STRATEŠKE KONOTACIJE

SIŽE

(EXECUTIVESUMMARY)

STRATEŠKE KONOTACIJE

WORLD DRUG REPORT 2021

BO

OK

LET

BO

OK

LET

BO

OK

LET

BO

OK

LET

BO

OK

LET

SIŽESTRATEŠKE KONOTACIJE

GLOBALNI PREGLED TRAŽNJE I PONUDE DROGA

TRENDOVI NA TRŽIŠTU DROGA:KANABIS, OPIOIDI

TRENDOVI NA TRŽIŠTU DROGA:KOKAIN, STIMULANSI AMFETAMINSKOG TIPA

KOVID-19 I DROGE:UTICAJ I IZGLEDI

POSEBNO ZANIMLJIVA PITANJA

PERCEPCIJA MEĐU ADOLESCENTIMA JAČINA MARIHUANE

4 x UVEĆANJE

∆9-THC ∆9-THC

1995...

2019 1995 2019

PORAST PRODAJE DROGA PREKO DARK WEB-a

80 miliona dolara

315 skoro miliona dolara

x4 porast


NALAZI MOGUĆI ODGOVORI

Kanabis je jači ali manje mladih ga smatra štetnim

Uvećanje prodaje preko interneta bi moglo da promeni globalne

obrasce upotrebe droga

» Borba protiv dezinformacija o mogućem uticaju veće

snage kanabisa.

» Koristiti informacije zasnovane na činjenicama kako bi se

povećala svest o potencijalnoj šteti od nemedicinske upotrebe kanabisa.

» Dati prioritet javnom zdravlju u odnosu na privatne

poslovne interese putem sveobuhvatne zabrane reklamiranja.

» Povećati ulaganja u istraživanje štete koju kanabis

predstavlja za zdravlje kao i u istraživanje njegove

moguće medicinske upotrebe.

» Nadgledati tržišta kanabisa kao i percepcije o

rizicima koji se povezuju sa njegovom upotrebom.

» Unaprediti odgovor vlasti na trgovinu drogama preko

interneta putem sklapanja javno privatnih partnerstava sa

pružaocima usluga interneta, tehnološkim kompanijama i

firmama za isporuke i slanje pošiljki.

» Kontrolisati lanac snabdevanja drogama na internetu

uklanjanjem reklama i kataloga droga kao i

razmenom informacija sa organima reda.

» Regulisati tržišta kripto-valuta i nadgledati elektronska

plaćanja kako bi se otkrile sumnjive transakcije i

ilegalni finansijski tokovi od trgovine narkoticima.

» Pojačati pristup stručnjaka dark web-u kako bi se

zatvorila onlajn tržišta i platforme.

7

2018

2030

Oceania

68 8339194

66 804217460

862030

2018

!

40% RASTU BROJU LJUDI KOJI KORISTE DROGE U AFRICI

PROCENJENI BROJ LJUDI KOJI KORISTE DROGE

Stanovništvo između 15 i 64 (u milionima)

Severna Amerika

Latinska Amerika i Karibik

Evropa Afrika Aziia

PROJEKCIJA zasnovana na rastu stanovništva starostiizmeđu 15 i 64 (u milionima)

Prema predviđanjima broj korisnika droga u Africi će porasti za 40% do 2030.



» Sprovesti integrisan pristup fokusiran na ljude i zasnovan na ljudskim pravima za osnaživanje afričkih društava da razviju održiva rešenja za upotrebu narkotika.

» Pomoći državama Afrike da definišu i primene inovativne i isplative sisteme za redovno praćenje situacije sa narkoticima na kontinentu.

» Gajiti snažno partnerstvo između afričkih država članica i sistema Ujedinjenih nacija radi ograničavanja očekivanog porasta u broju ljudi koji koriste droge i mogućeg negativnog uticaja na zdravlje i bezbednost.

INOVACIJA

Tehnologija Beskontaktne usluge Načini pružanja

Procene i prepisivanje samo na osnovu razgovora

Konsultacije na daljinu

Posebne telefonskelinije za usluge

Programi obuhvata putem mobilnog telefona

Usluge i obuka preko interneta

Poštanske usluge za igle, špriceve i nalokson

Mobilni programi obuhvata

Automati za prodaju sterilnih igala i špriceva

Automati za prodaju lekovaza lečenje zavisnosti od

droga

Mobilni programi obuhvata

Davanje terapijskog leka bez direktnog susreta

Davanje da se terapijski lek ponese kući u dozamaza više dana i više nedelja

Metamfetaminska zamenska terapija

POSEBNO ZANIMLJIVA PITANJAUTICAJ KOVIDA-19


Kovid-19 je pokrenuo inovacije u uslugama prevencije i lečenja upotrebe droga

» Zadržati adaptacije usled Kovida-19 u pružanju uslugau vezi sa drogama kako bi se povećala dostupnost i pokrivenost uslugama.

» Stalno ažuriranje naučnih standarda kako bi se išlo u korak sa ubrzanjem usluga preko interneta.

» Davanje prioriteta osobama koje koriste droge i sa poremećajima usled upotrebe droga za trijažu i vakcinaciju u vezi sa Kovidom-19 zbog njihove zdravstvene ranjivosti.

KOVID JE UBRZAO NEKE OBRASCE TRGOVINE DROGAMA

Veći obimi isporuka

Povećana upotreba privatnih vazduhoplova

Povećana upotreba vodenih ruta

Beskontaktne metode isporuke droga krajnjim korisnicima

POSEBNO ZANIMLJIVA PITANJAUTICAJ KOVIDA-19


Tržišta narkotika su se brzo oporavila nakon nastupanja pandemije, ali neka kretanja u trgovini su se ubrzala tokom Kovida-19

» Unapređenje međunarodne saradnje za borbu protiv trajnog problema trgovine drogama.

» Razmena i prenos obaveštajnih podataka, efikasnih načina zaplene i najboljih praksi među organima reda.

» Razvijanje međunarodnih mehanizama i praksi za odgovornost za transportne i železničke kompanije, pružaoce poštanskih usluga i er kargo prevoznike.

» Upotreba sistema za monitoring u realnom vremenu kako bi se promene na tržištima narkotika odmah uočile i na njih reagovalo.

INCREASED

US E

EKONOMSKA KRIZA KOJA ĆE USLEDITI NAKON KOVIDA ĆE IMATI NAJVEĆI UTICAJ NA TRŽIŠTA DROGA

Rast gajenja droga i trgovine

nesigurnost oko životnih namirnica može povećati

ilegalan uzgoj i proizvodnju droga

+ +

ECONOMIC

CRISIS pre dic ted


POSEBNO ZANIMLJIVA PITANJA UTICAJ KOVIDA-19

Nemedicinska upotreba kanabisa i sedativa je globalno porasla tokom pandemije

» Predvideti dovoljna sredstva u nacionalnim budžetima

nakon Kovida-19 za prevenciju i lečenje upotrebe

droge kako bi se sprečio porast upotrebe droga.

» Dati prioritet prevenciji zasnovanoj na naučnim

dokazima u post-pandemijskim ulaganjima.

» Preduprediti dalji porast broja ljudi koji upotrebljavaju

kanabis, kao i štetu koja proističe iz njegove sve veće

nemedicinske upotrebe, kroz isplative mere kao što je

prevencija.

Posledice Kovida-19 će se verovatno osećati na tržištima narkotika još niz

godina

» Davati podršku roditeljima i mlađim osobama u

nepovoljnim situacijama da izađu na kraj sa

stresovima pandemije a da ne pribegavaju negativnim

mehanizmima suočavanja.

» Olakšati negativne posledice za grupe iz ranjive i

marginalizovane populacije kroz planove za oporavak

nakon pandemije u oblasti stanovanja, snabdevanja

ishranom, ekonomske podrške i zdravstvenog

osiguranja.

» Povećati delotvornost intervencija u alternativni

razvoj radi poboljšanja uslova seoskih domaćinstava.

Veća upotreba droga ako se ekonomska kriza oduži to može ubrzati razvoj ka poremećajima usled upotrebe droga

SVETSKI PROBLEM SA NARKOTICIMA

ZAJEDNIČKI IZAZOV

LOKALNA DINAMIKA

expanding cocaine market increasing use of ATS

opiates use

non-medical use of tramadol increasing cocaine tra�cking

heroin in transit spilling over into local heroin usehigh prevalence of HIV among

people who inject drugs

use of synthetic stimulantsheroin and cocaine tra�ckinghigh prevalence of HIV among

people who inject drugs

Captagon tra�cking and use

opiates production, tra�cking and use increasing methamphetamine tra�cking and use

high prevalence of HIV among people who inject drugs

high prevalence of opioids useexpanding ATS market

expansion of NPS and synthetic drug markets high prevalence of HIV among

people who inject drugsopiates use

high prevalence of use of stimulants (methamphetamine and cocaine)

large methamphetamine market

methamphetamine manufacture

opiates production

Stimulansi amfetaminskog tipa (ATS)

HIV među osobama koje ubrizgavaju droge

visok nivo predoziranja opijatimapovećana upotreba metamfetamina

upotreba kokaina

proizvodnja metamfetaminai opijata

trgovina kokainom

proizvodnja kokaina i trgovina

poremećaji od upotrebe kokaina

trgovina kokainom

Kokain

Opioidi/Opijati

Dok trgovina kanabisom i njegova upotreba utiču na sve regije u čitavom svetu, drugi problemi sa drogama predstavljaju dodatne opasnosti u raznim geografskim lokacijama.

SVETSKI PROBLEM SA NARKOTICIMAZAJEDNIČKI IZAZOV, LOKALNA DINAMIKA

high level of opioid-related overdoses increasing use of methamphetamine

cocaine use

manufacture of methamphetamine and opioids

cocaine production and tra�cking

cocaine tra�cking

cocaine use disorderscocaine tra�cking

Cocaine

Opioids/Opiates

Amphetamine-type stimulants (ATS)

HIV among PWID

rastuće tržište kokainarastuća upotreba ATS-a

upotreba opijata

širenje tržišta NPS-a i sintetičkih drogavisoka prevalencija HIV-a među osobama koje ubrizgavaju droge

upotreba opijata

proizvodnja opijata, trgovina i upotrebaraste trgovina metamfetaminom i njegova upotreba visoka prevalenca HIV-a među

osobama koje ubrizgavaju droge

visoka prevalenca upotrebe opijata

proizvodnja metamfetaminaproizvodnja opijata

trgovina kaptagonom i upotreba

nemedicinska upotreba tramadolarast trgovine kokainom

rastuće tržište ATS-a

heroin u tranzitu se preliva u lokalnu upotrebuvisoka prevalenca HIV-a među osobama koje ubrizgavaju drogu

veliko tržište metamfetamina

visoka prevalenca stimulanasa (methamfetamina i kokaina)

upotreba sintetičkih stimulanasa

trgovina heroinom i kokainom

visoka prevalenca HIV-a među osobama koje ubrzigavaju drogu

RAZVOJ SITUACIJE SA POJEDINAČNIM DROGAMA UKRATKO

Tražnja Ponuda Ključna pitanja

KA

NA

BIS

> Po gruboj proceni 200 miliona ljudi je koristilo kanabis u 2019. god. što predstavlja 4% svetske populacije.

> Ova brojka je najviša u Severnoj Americi (14,5%) a najniža u Aziji (2%).

> Broj korisnika kanabisa je porastao za skoro 18% tokom prošle decenije

> Ne postoje podaci o nelegalnom gajenju kanabisa na svetskom nivou ali kvalitativna informacija ukazuje na globalnu ekspanziju između 2010. i 2019.

> Između 2009. i 2019. god. zaplenjene količine su opale za 35%, uglavnom zbog naglog pada u Severnoj Americi što ima delimično veze sa legalizacijom nemedicinskog kanabisa u nekim državama.

> Ako se izuzmu podaci za Severnu Ameriku, zaplene na svetskom nivou su bile 36% veće u 2019. nego u 2009.

> Razni proizvodi od kanabisa postaju sve jači međutim broj adolescenata koji ovu drogu smatraju štetnom ubrzano opada, što je trend koji bi mogao da dovede do porasta negativnog uticaja kanabisa na mlađe generacije.

> Porast upotrebe kanabisa je primećen u mnogim zemljama tokom pandemije.

KO

KA

IN

> Prema procenama, nekih 20 miliona ljudi je koristilo kokain u 2019., što odgovara 0,4% svetske populacije.

> Stopa prevalencije upotrebe je najviša u Okeaniji (2,7%), što uglavnom odražava situaciju u oblasti Australije i Novog Zelanda, a najniža je u Aziji (0,07%).

> Stope prevalencije na svetskom nivou su ostale stabilne tokom prethodne decenije, pri čemu se broj ljudi koji koristi ovu drogu povećao za 22% uglavnom kao rezultat porasta stanovništva.

