Pravo - Materijal Sa Sajta

7/24/2019 Pravo - Materijal Sa Sajta

1/38

UNIFIKACIJA EVROPSKOG UGOVORNOG PRAVA

Potreba unifikacije i harmonizacije ugovornog prava

Usvajanjem uniformnih pravila koja se primenjuju na ugovore zakljuene u razliitim pravnim,ekonomskim i socijalnim sistemima otklanjanju se prepreke u odvijanju meunarodnih poslovnihtransakcija, ime se doprinosi razvoju meunarodnog prometa i ostvarenju pravne sigurnosti uopte. Zbogtoga je unifikacija ugovornog prava i posebno prava meunarodne prodaje postala konstantna tenja

poslovnih ljudi, nacionalnih zakonodavaca i pravne doktrine.

!a osnovu ovih tenji, razvila se ideja o kreiranju takvog uniformnog prava koje "e biti u stanju dapobedi najve"eg neprijatelja meunarodnih poslovnih transakcija # nacionalne granice. $ne predstavljajusmetnju, svakog dana sve intenzivniju, za subjekte iz razliitih drava, posebno za privredne subjekte kojiuestvuju u meunarodnom poslovnom prometu, s obzirom da se u odsustvu uniformnih pravila, nasvakog od njih primenjuje razliito nacionalno pravo.

$d vremena donoenja nacionalnih kodifikacija graanskog prava u %&. veku, pokazalo se da

podvrgavanje pravila meunarodne prodaje unutranjim pravima pojedinih zemalja nije dovelo dozadovoljavaju"e situacije. 'elike razlike koje su postojale meu nacionalnim pravima imale se zaposledicu tekoce u odvijanju meunarodne trgovine.

!acionalna prava, s obzirom na vreme u kome su nastala, nisu predviala pravila koja reguliumeunarodnuprodaju. Pored toga, nacionalno pravo koje se primenjuje na konkretan sluaj mora bitiodreeno u smislu sukoba zakona, koji, po pravilu, nije dovoljno razumljiv i pristupaan za poslovni svet,

pa samim tim nije pogodan za meunarodne poslovne transakcije. (ak i za same pravnike, primenaprincipa koji variraju od zemlje do zemlje radi reavanja konkretnog sukoba zakona, moe ostavitiizvesnu dozu nesigurnosti. )eunarodno privatno pravo bi svojim pravilima trebalo da olaka poloajugovornih strana i da prui reenja upu"uju"i na merodavno pravo za svaki konkretni pravni odnos%.

*eko"a je meutim, u tome to su kolizioni propisi takoe nacionalni, zbog ega se domen nejednakogregulisanja pove"ava.

!a tim osnovima, pitanje harmonizacije i unifikacije evropskog ugovornog i uopte privatnog pravapostaje jedno od najaktuelnijih pitanja naeg vremena. U daljim izlaganjima bi"e posebno razmotrena trimeunarodna dokumenta+

- /onvencija U! o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe iz %&01 2eka konvencija3-- U!-45$-* Principi za meunarodne trgovinske ugovore i--- Principi evropskog ugovornog prava, kao instrumenti koji u znaajnoj meri doprinose unifikaciji i

harmonizaciji evropskog ugovornog prava.$ni "e biti analizirani u kontekstu unifikacije ugovornog prava uopte -', i posebno kao dokumenti

koji vode usvajanju evropskog 6raanskog zakonika, kao optoj kodifikaciji evropskog graanskog prava'. !ajzad, bi"e rei i o ostalim instrumentima unifikacije evropskog ugovornog prava '-.

%)isli se na primenu razliitih kriterijuma pri odreivanju merodavnog prava, kao to je+ mesto zakljuenja ugovora, mestoizvrenja ugovora, princip najtenje veze, i sl..

%


2/38

I Beka konvencija

/onferencija U! o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe odrana u 2eu od %1. marta do %%. aprila%&01. prihvatila je /onvenciju Ujedinjenih nacija o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe United

Nations Convention on Contracts for the International Sale of Goods; Convention des Nations Unies sur

les contrats de vente internationale de marchandises , poznatu kao 2eka konvencija. /onvencija jerezultat dugogodinjeg rada predstavnika drava sa razliitim pravnim sistemima u okviru U!7-*589#a:

i predstavlja univerzalni kodifikatorski akt u domenu meunarodne prodaje robe.

2eka konvencija koja je u ;ugoslaviji i u jo deset zemalja stupila na snagu %&00.


3/38

Primena rationae personae

Oblas rationae personaeBeke konvencije o!"e#ena je $a%evo& !a ()ovo" o '"o!aji "obe b(!e$aklj(en i$&e#( s"ana koje i&aj( se!ia na e"io"ija&a "a$liii% !"/ava *&e#(na"o!nika"ake" '"o!aje,-kada su te drave ugovornice /onvencije direktna primena, ili kada pravilameunarodnog privatnog prava upu"uju na primenu prava jedne drave ugovornice indirektna primena.

U 2ekoj konvenciji je usvojen ist subjektivni kriterijum koji meunarodni karakter prodaje odreujeiskljuivo na osnovu sedita ugovornih strana. !ajznaajniji rezultat ovog pravila ogleda se u injenici dase /onvencija moe primeniti i onda kad nema meunarodnog transfera robe ukoliko ugovorne straneimaju sedita u razliitim dravama.

0i"ekna '"i&ena.2eka konvencija primenjuje se direktno u sluaju kad ugovorne strane imaju

svoja sedita u razliitim dravama ugovornicama /onvencije l.%.a.. 4rava ugovornica je svakadrava koja je prihvatila ili ratifikovala /onvenciju.

In!i"ekna '"i&ena. 2eka konvencija moe biti primenjena i onda kad strane nemaju sedita urazliitim dravama ugovornicama, ukoliko pravila meunarodnog privatnog prava upu"uju na primenu

prava jedne drave ugovornice l.%.b..

Ugovori o prodaji na koje se 2eka konvencija ne primenjuje

Ugovori o prodaji na koje se /onvencija ne primenjuje mogu se, prema razlozima njihovogiskljuenja, grupisati u tri kategorije+ prodaje iskljuene s obzirom na cilj zbog koga se preduzimaju,

prodaje iskljuene s obzirom na nain njihovog izvrenja, prodaje iskljuene s obzirom na njihovpredmet.

Prodae isklu!ene s ob"irom na cil "bog koga se predu"imau #!l$%$a$&$ -z oblasti primene 2ekekonvencije iskljuena je prodaja robe kupljene za Gli!nu ili porodi!nu upotrebu ili "a potrebe

doma'instva( , tj. robe kupljene za neprofesionalnu upotrebu potroaka prodaja. $vim iskljuenjempostavljen je zahtev da roba bude kupljena u poslovne svrhe, ime se primena /onvencije de facto svodina trgovake kupovine commercial purchases&$

Prodae isklu!ene s ob"irom na na!in nihovog i"vr)ena #!l$%$b$i %$c$&$ Po ovom kriterijumu, 2ekakonvencija se ne primenjuje na prodaje na javnoj drabi :.b. i prodaje u sluaju zaplene ili nekogdrugog postupka od strane sudskih vlasti :.c..

Prodae isklu!ene s ob"irom na nihov predmet #!l$%$d$* %$e$ i %$f$&$Pored iskljuenja pomenutih vrstaprodaja, 2eka konvencija, predvia i iskljuenje odreenih prodaja s obzirom prirodu njihovogpredmeta. *ako, iz oblasti primene /onvencije, iskljuene su prodaje hartija od vrednosti i novca l.:.d.,

brodova, aeroglisera i vazduhoplova l.:.e. i elektrine energije l.:.f..

-skljuenje primene 2eke konvencije voljom ugovornih strana

U pogledu primene 2eke konvencije, usvojen je sistem Hopting outG, to znai da "e se /onvencija,ako su ispunjeni uslovi za njenu primenu, automatski primeniti, bez potrebe da ugovorne strane posebno

predviaju njenu primenu?. -pak, saglasnim voljama ugovornih strana, primena 2eke konvencije moebiti iskljuena. *o iskljuenje moe se uiniti izriito ili pre"utno.

Pod izriitim iskljuenjem podrazumeva se sluaj kad ugovorne strane izriito ugovorom predvide da

se na njihov ugovor ne"e primenjivati 2eka konvencija.

?Za razliku od toga, postoji i sistem Hopting inG koji znai da "e se odrena pravila primeniti samo ako njihovu primenuugovorne strane posebno ugovorom predvide.


4/38

Pre"utno iskljuenje podrazumeva sluaj kad ugovorne strane izriito predvide da "e se na njihovugovor primeniti odreeni nacionalni zakonEna primer, na ovaj ugovor primenjuje se srpski Zakon oobligacionim odnosima. U okviru ovog sluaja, potrebno je imati u vidu da predvianje odreenognacionalnog prava uoptenom formulacijom na primer, na ovaj ugovor primenjuje se italijansko pravoH-talian laB to applIG ne znaiiskljuenje primene 2eke konvencije, ako je u konkretnom sluaju

predvieno pravo drave potpisnice /onvencije. !aime, ratifikacijom /onvencije, ona postaje sastavnideo unutranjeg prava jedne drave i uiva prioritet u odnosu na nacionalni zakon. -z tih razloga, ako je

re o ugovoru o meunarodnoj prodaji robe, a ugovoreno je pravo drave koja je potpisnica /onvencije, usluaju spora, po pravilu "e biti primenjena 2eka konvencija, a ne odgovaraju"i nacionalni zakon.

II UNI0RO1 '"inci'i $a &e#(na"o!ne ")ovinske ()ovo"e

U!-45$-* )eunarodni institut za unifikaciju privatnog pravaCosnovan je %&:E. godine podokriljem 9ige naroda, sa ciljem da unapredi unifikaciju privatnog prava. -nstitut ima sedite u 5imu i dodanas, okupio je preko ?0 drava lanica, ukljuuju"i veliki broj evropskih zemalja, @84, 5usiju i /inu.8ktivnostima -nstituta rukovodi Upravljaki @avet sainjen od :? eminentnih pravnika iz razliith dravalanica, koji se biraju na 6eneralnoj @kuptini svakih pet godina.

-deja o HreorganizacijiG prava meunarodnih trgovinskih ugovora uopte, roena je na meunarodnomseminaru odranom povodom A1#te godinjice osnivanja U!-45$-* u 5imu, u aprilu %&E0. !a osnovu

preliminarnih studija @ekretarijata, Upravljaki @avet odluio je %&C%. da u radni program -nstituta uvrstiprojekat pod nazivom JProgresivna /odifikacija meunarodnog trgovinskog pravaG ProgressiveCodification if International Commercial +aw&, koji je kasnije izmenjen u JPrincipi meunarodnihtrgovinskih ugovoraG Principles of International Commercial Contracts&$U maju %&&A. Upravljaki@avet dao je i formalnu saglasnost za U!-45$-* Principe ipreporuio najiru mogu"u primenu Principau praksi.

U!-45$-* Principi meunarodnih trgovinskih ugovora predstavljaju jedan potpuno nov pristupmeunarodnom trgovinskom pravu. @hva"eni kao Jznaajan korak ka globalizaciji pravne misliG, oni sene mogu uvrstiti u tradicionalne kategorije pravnih instrumenata koji su dosada doneti na meunarodnomnivou. Principi su usmereni, pre svega, na prevazilaenje brojnih teko"a sa kojima se susre"emeunarodno trgovinsko pravo, a koje su prouzrokovane razlikama u nacionalnim propisima ugovornog

prava. Publikovani su %&&A. u vidu zbornika iji su lanovi pra"eni odgovaraju"im komentarima. Principise sastoje iz deset poglavlja, kojima su obuhva"eni+

% opte odredbe3: zakljuenje ugovora i sposobnost za zastupanje3


5/38

III P"inci'i ev"o'sko) ()ovo"no) '"ava

/omisija za evropsko ugovorno pravo 7=790poela je %&0:. rad na pripremi Principa evropskogugovornog prava. /omisija je univerzalno poznata pod nazivom 9ando#/omisija, prema predsedniku iinicijatoru projekta, profesoru 9andu iz /openhagena. (lanovi /omisije su eksperti iz svih drava lanica=vropske Unije, koji nisu izabrani od strane svojih vlada i ne predstavljaju zvanino svoje drave. U

sastav /omisije uli su zahvaljuju"i linom autoritetu i sposobnostima.

