwiga po abecednom redu: “Nakon {to samzavr{ila sa Barnsom pre{la sam na Brukner Anitu”, pi{e fik-tivnom Xulijanu Barnsu {ti}enica stara~kog doma, mani~nousredsre|ena na pravilno izgovarawe francuskog. Svaka od pri~agovori o nezavr{enim poslovima, neiìvqenim qubavima, neispu-wenim èqama, a svaki junak poku{ava da, nakon decenija “dogo-vorne” konvencionalnosti, barem u svojoj ìvotnoj zavr{niciprogovori istinu i progovori istinom. Re~enica gospo|e sa po~et-ka teksta moè se, tako, ~itati i kao jedan vid odbrane od posled-wih dana: koliko god strahotne bile, kolektivne tragedije uvek suapstraktne; zaokupqenost wima, me|utim, uspe{no potiskuje indi-vidualni strah od smrti, tako neumitne i tako konkretne.

Vladimir A. Mili}

BUD(U])NOST NOSTALGIJE

Svetlana Bojm: BUDU]NOST NOSTALGIJE, preveli Zija Gluhbegovi} i Sr|an Simonovi}, Geopoetika,Beograd 2005.

Svetlana Bojm, do 1981. godine gra|anka SSSR (Lewingrad paSankt Peterburg), danas je harvardski profesor slovenskih jezikai kwièvnosti i komparativne kwièvnosti, sa {irokim istraì-va~kim i stvarala~kim interesovawima i delima: od ruske kwièv-nosti do postsovjetske kulture, od kulturne antropologije do kul-turno-istorijskih fenomena poput ki~a, se}awa, pam}ewa i nostal-


gije, politi~ke i umetni~ke slobode, itd. Naslovi wenih kwiga su-geri{u weno delatno poqe: Smrt pod znacima navoda: Kulturnimitovi o modernom pesniku (1991), Op{ta mesta: Mitologija sva-kodnevnog ìvota u Rusiji (1994), eseji Socijalisti~ki realizam iki~ (1995), Otu|ewe i izgnanstvo: Od [klovskog do Brodskog(1996). Pi~e i kratke pri~e i pozori{ne komade, a na{oj publici jepoznata i po romanu Nino~ka, objavqenom 2003. godine.

Kwiga Budu}nost nostalgije, prvi put objavqena 2001. godi-ne, predstavqa tematsku inovaciju na na{oj izdava~koj, jo{ vi{ekulturno– istraìva~koj sceni. To je delo koje sa rizi~nim napo-rom objediwuje vi{e istraìva~kih disciplina sa finim, umerenoli~nim senzibilitetom i poetizacijom oko svakom bliske teme –teme nostalgije. Nostalgija je deo na{e svesti i savesti, iskustva ise}awa, li~nog i kolektivnog vrednosnog sistema. Ba{tini na{avi|ewa i vizije u oba pravca vremenskog toka, sadràna je u poli-ti~kim projektima, propagandnim strategijama, javnim akcijama imedijskim slikama. Prepoznajemo je u feti{izaciji boqe pro{lo-sti i u mitomaniji istorijski legitimne budu}nosti. Nostalgi-ja je jednako intimno ose}awe pojedinca, kao i armatura ugra|ena uidentitet zajednice, fizi~kog prostora i obi~aja. Ovo je lako pri-hvatiti i mimo kwige o nostalgiji. No, kwiga Svetlane Bojm poni-re u wene dubqe slojeve. îni to sa ograni~enim ambicijama i kon-centracijom na nekolicinu tematskih i paradigmatskih poqa, aliostavqa nam i fluidne i porozne granice svoje teme, pa podsti~ena nova istraìvawe nostalgi~kog diskursa.

U uvodnom delu ove obimne studije (“Hipohondrija srca: no-stalgija, istorija i se}awe”) autorka podastire razli~ite defini-cije pojma i neuhvatqivog predmeta nostalgije i opisuje istorij-ski razvoj debate o nostalgiji. “Nostalgija” (od gr~kih re~i no-stos – povratak u zavi~aj i algia – bol), veli Bojmova, jeste “...~e-`wa za domom koji vi{e ne postoji, ili nikada nije ni postojao.Nostalgija je ose}awe gubitka i raseqenosti, ali i romansa sa sop-stvenom uobraziqom.” (str. 16). Razvoj nostalgije u savremenom,fragmentarnom i difuznom svetu, na po~etku novog veka, autorkavidi u rasponu od futuristi~ke utopije modernosti u prethodnomstole}u do “...fascinacije sajber prostorom i virtuelnim global-nim selom” u kojem se {iri “...globalna epidemija nostalgije –afektivna ùdwa za zajednicom koja ima kolektivno se}awe, ~e-`we za kontinuitetom...” (str. 17).