> Proizvedena količina na svetksom nivou se udvostručila između 2014. i 2019. čime je po procenama dostigla 1.784 tone, najviše ikad zabeleženo.

> Zaplenjene količine su se u istom periodu više nego udvostručile, a udeo Severne i Južne Amerike je skoro 83% od svetske količine zaplenjene u 2019. godini.

> Nakon uzlaznog trenda tokom perioda između 2013. i 2017., nelegalno uzgajanje koke se u 2018. godini stabilizovalo a onda je po prvi put poslednjih godina opalo za 5% u 2019. god.

> Proizvodnja kokaina je bila poremećena tokom prvih faza pandemije ali se ubrzo potom vratila na uobičajeni nivo.

> Kokainska ruta trgovine između Južne Amerike i Evrope se razvija, pri čemu veća konkurencija među krijumčarima dovodi do boljeg kvaliteta i smanjivanja cena,što će verovatno i dalje produbljivati potencijalnu štetu koju ova droga prouzrokuje u Evropi.

OP

IOID

I

> Oko 62 miliona ljudi je koristilo opioide u nemedicinske svrhe u 2019., što iznosi 1,2% svetske populacije.

> Severna Amerika (3,6%) ima najveću prevalenciju a Evropa najnižu (0,8%).

> Broj korisnika širom sveta se skoro udvostručio tokom prošle decenije, pri čemu se porast u poslednjih nekoliko godina uglavnom objašnjava novim procenama za Aziju i Afriku.

> Nakon što je veličina površine pod nelegalnim zasadom opijumskog maka opala sa vrhunca u 2017. godini, ponovo se vratila u 2020. porastom od 24% u odnosu na prethodnu godinu i dostigla 295.000 hektara.

> Svetska proizvodnja opijuma se od 2018. stabilizovala, iznoseći 7.430 tona u 2020. godini.

> I proizvodnja opijuma i zaplene opijata su pokazali trend porasta tokom poslednje dve decenije.

> Najviše zaplena opijata ima u glavnim područjima proizvodnje opijuma u Aziji ili u neposrednoj blizini, što je iznosilo 76% svih opijata koji su zaplenjeni širom sveta u 2019.

> Krijumčarenje heroina je prijavljeno u 99 zemalja u 2019. godini, što je znatno više nego onih koji prijavljuju krijumčarenje opijuma ili morfina.

> Količine heroina zaplenjenog u Evropi su dostigle rekord u 2019., utrostručivši se od 2016. godine i iznoseći 27% ukupnih zaplena u svetu.

> Zaplene “farmaceutskih opioida” su dostigle vrhunce u 2014. i u 2019. god., skoro se utrostručivši od prethodnih godina na 228 tona.

> Otprilike 50.000 ljudi je umrlo od predoziranja opioidima u Sjedinjenim Državama u 2019. god., što je više nego dvostruko veći broj nego u 2010. god. Fentanil i njemu analogne supstance su uključene u većinu smrtinih slučajeva.

> Severna Amerika je doživela nagli porast u smrtnosti od predoziranja opioidima otkako je nastupila pandemija.

> Kao rezultat opadanja privredne aktivnosti usled pandemije zajednice u neizvesnim okolnostima u oblastima nelegalnog uzgoja droga su sve više izložene riziku, naročito u Avganistanu, gde će verovatno preovladati primamljivost nelegalnog uzgajanja opijumskog maka.

> Dostupnost farmaceutskih opioida u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom je vrlo mala u odnosu na dostupnost u zemljama sa visokim dohotkom.

Tražnja Ponuda Ključna pitanja

ST

IMU

LAN

SI

AM

FE

TA

MIN

SK

OG

TIP

A (

AT

S)

> Procenjuje se da je nekih 27 miliona ljudi koristilo stimulanse amfetaminskog tipa u 2019. god., što je 0,5% svetske populacije.

> Ta brojka je najviša u Severnoj Americi (2,3%) a najniža u Africi (0,4%), mada su podaci iz Afrike nepotpuni.

> Procenjuje se da je skoro 20 miliona ljudi u svetu koristilo “ekstazi” u protekloj godini.

> Upotreba amfetamina varira po regionima.

Nemedicinska upotreba farmaceutskih stimulansa i

metamfetamina preovlađuje u Severnoj Americi,

metamfetamina u Istočnoj i Jugoistočnoj Aziji a

amfetamin preovlađuje u Zapadnoj i Srednjoj Evropi

i na Bliskom i Dalekom istoku.

> Više od 95% laboratorija za proizvodnju ATS koje su otkrivene između 2015. i 2019. god. su proizvodile metamfetamin, a ova droga je iznosila 72% ukupnih količina ATS-a zaplenjenog u istom periodu.

> Količine zaplenjenog ATS-a su porasle za 64% između 2018. i 2019. na rekordne nivoe, predstavljajući tako porast od skoro šest puta u prethodnoj deceniji dok je metamfetamin imao desetostruki porast u istom periodu.

> Zaplene ekstazija i amfetamina su se udvostručile između 2015. i 2019. god.

> Oko 85% amfetaminskih laboratorija koje su demontirane širom sveta između 2015. i 2019. su bile u Evropi, zajedno sa još više od pola laboratorija za ekstazi.

> Najviše metamfetamina je zaplenjeno u Severnoj Americi (49%) i Istočnoj i Jugoistočnoj Aziji (43%); najviše amfetamina je zaplenjeno na Bliskom i Dalekom istoku i Jugozapadnoj Aziji (49%) i u Evropi (26%); a najviše ekstazija je zaplenjeno u Evropi (43%) i Severnoj Americi (21%) u periodu 2015.–2019. godine.

> Zaplene prekursorskih hemikalija pod međunarodnom kontrolom koje se koriste u proizvodnji metamfetamina su maltene dotakle dno u prethodnoj deceniji jer proizvođači stalno menjaju hemikalije koje koriste kako bi izbegli konfiskkovanje.

> Injektiranje i upotreba stimulansa dovodi do izbijanja HIV-a među osobama koje koriste droge u nekim regionima sveta.

NO

VE

PS

IHO

AK

TIV

NE

SU

PS

TA

NC

E (

NP

S)

> Došlo je do izvesnog opadanja u upotrebi NPS u Severnoj Americi i Evropi, ali neke marginalizovane grupe stanovništva i dalje koriste NPS.

> Izgleda da se upotreba NPS ubrzano pojavljuje u nekim zemljama sa niskim i srednjim dohotcima.

> Štete od upotrebe NPS, iako različite u zavisnosti od supstance, su primetne/vidljive više na nivou pojedinca nego na nivou stanovništva.

> Broj novih psihoaktivnih supstanci na globalnom nivou se stabilizovao poslednjih godina na nešto više od 500 supstanci (541 u 2019. god.) dok je broj novih psihoaktivnih supstanci koje su faktički prvi put identifikovane opao na globalnom nivou sa 213 na 71 između 2013. i 2019. god.

> Broj NPS sa opioidnim delovanjem (uglavnom

analogni fentanilu), su imali snažan rast tokom

protekle decenije i nastavili su da rastu u 2018. i u

2019. mada sporije nego ranije.

> Količine zaplenjenih sintetičkih NPS su primetno opale, što isto važi i za sintetičke kanabinoide.

> Sistemi nacionalne i međunarodne kontrole narkotika su uspele da zaustave širenje NPS u zemljama sa visokim dohotkom gde se primenjuju različita zakonodavstva.

> Tržišta NPS se pojavljuju u zemljama gde su sistemi kontrole verovatno slabiji.

> Ograničeni kapaciteti forenzičkih, policijskih i zdravstvenih stručnjaka da identifikuju različite NPS i njihovu upotrebu predstavlja izazov za zemlje da adekvatno odgovore na opasnost od NPS.

NALAZI I ZAKLJUČCI

i

STRATEŠKE KONOTACIJE

NALAZI I ZAKLJUČCI STRATEŠKE KONOTACIJE

Snaga proizvoda od kanabisa se skoro učetvorostručila u Sjedinjenim

Američkim Državama a u Evropi se udvostručila u poslednje dve decenije.

Procenat Δ9-THC-a, glavne psihoaktivne komponente u kanabisu, porasla je sa

oko 4% na 16% u Sjedinjenim Državama u periodu između 1995. i 2019.

godine, i sa oko 6% na 11% u Evropi u periodu između 2002. i 2019.

godine.

Δ9-THC je odgovoran za razvoj poremećaja mentalnog zdravlja na dugi rok kod

redovnih korisnika kanabisa. Pa ipak, procenat adolescenata koji kanabis

smatraju štetnim je opao za čak 40% u istom periodu. Ovaj nalaz potvrđuju

istraživanja školske dece i mlađih osoba u SAD i Evropi. Na slična kretanja ukazuju i pojedini

dokazi iz ostalih delova sveta.

Ovakav nesklad između percepcije i realnosti rizika koji predstavlja jači

kanabis bi mogao da poveća negativne efekte ovog narkotika na mlađe

generacije. Nauka je dokazala štetu za zdravlje koju prouzrokuje redovna

upotreba kanabisa, naročito kod mlađih osoba. Rezultati iz istraživanja ukazuju

na vezu između slabog poimanja rizika i više stope upotrebe. Ovo je slučaj ne

samo u Evropi i Sjedinjenim Državama već isto tako i u ostalim delovima sveta.

Agresivno reklamiranje proizvoda od kanabisa sa visokim sadržajem THC-

a od strane privatnih firmi i promocija putem društvenih mreža na

internetu mogu da uvećaju problem. Proizvodi koji se sada prodaju uključuju

i kanabisovo brašno, već zamotane cigarete marihuane (“džointe”),

raspršivače, koncentrate i jestive stvari. Snaga ovih proizvoda varira i može biti

nepredvidiva (neke države u kojima je legalizovana upotreba kanabisa ne

ograničavaju sadržaj THC-a), a isto tako može biti i opasnost po javno zdravlje.

Borba protiv dezinformacija o uticaju upotrebe proizvoda od kanabisa je

ključna kako bi se omogućilo da pojedinci, pre svega mlađe osobe, donose

odluke zasnovane na tačnom poimanju rizika.

Podizanje svesti i aktivnosti na širenju naučnih informacija bez stigmatizacije

ljudi koji koriste droge ili ljudi sa poremećajima usled posledica te upotrebe

mogu pomoći da se izbegnu pogrešna shvatanja. Poruke moraju biti

zasnovane na činjenicama a jasna razlika mora biti napravljena između

delotvorne upotrebe proizvoda od kanabisa kao leka za određene bolesti,

upotrebe proizvoda od kanabisa kao što je npr. CBD u takozvanoj wellness

industriji i posledica nemedicinske upotrebe kanabisa.

Sveobuhvatna zabrana reklamiranja, promocije i sponzorisanja kanabisa bi

omogućila da interesi javnog zdravlja preovladaju nad poslovnim

interesima. Takva zabrana bi trebalo da se primenjuje na sve države. Ove

mere bi mogle da funkcionišu na sličan način kao odredbe Okvirne konvencije

o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije.

Više ulaganja je potrebno za istraživanje o štetnosti koju nemedicinska

upotreba kanabisa predstavlja za zdravlje kao i da bi se bolje definisao opseg

zdravstvenih stanja kod kojih proizvodi od kanabisa mogu biti delotvorni u

lečenju.

Globalno praćenje efekata zakona koji omogućavaju medicinsku i

nemedicinsku upotrebu kanabisa je od ključne važnosti. To treba da

obuhvati ne samo trendove upotrebe kanabisa u pojedinačnoj zemlji već i

procenu učestalosti i obrazaca potrošnje kanabisa, zdravstvene i društveno-

ekonomske posledice i razvoj tržišta kako u legalnim, tako i u ilegalnim

sektorima u čitavom svetu. Jedan od bitnih aspekata koje bi trebalo

proceniti je uticaj legalizacije kanabisa na percepciju rizika koji se povezuju

sa upotebom kanabisa, naročito kod mlađih osoba, i to ne samo u

zemljama gde se ova legalizacija odvija. Takođe bi bilo od izuzetne

važnosti da se proceni percepcija ovog rizika u zemljama sa niskim

prihodima.

22

KANABIS JE JAČI ALI MANJE MLADIH GA SMATRA ŠTETNIM

PERCEPIJA MEĐU ADOLESCENTIMA O RIZIKU/ŠTETI OD

PUŠENJA KANABISA REDOVNO

80

70

60

50

40

30

20

10

0

JAČINA KANABISA (SADRŽAJ Δ9-THC)

U MARIHUANI 16

14

12

10

8

6

4

2

0

Evropa Linearni trend (Evropa) Sjedinjene Države Linearni trend (Sjedinjene Države)

1

23

Pro

cen

at

Pro

cen

at

19

95

19

97

19

99

20

01

20

03

20

05

20

07

20

09

20

11

20

13

20

15

20

17

20

19

19

95

19

97

19

99

20

01

20

03

20

05

20

07

20

09

20

11

20

13

20

15

20

17

20

19


Tržišta narkotika na darknetu su se pojavila tek pre nekih deceniju vremena ali

glavna od njih sada vrede barem 315 miliona dolara po godišnjoj prodaji. Iako

je ovo sitan delić celokupne prodaje narkotika, ona ima tendenciju rasta, sa

četvorostrukim porastom godišnjih prodaja od početka 2010-ih godina (od

2011. do sredine 2017.) kao i u godinama nedavno (sredina 2017. do 2020.).

