Stilske figureAutor: Petar Joki, nastavnikPoreenjePoreenje je
osnovna i najea stilska figura.Poredi se neto nepoznato sa opte
poznatim da bi se nepoznato uinilo poznatim irem krugu.esto se
koristi u svakodnevnom razgovoru. Kad nekoga ko je bolestan
govornik hoe slikovito da opie kae:ut kao limun, ut kao vosak, crn
kao zemlja;kad se hoe opisati neko iznenaenje, kae se:udari kao
grom iz vedra neba itd.Ovakva poreenja su banalna jer su izlizana
od silne upotrebe. Da bi imalo umetniku vrednost treba da otkrije
novu sliku:Pau, umreu, dua mi gore,rastopie me do bele zore ko
grudu snega vrelo sunanje.(. Jaki)Poreenje se sastoji iz tri lana:
Prvi lan - predmet koji se poredi (manje poznato), drugi lan -
poredbena kopula "kao" i trei lan - predmet sa kojim se poredi
(opte poznat pojam). Poredbena kopula nije obavezna, ak su takva
poreenja lepa:Fatima je strukom divota,oi su joj dvije
zvijezde,lice joj je jutro rumeno,(P. P. Njego)MetaforaMetafora je,
ustvari, skraeno poreenje. Izostavljeni su prva dva lana, a naglaen
trei. Kad nekoga ko je brz hoemo da slikovito opiemo, koristimo
poreenja:brz kao zec, brz kao strela, brz kao munja,ali ako kaemo
samo:munja, strela, zec,gradimo metafore. Deca u sitnim arkama esto
koriste metafore:majmune jedan, slone, zmijo itd,a opet teko
otkrivaju ovu figuru u umetnikim delima. Hajde malo da otkrijemo
razliku izmeu poreenja i metafore. U poreenju: Marko jebrz kao
zec,subjektu smo pripisali samo jednu zeiju osobinu - brzinu.
Meutim, kad upotrebimo metaforuzec,ostavljamo mogunost sagledavanja
i drugih osobina ove ljupke ivotinje;zec nije samo brznego
iplaljiv, umiljat itd.Metafora je, kako je ve reeno, esta u
svakodnevnom razgovoru. Zaljubljeni jedno drugo aste
metaforama:eeru, jagnje moje, sreo moja itd.Ovde treba biti osobito
obazriv, jer, recimo,jagnje kad poraste bude ovan ili ovca,to priu
vodi u drugi smer. Primeri za metaforu:Na moru burnom ljudskoga
ivota prerano ja sam upoznao svet(V. Ili)Nekoliko sitnih vatrica
silazi joj niz lice i kaplje u krilo.(D. osi)Kontrast ili
antitezaKontrast je stilska figura poreenja po suprotnosti da bi se
istakle obe pojedinosti. Poznato je da nam neko niskog rasta uz
visokog oveka deluje jo nii, da debeo ovek uz mravog izgleda jo
deblje i obrnuto. Moj savet vam je da ovo imate u vidu kod biranja
partnera za druenja; runa devojka uz lepu, bie jo runija, jer ovde
ne vai ona narodna "S kim si - takav si" poto lepota nije zarazna.
