Sulejman Tabaković

DIVAN

Priredio Mehmed Bećović

Recezenti Prof. Dr Fehim Nametak

Prof. Dr Nimettulah Hafiz

Uvodno slovo Safet Bandžović

DamaD, Novi Pazar, 1992.

1

UVODNO SLOVO Znameniti novopazarski pjesnik Sulejman Tabaković čiji se Divan štampa nakon 130 godina od svog nastanka, živio je i stvarao u jednom dramatičnom vremenu previranja, velikih reformističkih pokusa i krupnih društveno-ekonomskih promjena u Osmanskom carstvu, što je nesumnjivo ostavilo upadljiv odraz na osobenosti njegovog djela kao tipičnog predstavnika alhamijado književnosti. Tabaković je kao reprezent ove kniževnosti u tom dobu polovine XIX stoljeća, učestalih reorganizacija s ciljem evropeizacije i modernizacije društva nakon dugotrajne letargične samodovoljnosti, izraženog mentalnog i duhovnog meteža, u svojim stihovima, u svojevrsnom žalu za prošlim, sumornom, pesimističkom iscrtavanju stvarnosti predimenzionirao pozitivne vrijednosti bliske prošlosti i vremena koje je neumitno prošlo, iskazujući kao obrazovan i talentiran pjesnik nemirenje sa postojećim i nezadovoljstvo i brigu za budućnost i neizvjesnosti koje su se naslućivale. To je bilo primjetno i u njegovom kritičkom odnosu prema sredini u kojoj je živio, prema Novom Pazaru, velikom i značajnom trgovačkom i zanatskom centru koji je tada imao preko 12.000 stanovnika i predstavljao po veličini poslije Sarajeva, drugi grad u Bosni. Savremenici su ovaj šeher opisivali kao »vrata Bosne« i »ponositu, bogatu i živu trgovačku varoš«. Cijelim XIX stoljećem tekao je proces reformnih mjera i adaptiranje Osmanskog carstva izmijenjenim političkim i društvenim odnosima u Evropi i svijetu. Reforme započete za sultana Selima III (1789 - 1807) nastavljene su u doba vladavine Mahmuda II (l808 - 1830) čije je najveće reformno djelo ukidanje janjičara 1826. godine. Sam čin ukidanja ove preživjele vojne organizacije nakon krvavog obračuna, u narodu je ostao zapamćen kao »blagosloveni događaj« jer su janjičari bili najveća zapreka neophodnoj rekonstrukciji države. U vrijema Mahmuda II rasplamsali su se unutrašnji nemiri. Izbile su pobune u Srbiji, Grčkoj, Bosni, Egiptu uz stalne prijetnje i pritiske velikih sila što je još više uticalo na slabljenje moći ogromnog Carstva koje je grčevito nastojalo da se održi. Krupne promjene donijela je vladavina sultana Abdul Medžida (1839 - 1861) i donošenje »povelje slobodo«, reformnog fermana Hatti-šerifa od Gulhane. On je zvanično proklamiran 3.11.1839. godine (25. Šabana 1255. po hidžretskom kalendaru) i trebao je Carstvo približiti evropskim državama. Ovim Hatti-šerifom ukinut je klasični osmanski timarsko-spahijski sistem. Vlast je prešla od vojnika u ruke civilnog aparata vlasti. U preambuli ove čuvene carske zapovjesti bilo je istaknuto da je Carstvo uspjelo da u ranijim periodima stekne ogromnu moć zahvaljujući poštovanju Kur'ana i šerijata, ali da se u posljednjih 150 godina oni nisu poštovali pa je država oslabila te je zato bilo neophodno stvoriti nove zakone koji će se zasnivati na principima sigurnosti života i časti, sigurnosti imetka i jednakosti svih pred zakonom. Cjelokupno stanovništvo je izjednačeno i tretirano kao podanici Carstva (tabaa). Tako su ukinuti ostali nazivi (raja, ehalija, asker). Ovom deklaracijom započeo je period reformi (tzv. Tanzimata) i stvaranja nove strukture sistema. Na osnovu Hatti-šerifa od Gulhane izdane su i »tanzimati hairije« (spasonosne, dobre uredbe) u cilju oživotvorenja njegovih načela. Trgovački zakon je donesen 1840, a 1846. Krivični zakon koji je dopunjavan 1850, 1854. i 1857. godine. Novim fermanom izdatim 1856. proširena su načela Hatti-šerifa, naročito oko davanja većih prava kršćanskim podanicima, a 1858. izdat je Zemljišni zakon poznat kao Ramazanski zakon. Osnivani su i odgovarajući sudovi sa sudskim vijećima u koje su ulazili predstavnici svih konfesija. Nakon Tanzimata došlo je do intenzivnije gradnje kršćanskih bogomolja po selima i gradovima za što su se dozvole redovno dobijale. Bosna se dugo odupirala reformama. Nakon slamanja pobune Husein-kapetana Gradaščevića 1831 - 1832, legendarnog »Zmaja od Bosne« i kratkotrajnog perioda bosanske samostalnosti pod njegovom upravom, ukinuti su ajani 1835. jer su bili smetnja jačanju centralne vlasti. Oni su bili transformirani u državne činovnike. Iste godine su ukinute i kapetanije i njihovi vojni redovi tzv. jerli-kuli. Reforme su

2

u bosanskom pašaluku u praktičnom smislu izvršene tek nakon kaznene ekspedicije i oštrih akcija Omer-paše Latasa (1851 - 1852) kada je došlo do slamanja i djelimičnog uništenja tradicionalnog muslimanskog plemstva, gubljenja njegove fizionomije i političke uloge kao nekadašnjeg vodećeg društvenog sloja. Nakon 1851. i Latasove akcije »pacifikacije« kod Muslimana se javila utučenost i konzervatizam uslijed opšte zastrašenosti što je nepovoljno uticalo na njihov društveni, ekonomski i kulturni razvitak. Sva ova traumatična gibanja u kojim su se manifestirali bezvlašće, brojne negativnosti i slabosti sistema u svim ravnima života društva i pojedinaca, imala su odraza na opus pjesnika Sulejmana Tabakovića, njegovu rezignaciju, ironiziranje, neskriveni cinizam i dogmatizam. On je kao pronicljivi hroničar osjećao i zapažao probleme svog okruženja i vremena promjena u kojem je živio, preplitanja svjetova siromaštva i bogatstva, poštenja i beščašća, otkrivao i slikao tamnim bojama sve mahane postojećeg ne propuštajući da pozove na vraćanje izvornosti islama i poštovanja njegovih načela. Tabakovićeva leksika je u duhu vremena evidentno bila pod uticajem orijentalnog jezika. Zato su mu i stihovi prožeti orijentalizmima, ali je takođe brižljivo njegovao i sačuvao onaj, domaći narodni, bošnjački jezik kao nemjerljivo bogastvo i duboki trag potisnute ali nezaboravljene muslimanske kulturne baštine za potomstvo i nove generacije koje će ga otkrivati na najljepši način. Do nas nije došlo mnogo podataka o njegovom životnom putu ali i ono što postoji i živi kao njegovo djelo, dovoljno je da ga svrstamo u nezaobilazne književne stvaraoce sandžačko-bosanskog podneblja. Safet Bandžović