Prva verzija Principa evropskog ugovornog prava objavljena je %&&?. $na je sadrala samo opteodredbe i pravila vezana za obaveznu snagu ugovora i sredstva za sluaj neizvrenja. /ompletiranuverziju Principa, /omisija je objavila :11 razliita pravila ugovornog prava mogu prouzrokovati smetnje trinoj konkurencijiodnosno odvratiti poslovne ljude od kupoprodaje dobara i usluga izvan granica njihovih drava. Prematome, da bi se uistinu formiralo zajedniko trite, potrebno je eliminisati smetnje izazvane razliitim

pravilima ugovornog prava.

*o su bili osnovni razlozi koji su motivisali 9ando#/omisiju da predloi iroko primenjive, uniformneprincipe za ugovorne odnose, izdvojene od nacionalnih pravnih sistema, u cilju olakavanja trgovinskihtransakcija u okviru =vrope. -zrada Principa evropskog ugovornog prava diktirana je dakle, praktinim

potrebama i zahtevima poslovnog sveta =vropske Unije.

0Commission on ,uropean Contract +aw* Commission pour le droit europeen$

?


6/38

IV 2aje!nika obele/ja i 3(nkcije UNI0ROI1 '"inci'a

i '"inci'a ev"o'sko) ()ovo"no) '"ava

Principi evropskog ugovornog prava i U!-45$-* Principi nastali su iz iste potrebe, a to je unifikacijapravila ugovornih odnosa. Polje njihove primene sutinski je identino jer oba dokumenta JpretendujuGda postanu opti principi ugovornog prava, odnosno nova JredakcijaG modernog le- mercatoria. U tomsmislu, u preambuli U!-45$-* Principa predvieno je da se oni mogu primeniti kada su ugovorne strane

prihvatile da se na njihov ugovor primene Jopti principi pravaG, Jle- mercatoria(ili neka slinaformulacija. Praktino identinu odredbu predviaju =vropski Principi ugovornog prava, prema kojoj,Principi se mogu primeniti kada su se strane saglasile da se na njihov ugovor primene Jopti principi

pravaG, Jle- mercatoria(ili neki slian izraz .

4ruga zajednika karakteristika Principa ogleda se u tome to ne predstavljaju obavezne instrumente.2ilo bi, naime, nerealno nadati se jednoj optoj kodifikaciji ugovornog prava putem meunarodnekonvencije u doglednoj budu"nosti. (ak i uspeh 2eke konvencije ija se pravila, bez sumnje, mogusmatrati optim pravilima, takvu kodifikaciju ostavlja van svog domaaja. Zbog toga se istie da Principi

predstavljaju sredstva unifikacije ili harmonizacije prava koja nisu zakonodavnog karaktera.

U tom smislu treba razumeti i mogu"e funkcije Principa. !a prvom mestu, s obzirom da u evropskimrazmerama ne postoji opta kodifikacija privatnog prava, znaajno je predvideti opte principe koji bi

posluili kao inspiracija nacionalnim i meunarodnim sudovima u tumaenju odredaba postoje"eguniformnog prava i popunjavanju pravnih praznina. Uopte, oni bi mogli posluiti kao jedan neformalniosnov za kreiranje novog prava. Potreba za takvim optim principima posebno je izraena u okviru=vropske Unije.

Pored toga, Principi predstavljaju model nacionalnim i meunarodnim zakonodavcima, doprinose"i, nataj nain, harmonizaciji ugovornog prava. *o je od znaaja ne samo za zemljekoje jo nisu pristupile

Uniji, ve" i za zemlje lanice Unije koje nastoje da modernizuju svoje postoje"e zakonodavstvo.

!adalje, strane u meunarodnom ugovoru mogu predvideti Principe kao pravo koje "e se primeniti nanjihov ugovor. Ugovorne strane takoe mogu odluiti da u svoj ugovor inkorporiu Principe, u celini ilidelimino.

Principi su, bez sumnje, biti od izuzetnog znaaja za pravnu doktrinu i izuavanje prava uopte. U=vropi, oni doprinose tendenciji pronalaenja zajednikog imenitelja za razliite sisteme privatnog prava,a u pravcu stvaranja novog ius commune ,uropae.$

!ajzad, u kontekstu prethodnih izlaganja, potrebno je konstatovati da komparativna analiza Principa s

jedne i srpskog Zakona o obligacionim odnosima, kao matine kodifikacije za ugovorne odnose s drugestrane, upu"uje na zakljuak da izmeu ovih dokumenata nema znaajnijih razlika, te da doma"eugovorno pravo odraava najsavremnije tendencije u oblasti ugovornog prava.

&'. *./oopmans, *oBards a neB Jius communeG , u, 4e FitteLKorder, %&&:, str.A


7/38

V Ev"o'ski )"a#anski $akonik

!akon sve intenzivnijih procesa produbljavanja integracije drava lanica =U, razvila se ideja odonoenju evropskog 6raanskog zakonika, kao opte kodifikacije graanskog prava u okvirima =U. Utom smislu, postavilo se pitanje da li dokumenti =U, od )astrihta do !ice sadre pravni osnov zausvajanje evropskog 6raanskog zakonika i, to je jo znaajnije, da li su prava drava lanice dostigla

potreban stepen HzrelostiG za takav projekat.

$snovne teko"e ogledaju se u injenici neusklaenosti pravnih sistema zemalja =vrope. Preprekepostoje, ne smo prilikom reavanja zajednikih problema, ve" i u pogledu same njihove formulacije, kadase javljaju razliite koncepcije i razliiti putevi stvaranja prava law/making. 'e" dugo vremena, granice

pravnih sistema identifikovane su sa politikim granicama iz ega proizilazi da ima onoliko pravnihsistema koliko i nacionalnih drava. *ako, nemaki pravnici koriste0urgerliches Geset"buch, francuskiostaju pri Code civil, dok u =ngleskoj i dalje preovladjuje Jgood old( common law12. Pored toga, stranaliteratura se relativno retko koristi prilikom donoenja sudskih odluka, na univerzitetima predaju iobjavljuju radove, po pravilu, doma"i profesori prava. Posledica toga ogleda se u razliitim koncepcijamamodernog privatnog prava u svakoj pojedinoj zemlji, u partikularizaciji prava i pravne nauke, koja se

prenosi na nove generacije pravnika.

-pak, problem se moe i drugaije posmatrati. *ako, common law sistemi =ngleske, 'elsa i -rskeizuzetno su bliski. -sto se moe konstatovati i za zemlje civil law sistema romanske pravne familije,Krancusku, 2elgiju i 9uksemburg, s jedne, i nordijske zemlje 4ansku, Kinsku i Mvedsku, s druge strane. U

pogledu odnosa izmedju common lawi civil lawzemalja, istie se bliska saradanja izmedju =ngleske iMkotske. !a osnovu ovih primera moe se zakljuiti da, i pored razlika u zakonskom regulisanju,zajedniki jezik i nasleena pravna kultura mogu biti dobar poetni osnov za saradnju.

Pored toga, autonomno pravo meunarodne trgovine le- mercatoria&, proizalo iz same prakse ipotreba meunarodne trgovine dovoljno govore o mogu"nosti prevazilaenja razlika izmeu nacionalnihzakona. $pti uslovi, standardni termini, tipske klauzule, pravni vodii, meunarodni trgovaki obiaji,

predstavljaju posebno profesionalno pravo koje stvaraju trgovake asocijacije i meunarodneorganizacije, a ne nacionalni zakonodavac. @vi ti instrumenti odraz su konstantne tenje poslovnog svetaka stvaranju zajednikog prava koje ne poznaje nacionalne granice.

U tom smislu, meunarodni dokumenti koji su ovde bili razmatrani predstavljaju znaajne korake kaunifikaciji evropskog ugovornog prava. /ao takvi, samom injenicom svog postojanja, oni dokazuju da jerazuman kompromis izmeu razliitih pravnih, ekonomskih i socijalnih sistema mogu". !a praksi je daovaj kompromis potvrdi ili opovrgne i odredi njegovu dalju pravnu sudbinu.

%1'. 5.Zimmermann, 5oman 9aB and =uropean 9egal UnitI, *oBards a =uropean 7ivil 7ode, /luBer, %&&0, str. :A i dalje.

C


8/38

VI Osali ins"(&eni (ni3ikacije i %a"&oni$acije ()ovo"no) '"ava

4irektive =U imaju provorazredan znaaj za unifikaciju i harmonizaciju ugovornog prava na nivou=U. U tom pogledu, donet je veliki broj direktiva koje se odnose na razliite oblasti ugovornog prava4irektiva o okviru Zajednice za elektronski potpis, 4irektiva o nefer klauzulama u potroakimugovorima, 4irektiva o zatiti potroaa u distancionim ugovorima, 4irektiva o odreenim aspektima

potroake prodaje i pripadaju"im garancijama, itd..

U pogledu unifikacije i harmonizacije ugovornog prava, kako na evropskom tako i na meunarodnomnivou, znaajnu ulogu ostvaruju i+ model#zakoni, opti uslovi poslovanja, praksa ustanovljena izmeuugovornih strana, meunarodni trgovaki obiaji, standardni termini, pravni vodii, razliita uputstva i

pravilnici, tipske klauzule, i sl.

)odel>zakoni se donose u cilju izrade jasnih i svobuhvatnih pravila koja odraavaju modernestandarde u odreenoj oblasti, a koja bi mogli da prihvate razliiti pravni i ekonomski sistemi u svetu.*ako, )odel#zakon o meunarodnoj trgovinskoj arbitrai usvojen od strane U!7-*589#a %&0?, jedan jeod najznaajnijih meunarodnih dokumenata u pogledu unifikacije pravila o meunarodnoj trgovinskoj

arbitrai. 5ezolucijom $U! od %%. decembra %&0?. dravama je NNpreporueno da uzmu u obzir ovaj)odel#zakon kad budu donosile ili vrile reviziju svog zakonodavstva da bi odgovorile savremenim

potrebama meunarodne trgovinske arbitraeNN. $vaj dokument je od izuzetnog znaaja za reavanjesporova koji proistiu iz meunarodnih poslovnih odnosa putem meunarodne trgovinske arbitrae.

Posebnu kategoriju instrumenata kojima se ostvaruje unifikacija ugovornog prava predstavljaju optiuslovi, standardni termini, tipske klauzule i pravni vodii, doneti od strane razliitih profesionalnihasocijacija i meunarodnih organizacija, koji se primenjuju samo ukoliko su to ugovorne strane

predvidele u svom ugovoru. $pti uslovi mogu biti prihva"eni u celini ili delimino, mogu bitiupotrebljeni kao model za tipske ugovore, odnosno koristiti kao podsetnik za pitanja koja ugovorne stranetreba da ree u svojim ugovorima.

)eunarodni trgovaki obiaji koji su u irokoj primeni, tako da poslovni ljudi angaovani umeunarodnoj trgovini oekuju da "e ih se ugovornici pridravati, takoe se pokazuju znaajnim na planuunifikacije ugovornog prava. *ako, prema 2ekoj konvenciji, strane su vezane bilo kojim obiajima nakoje su pristale, kao i praksom uspostavljenom meu njima. 8ko drukije nije ugovoreno, obiaji "e se

primeniti pre"utno, zato to su ugovornim stranama bili poznati ili se pretpostavlja da su im bili poznati sobzirom da su iroko poznati u meunarodnoj trgovini i redovno ih NNpotuju ugovorne strane u ugovorimaiste vrste u odnosnoj trgovakoj struciNN l.&.. Posebna karateristika meunarodnih trgovakih obiajaogleda se u tome to su, po pravilu, formulisani i kodifikovani od strane meunarodnih trgovakihasocijacija.

0


9/38

UGOVOR O 4E5UNARO0NOJ PRO0AJI

4efinicija

Ugovor o prodaji je ugovor kojim se jedna ugovorna strana # prodavac, obavezuje da robu koju prodajeisporui drugoj ugovornoj strani # kupcu i da mu prenese pravo svojine na njoj, a kupac se obavezuje da

prodavcu isplati cenu i preuzme isporuku robe.

)eunarodni karakter=lement inostranosti u ugovoru o prodaji moe se sastojati ili u subjektima ugovornog odnosa, ili u

predmetu ugovora ili u pravima i obavezama koje ugovor proizvodi.=lement inostranosti usubektimaugovornog odnosa postoji kad ugovorne strane u trenutku

zakljuenja ugovora pripadaju razliitim dravama tj. kad imaju dravljanstvo, domicil ili ako je re opravnom licu # sedite na teritoriji razliitih drava subjektivni kriterijum.

=lement inostranosti u obektuugovornog odnosa postoji u sluaju kad se predmet ugovora nalazi nateritoriji strane drave i kad dolazi do njegovog transfera s teritorije jedne na teritoriju druge draveobjektivni kriterijum.

