Struktura sajta

Imenovanje fajlovaVano je potovati konvenciju o imenovanju fajlova i foldera koji ine web prezentaciju. Imena mogu biti proizvoljno odreena, ali trebaju biti jasna.Davati imena prema sadraju stranice, na primer:linkovi.htm, biografija.htmNikada ne treba ostavljati razmake u imenima.Koristiti vierene nazive sa velikim poetnim slovima. Na primer: ListaProizvoda.htm ili DetaljiProizvoda.htm

Root folderPri izradi sajta sve fajlove i foldere na hard disku treba drati iskljuivo unutar jednog foldera, tzv. root foldera cele prezentacije.Unutar root-a grupisati srodne sadraje unutar zasebnih foldera, radi kasnijeg lakeg snalaenja i odravanja.Uvek praviti posebne foldere za slike, video zapise i sl.

Veliina fajlovaAko u prezentaciji postoje veliki fajlovi preporuka je prebaciti ih u nekoliko manjih i povezati ih linkovima.Standardna veliina stranice preko koje ne treba ii je oko 50 KB (omogueno brzo uitavanje)Treba koristiti manje slike (thumbnails) gde god je to mogue.Nikada ne raditi resize velike slike, jer se time nita ne postie - veliina slike se ne smanjuje!NavigacijaKljuni element dobrog sajta je efikasna navigacija - nain za brzo kretanje kroz sajt i lak pristup svim sadrajima. Navigacioni elementi su:linkovimapa sajta (site map)pretraga (search engines)tabela sadrajaHome pageHome page (prva stranica) je poetna strana sajtaBrowser je otvara kao prvu prilikom pristupa web adresiObezbeuje linkove ka ostalim delovima sajtaPoetna stranica daje osnovne informacije o samom sajtu i njegovom sadrajuFajl koji generie home page obino se snima kao index.htmUpotreba tekstualnih linkovaPoeljno je koristiti oekivanebojelinkova: plava neposeeni tamno ljubiasta poseeni svetlo crvena - aktivniDrati se ovih boja, osim ako ne postoji zaista dobar razlog za primenu drugih bojaKorisnik oekuje da linkovi budu podvueniSite mapMapa sajta pomoe kod navigacijeSadri listu svih sekcija web sajtaPredstavlja najjednostavniji nain pregleda sajtaLista je najee predstavljena u vidu linkova, koji omoguavaju korisnicima da direktno posete nekuod sekcijaMoe biti i skup tekstualnih linkova, koji vode posetioca kroz sajtTabela sadrajaTabelu sadraja je poeljno ubaciti unutar dugakih stranica - unutranji linkoviKlikom na link posetilac prelazi na deo strane koji ga interesuje bez upotrebe scroll baraUkljuiti i link "Povratak na vrhFAQFrequently Asked Questions predstavlja skup najee postavljanih pitanja vezanih za sadraj sajtaPomae korisniku da pronae osnovne informacijeObino se sastoji iz jedne straneOva funkcionalnost je posebno interesantna za nove posetioce sajtaHeader i footerPoeljno je (mada ne uvek) da svaka strana na sajtu ima zaglavlje (header) i podnoje (footer)Header obino sadri: identifikaciju organizacije iji je sajt, logo kompanije, linkove ka glavnim segmentima sajta, link ka poetnoj strani (home page)Footer obino sadri: datum poslednjeg auriranja, copyright informacije, linkove ka glavnim segmentima sajta, webmaster e-mail.ImplementacijaRealizacija sajtaHand coding (HTML kodiranje) - nain runog kodiranja i kreiranja sajta u tekst editoru (npr. Notepad) poznavanjem HTML kodaWYSIWYG (What You See Is What You Get) - vizuleni nain kreiranja sajtova (Dreamweaver, SharePoint Designer)Poznavanjem HTML koda mogu da se isprave:sve nesavrenosti WYSIWYG editorasve browser nekompatibilnosti ime je omoguena ravnopravna vidljivost u svakom web browseruNepisana pravilaNe govoriti nikad posetiocu "Proverite zato smo najbolji".Nikad ne postavljati poruku tipa "Sajt u izgradnji".Ako sajt ne radi ne treba ga ni postavljati.Ne treba rei "Doite opet".Ako je sadraj dobar, korisnik e se i sam vratiti.Izbegavati sleng i uline fraze i