3

OVO JE NA BOSANSKOM NASIHAT SULEJMANOV U ime Boga sveopšteg dobročinitelja milostivog Dobar zeman prokasa Mučan zeman dokasa Zulum svijete opasa A jaramaz azdisa Dobri turčin batisa Zlikovac se nanoži Te zulume pomoži Dobrome se snemoži Rahatluk se odlazi Mlogi zulum dolazi Jaramaza prolazi Saćinoga nalazi Sirotinju svako gazi Zenginome hatar pazi Siromahu muka svakat Mesta nejma đe će plakat Veli mu se nemoj lagat Sad kaki su memur ljudi Ehli gradu svaki sudi A hajduke hič ne pudi Hajduka je mlogo ljudi Sve po sebe svaki gudi Što ufati da oguli Hajducima nejma zeval Svaki kožar našo ćemal Sad zapade u pehile mal Šeher bio ovaj Pazar A danas je velik bizar Što nastade mlogi kozar Kakav nasta sad avam Ni ošta hi nije sram No se jagmu za haram

4

Kažuju se po tamani Da su bolji no imam Te prosiplju sve jordam A zlo gradu ka hudam Te hisapu to je nam Takijem je sad ejam Ovo j' novi telifat Kako mlogi lomi vrat Te posluje sve bidat Mlogi nose saruke Što him dođe do ruke Ne sramu se od bruke Što him hote saruci Tuđe hote ka vuci Taki jesu neki turci Ćatibi uču i pišu Za kadiluk ćališu Da dukate nanižu Sada nejma kadija Koji neće hedija Dok ne dođe Mehdija Neka neka uleme Dosta bruke goleme Koja nejma amele Grehe znadu i sevap Sve se grabu za ćevap A gledaju u ćitab U dunja se zamašiše Haram-malom zadavise I džahile namamiše Džahili se zabirkaše U ćitabe ne znadoše Te u krivo istirkaše Turska deca ne uču A hodže se ne muču Na kapiju sve čuču

5

Mektebi se batališe Džamije se harabiše A crkve se izgradiše Vakufi se zagradiše Te berićet pokratiše Hajvani se uzgladnjiše Te nam nejma često kiše Nama bude ljeti suše Te je jedna muka više Maldarima mila para Veći tamah sve otvara Dunjavija sviju vara Svi miluju dunjaviju Od lukare pare kriju Te him idu u miriju Ne harču hi u hajrat Eksik daju u zekat Sami sebe lomu vrat Silom idu na salat Te klanjaju ka zinjat Sve misljući tidžarat Gradu zinet sarfijat U taamu ćejfijat Nefsu gradu šehevat Maldarima dosta bruka Što fukare stoji huka Dosadila glad i muka Sva fukara tegli fakir Ovaj svijet nejma kabir Neka činu jadni sabir Resul dade njima sabir Ko na fakru čini sabir On će imat nur u kabir Ko fakiru daje ćevap On će uzet velki sevap Neće imat tamo azap

6

Džahili su mahniti Što hi nejma ko biti Kakav će him hal biti Jedan drugom sve vidi A sam sebe ne vidi A drugome zavidi Sve boljemu kaskanišu Na nimetu mahanišu Melajćeta grehe pišu Jedan drugom sve hijanet I to jedan jest alamet Al je blizu sad kijamet Džahil-insan nedozvan Đunah gradi svaki dan A ne misli za svoj džan Na ibadet ne hita I alime ne pita Te brez puta sve skita Za svakijem ti ne klimaj Ti alime drž i stimaj Što ti kaže on primaj Iijum jeste turski kimet No ne znamo iljmu kimet Te hoćemo azap primit Ovo piso Sulejman Razaber se ti insan Od gafleta nedozvan Ti ne gradi sve isjan Stani Bogu na divan Danji noći čini aman Al je šejtan naš dušman Laže vara her-zeman A kaže se baš jaran Da učini Bog derman Da sačuva naš iman Zapovide Zul-Dželal Da učimo iljmihal Da tečemo sve lialal

7

Što će nama haram-mal Kad hoćemo biti sual Uljum ide mučan hal Zapovide bi Nijaz Da klanjamo mi namaz Da učini ralimet nas Da učinio mi Musaf Da dođemo na insaf Da nijesmo u israf Da gledamo u ćitab Kad dođemo na hisab Kako ćemo dat dževab Štogoć kaže sve sebe Ako hoćeš i tebe Što činimo sve sebe Šta se gradi ja vidim No sam sebe ne vidim Sade hoću da vidim Kakav li sam đunahćar Na slatko sam tamahćar Vijek mi prođe u efćar Sad je vijek dosta kratak Al je sada ahir vakat Ja brez iljma ostali sakat Iijum nama valja svakat Sad mi nije fajde plakat Što brez puta hoću hukat Ako pitaš štogoć mene Kazaću ti ka za mene Ko će doći i po mene Kome sudu sada žene Te ga feleć tu dožene Hoće u dug da požene Sad su žene ka hudam Svašta note potaman Zinet gradu i jordam

8

I još idu u hamam Hamam njima jest haram Ali hamam nejma sram Tanak jeste tu ihram Koji šilje ženu sam Zaif čini din-islam Ta je čojek arđav sam Nije pravi poletman Pa ako je baš imam Sad se svijet pomamio Te sramote sve otkrio Na grehote nakrivio Sad nejmamo koga falit Kad se hoće svud uvalit Kako ću ga ja pofalit Mlogi hoće tuđe vuče A ne misli u grob što će Ali Munkir u grota dođe Sve jesmo pokratili A grehote poduzili Ovaj zeman zaslužili I nama se ljaik dade Na turčina zulum pade Da su turske više jade Turski zulum nadvasa Likom svijet opasa Tursku sablju raspasa Srbuvlahu pripasa Din-dušmanin azdisa Tursku sablju pripasa A sve vlah daje dukata Te on miti murtata Što se hoće od brata Morava je vlahu data Sad ostala Bosni vrata Izgubismo mi takata

9

Pazar osta sad nejak Zemlju uze vlah-šijak I Karadak naopak Ka Bosni je jedan sokak Osta Bosna i budžak Nakahri se brat Bošnjak Nizani odžak oturisa Tanzimat se kurisa Kalem svijet prepisa Sve ćatibe potpisa Caru hazna zaliza Dok ćatibe naniza Devlet nizam pofali Na Bosnu ga navali Dokle Bosnu obali Sve ajane surisa Dokle Bosna batisa Vlah Posavac azdisa Vlah posavac baška vuk Te on uze mlogi huk Da uzapti turski lug Prodrma se vučina Te podiže turčina Tu bi šaka do perčina No začeka Sava-vode Koja nejma nikđe brode A tu vlahu ne bi zgode I tu vlahu dođe plača Od turskoga oštra mača Al je turska vojska jača Herceg paša ne bi tade Crnogorac ustade Na turčina pristade Crnogorac pali hara Na turčina sve udara A murtata parom vara

