Susara Babic

  • View
    101

  • Download
    1

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Susara Babic

Text of Susara Babic

  • Trgovinsko odeljenje priTrgovinsko odeljenje pri Ambasadi Austrije Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

    Departman za poljoprivrednu tehniku

    Budui trendovi poljoprivrednih tehnologija - Made in AustriaBudui trendovi poljoprivrednih tehnologija - Made in Austria u saradnji sa Austrijskim klasterom za poljoprivredu AAC I

    Poljoprivrednim fakultetom, Univerziteta u Novom Sadu

    KOMBINOVANKOMBINOVANAA TEHNOLOGIJTEHNOLOGIJAASUENJA VOSUENJA VOAASUENJA VOSUENJA VOAA

    Tim: Tim: P f d Mi k B biP f d Mi k B bi f d Ljilj B bif d Ljilj B bi Prof. dr Mirko BabiProf. dr Mirko Babi, , pprof. dr Ljiljana Babirof. dr Ljiljana Babi, , mmr Ivan Pavkov i Milivoj Radojr Ivan Pavkov i Milivoj Radojin, diplin, dipl. . mmasterasterUniverzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultetDepartman za poljoprivrednu tehnikuTrg Dositeja Obradovia 8mbab@polj.uns.ac.rs

    U istraivanjima i drugim modelima podrke uestvovalo je iUistraivanjimaidrugimmodelimapodrkeuestvovalojeiuestvujejooko20istraiavaasPoljoprivrednogfakultetaNoviSad,FTN,NoviSadiTehnolokogfakulteta,NoviSad.

    **PRIJATELJSKATEHNOLOGIJA:PRIJATELJSKATEHNOLOGIJA:VOE JE UKUSNIJE MIRISNIJE SONIJE I LEPE BOJEVOEJEUKUSNIJE,MIRISNIJE,SONIJEILEPEBOJE** ENERGETSKARACIONALNOSTENERGETSKARACIONALNOSTKombinovana tehnologija energetski je racionalnijaKombinovanatehnologijaenergetskijeracionalnija**KORIENJEOBNOVLJIVIHIZVORAENERGIJEKORIENJEOBNOVLJIVIHIZVORAENERGIJESolarna energija i biomasa energetska nezavisnostSolarnaenergijaibiomasa energetskanezavisnost

    POSTROJENJEPOSTROJENJEPOSTROJENJEPOSTROJENJEVELIVELIINA I TIP POSTROJENJA ZAVISI INA I TIP POSTROJENJA ZAVISI OD OBIMA I VRSTE PROIZVODNJEOD OBIMA I VRSTE PROIZVODNJE

    BRANJE I PREBIRANJEBRANJE ITRANSPORT

    PRIJEMPREBIRANJE

    I PRANJEREZANJE

    OSMOTSKO OSMOTSKO KONVEKTIVNOKONVEKTIVNOIZBELJIVANJE

    OSMOTSKO OSMOTSKO SUENJESUENJE

    KONVEKTIVNOKONVEKTIVNOSUENJESUENJE

    SKLADITENJE

    DORADA PAKOVANJEDORADA PAKOVANJE

  • KOMBINOVANOSUENJEVOAKOMBINOVANOSUENJEVOAIDRUGIHBIOMATERIJALAIDRUGIHBIOMATERIJALA OPREMAOPREMA KomorKomoraa zaza sumporisanjesumporisanje KS 80KS 80 Venturi

    ekshaustor

    Komora za sumporisanje KS 80, kapaciteta 80 kgiseenog voa po ari. Kapacitet komore je usaglaen sadnevnim uinkom (kapacitetom) tehnoloke linije.

