Sudska Praksa_parnicni Postupak

8/19/2019 Sudska Praksa_parnicni Postupak

1/458

PARNI NI POSTUPAK

1

GGR R AAĐĐAANNSSK K OO PPR R OOCCEESSNNOO PPR R AAVVOO

P P A A R R N N I I Č Č N N I I P P OO S S T T U U P P A A K K


2/458

PARNI NI POSTUPAK

2

NAČELO PRAVIČNOSTI- PRAVO NA PRAVIČNO SUĐENJE

( Č lan 2. Zakona o parni č nom postupku)

11..

Sud je dužan da preduzme sve potrebne radnje radi pravilnog utvrđenja bitnih i odlučnihčinjenica jer je obavezan da se stara o zakonitoj, jednakoj i pravičnoj zaštiti prava stranaka.

Iz obrazloženja: Tužilac je, prema stanju u spisima, tužbom tražio isplatu naznačenog iznosa na ime naknade za

ustupljeno pravo emitovanja muzičkih dela koja spadaju u repertoar tužioca i to po navedenom raču-nu od 26.05.2008. godine i po računu od 16.05.2007. godine. U toku postupka tuženi nije učiniospornim ni osnov ni visinu tužiočevog potraživanja, opredeljenog prilikom podnošenja tužbe. U tokupostupka dostavio je dokaze da je dana 12.05.2009. godine uplatio jedan, a dana 21.04.2009. godinedruga dva iznosa na račun tužioca. Visinu tužiočevog potraživanja osporio je isticanjem činjenice dae izvršio plaćanje u većem iznosu od onoga koji mu tužilac priznaje posle uplate navedenog iznosa

dana 08.04.2009. godine, a na ročištu održanom 01.10.2009. godine punomoćnik tuženog je naveoda je u međuvremenu na račun tužioca uplaćena još jedna svota. U vezi sa tim navodima osporio jekonačno opredeljeni zahtev tužioca. Iako je stanje stvari takvo, prvostepeni sud je izveo zaključak dae zahtev tužioca opredeljen na ročištu od 01.10.2009. godine na ukupan iznos od 251.262,81 dinara

osnovan, i - primenom člana 262. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima - obavezao tuženog na is-platu navedenog iznosa. Međutim, ovakav zaključak prvostepenog suda suprotan je stanju u spisimai priloženim dokazima. Dajući razloge za svoju odluku, prvostepeni sud je naveo da je iz priloženihdokaza utvrdio da je tuženi nakon podnošenja tužbe platio ukupno 60.000,00 dinara, te da ostatakduga prema tužiocu iznosi 251.262,81 dinara, i to po računu od 16.05.2007. godine 104.262,81 dina-ra, a po računu od 26.05.2008. godine 147.000,00 dinara, te da je iznos od 40.872,99 dinara tuženiuplatio na sopstveni račun. Pri tome, ne daje razloge zbog kojih nije prihvatio navode tuženog da je

31.08.2009. godine i 21.09.2009. godine na račun tužioca uplaćen ukupan iznos od 30.000,00 dinara,niti se tužilac u toku postupka o tim činjeničnim navodima tuženog izjasnio. Privredni apelacioni sudnalazi da je prvostepeni sud, pre svega, u konkretnom slučaju trebalo da ceni navode tuženog u po-gledu visine izmirenog dela potraživanja po ispostavljenim računima od strane tužioca, imajući u vi-du da tuženi u toku postupka osnov i visinu naknade koja je iskazana ispostavljenim računima nijesporio, te da je pokazao dobru volju da dug prema tužiocu izmiri. Ovo posebno jer je prvostepenisud prilikom donošenja svoje odluke morao da se rukovodi članom 2. stav 1. Zakona o parničnompostupku - stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravičnu zaštitu svojih prava - i da u tom ciljupristupi pravilnom utvr đenju činjenice o visini tužiočevog potraživanja prilikom donošenja konačne

odluke. Osim toga, prvostepeni sud nije dao razloge za svoju odluku u delu koji se odnosi na navodtuženog da je, do ročišta koje je održano 01.10.2009. godine, pored iznosa za koji je sud utvrdio dae uplaćen na račun tužioca, uplatio i iznos od 30.000,00 dinara.

(Iz rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 4374/10 od 27.01.2011. godine)


3/458

PARNI NI POSTUPAK

3

ODLUČIVANJE U GRANICAMA ZAHTEVA( Č lan 3. stav 1. Zakona o parni č nom postupku)

22..

Sud odlučuje u granicama tužbenog zahteva i onda kada tužilac propusti da preinači tužbupovećanjem zahteva u skladu sa nalazom veštaka.

Iz obrazloženja:

Žalbom tužilje se neosnovano osporava pravilnost utvr đene visine naknade štete na ime promenjene

tržišne vrednosti stana, s obzirom da tužilja svojim podneskom, kojim je navela da nema primedbi nadopunski nalaz veštaka, nije zahtevala promenu iznosa u odnosu na utvr đeni. Naime, tužilji je na raspo-laganju bila mogućnost da, nakon veštačenja, postavi tužbeni zahtev na viši iznos (preinači tužbu), štoona nije učinila, a kako se sud može kretati jedino u granicama postavljenog tužbenog zahteva, nije po-stojao osnov za drugačije presuđenje.

(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu, Gž1. 6042/2011 od 25.05.2012. godine)

33..

Navodi tuženog o postojanju protivpotraživanja moraju biti izneti u formi kompenzacio-nog prigovora ili kompenzacione protivtužbe da bi sud imao obavezu da o tim navodima ras-pravlja i odlučuje, a u protivnom samo pozivanje tuženog na postojanje protivpotraživanjabez značaja je za presuđenje.

Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima, predmet spora je tužiočev zahtev da se tuženi obaveže na izmirenje nov-

čane obaveze na ime neplaćene cene uglja koju je tužilac tuženom isporučio. U toku postupka tuženie osporavao da je navedeni ugalj čija se naplata cene tužbom traži primio od tužioca. Prvostepeni

sud je navedene sporne činjenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava utvr đivao sa-slušanjem svedoka, pa je utvrdio da je tužilac tuženom isporučio ugalj čiju naplatu cene traži, čimee tužilac dokazao osnovanost svog zahteva za naplatu cene iste robe. U toku spora tuženi je ospora-

vao i visinu tužiočevog potraživanja, navodeći i ukazujući da on ima protivpotraživanje prema tužio-cu i to u većem iznosu od onoga koji je tužilac opredelio svojim zahtevom, ali navedeno potraživa-nje nikada nije u formi kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtužbe opredeljeno ista-kao, pa stoga i nije postojala obaveza suda da o istom odluči. Naime, sud shodno članu 3. stav 1. Za-kona o parnič nom postupku odlučuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku, pa stoga

samo ako tuženi svoje potraživanje prema tužiocu na koje ukazuje u toku spora formira kao kompen-zacioni prigovor ili kompenzacionu protivtužbu, sud ima obavezu da u smislu člana 342. stav 3. Za-kona o parničnom postupku pored odluke o zahtevima koji se tiču glavne stvari i sporednih tražbinadonese i odluku o postojanju ili nepostojanju potraživanja istaknutog radi prebijanja. Kako u kon-


4/458

PARNI NI POSTUPAK

4

kretnoj parnici tuženi pored navoda da ima protivpotraživanje prema tužiocu, nije isto istakao u for-mi kompenzacionog prigovora odnosno kompenzacione protivtužbe, to o istima sud i nije mogaoraspravljati niti donositi odluku, pa su stoga i takvi žalbeni navodi tuženog neosnovani.

(Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 14080/05 od 22.03.2006. godine)

NAČELO DISPOZICIJE I NEDOZVOLJENA RASPOLAGANJA( Č lan 3. st. 2. i 3. Zakona o parni č nom postupku)

44..

Pravna lica dužna su da uredno vode svoje knjigovodstvo, a mogućnost druga

čijeg ugova-ranja načina poslovanja zakonom nije predviđena.

Iz obrazloženja:

Pravna lica dužna su da uredno vode svoje knjigovodstvo, a mogućnost drugačijeg ugovaranjanačina poslovanja zakonom nije predviđena. Zbog toga se ne može prihvatiti pozivanje tuženog naneuobičajeni način međusobnog poslovanja, u kome bi on i tužilac vanknjigovodstveno gasili me-đusobne obaveze. Imajući to u vidu, prvostepeni sud je pravilno obavezao tuženog na plaćanje izno-

sa prema sravnjenom IOS obrascu, koji je potpisan i za tuženog, jer tuženi u toku parničnog postup-ka nije dostavio dokaze da je navedeno dugovanje izmirio, a teret dokazivanja tih činjenica je na tu-ženom.

(Iz presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 6835/2011 od 15.03.2012. godine)

55..

Da li se nedozvoljena raspolaganja u smislu člana 3. stav 3. novog Zakona o parničnom po-

stupku odnose samo na nedozvoljena raspolaganja zahtevima koje su stavile u toku postupka,u smislu izuzetka od pravila o slobodnom raspolaganju zahtevima iz stava 2. istog člana (nače-lo dispozicije, kao procesno načelo), ili se ovo ograničenje odnosi i na raspolaganja po odred-bama materijalnog prava, koja bi bila u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poret-kom i pravilima morala?

Sud po službenoj dužnosti pazi da li su raspolaganja stranaka protivna prinudnim propisima, jav-nom poretku i pravilima morala. U fazi prvostepenog postupka sud neće doneti presudu na osnovu

priznanja, propuštanja ili odricanja, neće zaključiti sudsko poravnanje ako utvrdi da se radi o nedo-zvoljenim raspolaganjima. Ako posumnja da stranke neistinito prikazuju činjenice da bi ostvarile ne-dozvoljeno raspolaganje zahtevom, može narediti da se dokazuju činjenice koje između stranaka ni-su sporne. Prema članu 7. stav 3. Zakona o parničnom postupku sud je ovlašćen da utvrdi i činjenice


5/458

PARNI NI POSTUPAK

5

koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koji stranke nisu predložile ako iz rezultata raspravljanja idokazivanja proizlazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati. Dakle, ograniče-nje raspolaganja stranaka se odnosi i na odredbe procesnog i materijalnog prava.

(Odgovor utvr đ en na sednici Odeljenja za privredne sporove

Višeg trgovinskog suda od 5. i 25. 10. i 7. i 14. 11.2006. godine)

NAČELO NEPOSREDNOSTI( Č lan 4. Zakona o parni č nom postupku)

66..

Dokaz koji je izveden u nekom drugom sudskom postupku moguće je koristiti samo uz sa-glasnost obe parnične stranke, a njegova ocena vrši se u skladu sa članom 8. Zakona o parnič-nom postupku, odnosno u sklopu svih drugih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celo-kupnog postupka.

Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku bila je sporna bitna činjenica - da li je Aneks ugovora od 17.10.2001.

godine zaista i potpisan, a što predstavlja prethodno pitanje u odnosu na odluku o zahtevu tužioca u

prvostepenom postupku. Prema sadržini priloženog Aneksa ugovora je utvr đeno da je on sačinjen iz-među istih stranaka dana 22.08.2001. godine te da tuženi prihvata nastale troškove za produkciju uiznosu od 200.000,00 DEM inkluzivno sa naknadnim danima snimanja do 24.10.2001. godine, te datužilac sa četvrtom ratom po osnovnom ugovoru i naknadnim danima snimanja (šesta nedelja) dobijaiznos od 384.000,00 DEM a da su rokovi za plaćanje određeni zaključno sa 26.10.2001. godine. Ka-ko je o isplati četvrte rate na ime snimanja po zaključenom ugovoru pravnosnažno presuđeno presu-dom Višeg trgovinskog suda od 16.02.2005. godine, to je ostalo sporno pitanje o naknadi za 6. nede-lju snimanja, koja - konvertovana u EUR iznosi 77.034,05. S obzirom da je tuženi osporio potpis naAneksu ugovora, prvostepeni sud je pristupio utvr đenju bitne činjenice, a to je da li je sporni Aneksugovora zaista i potpisan od strane ovlašćenog lica tuženog. Utvr đujući tu spornu činjenicu prvoste-peni sud je imao na raspolaganju dva nalaza sudskih veštaka grafološke struke, i to jedan koji je pri-ložio sam tuženi od 30.05.2002. godine, a koja je u svom nalazu konstatovala da na Aneksu nije pot-pis ovlašćenog lica tuženog, i nalaz i mišljenje imenovanog sudskog veštaka grafološke struke dat upostupku pred Okružnim sudom u B..., a koji je u svom nalazu konstatovao da je uveren da je spornipotpis na Aneksu upravo potpis ovoga. Kod takvog stanja stvari, prvostepeni sud je prihvatio nalazveštaka dat u postupku pred Okružnim sudom u B..., nalazeći da je isti stručan i u svemu sačinjen uskladu sa pravilima struke, a i pored toga što nije data saglasnost tuženog da se on koristi kao dokazu ovom postupku. Privredni apelacioni sud nalazi da se ovakav stav i zaključak prvostepenog sudane može prihvatiti, jer ni jedan od nalaza i mišljenja sudskih veštaka koji su priloženi u spisima pred-

meta nije urađen u ovom postupku. Čak i da jeste - neophodno bi bilo izvesti dokaz superveštače-njem, imajući u vidu oprečne stavove u pogledu spornog potpisa, a koji je ključna bitna činjenica zadalje raspravljanje o postavljenom tužbenom zahtevu.



6/458

PARNI NI POSTUPAK

6

77..

Veštačenje iz drugog postupka može se koristiti kao dokaz u konkretnoj parnici, samo uzizričitu saglasnost stranaka.

Iz obrazloženja: Prema odredbama Zakona o parničnom postupku i njegovim opštim načelima, sud je dužan da u

postupku razmotri i oceni sve izvedene dokaze i to pojedinačno kao i sve zajedno, ali se iz same či-njenice da se postupak vodi između tačno opredeljenih stranaka i po opredeljenom zahtevu, u tompostupku mogu ceniti samo dokazi koji su u istom postupku kao dokazi izvedeni, a dokazi iz drugogpostupka samo ako su parnične stranke izričito i nedvosmisleno prihvatile, u cilju ekonomičnosti po-stupka, kao dokaze i u konkretnoj parnici. Stoga pogrešio je prvostepeni sud, čineći apsolutno bitnupovredu iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku kada je prihvatio kao tačnu iutvr đenu činjenicu iz nalaza komisije veštaka određenog u predmetu P. br. 4055/95 kao polaznuosnovu za razrešenje odnosa među parničnim strankama u ovom sporu, rešavajući time prethodnopitanje na navedeni način. Sud je ovlašćen da prethodno pitanje samostalno reši sa dejstvom navede-nog rešenja samo u konkretnoj parnici, ali ako mu je za to potrebno utvr đenje određenih činjenica, zautvr đenje istih mora da sprovede dokaze u konkretnom postupku i potom izvrši njihovu ocenu. Do-kazi iz drugog postupka, u konkretnom slučaju nalaz komisije veštaka mogu se ceniti samo uz izriči-tu saglasnost stranaka jer time oni postaju dokazi i u konkretnoj parnici.

(Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 11521/05 od 23.02.2006. godine)

NAČELO OBOSTRANOG SASLUŠANJA – NAČELO KONTRADIKTORNOSTI – AUDIATUR ET ALTERA PARS


88..

Ukoliko je stranci podnesak suprotne strane dostavljen bez priloga tj. dokaza koji su datikao prilog istog, uskraćena joj je mogućnost raspravljanja pred sudom, čime je povređeno na-čelo obostranog saslušanja (načelo kontradiktornosti), i načinjena apsolutno bitna povreda po-stupka iz član 361. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku.

Iz obrazloženja: Na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, koje je doneto po predlogu tužioca, pre-

ma stanju u spisima tuženi je podneo prigovor kojim je isto rešenje osporio u celosti, dostavljajući uprilogu navedenog prigovora dokaze o izvršenju svoje obaveze po osnovu zakupnine. Kako je prema

povratnici koja se nalazi u spisima, tužiocu uz poziv za ročište dostavljeno rešenje i prigovor, a uspisima predmeta nema traga da su mu uz prigovor dostavljeni i navedeni prilozi, to osnovano tuži-lac navodi da mu je propuštanjem dostave navedenih priloga uskraćena mogućnost da se o istimaizjasni. Pored iznetog, na samom prijemnom pečatu za prigovor tuženog - izvršnog dužnika nazna-


7/458

PARNI NI POSTUPAK

7

čeno je da je prigovor primljen u dva primerka sa tri priloga iako prema stanju u spisima navedeniprigovor ima znatno veći broj združenih priloga koji su dati u prilogu prigovora. Kako shodno iz-netom tužiocu nisu dostavljeni dokazi, koje je u prilogu prigovora dostavio tuženi za svoje navodeiz prigovora da je izmirio obavezu koja je predmet tužbenog zahteva, a sud je navedene dokaze ce-nio u toku prvostepenog postupka i pri donošenju pobijane presude, to su osnovani žalbeni navodida je tužiocu uskraćena mogućnost raspravljanja propuštanjem suda pri dostavi dokaza tuženog, či-me je povređeno i raspravno načelo, te je odluka doneta uz apsolutno bitne povrede iz člana 361.stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku.


UPOTREBA JEZIKA I PISMA( Č lan 6. Zakona o parni č nom postupku)

99..

Da bi se svim učesnicima omogućilo razumevanje i ravnopravno učestvovanje u postupku,sud je dužan da obezbedi prevod podnesaka, dokaznih sredstava i dr. stranci čiji jezik nije uslužbenoj upotrebi u sudu.

Iz obrazloženja:Tuženi u žalbi osnovano ističe da je tužilac dostavio Rešenje o otvaranju stečaja na makedon-

skom jeziku, ali ne i njegov prevod na srpski jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu u RepubliciSrbiji (shodno članu 6. stav 1. Zakona o parničnom postupku). Ovaj prevod, koji bi tuženomomogućio razumevanje dokaza koji u žalbi i osporava, sud je dužan da obezbedi shodno članu95. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Prvostepeni sud će prilikom odlučivanja o osnovanosti kompenzacionog prigovora, imati uvidu prirodu predmeta zahteva tuženog koji je naslovljen kao "kompenzacioni prigovor" odn. is-pitaće da li je reč o zahtevu za sniženje cene, u kom slučaju tuženi nema protivpotraživanje kojese može staviti u preboj sa potraživanjem iz tužbe ili ističe postojanje protivpotraživanja po ne-kom drugom osnovu i zahteva prebijanje sa potraživanjem tužioca.

Prvostepeni sud će u ponovnom postupku otkloniti bitnu povredu odredaba parničnog postupkaiz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu navedene primedbe.

Pre svega – utvrdiće merodavno pravo za sporove povodom međunarodne prodaje robe.Kada to utvrdi, prvostepeni sud će prevashodno obezbediti prevod sa makedonskog jezika svih

pisanih i ostalih dokaza, poštujući pre svega član 6. stav 1. i član 95. stav 2. Zakona o parničnom po-stupku.

Zatim će u ponovnom postupku ispitati da li zahtev tuženog naslovljen kao "kompenzacioni prigo-vor" ima karakter kompenzacionog prigovora ili je reč o zahtevu za sniženje cene. Nakon toga, donećeodluku o glavnoj stvari i troškovima parničnog postupka uz pravilnu primenu materijalnog prava.

(Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 6729/2013(1) od 18.09.2013. godine)


8/458

PARNI NI POSTUPAK

8

1100..

Prilikom preduzimanja procesnih radnji, samo je sud obavezan da koristi jezik i pismo uslužbenoj upotrebi (srpski jezik i ćirilično pismo), a strankama je u postupku ostavljeno pravo

da se služe svojim jezikom i pismom.

Iz obrazloženja:

Postupajući po žalbi tuženog, Viši sud je potvrdio ožalbenu presudu. Našao je da su neosnovaninavodi iz žalbe tuženog (da je prvostepeni sud načinio bitnu povredu odredaba parničnog postupkaiz člana 361. stav 2. tačka 8. Zakona o parničnom postupku). Naime, iako je predlog za izvršenje sa-činjen na latiničnom pismu, zapisnici o glavnoj raspravi, presuda i ostali podnesci su odštampani naćiriličnom pismu, pa ne može biti govora o povredi odredaba parničnog postupka iz navedenog čla-na. Ovo utoliko pre jer je tuženi uz žalbu dostavio i citirani podnesak, odštampan na latiničnom pi-smu, a koje pismo, dakle, tuženi razume. Na taj način je jasno da je tuženom u postupku omogućenoda upotrebljava svoj jezik i pismo, pa ne stoji apsolutno bitna povreda odredaba parničnog postupkana koju žalilac u žalbi ukazuje.

(Iz presude Višeg suda u Požarevcu, Gž. 230/2013(2009) od 02.04.2013. godine)

RASPRAVNO NAČELO I OGRANIČENJE NAČELA MATERIJALNE

ISTINE I ISTRAŽNOG NAČELA( Č lan 7. Zakona o parni č nom postupku)

1111..

Sud samo ceni dostavljene dokaze, kao i one koje je po predlogu stranaka izveo u toku po-stupka, a nije ovlašćen da strankama nalaže koje dokaze treba da dostavljaju radi utvrđenja

spornih relevantnihčinjenica.

Iz obrazloženja: Nisu osnovani žalbeni navodi tuženog - da je sud bio dužan da mu naloži da dostavi dokaze o

svojoj poslovnoj praksi, da bi ih potom mogao ceniti pri donošenju pobijane odluke. Svaka stran-ka koja iznosi određene navode u parničnom postupku dužna je da sudu predloži ili dostavi doka-ze za te svoje navode - član 220. i 223. Zakona o parničnom postupku. Stranke su dužne da izne-su sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože sve dokaze kojima se utvr đuju tečinjenice - član 7. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Sud utvr đuje relevantne činjenice is-

ključivo na osnovu predloženih i izvedenih dokaza - član 7. stav 2. Zakona o parničnom postup-ku. Iz toga proizlazi, dakle, da sud nije ovlašćen da nalaže strankama dostavljanje određenog do-kaza, već je to obaveza samih stranaka.



9/458

PARNI NI POSTUPAK

9

1122..

Sud ne može, bez predloga stranaka, po službenoj dužnosti odrediti izvođenje nekog doka-za, osim ukoliko posumnja da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka ili kada je po-

sebnim propisima to predviđeno, a u odsustvu relevantnih dokaza o postojanju spornih činje-nica zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja.