=lement inostranosti upravima i obave"amaizraen je u sluaju kad se mesto zakljuenja i mestoizvrenja ugovora nalaze na razliitim nacionalnim teritorijama meoviti kriterijum.

Pravne karakteristike

Ugovor o prodaji je imenovan ugovorjer je posebno regulisan Zakonom o obligacionim odnosima.*o je neformalan ugovors obzirom da je za njegovo zakljuenje, po pravilu, dovoljna prosta

saglasnost volja o bitnim elementima ugovora. -zuzetak u tom pogledu predstavlja ugovor o kupoprodajinepokretnosti za koji se zahteva ispunjenje pismene forme, a potpisi ugovaraa moraju biti overeni usudu.

Ugovor o prodaji naje"e se zakljuuje kao ugovor sa sporazumno odreenom sadinom.Ugovor o prodaji je ugovor koji se po pravilu zakljuuje ez ozira na svojstva linosti, to znai da

izvrenje obaveze nije strogo vezano za linost ugovornika. -pak, ugovor o prodaji moe biti zakljuen ikao ugovor intuitu personae, u sluaju kad lina svojstva ugovornika predstavljaju odluuju"i motivzakljuenja ugovora, u kom sluaju je ispunjenje obaveze strogo vezano za linost onog ugovornika zbogijih je linih svojstava ugovor zakljuen.

Ugovor o prodaji je dvostrano oavezan ugovors obzirom da stvara uzajamne obaveze ugovornihstrana.

Ugovor o prodaji je ugovor o kome se moe zakljuiti predugovorkojim se strane obavezuju da "e uodreenom roku zakljuiti glavni ugovor ije su bitne elemente ve" odredile.

2itni elementi

2itni elementi ugovora su oni elementi o kojima ugovorne strane moraju posti"i saglasnost da biugovor punovano nastao. Ukoliko ne postoji saglasnost o bitnim elementima, smatra se da ugovor nije ninastao.

2itni elementi ugovora o prodaji su stvar predmet prodaje i cena. -pak, kad je re o ugovoru o prodajiu privredi, cena nije bitan element ugovora, jer ako ona nije odreena niti odrediva, kupac je duan da

plati onu cenu koju je prodavac redovno napla"ivao u vreme zakljuenja ugovora, a u nedostatku ove >razumnu cenu. Pod razumnom cenom podrazumeva se teku"a cena u vreme zakljuenja ugovora, a ako serazumna cena ne moe utvrditi, cenu utvruje sud prema okolnostima sluaja.

&


10/38

Naj$naajniji i$vo"i '"ava

O U6$'$5 kao saglasnost volja ugvornih strana putem koga ugovornici samostalno ureuju ugovorniodnos

O )=U!85$4!= /$!'=!7-;= koje sadre uniformna pravila iz oblasti meunarodne prodaje, odkojih je najznaajnija /onvencija U! o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe iz %&01. godine2eka konvencija

O !87-$!89!- Z8/$!- koji ureuju ugovor o prodaji, a to je u naoj zemlji Zakon o obligacionimodnosimaO *56$'8(/- $2-(8;- koji predstavljaju odreena pravila ponaanja u jednoj struci, jednoj oblasti,

koja su se usled este primene ustalila i postala uobiajena, te su ugovornim stranama poznata.Primenjuju se ukoliko su ugovoreni ili ukoliko zakon ili drugi izvor prava na njih upu"uje

O P58/@8 koja postoji izmeu ugovornih strana. $dnosi se na same ugovorne strane koje tokomdueg vremena posluju na jedan ustaljen nain

O $PM*- U@9$'- P$@9$'8!;8O *-P@/- U6$'$5-O @*8!4854!= /98UZU9= koje se izrauju od strane razliitih trgovakih asocijacija sa namerom

da na uniformni nain obuhvate jednu obalst ugovornih odnosa

$baveze ugovornih strana

-z definicije ugovora o prodaji proistiu osnovne obaveze ugovornih strana.U tom smislu, osnovne obaveze prodavca su+ %. obaveza isporuke robe i :. obaveza prenosa prava

svojine na kupca, dok su osnovne obaveze kupca+ %. isplata cene i :. preuzimanje isporuke robe.

Obave$e '"o!avca

I 3bave"a isporuke

$baveza isporuke podrazumeva obavezu prodavca da kupcu, u ugovoreno vreme i na ugovorenommestu, isporui robu ugovorene koliine, kvaliteta i vrste.

Povreda bilo koje od ovih obaveza povlai odgovaraju"e pravne sankcije, od kojih je najotrija pravokupca na raskid ugovora.

5ok isporuke

5ok isporuke odreuju same ugovorne strane u skladu sa principom autonomije volje. $n moe bitiodreen na razliite naine, npr. 'ezivanjem za konktretan datum, vezivanjem za konktretan vremenski

period, odmah prompt, ili na neki drugi nain.

/ada je re o obavezi isporuke u roku, onda "e pravne sankcije za sluaj povrede ugovora zavisiti presvega od toga da li je u pitanju fiksni ugovor, ili ne.

/ada je re o fiksnim ugovorima, docnja u isporuci raa pravo na automatski raskid ugovora. *o znaida ukoliko roba nije isporuena u ugovorenom roku, ugovor se smatra automatski raskinutim raskid ipsofacto. U tom sluaju, kupac nije u obavezi da obavetava prodavca o raskidu, niti je obavezan da muostavlja naknadni rok za ispunjenje, ve" je ugovor raskinut na osnovu same injenice nepotovanja rokaisporuke. -pak, kupac koji eli da odri ugovor na snazi, to moe uiniti ukoliko bez odlaganja obavesti

prodavca o tome i ostavi mu naknadni rok za ispunjenje obaveze. Ukoliko prodavac ni u tom roku neizvri isporuku, ugovor se smatra raskinutim. /upcu pripada pravo na naknadu tete.

Ukoliko nije re o fiksnom ugovoru, docnja u isporuci moe dovesti do raskida ugovora ukoliko kupaczbog takve docnje ne moe da ostvari oekivanu korist iz takvog ugovora, odnosno ukoliko se zbogdocnje svrha ugovora za kupca ne moe ostvariti. U tom sluaju kupac koji eli raskid ugovora, mora

ostaviti prodavcu naknadni rok za ispunjenje obaveze, pa tek ukoliko prodavac ne ispuni obavezu ni unaknadnom roku, moe raskinuti ugovor. @ druge strane, ukoliko ne postoji pravo na raskid ugovora,kupac ima pravo da zahteva prinudno ispunjenje ugovora, kao i naknadu tete.

%1


11/38

)esto isporuke

)esto isporukeodreuju same ugovorne strane u skladu sa principom autonomije volje. U praksi tonaje"e ine ugovaranjem transportnih klau"ulaputem kojih se odreuje mesto i nain isporuke robe.Ukoliko strane nisu predvidele mesto isporuke, prema Zakonu o obligacionim odnosima, to je mesto ukome je prodavac imao sedite u trenutku zakljuenja ugovora. Ukoliko roba treba da se preveze, augovorom nije odreeno mesto ispunjenja obaveze, smatra se da je isporuka izvrena uruenjem robe

prevoziocu ili licu koje organizuje prevoz. )esto isporuke, u pogledu pravih posledica neispunjenjaobaveze, de facto je vezano za rok isporuke. U sluaju povrede ove obaveze, kupac, po pravilu, ima istaprava kao i kad je re o nepotovanju roka isporuke.

/valitet robe

)aterijalni nedostaci fizike mane

Prodavac je duan da kupcu isporui robu ugovorenog kvaliteta. U tom smislu, on odgovara kupcu zamaterijalne nedostatke koje je roba imala u trenutku prelaza rizika na kupca, bez obzira na to da li su oni

prodavcu bili poznati ili ne. Prodavac odgovara i za one materijalne nedostatke koji se pojave posleprelaza rizika na kupca, ako su oni posledica uzroka koji je postojao pre toga. !eznatan materijalannedostatak ne uzima se u obzir.

)aterijalni nedostatak postoji+%. ako roba nema svojstva potrebna za njenu redovnu upotrebu ili promet3:. ako roba nema svojstva potrebna za naroitu upotrebu za koju je kupac nabavlja, a koja je bila

poznata prodavcu, ili mu je morala biti pozbnata3


12/38

'rsta robe

Prodavac je obavezan da kupcu isporui ugovorenu vrstu robe. Ukoliko vrsta robe ne odgovaraugovorenoj, kupac moe zahtevati ispunjenje ugovora, snienje cene ili raskid ugovora, a u svakomsluaju ima pravo na naknadu tete.

/oliina robe

Prodavac je obavezan da kupcu isporui ugovorenu koliinu robe. 8ko se isporui manja koliina od

ugovorene, kupac, u principu, ima pravo da raskine ugovor samo u pogledu koliine koja nedostaje. -pak,kupac moe raskinuti ugovor ako ugovorena koliina ini celinu ili ako kupac inae ima opravdan interesda primi ugovorenu koliinu u celini, u tom smislu da se prijemom manje koliine od ugovorene, svrhaugovora za njega ne moe ostvariti.

/od ugovora o prodaji u privredi, kad je prodavac stvari odreenih po rodu kupcu isporuio ve"ukoliinu od ugovorene, a kupac u razumnom roku ne izjavi da viak odbija, smatra se da je primio i tajviak, i duan je da ga plati po istoj ceni. 8ko kupac odbije da primi viak, prodavac je duan da kupcunaknadi tetu.

II 3bave"a prenosa prava svoine

Pravni nedostaci

$baveza prenosa prava svojine je obaveza prodavca da na kupca prenese pravo svojine u punomobimu, tako da kupac postane vlasnik stvari koja je predmet ugovora o prodaji. *o znai da je prodavacobavezan da kupcu obezbedi mirnu dravinu na stvari, kao i da mu obezbedi mogu"nost kori"enja testvari i raspolaganja njome. *o ne"e biti mogu"e ukoliko postoji pravo tre"eg lica koje iskljuuje,umanjuje i ograniava kupevo pravo na stvari.

@luaj kad na stvari koja je predmet ugovora o prodaji postoji pravo nekog tre"eg lica koje iskljuuje,umanjuje, ili ograniava pravo kupca je sluaj u kome postoje '"avni ne!osaci.

@luaj u kome tre"e lice uznemirava kupca na osnovu nekog prava koja je postojalo pre kupevogsticanja stvari, a o kome kupac, prilikom zakljuenjua ugovora nije znao, naziva se evikcija.

$no to je bitno kod pravnih nedostatakaLevikcije jeste da je re o pravnom uznemiravanju, odnosno o

isticanju nekog pravnog zahteva ili pretenzije, a ne o obinom faktikom uznemiravanju.=vikcija moe biti 'o'(na> kad kupac, usled prava tre"eg lica, izgubi dravinu cele stvari npr.prodata stvar je optere"ena zalogom u korist tre"eg lica i !eli&ina> kad je kupcu stvar deliminooduzeta, ili se isticanjem zahteva tre"eg lica kupac ometa u vrenju njegovog prava svojine.

U sluaju pravnih nedostataka, prodavac odgovara kupcu za sve pravne posledice koje je on zbog njihpretrpeo, ukoliko kupac nije znao za postojanje takvog nedostatka i nije pristao da uzme stvar sanedostatkom.

U sluaju kad tre"e lice polae neko pravo ili pretenziju na stvar koja je predmet ugovora, kupac jeduan da o tome odmah obavesti prodavca i pozove ga da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili

pretenzije tre"eg, ili da mu isporui drugu stvar iste vrste bez pravnog nedostatka, to je mogu"e u sluajustvari odreenih po rodu.

Ukoliko prodavac ne postupi po zahtevu kupca i kupac pretrpi 'o'(n( evikcij(u potpunosti budelien stvari koja je predmet ugovora, ()ovo" se "aski!a 'o sa&o& $akon( 6 a(o&aski. /upac nije uobavezi da obavesti prodavca o raskidu, niti da mu prua mogu"nost da odri ugovor na snazi.

Ukoliko prodavac ne postupi po zahtevu kupca i kupac pretrpi !eli&in( evikcij(ogranienje iliumanjenje kupevog prava, kupac moe raskinuti ugovor ako se zbog toga njegova svrha ne moeostvariti ili moe zadrati stvar sa nedostatkom i zahtevati srazmerno snienje cene, a u svakom sluajuima pravo na naknadu tete.

Ukoliko se kupac upustio u spor sa tre"im licem, neobavetavaju"i prodavca o tome, i spor izgubio,prodavac "e biti duan da mu naknadi tetu, osim ako ne dokae da je raspolagao sredstvima koja su bilapodobna da odbiju zahtev tre"eg lica prema kupcu.