10

Sirotinja izmiče Vlah hudute promiče Turska zemlja zamiče Car podiže prekomorca I bošnjaka hercegovca Te opkoli Crnogorca Bošnjak mu se načeči Nizam mu se nakleči A vlah mu se izbeči Mlogo stoja malo boja Sirotinji dosta znoja Caru velju raja tvoja Sirotinje komorišu A paše se naznališu To kraljevi begenišu Kraljevi se posmehuju Crnogorcu namiguju Ridžalima zalaguju Dukatima podmazuju Crna Gora blizu mora Sada jeste njojzi hora Ali ima odgovora Sada nije turska hora Te je davi Crna Gora Kako turska sablja fora Tu kraljevi ćališu Ridžalima sve pišu Da Cetinju izližu Sad kraljevi kako gudu I ridžali tako sudu Da turčina sve raspudu Sultan Medžid car je bio Sultan Aziz po njim sio Da bil turke veselio Malo nama bi radosti No da vidiš sad pakosti Turskoj veri sad žalosti

11

Murtatin se omložio Dukatom se obložio Te je cara zadužio Vlaha više nanožio Rushat mu je podužio Te je turke zadužio Ovaj ćatib što je bio U Pazar se baš rodio Od derta je sve zborio Što se svijet iskrivio Kad sam ovo telifio I tarih je ovo bio 1278., hidžretska Dodatak Guske jedu zimi leda Hodže jedu često meda Dako turčin kad pogleda Kakav vakat i avam Ja sam jedan arđav sam Sačuvaj me jarabi Da ne bide mene sram Kad ja bidem na kijam Arasatu na mejdan Oprosti me jarabi I mog oca i majku I sultana u dinu Muminine i muminat I čuvaj me jarabi Da ne slomim opet vrat Obrni me na hajrat Da dajemo selamat

12

IBRAHIM TERZIJA Ibrahime brate moj Govorim ti vrlo čuj Dragom bogu ti robuj Nemoj imat ružnu huj Psovat nemoj nikoga Ti hijanet nemoj biti Dobre posle poslušaj Od boljeg se naslušaj Fars što ti je dobro znaj Uči hukći ne ćosaj Abdes uzmi i klanjaj Pa se bogu priklanjaj Tuđe ajbe zaklanjaj Ko ti skrivi poklanjaj Dobro misli i kolaj Ne pomisli ti beljaj Dizgin nefsu ti ne daj Od greha se uklanjaj U dunja se ne uzdaj U Boga se pouzdaj Nefsa svoga zahuzdaj Šejtanu se otimaj Mesto svoje ne mekšaj Tursko srce namekšaj Za hodžama sve pristaj Za budalom ne pristaj Iza ljudi ne ostaj Valjaće ti posije znaj U Musafu pogledaj Din meselu nagledaj Po svijetu zagledaj Pa se dobro ugledaj Uzmi ibret zagledaj Dragom Bogu pogled daj

13

S dobrim drugom prohodi S jaramazom ne hodi Ćitab kaže govori Od zmije je on gori U džemat sve hodi U džamij' se nahodi Allah Allah sve zbori Drugo ništa ne zbori Srce svoje operi Od greha se pokori Jezik srcu ugodi Po zlu putu ne hodi Pravog puta nahodi Halik dragi sve vidi Nefsa bidi srdita Velika je strahoba Ovo ti je sramota Šejtanska je rabota Dobra bidi hasreta Nemoj tražit devleta Već od Boga rahmeta Nemoj imat zahmeta Ibadet je ljepota Ne uradi grehota Dobra budi humeta U islamu hizmeta Ti ne miluj zineta I za malom hasreta Znadi sebe kimeta Nemoj činit gibeta Ocu čini ragbeta I materi hurmeta Bog će tebe nimeta U dženetu hubuleta Terć ne čini suneta Bidi pravog umeta Vazda imaj abdesta

14

Proj se jednog adeta Svakog gradit sureta Ti nemadeš kudreta Ti si jedna sirota Ibrahime Terzija Sirat tanka ćuprija Od sablje je oštrija Od dlake je tankija Projće tuda enbija Sva ostala evlija Alim halis ulema Dobri Ljudi-suleha Muka naša golema Brez sevapa gorija Azab grka kandžija Od sablje je oštrija Od vatre je ružnija Od noći je tavnija Od smrti je jadnija Bog je dragi kadija Derin eskal kuija Duboka je dolija Šejtanska je jalija Nemoj biti delija Za šejtanom hoditi I za njime broditi Sa sirata padati U džehenem kapati Žalovito plakati U esfelu goriti U njemu se topiti Vazda u njem ostati Akrep-guje pecati Azab neće nestati U sindžiru ležati Ondar nejma mrijeti Zebanije pecati Muku vaku patiti Kad se stane kukati

15

Zebanije nukati U nar-vatru bacati Ondar ćeš se kajati Tadž od nara nositi Pišman biti jaditi Sam ćeš sebe rijeti Hej velika žalosti Saburom se okiti Lijepom hujom zakiti Ljepota je gledati Kano gonđe u kiti Nemoj mnogo zboriti Puno ćeš se varati Poslje ćeš se kajati Ko će tebe žaliti Jemin nemoj činiti Lagat krivo zboriti Svoju dušu gubiti Ćibur ćinu nositi Tebe valja mrijeti Pred madžijom stanuti U grobu te metnuti Za din ćeš se pitati Azraila videti Šta ćeš onda rijeti U ćefin te zaviti Od muke ćeš kukati Šejtan će se smijati Ti ćeš muku tegliti U mezaru mračna noć Munkir Nekir tebe doć Iz usta him vatra poć Oklen će ti biti pomoć Dževab dati nećeš moć Maljom će te plaho tuć Kroz zemlju ćeš dole proć Nikog nemaš na pomoć Jama - kabur vrlo vruć Ti ćeš plakat gorijuć

16

Gradi brate hasenat Nemoj činit seijat Veliki je tebe hajrat Muhamedu salavat Bog će dragi tebe dat U dženetu lijep hajat Ti ne bidi bi-namaz Klanjaj beš-vakat namaz Dobro valja poslušat Đunah ti je ne slušat Posljen će ti nevaljat (Odavde počinje transkribovani tekst Ibrahim terzija Hamze Sulejmana Putića, objavljen sa predgovorom i tumačenjem riječi A. Nametka, Mostar 1927. godine) Dobro ćeš se pokajat Spavat nemoj u vakat Gafil biti sve ležat Šejtan će te sve varat Nemoj za njim pristajat Budi lahak ustajat Kaza-vakat naklanjat Na mahšer ti valja stat Dragom Bogu dževab dat Nećeš uteć da si at Kud ćeš ići Bog će znat Ibrahime delijo Ja sam takih vidio Po svijetu hodio Edžel-šerbet popio Ko da nije ni bio A ko bude učio Svoga nefsa mučio Dobre posle činio Aškom srce punio Sa imanom hodio On je dženet vidio

17

Ti si nalik na behar Kada puhne rozićar Ti ćeš otić u nevar Bog je kadar gospodar Hodžam' čini itibar Pa ćeš biti bahtijar Nemoj biti hilećar Najposljednji brate car Žestoka je vatra-nar Velik će ti bit zarar Buhtan nikog ne čini Jadan ti je ko čini On će biti mučeni U nar vatri spućeni Džehenem je pakleni Da nas Allali zakloni I đunahe pokloni Od dušmana ukloni Jadni vlasi žalosni Niko nije ka oni Od mahljuka najzadnji U azabu ebedi Ne daj vlahu sa sobom Vazda zbori istinom Ne smiji se kahkahom Mehko zbori besedom Započimlji bismillom Tećmil čini hamdelom Plači Bogu hasretom S draga srca odjednom Bog će tebe rahmetom Platiće ti dženetom Dovu čini s hajirom Dobro viči jezikom Žalovito sa suzom Našem caru visokom Aziz hanu čestitom