Iz obrazloženja: Pravilno je takođe stanovište prvostepenog suda, da je u situaciji u kojoj je tuženi protivtužbu

podneo, prema stanju u spisima i navodima samog tuženog, sa zahtevom za naknadu štete prouzro-kovane upravo isporukom robe po računu br. 1245 u odnosu na koga je tužba povučena od strane tu-žioca, zahtev protivtužbe nije u direktnoj vezi sa tužbenim zahtevom (posle povlačenja dela tužbe

koji se odnosio na sporni račun 1245), te da stoga s obzirom da nije ni koneksan, niti je tužba podne-ta kao kompenzaciona, nije nužno jednovremeno raspravljanje, pa je po protivtužbi formiran posebnipredmet. Prema iznetom kako je prvostepeni sud pravilno našao da zahtev iz protivtužbe nije u vezisa tužbenim zahtevom, to je pravilno prvostepeni sud na osnovu člana 192. Zakona o parničnom po-stupku odbio istovremeno raspravljanje, po protivtužbi, jer bi to značajno produžilo okončanje ovogpostupka. U toku postupka osim navoda o izvršenoj reklamaciji primljene robe, tuženi nije imao dru-ge navode kojima osporava tužbeni zahtev. Navodi u pogledu osporavanja računa br. 1245 su otklo-njeni povlačenjem tužbe u odnosu na isti. U vezi reklamacije robe po drugim računima dostavljenisu samo zapisnici komisije tuženog pri prijemu robe, ali tuženi ne dostavlja istovremeno i dokaz da

su navedeni zapisnici kao reklamacija kvaliteta dostavljeni tužiocu ili da je reklamacija u zakonskomroku upućena – izvršena tužiocu na drugi način a u skladu sa čl. 481. i 482. Zakona o obligacionimodnosima. Stoga je pravilno prvostepeni sud primenio pravila o teretu dokazivanja tako što je našaoda teret dokazivanja navedenih reklamacija bio na tuženom a tuženi isti nije dokazao i doneo odluku,kojom se tužbeni zahtev usvaja i tuženi obavezuje na plaćanje.


1133..

Radi utvrđivanja bitnih činjenica sud se kreće u granicama predloženih dokaza, i izvodisamo dokaze koje su predložile stranke, jer nema obavezu da utvrđuje materijalnu istinu. Sa-mo ako posumnja da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka sud će izvoditi i dokazekoje same stranke nisu predložile.

Iz obrazloženja: Neosnovano se u žalbi navodi da je sud bio dužan da utvr đuje i činjenice koje su sporne, a koje

stranke nisu iznele, niti su predložile dokaze za utvr đivanje istih, jer je prema članu 7. Zakona o par-

ničnom postupku sud dužan da izvodi dokaze koje stranke nisu predložile, samo ako iz rezultata ras-pravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati u smi-slu člana 3. stav 3. istog zakona ili kad je to posebnim propisima predviđeno. Kako se u konkretnomslučaju ne radi o navedenim situacijama, to neosnovano u žalbi navodi tuženi da je sud morao izvo-


10/458

PARNI NI POSTUPAK

10

diti i dokaze koje on nije predložio. Odredbama člana 7. Zakona o parničnom postupku koji je stupiona snagu 23. 02.2005. godine napušteno je načelo materijalne istine u kome je sud sve činjenice mo-rao da utvr đuje izvođenjem svih dokaza, bez obzira na to koje su dokaze stranke predložile, a iz raz-loga potpunog i pravilnog utvr đivanja činjeničnog stanja.


1144..

Da li je parnični sud ovlašćen, imajući u vidu odredbe iz člana 7. novog Zakona o parničnompostupku, da izvodi dokaze po službenoj dužnosti, van izuzetka iz stava 3. ovog člana (koji se od-nosi samo na nedozvoljena raspolaganja) tj. da li je ovlašćen izvede i dokaze koje stranke nisupredložile ako su ti dokazi od značaja za odlučivanje, kako je to bilo propisano u članu 7. stav 3.ranijeg zakona, te ukoliko jeste – na kojoj zakonskoj normi bi se takvo ovlašćenje zasnivalo (s ob-

zirom da je novi zakon brisao izričitu normu na kojoj se temeljilo ovlašćenje za primenu istražnognačela, iz člana 7. stav 3. ranijeg zakona)?

Odredbom člana 7. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da su stranke dužne daiznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvr đuju te či-njenice, a stavom 2. istog člana je predviđeno da sud utvr đuje sve činjenice od kojih zavisi odluka oosnovanosti zahteva. Stav 1. navedenog člana 7. Zakona o parničnom postupku direktno ukazuje naprednost načela dispozicije stranaka, ali na uspostavljanje dužnosti stranke da se angažuje u postup-

ku, da iznese činjenice i predloži dokaze koji idu u prilog njenim tvrdnjama. Sud i dalje ima oba-vezu da utvrdi sve činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva, ali ta obaveza suda vi-še nije propisana kao njegova dužnost. Bitne činjenice za odluku o osnovanosti zahteva utvr đujesam sud i to imajući u vidu materijalno-pravne odredbe koje mu ukazuju koje su to činjenice neo-phodne za utvr đenje da bi se pravilno odlučilo o osnovanosti postavljenog zahteva. Pri tom uvekse polazi od dužnosti stranaka da iznesu i same sve činjenice i predlože dokaze na kojima zasni-vaju svoj zahtev. Sud će shodno članu 299. Zakona o parničnom postupku, postavljanjem pitanjai na drugi celishodan način da se stara da se u toku rasprave iznesu sve bitne činjenice, da se do-pune nepotpuni navodi stranaka o važnim činjenicama, da se dopune označena dokazna sredstvakoja se odnose na navode stranaka i uopšte da se pruže sva razjašnjenja potrebna da bi se utvrdiločinjenično stanje važno za odluku. Odredba člana 299. Zakona o parničnom postupku, dovodi seu vezu sa stavom 2. člana 7. istog Zakona. Sud može shodno članu 245. stav 3. Zakona o parnič-nom postupku izvesti dokaz suočenjem svedoka čiji se iskazi razlikuju o bitnim činjenicama. Sudće određene činjenice i određene dokaze utvr đivati po službenoj dužnosti samo ako sumnja dastrane zloupotrebljavaju pravo odnosno da raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati usmislu člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku, jer je uloga suda upravo da spreči ovakvoraspolaganje. Druga situacija u kojoj će sud moći da postupa takođe po službenoj dužnosti je si-

tuacija kada je posebnim propisima to predviđeno, ali onda su posebni propisi upravo osnov i iz-vor njegovih ovlašćenja i razloga takvog postupanja.

(Odgovor utvr đ en na sednici Odeljenja za privredne sporove

Višeg trgovinskog suda od 5. i 25. 10. i 7. i 14.11.2006. godine)


11/458

PARNI NI POSTUPAK

11

1155..

Sud je u dokaznom postupku ograničen na izvođenje dokaza koje su same stranke predložile isam po službenoj dužnosti ne određuje izvođenje dokaza koji nisu predloženi radi utvrđivanja

materijalne istine, osim izuzetno, ako smatra da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka.

Iz obrazloženja: Kako je po stupanju na snagu novog Zakona o parničnom postupku (23. 02.2005. godine) spor na-

stavljen po odredbama novog Zakona o parničnom postupku, to je shodno izmenama koje u parnični po-stupak unosi novi zakon, na strankama isključivi teret dokazivanja svojih navoda u toku parničnog po-stupka, dostavljanjem dokaza ili predlaganjem dokaza koje je potrebno izvesti u toku postupka. Sud višenije dužan po službenoj dužnosti da utvr đuje materijalnu istinu određujući izvođenje i dokaza koje stran-ke nisu predložile, a koje sam smatra za potrebne za utvr đivanje činjeničnog stanja odnosno potpune

materijalne istine. Naprotiv, sud se u pogledu dokaza koji će se izvesti kreće u okviru predloženih doka-za od strane stranaka, pa je stoga imajući u vidu nastavak ovog postupka po označenim odredbama no-vog Zakona o parničnom postupku, pravilno prvostepeni sud u situaciji u kojoj nije obezbeđeno izvođe-nje novog veštačenja na sve sporne okolnosti, a sam punomoćnik tužioca je izjavio da je činjenično sta-nje dovoljno utvr đeno i da predlaže donošenje odluke na osnovu utvr đenog činjeničnog stanja, navedenopostupanje punomoćnika tretirao kao odustajanje od ranije predloženih dokaza izvođenja novog veštače-nja i odluku doneo ocenom raspoloživih dokaza izvedenih u toku postupka. Iz navedenih razloga neo-snovani su svi žalbeni navodi tužioca u pogledu apsolutno bitne povrede u toku prvostepenog postupkanesprovođenjem novog veštačenja na sporne okolnosti.


SLOBODNO SUDIJSKO UVERENJE U OCENI DOKAZA( Č lan 8. Zakona o parni č nom postupku)

1166..

Pisani dokaz predstavlja akt tržišne inspekcije o oduzimanju predmeta zbog osnovanesumnje organa uprave u povredu prava intelektualne svojine, koji parnični sud ocenjuje slo-bodno, samostalno i suvereno, kao i druge izvedene dokaze.

Iz obrazloženja: Stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze

kojima se utvr đuju te činjenice - član 7. Zakona o parničnom postupku. Saglasno tome, tužilac jepredložio da sud odredi privremenu meru, a kao dokaz je priložio odluku tržišne inspekcije donetu u

vršenju njenih ovlašćenja primenom odredbi Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštiteprava intelektualne svojine. Nije predložio druge dokaze radi utvr đivanja činjenica bitnih za utvr đi-vanje ispunjenosti uslova za određivanje privremene mere. Isti stav - da je za određivanje privreme-ne mere dovoljan uslov to što je tržišna inspekcija izvršila isključenje proizvoda iz prometa zbog


12/458

PARNI NI POSTUPAK

12

osnovane sumnje da se radi o povredi prava, ponavlja i u žalbi. Privredni apelacioni sud prihvata sta-novište prvostepenog suda da izneto ne predstavlja dovoljan dokaz o ispunjenosti uslova da se u ovojfazi postupka odredi privremena mera isključenjem navedenih proizvoda iz prometa. Tačno je da suodredbama Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine pojedi-na ovlašćenja u vezi sa zaštitom ovih prava data i organima uprave, pa i Ministarstvu trgovine i uslu-ga - Odeljenju tržišne inspekcije. Inspekcija ima ovlašćenje da, kada ima osnovanu sumnju da je iz-vršena povreda prava, izvrši oduzimanje predmeta, da o tome obavesti nosioca prava, kao i lice odkoga je roba oduzeta, te da dalje sa robom postupa u zavisnosti od dispozicije stranaka odn. odlukesuda. Međutim, iz navedenog ne proizlazi da odluka i akt inspekcije obavezuje sud da na osnovu ta-kvog akta obavezno donese privremenu meru i ne sužava njegova ovlašćenja kao organa koji je pozakonu ovlašćen da postupa u predmetima građanskopravne zaštite prava na industrijski dizajn,uključujući i odlučivanje o privremenim merama, da odlučuje suvereno i samostalno, na osnovu či-njeničnog stanja utvr đenog na predlog stranaka, te da donese odluku o takvom predlogu. U suštini,kada bi sud bio dužan da na osnovu akta bilo kog organa uprave istovremeno donese odluku, to bi

značilo da to odlučivanje i nije u nadležnosti suda, već organa uprave.(Iz rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 14767/10 od 10.01.2011. godine)

ZABRANA ZLOUPOTREBE PRAVA I NEPOŠTOVANJEPROCESNE DISCIPLINE


1177..

Nepostupanje po nalogu suda za dostavljanje dokaza ne predstavlja zloupotrebu procesnihovlašćenja, jer je sud ovlašćen da o postojanju spornog potraživanja odlučuje primenom pra-vila o teretu dokazivanja, bez odlaganja ročišta.