Ekspanzija onlajn tržišta narkotika na društvene mreže i popularne platforme

za e-trgovinu ukazuje da se njihova dostupnost sve više širi.

Dok kanabis dominira u prodaji na darknetu, trgovina na “običnom internetu”

često uključuje nove psihoaktivne supstance kao i supstance koje se koriste za

proizvodnju sintetičkih dorga, uključujući tu i prekursorske hemikalije.

Prodavci se igraju mačke i miša sa organima reda tako što plasiraju svoje

proizvode kao “istraživačke hemikalije” ili tako što reklamiraju

“sintetizovanje po želji”, pri čemu klijenti mogu da zatraže supstance koje

nisu na spisku dostupnih proizvoda. Ovo jeste legitimna praksa u farmaceutskoj industriji

ali može biti zloupotrebljena od strane krijumčara da distribuiraju kontrolisane supstance.

Ubrzane tehnološke inovacije u kombinaciji sa snalažljivošću i prilagodljivošću

onih koji upotrebljavaju nove platforme da prodaju droge i ostale supstance,

može dovesti do globalizovanog tržišta u kojem sve više narkotika postaje

dostupno na sve više lokacija, pogotovo što krijumčari mogu brzo da prilagode

svoje mreže za distribuciju. Ovo će, s druge strane, izazvati ubrzane promene

u obrascima upotrebe droga.

Porast kapaciteta organa reda da odgovore na trgovinu narkoticima

preko darkneta je i dalje prioritet, ali sve veća uloga običnog interneta

zahteva inovativna rešenja i međunarodnu saradnju.

Partnerstva između javnog i privatnog sektora su postala ključna za odgovor

na krijumčarenje narkotika preko interneta. Lanac snabdevanja drogom sada

obuhvata pružaoce usluga interneta (“provajdere”), tehnološke kompanije kao i kompanije

za isporuku i dostavu pošte. Odgovor vlasti može biti efikasan samo ako uključuje i ove

učesnike.

Zajednički odgovor vlasti raznih zemalja i privatnog sektora bi mogao da

obuhvati i kontrolu i ukidanje reklamiranja kao i pravljenje spiska

ilegalnih droga na internetu. Ovakve inicijative bi trebalo da omoguće

razmenu primerene, zakonite i potrebne informacije sa policijskim

agencijama, a da se u isto vreme poštuju najviši etički standardi radi

obezbeđivanja slobode obaveštavanja i poštovanja privatnosti.

Ciljanje nezakonitih profita i finansijskih tokova koji upravljaju trgovinom

narkoticima zahteva snažnu regulativu i nadgledanje tržišta kripto-valuta kao i

monitoring elektronskih plaćanja kako bi se uočile i prijavile sumnjive

transakcije. Ovakav pristup je delotvoran samo ako su propisi jednoobrazni a

pridržavanje njima obezbeđeno u svim državama, pri čemu su vlasti te koje

treba da postavljaju ravnopravne “uslove za igru na terenu”. Ovo će biti od još

većeg značaja u budućnosti kako se plaćanje za droge prodate onlajn

eventualno bude pomeralo sa kripto-valuta, koje je moguće pratiti, na

“kovanice privatnosti” koje omogućavaju viši stepen anonimnosti.

Globalizovano tržište narkotika koje će se verovatno razviti na internetu će

zahtevati globalni odgovor, sa inovativnim instrumentima koji poštuju

ljudska prava kako bi organi reda mogli da vrše istrage u virtuelnom

prostoru gde ne postoje granice. Kako bi se odgovorilo na ovu opasnost sve

države će morati da budu opremljene stručnim pristupom darknetu kao i

istražnom sposobnošću da proaktivno zatvaraju onlajn tržišta i platforme.

Transnacionalna priroda onlajn tržišta droga zahteva da organi reda budu

sposobni da brzo reaguju i da imaju uticaj preko granica, sa zajedničkim

istražnim timovima iz različitih zemalja. Ono što je bitno u ovom kontekstu je

da se reše potrebe tužilaca i sudija da pribave i odobre zahteve za podacima

van nacionalnih granica.

24

PORAST PRODAJE PREKO INTERNETA BI MOGAO DA TRANSFORMIŠE SVETSKE MODELE DISTRIBUCIJE I UPOTREBE NARKOTIKA

1

INTERNET: OBIČAN WEB, DEEP WEB I DARK WEB

Internet Infrastruktura koja se sastoji od standardizo-

vanog skupa protokola za transfer podataka za

razmenu digitalnih informacija.

Dark web (darknet)

Darknets, ili mreže unutar interneta

koje prekrivaju i kojima se može pristupiti samo sa posebnim

softverom, konfiguracijama ili odobrenjem, i često koriste unikatan i

prilagođen komunikacioni protokol. Dva glavna tipa darkneta su društvene

mreže (obično se koriste za držanje sadržaja a konekcija je direktno među

pojedinačnim korisnicima), kao i anonimne proxi mreže, npr. Tor,

preko niza anonimnih konekcija.

Običan (površinski) web

Sadržaj povezan sa standardnim

pretraživačima, dostupan svakom ko koristi internet.

Deep web (duboka mreža) Sadržaj nije povezan sa standardnim

pretraživačima. Sadržaj može biti lociran i može mu se pristupiti

direktno preko URL ili IP adrese ali može zahtevati pasvord ili imati neku

drugu sigurnosnu pretpostavku da bi se ušlo sa javne stranice. Široko je

rasprostranjeno kao npr. web mejl, onlajn bankarstvo, sadržaji ili profili

privatnog ili ograničenog tipa.

• društvene mreže

• javno

dostupne

stranice /

profili

• onlajn bankarstvo

• društvene mreže

• stranice i profili

sa ograničenim

pristupom

25


Projektovani porast korisnika narkotika u Africi tokom naredne decenije je

čak 40%, i to samo usled demografskih promena. Iako se predviđa da broj

lica koja upotrebljavaju narkotike poraste u čitavom svetu, moguće je da će

to biti naročito izraženo u Africi zato što je stanovništvo mlađe a upotreba

droga je veća među mlađim nego među starijim stanovništvom. Uz to, predviđa

se da će stanovništvo Afrike rasti brže nego u drugim regionima.

Predviđa se da će broj osoba koje koriste narkotike porasti globalno za 11% do

2030. i to samo zbog demografskih promena. Ogroman deo ovog porasta

otpada na zemlje sa niskim prihodima.

Ove promene će biti praćene izazovima: porast broja ljudi koji koriste

narkotike znači više ljudi sa poremećajima usled upotrebe narkotika što znači

veću potrebu za odgovarajućim uslugama. Veća tražnja za drogama bi mogla

da vodi ka tome da grupe organizovanog kriminala pojačaju svoje

aktivnosti, što bi predstavljalo ozbiljne izazove za organe reda u onim

delovima sveta gde je kapacitet da se odgovori na ovakve probleme često

slabiji. Postojeći izazovi sa kojima se suočava Afrika, kao što je upotreba

kanabisa, nemedicinska upotreba tramadola i sve veće korišćenje ovog

kontinenta za tranzit u trgovini kokainom i heroinom, će po svoj prilici biti

pogoršani povećanjem broja ljudi koji koriste droge .

Mogući skok broja ljudi koji koriste narkotike u Africi je još uvek moguće

izbeći. Efikasan odgovor na nivou kontinenta bi podrazumevao velike

investicije u zdravstvo i širenje programa prevencije zasnovanih na dokazima,

pogotovo onih koji se fokusiraju na porodične veštine, na životne veštine u

školi kao i na učešće mladih na nivou zajednice. Kvalitetne farmakološke i

psihosocijalne usluge podrške su takođe potrebne. Osobama koje koriste droge je

potreban plan za socijalnu reintegraciju koji uključuje odredbe o daljem

obrazovanju, unapređenju kvalifikacija za zaposlenje kao i podršku za

zapošljavanje. Naučno-zasnovane usluge kao što je porodična terapija bi trebalo da

ciljaju mlađe osobe sa poremećajima usled korišćenja droga. Isto tako, treba

doneti mere za sveobuhvatnu prevenciju i lečenje HIV-a i za brigu o onima koji

koriste droge u zatvorima i ustanovama zatvorenog tipa.

Strateška vizija UNODC-a za Afriku 2030 može da podrži ovaj kontinentalni

odgovor sa integrisanim pristupom koji vodi računa o ljudima i koji se

zasniva na ljudskim pravima, i koji osnažuje afrička društva dok razvijaju

održiva rešenja za izazove u vezi sa drogama. Strategija se fokusira na

prevenciju kako bi se bavila onim što dovodi do opasnosti koje predstavljaju

droge i transnacionalni organiizovani kriminal, pružajući podršku i osnažujući

društva, institucije i grupe koje su posebno izložene riziku i ugrožene. Ona

podržava specifične i delotvorne odgovore na trgovinu drogama i upotrebu

droga, na prevenciju i lečenje HIV-a kao i negu u vezi sa drogama.

Predviđeni porast upotrebe droga i stalni dinamizam tržišta narkotika zahtevaju redovno

praćenje situacije sa drogama u Africi. Podaci o korišćenju droga i štetnim

dejstvima kao i o ponudi i tržišnim pokazateljima su i dalje ograničeni.

Državama je potrebna snažna mobilizacija na nivou kontinenta kako bi im se

pomoglo da definišu i primene isplative sisteme monitoringa i procene . Ovo bi

im pomoglo da proizvedu i koriste podatke o ponudi i tražnji droga i

obezbedilo bi da vlasti imaju informaciju koja im je potrebna kako bi otkrili

trendove koji se pojavljuju dok još mogu biti sprečeni. Snažna partnerstva će

biti od ključne važnosti u podršci Africi kako bi se zaustavio očekivani porast

broja ljudi koji upotrebljavaju droge kao i mogući negativan uticaj na zdravlje i

bezbednost. Države članice iz Afrike mogu da sarađuju blisko sa partnerima

Ujedinjenih nacija, kako bi maksimalno iskoristile efikasnost koju obezbeđuje reforma

razvojnog sistema Ujedinjenih nacija, i kako bi se postiglo više kroz zajedničke programe

Ujedinjenih nacija.

26

PREDVIĐA SE DA ĆE SE BROJ KORISNIKA DROGA U AFRICI POVEĆATI ZA 40% DO 2030.

PORAST STANOVNIŠTVA KOJE JE NAJVIŠE U RIZIKU

DA KORISTI DROGE JE NAJVEĆI U ZEMLJAMA SA

NISKIM NIVOOM PRIHODA

2018 2030

$ Zemlje sa niskim

prihodima

+43%

$ +10%

Zemlje sa srednjim prihodima

$ Zemlje sa visokim

prihodima -1 %

1

27


Otkako je pandemija Kovida-19 prohujala svetom, mnogi zadaci koji su se

nekada izvršavali licem u lice su počeli da se obavljaju tehnologijama

zasnovanim na internetu, telefonima ili putem poštanskog sistema. U

nekim zemljama ubrzane inovacije su transformisale ono što mogu da ponude

zdravstveni radnici koji leče osobe koje koriste droge.

Uprkos nekih poremećaja u uslugama lečenja tokom prvih meseci pandemije,

mnoge zemlje su vrlo brzo uvele telemedicinu kako bi se ispoštovale mere da

se ostane kod kuće kao i pravila fizičke distance. Ovo je omogućilo

zdravstvenim radnicima da pružaju savetovanje i početnu procenu preko

telefona. Međutim, u mnogim slučajevima obustavljanje neesencijalnih

zdravstvenih usluga i ograničenja kretanja su doveli do iznenadnog i

nekoordinisanog prekida usluga za ljude sa poremećajima usled upotrebe

droga u početnim periodima zatvaranja.

Pored toga, zahtevi za prepisivanje su bili pojednostavljeni a pacijentima je dato više

fleksibilnosti sa medikamentima koji su opioidni agonisti, dok je nekima koji pate od

poremećaja izazvanih drogama bilo dozvoljeno da ponesu kući doze metadona. Neki drugi

primeri obuhvataju automate za izdavanje medikamenata koji su opioidni agonisti kao i

poštanskih usluga za distribuciju sterilnih igala i špriceva. Biće potrebna procena mnogih

od ovih novih pristupa kako bi se bolje ocenila njihova efikasnost.