$dgovornost prodavca za pravne nedostatke moe se ugovorom ograniiti ili sasvim iskljuiti.meutim, ako je u vreme zakljuenja ugovora prodavcu bio poznat neki nedostatak u njegovom pravu,odredba ugovora o ogranienju ili iskljuenju odgovornosti za pravne nedostatke je nitava.

%:


13/38

Obave$e k('ca

I 3bave"a isplate cene

$snovna obaveza kupca je obaveza isplate ugovorene cene.7enu, po pravilu, odreuju same ugovornestrane i to kako njenu visinu, tako i nain, vreme i mesto pla"anja.

/ada je re o ugovoru o prodaji izmeu fizikih lica, ukoliko cena u ugovoru nije precizno odreena

niti je odrediva, takav ugovor ne proizvodi pravno dejstvo, tj. on je nitav.

)eutim, u ugovorima u privredi kada cena nije odreena, niti se na osnovu konkretnih okolnostimoe odrediti, kupac je duan da plati cenu koju prodavac redovno napla"uje za tu vrstu robe, a unedostatku ove cene > razumnu cenu teku"a cena.

U pogledu naina i vremena isplate cene, ugovorne strane mogu predvideti razliite modalitete+ unovcu, putem akreditiva, ili nekog drugog naina pla"anja.

kupac moe platiti cenu odjednom u celini ili u ratama, u zavisnosti od toga ta je ugovorompredvieno.

U pogledu vremena pla"anja postoje razliiti modaliteti+O -splata cene pre prijema robe3O -stovremeno sa prijemom robe3O U odreenom roku po prijemu robe

Zakon o obligacionim odnosima predvia da se, ako ugovorne strane nisu predvidele vreme i mestoisplate cene, pla"anje vri u asu i u mestu u kome se vri predaja stvari.

7ena se po pravilu ispla"uje u ratama onda kada je u pitanju ugovor sa uzastopnim, sukcesivnimisporukama. Prema zakonu o obligacionim odnosima, ako drukije nije ugovoreno ili ne proizilazi izokolnosti posla, kupac je duan isplatiti cenu za svaku isporuku u asu njenog preuzimanja tj. rate seispla"uju po prijemu svake pojedinane isporuke.

8ko kupac ne isplati cenu, prodavac moe zahtevati ispunjenje ugovora ili raskid ugovora, ako suispunjeni opti uslovi za raskid ugovora zbog neispunjenja obaveze, a u oba sluaja ima pravo na naknadutete.

U kontekstu prava na raskid ugovora od strane prodavca zbog neisplate cene od strane kupca, prvopitanje koje se postavlja jeste da li je isplata cene u roku bila bitan element ugovora tj. da li je u pitanjufiksni ugovor.

Ukoliko isplata cene u ugovorenom roku nije bitan element ugovora, onda je prodavac u obavezi daostavi naknadan primeren rok kupcu za ispunjavanje obaveze, pa tek po bezuspenom protoku ovog rokaon moe raskinuti ugovor.

Prodavac po pravilu nema mnogo interesa za raskid ugovora sve dotle dok postoji ansa da kupacisplati cenu, pre svega zbog toga to mu tee kamata od dana kada je kupac pao u docnju, zato to mu seekonomski ne isplati da organizuje povra"aj stvari koja se naazi u posedu kupca. Zbog toga, nekinacionalni pravni sistemi iskljuuju mogu"nost prodavcu da raskine ugovor ukoliko se roba nalazi u

posedu kupca.

)oderni pravni sistemi koji su prihvatili 2eku konvenciju i na Zakon o obligacionim odnosima nepoznaju ovo iskljuenje i dozvoljavaju prodavcu da raskine ugovor iako se roba nalazi u posedu kupca >ako postoji bojazan da kupac ne"e isplatiti cenu.

%


14/38

II 3bave"a preu"imana isporuke #priema robe&

P"e($i&anje is'o"(ke *'"ije& "obe,je druga obaveza kupca. *o je obaveza koja je ekvivalentnaobavezi prodavca da robu isporui. /upac je obavezan da preuzme isporuenu robu u vreme, na nain i umestu kako je to ugovorom predvieno.

Pod preuzimanjem isporuke podrazumeva se preduzimanje radnji koje su prema ugovoru, ili premaprirodi posla, potrebne da bi isporuka bila mogu"a, kao i samo odnoenje robe.

Ukoliko kupac ne izvri obavezu preuzimanja isporuke, ili ako zadocni sa ispunjenjem ove obaveze,prodavac moe robu dati na uvanje tre"em licu i to na troak i rizik kupca.

Prodavac je u obavezi da kupcu ostavi naknadni primereni rok za preuzimanje isporuke, a ukoliko ni utom roku ne preuzme robu, prodavac moe uiniti dve stvari+

%. prodavac ima pravo da raskine ugovor, ukoliko je kupcu isporuio robu u svemu u skladu saugovorom, a postoji opravdana bojazan da kupac ne"e preuzeti robu.

:. prodavac moe izvriti prodaju robe radi pokri"a, to znai da on robu prodaje nekom tre"em licu iima pravo od kupca da zahteva razliku izmeu ugovorene cene i cene koju je dobio od tre"eg licana osnovu prodaje radi pokri"a

%A


15/38

Posebne v"se '"o!aje

Prodaja sa zadravanjem prava svojine

pactum reservati dominii

Prodaja sa zadravanjem prava svojine predstavlja takav vid ugovora o prodaji kod koga prodavaczadrava pravo svojine na prodatoj i predatoj stvari sve dok kupac ne isplati cenu u celosti.

$snovno odstupanje od klasinog ugovora o prodaji sastoji se u tome to aktom predaje stvari kupacne stie svojinu, ve" samo dravinu na stvari, a vlasnik ostaje prodavac sve do momenta isplate cene ucelosti.

$va vrsta prodaje podrazumeva da se cena ne ispla"uje istovremeno sa preuzimanjem stvari, ve" seobino ispla"uje ili u ratama ili u celini, ali nakon protoka odreenog vremena od dana predaje stvarikupcu.

/lauzula o zadravanju prava svojine u ugovoru se unosi radi obezbeenja potraivanja prodavcaprema kupcu, s obzirom da kupac koji nije vlasnik stvari ne moe pravno raspolagati sa tom stvari svedok ne isplati cenu u potpunosti. *o znai da prodavac moe sve do momenta isplate cenesvoinskom

tu4bom "ahtevati povra'a stvaribilo od kupca, bilo od tre"eg lica kod koga se stvar nae.

U trenutku kad cena bude ispla"ena u celosti, pravo svojine automatski prelazi na kupca. Za taj prelaznije potrebna izjava, niti bilo koji drugi akt prodavca.

5izik za sluajnu propast ili ote"enje stvari kod prodaje sa zadravanjem prava svojine snosi kupac,)to predstavla i"u"etak od op)teg pravilada ovaj rizik snosi vlasnik. Zakon je uinio ovaj izuzetak unameri da to vie motivie kupca da stvar uva i da se prema njoj paljivo ophodi.

Prodaja sa obronim otplatama cene

prodaja na rate

Prodaja sa obronim otplatama cene prodaja na rate predstavlja takav vid ugovora o prodaji kojim seprodavac obavezuje da preda kupcu odreenu pokretnu stvar i prenese mu pravo svojine na njoj, a kupacse obavezuje da cenu ispla"uje u pojedinim ratama, u pojedinim vremenskim razmacima.

$vaj oblik prodaje se razlikuje od prethodnog u tome to ovde dola"i do prenosa prava svoine aktompredae stvari, a od klasine prodaje razlikuje se po tome to se kupoprodajna cena ispla"uje u ratama.

@ obzirom da ova vrsta prodaje moe znaiti odreene zloupotrebe ukoliko je kupac fiziko lice,Zakon o obligacionim odnosima predvia posebno stroge uslove za zakljuenje ovog ugovora.

Zakon pre svega zahteva da ugovor, pod pretnjom nitavosti, sadri odreenje+O stvari i njene cene u prodaji za gotovoO ukupnog iznosa svih pojedinih rata, raunaju"i i onu koja je pla"ena u momentu zakljuenja

ugovora,O iznosa pojedinih rata i njihovog brojaO rokova njihovog pla"anja

Ugovor mora sadrati odredbu prema kojoj kupac moe odustati od ugovora ako to pismeno saoptiprodavcu u roku od tri dana od dana potpisivanja ugovora. $vog prava kupca se ne moe odre"i unapred.

*o su bitni elementi ugovora bez kojih bi ovaj ugovor bio nitav.

Pored toga, ovaj ugovor mora biti zakljuen u pismenoj formi, pod pretnjom nitavosti.

%?


16/38

/upac moe u svakom trenutku isplatiti preostale rate u celini, a suprotna odredba ugovora bilanitava.

Prema Zakonu o obligacionim odnosima, prodavac moe raskinuti ugovor+%. ako kupac padne u docnju sa poetnom otplatom:. posle isplate poetne otplate, prodavac moe raskinuti ugovor ako kupac padne u docnju sa

najmanje dve uzastopne otplate, koje predstavljaju najmanje osminu cene


17/38

UGOVORI O PRIVRE0NI4 US7UGA4A

U)ovo" o 'os"e!ovanj( ( &e#(na"o!no& '"o&e(

0e3inicija. Ugovor o posredovanju je takav ugovor o obavljanju privrednih usluga kojim se jednastrana > posrednik obavezuje da nastoji da nae i dovede u vezu sa drugom ugovornom stranom >nalogodavcem, lice koje bi s njim pregovaralo o zakljuenju odreenog ugovora, a nalogodavac seobavezuje da mu isplati odreenu naknadu, ako taj ugovor bude zakljuen.

4e#(na"o!ni ka"ake". Ugovor o posredovanju dobija meunarodni karakter ukoliko ugovornestrane pripadaju razliitim nacionalnim pravnim porecima.

P"avne ka"ake"isike.Ugovor o posredovanju je imenovanugovor jer je posebno regulisan Zakonom o obligacionim

odnosima.Ugovor o posredovanju je neformalanugovor jer je za njegovo zakljuenje dovoljna prosta saglasnost

volja. Posrednik je lice koje se profesionalno bavi izvravanjem tuih naloga, pa se smatra da je ugovor o

posredovanju zakljuen ukoliko posrednik odmah nije odbio ponudu.Ugovor o posredovanju naje"e se zakljuuje kao ugovor po pristupu, na osnovu optih uslovaposlovanja posrednikih kompanija, koje ove ugovore unapred pripremaju u vidu tampanih obrazaca.

Ugovor o posredovanju se po pravilu zakljuuje kao ugovor intuitu personaebudu"i da su linasvojstva posrednika od posebnog znaajna za ovu vrstu posla. *o znai da je posrednik duan da linoizvrava obaveze iz ovog ugovora. -zuzetno, ovaj ugovor moe biti zakljuen i bez obzira na linasvojstva ugovornika.

Ugovor o posredovanju je dvostrano oavezanugovor s obzirom da stvara uzajamne obavezeugovornih strana. Posredniki posao stvara dve vrste pravnih odnosa+ pravni odnos nalogodavac >

posrednik koji nastaje zakljuenjem ugovora o posredovanju i pravni odnos nalogodavac # tre"e lice kojinastaje izvrenjem ugovora o posredovanju i sastoji se u zakljuenju odreenog ugovora izmeu

nalogodavca i tre"eg lica koga je posrednik pronaao i doveo u vezu sa nalogodavcem.Pre zakljuenja ugovora o posredovanju moe se zakljuitipredugovorkojim se ugovorne strane

obavezuju da "e u odreenom roku zakljuiti glavni ugovor, ije su bitne elemente ve" odredile.

Bini ele&eni. 2itan element ugovora o posredovanju je odreenje predmeta ugovora, to znaiposlova na koje se posrednik obavezuje nalogodavcu.

V"se 'os"e!ovanja. U zavisnosti odpredmeta ugovora o posredovanju, posredovanje moe biti+trgovinsko, transportno, pomorsko, berzansko, bankarsko, i sl.