Iz obrazloženja:

Punomoćnik tužioca je podneskom od 03.11.2009. godine preinačio tužbeni zahtev njegovimpovećanjem, ali dva puta nije postupio po nalogu suda da dostavi dokaze (obračun kamata i naknadeštete) na osnovu kojih je to učinio. To je, prema stavu suda, imalo za posledicu odlaganje ročišta iodugovlačenje postupka. Ožalbenim rešenjem prvostepeni sud kažnjava punomoćnika tužioca u smi-slu člana 181. u vezi sa članom 9. Zakona o parničnom postupku uz obrazloženje da je ovakvim po-stupanjem tj. nepostupanjem zloupotrebio procesna ovlašćenja i pokazao nepoštovanje procesne di-scipline. Međutim, ne može se prihvatiti ovakav pravni zaključak prvostepenog suda. Naime, meranovčanog kažnjavanja iz člana 181. stav 1. Zakona o parničnom postupku služi isključivo obezbeđe-nju procesne discipline u svrhu nesmetanog vođenja postupka i izriče se onda kada nesumnjivo po-

stoji zloupotreba procesnih ovlašćenja koju je svesno preduzeo određeni učesnik u postupku i kadase na drugi način ne mogu sprečiti njene štetne posledice po sam postupak ili su one već nastupile. Utom smislu, da bi se navedena odredba primenila na konkretan slučaj trebalo je da nepostupanje pu-nomoćnika tužioca nužno vodi odlaganju ročišta i da ne postoji procesno ovlašćenje suda kojim bi se


13/458

PARNI NI POSTUPAK

13

isti cilj postigao bez novčanog kažnjavanja. Ovde navedeni uslovi nisu bili ispunjeni. Kada strankane dostavi dokaze koje je rekla da će dostaviti, sud zbog toga ne mora odlagati ročišta već prilikomdonošenja odluke ima primeniti pravila o teretu dokazivanja u smislu čl. 220 i 223 Zakona o parnič-nom postupku. U konkretnom slučaju sud je - umesto da je zaključio raspravu i doneo odluku naosnovu stanja u spisima - pogrešno primenio odredbu člana 9 Zakona o parničnom postupku - odla-gao je ročišta, a trajanje postupka je bespotrebno produžio i ponovnim nalogom punomoćniku tužio-ca da dostavi dokaze na osnovu kojih je preinačio tužbeni zahtev kao i donošenjem pobijanog reše-nja. Imajući to u vidu, punomoćnik tužioca nije nepostupanjem po nalogu suda zloupotrebio proce-sna ovlašćenja i pokazao nepoštovanje procesne discipline, već je tako - u smislu odredbe člana 223.stav 1. Zakona o parničnom postupku - dao sudu ovlašćenja da o postojanju spornog potraživanjakoje se zbog nedostataka dokaza sa sigurnošću ne može utvrditi, zaključuje primenom pravila o tere-tu dokazivanja.


NAČELO EKONOMIČNOSTIPOSTUPKA


1188..

Razuman rok je optimalno vreme da se odluči o nekom pravu stranke koje je sporno da bise otklonila neizvesnost i stranka imala saznanje o tome da li joj to pravo pripada ili ne, čimese postiže pravna sigurnost.

Iz obrazloženja: Predlagač je podneo zahtev u formi ustavne žalbe da se utvrdi da mu je u radnom sporu koji vodi

povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, propisano članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbi-e, i da mu se utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete.

U prilog podnetog zahteva navedeno je da je tužba podneta 5. jula 2002. godine, što znači da po-stupak u ovoj parnici traje više od 12 godina.

Po oceni Apelacionog suda, zahtev predlagača je delimično osnovan.Prema članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije svako ima pravo na nezavisan, nepristrastan,

zakonom već ustanovljen sud, koji će u pravičnom postupku i u razumnom roku javno raspraviti iodlučiti o njegovim pravima i obavezama i tako otkloniti sumnju koja je bila razlog za pokretanjepostupka.

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranka ima pravo da sud od-

luči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da se postupak sprovede bez odugovlačenja,u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirom za preuzimanje parničnih radnji, i sa što ma-nje troškova. To je bilo propisano i odredbom člana 10 ranije važećeg Zakona o parničnom postupku("Službeni glasnik PC", broj 125/2004).


14/458

PARNI NI POSTUPAK

14

Ocenjujući period suđenja u ovoj parničnoj stvari, ovaj sud zaključuje da, kada je reč o dužinitrajanja postupka koji još uvek traje, već sama činjenica da je tužba podneta 5. jula 2002. godine i dae do sada protekao rok od više od 12 godina, sama je po sebi dovoljna za zaključak da je povređeno

pravo tužilje na suđenje u razumnom roku u postupku u ovoj parničnoj stvari.

Tome su doprineli ovi razlozi:- nedelotvorna rasprava na održanim ročištima (nije raspravljano o predmetu spora, već su samo

uzimani navodi stranaka);- veći broj odloženih rasprava bez određivanja novog termina održavanja ročišta (odlaganje rasprave na neodređeno vreme);

- veći broj neodržanih ročišta, pri čemu naznačeni sudovi nisu preuzeli odgovarajuće mere da se postupak okonča u razumnom roku;

- nezakazivanje nove rasprave posle ukidanja presude Prvog osnovnog suda u B. od 23. decembra 2010. godine.

Na osnovu rečenog, Apelacioni sud je utvrdio da je došlo do povrede prava na suđenje u razum-nom roku i naložio mere da se postupak što pre okonča, utoliko pre što se ne radi o složenom pred-metu spora.

Rešenje Apelacionog suda u Beogradu, R4 r 383/ 2014 od 30.09.2014. godine

1199..

Ovlašćenje suda da usvoji dokazne predloge stranaka radi utvrđivanja činjenica bitnih za

presuđenje i njihovo izvođenje, ne predstavlja povredu načela ekonomičnosti postupka.

Iz obrazloženja: Žalbeni navodi da je prvostepeni sud postupao suprotno članu 10. Zakona o parničnom postupku

tako što je usvojio predlog za veštačenje preko veštaka grafološke struke radi utvr đivanja verodo-stojnosti potpisa na spornim ugovorima, "iako je znao da će tužbeni zahtev iz drugih razloga odbiti",neosnovani su i bez uticaja. Izvođenje dokaza je suština parničnog postupka i proces koji traje.Stranke su ovlašćene da dokaze predlože, a sud je ovlašćen da o ovim predlozima odluči - koji će se

od predloženih dokaza izvesti, a koji neće. Ocenu izvedenih dokaza sud vrši po okončanju dokaznogpostupka, ocenom svakog dokaza pojedinačno i svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata celokup-nog postupka. Kada bi bilo koji sud odmah po prijemu tužbe imao konačan stav o osnovanosti, od-nosno neosnovanosti tužbenog zahteva (na osnovu dokaza koji su uz tužbu ili uz odgovor na tužbupriloženi, a mogu biti priloženi samo pisani dokazi), onda bi to značilo da se glavna rasprava ni nemora zakazivati. To bi predstavljalo povredu raspravnog načela i prejudiciranje odluke o tužbenomzahtevu. Upravo zato što u tom momentu nisu utvr đene sve činjenice koje su relevantne za pravilnuprimenu materijalnog prava, sud i odlučuje o dokaznim predlozima stranaka tako što sve predloge ilineke od njih usvaja, kao i tako što neke predloge odbija. Kada dokazne predloge stranaka usvoji, sud

pristupa izvođenju dokaza na glavnoj raspravi i vrši njihovu ocenu. Na osnovu toga utvr đuje činje-nično stanje, činjeničnu podlogu bitnu za pravilnu primenu materijalnog prava. Ovakvo postupanjesuda se zato ne može tretirati kao povreda načela efikasnosti, jer efikasnost ne sme ugroziti postupakutvr đivanja činjeničnog stanja i pravilne primene materijalnog prava, te donošenje zakonite i pravil-


15/458

PARNI NI POSTUPAK

15

ne odluke, niti pravo stranaka na zakonitu zaštitu. Načela iz čl. 2. i 4. Zakona o parničnom postupkumoraju imati primat u odnosu na načelo efikasnosti, a obaveza suda da postupak sprovede bez odu-govlačenja i sa što manje troškova se ne sme tumačiti niti primeniti na štetu načela iz čl. 4, 7. i 8.istog zakona.

(Iz presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 14301/10 od 23.12.2010. godine)

PRETHODNO PITANJE( Č lan 12. Zakona o parni č nom postupku)

2200..

Ukoliko sud prethodno nije utvrdio da su u pitanju identični stanovi kako u postupku radipredaje tako i u postupku radi utvrđenja prava svojine, nema uslova da se ispita pravilnost odlu-ke o određivanju prekida postupka po tužbi za njihovu predaju dok se ne donese odluka u parnicipo tužbi za utvrđenje prava svojine na njima.

Iz obrazloženja:

Prethodno pitanje u vezi sa tužbenim zahtevom koji se odnosi na predaju nepokretnosti predsta-

vlja utvr đivanje prava svojine na njima.Prvostepeni sud u konkretnom slučaju nije dao razloge da li tuženi u naznačenom postupku tražeda se utvrdi pravo svojine na stanovima i lokalima, čiju predaju tužilac traži. Naime, samo u tom slu-čaju bi odlučivanje u tom postupku predstavljalo prethodno pitanje, shodno čl. 12. Zakona o parnič-nom postupku a zbog koga bi sud mogao da odredi prekid postupka u ovoj parnici, ukoliko o pravusvojine neće sam odlučivati.

Međutim, kako se iz obrazloženja prvostepenog rešenja ne može utvrditi da li se radi o identič-nim stanovima i lokalima u obe parnice, stekli su se uslovi za ukidanje prvostepene presude i vraća-nje predmeta prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 6218/2013 od 23.01.2014. godine)

2211..

Ukoliko je upravni akt konačan i pravosnažan on proizvodi dejstvo u pravnom prometu iparnični sud mora to uzeti u obzir pri donošenju odluke o tužbenom zahtevu.

Iz obrazloženja: Činjenica je da je Agencija za privatizaciju, posle otvaranja stečajnog postupka nad tužiocem do-

nela rešenje kojim je poništila spornu odluku tužioca od 27. januara 2005. godine. To rešenje Agencijepo svojoj pravnoj prirodi predstavlja upravni akt, o čijoj se pravnoj valjanosti u pogledu sadržine i


16/458

PARNI NI POSTUPAK

16

nadležnosti određenog organa za njegovo donošenje kao i u pogledu zakonitosti istog, ne može raspra-vljati u parničnom postupku, već isključivo u upravnom sporu pokrenutom pred Vrhovnim sudom.Stoga prvostepeni sud je u konkretnoj situaciji morao utvrditi da li je navedeno rešenje Agencije zaprivatizaciju kojim je poništena odluka tužioca od 27. januara 2005. godine konačno i pravosnažno, a

ne sam ceniti u parničnom postupku pravilnost navedenog rešenja. Ukoliko je upravni akt kona

čan ipravosnažan on proizvodi dejstvo u pravnom prometu i parnični sud mora to uzeti u obzir pri donoše-

nju odluke o tužbenom zahtevu. Stoga ako je pravosnažno navedenim rešenjem poništena odluka tuži-oca o prodaji spornih nepokretnosti, onda se to mora uzeti u obzir, bez mogućnosti preispitivanja pra-vilnosti iste od strane parničnog suda. To bi značilo da je otuđenje imovine koje je predmet raspraveizvršeno zaključenjem ugovora bez odgovarajuće odluke nadležnih organa, predviđene članom 398a.stav 2. Zakona o preduzećima.


2222..