18

Ne otimlji zulumom Tuđa mala kaharom Džehenem je potobom Bog- je hakim natobom Ja sam piso kalemom Naplako se zeherom Ne mislimo kaburom Ne pada nam ni na um Ne sudi se meselom Nego zaif besedom Ne sedi se s ulemom Već sa jednom džuhelom Kadije su sa vlahom S brukom jednom golemom Oguliše rušvetom Oni puni zinetom Ibrahime Terzija Nemoj biti kadija Mala tuđa avdžija I ostala hukema Bruka od njih golema Osvojila zalema Dušu gubu sve za mal Ko da neće bit zaval Oni jedu ka halal I zeli bi da je kal Izedoše jetim-mal Oni znadu za vebal Jadan ti je njihov hal Na mahšeru bit sual Ja đunahćar žalostan Brez sevapa sirotan Đunahima okovan Ružnom hujom pokovan Dunjalukom otrovan Gaflet-uzdom zahuzdan

19

Valja ići na mejdan Kada dođe mahšer-dan Tu će doći insu-džan Ja u znoju ugrejan Bog će reći ja Fulan Šta ćeš onda grehotan Ti pokloni ja Menaii Naše grehe ja Hanan Vazda reci Illa llah S draga srca čini ah

20

BELEŠKE O DELU SULEJMANA TABAKOVIĆA Alhamijado književnost na našem tlu Naš jezik ima dva pisma, ćirilicu i latinicu, a ranije je posedovao još jedno pismo, arabicu (1) na osnovu arapskog pisma našem jeziku prilagođen alfabet.(2) Od druge decenije ovog veka arabica je počela da nestaje i pored toga što se veoma dugo upotrebljavala u Muslimana, pre svega u Bosni i Hercegovini, Sandžaku i Crnoj Gori. ''Ovo treće pismo, arabica, ostavilo nam je u nasleđe veliki broj tekstova, a koji još uvek nisu bili dovoljno niti u potpunosti obrađeni, i u svojoj sveukupnosti predstavljaju našu alhamijado pismenost. Za razliku od ćiriličke i latiničke pismenosti, arabička, alhamijado pismenost predstavlja poseban segment kulturne baštine.(3) Alhamijado pismenost negovana je u kontinuitetu, razvijala se u rukopisnoj produkciji. Nešto se radilo na njenoj obradi, ali još uvek nije potpuno materijalno utvrđena i ispitana. Za razgranato i plodno razvijanje islamske prosvete, do potrebnih dela dolazilo se najviše prepisivanjem, jer je postojalo vrlo malo štampanih knjiga.(4) Jezičko bogatstvo alhamijado književnosti objašnjavamo time što njeni stvaraoci nisu imali uzora u juznoslovenskoj književnoj tradiciji, no su nauk sticali isključivo sa izvora na turskom, arapskom i persijskom jeziku. Ova književnost razvijala se uporedo sa književnošću na orijentalnim jezicima i narodnom usmenom. Po dometima, znatno je iza književnosti Muslimana koji su stvarali na jezicima Orijenta, te i iza narodne usmene književnosti koja se po dostignućima nalazi u samom vrhu svetske umetnosti. Ona je tavorila u senci bujne i narasle usmene tradicije koja je zadovoljavala najtananije umetničke i duhovne potrebe tadašnjeg čoveka. Muslimani su se vrlo rano orijentisali na knjige i vredna rukopisna dela, pa se ubrzo našao impozantan broj islamskih rukopisa u našim bibliotekama. Ova dela su se prepisivala organizovano, a posebna su finansirali mnogi vakufi. Tako se na brz i kvalitetan način dolazilo do vrednih knjiga. Pošto nije postojao samo jedan prepi-šivač nego više njih, niko se nije mogao potpisati na prepisu, koji su tek kasnije korektori sravnjivali sa originalom. Među pesnicima XIX veka Muhamed Huković navodi pored Fejza Softe, Abdurahmana Sirije, Umihane Čuvide, Mula Muhameda Mestvice, Arifa Brkanića Sarajlije, Omera Huma, Saliha Gaševića, Jusufa Mula Rušovića, Jusuf-bega Čengiča, Muhameda Ruždije Dizdareviča, Ahmeda Karahodže, i Sulejmana Tabakovića. Tabaković je za sobom ostavio zbirke stihova Ovo je na bosanskom nasihat Sulejmanov, koju ćemo u daljem tekstu radi lakoće označavati sa Nasihat, i didaktički spev Ibrahim Terzija. O rukopisima Nasihata Pronađena su četiri rukopisa ovog dela u Novom Pazaru, a nije isključeno da ih još ima u privatnim bibliotekama, jer se ono dosta recitovalo i fakultativno izučavalo u Novopazarskoj medresi (5) i na taj način umnožavalo. Kao školovani ljudi, novopazarski medresanti kazivali su ili pevali u pobožnim i porodičnim prilikama stihove iz Nasihata na narodnom bošnjačkom jeziku, pa je tako pesnička reč prihvatana i čuvana s puno poštovanja. U Novom Pazaru su pronađeni s kraja XIX i početkom XX veka sledeći prepisi rukopisa: 1. Prvi prepis koji je pronađen a koji će biti predmet našeg interesovanja je prepis rukopisnog originala iz 1902/1903. godine, pronađen je u privatnoj biblioteci Hadži hafiz Abdulaha Kačapora. Prepis ima uobičajeni format, 22 x 11 cm, deset listova, a devetnaest strana. Pisan