I$vo"i '"ava. U unutra)neizvore prava za ugovor o posredovanju ulaze Zakon o obligacionim

odnosima, Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, opti uslovi poslovanja porednikih kompanija iposlovni obiaji. Posebni meunarodni izvori za ovaj ugovor ne postoje, iako se na odnose koji nastajuizmeu posrednika i tre"eg lica analogno primenjuju pravila /onvencije o predstavljanju u materijimeunarodne prodaje robe iz %&0


18/38

Obave$e 'os"e!nika. Posrednik je duan traiti sa panjom dobrog privrednika priliku za zakljuenjeodreenog ugovora i ukazati na nju nalogodavcu. $n je duan posredovati u pregovorima i nastojati dadoe do zakljuenja ugovora, ako se na to posebno obavezao. Posrednik ne odgovara ako i pored

potrebne briljivosti ne uspe u svom nastojanju.Posrednik je duan obavestiti nalogodavca o svim okolnostima od znaaja za nameravani posao koje

su mu poznate ili su mu morale biti poznate.Posrednik u privredi duan je da vodi posredniki dnevnik, u njega ubelei bitne podatke o ugovoru

koji je zakljuen njegovim posredovanjem, kao i da izda potpisan izvod iz posrednikog dnevnikaposredniki list.Posrednik odgovara za tetu koju bi pretrpela jedna ili druga strana izmeu kojih je posredovao, a koja

bi nastala zbog toga to je posredovao za poslovno nesposobno lice za iju je nesposobnost znao ili jemogao znati, ili za lice za koje je znao ili morao znati da ne"e mo"i izvravati obaveze iz tog ugovora, iuopte za svaku tetu nastalu njegovom krivicom. Posrednik odgovara za tetu koja bi za nalogodavcanastala usled toga to je bez dozvole nalogodavca obavestio neko tre"e lice o sadrini posla, o

pregovorima ili o uslovima zakljuenog ugovora obaveza uvanja poslovne tajne.!alogodavac moe opozvati nalog za posredovanje u svakom momentu, ako se toga nije odrekao i pod

uslovom da opozivanje nije protivno naelu savesnosti u protivnom, duguje naknadu tete posredniku.!alogodavac nije duan da pristupi pregovorima za zakljuenje ugovora sa licem koje je posrednik

naao, niti da zakljui sa njim ugovor pod uslovima koje je saoptio posredniku, ali "e odgovarati za tetuako je postupio protivno naelu savesnosti.

P"ava 'os"e!nika. Posrednik ima pravo na naknadu proviziju i u sluaju kad ona nije ugovorena.8ko visina naknade nije ugovorena niti propisana optim uslovima poslovanja, primenjuje se uobiajenanaknada, a u odsustvu nje, visinu naknade odreuje sud, prema posrednikovom trudu i uinjenoj usluzi.

Ugovorenu posredniku naknadu sud moe sniziti na zahtev nalogodavca, ako nae da je preteranovisoka s obzirom na posrednikov trud i uinjenu uslugu. @nienje ugovorene naknade ne moe se traitiako je ispla"ena posredniku posle zakljuenja ugovora za koji je on posredovao.

Pravo na naknadu posrednik stie u momentu zakljuenja ugovora za koji je posredovao, ako drugaijenije ugovoreno dispozitivna odredba > mogu"e je na primer ugovoriti da posrednik stie pravo na

proviziju im dovede u vezu nalogodavca i tre"e lice, bez obzira "e oni zakljuiti ugovor ili ne.U sluaju nevanosti ugovora, posrednik ima pravo na proviziju ako mu uzrok nevanosti nije bio

poznat.Posrednik nema pravo na naknadu trokova uinjenih u izvrenju naloga, osim kad je to ugovoreno.

)eutim, ako mu je ugovorom priznato pravo na naknadu trokova, on ima pravo na tu naknadu i usluaju kad ugovor nije zakljuen.

Ukoliko drukije nije ugovoreno, posrednik koji je dobio nalog za posredovanje od obeju strana moezahtevati od svake strane samo polovinu posrednike naknade i naknadu polovine trokova, ako jenaknada trokova ugovorena.

4e"o!avno '"avo. /ad je ugovor o posredovanju meunarodnog karaktera, na njega se primenjujepravo koje su ugovorne strane odredile saglasno"u svojih volja > princip autonomije volje.U odsustvu sporazuma ugovornih strana, nae pravo usvojilo je kao supsidijarni kreterijum # pravo

mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo sedite odnosno prebivalite posrednika.Prema /onvenciji koja se primenjuje na ugovore o posredovanju i ugovore o zastupanju iz %&CC. koju

je potpisala i naa zemlja, merodavno je pravo mesta u kome je u trenutku zakljuenja ugovora posrednikimao svoje profesionalno sedite, odnosno > u nedostatku ovoga > svoje uobiajeno boravite.

8ko posrednik ima vie profesionalnih sedita, merodavno je pravo mesta sa kojim je posredovanjenajue povezano.

%0


19/38

U)ovo" o &e#(na"o!no& ")ovinsko& $as('anj(

0e3inicija. Ugovor o trgovinskom zastupanju je takav ugovor o obavljanju privrednih usluga kojim sejedna ugovorna strana > zastupnik agent obavezuje da, uz naknadu, zakljuuje u ime i za raun drugeugovorne strane > nalogodavca komitenta ugovore sa tre"im licima.

4e#(na"o!ni ka"ake". Ugovor o zastupanju dobija meunarodni karakterukoliko sadri neki od

elemenata inostranosti.

P"avne ka"ake"isike.Ugovor o posredovanju je imenovanugovor jer je posebno regulisan Zakonom o obligacionim

odnosima.Ugovor o posredovanju jeformalanugovor jer Zakon o obligacionim odnosima predvia da mora biti

zakljuen u pismenoj formi. -ako je zastupnik lice koje se profesionalno bavi izvravanjem tuih naloga,on se, zbog zahteva pismene forme ne moe zakljuiti "utanjem zastupnika.

Ugovor o posredovanju naje"e se zakljuuje kao ugovor po pristupu, na osnovu optih uslovaposlovanja zastupnikih kompanija, koje ove ugovore unapred pripremaju u vidu tampanih obrazaca.

Ugovor o posredovanju se po pravilu zakljuuje kao ugovor intuitu personaebudu"i da su lina

svojstva zastupnika od posebnog znaajna za ovu vrstu posla. *o znai da je zastupnik duan da linoizvrava obaveze iz ovog ugovora. -zuzetno, ovaj ugovor moe biti zakljuen i bez obzira na linasvojstva ugovornika.

Ugovor o posredovanju je dvostrano oavezanugovor s obzirom da stvara uzajamne obavezeugovornih strana. Zastupniki posao stvara tri vrste pravnih odnosa+ pravni odnos izmeu nalogodavca izastupnika koji nastaje zakljuenjem ugovora o zastupanju3 pravni odnos izmeu zastupnika i tre"eg licasa kojim zastupnik zakljuuje ugovor u ime i za raun nalogodavca3 pravni odnos izmeu nalogodavca itre"eg lica sa kojim je nalogodavac preko zastupnika zakljuio ugovor.

Pre zakljuenja ugovora o posredovanju moe se zakljuitipredugovorkojim se ugovorne straneobavezuju da "e u odreenom roku zakljuiti glavni ugovor, ije su bitne elemente ve" odredile.

Bini ele&eni. 2itan element ugovora o trgovinskom zastupanju je odreenje predmeta ugovora, toznai poslova na koje se zastupnik obavezuje nalogodavcu.

I$vo"i '"ava. U unutranje izvore prava za posao trgovinskog zastupanja ulaze Zakon o obligacionimodnosima, uredbe i drugi propisi koje se odnose na zastupanje stranih lica u zemlji, opti uslovi

poslovanja zastupnikih kompanija, poslovni obiaji. !a meunarodnom planu, trgovinsko zastupanjeregulisano je /onvencijom o predstavljanju u materiji meunarodne prodaje robe iz %&0


20/38

prodaju strane robe i obezbeenje rezervnih delova, potronog materijala i pribora neophodnog zatehniko odravanje tih proizvoda.

O -skljuivi zastupnik, ovla"en na zastupanje celog proizvodnog programa jednog nalogodavca ikonkurentni zastupnik > nekoliko zastupnika je ovla"eno na zastupanje celog proizvodnog

programa jednog nalogodavca. 6eneralni zastupnik je, po pravilu i iskljuivi zastupnik.O U zavisnosti od predmeta zastupanja, postoje razliite vrste zastupnika > berzanski agenti,

pomorski agenti, agenti u turizmu, i sl.

P"ava i obave$e $as('nika. Zastupnik je duan da se stara o interesima nalogodavca i da u svimposlovima koje preduzima postupa sa panjom dobrog privrednika. Pri tome, duan je da se driuputstava koja mu je dao nalogodavac.

$n je duan da nalogodavcu daje sva potrebna obavetenja o trinoj situaciji, naroito ona koja su odznaaja za svaki pojedini posao.

Zastupnik je duan da uestvuje po uputstvima nalogodavca pri zakljuivanju poslova do njihovogpotpunog okonanja.

$n je obavezan da uva poslovne tajne svog nalogodavca za koje je doznao u vezi sa poverenimposlom i odgovara ako ih iskoristi ili ih drugom otkrije i posle prestanka ugovora o trgovinskomzastupanju.

Po prestanku ugovora o trgovinskom zastupanju, zastupnik je duan vratiti nalogodavcu sve stvari kojemu je ovaj predao na upotrebu za vreme trajanja ugovora.

;edan zastupnik ne moe bez pristanka nalogodavca preuzeti obavezu da na istom podruju i za istuvrstu posla radi za drugog nalogodavca.

P"ava i obave$e nalo)o!avca.!alogodavac je duan da zastupniku isplati naknadu za ugovore kojeje zastupnik zakljuio.

Prema Zakonu o obligacionim odnosima, ukoliko izmeu ugovornih strana nije drukije ugovoreno,zastupnik stie pravo na naknadu kad ugovor bude izvren ali mu to pravo pripada i kad ugovor ostaneneizvren, ako je do toga dolo iz uzroka koji je na strani nalogodavca dispozitivna odredba.

8ko iznos naknade nije odreen ugovorom ili tarifom, zastupnik ima pravo na uobiajenu naknadu.8ko je u konkretnom sluaju naknada nesrazmerno velika prema uinjenoj usluzi, sud je moe na

zahtev nalogodavca sniziti na pravian iznos.Zastupnik ima pravo na naknadu trokova koji proizilaze iz redovnog vrenja njegovih poslova, ako

drukije nije ugovoreno.$n ima pravo i na naknadu posebnih trokova koje je uinio u korist nalogodavca, ili po njegovom

nalogu./ad je za obavljanje zastupnikih poslova zastupniku potreban odreeni materijal ili odreena

dokumentacija, nalogodavac je duan da mu to stavi na raspolaganje.!alogodavac moe imati na istom podruju za istu vrstu posla vie zastupnika.

4e"o!avno '"avo. /ad je ugovor o zastupanju meunarodnog karaktera, na njega se primenjujepravo koje su ugovorne strane odredile saglasno"u svojih volja > princip autonomije volje.U odsustvu sporazuma ugovornih strana, nae pravo usvojilo je kao supsidijarni kreterijum # pravo

mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo sedite odnosno prebivalite zasupnika.Prema /onvenciji koja se primenjuje na ugovore o posredovanju i ugovore o zastupanju iz %&CC,

merodavno je pravo mesta u kome je u trenutku zakljuenja ugovora zastupnik imao svoje profesionalnosedite, odnosno > u nedostatku ovoga > svoje uobiajeno boravite.

8ko zastupnik ima vie profesionalnih sedita, merodavno je pravo mesta sa kojim je zastupanjenajue povezano.

:1


21/38

U)ovo" o ko&ision( ( &e#(na"o!no& '"o&e(

0e3inicija. Ugovor o komisionu je takav ugovor o obavljanju privrednih usluga u kome se jednaugovorna strana > komisionar, obavezuje da u svoje ime a za raun svog komitenta, zakljui neki

privredni ugovor, a druga ugovorna strana > komitent nalogodavac se obavezuje da za to plati odreenunaknadu proviziju.

4e#(na"o!ni ka"ake". Ugovor o komisionu dobija meunarodni karakter onda kad ugovorne straneimaju sedita na teritoriji razliitih drava.

P"avne ka"ake"isike.Ugovor o komisionu je imenovanugovor jer je posebno regulisan Zakonom o obligacionim odnosima.Ugovor o komisionu je neformalanugovor jer je za njegovo zakljuenje dovoljna prosta saglasnost

volja. /omisionar je lice koje se profesionalno bavi izvravanjem tuih naloga, pa se smatra da je ugovoro komisionu zakljuen ukoliko komisionar odmah nije odbio ponudu.

Ugovor o komisionu naje"e se zakljuuje kao ugovor po pristupu, na osnovu optih uslovaposlovanja komisionara, koji ove ugovore unapred pripremaju u vidu tampanih obrazaca.

Ugovor o komisionu se po pravilu zakljuuje kao ugovor intuitu personaebudu"i da su linakomisionara od posebnog znaajna za ovu vrstu posla. *o znai da je komisionar duan da lino izvravaobaveze iz ovog ugovora. -zuzetno, ovaj ugovor moe biti zakljuen i bez obzira na lina svojstvaugovornika.