Odlučivanje suda o zahtevu za utvrđenje prava svojine tužioca sa sedištem na teritorijibivše republike - članice SFRJ, proceduralno je uslovljeno zaključenjem bilateralnog sporazu-ma između naše zemlje i odnosne države, kojim će se regulisati procedura rešavanja zahteva iustanoviti državna tela koja će po takvim zahtevima postupati, dakle odlučujući o zahtevimaza utvrđenje prava na pokretnoj i nepokretnoj imovini pravnih lica, primenom odredaba Spo-razuma o pitanjima sukcesije ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 6/2002), što

predstavlja prethodno pitanje i osnov za prekid parničnog postupka iz člana 215. stav 1. tačka1. Zakona o parničnom postupku.

Iz obrazloženja:

Prema stanju u spisima, predmet tužbenog zahteva je utvr đenje tužiočevog prava vlasništvana poslovnom prostoru u kome se nalazi sedište tuženog i koji je prilikom osnivanja tuženog unetkao osnivački ulog tuženog preduzeća. Tužilac je strano pravno lice sa sedištem na teritoriji jed-ne od republike - bivše članice SFRJ, a tuženi je kao pravno lice osnovano od bivše poslovne je-

dinice pravnog prethodnika tužioca sa sedištem u Republici S... Viši trgovinski sud je rešenjemPž. 6029/04 od 29. decembra 2004. godine ukinuo prvostepenu presudu kojom je tužbeni zahtevbio usvojen, navodeći da je sporni odnos potrebno rešiti primenom Sporazuma o pitanjima sukce-sije zaključenim između bivših republika SFRJ kao država sukcesora. U navedenom rešenju uka-zano je da prema stanovištu Višeg trgovinskog suda sudska nadležnost nije isključena, već jeuslovljena sprovođenjem postupka u skladu sa zaključenim bilateralnim sporazumom, a sveshodno članu 4. istog Sporazuma o pitanjima sukcesije i dat je nalog za postupanje. U ponovnompostupku sud je utvr đivao relevantne činjenice za rešenje spora, a to su da li je došlo do zaključe-

nja bilateralnog sporazuma i koja je procedura odlučivanja po zahtevima predvi

đena navedenimsporazumom, koja su tela države nadležna, da li je tužilac podneo takav zahtev nadležnim telima

i da li je po istom sprovedena procedura, kao i koji je ishod navedene procedure, odnosno koja jeodluka navedenih tela po zahtevu tužioca. Samo ukoliko bi navedeno telo koje je zaključenim bi-


17/458

PARNI NI POSTUPAK

17

lateralnim sporazumom ustanovljeno kao nadležno za odlučivanje po zahtevu pravnih lica, ospo-rilo zahtev tužioca, stekli bi se proceduralni uslovi za odlučivanje suda po spornom zahtevu. Pra-vilno postupajući, prvostepeni sud je u smislu odredaba Zakona o parničnom postupku po nalozi-ma Višeg trgovinskog suda, utvrdio sve navedene sporne i relevantne činjenice, utvr đujući da je

tužilac podneo zahtev za vraćanje imovine Saveznom ministarstvu za ljudska i manjinska prava,shodno uputstvu o sprovođenju Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije koje je donelo Save-zno ministarstvo pravde dana 2. septembra 2002. godine i da pri navedenom ministarstvu jošuvek nije formirano radno telo koje bi rešavalo po navedenim zahtevima, niti je navedeno mini-starstvo odredilo izvršne organe ili druge za sprovođenje svojih odluka. Pravilno je prvostepenisud, imajući u vidu navedene utvr đene činjenice, kao i činjenicu da o zahtevu tužioca koji je pod-net Savetu ministara SCG u vezi realizacije spornog prava koje je predmet ove tužbe nije donetaodgovarajuća odluka, odnosno da se njegov zahtev nalazi u proceduri odlučivanja od strane nad-ležnih tela, našao da se nisu stekli uslovi za donošenje odluke od strane suda povodom zahteva

tužioca u ovoj parnici. Navedeno iz razloga što tek ukoliko bi zahtev tužioca bio osporen, steklibi se uslovi da se postupak nastavi i u pogledu zahteva tužioca donese odgovarajuća odluka, štosve ukazuje da je zaključenje bilateralnog sporazuma i sprovođenje postupka po istom prethodnoproceduralno pitanje od koga zavisi dalje postupanje suda po zahtevu za utvr đenje prava svojine,pa je stoga pravilno prvostepeni sud na osnovu člana 215. stav 1. tačka 1. Zakona o parničnompostupku prekinuo postupak do okončanja postupka odnosno procedure po zahtevu tužioca Save-tu ministara SCG. Neosnovani su žalbeni navodi da je sud morao odbaciti tužbu i da tužilac nemapravni interes za podnošenje tužbe za utvr đenje sa navedenom sadržinom kao i o preuranjenostiiste, jer se iz navedenih razloga okončanje postupka po proceduri pred Savetom ministara SCGpostavlja kao prethodno pitanje proceduralnog karaktera, od koga će zavisiti dalji tok ovog po-stupka, pa je stoga pravilno prvostepeni sud prekinuo isti do okončanja navedenog postupka.

(Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 8799/05 od 7.11.2005. godine)

2233..

Parnični sud nema ovlašćenja da prethodno pitanje sam rešava ako je o njemu pravnosna-

žno odlučio redovni sud u upravnom sporu.

Iz obrazloženja:

"Prema utvr đenom činjeničnom stanju tužiocu je otkazan ugovor o radu zato što je izbornoveće M... fakulteta na sednici od 26.6.2002. godine donelo odluku o neizboru tužioca u zvanje re-dovnog profesora. Tu odluku povodom izjavljenog prigovora, potvr đuje Savet fakulteta svojomodlukom od 14.7.2003. godine. Pravosnažnom presudom Okružnog suda u B... U. 1041/2003 od7.4.2004. godine poništena je odluka Saveta fakulteta. Na tako utvr đeno činjenično stanje pravil-

no je primenjeno materijalno pravo kada je poništen otkaz ugovora o radu i kada je tužilac reinte-grisan u radni odnos, zato što je otpao osnov za davanje otkaza. Pravni osnov za davanje otkazapredstavljala je konačna odluka izbornog veća M... fakulteta od 28.6.2002. godine. Ta odluka(upravni akt) od prejudicijelnog značaja eliminisana je iz pravnog poretka pravosnažnom presu-


18/458

PARNI NI POSTUPAK

18

dom Okružnog suda u B... u postupku sudske kontrole zakonitosti upravnog akta, čime je odlukaizbornog veća izgubila svojstvo konačnosti. Odlukom suda iz upravnog spora parnični sud je ve-zan. Vezanost parničnog suda proizlazi iz člana 11. ranije važećeg Zakona o parničnom postupku(sada član 12.) na osnovu tumačenja a contrario (parnični sud je ovlašćen da rešava prethodno pi-

tanje u kome ne postoji odluka suda ili drugog nadležnog organa). U ovom slučaju parnični sudnema ovlašćenje da prethodno pitanje sam (druk čije) rešava, s obzirom da odluka od prejudicijel-nog značaja već postoji i da kao pravosnažna ima snagu zakonske istine. Imajući u vidu izloženo,bez uticaja su navodi u reviziji da treba praviti razliku između sudske odluke u upravnom sporukoja je doneta "punom jurisdikcijom" i odluke kojom je samo poništen upravni akt. Istaknuto raz-likovanje u pogledu odluka povodom kontrole zakonitosti upravnog akta nije od značaja za par-nični sud (koji kao što je istaknuto ne može da ocenjuje valjanost razloga odluke donete u uprav-nom sporu).

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 619/05 od 20. 10. 2005. godine)

PRAVNOSNAŽNA OSUĐUJUĆA PRESUDA KRIVIČNOG SUDA- VEZANOST PARNIČNOG SUDA


2244..

Pošto za vreme trajanja krivičnog postupka važi prezumpcija nevinosti to pokretanje kri-vičnog postupka nije razlog za otkaz ugovora o radu - već za udaljenje.

Iz obrazloženja:

Prema odredbama Zakona o radu, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zato postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i po-trebe poslodavca, i to - između ostalog - ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa ra-

dom. Relevantne odredbe:U parničnom postupku sud je u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učini-

oca vezan za pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim - č lan 13.Zakona o parni č nom postupku.

U konkretnom slučaju, a imajući u vidu navedene zakonske odredbe kao i rezultate izvedenihdokaza, po mišljenju drugostepenog suda a suprotno navodima žalbe tužene, prvostepeni sud je pra-vilno postupio usvojivši tužbeni zahtev tužioca i poništivši kao nezakonito naznačeno sporno rešenjeo otkazu od 18.02.2010. godine uz nalog tuženoj da tužioca vrati na rad.

Naime, poništenim rešenjem tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog pokretanja krivičnog postup-ka pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda zbog izvršenog krivičnog dela Zločinačko udruživanjei Zloupotreba službenog položaja. Pokretanje krivičnog postupka nije razlog za otkaz već za udalje-nje, jer za vreme trajanja krivičnog postupka važi prezumpcija nevinosti. Zbog toga, navedene činje-


19/458

PARNI NI POSTUPAK

19

nice nisu mogle biti upotrebljene kao razlog za otkaz. To može biti osuđujuća krivična presuda, ali jeona u konkretnom slučaju izostala.

Imajući to u vidu, pobijano rešenje tužene o otkazu ugovora o radu tužiocu od 18.02.2010. godi-ne je nepravilno, a tužiočev zahtev da se isto poništi kao nezakonito je osnovan.

Zbog toga je prvostepena odluka u ovom delu potvr đena.(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Gž.1 3046/2013 od 03.12.2014. godine)

2255..

Krivičnopravna odgovornost jednog od štetnika, utvrđena pravnosnažnom krivičnom pre-sudom, ne oslobađa građanskopravne odgovornosti lica koja su zajedno sa njim uzrokovalaštetu ili doprinela njenom nastanku.

Iz obrazloženja:

Krivična odgovornost osiguranika tuženog je utvr đena pravnosnažnom presudom krivičnog suda(oglašen je krivim za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi sačlanom 289. stav 1. Krivičnog zakonika).

U parničnom postupku, sud je vezan u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovor-nosti učinioca za pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim, sa-glasno članu 13. Zakona o parničnom postupku. Uzročna veza radnje preticanja koju je osigura-nik tuženog preduzeo sa nastupelom posledicom naglašena je u svim nalazima i mišljenjima ve-

štaka datim u prvostepenom postupku. Prvostepeni sud je pravilno cenio sve okolnosti u kojim jeosiguranik tuženog preduzeo uzročnu radnju nebezbednog preticanja vozila i pravilno utvrdionjegovu odgovornost u procentu od 70%.

Pravilna je i ocena o postojanju delimične odgovornosti u nastanku štete osiguranika tužioca.Odgovornost u smislu pravila građanskog prava nije jednaka krivičnopravnoj odgovornosti i

utvr đena krivičnopravna odgovornost jednog od štetnika ne oslobađa građanskopravne odgovor-nosti lica koja su zajedno sa štetnikom čija je odgovornost utvr đena pravnosnažnom krivičnompresudom uzrokovala štetu ili doprinela nastanku štete.

Zbog toga su neosnovani žalbeni navodi tužioca (pravilnost razloga prvostepene presude upogledu utvr đene podeljene odgovornosti na strani osiguranika tužioca pobijaju se navodima dae pravnosnažnom presudom krivičnog suda osiguranik tuženog oglašen isključivo krivim za kri-

vično delo koje je za posledicu imalo štetu nanetu trećim licima u saobraćajnom udesu motornihvozila osiguranih kod tužioca i tuženog).