21

je arapskim pismom, narodnim bošnjačkim jezikom karakterističnim za Novi Pazar i za vreme u kojem je autor živeo. Jezik je bogat arhaizmima i orjientalizmima, za koje pesnik nije nalazio adekvatnu zamenu u govoru svog podneblja. Prepis rukopisa je izveden crnim mastilom, načinila ga je jedna ruka, počinje invokacijom »U ime Boga i sveopšteg dobročinitelja milostivog«. Na devetnaestoj, poslednjoj strani stoji: »Ovo je napisao - odnosno prepis izvršio - ponizni, siromašni rob Zade Mehmed Derviš Sarajlija, godine 1320. 14. džamadul-ahar«, što odgovara 1902/1903. godini. Prepis ima 300 stihova, stranice su obeležene indijskim brojevima od 1-19 i tekst je vokalizovan. 2. Fotokopija prepisa rukopisa pribavljenog iz JAZU u Zagrebu je fotokopirana 1973. u biblioteci Odbora islamske zajedinice u Novim Pazaru i od tada se tom prepisu gubi svaki trag. (6) Veličine je 20 x 17 cm, vokalizovan je, ima deset listova a dvadeset strana. Pisan je arapskim pismom na narodnom bošnjačkom jeziku. Po sadržini 300 stihova je istovetnih sa prepisom rukopisa od Zade Mehmed Derviša Sarajlije, dodato mu je 17 novih, prepisala ga je jedna ruka. Na kraju prepisa stoji Pisac Mula Sulejaman Tabaković, na osnovu čega se može zaključiti da je prepisivaču bio dostupan original. Nije poznat prepisivač ni godina prepisivanja. No, posle 317. stiha dodato je još 159 stihova iz Tabakovićevog speva Ibrahim Terzija, što znači da ovaj prepis ima ukupno 486 stihova. 3. Prepis rukopisa pronađen u biblioteci Odbora islamske zajednice u Novom Pazaru je novijeg datuma, formata 20 x 15 cm, pisan zelenim mastilom i nije poznata godina prepisivanja. Kako stoji na koricama, prepisivač je Ejup Bugarinov iz Novog Pazara. Podatke o ovom prepisivaču nismo mogli pronaći. Prepis je jednačit, ima 317 stihova, od kojih 3OO identičnih sa prepi-sima pod l i 2, dok je 17 stihova na kraju identično sa prepisom pod brojem 2. Voka-lizacija teksta je izvršena. 4. Ovaj, četvrti prepis rukopisa pronašli smo u Šaronjskoj džamiji u Novom Pazaru pregledom ostatka biblioteke rahmetli ef. Hajra Jakupovića,(7) koji je deo svoje biblioteke poklonio ovoj džamiji. Rukopis je formata 22 x 11 cm, pisan je grafitnom olovkom, vokalizovan, sa 18 strana i rukopisno jednačit. Od 1-9 su stihovi kaside Avdija nepoznatog autora, a od 9-18 strane su stihovi labakovićevog Nasihata, sa 153 stiha, sa dodatnih 32 stiha na kraju od nepoznatog autora. Prepisivač je Hajro Jakupović. Razlike u prepisima Izvršili smo poređenja prepisa rukopisa Nasihata i utvrdili određene razlike. One se odnose na prepis Nasihata u JAZU u Zagrebu i prepis rukopisa istog dela iz Isa-begove biblioteke i koje su vrlo male, dok su razlike između prezentiranog glavnog rukopisa i pronađenog prepisa rukopisa u Šaronjskoj džamiji velike. Razlike izmađu ova dva prepisa rukopisa su sledeće: Stih (24) Šta ufati da oguli zamenjen sa Šta ufati da opusti Posle stiha (25) Hajducima nejma zeval u prepisu rukopisa iz Šaronjske džamije dodata su četiri nova stiha: Dok ne dođe roze mahšer Tunećemo biti hašer Tunaćemo se kajati I suzama kapati

22

Ovih stihova nema u ostalim pronađenim prepisima, i delimično izlaze iz konteksta prezentiranog Nasihata po sadrzini i mestu u njemu. Umesto stihova (49) i (50): Ćatibi uču i pišu Za kadiluk ćališu stoje stihovi: Softe uču ćališu Za kadiluk sve pišu. Takođe umesto stihova (56) i (57): Neka neka uleme Dosta bruke goleme stoje stihovi: Neka kaže ulema hel je Bruka od njih golema. Mesto stiha (59) Sve se grabu za ćevap stoji stih Sve se jagmu za ćevap. Stihovi (66) i (68) Te u krivo istirkaše A hodže se ne muču zamenjeni su stihovima: Te u krivo usuše Starešine se ne muču. Stihovi (80, 84 i 88): Veći tamah sve otvara Te him idu u miriju Silom idu na salat zamenjeni su stihovima: Viši tamah sve otvara Tek him idu u miriju Silom idu na džemat. Posle stiha (108) Kakav će him hal biti dodata su četiri nova stiha: Kad se stanu psovati Među sebe mrzeti Šal oko pehiluka I oko hijanetluka. Umesto stiha (123): Te brez puta sve skita stoji stih Te brez posla sve skita Stih (147) koji glasi Uljum ide mučan hal zamenjen je stihom Edžel ide mučan hal. Iza stiha (166) Sad je vijek dosta kratak dolaze četiri nova stiha:

23

Vi prostrite meki jatak Naš je vudžud plaho patan Što spavamo u sabah vakat Sad je nama ahir vakat. Stihovi (199) i (200): Sve jesmo pokratili A grehote poduzili zamenjeni su stihovima Sevap mu se pokratiti A đunahe mu se poduziti. Sve ove razlike iz navedenih prepisa rukopisa nastale su pošto je prepisivač iz Šaronjske džamije unosio u Nasihat modifikovane stihove iz speva Ibrahim Terzija, sa ciljem da dopuni mesto ili stih u delu i istakne moralne sudove svoga vremena. O rukopisima speva Ibrahim Terzija Ovaj spev je pronađen u dva prepisa rukopisa: jedan smo pronašli, tragom pisanja Abdurahmana Nametka, u biblioteci JAZU u Zagrebu, a drugi u privatnoj biblioteci Saliha Tahirovića u Novom Pazaru. Spev je u sedmercu, rimovanih stihova koji se nižu, bez strofa. 1. Fotokopija prepisa iz JAZU nije originalni rukopis Sulejmana Tabakovića, kako navodi Abdurahman Nametak,(8) nego je rukopisni prepis od nepoznatog prepisivača. Prepis sadrži 474 stiha od kojih 315 pripada Nasihatu, a 159 stihova su iz speva Ibrahim Terzija. Da uzgred kažemo sa su u Novom Pazaru ova dva dela bila poznata kao Kasida dobar zeman prokasa i Kasida Ibrahim Terzija. 2. Drugi prepis rukopisa Ibrahim Terzije iz biblioteke Saliha Tahirovića, prepisao je Ramiz Tahirović, brat Saliha Tahirovića, 1934. i 1935. za vreme boravka u Novopazarskoj medresi.(9) Ovaj prepis ima 360 sedmeračkih stihova koji se nižu bez strofa. Prepis je izvršen arabicom koja je utvrđena jedinstvenim sistemom Čauševića, nije vokalizovan, pisan je crnim mastilom i jednačitog stila, u formatu 23 x 15 cm sa dvanaest strana od šest lista. Na kraju stoji beleška ćirilicom: »Tekst je bio kod Mehmeda Koničanina, iz razloga što je on izvršio prepis ovog speva i zahvaljuje Ramizu što mu je poslao ovo delo«. »Dugo godina se mislilo da je autor Ibrahima Terzije Hamza Sulejman Pužić, rođen u Pljevljanima oko 1850. godine, a umro u Mostaru 1941. godine«.(10) Naime, Ibrahim Terzija je pripisivan Pužiću zbog toga što je Pužić rekao Aliji Nametku, da je Ibrahima Terziju spjevao kao učenik četvrtog razreda ruždije u Mostaru. Na dnu speva je napisao: »Gradio Pužić Hamza 1287. godine po Rumiji tarihu, kada je bio u ruždiji mektebu u četvrtom sinafu za turske vlade«.(11) Alija Nametak je još u ranom detinjstvu slušao neke stihove iz ovog didaktičkog speva. Knjižar Kalajdžić je 1925. hteo da izda za narod narodne umotvorine i pobožne spevove. Na spisku je bio i Ibrahim Terzija. Niko u Mostaru nije imao rukopis ovog speva, niti ga je iko znao napamet. Alijin otac je čuo da po Mostaru seta neki čovek, seljak »koji iz sveg grla peva ovaj pobožni spev i još neke pesme«. Seljak se zvao Ahmed Trbonja, iz Bivoljeg Brda. Međutim, kako seljak nije imao vremena da polako kazuje stihove u pero, Alija je odustao od takvog kazivača. U međuvremenu, pronašao je jedan pisani primerak ovog speva (12) kod Salih-age Džokle. Od tada u mnogih autora, koji su se bavili alhamijado književnošću čitamo da je Puzić autor Ibrahim Terzije. Na primer Mehmed Handžić piše: »Hamza efendija Puzić živi u Mostaru, poznat je i štampan njegov spjev Ibrahim Terzija u 265 stihova. Sadržaj mu je sličan Abdiji.