Ugovor o komisionu je dvostrano oavezanugovor s obzirom da stvara uzajamne obaveze ugovornihstrana.

!a osnovu ugovora o komisionu nastaju tri vrste pravnih odnosa+O odnos komitent > komisionar koji se zasniva zakljuenjem ugovora o komisionu3O odnos komisionar > tre"e lice. Za razliku od trgovinskog zastupnika, komisionar je ugovorna strana

u oba ugovora > i u ugovoru o komisionu i u ugovoru koji, u izvrenju komisionog ugovora, onzakljuuje u svoje ime sa tre"im licem. $dnos komisionar > tre"e lice odreen je vrstom ugovorakoji je komisionar zakljuio u svoje ime, a za raun komitenta ako je to npr. ugovor o prodaji,onda se na odnos komisionar > tre"e lice primenjuju pravila relevantna za prodaju, dok se na odnoskomitent#komisionar primenjuju pravila relevantna za komision 3

O odnos komitent > tre"e lice. 4irektni odnos izmeu komitenta i tre"eg lica pri izvrenjukomisionog posla uspostavlja se samo u izuzetnim sluajevima. *ako npr. u sluaju steajakomisionara, komitent moe zatevati izdvajanje iz steajne mase stvari koje je predao komisionaruradi prodaje za njegov raun, kao i stvari koje je komisionar nabavio za njegov raun. Pored toga, usluaju steaja komisionara, komitent moe direktno tuiti tre"e lice > dunika komisionara, radinamirenja potraivanja.

Pre zakljuenja ugovora o komisionu moe se zakljuitipredugovorkojim se ugovorne strane

obavezuju da "e u odreenom roku zakljuiti glavni ugovor, ije su bitne elemente ve" odredile.Bini ele&eni. 2itan element ugovora o komisionu je odreenje predmeta ugovora, to znai poslova

na koje se komisionar obavezuje komitentu.

I$vo"i '"ava. U unutranje izvore prava za posao komisiona ulaze Zakon o obligacionim odnosima,opti uslovi poslovanja zastupnikih kompanija, poslovni obiaji. !a meunarodnom planu, na komisionse analogno primenjuju odredbe /onvencije o predstavljanju u materiji meunarodne prodaje robe iz%&0


22/38

U sluaju trgovinskog zastupanja, ugovor zakljuen preko zastupnika direktno obavezuje nalogodavcakoji je ugovorna strana ovog ugovora i tre"e lice. !asuprot tome, komisionar istupa u svoje ime iugovor koji on zakljui u izvrenju komisionog posla neposredno obavezuje njega komitenta i tre"e lice.U takvoj konstrukciji posla, komitent esto ostaje prikriven nepoznat tre"em licu.

Za razliku od evropskog kontinentalnog prava, anglosaksonsko pravo ne ini razliku izmeu ugovora opsredovanju, ugovora o zastupanju i ugovora o komisionu, ve" sve ove poslove obuhvata jedinstvenihinstitutom agenc$.Prema ovoj koncepciji, osnovni kriterijum za razlikovanje razliitih vrsta agenture

jeste pitanje za iji raun istupa agent. 8ko agent istupa za raun svog nalogodavca, uspostavlja sedirektna veza izmeu nalogodavca i tre"eg lica. U tim okvirima, mogu"e su tri situacije+% kad agent tre"em licu otkrije i ime i postojanje nalogodavca > disclosed agenc5 with named

principal;

: kad agent otkrije tre"em licu samo postojanje ali ne i ime principala > disclosed agenc5 with anunnamed principal;

undisclosed agenc5$

V"se ko&isiona.O $bini komision i komision Jstar del credereG. /od obinog komisiona, komisionar odgovara

samo za savestan izbor tre"eg lica sa kojim zakljuuje ugovor panja dobrog strunjaka./omisionar ne odgovara za izvrenje obaveze tre"eg lica jer je re o obligaciji sredstva, a neobligaciji cilja. /od komisiona Jstar del credereG, komisionar komitentu garantuje izvrenjeobaveze od strane tre"eg lica npr. komisionar > prodavac garantuje da "e tre"e lice isplatiti cenu,to podrazumeva pojaanu odgovornost ali i ve"u proviziju komisionara.

O Prodajni komision, kod koga se komisionar obavezuje da u svoje ime a za raun komitenta prodatre"em licu komitentovu robu ili hartije od vrednosti. Posebnu vrstu prodajnog komisiona

predstavlja konsignaciona prodaja, gde se komisionar#konsignator, pored ostalog, obavezuje i darobu svog komitenta#konsignanta uva na svom konignacionom skladitu.

O /upovni komision, kod koga se komisionar obavezuje da u svoje ime a za raun komitenta kupineku robu ili hartije od vrednosti.

O /omision u transportu, kod koga se komisionar obavezuje da u svoje ime a za raun komitentazakljui ugovor o prevozu sa prevoziocem. U najve"em broju pravnih sistema, ova vrsta ugovora

predstavlja samostalni pravni posao > ugovor o pediciji.O U zavisnosti od predmeta komisiona, postoje razliite vrste komisionih poslova kao npr+ turistiki,

berzanski, bankarski, carinski, i sl.

P"ava i obave$e ko&isiona"a. $snovna obaveza komisionara jeste izvrenje komisionog naloga, tj.zakljuenje ugovora iz predmeta komisionog posla.

Pri izvrenju ove obaveze komisionar je duan da postupa sa panjom dobrog privrednika./ako je re o obligaciji sredstva, on ne odgovara ako, i pored uloene potrebne panje, ne uspe da

zakljui ugovor sa tre"im licem ili ako tre"e lice ne izvri svoje ugovorne obaveze, osim ako je ugovorenadel credere klauzula.

$n je duan da uloi panju dobrog privrednika i prilikom izbora tre"eg lica sa kojim "e zakljuitiugovor.

!alozi komitenta komisionaru mogu biti limitativnicena ispod koje roba ne sme da se proda ili cenaiznad koje roba ne sme da se kupi, u kom sluaju komisionar ne sme od naloga odstupiti, osim ukolikose sa tim odstupanjem ne saglasi komitent.

*i nalozi mogu biti indikativni, u kom je sluaju komisionar ovla"en da od istih odstupi, ako tozahtevaju nalau interesi komitenta npr. kupvina robe po povoljnijoj ceni.

!alozi komitenta mogu biti ifakultativniuputstveni, koji predstavljaju samo okvirna uputstva

komisionaru Qprodaj najpovoljnijeR, Qkupi najjeftinijeR, i sl. pri emu komisionar uvek mora voditirauna o interesima komitenta.

::


23/38

8ko je posao zakljuen pod uslovima nepovoljnijim od naloga komitenta, smatra se da je komisionarneovla"eno postupao, pa komitent moe odbiti da prihvati zakljueni posao, ako o tome odmah obavestikomisionara i ako komisionar ne prihvati da komitentu naknadi razliku i prouzrokovanu tetu.

8ko je posao zakljuen pod uslovima povoljnijim od naloga komitenta, sva postignuta korist pripadakomitentu, s obzirom da kmisionar istupa za njegov raun. U takvom sluaju, komisionar ima pravo nauve"anu proviziju, srazmerno trudu i posebnoj strunosti.

/omisionar je duan uvati poverenu robu sa panjom dobrog privrednika.$n odgovara i za sluajnu propast ili ote"enje robe ako je nije osigurao, a prema nalogu je bio duanto uiniti.

Prilikom preuzimanja robe od prevozioca koju mu je poslao komitent, komisionar je duan utvrditinjeno stanje i bez odlaganja izvestiti komitenta o danu prispe"a robe, kao i o vidljivim ote"enjima ilimanjku, inae odgovara za tetu koja bi zbog tog proputanja nastala za komitenta.

/omisionar je duan da preduzme sve potrebne mere radi ouvanja prava komitenta prema tre"em licuprigovor prodavcu za materijalne nedostatke robe, na primer.

/omisionar je duan obavestiti komitenta o svim promenama na robi zbog kojih bi ona mogla izgubitiod svoje vrednosti, a ako nema vremena za ekanje njegovih uputstava, u sluaju znatnijeg ote"enjarobe, komisionar je duan prodati robu na najpogodniji nain.

/omisionar je duan da uva poslovnu tajnu komitenta koju je doznao u vezi sa obavljanjemkomisionog posla.

/omisionar je duan saoptiti komitentu sa kojim je licem zakljuio posao koji mu je komitentpoverio.

/omisionar je duan poloiti raun komitentu o obavljenom poslu, bez nepotrebnog odlaganja, duanje predati komitentu sve to je primio na osnovu izvrenog posla za njegov raun i duan je na komitentapreneti potraivanja i ostala prava koja je stekao prema tre"em licu sa kojim je zakljuio posao.

/omisionar ima zakonsko pravo zaloge na stvarima koje su predmet ugovora o komisionu dok su unjegovoj dravini ili u dravini tre"eg lica koje iz dri za njega, ili dok ima u dravini dokumenta pomo"ukojih moe raspolagati tim stvarima.

Obave$e ko&iena. /omitent je duan da isplati komisionaru naknadu kad bude izvren posao koji jekomisionar obavio, ako i ako izvrenje posla bude spreeno nekim uzrokom za koji odgovara komitent.

8ko ne doe do izvrenja zakljuenog posla iz uzroka za koji ne odgovaraju ni komisionar nikomitent, komisionar ima pravo na odgovaraju"u naknadu za svoj trud.

/omisionar koji je neverno postupao prema komitentu gubi pravo na naknadu npr.zaraunavao viucenu kod kupovnog komisiona ili niu cenu kod prodajnog.

8ko iznos naknade nije odreen ni ugovorom ni tarfom, komisionaru pripada naknada prema

obavljenom poslu i postignutom rezultatu.8ko je u konkretnom sluaju naknada nesrazmerno velika prema obavljenom poslu i postignutomrezultatu, sud je moe, na zahtev komitenta, sniziti na pravian iznos.

/omisionar ima pravo na naknadu trokova koji su mu bili potrebni za izvrenje komisiongo naloga,sa kamtaom, od dana kada su uinjeni.

/omitent je duan dati komisionaru posebnu naknadu za upotrebu njegovih skladita i transportnihsredstava, ako ona nije obuhva"ena naknadom za izvrenje poslova.

4e"o!avno '"avo. /ad je ugovor o komisionu meunarodnog karaktera, na njega se primenjujepravo koje su ugovorne strane odredile saglasno"u svojih volja > princip autonomije volje.

U odsustvu sporazuma ugovornih strana, nae pravo usvojilo je kao supsidijarni kreterijum # pravo

mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo sedite odnosno prebivalite komisionara.Prema /onvenciji koja se primenjuje na ugovore o posredovanju i ugovore o zastupanju iz %&CC,merodavno je pravo mesta u kome je u trenutku zakljuenja ugovora komisionar imao svoje

profesionalno sedite.

:


24/38

FINANSIJSKI 7I2ING

2akonska "e)(laiva 3inansijsko) li$in)a

Posao finansijskog lizinga u 5epublici @rbiji regulisan je Zakonom o finansijskom lizingu koji jeusvojen :C. maja :11


25/38

Ekono&ski $naaj 3inansijsko) li$in)a

Kinansijski lizing, kao posao novijeg datuma koji u =vropu dolazi iz @84 krajem pedesetih godinadvadesetog veka, postao je iroko prihva"en i esto primenjivan posao, prilagoen potrebama savremenog

poslovnog prometa. 5azlozi takve SpopularnostiS i ekspanzije finansijskog lizinga u poslovnom svetuogledaju se, bez sumnje, u ekonomskim prednostima koje ovaj posao podrazumeva za subjekte koji unjemu uestvuju.

Za primoaca lizinga, on predstavlja mogu"nost pribavljanja opreme bez ulaganja sopstvenog kapitalaili uzimanja kredita. Znaajna pogodnost za primaoca lizinga ogleda se i u injenici da, po prestankuugovora o finansijskom lizingu, on ima pravo da se opredeli za jednu od tri opcije+ a da predmet lizingavrati davaocu lizinga esto primalac lizinga nema interes da trajno zadri predmet lizinga3 b da predmetlizinga otkupi obino je re o simbolinoj ceni s obzirom da se uraunava ukupno pla"eni iznos na imelizing naknade3 c da produi ugovor o finansijskom lizingu nekad primaocu lizinga vie odgovara da

predmet lizinga zadri u svojstvu primaoca lizinga nego u svojstvu vlasnika.