(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 7856/2012(1) od 19.06.2013. godine)

ZADRŽAVANJE NADLEŽNOSTI – PERPETUATIO FORI



20/458

PARNI NI POSTUPAK

20

2266..

Ako je spor između tužioca - pravnog lica i tuženih običnih – prostih suparničara, od kojihje jedan pravno lice, a drugi – fizičko lice, pravnosnažno okončan samo u odnosu na pravno li-

ce, prestao je i odnos suparničarstva na kome je bila zasnovana stvarna nadležnost trgovin-skog suda za fizičko lice, što dovodi do nemogućnosti zadržavanja stvarne nadležnosti trgovin-skog suda za fizičko lice.

Iz obrazloženja: Presudom drugostepenog suda odbijena je žalba prvotuženog i potvr đena presuda Trgovinskog

suda u N... u prvom i trećem stavu izreke kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu u odnosu na prvo-tuženog i o zahtevu po protivtužbi prvotuženog u odnosu na tužioca. Time je pravosnažno presuđennavedeni spor u odnosu na prvotuženog i to kako po zahtevu tužioca koji se odnosi na prvotuženog,

tako i po protivtužbi prvotuženog. Po pravosnažnom okončanju navedenog spora između označenihstranaka koje su pravna lica, kao nerešen je ostao spor po tužbi tužioca u odnosu na drugotuženogkoji je fizičko lice, a po osnovu ugovora o jemstvu za ispunjenje obaveza prvotuženog. Kako je uponovnom postupku, po ukidanju dela odluke koja se odnosi na drugotuženog presudom Višeg trgo-vinskog suda, postupak nastavljen samo u odnosu na drugotuženog koji je fizičko lice, a pravosna-žno je okončan u odnosu na prvotuženog, te stoga navedeno fizičko lice koje više nije u odnosu su-parničarstva sa pravnim licem (po kom osnovu bi se mogla zasnivati nadležnost trgovinskog suda),to je pravilno prvostepeni sud našao da za rešenje navedenog spora po tužbi tužioca protiv tuženog –fizičkog lica trgovinski sud nije nadležan, jer se ne radi o sporu iz člana 15. Zakona o sudovima, pa

se stoga pobijanim rešenjem oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u navedenoj parnici i spisepredmeta po pravosnažnosti rešenja o oglašavanju nenadležnim ustupio Opštinskom sudu u N... kaostvarno i mesno nadležnom za rešavanje ovog spora.


SUDSKA (APSOLUTNA) NADLEŽNOST( Č lan 16. st. 1. i 2. Zakona o parni č nom postupku)

2277..

Na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, prema članu 8v Zakona oizmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, shodno se primenjuju odredbe Zakona ovanparničnom postupku. Članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku predviđenaje primena Zakona o parničnom postupku u onim oblastima koje nisu regulisane tim Zako-nom.

Iz obrazloženja:

Zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku može se podneti na osnovu odredbe člana8a - 8v Zakona o uređenju sudova.


21/458

PARNI NI POSTUPAK

21

Zbog toga se Viši sud u Beogradu oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnojstvari i odbacio zahtev predlagača, shodnom primenom člana 16. stav 2. i člana 294. stav 1. tačka 1.u vezi člana 1. na osnovu ovlašćenja iz člana 292. Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS",broj 72/2011 i 55/2014), na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku u vezi člana8. Zakona o uređenju sudova.

(Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu, R.4 II 81/2014(2) od 10.09.2014. godine)

2288..

Kada stranka podnese tužbu, sud je dužan prvo da utvrdi da li pravna stvar iz tužbe posvojoj prirodi spada u nadležnost suda ili organa uprave.

Iz obrazloženja: Po žalbi tužioca, Viši sud je ukinuo prvostepenu presudu, nalazeći da je počinjena bitna povreda

odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na kojudrugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Ista se ogleda u tome da je sud odlučio o zahtevu kojine spada u sudsku nadležnost, u smislu člana 16. Zakona o parničnom postupku. Naime, nakon pod-nošenja tužbe, sud je dužan da prvo utvrdi da li pravna stvar po svojoj prirodi spada u nadležnost su-da (građanski spor - član 1. istog zakona) ili organa uprave (upravna stvar - član 1. Zakona o opštemupravnom postupku) a odgovor na ovo pitanje zavisi od toga u koju materijalnopravnu oblast spadasporni odnos. Da bi se sud upustio u raspravljanje i odlučivanje o predmetu spora, potrebno je ispu-njenje neophodnih uslova - procesnih pretpostavki, od kojih neke imaju za cilj da obezbede poštova-nje principa raspodele poslova između organa upravne i sudske funkcije, kao i između samih sudova.Jedna od tih procesnih pretpostavki je nadležnost suda da o sporu odluči u parnici i da za spor nijenadležan sud u nekom drugom postupku ili upravni organ. Pošto se u ovoj pravnoj stvari radi o zah-tevu tužioca za naknadu štete nastale u pretkrivičnom postupku, koji predstavlja posebnu vrstu admi-nistrativnog postupka, a ne krivični postupak, ovakav zahtev se po stavu Višeg suda mora rešavati uupravnom postupku tj. sud opšte nadležnosti je stvarno nenadležan za postupanje po ovom zahtevu,u smislu člana 16. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Budući da se ne može doneti odluka na šte-

tu stranke koja se žalila (ako je samo ona izjavila žalbu - zabrana "reformatio in peius"), to je Višisud prvostepenu presudu ukinuo i odlučio kao u izreci rešenja.

(Iz rešenja Višeg suda u Požarevcu, Gž. 167/2013(2011) od 07.03.2013. godine)

2299..

U sporu radi rušenja bespravno sagrađene ograde i predaje zemljišta u državinu postojinadležnost suda, jer je suština tužbe u predaji u posed zemljišta, što je imovinskopravni odnos.

Iz obrazloženja:

Predlog punomoćnika tuženika da se sud oglasi stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj prav-noj stvari odbijen je rešenjem nadležnog osnovnog suda od 09.09.2013. godine kao neosnovan. U


22/458

PARNI NI POSTUPAK

22

konkretnom slučaju podneta je tužba za predaju u državinu nepokretnosti - zemljišta i rušenjeograde, što je po svojoj prirodi imovinskopravni spor. Zbog toga i postoji apsolutna nadležnostsuda za postupanje, bez obzira na činjenicu što je zid čije se rušenje traži sagrađen bez građevin-ske dozvole. Suština tužbe je u predaji u posed zemljišta pošto se sa istog uklone ostaci porušene

ograde. (Iz rešenja Višeg suda u Požarevcu, Gž. 1006/2013(2012) od 23.10.2013. godine)

3300..

Sud tokom celog postupka, po službenoj dužnosti, pazi da li rešavanje spora spada u sud-sku nadležnost. Kada u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud, negoneki drugi domaći organ, oglasiće se nenadležnim, ukinuće sprovedene radnje u postupku i od-

baciće tužbu.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud se rešenjem oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u sporu po tužbi tuži-

oca protiv tuženog – nadležnog Odeljenja Republičkog geodetskog zavoda, istim ukinuo sve sprove-dene radnje a tužba je odbačena. Žalba tužioca je neosnovana jer je prvostepeni sud pravilno utvrdioda je za rešavanje po tužbenom zahtevu nadležan upravni organ u upravnom postupku, a ne sud - sa-glasno odredbama Zakona o državnom premeru i katastru. Naime, pazeći po službenoj dužnosti (u

smislučlana 16. Zakona o parni

čnom postupku) i razmatraju

ći da li rešavanje predmetnog spora spa-da u sudsku nadležnost, prvostepeni sud je utvrdio da je za rešavanje o tužbenom zahtevu nadležan

da postupa upravni organ u upravnom postupku, a ne sud. Pomenutim Zakonom predviđeno je daRepublički geodetski zavod, kao državni organ, u vršenju javnih ovlašćenja u upravnim poslovimadržavnog premera, osnivanja i obnove katastra nepokretnosti rešava u upravnom postupku u prvomstepenu. Prvostepeni sud je stoga pravilno odlučio pobijanim rešenjem, koje je doneto uz pravilnuprimenu odredaba člana 279. stav 1. tačka 1. i član 280. Zakona o parničnom postupku. Izjavljenomžalbom tužioca se neosnovano ukazuje da je prvostepeni sud bio dužan da ispita zašto je Služba zakatastar nepokretnosti odbila da postupi po zahtevu tužioca za omeđavanje njegove parcele, pa on

nije imao drugu alternativu sem da se obrati sudu te da je obaveza suda bila da obaveže drugi nadle-žni organ da izvrši svoju zakonsku dužnost i obavezu. Naime, shodno članu 1. Zakona o parničnompostupku, uređuju se pravila postupka za pružanje sudske zaštite po kojima se i odlučuje prilikom re-šavanja građanskopravnih sporova iz ličnih, porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i dru-gih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrstapostupka. Sud tokom celog postupka, po službenoj dužnosti, pazi da li rešavanje spora spada u sud-sku nadležnost. Kada u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud, nego neki dru-gi domaći organ, oglasiće se nenadležnim, ukinuće sprovedene radnje u postupku i odbaciće tužbu.U konkretnom slučaju, tužbenim zahtevom se ne traži činidba na koju sud može da obaveže tuženog,

već omeđavanje katastarske parcele uz poštovanje površine iz lista nepokretnosti i oblika iz skice, papredmet ovog spora ne spada u sudsku nadležnost, već u nadležnost upravnog organa, a o tome seodlučuje u upravnom postupku.

(Iz rešenja Višeg suda u Užicu, Gž. 555/2010 od 13.04.2010. godine)


23/458

PARNI NI POSTUPAK

23

3311..

Propuštanje nadležne filijale Narodne banke da, u vršenju poverenih javnih ovlašćenja,odluči o zahtevu za povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina u postupku ostvarenja prava

na izvozne stimulacije, ne može dovesti do promene zakonom ustanovljene nadležnosti na-vedenog organa, jer da propuštanje nekog organa da postupi u skladu sa poverenim javnimovlašćenjima ne dovodi automatski do ustanovljavanja sudske nadležnosti u parničnom po-stupku, već daje pravo podnosiocu zahteva da zaštitu ostvari u upravnom postupku podno-šenjem žalbe zbog "ćutanja administracije" drugostepenom organu ili pak pokretanjemupravnog spora.