Uvode}i u raspravu dihotomiju izme|u restaurativne i re-fleksivne nostalgije, ona prvu ozna~ava kao nostalgiju koja insi-stira na “povratku u zavi~aj”, odnosno kao poku{aj wegove {to do-slovnije, “transistorijske rekonstrukcije”, a drugu kao duboku ~e-


`wu koja odlaè povratak u zavi~aj i ostaje na nivou sete, ironije,o~ajawa. Prva je temeq za politi~ke, pragmati~ke projekte kolek-tiviteta, nacionalno instrumentalizovano ose}awe i legitimiza-ciju pojedinca nedaleko od manipulacije nacionalnim energijama istrastima, druga je, pak, duboko li~na i grupna, gotovo stvarala~ka.Prva bi da fizi~ki i politi~ki rekonstrui{e i reprodukuje obra-sce iz pro{losti ma i u izmewenom svet(l)u danas i sutra, druga po-etizuje, simboli~ki transponuje, priziva, ali se nikad sasvim neodaziva odblescima pro{log. Prva je, takore}i, hard, druga soft.

U nastavku, autorka podse}a na razli~ita istorijska tuma~e-wa nostalgije: ona odavno be{e a i danas je i medicinski fenomen({vajcarski lekar Johanes Hofer, 1688. o “tu`nom raspoloèwu ko-je stvara èqa za povratak u otaxbinu” kod vojnika), i gastronomskii auditivni izazov (od jela iz maj~ine kuhiwe do zavi~ajne muzike) ipsihijatrijska (Frojd), filosofska (Kant, Ni~e) i kwièvna tema(od Prusta, Bodlera, Dostojevskog do Bewamina, Nabokova i mnogihdrugih). Bojmova problematizuje sli~nosti i razlike izme|u no-stalgije i bliskih pojmova, poput se}awa, melanholije, ~e`we, aso-cijacije i drugih. Posebnu pa`wu poklawa mitolo{ko-politi~komaspektu nostalgije kao sloènom i stalno aktivnom izazovu poli-ti~koj praksi, ilustruju}i to sovjetskim, pa i jugoslovenskim pri-merom i posebno “teorijom zavere” i “jevrejskim iskustvom”. Ovoposledwe, vi{e ili mawe diskretno, u razli~itim kontekstima,provejava gotovo u svim segmentima Budu}nosti nostalgije. Retkoodvajaju}i privatno i kolektivno (o)se}awe, Bojmova postulira daje “Kolektivno pam}ewe... skup repera iz svakodnevnog ìvota kojiobrazuju zajedni~ke dru{tvene okvire individualnih se}awa” (str.104), a “...~ovek postaje svestan obrazaca kolektivnog pam}ewa kadase udaqi od sopstvene zajednice ili kada je sama ta zajednica na za-lasku”. [tavi{e, ta svesnost je intenzivnija u àlosti, a “rad à-losti”, osetili su milioni qudi u prethodnom veku, vrlo duboko itraumati~no i na na{im prostorima, sve doskora. Ose}aju i danas.

Drugi deo kwige (“Gradovi i iznova izmi{qene tradicije”)posve}en je nostalgiji u kontekstu tri bogata urbana iskustva:Sank Peterburga (Petrograda, Lewingrada) kao “kosmopolitskeprovincije”, (sovjetske i postsovjetske, tranzicione) Moskve kao“Ruskog Rima” i (Isto~nog, Zapadnog, ponovo ujediwenog) Berlinakao “virtuelne prestonice” u wihovoj burnoj istoriji, kroz wihoveslojevite identitete. U svakom od wih Bojmova povezuje istorijskefatume zajednica i pojedinaca, obi~nih gra|ana i umetnika, poseb-no kwièvnika i slikara. Razmatra razli~ite disidentske i emi-grantske optike nostalgije, konkretne politi~ke i brojne i pozna-te umetni~ke akcije i prakse, privatne konspiracije i javne ritua-


le pam}ewa, zaboravqawa, reprodukcije i parafraze, u kojima seo~itavaju i oblikuju nostalgi~ke potke i sadràji.