izraze.Testiranje sajtaKorisnici Weba se razlikuju po: vrsti web browsera koji koriste, tipu grafike kartice, performansama raunara, podeavanju raunara (rezolucija, refresh rate i sl.)Provera web sajta obuhvata: otvaranje sajta u nekoliko razliitih browsera i proveru svih funkcionalnosti, promenu rezolucije, promenu dimenzija prozoraZa bolji dizajnIzbegavati upotrebu frame-ova, koji sa sobom nose: nepotrebne scroll barove, probleme prilikom snimanja, probleme oko resize-inga prozora.Izbegavati Java aplete koji se sporo izvravaju i pored male veliinePodrka browser-a za JVM (Java Virtual Machine), koji je neophodan za izvravanje apleta na raunaru korisnika, nije uvek prisutnaIzbegavati upotrebu pop-up prozoraTake away valuePredstavlja utisak koji korisnik stie o sajtuTreba uvek ponuditi manju anketu ili upitnik, da bi se dobila informacija o korisniku i njegovim komentarimaPovratna informacija je jako vana za analizu i eventualne ispravkeWeb hostingWeb hosting je servis koji omoguava smetanje HTML dokumenta web sajta i ostalih fajlova na web serverOvim se sajt puta u rad i ini dostupnim svima na InternetuMoe se definisati i kao iznajmljivanje prostora na web serveruPri izboru provajdera vana je tehnologija koju on podrava, (da li e sajt raditi korektno na datom provajderu)Raspoloivi prostor na serveru zavisi od izabranog hostingpaketa, pri emu pored trenutne veliine sajta treba uzeti u obzir i mogunost proirenja, odnosno prelaska na neki vei hosting paket.Lokacija Web prezentacijeBesplatni web hosting servisi:Geocities (http://geocities.yahoo.com/),Tripod (http://www.tripod.lycos.com/),Angelfire (http://www.angelfire.lycos.com/)Promocija web sajtaPrivlaenje korisnika na sajt: prijavljivanje na Internet pretraivae, ubacivanje meta tagova, razmena linkova, razmena banera, postavljanje banera, direktna promocija.Meta tagoviMeta tagovi su od kljune vanosti za indeksiranje sajta.Unutar meta tagova u zaglavlju se navodi opis i kljune rei radi lakeg indeksiranja.Uvek je poeljno imati kljunu re (ime kompanije i sl.) unutar URL adrese. Maine za pretraivanje koriste meta tagove radi rangiranja sajta u rezultatima pretrage. Najvaniji tagovi za pretragu su: TITLE, DESCRIPTION, KEYWORD.IndeksiranjeZa bolje indeksiranje, poeljno je dodeliti ALT tag svakoj slici na sajtu, jer se premanjemu indeksiraju slike na image pretraivaima (npr. Image Search na Google-u).Dobro je koristiti Robots.txt, tekst fajl koji se smeta u root direktorijum sajta (pretraivai ga prvo pregledaju i u njemu se navodi ta od sadraja se indeksira).Prijavljivanje na pretraivaeSvi bolji svetski pretraivai (Google, Lycos, Yahoo, Altavista) vremenom pronalaze i indeksiraju svaki novo postavljeni sajt.Google sadri i mogunost dodavanja sajta u odgovarajui direktorijum (Google Directory), to korisnik mora sam da uradi popunjavanjem podataka na sajtu.Takoe, pretraivai nude i mogunost reklamiranja i sponzorisanja uz odgovarajuu nadoknadu, ime se sajt svrstava u sam vrh rezultata pretrage.Vano je napomenuti da prijavljivanje ne uspe svaki putna svim pretraivaima.Arhitektura sajtaSve-u-jednomFlatIndeksiranaUlananaStroga hijerarhijaViedimenzionalna hijerarhijaPretraivanjeSve u - jednomNajjednostavniji mogui modelCelokupan sadraj se postavlja na jednu Home stranicuJednostavnije uenje, korienja sistema i manje odravanjeFlatSve stranice se postavljaju kao vorovi i svakoj stranici se moe pristupiti iz bilo koje drugeJednostavniji sajtovi imaju: Home, About Us, Contact Us, ProductsIndeksiranaPosebna stranica koja predstavlja listu sadraja datog sajta indeksOrganizovana da omogui jednostavniju pretragu samog sajtaUlananaOvaj model je koristan za razgranate linerane algoritmeDobar