    S i j k i ti k tib kt ij k ISumporisanje se koristi kaoantibakterijska Iantioksidaciona mera. Princip sumporisanja u ovomureaju zasnovan je na sagorevanju odreene koliinesumpora u donjem delu ureaja, izalaganju voa njegovomsumpora u donjem delu ureaja, izalaganju voa njegovomdejstvu odreeno vreme, a potom izbacivanje napoljepomou injektora. Ureaj je u popunosti izraen odnerajueg elika. U komoru se takoe postavljaju ve

    i jbi 20 k i lj i

    Komora za voe

    opisane gajbice 20 kom, sa pripremljenim voem.Kapacitet komore je adekvatan za preradu 500 kg

    sveeg voa na dan.Gajbica za voe

    Komora za sagorevanje Sumpora u SO2

    Osmotska suara OS 40, Kapacitet -40 kg iseenog voa

    Ureaj je izraen od odgovarajuegnerajueg elika. Ureaj u sebi sadri: komoru za osmotski predtretman voau 10 gajbica tipa holandezg g

    po ari. u 10 gajbica tipa holandez (485x298x80 mm, koje su specijalno za potrebe ovog ureaja izraene od bele prehrambene plastike), cevni zagreja eernog sirupa elektrinizagreja eernog sirupa, elektrini greja sa termostatom 2000 W, cirkulaciona krilna pumpa za sirup za radnim organima od nerajueg elika, fleksibilne cevi za povezivanje i ugaini

    Komora za voe

    fleksibilne cevi za povezivanje i ugaini alkoholni termometar za vizuelnu kontrolu temperature sirupa.

    Zagreja g jrastvora

    Zagreja vodeCirkulaciona Cirkulaciona

    pumpa za rastvor

    Osmotska suara namenjena je osmotskom predsuenju. Proces u ovom ureaju traje od 1 do 3 h, to zavisi od vrste i stadijuma zrelosti voa.

    Osmotska suara OS 40 Osmotska suara OS 40 instalisana uinstalisana uPP Sava Kovaevi Vrbas

  • PP Sava Kovaevi Vrbas, PP Sava Kovaevi Vrbas, unoenje kajsija u osmotsku suaru unoenje kajsija u osmotsku suaru

    Upariva osmotskog rastvora IUR 20Upariva osmotskog rastvora IUR 20Izlaz

    vazduha

    Ulaz

    Upariva osmotskog rastvora IUR 20, kapaciteta20 kg po ari i osmotskog rastvora Slui za

    Aktivni deo j

    Ulaz rastvora

    20 kg po ari i osmotskog rastvora. Slui zaekonominu regeneraciju (ponovno koncentrovanjeeernog sirupa radi boljeg iskorienja eera). Upotpunosti je izraena od nerajueg elika Uz ovaj

    ureaja sa ispunom

    Ulaz toplog potpunosti je izraena od nerajueg elika. Uz ovajureaj isporuuje se jedan odgovarajaui cevniventilator, cirkulaciona krilna pumpa za sirup zaradnim organima od nerajueg elika i pripadajue

    gvazduha

    Izlaz tradnim organima od nerajueg elika i pripadajue

    felksibilne cevi za povezivanje pumpe sa ureajem.Energetska baza regeneracije sirupa je solarnaenergija, a navedeni ventilator ima zadatak da

    rastvora

    Rezervorag j ,doprema topli vazduh iz solarnog zagrejaa douparivaa.

    Rezervora rastvora

    KonvektivneKonvektivne suaresuaresasa lesamalesama KSL 250 KSL 250 Ulaz vazduha

    Ventilatori vazduha(unutra)

    Orebrene cevni zagreja vazduha

    Kapacitet jedne suare je 250 kg.

    Ulaz vazduha od solarnog zagerjaa

    ( )g j(unutra)

    p j j gSuara je snabdevena sa 25 komada lesa dimenzija 800x1000 mm od nerajueg elika. Nosivost lesa je oko 10 kg sveeg voa Suara je u celosti10 kg sveeg voa. Suara je u celosti izraena od nerajueg elika i toplotno izolovana. Suenje je indirektno. Suara u sebi sadri dva cevna tiha ventilatora,

    Ruica za podeavanje recirkulacije

    orebreni cevni razmenjiva toplote(bakar), potrebne termometre za vizuelnu kontrolu temperature. U suari je ugraen sistem recirkulacije toplog

    recirkulacije vazduha

    Lese za jugraen sistem recirkulacije toplog

    vazduha radi utede energije. suenje

    Izlaz vazduha

    K t biK t biKotao na biomasuKotao na biomasu(sagorevanje kotica voa)(sagorevanje kotica voa) Solarni zagreja vazduhaSolarni zagreja vazduha