Pod naslovom “Izgnanici u imaginarnom zavi~aju”, u tre}emdelu kwige autorka istraùje nostalgi~ne komponente u ìvotima idelima postsovjetskog slikara Iqe Kabakova i pisaca VladimiraNabokova i Josifa Brodskog. Pojednostavqeno uzev, ovi primeriilustruju kompleksnu afirmaciju nostalgije kao umetni~kog resur-sa, kao oblika estetske ideologije i kao politi~kog i politizova-nog intelektualnog stava. Nostalgija je ovde, naprosto, li~no katar-zi~na, kriti~ki ironi~na i tolerantna, a stvarala~ki produktivna.

Zakqu~uju}i svoju iscrpnu i disperznu raspravu (“Nostagija iglobalna kultura: od kosmi~kih prostranstava do sajberprostora”),Svetlana Bojm se distancira od restaurativne nostalgije (koja “po-novo gradi zavi~aj sa paranoidnom odli~no{}u”), favorizuje re-fleksivnu nostalgiju (koja “neguje kreativno sopstvo”) i iskazujesvoj eti~ki i estetski stav: “Snovi o imaginarnim zavi~ajima ne mo-gu i ne treba da se ostvare. Oni mogu imati va`niji uticaj na poboq-{awe dru{tvenih i politi~kih uslova u sada{wosti kao ideali, ane kao ostvarene bajke.” (str. 513). To nije originalan, ali jeste ar-gumentovan, dobro ilustrovan, pragmati~an i neumitan nauk inte-lektualcima i gra|anima na jo{ neohla|enim razme|ima jugoisto~-noevropskih geografija, nacija, istorija, svakodnevica i snova.

Bogat, asocijativan i slojevit sadràj i specifi~an istraì-va~ki metod kwige Svetlane Bojm predstavqaju ubedqiv podsticaj zadoma}a sli~na istraìvawa. Materijala, motiva i svrhe ne mawka!Jer, na ju`noslovenskim prostorima i na kraju dvadesetog veka je bi-lo toliko bolnih, haoti~nih, li~no i kolektivno sudbonosnih doga-|aja, transformacija, izgona i progona, ru{ewa intimnih i nacio-nalnih svetova, sunovrata ideja, ideologija i iluzija, sudara pro-{losti i budu}nosti, ubrzawa istorije... Toliko da je pojam “jugono-stalgije” skoro nemo}an da komforno i meritorno obeleì paradig-mu nostalgije u ovom delu, je li, Evrope. Zato se iz ugla autorkinogpristupa ovom fenomenu, jugonostalgiju za budu}e istraìva~e, ne-izbe`no i li~no oprqene predmetom svoga istraìvawa, vaqa osma-trati u veoma {irokom rasponu. Geografskom: od Male Azije do Sje-diwenih Dràva i Australije, topolo{ko-tipolo{kom: od pasto-ralnih pejzaà, palana~kih ulica do metropolitena, istorijskom:ko zna od kad pa do koliko sutra, te sociokulturnom: od porodice igrupa, do (pseudo)ideolo{ke i potkulturne identifikacije. Tako|e,i u li~nom i emotivnom opsegu: od mentaliteta do pojedina~nih poe-tika svakodnevice, pa i daqe i rasko{nije od toga.

Kwiga Bojmove tera i na kreaciju, ne samo putem kompilaci-je razli~itih disciplinarnih metoda i znawa, ne samo ve{tinom


esejisti~ke poetizacije prete`no objektivnih ~inilaca mogu}e“teorijske nostalgijologije”, nego i delawem na{e subjektivneprirode u poslu preispitivawa i upotrebe nostalgi~nih feti{a istawa. Jedva da se me|u nama moè desiti ~italac ove kwige, koji usvom iskustvu ne nalazi ni{ta od nostalgi~nih emocija, ali i am-bicija. Kao da ne postoji ose}awe koje nije patinirano nekom no-stalgi~nom referencom iz privatne istorije ili dru{tvenogokruèwa i nasle|a. Jer su to okruèwe i nasle|e u ovih par dece-nija bili (i jo{ su!) tako indiskretni, burni, brutalni... Po zgu-snutim balkanskim meridijanima i paralelama svakojako i kojeku-da smo ih preìveli, sa pote{kim bagaòm uspomena, slika, pred-meta, uskome{anih i pome{anih zna~ewa, ali i novih dioptrija ko-jima se simultano, kao gra|ani, roditeqi i ro|aci, prijateqi ikom{ije, umetnici ili dru{tveni aktivisti svakodnevno (uz)nosi-mo i, ipak, nostalgi~no zagledamo u budu}nost.