Prilagođavanja koja su usledila zbog Kovida 19 u pružanju usluga za prevenciju

upotrebe narkotika i za lečenje, brigu i rehabilitaciju poremećaja usled upotrebe droga i

usled HIV-a imaju veliki potencijal da povećaju dostupnost i pokrivenost

uslugama ukoliko ostanu na snazi nakon pandemije. Sve više usluga preko interneta

stvara potrebu za ažuriranjem naučnih standarda o prevenciji upotrebe narkotika i

o lečenju, brizi i rehabilitaciji poremećaja usled upotrebe droga i usled

HIV-a. Kako bi se obezbedio ravnopravan pirstup uslugama putem interneta,

naročito među marginalizovanom populacijom, ovi standardi će morati da imaju

u vidu različite nivoe informatičke pismenosti kao i pristupa internetu širom planete.

Činjenice koje pokazuju zdravstvenu ranjivost osoba koje koriste droge ili su sa

poremećajima usled upotrebe droge, kao i onih koji žive sa infektivnim bolestima i

onih u zatvorima, ukazuju na potrebu da se ovim grupama da prioritet za

trijažu i vakcinaciju za Kovid 19. Osobe koje upotrebljavaju droge, uključujući i

one u zatvoru, treba da budu uključene u nacionalne planove za odgovor na

pandemiju. Takvi planovi moraju da obezbede kontinuitet usluga lečenja, brige i

rehabilitacije za osobe koje koriste droge, uključujući i one u zatvorima. Zaštita

ljudskih prava osoba koje koriste droge i smanjenje stigmatizacije,

diskriminacije i nejednakosti moraju ostati glavni ciljevi ako se žele obezbediti

najbolji mogući rezultati u javnom zdravlju tokom sadašnje kao i budućih

pandemija.

28

UTICAJ KOVIDA-19 KOVID-19 JE POKRENUO INOVACIJE U USLUGAMA PREVENCIJE I LEČENJA UPOTREBE DROGA

1

U MNOGIM ZEMLJAMA JE DOŠLO DO POREMEĆAJA U USLUGAMA U

VEZI SA UPOTREBOM DROGA TOKOM RANIH FAZA PANDEMIJE

KOVIDA-19

Najbitnije usluge za prevenciju posledica štetnih po zdravlje

Prevencija predoziranja i kontrola

0 10 20 30 40 50 60 70

Proporcija zemalja (procenat)

Delimično Potpuno poremećeno

29

Programi zamenske terapije opijatskim agonistima


Tržišta narkotika su bila privremeno poremećena u većini delova sveta tokom prve

faze pandemije Kovida-19, ali brzo su se oporavila.

Pa ipak, pandemija je pokrenula ili ubrzala neka već postojeća kretanja u

trgovini. Neka od njih su veći obimi isporuka kao i veće korišćenje kopnenih i

vodenih puteva, privatnih aviona, er karga i poštanskih paketa kao i

beskontaktnih metoda za isporuku droge konzumentima, kao npr.

poštanskom dostavom.

Unapređenje međunarodne saradnje ostaje jedan od glavnih ciljeva za borbu protiv

trajnog problema trgovine drogom. Neophodno je da organi reda koji deluju na

glavnim graničnim prelazima razmenjuju informacije i prenose znanje na

regionalnom i međunarodnom nivou o načinima za efikasne zaplene i o najboljoj

praksi. Zajedno, oni mogu da definišu nove strategije kojima bi se poboljšala

ciljana kontrola kontejnera i tovara koji se prevozi vazdušnim i morskim

rutama.

Kapacitet za nadgledanje i ciljanje u pomorskom, kopnenom, železničkom i

vazdušnom tovaru mora biti značajno unapređen, ali ovo se može postići

samo ako se obaveštajni podaci efikasno razmenjuju između nacionalnih institucija i

privatnog sektora, kao npr. transportnih kompanija i komercijalnih avio prevoznika. Razvoj

međunarodnih mehanizama odgovornosti i najbolje prakse za transportne

kompanije, pružaoce poštanskih usluga i železnice u vezi sa praćenjem

sumnjivih pošiljki bi u velikoj meri uvećao kapacitet za zaplenjivanje. Ovo bi

išlo ruku pod ruku sa strategijama koje imaju za cilj promene u dinamici

krijumčarenja putem pojačanog skrininga i identifikacije sumnjivog tovara na

privatnim i komercijalnim vazduhoplovima.

Neprestane promene u rutama i u taktici koje upotrebljavaju krijumčari

zahtevaju sisteme za praćenje podataka u realnom vremenu i koji bi

ojačali mehanizme upravljanja granicama kao i znanje službenika za

kontrolu granica. Ovakvi sistemi mogu pomoći da se odrede prioriteti organa reda kao i da

se definiše obuka i mentoring za službenike koji rade na glavnim graničnim prelazima.

30

FLEKSIBILNOST TRŽIŠTA NARKOTIKA TOKOM PANDEMIJE JE JOŠ JEDNOM POKAZALA SPOSOBNOST TRGOVACA DA SE BRZO PRILAGODE PROMENJENOM OKRUŽENJU I OKOLNOSTIMA.

1

TOKOM PANDEMIJE KOVIDA-19 DOŠLO JE DO OČITE

PROMENE U NAČINU TRANSPORTOVANJA KOD

ZAPLENA DROGA MANJEG OBIMA

100

90

80

70

60

50

40

30

20

10

0

Kanabis Kokain Heroin Metam-

fetamin

31

Pro

cen

at

20

19

20

20

20

19

20

20

20

19

20

20

20

19

20

20

Vazduh

Kopno

Pošta

More/vodeni put


U većini zemalja je došlo do porasta upotrebe kanabisa i nemedicinske

upotrebe farmaceutskih lekova kao što su benzodiazepini tokom

pandemije. U jednom ispitivanju zdravstvenih radnika u 77 zemalja prijavljen je

porast u nemedicinskoj upotrebi sedativa u 64% zemalja a za potrošnju

kanabisa je rečeno da je porasla u 42% zemalja.

Promene u obrascima upotrebe drugih supstanci su manje jasne, ali droge

kao što je “ekstazi” i kokain koji se obično uzimaju u društvu su se koristili manje

često.

U Severnoj Americi je došlo do naglog porasta u smrtnim slučajevima od

predoziranja opioidima nakon što je počela pandemija. Na primer, broj

smrtnih slučajeva usled predoziranja opioidima u Kanadi je 58% viši u kvartalu

April–Jun 2020. u poređenju sa istim periodom 2019. god. Poznato je da su

mere u vezi sa Kovidom-19 povećale ekonomsko osiromašenje i osećaj

socijalne izolacije, što su faktori koji mogu da doprinesu povećanom korišćenju

narkotika.

Dovoljna sredstva za prevenciju upotrebe droga kao i za odgovore lečenjem

treba da budu predviđena u nacionalnim budžetima nakon Kovida-19 kako

bi se izbegla sve veća upotreba određenih droga uočena tokom

pandemije. Godišnji budžeti za zdravstvo treba da uključe definisani procenat za

prevenciju i lečenje upotrebe droga kao i za pitanja u vezi sa HIV-om.

Ovo će omogućiti da se proširi pokrivenost uslugama i poboljša kvalitet, što će

obezbediti da osobe sa poremećajima usled upotrebe droga ne pribegavaju

korišćenju još štetnijih supstanci ili načina primene. To bi smanjilo negativne

posledice kao što su smrtni slučajevi u vezi sa narkoticima.

Prevencija je isplativa mera za sprečavanje daljeg porasta broja osoba koje

koriste kanabis kao i štete koja proističe iz njegove sve veće nemedicinske

upotrebe. Ulaganja nakon pandemije treba da daju prioritet naučnoj

prevenciji zasnovanoj na dokazima o upotrebi droga i ostalim rizičnim

ponašanjima, sa posebnim težištem na razvoj životnih veština kod dece i

mlađih osoba, na roditeljstvo i porodične veštine, kao i na usluge mentalnog

zdravlja.

32

NEMEDICINSKA UPOTREBA KANABISA I SEDATIVA JE PORASLA TOKOM PANDEMIJE

1

Z D R A V ST V E N I R A D N I C I K O J I S E B AV E

B O L E ST I M A Z AV I SN O ST I S U U V E Ć I N I ZE M AL J A

Z A P A Z I L I P O R A ST U P O T R E B E K AN A B I S A I

N E M E D I C I N S K E UP O T R E B E F AR M A CE U T SK I H

L E KO V A T O KO M R A N I H F A Z A P AN D E M I J E

Alkohol

Amfetamini

Kanabis

Kokain

Opijati

Farmaceutski opijati

Sedativi

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

Proporcija zemalja (procenat)

Smanjenje Bez promene Porast Bez odgovora

33


Prevencija kroz podršku roditeljima i mlađim osobama u neizvesnim

okolnostima, kako bi mogli da bolje izađu na kraj sa stresovima pandemije a

da ne pribegavaju negativnim mehanizmima suočavanja, će biti potrebna

naročito u fazi oporavka. Efikasne mere uključuju pružanje obuke u

porodičnim veštinama, sklonište za osobe koje su žrtve porodičnog nasilja kao

i usluge mentalnog zdravlja.

Postpandemijski planovi oporavka su prilika da se ublaže negativne posledice

pandemije za ugrožene i marginalizovane grupe. Zajednice osoba koje

upotrebljavaju droge i zajednice koje se bave – ili za koje postoji rizik da će se

baviti – ilegalnim gajenjem droga i proizvodnjom bi trebalo da budu

uključene u programe koji obuhvataju stanovanje, snabdevanje ishranom,

ekonomsku podršku i zdravstveno osiguranje.

Razvojna podrška ruralnim naseljima koja se bave ilegalnim uzgojem droga je

od suštinske važnosti kako bi se sprečilo veće uključivanje u proizvodnju i

trgovinu onih koji su izgubili zaposlenje zbog pandemije. Dugotrajno ulaganje

u održive intervencije alternativnog razvoja može poboljšati uslove

domaćinstava u ruralnim područjima. Ako bi se primenile u ranim fazama

oporavka ove mere bi mogle da usmere domaćinstva ka legalnim aktivnostima

i da spreče migraciju radne snage u ilegalne privrede zasnovane na

narkoticima, što bi pomoglo da se osigura napredak učinjen

prethodnih godina.

Intervencije alternativnog razvoja mogu da pomognu zajednicama da

unaprede veštine, poboljšaju infrastrukturu i prevaziđu nivoe razvoja bazične

egzistencije na načine koji nisu štetni za okolinu. Štaviše, uključivanje

privatnog sektora može da značajno poveća profitabilnost proizvoda ili

usluga. Merenje učinka ovakvih mera alternativnog razvoja će biti važno za

jačanje zasnovanost na činjenicama kao i za dalji porast efikasnosti

ovakvih projekata.

34

POSLEDICE KOVIDA-19 ĆE SE VEROVATNO OSEĆATI NA TRŽIŠTIMA NARKOTIKA JOŠ NIZ GODINA

Pandemija je donela povećane ekonomske teškoće zajedno sa radikalnim

promenama u tehnologiji kao i snažnim izmenama društvenih navika što

će verovatno uticati na obrasce u vezi sa narkoticima na dugi rok.

Zajednice u neizvesnim okolnostima u područjima gde se uzgaja opijumski

mak i žbun koke su postale izuzetno izložene riziku pošto je pandemija

uticala na njihovo privređivanje. U Avganistanu, na primer, pandemija jedošla nakon suše u 2018. i poplava u 2019. god., što znači da su mnogi

farmeri već jedva izlazili na kraj. Ekonomska kriza koju je donela pandemija će

samo povećati privlačnost gajenja ilegalnih kultura. Povećanje nezaposlenosti

može značiti da će više ljudi biti spremno da radi kao dnevna radna snaga kod

žetve opijumske smole i kokinog lista, a i krijumčari droga će verovatno lakše

regrutovati nove saradnike u vreme oskudice.

Za to vreme nejednakost, siromaštvo i stanja mentalnog zdravlja su u porastu učitavom svetu, a to su faktori za koje je poznato da teraju ljude u korišćenje

droga i da uzrokuju negativne posledice po zdravlje kao i porast uporemećajima izazvanim upotrebom droga. Promene koje su već primećene

u obrascima upotrebe droga, uključujući tu i povećanu upotrebu kanabisa inemedicinsku upotrebu farmaceutskih sedativa, će verovatno ubrzati širenje

tržišta ovih supstanci.

Sve ovo će verovatno biti potpomognuto inovacijama u distribuciji droga na

nivou krajnjeg potrošača gde će ulična prodaja postati manje zastupljena abeskontaktne metode kao npr. onlajn kupovina i dostava poštom – ili čak dronovima

– će postati uobičajenije.