24

Ovaj spjev Hamza efendija spjevao je 1287.(1870), kada je bio još za turske vlade kao đak u četvrtom razredu«. (13) Ibrahim Terzija nije originalno Puzićevo delo. On ga je napisao prema zapamćenju i iz usmenog prenošenja dela Kitab-kasida kelem Ibrahim, od mula Sulejmana Tabakovića i iz 1278. godine po Hidžri (1861/1862). Nametak zaključuje da nije redak slučaj da pesnici preuzimaju pojedine stihove od drugih pesnika, ali kako je Puzićeva verzija skoro identična sa Tabakovićevom, dakle po sedmercu, rimi, sadržaju i skoro istom broju stihova, Puzićev spev bi se mogao tretirati kao prvi plagijat u bosanskoj alhamijado književnosti. (14) Abdurahman Nametak ovako zakjučuje na osnovu fotokopije rukopisa Kitab-kasida kelem Ibrahim koja se nalazi u biblioteci JAZU u Zagrebu. Fotokopiju je dao JAZU Muhamed Ždralović, koji je 1973. pronašao u biblioteci Altun alem džamije u Novom Pazaru prepis rukopisa (prvog i drugog dela) Sulejmana Tabakovića, ukupno 474 stiha, od toga 315 stihova iz Nasihata, a 159 iz Ibrahima Tterzije. Želeli smo da pronađemo prepis rukopisa ovih dela. Zbog nemogućnosti da to uradimo obratili smo se Muhamedu Ždraloviću da nam pošalje fotokopiju tog rukopisa. Dobili smo je zahvaljujući Izudinu Šuševiću s kojim je on sarađivao. Prepis rukopisa kaside Abdija takođe smo pronašli u Novom Pazaru. Ona ima 261 stih i nije isključeno da je njen autor iz ovog kraja, s obzirom da se njime u celosti niko nije bavio. Muhamed Huković navodi daje autor Abdije Jusuf-beg Čengić sa samo 43 stiha, a kasnije pak navodi da je ovaj spev prvi put štampan 1886, godine. Abdiju je objavio Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak u narodnom blagu 1887, a nešto kasnije proširio sa 183 stiha i u više navrata objavio, te je zadnje izdanje ovog dela iz 1905. imalo 226 stihova. Mislimo da i ovo delo pripada Sulejmanu Tabakoviću, jer smo ga pronašli u prepisu rukopisa. Ima 261 stih, pisano je u sedmercu i slično je Ibrahimu Terziji posebno po leksici koja pripada ovom podneblju. Tabaković se fakultativno izučavao u Novopazarskoj medresi. Zato su se negova dela prepisivala toliko i otuda veliki broj rukopisa prepisivača. Pored pronađenih vrlo je moguće da u privatnim bibliotekama postoji još mnogo prepisa njegovih dela. O Tabakoviću je pisao i Ejup Mušović. On se u nekoliko navrata osvrtao na Nasihat zatim Muhamed Huković i Abdurahman Nametak. Naime radi se gotovo o identičnim radovima. Mušović je po svom nahođenju napravio izbor iz dela, izvršio transkripciju i dao tumačenje orijentalizama i lokalizama, s tim što tvrdi da je delo nastalo 1853. godine. Novopazarskoj sredini su bili poznati i drugi predstavnici alhamijado kniževnosti, kao Arif Brkanić-Sarajlija, Nazif efendija Šušević i dela im Dinski nasihati i Kasida Nazif. Grafija i jezik Prilagođavanje arapskog pisma našem narodnom jeziku moralo se izvršiti zbog toga što je postojala znatna razlika u strukturi naših i arapskih slova. Na ovom polju najviše je dao Mehmed Džemaludin Čaušević početkom ovog veka. Naš jezik ima pet a arapski 3 osnovna vokala, 30 glasova, a arapski 28, dakle manje. Samo 15 arapskih konsonanata fonetski se poklapa sa našim, dok ostalih 13 na poznaje naš jezik. Analiziranjem pisma kojim se služio Sulejman Tabaković može se sa sigurnošću utvrditi da je ono iz perioda pre jedinstvenog Čauševićevog sistema. U njemu se može zapaziti izvesna šarolikost zbog neutvrđenog pravila i neprilagođenosti arapskog pisma narodnom jeziku. S obzirom da arapsko pismo ima posebne grafemske oznake za inicijalnu, medijalnu i finalnu poziciju u reči, vidljivo je da takav princip nije sproveden u pisanju. Pošto je reč o našem govornom području, zvaničan jezik u Novom Pazaru gde je Tabaković živeo, bio je turski, odnosno novoosmanski koji se vremenom počinjao povlačiti ustupajući

25

mesto narodnom jeziku. To povlačenje jezika nije bilo kratkotrajan proces, i zato je sačuvan uporedo sa narodnim jezikom u alhamijado književnosti i zvaničnim turskim dokumentima. U transkripciji Tabakovićevih dela odstupilo se samo u sledećim slučajevima: 1. Konsonant n transkribovan je u n ili nj 2. Konsonant l transkribovan je u l ili lj 3. Refleks glasa JAT beležen je prema autorovoj grafiji 4. Interpunkcija beležena prema smislu 5. Izvršena intervencija u pisanju velikog slova 6. Odvajane su reči iz niza u kom su pisane. Jezik autora je apsolutno poštovan a nije bilo nikakvog odstupanja u transkripciji od originalnog teksta. Tabakovićevo književno delo je vrlo značajan jezički materijal. Utvrđivanje ondašnjeg jezičkog stanja moguće je zahvaljujući delima alhamijado književnosti, što je vrlo značajno i za istoriju srpsko-hrvatskog jezika. Jezik alhamijado književnosti, odnosno narodni jezik alhamijado literature, sigurno spada u inventar juznoslovenskih naroda, prvo po tome što je produkt Muslimana-Bošnjaka, a drugo što nosi i određena nacionalna obeležja. ----------------------------------------------------------------------- (1) Prve tragove ovog pisma na našem području nalazimo odmah po dolasku Turaka i uspostavljanju njihove administracije. Sva korespodenoija odvijala se na Turskom jeziku, ali određena tematika je počela da se beleži na narodnom jeziku arapskim alfabetom. Turski činovnik, odnosno službenik, morao je bar znati približno napisati domaću reč arapskim slovima. (2) Srđan Janković, Ortografsko usavršavanje naše arabice u štampanim tekstovima (uticaj Vuka Karadžića), POF, br. 38/1988, Sarajevo 1989. (3) Isto. (4) Štamparstvo u Turskoj i islamskim zemljama teško se probijalo. Prva turska štamparija osnovana je 1727. i u njoj je štampano prvo delo jednog Bošnjaka - Omer efendije iz Novog, pod naslovom Bojevi u Bosni. (5) Po kazivanju Hadži hafiz Abdulaha Kačapora, bivšeg sandžačkog muftije u penziji, Mehmed efendije Zukorlića, penzionera, i imama Šaronjske džamije, rahmetli Hadži Jakupa Memića. (6) U više navrata smo pregledali rukopise biblioteke Odbora islamske zajednice u Novom Pazaru tražeći navedeni prepis originala i nismo uspeli da ga pronađemo. (7) Da je prepisivač pronađenog prepisa rukopisa u Šaronjskoj džamiji potvrđuje upoređenje ovog sa ostalim rukopisima koji su pronađeni u tom delu biblioteke. (8) Abdurahman Nametak, Hrestomatija bosanske alhamijado književnosti, Svetlost, Sarajevo 1981, 30. (9) Podatak nam je dao Salih lahlrović, brat rahmetli Ramiza Tahirovića. (10) Abdurahman Nametak, nav. delo, l. (11) Hamza Sulejman Puzić, Ibrahim (terzija), Mostar 1921, 2. (12) Hamza Sulejman Puzić, nav. delo, 1. (13) Mehmed Handžić, Rad bosansko-hercegovačkih muslimana na književnim polju, Glasnik Vrhovnog vjerskog starješinstva, FVZ, br. 8, Sarajevo 1933. str. 290. (14) Abdurahman Nametak, nav. delo, 30.