Kona~no, vaqa zabeleìti i da su Zija Gluhbegovi} i Sr|anSimonovi} za prevod ove dragocene kwige – vrlo zahtevan zadatak!– dobili nagradu “Aleksandar Spasi}” Udruèwa kwièvnih pre-vodilaca Srbije za najboqi prevod kwiga iz humanistike za period2002-2005. godine.

Sr|an Vu~ini}

MOJ PRIVATNI KO[MAR

LIN^ O LINÛ, priredio Kris Rodli, prevod s engleskogAleksa Golijanin, Hinaki, Beograd, 2005.

Kwiga razgovora koje je pisac i novinar Kris Rodli radio saDejvidom Lin~om tematski obuhvata ve}i deo wegove ìvotne istvarala~ke biografije: od detiwstva u provincijskom gradi}u uMinesoti, wegovih po~etaka u slikarstvu, zatim i u kratkom i eks-perimentalnom filmu (dela Alfabet i Baka) pa sve do filma Ho-tel izgubqenh du{a (1997) i statusa jednog od kultnih rediteqaameri~ke nezavisne scene. Lin~ova ìvotna pustolovina stavqenaje ovde u zanimqiv kulturno-istorijski kontekst – od adolescent-skog doba 50-ih godina, kada se ra|ao rokenrol i kada je “budu}nostbila svetla”, preko ubistva Kenedija 1963, pa do suludih 90-ih (koje}e kulminirati velikim neredima u Los An|elesu 1992) koje jeLin~ donekle anticipirao u svojoj filmskoj poetici, posebnofilmom Divqi u srcu (1990).


Naravno, umetni~ki kontekst iz kojeg proishodi Lin~ov ko-{marni, ~esto irealni svet znatno je sloèniji. S jedne strane, toje tema onostranog kod romanti~arskih pisaca Poa i E. T. A. Hof-mana, s druge nevoqni upad Kafkinih junaka u tu|e svetove i real-nosti. Kafka je, ina~e, za Lin~a umetnik koga bi mogao da doìvikao brata (“Neka wegova dela su najuzbudqivije kombinacije re~ikoje sam ikad pro~itao.”) Kao slikara, Lin~a fasciniraju FrensisBejkon i Oskar Koko{ka, u {irem smislu umetnosti kao svetonazo-ra ~ini se da je nadrealizam (sa svojom “estetikom {oka”) pravackoji ga najvi{e inspiri{e. Kao rediteq, Lin~ je vezan za evropskeautore, najvi{e za Felinija, zbog atmosfere u wegovim filmovima(“oni vas nagone da sawate”), ali i za neke holivudske klasike(Vajlderov Bulevar sumraka, ârobwaka iz Oza Viktora Flemin-ga, ili Hi~kokov Prozor u dvori{te). A prema disonantnosti spo-qa{weg stava i dela, Rodli }e Lin~a dovesti u vezu sa drugim eks-centrikom severnoameri~kog nezavisnog fima, Dejvidom Kronen-bergom. I, zbiqa, kod obojice mirno}a i staloènost katkad zapa-wuju naspram jezovitosti i violentnosti fikcije koju stvaraju.

Najpodsticajnije je kroz Lin~ove odgovore tragati za nekomvrstom metafizi~ke intuicije iz detiwstva, za senzacijama i ide-jama iz kojih se, godinama i decenijama, razvijaju par~i}i wegovogceluloidnog univerzuma. Takva je, na primer, jedna slika Amerike– dobrota plavog neba i cve}a, a u isti mah divqi bol i raspadawe uprizoru crvenih mrava koji gamiù po zemqi. (Ova }e se senzacijapretopiti u ~uveni uvodni kadar filma Plavi somot.) Potom, tuje i ve} pomenuta kafkijanska intuicija neuporedivo razli~itihsvetova koji se nastavqaju jedan na drugi, a koju Lin~ prvi put do-ìvqava u traumati~nom susretu sa Wujorkom. (“Nau~io sam da seispod povr{ine krije drugi svet, a zatim jo{ mnogo druga~ijih sve-tova, ako nastavite da kopate dubqe.”) Zanimqivo bi bilo pratitikako ovaj ose}aj metafizi~ke misterije raste i razgranava se odfilma Glava za brisawe, preko serije Tvin Piks, pa sve do Buleva-ra zvezda. Tu je i motiv ko{mara u~ewa i obrazovnog sistema uop-{te koji (od kratkog filma Alfabet) Lin~ varira u pri~u o suà-vawu i sputavawu na{e, izvorno de~je imaginacije. Treba, me|utim,re}i da je Rodli kao prire|iva~ propustio da napravi dubqi i si-stemati~niji uvid u metamorfozu infantilnih ose}aja i slutwi ukoherentne umetni~ke vizije. Verovatno je donekle sukrivac tomei zatvorena priroda umetnika, {krtog na re~ima kada one mogu po-sredovati ja~i emocionalni naboj.