THE COVID-19 PANDEMIC HAS EXACERBATED THE FACTORS THAT FUEL THE VICIOUS CYCLE

OF SOCIO-ECONOMIC VULNERABILITYAND DRUG USE DISORDERS

1

35

ZAČARANI KRUG

Poremećaji usled upotrebe droga

Ograničene mogućnosti zaposlenja

u 2020. je izgubljeno 255 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom

Kon�ikt

Ograničeno obrazovanje

u 2020. god. 1,6 milijardi učenika je bilo pogođeno

zatvaranjem škola

Siromaštvou 2020., između 119 i 124 miliona ljudi je gurnuto u ekstremno siromaštvo

PANDEMIJA KOVIDA-19 JE POGORŠALA FAKTORE KOJI PODSTIČU

ZAČARANI KRUG NEPOVOLJNOG DRUŠTVENO-EKONOMSKOG

POLOŽAJA I POREMEĆAJA IZAZVANIH UPOTREBOM DROGA


Broj novih psihoaktivnih supstanci koje se pojavljuju na svetskom tržištu je pao

sa 163 u 2013. na 71 u 2019. god. Ovo odražava trendove u regionima kao što

je Severna Amerika i Zapadna i Srednja Evropa, gde su se glavna tržišta NPS

prva pojavila pre nekih deceniju vremena.

Brojke pokazuju da su nacionalni i međunarodni sistemi kontrole uspeli da

ograniče širenje NPS u zemljama sa visokim dohotkom. Neke zemlje sa visokim

dohotkom su usvojile generičke zakone koji pokrivaju moguće buduće

varijante kontrolisanih supstanci; druge su primenile analogno zakonodavstvo

u strožoj meri nego ranije, dozvoljavajući sudovima da odrede da li supstance

imaju strukturu i delovanje slične drugima koje su već pod domaćom

kontrolom.

Međutim problem sa NPS se sad preneo na siromašnije regije gde su sistemi

kontrole verovatno slabiji. Na primer, zaplene sintetičkih NPS u Africi su porasle sa

manje od 1 kg u 2015. na 828 kg u 2019. god. Sličan trend je bio i u Centralnoj

i Južnoj Americi gde su zaplene porasle sa 60 kg na 641 kg tokom istog perioda.

Dosta toga se može naučiti iz pozitivnog trenda ograničavanja novih

psihoaktivnih supstanci. Zemlje i regioni koji su od nedavno izloženi

izazovu NPS mogu da imaju velike koristi od povećane međunarodne

saradnje kao i od prenošenja najboljih praksi iz zemalja koje su uspele da

ograniče ovaj problem putem zakonodavstva, represije i forenzike.

Odgovori koji su pomogli da se ograniči ponuda NPS i smanje negativne

posledice po zdravlje se mogu proširiti na zemlje sa nižim prihodima, od kojih su

neke sve više izložene pojavi NPS. Ovi odgovori uključuju mehanizme ranog

upozoravanja koji omogućavaju kontinuitet u merama zasnovanim na

dokazima od ranog otkrivanja do ranog reagovanja, ispitivanja nakon zaplene,

uključujući tu obrazovanje zajedničkih istražnih timova i obuku zdravstvenih

radnika hitne pomoći o tome kako da odgovore na slučajeve akutne

intoksikacije NPS-om. Proširenje usluga za osobe koje koriste droge i osobe sa

poremećajima usled upotrebe droga na osobe koje koriste NPS će takođe

pomoći u borbi protiv štete koju predstavljaju ove supstance.

36

BROJ NPS U ZEMLJAMA SA VISOKIM DOHOTKOM OPADA ALI PRISTUPAČNOST SE VEROVATNO ŠIRI U SIROMAŠNIJIM OBLASTIMA

1632013

201971

37

1

37

OPADA BROJ NOVIH PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI KOJE SE POJAVLJUJU ALI SE ŠIRE GEOGRAFSKI

NOVESUPSTANCE

NOVESUPSTANCE


Kokainska ruta trgovine između Južne Amerike i Evrope je druga po

veličini na svetu i još se razvija. Lanci snabdevanja u kojima je nekada

dominiralo nekoliko organizovanih kriminalnih grupa se menjaju, sve više grupa

se uključuje.

Veliki deo kokaina u Evropi se uvozio putem dobro utvrđenih kanala, i to

od strane italijanskih organizovanih kriminalnih grupa i putem savezništava

između grupa iz Kolumbije i Španije. Sada, međutim, organizacije poreklom sa

Balkana su sve više uključene u krijumčarenje i snabdevanje, a neke sad

isključuju posrednike i nabavljaju kokain direktno iz oblasti proizvodnje u regiji

Anda.

Povećana konkurencija i efikasnost snabdevanja znači da je kokain sve

dostupniji a kvalitet raste. Čistoća kokaina koji se može nabaviti u Evropi je

porasla za 40% u prošloj deceniji, što znači da je kokain visokog kvaliteta

praktično postao jeftiniji po jedinici čiste supstance.

Lakši pristup kokainu visokog kvaliteta će verovatno dovesti do porasta

ukupnog broja ljudi koji koriste kokain i podstaći one koji ga trenutno

koriste da ga koriste još više. Ovo će nastaviti da povećava potencijalnu

štetu koju prouzrokuje ova droga.

Kako bi se sprečilo da veća ponuda kokaina dovede do većeg broja

ljudi koji upotrebljavaju ovu supstancu i do više štete u vezi sa tim,

potrebna su značajna ulaganja u prevenciju upotrebe narkotika i u lečenje.

Ovo ulaganje bi trebalo da ima za cilj osobe koje bi potencijalno mogle da

počnu da upotrebljavaju kokain kao i istraživanje o razvoju mogućih

farmakoloških odgovora. Sistem monitoringa u realnom vremenu i ponude

i tražnje kao i ilegalnih finansijskih tokova koje stvara tržište kokaina je

takođe potrebno kako bi se bolje shvatilo kako da se ciljaju profiti

trgovaca.

Sprečavanje opasnosti od daljeg porasta snabdevanja Evrope kokainom

zahteva jačanje međunarodne saradnje između Južne i Severne Amerike i

Evrope kao i prenos najboljih policijskih praksi u vezi sa ciljanjem labavih

kriminalnih mreža i novih sredstava komunikacije. Ovakva saradnja treba da

uključi ne samo organe reda već isto tako i tužioce, kao i unapređivanje

zajedničkih istražnih timova kroz Eurojust i Europol.

38

LANCI SNABDEVANJA EVROPE KOKAINOM SE DIVERZIFIKUJU, OBARAJU CENE I PODIŽU KVALITET, I PRETE JOŠ VEĆIM ŠIRENJEM KOKAINSKOG TRŽIŠTA U EVROPI

COCAINE SUPPLY CHAIN TO EUROPE HAS BECOME MORE EFFICIENT, RESULTING IN GREATER SUPPLY, A PURER PRODUCT AND INCREASED AVAILABILITY

1

39

LANAC SNABDEVANJA EVROPE KOKAINOM JE POSTAO EFIKASNIJI ŠTO IMA ZA POSLEDICU BOLJU SNABDEVENOST, ČISTIJI PROIZVOD I VEĆU DOSTUPNOST

Pojačana tržišna utakmica

Organizovanije kriminalne grupe

Više kokaina stiže u Evropu

Porast čistoće

2018 40%2015

2013

2011


Avganistan je prijavio porast od 37% u površini zemlje koja se koristi za

ilegalni uzgoj opijumskog maka tokom 2020. god. u poređenju sa

prethodnom godinom. Ta brojka je treća najveća ikada zabeležena u zemlji i

iznosila je 85% ukupne svetske proizvodnje opijuma u 2020. godini. Ovaj

porast prati trend po kojem je površina pod zasadom opijumskog maka

globalno rasla tokom prethodne dve decenije, naročito posle 2009.

Avganistan sad takođe postaje jedan od glavnih izvora za metamfetamin u

regionu. U susednom Iranu udeo zaplenjenog metamfetamina poreklom iz

Avganistana je porastao sa manje od 10% u 2015. na više od 90% u 2019. god.

Zaplene u Avganistanu su porasle skoro sedmostruko u 2019. u poređenju sa

godinu dana ranije. Ovo se desilo baš kad su vazdušni udari u u graničnim područjima koje drže

Talibani uništili na desetine metamfetaminskih laboratorija u jednom danu u

2019.

Uvećanje proizvodnje metamfetamina usložnjava ilegalnu narko-ekonomiju

Avganistana i povećava opasnost za zemlje u regionu i šire. Politička

nestabilnost bi mogla da još više poveća zavisnost lokalnih zajednica u odnosu

na proizvodnju opijuma i izradu metamfetamina.

Zdravstvene posledice skoka u proizvodnji metamfetamina u Avganistanu su

već počele da pogađaju zemlju. Mladi ljudi su sada izloženi ne samo najvećoj

ponudi opijata u svetu u jednoj od najvećih ilegalnih narko-ekonomija, već

takođe sve raznovrsnijem tržištu sintetičkih droga. Istraživanja pokazuju relativno veliku

proporciju mlađih osoba koje prijavljuju da su nedavno koristili metamfetamin.

40

Avganistan je tipičan primer kako su politika, bezbednost i narkotici međusobno povezani. Dok se tokom trenutnih mirovnih pregovora raspravlja o politici i bezbednosti, ne može se prevideti ilegalna privreda kao značajan kreator bogatstva. U međuvremenu osnaživanje alternativnih načina privređivanja će pomoći da se smanji uzgajanje opijuma, izgradi otpornost zajednice u nesigurnim vremenima i zaustavi iseljavanje. Osim ovoga, regionalna saradnja je od ključne važnosti među zemljama koje su neposredno pogođene širenjem i opijata i sintetičkih droga. Jačanje međunarodne saradnje sa Avganistanom je danas važnije nego ikada, s obzirom na to da će međunarodne vojne jedinice uskoro napustiti zemlju. Identifikovanje ciljeva, podrška regionalnim operacijama borbe protiv narkotika i predlaganje regionalnih akcionih planova su sada prioritet za uspostavljanje odgovora na trgovinu drogama koje potiču iz Avganistana.

Problem sa drogama sa kojim se suočava Avganistan ima regionalne i globalne korene i račvanja. Na nacionalnom nivou, Avganistanu je potrebna podrška da obezbedi održivo i sprovodljivo alternativno privređivanje za ruralne zajednice, da pojača zabranjivanje putem iskorenjivanja maka i da promoviše kampanje protiv narkotika. Zemlji je takođe potrebna pomoć da poveća sposobnost da razbije mreže proizvodnje i trgovine, kao i da poboljša vladavinu i bezbednost. Zemlja se suočava sa zadatkom da se bavi negativnim posledicama po zdravlje u vezi sa problemom upotrebe droga koji se usložnjava sa porastom korišćenja sintetičkih droga, naročito među mladim ljudima.

Na regionalnom nivou zemljama je potrebna podrška u upotrebi naprednih istražnih tehnika u operacijama kontrolisanih isporuka, istragama prethodnih koraka, pranja novca i u finansijskim istragama usmerenim ka razbijanju kriminalnih organizacija uključenih u trgovinu drogom i njihovim prekursorima u regionu. Policijske obrazovne institucije i institucije za obuku bi trebalo da funkcionišu po međunarodnim standardima u identifikaciji i analizi forenzičkih dokaza radi praćenja kretanja ilegalnih droga i njihovih prekursorskih hemikalija u Zapadnoj i Centralnoj Aziji. Bilo bi naročito delotvorno kada bi se obezbedila podrška za odgovor na preusmeravanje prekursorskih hemikalija potrebnih za proizvodnju heroina i metamfetamina.

Treba ojačati regionalne platforme za policijsku saradnju, uključujući CARICC, Triangularnu Inicijativu i njenu Zajedničku ćeliju za planiranje, kao i Inicijativu Avganistan – Kirgistan - Tadžikistan.

Razvoj događaja u Avganistanu zahteva bolju analizu uticaja ilegalne narko-ekonomije i sveobuhvatnije praćenje tržišta narkotika, n a r o č i t o m e t a m f e t a m i n a i h e m i k a l i j a k o j e s e k o r i s t e u n j e g o v o j p r o i z v o d n j i .

PROBLEM SA NARKOTICIMA U AVGANISTANU KOJI SE PRODUBLJUJE MOŽE DA POGORŠA OPASNOST U REGIONU

19

98

1

99

9

20

00

2

00

1

20

02

2

00

3

20

04

2

00

5

20

06

2

00

7

20

08

2

00

9

20

10

2

01

1

20

12

2

01

3

20

14

2

01

5

20

16

2

01

7

20

18

2

01

9

20

20

1

SVETSKA PROIZVODNJA OPIJUMA JE I DALJE NA VISOKOM NIVOU

PRI ČEMU 85% OTPADA NA AVGANISTAN

10,000 400,000

8,000

300,000

6,000

4,000

200,000

2,000 100,000

0 0

Oblast u kojoj se uzgaja opijumski mak Proizvodnja opijuma: ostale zemlje Proizvodnja opijuma u Laosu Proizvodnja opijuma: Meksiko Proizvodnja opijuma: Mijanmar Proizvodnja opijuma: Avghanistan

41

Pro

izvo

dn

ja o

pij

um

a (

u t

on

am

a)

Uzg

aja

nje

op

iju

msk

og

ma

ka

(u

he

kta

rim

a)


ZAPLENE METAMFETAMINA SU SKOČILE ALI NJEGOVI PREKURSORI

UGLAVNOM NE BUDU OTKRIVENI

Količina zaplenjenog metamfetamina je porasla tri puta između 2011. i

2019. god., međutim zaplene njegovih prekursora pod međunarodnom

kontrolom su opale za 99% u istom periodu. Prekursorske hemikalije pod

međunarodnom kontrolom zaplenjene u 2011. bi bile dovoljne za proizvodnju

700 tona ove droge, što je sedam puta više od količine metamfetamina koji je

zaplenjen te godine. Do 2019. količina zaplenjenih prekursorskih hemikalija je

opala na ekvivalent od 10 tona metamfetamina, dok je mnogo veća količina te droge

zaplenjena, 325 tona.