26

REČNIK orjentalizama i manje poznatih reći abdest — umivanje pred molitvu adet — običaj, navika, tradicija ahir — poslednji ahiret — onaj svet, zagrobni život ajb — sramota, mana ajani — prvaci, ugledni ljudi, funkcioneri lokalne vlasti akrep — škorpion, štipavac akil — pametan, razuman, umno zreo alamet — simbol, znak, predznak alim — učen čovek, verski naučnik aman — pomagaj, smiluj se amber — crna, vrlo mirisljava smolasta materija amel — posao, rad, delo, postupak ardžav — rdžav, loš avam — svet, ljudi, narod azab — kazna, mučenje, kazna na onom svetu azdisati — osiliti se, postati obijesan azgin — pomaman, obijesan, besan, nemiran Azrail — anđeo koji uzima dužu, anđeo smrti bahtijar — srećnik, srećan čovek batisati — propasti, lipsati, crknuti baška — posebno, odvojeno, kao beš — pet bidat — novotarija, moda, novost, običaj, porez bi-namaz — bez molitve bismillah — u ime Boga bizar — beda, nemaština, uznemiren, nemiran brode — brod budžak — kut, ugao, ćošak, zapušteno mesto čalisati — grabiti, truditi se ćatib — pisar, činovnik ćefin — platno u koje se mrtvi zavijaju ćejf, ćejfijat — dobro raspoloženje, naslada ćitab — knjiga, božja knjiga, zakon ćibur — oholost davat — tužba, optužnica, parnica, tvrdnja davija — vidi davat delija — junak, čovek koji provodi život bezbrižno i troši vreme uzaludno derja, derin — dubok derman — spas, lek, pomoć devlet — carevina, država blagostanje

27

din — vera, verozakon divan — veće, skupština, dvor, kuća, razgovor, reč, zbirka pesama (jednog pesnika) dokasa — dođe, nastade, nastupi dolija — jama, rupa, čaša za zdravice, dolijuša dunja — svet, ovosvetska prolazna dobra džamij — skraćeni oblik od »džamija« džan — duša džaliil — neuk džehenem - pakao džemat — zajedničko klanjanje dženet — raj dževap — odgovor, polaganje računa džuhela — neznalice đunah — greh edžel — smrt efćar — briga, teške misli, razmišljanje ehli— narod ejam — dani, vreme eksik — nepotpun, faličan enbija — proroci, poslanici eskal — star evlija — dobri ljudi, produhovljeni čovek fajda — korist fakir — siromah, religiozni asketa fars — božja zapoved feleć — nesreća, propast, kob fukara — sirotinja, beda fora — seče, ravna gafil — onaj koji je nehajan, nemaran gaflet — nemar, nehaj gibet — ogovaranje gondže — ruža hajat — život hajrat — dobro delo, zadužbina i dobra dela hakat — bacat hakim - mudrac, sudija hal — stenje, prilika, situacija, okolnost halal — ono što je verski dopušteno Halik — stvoritelj (jedno od božih imena) halis — čist, prav hamdela — zahvalnost, zahvalnost bogu Han — car, vladar, titula montoglskih i turskih vladara harabat — porušeno, pokvareno haram— zabrana, izričita božja zabrana hasenat — lepo delo, dobročinstvo Hasret — nesreća, žalost hatar — ljubav, poštovanje, volja hazna — blagajna, kasa, riznica, blago

28

hedija — poklon, dar her — uvek, stalno helać — propao, upropašten hem — i, a, pored toga, uz to hijanet — izdaja, nevera, zavidnost himmet — namera, trud hisar — račun, misliti, računati, smatrati hilećar — prevarant, špekulant hizmet — služba, dvorba, usluga hubulet — ljubav hudam — sluga, poslušni duh hudut — granica, mera, područje huja — ćud, narav, služba, ljutnja huk — mah, polet, zamah hurmet — poštovanje hora — prigoda, zgoda ibadet — bogosluženje, zahvaljenje bogu ibret — čuđenje ihram — beli nesašiveni ogrtač iljum — nauka, znanje, znanost, učenost imam — vođa, predvodnik u zajedničkoj molitvi iman — vera (u jednog Boga) insaf — savest, duša, duševnost insan — čovek isjan — nepokornost, pobuna, ustanak israf — preterano, prekomerno trošenje istirkat — hoćeš-nećeš, hteo ne hteo moraš ići u tom pravcu itibar — čast, ugled, poštovanje izbeči — zauzeti neprirodan stav jagma - grabljenje jalija — pust prazan prostor jaramaz — nepristojan, nevaljalac, nestašan jemin — zakletva jetim — siroče jordam — oholost, ponositost, umišljenost kabir — grob, grobnica kabur — grob kalem — olovka, pero kadar — moćan kaltar — žalost, tuga, briga komorisati — služiti, terati, nositi, vući teret kasida — pesma kojom se neko pohvaljuje, jedn od najčešćih upotrebljenih formi divanske poezije kandžija, kamdžija — bič Karadak — Crnogorac kaza — naknadno izvršenje kijamet — sudnji dan, nesreća, smak sveta

29

kimet — vrednost, cena kitab — knjiga, Kur'an kolaj — lako kozar — zlikovac, lopov kožar — nevaljalac, pastir kulja — vatra, jama kurisati — postaviti, namestiti, uspostaviti ljaik — neznanje, zasluga za kaznu lika — pojas, pojas od like lug — zemlja, imanje, posed mahljuk — stvorenje, živo biće, životinje; ovde: puk, prost narod, bezobrazni mahšer — mesto gde će se po silamskom verovanju iskupiti sav svet na Sudnji dan mal — imetak, bogatstvo, novac i blago maldar — bogat, imućan Mehdija — umišljeni spasitelj islama, vođa mejdan — trg memur — službenik, činovnik mesela — pitanje, problem mirija — štednja, ušteđevina Munkir — ime jednog od anđela koji se posle sahrane umrlog pojavljuje u grobu radi ispiti vanja umrlog za postupke na ovom svetu murtat — izdajnik, otpadnik od vere Musaf — jedno ime za Kur'an mrati — umreti, mreti načeči — podići, podiže nadvasa — nadjača, nadvisi nam — glas, popularnost namaz — muslimanska molitva uopšte nanoži — podiže, stati na noge, namnoži nar — vatra nasihat — savet nefs — strast, seks, duša Nijaz — Bog, potreba, molba, želja nimet — božja blagodat, hrana nizam — red, poredak, raspored, sistem, regularna turska vojska nur — svetlost, svetiljka, božje svetio u grobu odžak — mesto gde su se begovi naselili, tvrđava, vojna jedinica, organizacija janičara oturisati — sesti, smestiti pehil — tvrdica poletman — vernik, potpun pomloži — namnoži, umnoži požene - posegne prokasa — prođe, prohuja