Posebno uzbudqivi fragmenti biografije vezani su za po~e-tak porodi~nog ìvota u Filadelfiji i snimawe filma Glava zabrisawe. @ivot u toj oblasti – u kojoj se industrija i hemija duboko


zasecaju u neoskvrnutu prirodu, u kojoj su zastra{uju}a nesigurnosti kriminal utisnuti u svakodnevni ìvot – ostavio je neizbrisivtrag u Lin~ovim filmskim pri~ama, posebno na vizuelnom planu.Zadivquje entuzijazam, tada anonimnog umetnika, koji sa svojom ma-lom ekipom provodi ~ak pet godina snimaju}i prvi celove~erwifilm, prevode}i u scene i kadrove intimnu ko{marnu viziju tu-|inskog sveta. (U vreme petogodi{weg snimawa Glave za brisaweLin~ zara|uje kao raznosa~ novina – u istoj, no}noj smeni snimao jesvoj autorski debi i raznosio jutarwa izdawa po gradu. Svakako do-bar primer za samozaqubqene umetnike, odgajane pod staklenimzvonom komunizma.)

Kris Rodli nesumwivo je dobar sagovornik kada treba evoci-rati pojedine upe~atqive delove biografije, odsnose sa producen-tima, rad sa ekipom filma, festivalske uspone i padove... No, kadatreba za}i dubqe u tuma~ewe filmova, wegov pristup je mahom nedo-voqno sinteti~an i povr{an. Odnosi sa glumcima, citirawe omiqe-nih replika i prepri~avawe kadrova bi}e verovatno poslastica zaLin~ove fanove – ali {ta }emo mi, obi~ni smrtnici, koji u tu kastune spadamo? Kod ovakvih kwiga razgovora sa rediteqima uvek se tre-ba setiti Trifoovog ingenioznog pristupa Hi~koku. Ne morate bi-ti qubiteq Hi~kokovih filmova, ali inventivnost pitawa kojeTrifo postavqa provocira Hi~ovo ulaèwe u bit stvarawa film-ske emocije, u bit dramaturgije i sièjnog oblikovawa uop{te. (Umawoj meri ovo je postignuto i kompilatorskim pristupom FilipaK. Dika u kwizi posve}enoj Kjubriku.) Lin~ svakako nije autor kali-bra Hi~koka ili Kjubrika, ali to ipak nije ometalo mogu}nosti darazgovor o wegovim najzna~ajnijim delima (Plavi somot, Divqi usrcu) prerasta u bavqewe principima filmskog pripovedawa. Jedanod takvih (nepostavqenih) problema ti~e se Lin~ovog pristupa oni-ri~kom. Izme|u dva tipa filmske snolikosti, Buwuelovog i Feli-nijevog, autor Bulevara zvezda neosporno pripada ovom drugom: kaoi kod Felinija, i kod wega preovla|uje jaka stilizacija svetla, zvu-ka, boja, glume, neka sofisticiranost koja nagiwe ka neprirodnom.Jednim svojim rukavcem, Lin~ova reìja vodi ka jednodimenzional-nosti MTV-spota i reklame (i to sigurno nema mnogo veze sa mona-{kom strogo{}u tegobnog Kafkinog tragawa za Istinom). Ali svesu to samo nenapisane stranice, sinteze i uvidi koje je Rodli propu-stio da napravi u svojim razgovorima sa Dejvidom Lin~om.

Kwiga Lin~ o Lin~u propra}ena je iscrpnom filmografi-jom i bibliografijom autora, kao i indeksom imena i pojmova – na-dajmo se da }e ovakav pristup jednom postati standard u na{ojfilmskoj literaturi. Isto vaì i za jezik prevoda, kolokvijalnoopu{ten i ta~an u isti mah.



Pasje popodne, 2005.

Documents

Stanislav Vinaver: ZVU^NI PREDEO, priredio Milosav · Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 1, zima 2005. 187 Dragan Hamovi} VINAVEROVA KATEDRALA Stanislav Vinaver: ZVU^NI PREDEO, priredio