Ovakva kretanja su rezultat snalažljivosti trgovaca da menjaju hemikalije koje

koriste kako bi izbegli konfiskaciju. Koliko je poznato kriminalne grupe u

Avganistanu koriste biljku Efedra koja nije pod međunarodnom kontrolom, da

proizvedu prekursor efedrin dok u Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi koriste

nekontrolisane hemikallije za izradu prekursora P-2-P, koji se onda koristi za

pravljenje metamfetamina.

Sposobnost, ekspertiza i svestranost trgovaca da izmene hemikalije i da

naštimavaju procese je izazov za Države članice u kontroli prekursora. Razlog

za srazmerno male zaplene prekursora bi takođe moglo da bude i to što organi

reda daju veći prioritet zapleni konačnog proizvoda u obliku narkotika nego

zapleni njegovih sastojaka.

Partnerstvo između vlada i privatnog sektora je postalo od suštinske važnosti

u kontroli prekursora za sintetičke droge, uključujući i metamfetamine. Ono

pomaže da se identifikuje potencijalno preusmeravanje nekontrolisanih

prekursora iz ilegalnog lanca snabdevanja. Redovan nadzor od strane nacionalnih

vlasti, zajedno sa privatnim sektorom može da omogući da organi reda razviju

sličnu veštinu kao i trgovci i da brzo menjaju ciljeve u svojoj taktici kontrole

prekursora, a pogotovo što se tiče nekontrolisanih hemikalija. Forenzičke

laboratorije koje mogu da obavljaju testove potvrde za sumnjive droge i

hemikalije takođe mogu da proizvedu važnu informaciju o

metamfetaminu, kao što su njegova hiralnost i čistoća, što bi omogućilo da

se uđe u trag rutama sinteze i porekla prekursorske hemikalije.

Uspostavljanje i osnaživanje mreža centralnih vlasti koje regulišu

prekursorske hemikalije na osnovu zemalja porekla, tranzita i odredišta može

da olakša razmenu informacija i da inicira zajedničke istrage praćenjem tragova

unazad. Ove mreže mogu takođe da podignu svest o nekontrolisanim

hemikalijama koje se koriste u izradi stimulansa amfetaminskog tipa.

Mehanizmi za podršku službenika na prvoj liniji na graničnim kontrolnim

punktovima u oblastima sa visokim nivoom krijumčarenja takođe mogu da

pojačaju transnacionalne kapacitete da se prekinu tokovi kontrolisanih i

nekontrolisanih hemikalija u područjima proizvodnje.

I konačno, postoji potreba da se poboljša redovan monitoring potrošnje

metmfetamina isplativim metodima kao što je analiza otpadnih voda. Ovakva

vrsta analize takođe može da pomogne da se identifikuje potencijalna tajna

proizvodnja na lokalnom nivou.

42

0

100,000

200,000

300,000

400,000

500,000

600,000

700,00020

10

2011

2012

2013

2014

2015

2016

2017

2018

2019

Kilo

gram

s of m

etha

mph

etam

ine

equi

vale

nts

WHILE METHAMPHETAMINE SEIZURES IS GROWING IN MYANMAR INTERCEPTION OF ITS INTERNATIONALLY

CONTROLLED PRECURSORS IS DECLINING

1

43

SVETSKE ZAPLENE METAMFETAMINA SU PORASLE TOKOM GODINA ALI SU ZAPLENE NJEGOVIH PREKURSORA POD

MEĐUNARODNOM KONTROLOM OPALE

Prekursori za metamfetamin

Metamfetamin


Dva farmaceutska opioida koje se najčešće koriste u tretmanu osoba sa

poremećajima usled upotrebe opioida, metadon i buprenorfin, su postali sve

dostupniji tokom prethodne dve decenije. Količine na raspolaganju za medicinsku

upotrebu su porasle šest puta od 1999., sa 557 miliona dnevnih doza u toj

godini na 3.317 miliona do 2019. god. Ovo je pozitivan znak da je naučno

zasnovan farmakološki tretman sada dostupniji nego u prošlosti.

Međutim, kao i sa drugim farmaceutskim opioidima, postoje ogromne razlike

među zemljama i regionima. Dostupnost ovih supstanci je generalno visoka u

Severnoj Americi, Zapadnoj i Srednjoj Evropi kao i u najrazvijenijim delovima

Okeanije. Mnoge zemlje u Africi i Aziji, međutim, su prijavile ili ograničenu

dostupnost ili nedostupnost bilo kog od ova dva opioida. Ovo ima za rezultat

različitu pokrivenost tretmanom opioidnim agonistima za poremećaje od

droga.

Dostupnost ovih supstanci u medicinske svrhe može da odražava faktore kao

što su nivo prihoda jedne zemlje, upotrebu ovakvih supstanci u analgetičke

svrhe ili broj ljudi sa poremećajima od upotrebe opioida. To takođe može biti

posledica politike koja se vodi u odnosu na lečenje opioidnim agonistima.

Ohrabrujući trend veće dostupnosti metadona i buprenorfina daje priliku za

ubrzanje naučno zasnovanog lečenja poremećaja od upotrebe droga i za širu

dostupnost tretmana opioidnim agonistima. Trebalo bi učiniti poseban napor u

zemljama gde je dostupnost i dalje mala i nastaviti napore da se spreči

preusmeravanje ovih supstanci na nezakonita tržišta. Tretman zavisnosti od

droga bi trebalo da bude dostupan svima koji za to imaju potrebu,

uključujući osobe sa poremećajima usled upotrebe droga u zatvorima i

ostalim ustanovama zatvorenog tipa. Pristupi koji su korišćeni tokom

pandemije Kovid-19 su pokazali da se dostupnost terapije opioidnim

agonistima može održati čak i u izazovnim situacijama putem usluga

niskog praga i povećane terapije za poneti kući.

44

FARMACEUTSKI LEKOVI ZA TRETMAN POREMEĆAJA ZBOG OPIOIDA SU POSTALI DOSTUPNIJI

VIŠE DOZA FARMACEUTSKIH LEKOVA KOJI SE OBIČNO

KORISTE ZA LEČENJE OSOBA SA POREMEĆAJIMA ZBOG

OPIOIDA SU POSTALI GLOBALNO DOSTUPNI

4,000

3,500 Metadon Buprenorfin

3,000

2,500

2,000

1,500

1,000

500

0

1

45

S-D

DD

u m

ilio

nim

a

19

98

20

00

20

02

20

04

20

06

20

08

20

10

20

12

20

14

20

16

20

18


U 2019. godini medicinskim radnicima u Zapadnoj i Centralnoj Africi su bile

dostupne 4 standardne doze kontrolisanih lekova protiv bolova svakog

dana po jednom milionu stanovnika. U Severnoj Americi ta cifra je oko

32.000 doza. Pacijenti sa akutnim ili hroničnim bolom od ozbiljnih oboljenja

kao što je rak trpe nepotrebnu patnju velikih razmera.

Nestašice u snabdevanju nisu ograničene na Afriku. Delovi Azije, Okeanije,

Centralne i Južne Amerike i Karibika su takođe izvestili da je dostupnost manja

od 1% od one u Severnoj Americi.

Generalno govoreći dostupnost farmaceutskih opioida po osobi u zemljama sa

niskim i srednjim dohotkom je bila manja od 1% od dostupnosti u zemljama sa

visokim dohotkom u 2019. god. Ovo je uprkos činjenice da 84% svetske populacije

živi u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom.

U skladu sa osnovnim načelima konvencija o narkoticima, zemlje i

svetska zajednica treba da uspostave bolju ravnotežu u obezbeđenju

dostupnosti kontrolisanih medikamenata za upravljanjem bolom a da se

istovremeno izbegne razvoj tržišta za nemedicinsku upotrebu ovakvih

medikamenata. Zemlje treba da se pozabave preprekama ravnopravnom

pristupu medikamentima za upravljanje bolom i palijativnu negu tako što će

napraviti reviziju strategija, odgovoriti na izazove u lancu snabdevanja, dajući

podršku zdravstvenim radnicima i podižući svest javnosti kako bi se povećao

pristup kontrolisanim lekovima a u isto vreme onemogućilo preusmeravanje u

druge tokove i nemedicinska upotreba.

Tokom pandemije dostupnost kontrolisanih medikamenata za upravljanje

bolom je bila od izuzetne važnosti za pomoć pacijentima koji su se inficirali

virusom i onima koji nisu mogli da dođu do odgovarajuće nege u bolnicama

zbog virusa. INCB, UNODC i Svetska zdravstvena organizacija (WHO) su

pozvale vlade da omoguće da nabavka i snabdevanje kontrolisanim lekovima

tokom pandemije pokrije potrebe pacijenata, kako onih koji imaju Kovid-19 tako i

onih kojima su međunarodno kontrolisani lekovi potrebni zbog drugih stanja.

46

PACIJENTI SA JAKIM BOLOVIMA U SIROMAŠNIJIM ZEMLJAMA SE JOŠ UVEK SUOČAVAJU SA NEDOSTATKOM MEDIKAMENATA

31,826

17,147

12,160 3,

242

1,59

4 1,

401

478

344

305

247

237

174

136

94

77

76

86

4 0

5,000

10,000

15,000

20,000

25,000

30,000

Nor

th A

mer

ica

Aust

ralia

and

New

Zea

land

Wes

tern

and

Cen

tral

Eur

ope

GLO

BAL

AVER

AGE

Nea

r and

Mid

dle

East

/ Sou

th-W

est A

siaSo

uth-

East

ern

Euro

peEa

ster

n Eu

rope

East

and

Sou

th-E

ast A

siaCe

ntra

l Asia

and

Tra

nsca

ucas

iaSo

uth

Amer

ica

Sout

hern

Afr

ica

Cent

ral A

mer

ica

Sout

h As

iaEa

st A

fric

aCa

ribbe

anN

orth

Afr

ica

Mel

anes

ia, P

olyn

esia

and

Mic

rone

siaW

est a

nd C

entr

al A

fric

aS-DD

D pe

r day

per

1 m

illio

n in

habi

tant

s

1

47

IZUZETNO NISKA DOSTUPNOST KONTROLISANIH LEKOVA PROTIV BOLOVA U ZEMLJAMA SA NISKIM I

SREDNJIM PRIHODIMA


Prema gruboj proceni 275 miliona ljudi u čitavom svetu je koristilo droge u

prošloj godini, što je porast sa 226 miliona u 2010. god. Ovaj porast od 22% je

delimično usled rasta svetske populacije od 10%.

Sistemi zdravstvene zaštite se suočavaju sa sve težim zadatkom a procene

ukazuju da je oko 36 miliona ljudi imalo poremećaje izazvane upotrebom

droga u 2019., što je porast u odnosu na raniju procenu od 27 miliona u 2010.

god. Ovo predstavlja porast sa 0,6 na 0,7 procenata svetske populacije.

Iako je broj ljudi sa poremećajima usled droga porastao, dostupnost tretmana

je ostala mala. Samo jedan od osmoro onih koji pate od poremećaja od

upotrebe droga su primili profesionalnu pomoć u 2019. Nedostatak ovakvih

usluga se pre svega osetio u siromašnijim zemljama, i to uprkos ogromnom

broju dokaza da su troškovi lečenja poremećaja od droga mnogo niži nego

troškovi nelečene zavisnosti od droga.

Porast broja ljudi koji upotrebljavaju droge i pate od poremećaja izazvanih

upotrebom je išao istovremeno sa pojavom stotina sintetičkih droga na tržištu

i sa žestokim porastom nemedicinske upotrebe opioida. Štaviše, neke droge

su jače nego što su bile pre deceniju vremena. Sve ovo povećava rizik za

pojedinačne korisnike i predstavlja dodatni teret za sisteme zdravstvene

zaštite.

Prevencija je i nadalje najbolji pristup na prvoj liniji za smanjenje upotrebe

narkotika i poremećaja izazvanih njihovom upotrebom. Najdelotvorniji

pristupi su oni koji doprinose pozitivnom angažovanju mlađih osoba sa

njihovim porodicama, školama i zajednicama, stvarajući pritom inkluzivne i

bezbedne lokalne zajednice.