Za davaoca lizinga, finansijski lizing je povoljan s obzirom da zadrava pravo svojine na predmetulizinga, te ne snosi rizike karakteristine za poverioca koji odobrava kredit. U tom kontekstu, treba imati u

vidu i injenicu da je u naem pravnom sistemu realizacija hipoteke, kao najznaajnijeg oblika zalonogprava, u velikoj meri oteana zbog nesreenog stanja zemljinih knjiga s jedne i sporog i kompleksnogpostupka izvrenja s druge strane.

-z tih razloga, sve do sve do sprovoenja sveobuhvatne reforme sistema obezbeenja u naoj zemlji,finansijski lizing "e predstavljati znaajan instrument finansiranja, kako zbog ekonomskih prednosti kojeonper sepodrazumeva, tako i zbog injenice da ne pretpostavlja odobravanje kredita, koje po definicijimora biti adekvatno obezbeeno.

Kinansijski lizing pogodan je i za isporuioca, za koga ovaj posao predstavlja izvor kontinuiraneprodaje pouzdanom kupcu pod, po pravilu, povoljnim uslovima.

U tim okvirima, uspostavljanjem odgovaraju"eg pravnog okvira za posao finansijskog lizinga,obezbeuje se stvaranje zdrave konkurencije na tritu finansijskih usluga, proirenje kapitalnihinvesticija, razvoj privrednih subjekata, a posebno malih i srednjih preduze"a, ve"a efikasnost u

poslovnom prometu, poboljanje kvaliteta proizvoda i proizvodnje uopte, to sve zajedno doprinosioivljavanju privrede i njenom ubrzanom razvoju.

:?


26/38

0e3inicija 'osla 3inansijsko) li$in)a

Zakonom o finansijskom lizingu data je definicija posla finansijskog lizinga l.:., ime je ovaj posaou srpskom pravnom sistemu dobio svoje precizno pravno odreenje.

Prema Zakonu, HPosao finansijskog lizinga je posao u kome davalac lizinga+%. sa isporuiocem predmeta lizinga odreenim od strane primaoca lizinga zakljuuje ugovor na

osnovu koga stie pravo svojine na predmetu lizinga, prema specifikaciji primaoca lizinga i poduslovima koje, ukoliko se odnose na interese primaoca lizinga, odobrava primalac lizinga ugovoro isporuci3

:. sa primaocem lizinga zakljuuje ugovor o finansijskom lizingu kojim se obavezuje da na primaocalizinga prenese ovla"enje dranja i kori"enja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, a primalaclizinga se obavezuje da mu za to pla"a ugovorenu naknadu u ugovorenim ratamaG.

U sutini, re je o dva ugovora > ugovoru o isporuci i ugovoru o finansijskom lizingu koji svojomuzajamnom povezano"u ine celinu posla finansijskog lizinga. $vako odreen pojam posla finansijskoglizinga predstavlja iroku pravnu formulu koja obuhvata razliite oblike ovog posla koji esto

podrazumevaju i razliite pravne reime ali kojima ipak dominiraju odreene zajednike karakteristike

koje otvaraju mogu"nost formulisanja jedne ovakve definicije.

*e karakteristike ogledaju se, pre svega, u trodimenzionalnom odnosu koji finansijski lizing uvekpodrazumeva, a koji se ogleda u postojanju tri subjekta posla+ davaoca lizinga, primoca lizinga iisporuioca, kao i u pravilu da se naknada koju primalac lizinga pla"a davaocu lizinga za kori"enje

predmeta lizinga lizing naknada utvruje prvenstvenim uzimanjem u obzir amortizacije celine ilinajbitnijeg dela vrednosti predmeta lizinga.

$ve dve osobenosti u svojoj simbiozi predstavljaju osnovna obeleja koja finansijski lizingpodrazumeva, istovremeno ine"i kljune take razgranienja posla finansijskog lizinga od drugih srodnihpravnih poslova.

U okviru trodimenzionalnog odnosa subjekata finansijskog lizinga, davalac lizinga zakljuuje dvaugovora > ugovor o isporuci i ugovor o finansijskom lizingu.

U)ovo" o is'o"(ci. Ugovor o isporuci je ugovor koji davalac lizinga zakljuuje sa isporuiocemproizvoaem koga je izabrao primalac lizinga, prema specifikaciji izraenoj od strane primaoca lizingai pod uslovima koje, ukoliko se odnose na interese primaoca lizinga, odobrava primalac lizinga, a naosnovu koga davalac lizinga stie pravo svojine na predmetu lizinga.

-ako je, po pravilu, re o prodaji, ovaj ugovor u Zakonu je oznaen kao ugovor o isporucipolaze"i presvega od toga da se izmeu davaoca lizinga i isporuioca, umesto prodaje, moe uspostaviti i neki drugiugovorni odnos koji podrazumeva potpuno pravno raspolaganje predmetom lizinga, a u kome davalaclizinga, pod uslovima predvienim ovim Zakonom, stie pravo svojine na predmetu lizinga na primer

ugovor o razmeni.

-pak, nezavisno od naziva, ono to predstavlja specifinost ovog ugovora u odnosu na TklasianTdvostrani ugovorni odnos jeste injenica da on podrazumeva odreeno ue"e tre"eg lica > primaocalizinga, koji nije ugovorna strana ugovora o isporuci. $no se ogleda u tome to primalac lizinga, po

pravilu, odreuje isporuioca sa kojim "e davalac lizinga zakljuiti ugovor, sainjava specifikaciju premakojoj davalac lizinga pribavlja predmet lizinga od isporuioca i najzad, odobrava one uslove ugovora oisporuci koji se odnose na njegove interese u svojstvu primaoca lizinga.

$vo ue"e primoca lizinga u ugovornom odnosu koji nastaje izmeu davaoca lizinga i isporuioca,logina je posledica specifine prirode posla finansijskog lizinga, u kome se davalac lizinga, po pravilu,

javlja samo kao finansijer posla. /ao takav, on de factone ulazi u pitanja izbora proizvoaa, vrste,koliine i kvaliteta opreme koja je predmet finansijskog lizinga, kao ni njene isporuke osim akougovorom nije predvieno da on vri isporuku predmeta lizinga.

:E


27/38

-z tih razloga, primalac lizinga, po pravilu, odobrava one klauzule ugovora o isporuci koje se odnosena vrstu, koliinu i kvalitet opreme koja je predmet lizinga, nain, vreme i mesto isporuke predmetalizinga ako ugovorom nije predvieno da iporuku vri davalac lizinga, kao i druge klauzule ija jesadrina vezana za ugovor o finansijskom lizingu koji on zakljuuje sa davaocem lizinga.

@ druge strane meutim, primalac lizinga ne moe ulaziti u one klauzule ugovora o isporuci koje imajuTistoT inter partesdejstvo i odnose se iskljuivo na uzajamna prava i obaveze ugovornih strana ovogugovora na primer, uslovi pod kojima davalac lizinga stie pravo svojine na predmetu lizinga.

U)ovo" o 3inansijsko& li$in)(. Ugovor o finansijskom lizingu je ugovor koji davalac lizingazakljuuje sa primaocem lizinga i kojim se obavezuje da na primaoca lizinga prenese ovla"enje dranja ikori"enja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, a primalac lizinga se obavezuje da mu za to pla"augovorenu naknadu u ugovorenim ratama.

@pecifina priroda posla finansijskog lizinga ini da ugovor o finansijskom lizingu, na isti nain kao iugovor o isporuci, raa izvesne pravne posledice koje predstavljaju odstupanja od pravila o inter partesdejstvuugovora, proteu"i svoje dejstvo i na tre"e lice > isporuioca, koje nije strana u ovom ugovornomodnosu.

!ajznaajnija od njih ogleda se u tome to za materijalne nedostatke predmeta lizinga, ako drukijenije ugovoreno, primaocu lizinga ne odgovara davalac lizinga koji je druga ugovorna strana ugovora ofinansijskom lizingu, ve" isporuilac koji se sa primaocem lizinga ne nalazi u ugovornom odnosu l.%E..

-pak, ovo opte pravilo poznaje tri znaajna izuzetka.

O Prvi se odnosi na injenicu da je pomenuta odredba dispo"itivnog karaktera, to znai da "e se onaprimeniti samo ukoliko drukije nije ugovoreno. *im putem, ugovornim stranama se ostavlja slobodada ovo pitanje urede saglasno"u svojih volja, to "e u praksi naje"e i biti sluaj.

O 4rugi izuzetak odnosi se na pravna sredstva koja primalac lizinga u sluaju materijalnih nedostatakamoe upotrebiti prema isporuiocu. Prema Zakonu o obligacionim odnosima, kupac koji je

blagovremeno i uredno obavestio prodavca o materijalnom nedostatku moe+% zahtevati uklanjanje nedostatka ili predaju druge stvari bez nedostatka ispunjenje ugovora3: zahtevati snienje cene3


28/38

U pogledu obaveza ugovornih strana ugovora o finansijskom lizingu koja imaju isto inter partesdejstvo, sam pojam ugovora o finansijskom lizingu ukazuje na osnovnu obavezu davaoca lizinga da

prenese ovla"enje dranja i kori"enja odreene pokretne nepotrone stvari na primoca lizinga, kako biovaj mogao da je upotrebljava za ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu koja se ispla"uje uugovorenim ratama.

Pored obaveze prenosa ovla"enja, davalac lizinga obavezan je da prui zatitu primoacu lizinga odpravnih nedostataka predmeta lizinga, tj. da mu omogu"i neometanu dravinu predmeta lizinga.

@ druge strane, primalac lizinga, za korist koju ugovorom o finansijskom lizingu dobija, duan je dadavaocu lizinga prui odgovaraju"u naknadu, koja se u ovom posluper definitionemispla"uje u ratama ito je njegova osnovna ugovorna obaveza. Pored toga, on je duan da predmet lizinga preuzme na nain, uvreme i na mestu predvienom ugovorom, nezavisno od toga da li isporuku vri isporuilac ili pak,davalac lizinga.

/ako ugovor o finansijskom lizingu primaoca lizinga ovla"uje da predmet lizinga koristi za odreenovreme, pretpostavlja se i njegova obaveza da taj predmet koristi onako kako je to ugovorom bilo

predvieno ili kako proizilazi iz namene same stvari, da se prema njemu ophodi sa panjom dobrogprivrednika, odnosno dobrog doma"ina, kao i da ga odrava u ispravnom stanju i vri potrebne popravkena njemu.

Poto prestane ugovor o finansijskom lizingu, primalac lizinga je duan da davaocu lizinga vratipredmet lizinga, s obzirom da se ovim ugovorom ne prenosi pravo svojine, ve" samo ovla"enje dranja ikori"enja i to za odreeno vreme.

-pak, re je o dispozitivoj normi s obzirom da je Zakon ugovornim stranama ostavio slobodu dapredvide pravo primaoca lizinga da, po prestanku ugovora, otkupi predmet lizinga ili produi ugovor ofinansijskom lizingu > tzv. pravo opcije.

!ajzad, u najve"em broju sluajeva, obaveza osiguranja predmeta lizinga je na strani primaoca lizinga,iako se ugovorom moe drukije predvideti.

:0


29/38

Ra$)"anienje o! s"o!ni% '"avni% 'oslova

U uporednom pravu ne postoji jedinstven stav u pogledu klasifikacije razliitih vrsta lizing poslova,kako u sutinskom, tako i u terminolokom smislu, to esto dovodi do nerazumevanja, pa i ak ikonfuzije pri njihovom teorijskom objanjenju.

!aje"e dileme javljaju se u pogledu razgranienja finansijskog lizinga od+ prodaje sa zadravanjemprava svojine, prodaje sa obronim otplatama cene i zakupa odnosno posla koji se u praksi esto oznaava

kao operativni ili direktni lizing.$dreenja se razlikuju ne samo od zemlje do zemlje, ve" i u okviru iste zemlje, ono to se u jednomzakonu graanskopravne prirode smatra finansijskim lizingom, u drugom zakonu poreskog iliraunovodstvenog karaktera, moe se smatrati operativnim lizingom, zakupom, i sl. $vakva situacija je u

potpunosti razumljiva, imaju"i u vidu da je re o poslu koji ne spada u red klasinih ugovora kojegraanski zakonici evropskih zemalja poznaju i ureuju.

-pak, od brojnih razliitosti i manje tipinih oblika, u praksi meunarodnog poslovnog prometaizdvojile su se odreene opte karakteristike ovog posla, na osnovu kojih se sa sigurno"u moe zakljuitida predstavljaju determinante koje odreuju posebnost i prirodu posla finansijskog lizinga.