30

ragbet — priznanje, vrednost rahmet — milost, pokaj, Božja milost raspudi — rasterati, oterati resul — božji poslanik ridžal — dostojanstvenik, velika, jdličnik rijeti — kazati rushat — dozvola, dopuštenje sabir — koji je strpljiv sabur — strpljenje saćin — miran, tih, spokojan salat — molitva bi salat — ne obavljat molitvu salavat — posebna dova na arapskom kojom se poziva božji blagoslov na Muhameda sarf — trošak, rasipništvo, raščlanjavanje saruk — zavoj oko kape, čalma seijat — greh sio, seo — stupio na presto sirat ćuprija — most preko pakla stirnati — poštovati strati — prostrijeti sual — pitanje, upit suleha — dobri ljudi suret - slika surisati — prognati, proterati šehvet — strast, uživanje šejtan — đavo, savana, vrag šijak — ekavac, Srbijanac taam — hrana tadž — kruna takat — telesna snaga, moć tamah — pohlepa, žudnja za imetkom tamahćar — gramzlivac, pohlepnik tamam — sve u redu, potpuno tarih — datum, istorija, hronogram, beleženje tanzimat — reforma tavnija — tamnija tekmil — dopuna, izravnavanje, završavanje telifat — sastav, kompozicija terć — ostavlja, napušta, odsrtanjuje, negira terzija — krojač tidžeret — trogivna tirkati — trčkarati turčin — naši ljudi su onda (a neki i danas) smatrali da je »turčin« i »musliman« jedno ulema — učenjaci, duhovna aristokratija uljum — smrt umet — narod, sledbenici jednog poslanika

31

vebal — plaća prema delima vlah — upotrebljavano kao izraz za nemuslimana zabirkati — pokvariti, pomešati, pogrešiti zahmet — trud, napor zaif — slab, nejak, mršav zalaguju — lažu zalizati — nestati, otići zarar — šteta, gubitak zebanija — ljuta guja, zla, zločesta žena, anđeo mučitelj koji baca u vatru one koji su određeni za pakao, u škorpiona onaj dvokraki organ an repu koji ujeda zeher — otrov zekat — obavezno godišnje davanje bogatih muslimana siromašnim u iznosu 2,5% od imovine zeman — vreme, period, doba zengin — bogat, imućan zeval — propast, jad, muka, nesreća zinet — nakit, ukras, dragocenost Zul-Dželal — uzvišen, veličanstven, moćan Bog, jedan od atributa koji se daju Bogu

32

Literatura Aličić S. Ahmed, Uređenje Bosanskog Elajeta od 1789. do 1878. godine, Orijentalni institut, Sarajevo 1983. Bajraktarević Feliim, Arebica kao treći alfabet naše pismenosti, Anali Filološkog fakulteta, Beograd VII/1967. Balić Smail, Kultura Bošnjaka-Muslimanska komponenta, Beč 1973. Handžić Mehmed, Rad bosansko-hercegovačkih muslimana na književnom polju, Glasnik Vrhovnog verskog starešinstva IVZ, br. 5, Sarajevo 1933. Handžić Mehmed, Arapsko pismo i njegova rasprostranjenost, Grafička revija, Sarajevo 1939. Hodžić Vehbija, Merhum Arif Sarajlija veliki alim i pisac, Glasnik VIS-a u SFRJ, XXXVII/1974, br, 1-2, Sarajevo 1974. Huković Muhamed, Alhamijado književnost i njeni stvaraoci, Biblioteka Kulturno nasljeđe Bosne i Hercegovine, Sarajevo 1986. Čokić Abdurahman Adil, Narodne umotvorine, Gajret, XI br. 12 Sarajevo 1927. Janković Srđan, Ortografsko usavršavanje naše arebice u štampanim tekstovima (uticaj ideja Vuka Karadžića), POF, 38/1988, Sarajevo 1988. Kemura Ibrahim, Prva štampana knjiga arebicom na našem jeziku, Glasnik VIS-a u SFRJ, br. 6, Sarajevo 1969. Mušović Ejup, Pesme Sulejmana Tabakovića, Mostovi br. 19, Pljevlja 1973. Mušović Ejup, Novopazarski književnici od XVI-XX veka, Povelja br. 3-4, Kraljevo 1987. Mušović Ejup, Sulejman Tabaković novopazarski pesnik iz XIX veka, Sopoćanska viđenja br. 8, NRIO »Bratstvo« Novi Pazar 1989. Mušović Ejup, Etnički procesi i etnička struktura stanovništva Novog Pazara, SANU, Beograd 1979. Muftić Tbufik, O arebici i njenom pravopisu, POF, XTV-XV (1964-1966/1969), Sarajevo 1969. Muftić Teufik, Arapsko pismo, Orijentalni institut, Sarajevo 1982. Nametak Abdurahman, Hrestomatija bosanske alhamijado književnosti, Sarajevo 1981. Nametak Alija, Hamza Sulejman Puzić Ibrahim(terzija), Predgovor i tumač riječi, Mostar 1927.

33

34

Pavlovič Milivoje, Matufovica-matufovača, Glasnik SANU, I, Beograd 1949. Rizvić Muhsin, Pojavni okviri i unutrašnje osobenosti alhamijado literature, Zbornik radova Filološkog fakulteta posvećen uspomeni Salke Nazečića, Sarajevo 1972. Šabanović Hazim, Književnost muslimana BIH na orijentalnim jezicima, Sarajevo 1973. Škaljić Abdulah, Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Sarajevo 1989. Trako Salih, Arebica ili hrvatica, Kalendar narodne uzdanice, Sarajevo 1944. Ždralović Muhamed, Bosansko-hercegovački prepisivači djela u arabičkim rukopisima, I, II, Sarajevo 1988. Istorijska građa i rukopisi Biblioteka Isa-begova u Novom Pazaru pri Odboru islamske zajednice, Rukopis Divana Sulejmana Tabakovića. JAZU, Zagreb, Orijentalna zbirka, Didaktički spev Ibrahim Terzija - fotokopija originala rukopisa. Privatna biblioteka Kačapor Hadži hafiz Abdulaha: Rukopis Divana Sulejmana Tabakovića. Šaronjska džamija u Novom Pazaru, Rukopis Divana Sulejmana Tabakovića. Korišćena je stručna pomoć od: H. hafiz Kačapor Abdulaha, H. Memić Jakupa, Škrijelj Ramiza, Zukorlić Meha ef. i drugih starijih građana Novog Pazara koji su poznavali stihove Sulejmana Tabakovića.