Zajednice i organizacije civilnog društva – uključujući organiziacije i mreže

osoba koje koriste droge, osobe koje se oporavljaju kao i ostale osobe koje su

pogođene drogama mogu značajno da doprinesu naporima za prevenciju i

lečenje. Njih bi trebalo uključiti, podržati i osnažiti u svim aspektima

osmišljavanja, sprovođenja, nadgledanja i procene pružanja usluga.

Povećani broj ljudi sa poremećajima usled droga globalno iziskuje povećanje

intervencija zasnovanih na dokazima koje imaju višefaktorski pristup. Ovakve

intervencije bi trebalo da budu integrisane u sveobuhvatni sistem pružanja

zdravstvene zaštite i trebalo bi da se bave potrebama onih koji su u

nepovoljnom položaju, uključujući žene, decu i adolescente kao i osobe u dodiru sa

krivičnopravnim sistemom. Zaštita i unapređivanje ljudskih prava ljudi koji

upotrebljavaju droge postupajući sa njima sa dostojanstvom, uklanjajući

stigmu i obezbeđujući podjednak pristup zdravstvenim i socijalnim

uslugama, treba da bude osnovni princip svih intervencija u vezi sa

prevencijom upotrebe droga i lečenjem.

48

BROJ LJUDI KOJI KORISTE DROGE JE PORASTAO 22% U PRETHODNOJ DECENIJI

1

BROJ LJUDI SA POREMEĆAJIMA USLED UPOTREBE

DROGA JE U 2019. GODINI BIO 33% VEĆI NEGO U 2010.

400

350

300

250

200

150

100

50

0

Broj osoba koje koriste droge

Broj osoba sa poremećajima usled upotrebe droga

49

Mili

on

i

20

06

20

07

20

08

20

09

20

10

20

11

20

12

20

13

20

14

20

15

20

16

20

17

20

18

20

19


Količine fentanila i negovih analoga koji su zaplenjeni na svetskom nivou su

rapidno porasle poslednjih godina, a u 2019. godini za više od 60% u poređenju sa

prethodnom godinom. Generalno govoreći, ove količine su poralse više od dvadeset puta od

2015. Najveće količine su zaplenjene u Severnoj Americi.

U drugim delovima sveta preovlađuju ostali farmaceutski opioidi (kodein i

tramadol). Tokom perioda 2015.–2019., najveće količine zaplenjenog

tramadola su prijavljene u Zapadnoj i Centralnoj Africi; one su iznosile 86%

svetskog totala. Kodein je u velikim količinama bio konfiskovan u Aziji, često u

obliku preusmerenog sirupa za kašalj.

Što se tiče težine koja je zaplenjena ostali farmaceutski opioidi daleko

nadmašuju fentanile. Međutim, izraženo u standardnim dnevnim dozama

fentanil je iznosio 63% farmaceutskih oipioida zaplenjenih u 2019. Ova brojka se

penje na 83% kada se uključe sve razne mešavine fentanila i njemu analogne

supstance.

Obrasci zaplena farmaceutskih opioida odražavaju različita ilegalna tržišta

koja snabdevaju nemedicinsku upotrebu farmaceutskih opioida u

različitim regionima. Uticaj ovih ilegalnih tržišta je očigledan u šteti koju ove

supstance predstavljaju po zdravlje.

Velik deo ilegalnih tržišta koja snabdevaju nemedicinsku upotrebu

farmaceutskih opioida sačinjavaju nezakonito proizvedeni opioidi;

smanjenje ovih ilegalnih tržišta iziskuje povećan kapacitet za međunarodnu

saradnju i represiju da bi se razbile transnacionalne grupe koje trguju

narkoticima. U Severnoj Americi, gde fentanili uglavnom nisu preusmereni sa

legalnog tržišta lekova već se obično konzumiraju nehotice kao sredstvo za

povećanje mase ostalih narkotika, napori na smanjenju ilegalnih tržišta treba da se fokusiraju

na razbijanje kriminalnih grupa i zaustavljanje nelegalne proizvodnje,

naročito uz pomoć kontrole prekursora.

Situacija u Zapadnoj, Centralnoj i Severnoj Africi je kompleksnija. Ilegalno tržište

tramadola se i dalje snabdeva iz nezakonite proizvodnje ali postoji i specifična tražnja u

vezi sa nemedicinskom upotrebom tramadola. Razlika između ilegalnih i legalnih

tržišta lekova je zamagljena a postoji i ogromno nezvanično tržište lekova.

Ovakvo okruženje takđe ima osobinu da je pristup najvažnijim lekovima

ograničen. U ovakvom kontekstu aktivnosti organa reda i međunarodna

saradnja su i dalje od suštinskog značaja za razbijanje kriminalnih grupa koje

su upletene, ali nisu dovoljni. Više treba uraditi po pitanju određivanja

ispravnog balansa između obezbeđenja dostupnosti najvažnijih lekova i

izbegavanja nemedicinske upotrebe. Treba osmisliti kampanje prevencije

kako bi se ljudi bolje upoznali sa koristima upotrebe opioida kao što je

tramadol u medicinske svrhe i sa štetom koju predstavljaju kada se koriste u

nemedicinske svrhe.

50

FENTANILI SU I NADALJE FARMACEUTSKI OPIOIDI KOJI SE NAJVIŠE ZAPLENJUJU IZRAŽENO U DOZAMA, A OVIH ZAPLENA JE NAJVIŠE U SEVERNOJ AMERICI

1

SNAŽAN PORAST U ZAPLENAMA FENTANILA U SEVERNOJ AMERICI IMA ZA

REZULTAT DA JE FENTANIL NAJZASTUPLJENIJI U SVETSKIM ZAPLENAMA

FARMACEUTSKIH OPIJATA IZRAŽENO U STANDARDNIM DOZAMA (2019)

600 601

500

400

300

200

100

0

295

241

127

69 55

5.0

2.4

0.2 0.2 0.1

134

Pod međunarodnom kontrolom

Nije pod međunarodnom kontrolom

51

S-D

DD

u m

ilio

nim

a

Fen

tan

yl

Co

dei

ne

Tram

ado

l

Fen

tan

yl-m

ix

Car

fen

tan

il

Met

had

on

e

Lici

t m

orp

hin

e

Bu

pre

no

rph

ine

Oxy

cod

on

e

Hyd

rom

orp

ho

ne

Pet

hid

ine

Ost

alo


Globalna proizvodnja kokaina je udvostručila količine između 2014. i 2019.

god. da bi prema procenama dostigla 1.784 tone u 2019. što je najviši nivo

ikada. Tokom istog perioda zaplene kokaina su se više nego udvostručile. U

isto vreme analiza otpadnih voda je pokazala izraženi porast količine kokaina

koji se konzumira po glavi stanovnika u Evropi, jednom od dva glavna svetska

tržišta. Sve ovo ukazuje na skok duž čitavog lanca snabdevanja kokainom .

Međutim stopa rasta u proizvodnji je usporila. Dok je porast proizvodnje u odnosu na

prethodnu godinu za 2016. god. bio 37%, za 2019. god. je bio samo 3,5%.

Štaviše, površina pod zasadom kokinog žbuna je globalno opala za 5% u 2019.,

što je uglavnom bila posledica prvog značajnog pada u gajenju za šest godina u Kolumbiji.

Uprkos tome ova zemlja je još uvek daleko najveći izvor kokaina na

svetskom nivou. Površina pod zasadom se nije menjala u Peruu a porasla je u Boliviji.

Usporavajuća stopa rasta gajenja je nagovestila da bi u godinama koje

slede proizvodnja kokaina mogla da opadne. Međutim pandemija Kovida-

19 kao i društveno ekonomske posledice koje slede mogu povećati

neizvesnu situaciju za farmere i tako ih podstaći da nastave sa

proizvodnjom kokinog lista.

Međunarodna pomoć za farmere u delovima gde se uzgaja kokin žbun u oblasti

Anda je i dalje glavni stub u smanjenju ilegalnog gajenja i proizvodnje u tim

oblastima. Strategije koje su se pokazale kao efikasne obuhvataju

snabdevanje usevima i ostale alternativne načine privređivanja koji

pružaju sigurnost u ishrani, kao i rešenja iz poljoprivrednog šumarstva koja

otvaraju put na izvozna tržišta za održivu zemljoradnju i smanjuju nivo

sukoba među uzgajivačima koke.

Krijumčarenje kokaina velikih razmera van andskih zemalja iziskuje jaču

međunarodnu saradnju policijskih i ostalih agencija, naročito na kopnenim

i pomorskim rutama krijumčarenja koje su se uspostavile kao odgovor na

ograničenja u avio prevozu nakon izbijanja Kovida-19. Pomoglo bi i poboljšanje

u kontroli kontejnera. Sistem plovnih puteva Parana-Paragvaj, na primer,

zahteva pojačane kontrole u lukama koje povezuju više zemalja sa Atlantikom,

na ruti čiji značaj ubrzano raste. Potrebne su nove strategije da bi se odgovorilo na

velik broj tajnih i domaćih luka u oblastima koje se sve više koriste za

alternativne rute krijumčarenja.

Povećana upotreba lakih vazduhoplova za transport kokaina preko Južne

Amerike tokom pandemije Kovida-19 iziskuje pojačanje kontrole opšte

avijacije. Tehnička podrška je naročito delotvorna u oblastima kao što su

regulativa za izdavanje dozvola pilota aviona kao i beleženje

transakcija koje uključuju delove za letelice i avionsko gorivo.

Dodatna podrška je potrebna na nivou forenzike, naročito što se tiče izgradnje

laboratorijskih kapaciteta za analizu hemijskog otiska, što u krajnjoj liniji može

da potpomogne i domaće i međunarodne kriminalističke istrage u

krijumčarenju kokaina.

Strategije koje podstiču alternativne načine privređivanja u odnosu na gajenje

kokinog žbuna i proizvodnju koke takođe moraju da obuhvate osnaživanje

institucija kao i poboljšanje dostupnosti uslugama koje one pružaju .

Pravovremeni monitoring gajenja kokinog žbuna, proizvodnje kokaina i

njegove trgovine, uključujući tu i odgovarajuće nedozvoljene finansijske

tokove, ostaje prioritet. Zajedno sa ovim, inovativni mehanizmi kao i

geoprostorna analiza moraju biti korišćeni radi boljeg razumevanja onoga što

pokreće privredu kokaina i njene veze sa legalnom privredom duž lanca

snabdevanja.

52

POVRŠINA POD ZASADOM KOKE NA SVETSKOM NIVOU SE SMANJUJE ALI PROIZVODNJA KOKAINA DOSTIŽE REKORDAN NIVO

1

NAKON ŠTO JE DOSTIGNUT REKORD U SVETSKOJ POVRŠINI KOJA JE

POD ZASADOM KOKE, POSLEDNJE PROCENE POKAZUJU PAD OD 5%,

MEĐUTIM PROIZVODNJA KOKAINA JE JOŠ UVEK U PORASTU

300,000 2,000

250,000

200,000

1,500

150,000 1,000

100,000

50,000

500

0 0

53

Ga

jen

je k

oki

no

g žb

un

a (

u h

ekt

ari

ma

)

19

98

19

99

20

00

20

01

20

02

20

03

20

04

20

05

20

06

20

07

20

08

20

09

20

10

20

11

20

12

20

13

20

14

20

15

20

16

20

17

20

18

20

19

Pro

izvo

dn

ja k

oka

ina

sa č

isto

ćom

od

10

0%

(u

to

na

ma

)

Gajenje kokinog žbuna: Kolumbija

Gajenje kokinog žbuna: Bolivija

Globalna proizvodnja kokaina: nova stopa konverzije

Gajenje kokinog žbuna: Peru

Globalna proizvodnja kokaina: stara stopa konverzije


Tržište metamfetamina se još uvek širi u Jugoistočnoj Azji i Severnoj

Americi, a proizvodnja se kreće u delove Mjanmara gde je nestabilno i u delove

Meksika gde je jaka prisutnost organizovanih kriminalnih grupa.

U periodu između 2015. i 2019. više od 90% svetskih zaplena

metamfetamina je zaplenjeno u Jugoistočnoj Aziji i Severnoj Americi. U

Severnoj Americi zaplene su se uvećale osam puta, na 153 tone, između 2009.

i 2019. godine. U istom periodu zaplene u Jugoistočnoj Aziji su se povećale

jedanaest puta, na 141 tonu.

Porast trgovine metamfetaminom u Severnoj Americi se podudario sa

takozvanim proizvodnim inovacijama gde se ova droga pojavljuje u

raznovrsnim formama: prah, kristali, rastvori i tablete koje liče na MDMA ili

falsifikovani farmaceutski proizvodi. Proizvođači u Severnoj Americi

takođe sve više mešaju fentanile sa ostalim drogama, što doprinosi

snažnom porastu smrtnih slučajeva u vezi sa metamfetaminima poslednjih

godina.