Iz obrazloženja:

Prvostepenim rešenjem Trgovinski sud u B... oglasio se apsolutno nenadležnim za postupanje uovom sporu, pa je ukinuo sve sprovedene radnje i odbacio tužbu. Iz spisa predmeta kao i navoda ža-lioca, nesumnjivo proizlazi da osnov postavljenog tužbenog zahteva za isplatu iznosa od 876.500,78dinara, predstavlja zahtev za vraćanje 1% vrednosti izvršenog spoljnotrgovinskog posla, po ugovori-ma o spoljnotrgovinskom poslu, koje je tužilac ostvario tokom 2002. i 2003. godine, a na osnovuprava na podsticaj izvoza, propisan Odlukom o povraćaju carinskih i drugih uvoznih dažbina i o dru-gim merama za podsticaj izvoza. Iz sadržine postavljenog tužbenog zahteva proizlazi da se u kon-kretnom slučaju radi o sporu iz imovinsko-pravnih odnosa, čije je rešavanje na zakonu zasnovanomodlukom stavljeno u nadležnost ne suda nego drugog domaćeg organa. Stoga je prvostepeni sud na

osnovu pravilne primene odredbe člana 16. stav 2. Zakona o parničnom postupku, našao da nije nad-ležan za odlučivanje u ovome sporu, što je za posledicu imalo i pravilnu odluku o odbacivanju tužbe.Naime, iz sadržine Odluke o povraćaju carinskih i drugih uvoznih dažbina i o drugim merama zapodsticaj izvoza proizlazi da je ista doneta na osnovu ovlašćenja iz člana 61. Zakona o spoljnotrgo-vinskom poslovanju, te da je istom ustanovljeno pravo preduzeća i drugih pravnih lica koja obavljajuposlove spoljnotrgovinskog poslovanja, na ostvarivanje prava na povraćaj carine i drugih uvoznihdažbina kao i na druge mere podsticaja izvoza, pod uslovima propisanim tom odlukom. Osim usta-novljavanja samog prava na povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina, navedenom odlukom propisane i postupak u kome se navedena prava ostvaruju, pa je u članu 11. propisano da se zahtev za ostva-

rivanje prava iz odluke podnosi Filijali NBJ nadležnoj prema sedištu podnosioca zahteva, dok je učlanu 12. stav 2. propisano da će nadležna Filijala NBJ rešenjem odbiti zahtev ukoliko na osnovupodnesene dokumentacije utvrdi da preduzeće ne ispunjava uslove za ostvarivanje prava iz ove odlu-ke. Istovremeno u stavu 3. navedenog člana, propisano je da se protiv rešenja iz stava 2. može izjavi-ti žalba Narodnoj banci Jugoslavije. Iz sadržine navedenog propisa proizlazi dakle da je pomenutomodlukom Narodnoj banci Jugoslavije povereno vršenje određenih javnih ovlašćenja, iz čega daljeproizlazi da je u vršenju istih ona bila dužna da u smislu odredbe člana 2. Zakona o opštem uprav-nom postupku, postupa u skladu sa odredbama navedenog zakona. Neosnovan je navod žalioca da izčinjenice što Narodna banka Jugoslavije nije državni organ, proizlazi kao logična posledica da ista usvom radu ne donosi upravne akte i ne postupa po pravilima Zakona o opštem upravnom postupku.Nasuprot žalbenim navodima, stvarna nadležnost Narodne banke za odlučivanje o ovoj vrsti tužioče-vih prava ustanovljena je saglasno članu 17. Zakona o opštem upravnom postupku, pomenutom od-


24/458

PARNI NI POSTUPAK

24

lukom koja svoju snagu crpi i iz odredaba Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. Stoga je u vrše-nju ovlašćenja poverenih navedenom odlukom, Narodna banka Jugoslavije bila dužna da postupa popravilima Zakona o opštem upravnom postupku, a to znači da i tužilac, kao podnosilac zahteva zaostvarenje određenih izvoznih stimulacija ima sva prava koja mu iz navedenog zakona proizilaze. Iz

navedenog proizlazi dakle, da je u konkretnom slučaju, propuštanje drugotuženog da po zahtevu tu-žioca donese pozitivno ili negativno rešenje, imalo za posledicu tužiočevo pravo da u smislu odredbe

člana 208. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku izjavi žalbu drugostepenom organu iz člana12. stav 3. Odluke o povraćaju carinskih i drugih uvoznih dažbina i o drugim merama za podsticajizvoza. Činjenica na koju se žalbom ukazuje, da je drugotuženi propustio da donese bilo kakvo reše-nje po podnetom zahtevu, te da je tužiocu uz dopis vratio podnetu dokumentaciju, ne može dovestido promene zakonom ustanovljene nadležnosti određenog organa a u pogledu odlučivanja o nekompitanju. Dakle, propuštanje nekog organa da postupi u skladu sa poverenim mu javnim ovlašćenjimane dovodi automatski do ustanovljavanja sudske nadležnosti u parničnom postupku, nego naprotiv

daje pravo podnosiocu zahteva da zaštitu ostvari u upravnom postupku ili pak pokretanjem upravnogspora u situaciji kada nije ustanovljena dvostepenost.(Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 1763/05 od 24.03.2005. godine)

3322..

Trgovinski sud nije nadležan da u parničnom postupku odlučuje o zahtevu za plaćanje na-knade za odvodnjavanje, tj. da utvrđuje postojanje i visinu ove obaveze, već je za to nadležandrugi organ - javno vodoprivredno preduzeće u okviru javnih ovlašćenja koja su mu poverenazakonom, a rešenje tog preduzeća kao upravni akt kojim se utvrđuje obaveza plaćanja nakna-de za odvodnjavanje, predstavlja izvršnu ispravu za čije izvršenje je stvarno nadležan sud op-šte nadležnosti.

Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinski sud u Z... oglasio se apsolutno nenadležnim za postupanje u

ovoj pravnoj stvari, pa je tužbu odbacio kao nedozvoljenu i ukinuo sve sprovedene radnje. Iz spisapredmeta proizlazi da je predmet tužbenog zahteva isplata godišnjeg iznosa naknade za odvodnjava-

nje za 2003. godinu, a po osnovu rešenja tužioca broj 02072008 od 10. 03. 2003. godine. Čitanjemnavedenog rešenja utvr đuje se da je isto doneto na osnovu člana 5. stav 1. Odluke o visini naknadeza odvodnjavanje u 2003. godini, a u skladu sa članom 99. stav 3, čl. 100, 101. i 107. Zakona o vo-dama. Navedeno rešenje tužilac je doneo u vršenju svojih zakonom mu poverenih javnih ovlašćenja,te stoga isto po svojoj pravnoj prirodi predstavlja upravni akt iz člana 96. Zakona o vodama, a sagla-sno članu 18. Zakona o opštem upravnom postupku. Naime, u konkretnom slučaju radi se o naplatinaknade kao obavezne dažbine, a ne o naknadi koja se plaća za izvršenu uslugu. Ovo stoga što ječlanom 99. Zakona o vodama propisano da se sredstva za finansiranje vodoprivredne delatnostiobezbeđuju iz više vrsta naknada od kojih neke predstavljaju javni prihod, a neke predstavljaju pri-

hod javnog vodoprivrednog preduzeća – ovde tužioca. Iz navedenog proizlazi da za utvr đivanje kakopostojanja same obaveze plaćanja naknade za odvodnjavanje, tako i njene visine, nije nadležan sud usmislu odredaba članova 12. Zakona o sudovima (odnosno člana 21. Zakona o uređenju sudova), tečlana 15. Zakona o sudovima (koji je i dalje na snazi u smislu člana 84. Zakona o uređenju sudova).


25/458

PARNI NI POSTUPAK

25

Naprotiv, radi se o pravnoj stvari za čije je utvr đivanje nadležan subjekt određen posebnim zako-nom, a u smislu člana 18. Zakona o opštem upravnom postupku u vezi člana 96. Zakona o vodama.Iz navedenog proizlazi da je u konkretnom slučaju prvostepeni sud pravilno zaključio da za rešava-nje spornog odnosa nije nadležan sud nego drugi domaći organ, te da je na osnovu pravilne primeneodredbe člana 16. stav 2. Zakona o parničnom postupku u svemu doneo pravilnu odluku. Na pravil-nost pobijane odluke nije od uticaja činjenica što je po osnovu tužiočevog predloga za izvršenje naosnovu verodostojne isprave doneto rešenje Iv. broj 832/04 od 20.04.2004. godine, te rešenje podistim brojem od 7. juna 2004. godine, kojim je konstatovano da će se postupak nastaviti kao povo-dom prigovora protiv platnog naloga. Ovo stoga što pogrešan uput suda ne može menjati apsolutnunadležnost suda. Kako iz gore navedenog proizlazi da u konkretnom slučaju za utvr đivanje obavezeplaćanja naknade za odvodnjavanje i njene visine nije nadležan sud, nego drugi organ odnosno javnopreduzeće u obimu poverenih mu javnih ovlašćenja, to nije bilo mesta donošenju gore navedenih re-šenja. Sud je cenio žalbene navode o tome da je počev od 2001. godine Uprava prihoda prestala saprinudnom naplatom neisplaćenih dugovanja po osnovu naknade za odvodnjavanje, iz čega bi proiz-

lazilo da tužilac ukazuje da je za sprovođenje prinudne naplate nadležan sud. Iako u ovom konkret-nom sporu nije sporno pitanje nadležnosti suda za sprovođenje izvršenja nego nadležnosti suda za me-ritorno presuđenje u parničnom postupku, radi pravne pouke tužioca, a u cilju olakšavanja ostvarenja nje-govih prava, ovaj sud kao drugostepeni daće sledeće pravno mišljenje. Po nalaženju ovog suda rešenje tu-žioca broj 02072008 od 10. 03. 2003. godine predstavlja izvršnu ispravu u smislu člana 16. stav 2. tačka 2.Zakona o izvršnom postupku, čije se izvršenje sprovodi prema odredbama čl. 261, 264. stav 1, čl. 265. i266. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku. Stoga je tužilac imao mogućnost da navedeno reše-nje snabde klauzulom izvršnosti i potom dostavi nadležnom sudu na izvršenje. Za sprovođenje navede-nog izvršenja bio bi nadležan sud opšte nadležnosti jer njegova nadležnost proizlazi iz člana 21. stav 2.

Zakona o uređenju sudova. Ovo stoga što za ovu vrstu izvršenja nije propisana nadležnost trgovinskogsuda, niti u članu 15. Zakona o sudovima (koja je odredba i dalje na snazi u smislu propisa iz člana 84. Za-kona o uređenju sudova), kao ni članom 24. Zakona o uređenju sudova. Kako navedeno rešenje u sebi sa-drži naplatu dela javnih prihoda, isto bi se moglo prinudno naplatiti i preko Poreske uprave, a u skladu saodredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ali nema nikakve smetnje da se istoprinudno naplati i preko suda (na gore opisani način) jer je u navedenoj naknadi sadržana i naknada kojapredstavlja prihod tužioca, pri čemu bi postojala obaveza tužioca da deo javnih prihoda prenese na za toposebno određeni račun.

(Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 8468/04 od 16.11.2005. godine)

3333..

Postojanje osporenog potraživanja za neizmirenu poresku obavezu ustanovljenu izvršnimrešenjem upravnog organa, utvrđuje se u sudskom postupku pred mesno nadležnim trgovin-skim sudom, a ne u upravnom postupku pred nadležnim upravnim organom.

Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju pogrešilo je stečajno veće kada je na parnicu uputilo tužioca kao stečaj-

nog poverioca koji je za prijavljeno potraživanje imao izvršnu ispravu. U situaciji kada je stečajniupravnik osporio prijavljeno potraživanje stečajnog poverioca zasnovano na izvršnoj ispravi, tada jestečajno veće moralo da shodno odredbi člana 127. stav 2. Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju ilikvidaciji uputi na parnicu stečajnog dužnika radi utvr đenja da ne postoji prijavljeno potraživanje


26/458

PARNI NI POSTUPAK

26

stečajnog poverioca zasnovano na izvršnoj ispravi. Pri tome, prvostepeni sud nije imao u vidu da tu-žilac poseduje izvršnu ispravu, te da tuženi osporavanje utuženog potraživanja može zasnovati samona razlozima iz člana 51. stav 1. tačka 4. i 8. Zakona o izvršnom postupku. Međutim, kada je već ste-čajno veće dalo pogrešno uputstvo i kada je prvostepeni sud utvrdio prijavljeno potraživanje tužiocakao stečajnog poverioca prema tuženom kao stečajnom dužniku, tada nije bilo mesta da Viši trgovin-ski sud nađe da rešavanje predmetnog spora ne spada u sudsku nadležnost, već u nadležnost uprav-nog organa. Tačno je da je predmet prijavljenog potraživanja neplaćena poreska obaveza i zateznakamata zbog docnje u isplati ove poreske obaveze i da je postupak u kome se utvr đuje i naplaćujeporez poseban upravni postupak u smislu odredaba čl. 11, 33, 34 i 54. Zakona o poreskom postupkui poreskoj administraciji. Viši trgovinski sud je međutim prevideo da je poreska obaveza tuženogprema tužiocu utvr đena na osnovu izvršenog rešenja tužioca. Izvršno rešenje tužioca doneto u uprav-nom postupku predstavlja izvršnu ispravu. Stoga se više ne radi o postupku utvr đivanja i naplate po-reza, već o postupku u kome se utvr đuje da li i dalje postoji prijavljeno potraživanje tužioca prematuženom, odnosno da li je tuženi izmirio utvr đeno potraživanje iz poreskog rešenja ili je to poresko

rešenje poništeno, preinačeno ili na drugi način stavljeno van snage. Ove okolnosti mogu se utvr đi-vati samo u sudskom postupku."

(Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 258/2005 od 7. 07.2005. godine)

3344..

Odredbe Zakona o preduzećima o proceni uloga u stvarima i pravima od strane ovlašće-nog procenjivača, odnosno osnivača društva s ograničenom odgovornošću, ne isključuju sud-

sku nadležnost kada je u pitanju spor osnivača o visini osniva

čkih udela.

Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem P. 147/04 od 8.03.2005. godine prvostepeni sud je u izreci pod I odbio pri-

govor apsolutne nenadležnosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari. U izreci pod II odbio je pri-govor da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparničnog postupka, i u izreci pod III odbioe prigovor da je tužba za utvr đenje nedozvoljena. Drugotuženi u žalbi ukazuje da nije bilo mesta do-

nošenju ožalbenog rešenja, te da prvostepeni sud pogrešno tumači tužbeni zahtev sa ciljem da oprav-da osnovanost vođenja parnice u ovoj pravnoj stvari. Daljim navodima žalbe ukazuje da se očigled-no može utvrditi da je predmet tužbenog zahteva visina uloga članova društva. Sporno pitanje izme-đu istih je pre svega visina nenovčanog uloga drugotuženog. Tužioci osporavaju visinu istog uloga,ne priznajući rešenje Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom od 11.09.2002.godine, kojim je utvr đena vrednost uloga u mašinama i opremi drugotuženog, kao ni izveštaj ovla-šćenog procenjivača iz juna 2003 godine. Daljim žalbenim navodima tuženi drugog reda ukazuje dasud ne može da odlučuje o spornom pitanju visine uloga članova, jer predmet nisu pravna, već fak-tička pitanja, tj. visina uloga. Po daljim navodima žalioca, stranke to mogu da utvrde sporazumno, iliovlašćeni procenjivači, te da prvostepeni sud pogrešno zaključuje da odredbe člana 339. u vezi člana

200. Zakona o preduzećima ne isključuju sudsku nadležnost. Osim toga, tuženi drugog reda ukazujeda rešenje o obezbeđenju dokaza ne može biti usvojeno od strane suda kao dokazno sredstvo za utvr-đivanje činjenice visine duga, kako to pogrešno zaključuje prvostepeni sud kada svoje stanovište za-sniva na rešenju donetom u obezbeđenju dokaza R. 717/03 od 20.11.2003 godine, uz navođenje da je


27/458

PARNI NI POSTUPAK

27

navedenim rešenjem, odnosno procenom veštaka, kao sastavnim delom, istog utvr đena visina nenov-čanog uloga, a da bi i pored toga, u parničnom postupku odredio izvođenje dokaza putem nalaza imišljenja veštaka sa predmetnom utvr đivanja visine uloga stranaka. Dalje ukazuje na pogrešnu odlu-ku prvostepenog suda donetu u izreci pod III. Predložio je da se ožalbeno rešenje preinači saglasno

navodima žalbe, tako što bi se usvojili procesni prigovori i Trgovinski sud u B... oglasio apsolutnonenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Viši trgovinski sud je našao da žalba nije osnova-na. Iz stanja u spisima proizlazi da su tužioci tužbom te deklarativno postavljenim tužbenim zahte-vom tražili da se utvrdi suvlasnički udeo u Preduzeću za proizvodnju i trgovinu "E..." DOO u B.., ta-ko što bi sud utvrdio da ukupan kapital navedenog preduzeća iznosi 378.699.17 USD, a pojedinačniulozi osnivača i članova iznose: tužioca prvog reda - D.D. iz B.., iznos od 102.000,00 USD, što pred-stavlja 26,94% suvlasničkog udela; tužioca drugog reda - D.V. iz B.., iznos od 25.500,00 USD, štopredstavlja 6,73% suvlasničkog udela; tuženog drugog reda – inostranog preduzeća, iznos od251.199,17 USD, što predstavlja 66,33% suvlasničkog udela. Tužbeni zahtev zasniva se na sledećim

činjenicama: Tužioci i drugotuženi su osnivači pomenutog preduzeća. Na bazi odluke o povećanjukapitala drugotuženi se obavezao da će osnovani kapital preduzeća povećati za 327.882,56 USD i daće isti staviti na raspolaganje u roku od šest meseci, što nije učinio, pošto je mašine i opremu za fa-briku tj. ulog u stvarima pokušao da unese na osnovu sporne procene procenitelja. Pokušao je da pre-varom unese polovne i neupotrebljive mašine, kao nove i da predstavi da iste vrede 327.882,56USD, iako je njihova vrednost 251.199,17 USD, te da na taj način prevari i ošteti tužioce. Na ovajnačin bi drugotuženi upisom nerealnog osnivačkog udela stekao 75% vrednosti osnivačkog udela ipo statutu preduzeća smenio prvotužioca D.D, direktora i osnivača, i tako imao pravo odlučivanja.Kao dokaz priložili su: ugovor o osnivanju preduzeća "E..." DOO u B... od 11.6.2001. godine, reše-

nje Trgovinskog suda u B... Fi. br. 5393/01 od 15.6.2001. godine, odluku o povećanju kapitala od20.7.2002 godine, ugovor o izmeni ugovora o osnivanju preduzeća "E..." DOO u B... od 1.8.2002..godine, odluku o povećanju kapitala preduzeća "E..." DOO u B..., od 27.2.2003. godine, ugovor oustupanju osnivačkog uloga od 27.3.2003 godine, rešenje Trgovinskog suda u B... V Fi. br. 10830/03od 12.11.2003. godine, žalbe na rešenje Trgovinskog suda u B... FI. br. 10830/03 od 12.11.2003. go-dine, dopunu žalbe na rešenje Trgovinskog suda u B... V Fi.br. 10830/03 od 12.11.2003. godine, kri-vičnu prijavu, nalaz i mišljenje procenitelja "I..." od 25.6.2003. godine. Drugotuženi je istakao pro-cesne prigovore, o kojima je sud odlučio ovim rešenjem. Saglasno iznetom, a imajući u vidu navodetuženog drugog reda isticane u toku trajanja prvostepenog postupka, a posebno sada ceneći i datežalbene razloge, drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je doneo ožal-beno rešenje i odbio sve procesno-pravne prigovore tuženog drugog reda, dajući razloge, koje pri-hvata i ovaj sud i žalioca na iste upućuje. Prvostepeni sud svoju odluku u delu kojim je odbio prigo-vor apsolutne nenadležnosti pravilno zasniva na odredbi člana 16. stav 1. Zakona o parničnom po-stupku (Službeni glasnik RS, br. 125/04), nalazeći utemeljenje za takvo stanovište u odredbama čla-na 200. Zakona o preduzećima ("Službeni list SRJ", br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 i36/02) pod naslovom "Izveštaj o ulozima u stvarima i pravima" koji propisuje : "(1) Ako se za osni-vanje akcionarskog društva obezbeđuju ulozi u stvarima i pravima, akcionari, pre prijave za upis u

registar, sačinjavaju i potpisuju izveštaj o ulozima u stvarima i pravima. (2) U izveštaju se posebnonavode predmeti uloga i isprave o proceni uloga u stvarima i pravima koju je izvršio ovlašćeni pro-

cenjivač, odnosno osnivači, kao i dokazi o stavljanju tih stvari i prava na raspolaganje društvu. (3)Ako se u akcionarsko društvo kao ulog unosi preduzeće, uz izveštaj iz stava 1. ovog člana prilaže se


28/458

PARNI NI POSTUPAK

28

bilans preduzeća za poslednje dve poslovne godine, kao i isprava o proceni vrednosti preduzeća. Učlanu 339. Zakona o preduzećima propisano je da se "na izveštaj o ulozima u stvarima i pravimadruštva s ograničenom odgovornošću shodno se primenjuju odredbe člana 200. ovog zakona". Iz iz-loženog proizlazi da prvostepeni sud pravilno zaključuje da citirane odredbe Zakona o preduzećima

ne isključuju sudsku nadležnost kada je u pitanju spor o visini osniva

čkih udela, kako to pogrešnonavodi tuženi drugog reda u žalbi. Po nalaženju ovoga suda ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni

ostali navodi u žalbi tuženog drugog reda, jer se na rešenje ove pravne stvari imaju primeniti odred-be Zakona o preduzećima ("Službeni list SRJ", br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 i 36/02)koji je važio u vreme nastanka spornog odnosa, a ne Zakon o privrednim društvima ("Službeni gla-snik RS", br. 125/2004), jer u članu 457. Zakona o privrednim društvima nije predviđena njegova re-troaktivna primena na sporove koji su nastali pre stupanja na snagu. Pozivanje tuženog drugog redau žalbi da prvostepeni sud pogrešno tumači tužbeni zahtev, bez uticaja je na drugojačije odlučivanjeu ovoj pravnoj stvari kada su u pitanju istaknuti procesno pravni prigovori. Ovo zbog toga što iz sta-

nja u spisima, te i obrazloženja ožalbenog rešenja, proizlazi da tužioci podnošenjem tužbe u suštinitraže utvr đenje pravnog odnosa - utvr đenje suvlasničkih udela u određenom procentu - određenojsrazmeri, a ne traže procenu vrednosti nenovčanih uloga o čemu je odlučeno u postupku obezbeđe-nja dokaza u predmetu R-717/03, zbog čega je pravilno odbijen prigovor tuženog drugog reda, da bidalji postupak trebalo sprovesti po pravilima van parničnog postupka. Saglasno iznetom, pravilno pr-vostepeni sud zaključuje da u ovoj pravnoj stvari nema mesta obustavi parničnog postupka po članu19. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni ostali navodi u žal-bi tuženog drugog reda, posebno da je tužbeni zahtev za utvr đenje visine uloga osnivača u suprotno-sti sa odredbom člana 187. Zakona o parničnom postupku, te da se tužbom za utvr đenje ne može tra-

žiti utvr đenje postojanja određenih činjenica. Ovo zbog toga, što iz tužbe, te postavljenog tužbenogzahteva, proizlazi da ovde tužioci ne traže procenu vrednosti nenovčanih uloga, već u suštini tražeutvr đenje pravnog odnosa utvr đenje suvlasničkih udela u određenom procentu, srazmeri (26,94%prema 6,73% prema 66,33%), a na osnovu procene vrednosti nenovčanih uloga, koja je već izvršenau postupku obezbeđenja dokaza. Stoga, pravilno prvostepeni sud zaključuje da se u konkretnom slu-čaju radi

Documents

Sudska Praksa_parnicni Postupak