Evo nekih primera za antitezu: "Ja bosiljak sejem,meni pelen
nie""Ja govorim,on govorit nee,ja se smijem,on se smijat nee,ja se
hitam tunjom i naradom, aon na me ni kamenom nee"(Narodna
pesma)"Bolji su svoji i krevi goli,no cvjetna polja kud se tuin
kree"(A. anti)MetonimijaMetonimija je stilska figura kod koje veza
izmeu dva pojma nije ostvarena po slinosti ili suprotnosti,nego po
loginoj zavisnosti.Na primer: kad kaemokukavicaumesto
plaljivac,izvrili smo metaforinu zamenu pojmova (on je plaljiv kao
kukavica, on je kukavica).Meutim, kad kaemo:on ivi od svojih deset
prstijuumesto od svoga rada,izvrili smometonoimijskuzamenu
pojmova;upotrebili smopojam sredstvakojim se vri radnja da
oznaimopojam radnje.Izmeu ta dva pojma stoji logika veza: svaka
radnja vri se nekim sredstvom. Primeri: "Kad ustanekuka i
motika,bie Turkom po Mediji muka". Kuka i motika oznaavaju seljaka,
tj. sredstvom se oznaava radnik. Pojeo jetanjir supe.Ovde se sudom
oznaava zapremina, koliina suda. itamNjegoa,tj. - itam Njegoeva
dela."Od kolevke pa do groba",tj. - od roenja do smrti
itd.PersonifikacijaPersonifikacija je stilska figura u kojoj se
stvarima i apstraktnim pojmovima pridaju ljudske osobine. Najee se
javlja u opisima prirode: Mesecpoeuz Moravu,zaviriu topoljake i sve
do zorebrkapo recibele ruke.Morava umiljutei sena ustave vodenica i
po itave noikikoe sena mesectreipo sprudovima. (D. osi) Veoma je
slikovita kad se personificiraju apstraktni pojmovi:Sumnja se,
naime, lakouseliu glavu carskog policajca. Zapravo, ona se ine
useljava, jer je uvek u njoji gotovo uvekbudna,a kad
malopridrema,onaspavasamo na jedno oko i jedno uvo...(I.
Andri)AsonancaAsonanca je stilska figura koja se zasniva na
ponavljanju istog samoglasnika u stihu. Koristi se da bi pojaala
zvunost stiha i naglasila izraajnost pesnikog jezika. Na primer:
"PuinaplavaspavaI zvone zvona bona". (A. antiVee na
koljbu)EpitetEpitet je re (najee pridev) koja stoji uz imenicu i
blie je odreuje, oznaavajui neku njenu osobinu. U gramatikom
pogledu to su atributi.
Primeri:siromaanovek,ljubaznaosoba,lepadevojka,olovnioblaci. Ovaj
poslednji epitet "olovni"prelaziu jednu drugu figuru -metaforu,jer,
ustvari, predstavlja skraeno poreenje: Oblaci su tekikao
olovo=olovnioblaci. Ne tako retko epitet moe biti i imenica, koja
je, ustvari, poimenieni pridev. Primeri:lepotadevojka
(lepadevojka),ul (rua) bata,spomenesma,divovek itd. Pod uticajem
engleskog jezika danas je ovakvih epiteta sve
vie:internetkafe,plazmatelevizor,kolortelevizor,kontaktprogram,biserogrlica
(umesto ispravnogbisernaogrlica) itd. Pored prideva i imenica
epiteti su iprilozi uz
glagole.Primeri:stidljivopitati,gromoglasnopriati,tihobesediti,silnozapinjati
itd.Stalni epiteti:Ovim pojmom oznaavamo epitete u narodnoj
knjievnosti, jer se uvek ponavljaju ak i onda kad oito ne oznaavaju
pravu osobinu. Tako, recimo: ljuba jevjernai onda kad se iz stihova
vidi da jeneverna, grlo jebijeloi kod crnog Arapina, njegove suruse
(plave) kose;britkasablja,tekatopuzina, kopljeubojitoitd.A kad ula
Anelijamlada,Bolje skae na nogelaganeI poeta malo
naprijeda,Polubritkeuzimala orde,Uvija
jesvilenimjaglukom,Dabijelene nagrdi ruke,Pa evo je k
dvadobrajunaka.Uvija se okolo junaka,Ne udara da od Boga nae!Ne