U Jugoistočnoj Aziji pad cena metamfetaminskih proizvoda u kombinaciji sa

rastom zaplena ukazuje da je ponuda možda premašila tražnju u tom regionu.

Organizovane kriminalne grupe iskorišćavaju manjak kontrole nad

prekursorskim hemikalijama i, u nekim slučajevima, sporu prekograničnu

saradnju. Ovo je donelo duboke promene u ilegalnim tržištima droga u

Jugoistočnoj Aziji i Pacifiku.

Obnovila se proizvodnja ove droge u oblasti Zlatnog trougla u Mjanmaru, gde

je primećen istovremeni pad tržišta opijuma sa povećanom proizvodnjom i

trgovinom metamfetamina. Bezbednosni problemi i ograničen pristup ovim

područjima predstavljaju ozbiljne izazove.

U Jugoistočnoj Aziji i Meksiku proizvodnja metamfetamina je povezana

sa nasiljem i nesigurnošću. Međutim, mnogi aspekti institucionalnih i

finansijskih mehanizama ove veze su i dalje uglavnom neistraženi.

U Jugoistočnoj Aziji pružanje podrške zemljama koje okružuju Mjanmar je

od suštinske važnosti imajući u vidu trenutnu promenljivu situaciju. Isto

tako je važno pojačati kapacitete u susednim zemljama kako bi se zaustavili

tokovi hemikalija u oblasti gde se droge proizvode i izrađuju.

54

NEDOSTATAK BEZBEDNOSTI U OBLASTIMA GDE SE PROIZVODI METAMFETAMIN VEROVATNO DOVODE DO ŠIRENJA TRŽIŠTA U JUGOISTOČNOJ AZIJI I SEVERNOJ AMERICI

700

600

500

400

300

200

100

0

4,500,000

4,000,000

3,500,000

3,000,000

2,500,000

2,000,000

1,500,000

1,000,000

500,000

0

Efedrine

Pseudoefedrin

1

55

Efed

rin

(u k

ilogr

amim

a)

201

6

201

7

201

8

201

9

202

0

Pse

ud

oe

fed

rin

(bro

j tab

leta

)

ZAPLENE PREKURSORA ZA METAMFETAMIN

POD MEĐUNARODNOM KONTROLOM, MJANMAR

NALAZI I ZAKLJUČCI STRATEGIJSKE KONOTACIJE

Skoro 50.000 ljudi je umrlo od predoziranja koje se pripisuje opioidima u

Sjedinjenim Državama u 2019., što je više nego dvostruki broj od onog iz

2010. godine. Kao poređenje, u Evropskoj uniji broj svih smrtnih slučajeva

predoziranja (uglavnom u vezi sa upotrebom opioida) je bio 8.300 u 2018., i

pored većeg stanovništva.

Međutim opioidna kriza u Severnoj Americi se i dalje razvija. Broj smrti zbog

heroina i nemedicinske upotrebe farmaceutskih opioida kao što je oksikodon ili

hidrokodon je u padu u zadnjih pet godina.

Ovu krizu sada podstiču uglavnom smrtni slučajevi predoziranjem koji se

pripisuju sintetičkim opioidima kao što su fentanil i njemu analogne

supstance. Jedan od razloga za veliki broj smrti predoziranjem zbog fentanila

je to što su njegove smrtne doze često male u poređenju sa ostalim opioidima.

Fentanil je i do 100 puta jači nego morfin.

Uticaj fentanila isto tako ilustruje činjenica da više od polovine smrtnih

slučajeva koji se pripisuju heroinu takođe uključuju i fentanile. Sintetički

opioidi isto tako značajno doprinose porastu broja smrti usled predoziranja

koja se pripisuju kokainu i drugim psihostimulansima kao što je

metamfetamin.

Da bi došlo do sprečavanja smrtnih slučajeva predoziranjem u Severnoj

Americi od suštinske je važnosti da oni koji su zavisni od opioida, uključujući i one u

zatvoru ili nedavno puštene iz zatvora, imaju pristup ispravnom tretmanu i uslugama.

Potrebno je obezbediti pristup metadonu i buprenorfinu. Povećanje

dostupnosti naloksona koji se može poneti sa sobom može spasiti mnoge

živote. Isto tako, pojačana obuka osoba koje bi mogle da prisustvuju

predoziranju – uključujući tu vršnjake, članove porodice, one koji prvi

reaguju i policiju – i njihovo opremanje naloksonom se pokazalo kao

delotvorno. Ovakva pokrivenost će obuhvatiti i bavljenje barijerama kao što

su troškovi i stigma.

56

PREDOZIRANJA KOJA UKLJUČUJU FENTANILE I DALJE PODSTIČU OPIOIDNU KRIZU U SEVERNOJ AMERICI

1

U SJEDINJENIM DRŽAVAMA BROJ SMRTI USLED PREDOZIRANJA KOJI SE

PRIPISUJE SAMO HEROINU I FARMACEUTSKIM OPIJATIMA OPADA ALI

ZATO RASTE BROJ KOJI SE PRIPISUJE ISTIM TIM SUPSTANCAMA

POMEŠANIM SA FENTANILOM

18,000

16,000

14,000

12,000

10,000

8,000

6,000

4,000

2,000

0

Pharmaceutiski opijati

Smrtni slučajevi u vezi sa farmaceutskim opijatima i ostalim sintetičkim opijatima (fentanilima)

Smrtni slučajevi u vezi sa farmaceutskim opijatima bez ostalih sintetičkih opijata

18,000

16,000

14,000

12,000

10,000

8,000

6,000

4,000

2,000

0

Heroin

Smrtni slučajevi u vezi sa heroinom i sintetičkim opijatima (fentanilima)

Smrtni slučajevi u vezi sa heroinom bez ostalih sintetičkih opijata

57

Bro

j B

roj

20

10

2

01

0

20

11

2

01

1

20

12

2

01

2

20

13

2

01

3

20

14

2

01

4

20

15

2

01

5

20

16

2

01

6

4,0

55

5

,78

1

20

17

2

01

7

8,0

91

5

,44

4

20

18

9

,06

8

20

18

5

,41

7

20

19

8

,74

6

20

19

5

,87

6


Posledice bolesti koje izaziva upotreba droga i nadalje rastu izraženo u

prevremenoj smrtnosti i u broju godina zdravog života izgubljenih zbog

invaliditeta. Najveća šteta od droga se povezuje sa upotrebom opioida, a naročito

kod korisnika koji dobiju HIV ili hepatitis C putem nezaštićenog injektiranja.

U 2019. godini, 18 miliona godina zdravog života je izgubljeno usled

premećaja izazvanih upotrebom droga; upotreba opioida je iznosila 70% od

totala.

Smrtni slučajevi koji se dovode u vezu sa poremećajima usled upotrebe droga

su se skoro udvostručili tokom prošle decenije, daleko prevazilazeći bilo kakav

porast u broju korisnika, što daje za pretpostavku da je upotreba droga

postala štetnija. U 2019. godini pola miliona smrtnih slučajeva je pripisano

korišćenju narkotika. Više od polovine slučajeva su bili zbog raka jetre,

ciroze i drugih hroničnih bolesti jetre koje su rezultat hepatitisa C, ali ovaj porast

delimično odražava i veći broj smrtnih slučajeva usled predoziranja koji se pripisuju

opioidima kao što je fentanil.

Situaciju pogoršava konstantna slaba dostupnost intervencija zasnovanih na

naučnim dokazima kao što je terapija opioidnim agonistima, nalokson za

upravljanje predoziranjem opioidima, kao i prevencija i lečenje hepatitisa C.

Ovo je pogotovo slučaj u siromašnijim zemljama.

Ono što je pozitivno je to da je u protekloj deceniji došlo do pada smrtnosti

koja se pripisuje HIV-u i AIDS-u među osobama koje koriste droge.

Strategije prevencije koje se bave upotrebom opioida, smrtnost predoziranjem i

zdravstvena pitanja koja proističu iz nebezbednog injektiranja su od suštinske važnosti za

smanjenje posledica bolesti. Partnerstva među onima koji pružaju prvu pomoć,

institucijama javnog zdravlja i organa javne bezbednosti može da pomogne u

unapređenju aktivnosti na prevenciji. Takve aktivnosti mogu da uvećaju javnu

svest, razmenjuju odgovarajuće podatke u cilju identifikacije pojedinaca i

zajednica koji su izloženi riziku i omoguće upućivanje na lečenje i socijalne

usluge.

Smanjenje zdravstvenog tereta od opioida iziskuje značajno povećanje

intervencija zasnovanih na naučnim dokazima u tretmanu poremećaja

izazvanih upotrebom opioida, naročito terapija opioidnim agonistima kao i

prevencija predoziranja i upravljanje slučajevima predoziranja. To takođe iziskuje

povećanje intervencija za prevenciju infekcija putem krvi kao i proširenje

dostupnosti lečenja hepatitisa C za osobe koje koriste droge.

58

UPOTREBA OPIOIDA I DALJE PREDSTAVLJA NAJVEĆI DEO TERETA BOLESTI KOJE SE PRIPISUJU DROGAMA

1

I DALJE RASTE BROJ SMRTNIH SLUČAJEVA I GODINA ZDRAVLJA

IZGUBLJENIH USLED INVALIDITETA IZAZVANOG UPOTREBOM NARKOTIKA

500,000

450,000

400,000

350,000

300,000

250,000

200,000

150,000

100,000

50,000

0

Smrtni slučajevi

35

DALYs 30

25

20

15

10

5

0

HIV/AIDS Hepatitis C (rak jetre, ciroza i ostale hronične bolesti jetre) Ostali poremećaji od droga Poremećaji od opijata Poremećaji od kokaina Poremećaji kanabisom Poremećaji od amfetamina Samo-naneta šteta Ostalo

59

Bro

j B

roj i

zgu

blj

en

ih g

od

ina

"zd

ravo

g"

živo

ta

(u m

ilio

nim

a)

19

90

1

99

0

19

92

1

99

2

19

94

1

99

4

19

96

1

99

6

19

98

1

99

8

20

00

2

00

0

20

02

2

00

2

20

04

2

00

4

20

06

2

00

6

20

08

2

00

8

20

10

2

01

0

20

12

2

01

2

20

14

2

01

4

20

16

2

01

6

20

18

2

01

8


TERET BOLESTI JE I NADALJE VISOK MEĐU OSOBAMA KOJE UBRIZGAVAJU DROGE

U 2019. godini u svetu je bilo više od 11 miliiona ljudi koji injektiraju droge, od

čega 1,4 miliona žive sa HIV-om a 5,6 miliona sa hepatitisom C. Skoro 1,2

miliona ljudi živi sa oba. Za njih glavni rizik od oboljevanja dolazi od

zajedničkog korišćenja opreme za ubrizgavanje.

Došlo je do pada u godinama koje su izgubljene zbog virusa kada je reč o

preranoj smrti i nesposobnosti usled upotrebe droge. Pa ipak, verovatnoća da

će osobe koje injektiraju ili upotrebljavaju droge dobiti HIV je 29 puta veća nego kod

opšte populacije. Prema procenama UNAIDS-a njih je bilo 10% u broju novih infekcija

u 2019. godini. Poslednjih godina je došlo do lokalizovanih izbijanja HIV-a u

zemljama Evrope i Severne Amerike.

Smanjenje negativnih zdravstvenih posledica korišćenja narkotika iziskuje

potpuno sprovođenje sveobuhvatnog paketa usluga za HIV i hepatitis. Ovo

uključuje programe dostavljanja igala/špriceva kao i terapije opioidnim

agonistima, snabdevanje naloksonom i lečenje hepatitisa C. Sve ovo treba da se

radi na takvom nivou gde će svi koji koriste droge imati pristup na lak, dobrovoljan i

poverljiv način, uključujući tu zatvore i ostale ustanove zatvorenog tipa.

Ciljne kampanje među pružaocima zdravstvenih usluga i organima reda mogu

doprineti da se smanji stigmatizacija i diskriminacija koju osećaju osobe koje

koriste droge. Isto tako, trebalo bi pružati rodno prilagođene usluge u vezi sa

HIV-om i hepatitisom C ženama koje koriste droge.

60

1

61

VIŠE OD 11 MILIONA LJUDI UBRIZGAVA DROGE

11, 2 milionaljudi ubrizgava droge

5,6 miliona osoba koje ubrizgavaju droge žive sa hepatitisom C

1, 4 miliona osoba koje ubrizgavaju droge živi sa HIV-om

1, 2 miliona osoba koje ubrizgavaju droge žive sa HIV-om hepatitisom C

NEZVANIČAN PREVOD!

Zvaničnu verziju potražite na:

https://www.unodc.org/unodc/en/data-and-analysis/wdr-2021_booklet-1.html

Documents

STRATEŠKE KONOTACIJE