    Energetska baza suenja Energetska baza suenja je solarna energija. Dopunski energetski izvor je biomasa ili neto drugo, o emu se izjanjava investitor. Naa preporuka je solarna energija + biomasa iz voarstva (usitnjeni rezidbeni ostaci) Investitoru se prua saenergija + biomasa iz voarstva (usitnjeni rezidbeni ostaci). Investitoru se prua sa projektantska ili projektantsko izvoaka usluga u pogledu usaglaavanja postojeih energetskih resurasa sa potrebama suara. Solarni zagreja vazduha se postavlja na krov objekata te je zbog toga potrebno postaviti talasaste krovne prekrivaekrov objekata, te je zbog toga potrebno postaviti talasaste krovne prekrivae.

  • U PP Sava Kovaevi sojina slama je pored solarne energije U PP Sava Kovaevi sojina slama je pored solarne energije energetska baza tehnologijeenergetska baza tehnologije Solarni zagreja vazduha u Solarni zagreja vazduha u

    PP Sava Kovaevi VrbasPP Sava Kovaevi VrbasPP Sava Kovaevi VrbasPP Sava Kovaevi Vrbas

    Potrebna garevinska infrastruktura:1. Radna prostorija za pripremu voa i prebiranje. U ovoj prostiriji su i ureaji Osmotska p j p p p j j p j j

    suara, komora za sumporisanje, upariva osmotskog rastvora. Povoljnije je ako je ovaj radni prostor sainjen iz dve posebne prostorije. Prostorija treba da zadovoljava zahteve sanitarnih uslova za prehrambenu proizvodnju (ploice, visna prostorije i sl). Preporuuje se da ukupna povrina radnog prostora bude 35 40 m2da ukupna povrina radnog prostora bude 35 - 40 m2.

    2. Sanitarne prostorije sastoje se od mesta za presvlaenje radnika, umivaonika, toaleta i dr to je propisano sanitarnim uslovima.

    3 Nadstrenica za konvektivne suare veliine 3x6 m ili vie Krov nadstrenice koristi se3. Nadstrenica za konvektivne suare veliine 3x6 m ili vie. Krov nadstrenice koristi se kao osnova solarnog zagrejaa vazduha. Mi sugeriemo poloaj, konstrukciju nadsternice i nadogradnju solarnog zagrejaa vazduha.

    Kombinovanom tehnologijom suenja voa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada sue se sledee vone vrste: kajsija, breskva, nektarina, vonogradska breskva, kruka, jabuka, dunja, ljiva i vinja, trenja. Oprema moe da se koristi i za konvencionalno suenje (bez osmotskog predtretmana) za suenje: vinje trenje ljive listova jabuke (ips) jagodiastog voa ipredtretmana) za suenje: vinje, trenje, ljive, listova jabuke (ips), jagodiastog voa i besemenog groa.Pored voa, u konvektivnoj suari sa lesama, moe da se sui: razne vrste povra, lekovito bilje, umsko voe i dr.Korienje znaka, obuka i druge mogunostiKorisnici ove tehnologije uz potovanje propisanih uslova i stalnu kontrolu od strane Poljoprivrednog fakulteta, mogu da koriste naziv proizvedeno po tehnologiji Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada Pri tome mogu koristiti znak logo i slogan tehnologije Rukovaocifakulteta iz Novog Sada. Pri tome mogu koristiti znak, logo i slogan tehnologije. Rukovaoci postrojenja prolaze praktinu obuku, dobijaju literaturu i polau ispit osposobljenosti za ovu tehnologiju. Sve ove mogunosti stoje na raspolaganju korisnicima opreme uz posebno ugovaranje sa Poljoprivrednim fakultetom iz Novog Sada. Cena ovih konsultatntsko edukativnih usluga je u skladu sa celokupnim pristupom u kome se jako vodilo rauna da ukupna cena bude prihvatljiva za mogunosti i porodinih investicija u Srbiji.

  • GRAFIKI DIZAJN TEHNOLOGIJE