udarasilnaBlagajliju,Nego bana, svoga gospodara,Udari ga
podesnuramenu,Nagrdi mu u ramenu ruku.A zavie Strahiniu bane:Ane
moja, da od Boga nae!("Banovi Strahinja")AlegorijaAlegorija je
kazivanje u zavijenoj formi, slici sainjenoj od niz metafora. esta
je u usmenoj (narodnoj) knjievnosti, a nije retka ni u pisanoj
(umetnikoj) literaturi. Meni, lino, bolje su i slikovitije one iz
narodne knjievnosti. Kad je vojvoda Gojko u pesmi"Zidanje
Skadra"ugledao svoju enu, znajui da e biti iva u grad sazidana,
plae. Mlada Gojkovica ga pita:"to je tebe, dobri gospodaru,Te ti
roni suze od obraza?"Al' govori Mrnjavevi Gojko"Zlo je moja
vijerenice ljubo!Imao sam od zlata jabuku,Pa mi danas pade u
Bojanu,Te je alim, pregoret' ne mogu!"Ne sjea se tanana nevjesta,No
besjedi svome gospodaru:"Moli Boga ti za tvoje zdravlje,A salie i
bolju jabuku!"Tad junaku gre ao bilo,Pa na stranu odvratio glavu,Ne
e vie ni gledati ljubu;Gojkovicanije otkrila alegorino obraanje
svog supruga i uzlatnoj jabucisebe prepoznala. Meutim, enaJankovi
Stojana,shvata alegorinu poruku. Junak se posle devet godina vraa
kui iz ropstva i na dvoru zatie enine svatove. Za razliku
odOdiseja,koji je prosioce pobio, Stojan je mnogo humaniji:"Brao
moja, kieni svatovi,je li testir malo popjevati?"Govore mu kiani
svatovi:"Jeste testir, delijo neznana!Jeste testir, a da zato
nije?"Klie Stojan tanko glasovito:Vila gnjezdo tica lastavica,vila
ga je za devet godina,a jutros ga poe da razvija;doleti joj
siv-zelen sokoleod stolice cara estitoga,pa joj ne da gnjezdo da
razvija.Tom se svati nita ne sjeaju,dosjeti se ljuba
Stojanova,otpusti se od runa djevera,brzo ode na gornje ardakepa
doziva seju Stojanovu:Podebljani stihovi - primeri su za
alegoriju.Objanjenje: niz metafora ine alegoriju: gnjezdo = dom,
brak; tica lastavica = Stojanova supruga; siv-zelen soko =
Stojan.HiperbolaHiperbola je preuveliavanje osobine predmeta ili
intenziteta radnje. Vrlo esta u knjievnosti, ali i u svakodnevnom
razgovoru. Kad su roditelji ljuti zbog nestaluka dece kau:Ima da
bude manji od makovog zrna,ili:Sto puta sam ti rekao da to ne
radi.I odmah vidimo da je nemogue biti manji od makovog zrna, a ono
"sto puta", ustvari, je samo nekoliko puta. TakoKosani Ivanposle
uhoenja turske vojske koristi hiperbole da naglasi veliinu
neprijatelja:"Svi mi da se u so pretvorimo,ne bi Turkom ruak
osolili."---Da iz neba plaha kia padne,Nie ne bi na zemljicu
pala.Ve na dobre konje i junake.(narodna pesma)Suzama je zamutila
more, a jaukom ustavila ajke.(narodna pesma);Kad je vieh e se smije
mlada, svijet mi se oko glave vrti. (Njego, Gorski
vijenac)Paradoks:Paradoksom se naziva misao koja na prvi pogled
izgleda protivrena, a koja je, ustvari, duboko tana i istinita. Kad
su svetskog fiziara Ajntajna zapitali ta misli o treem svetskom
ratu u kome bi se upotrebilo atomsko oruje, on je odgovorio:"O tome
ratu ja ne bih znao ta da kaem, ali za etvrti svetski rat znam da
bi se vodio - strelama i kopljima".Ovde na prvi pogled izjava
izgleda protivrena. Ako ljudi stalno napreduju u tehnici, oekivalo
bi se da bi se etvrti svetski rat vodio jo savrenijim orujem.
Meutim, posle nuklearnog rata, ljudi bi toliko unitili svoju
civilizaciju da bi morali poeti novi ivot kao divljaci.