*e karakteristike ogledaju se, kao to je reeno, u trodimenzionalnom odnosu koji finansijski lizing

nuno podrazumeva, kao i u pravilu da se lizing naknada utvruje prvenstvenim uzimanjem u obziramortizacije celine ili najbitnijeg dela vrednosti predmeta lizinga.

*akav stav iroko je prihva"en u teoriji i praksi uporednog prava i usvojen u U!-45$-* /onvenciji omeunarodnom finansijskom lizingu.

Kinansijski lizing razlikuje se od prodaje sa zadravanjem prava svojine pre svega po tome to seklauzula o zadravanju prava svojine na strani prodavca ugovara radi obezbeenja prodavevih

potraivanja prema kupcu./ad kupac isplati cenu u celosti, on automatski postaje vlasnik stvari koja je predmet prodaje.

!asuprot tome, finansijski lizing ne podrazumeva automatski prenos prava svojine na primaocalizinga.

U okviru ovog posla moe se ugovoriti da "e po prestanku ugovora o finansijskom lizingu primalaclizinga otkupiti predmet lizinga, meutim to je samo jedna od mogu"ih opcija koje stoje na raspolaganju

primaocu lizinga.Pored toga, za razliku od prodaje sa zadravanjem prava svojine, otkup predmeta finansijskog lizinga

ne ugovara se radi obezbeenja davaoca lizinga.

Kinansijski lizing se razlikuje od prodaje sa obronim otplatama cene pre svega po tome to kod ovevrste prodaje kupac postaje vlasnik u momentu kada mu je stvar predata, to kod finansijkog lizinga nijesluaj.

Kinansijski lizing razlikuje se od posla koji se u praksi oznaava kao operativni ili direktni li"ingpresvega po tome to operativni lizing podrazumeva samo dve strane > davaoca lizinga koji je istovremeno iisporuilac, i primaoca lizinga.

Ugovorne strane zakljuuju ugovor kojim se davalac lizinga obavezuje da preda odreenu stvarprimaocu lizinga na upotrebu, a primalac lizinga se obavezuje da mu za to pla"a odreenu naknadu.

U ovom sluaju, s obzirom da su isporuilac i davalac lizinga isto lice, nema tre"eg subjekta posla, ve"je re o ugovornom odnosu koji proizvodi klasino inter partesdejstvo.

Pored toga, u ovoj vrsti posla, amortizacija vrednosti predmeta lizinga po pravilu ne predstavljaprimarni kriterijum pri utvrenju lizing nakande.

!ajzad, mogu"nost ugovaranja prenosa prava svojine na predmetu lizinga sa davaoca lizinga naprimaoca lizinga po isteku ugovora, nije od uticaja na razgranienje finansijskog lizinga od operativnog,

budu"i da obe vrste posla podrazumevaju mogu"nost unoenja takve klauzule u ugovor.

:&


30/38

-z ovakvog odreenja operativnog lizinga proistie zakljuak da ovaj posao, po svojoj prirodi i bitnimkarakteristikama, ispunjava sva obeleja"akupa, te da de facto ne predstavlja nita drugo do ugovor ozakupu odnosno jedan od njegovih modifikovanih oblika, to se odreuje u zavisnosti od sadrine svakogkonkretnog posla.

U pravnom sistemu @rbije, ugovor o zakupu regulisan je Zakonom o obligacionim odnosima.

Upravo u svetlu tih injenica treba traiti odgovor na pitanje zbog ega Zakon o finansijskom lizingu

ne regulie i Soperativni lizingS.*okom izrade ovog Zakona, takva pitanja esto su postavljana iz krugova poslovne prakse, to jerazumljivo, imaju"i u vidu nerazumevanje i konfuziju koji se javljaju prilikom odreenja pojmafinansisjskog lizinga u sutinskom i terminolokom smislu, a iz razloga o kojima je bio rei.

-pak, ova i slina pitanja u znaajnoj meri su doprinela unoenju odredbe lana %


31/38

-z tih razloga, zakonodavac je nastojao da pronae gipko reenje koje treba da obezbedi pravnusigurnost u ovoj vrsti ugovornih odnosa ali da istovremeno ne zatvori put celini pozitivnih efekata kojeovaj Zakon sobom nosi, ve", naprotiv, da te efekte podstie.

-skljuenjem fizikih lica koja se ne bave privrednom delatno"u iz oblasti primene ovog Zakona, biobi postignutsuprotan efekat+ ova kategorija lica za koju je finansijski lizing, zbog svih prednosti kojesobom nosi, ekonomski povoljan posao, bila bi, u sluaju ulaska u ovu vrstu ugovornog odnosa, liena

pravne sigurnosti koju obezbeuje upravo zakonsko regulisanje ovog instituta.*o znai da bi ugovori o finansijskom lizingu u kojima se u svojstvu primaoca lizinga javlja fizikolice koje ne obavlja privrednu delatnost bili preputeni proizvoljnosti prakse, ime se upravo stvara osnovza mogu"e zloupotrebe od strane davaoca lizinga kao ekonomski jae strane.

U tom kontekstu treba po"i od konkretnih reenja ovog Zakona koja predstavljaju osnov za pravnusigurnost primaoca lizinga u poslu finansijskog lizinga zakljuenog u skladu sa ovim Zakonom. U takvareenja spadaju+

O odobrenje primaoca lizinga onih uslova ugovora o isporuci koja se odnose na njegove interese, priemu naknadne izmene tog ugovora ne proizvode dejstvo prema primaocu lizinga ukoliko on nanjih ne pristane3

O imperativna odredba o bitnim elementima i formi ugovora o finansijskom lizingu3O imperativna odredba o statusu i minimalnom osnovnom kapitalu davaoca lizinga3O odgovornost za materijalne nedostatke na predmetu lizinga3O imperativna odredba o odgovornosti davaoca lizinga za pravne nedostatke koja se ugovorom ne

moe ograniiti ili iskljuiti3O pravilo prema kome prenos prava svojine na predmetu lizinga ne utie na pravni poloaj primaoca

lizinga3O pravo na raskid ugovora o finansijskom lizingu zbog neblagovremene ili nesaobrazne isporuke

odnosno pravo primaoca lizinga da, u sluaju neblagovremene ili nesaobrazne isporuke, obustaviisplatu lizing naknade sve dok davalac lizinga ne ispuni obavezu isporuke koja je u svemu uskladu sa ugovorom, kao i odgovornost isporuioca u takvom sluaju3

O imperativna odredba prema kojoj naknada tete prouzrokovane nepla"anjem lizing naknade trebadavaoca lizinga da dovede u poloaj u kome bi se nalazio da je primalac lizinga ispunio svojuobavezu u skladu sa ugovorom, te da njena visina ne moe premaiti tako utvren iznos3

O pravo primaoca lizinga da otkupi predmet lizinga ili produi ugovor.

*im putem, u potpunosti je obezbeena ravnopravnost ugovornih strana ugovora o finansijskomlizingu, a primalac lizinga, u pogledu stepena zakonske zatite, stavljen je u jednak pravni poloaj sa svimdrugim pravnim subjektima koji zakljuuju ugovore u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosimaprodaja, zakup, kredit, zaloga, i dr., a koji u tom pogledu sadri iroko prihva"ena pravila uporednog

prava i meunarodnih konvencija i subjektima ugovornih odnosa obezbeuje pravnu zatitu adekvatnu

uslovima trine privrede.


32/38

Pos('ak $a 'ov"a8aj '"e!&ea li$in)a

Za neometano odvijanje posla finansijskog lizinga u naem pravnom sistemu, bilo je neophodnoobezbediti mehanizme putem kojih "e davalac lizinga, kao vlasnik predmeta lizinga, u sluajuneispunjenja obaveza od strane primaoca lizinga, mo"i efikasno da realizuje svoja prava na predmetulizinga.

-z tih razloga, Zakon o finansijskom lizingu, za sluaj raskida ugovora zbog nepla"anja lizing naknade,predvia poseban, skra"eni postupak za sticanje dravine na predmetu lizinga, koji davaocu lizingaomogu"ava da predmet lizinga povrati na nain koji je efikasan i pravno siguran za obe ugovorne strane.5e je o pitanju od velikog praktinog znaaja, budu"i da efikasan postupak za povra"aj predmeta lizinga

predstavlja conditio sine uanonpri opredeljenju lizing kompanija za ulazak u poslove finansijskoglizinga u jednoj zemlji.

Prema pravilima Zakona, ugovorne strane mogu, pred nadlenim sudom, u vanparninom postupku,zapisniki utvrditi da su se sporazumele da, u sluaju nepla"anja lizing naknade od strane primaocalizinga o dospelosti, davalac lizinga ima pravo de predmet lizinga preuzme u dravinu.

Potpisani zapisnik o sporazumu ugovornih strana ima snagu sudskog poravnanja koje predstavlja

izvrnu ispravu. *im putem, davaocu lizinga pruena je mogu"nost da se, bez pokretanja parninogpostupka, direktno obrati izvrnom sudu sa zahtevom za povra"aj predmeta lizinga.

4rugim reima, ukoliko primalac lizinga ne ispuni obavezu pla"anja lizing naknade u skladu saugovorom i ne preda dobrovoljno predmet lizinga, davalac lizinga moe, na osnovu potpisanog zapisnikao sporazumu ugovornih strana, podneti izvrnom sudu zahtev za donoenje reenja o oduzimanju

predmeta lizinga od primaoca lizinga ili lica u ijoj se dravini on nalazi i predaji tog predmeta davaoculizinga u dravinu.

-zvrni sud je duan da o zahtevu davaoca lizinga odlui u roku od tridana od dana podnoenjazahteva, a zatim, ako usvoji zahtev, da u narednom roku od tridana od dana donoenja reenja sprovede

postupak oduzimanja predmeta.Primalac lizinga moe u roku od tridana od dana prijema reenja izjaviti prigovor da je izvrio

obavezu isplate, ime se obezbeuje njegova zatita od eventualnih zloupotreba od strane davaoca lizinga.Uz prigovor se moraju podneti pismeni dokazi.*ako izjavljeni prigovor nema suspenzivno dejstvo tj. ne odlae izvrenje reenja o oduzimanju

predmeta lizinga.4alji postupak po prigovoru se odvija u skladu sa optim pravilima Zakona o izvrnom postupku.


33/38

ARBI1RA9NO RE:AVANJE SPOROVA U 4E5UNARO0NI4 POS7OVNI4O0NOSI4A

P"e!nosi "eavanja &e#(na"o!ni% ")ovinski% s'o"ova '(e& a"bi"a/e

)eunarodna trgovinska arbitraa predstavlja iroko primenljiv nain i organ za reavanje sporova iz

oblasti meunarodne trgovine i meunarodnih poslovnih odnosa uopte, ija se nadlenost zasniva nasaglasnoj volji ugovornih strana.

/arakter i sloena struktura meunarodnih poslovnih odnosa zahtevaju poseban stepen delikatnostiprilikom reavanja sporova koji te odnose prate.

;edan od osnovnih motiva koji poslovne ljude opredeljuje da u svojim ugovornim odnosimameunarodnog karaktera za sluaj spora predvide arbitrau, ogleda se u nastojanju da spor bude reen

pravedno i pravino, uz uzimanje u obzir profesionalnih obiaja i odgovaraju"ih pravila struke.

@tranke pred arbitraom pripadaju poslovnom svetu u kome je prvenstveni cilj uspeno obavljanjeposlovne aktivnosti, to podrazumeva, izmeu ostalog, i formiranje to boljeggoodwill$-z tih razloga,

stranke "e nekad imati ve"i interes da zadre poslovne odnose i sauvaju dobar ugled nego da dobijukonkretan spor.

Uloga meunarodne trgovinske arbitrae ne iscrpljuje se u prostom presuenju spora. $na pred sobomima misiju izgraivanja fer poslovne prakse i bona fideposlovnih odnosa u okvirima meunarodne

poslovne zajednice kao celine.Za arbitrau se istie da deluje i kao znaajan psiholoki faktor koji esto ima odluuju"u ulogu u

ponaanju stranaka, naroito onih koje se ne pridravaju meunarodno prihva"enih standarda.

U meunarodnom poslovnom prometu po pravilu se uzimaju u obzir stavovi ovih arbitraa kao imogu"i rizici za sluaj spora pred njima. U tom smislu, arbitrae doprinose spreavanju sporova i

stvaranju uslova za uredno odvijanje meunarodnih poslovnih transakcija.Krancuski komparativist 5.4avid o tome kae+ S!ajvanija stvar nije... da se definie ta nekome

pripada, da bi mu se to priznalo3 ova preokupacija koja je kar

Documents

Pravo - Materijal Sa Sajta