primer je e-mail aplikacijaStroga hijerarhijaStranica se moe posetiti samo preko stranice prethodnikaOvakav model se moe primeniti na realan svet, gde postoji stroga parent-child relacija izmeu objekataViedimenzionalna hijerahijaPostoji vie naina pretraivanja istog sadrajaNa taj nain, postoji vie hijerarhija nad istim sadrajemStruktura sadraja se prikazuje razliito u zavisnosti od moda u kome se korisnik nalaziNpr. Amazon - mogue je pretraivati knjige po anru ili naslovu ili po nekoj kljunoj reiSvaka od ovih hijerarhija odgovara odreenoj osobini sadraja, koja moe koristiti korisnicima u razliitim situacijamaPretraivanjeMogunost sajta za brzo dobijanje odreene informacijeIako je pretraga prevashodno alat navigacije, a ne arhitekture, alati za pretragu su esto ugraeni u samu arhitekturu sajtaFunkcije pretrage predstavljaju dinamiki pogled na sam sadraj i nude direktne linkove na svaki dobijeni rezultatOmoguava se korisniku da automatski pree na samu informaciju, bez prethodnog pretraivanja po hijerarhiji ili indeksimaAko opcija pretrage fukcionie pravilno i efikasno, predstavlja veliku prednost samog sajtaNaini realizacije navigacijeSadraj (lista opcija)Povezana listaHorizontalni meniji na vrhuTaboviNavigacija pomou dugmeta i drop-down menijaStabloStranina navigacijaSadrajna navigacijaSamo navoditi mogue opcijeOvaj nain navigacije je podesan kada postoji nekoliko releventnih tema na samoj stranici ili do kojih se moe doi pomou date stranicePovezana listaPrikazuje se korisniku gde se trenutno nalazi u samoj hijerarhiji i omoguava mu jednostavan prelazak na bilo koju stranicu u okviru te hijerarhije.Pogodan je u sluajevima kada postoji vie nivoa hijerarhije, niz korisnikovih akcija je takav da e tipian korisnik imati potrebu da se vrati na odreenu prethodnu stranicuHorizontalni meniji na vrhuHorizontalni meniji na vrhu stranice su najee korieni nain navigacije. Kako je kretanje korisnika po stranici od vrha ka dnu superiornije od kretanje s leva na desno, prirodno je postaviti menije najvieg nivoa iznad samog sadraja.Problem koji se moe pojaviti je da je sam meni iri nego stranica.Vertikalni scroll bar - horizontalni scroll barAko se koristi tekst bazirana navigacija koja je promenljive veliine, meniji mogu biti manji ili vei u zavisnosti od podeavanja korisnikovog Web itaa.TaboviOmoguavaju prikaz aktivne sekcije/selekcije na veoma jasan nainPrirodno poseduju vizuelnu hijerarhijuOni su eksluzivni, ne postoji mogunost da dva taba budu selektovana.Dugme i drop-down meniU poslednjih nekoliko godina ovaj nain navigacije je postao uobiajni mehanizam navigacije iako je komplikovaniji od prethodnih.Kada korisnik klikne na dugme ili pree preko stavke menija pokau se opcije podmenija u formi drop-down menija.Prednost ovakvog modela je mogunost prikaza velikog broja opcija sa zauzimanjem relativno malo prostora u default stanjuDugme i drop-down meniKorisnik ne zna koje opcije su vezane za odreeno dugme (ili stavku u meniju) dok ga ne aktivira ili dok ne postane familijaran sa sistemomAko postoji dovoljno prostora alternativni mehanizmi su mnogo bri.Stablo navigacijaOvo je kompleksan model koji omoguava korisniku da pregleda hijerarhije koje se sastoje iz vie nivoa.Ovakav nain pretrage je uobiajan za desktop aplikacije, kao to su aplikacije za rad sa dokumentima, ali se ponekad primenjuje i u Web sistemima, korienjem DHTML-a na klijentskoj strani ili serverskih skript jezika.Stranina navigacijaFamilijaran svim korisnicima.Primenjuje se u sluajevima kada je odreeni sadraj podeljen u nekoliko stranica dugaki lanci, forumi, rezultati pretrage, Korisniku se prua standardni alat za navigaciju unazad, unapred ili tano odreenu stranicu.