`

ТЕХНИЧКО ЦРТАЊЕ

свеска

машински техничар моторних возила

аутомеханичар/аутолимар

електротехничар за електронику на возилу

примедбе и

упутства су

овако приказана

и нису део

свеске

`

ЦИЉ ТЕХНИЧКОГ ЦРТАЊА

Технички цртеж представља универзални језик комуникације техничких лица.

Основни циљ техничког цртања је да се кроз цртеж или скуп цртежа у потпуности једнозначно

дефинишу облик, функција, димензије, врста обраде, материјал, квалитет и друге карактеристике

машинских делова и склоп.

СТАНДАРДИЗАЦИЈА И СТАНДАРДИ

Прпцес ствараоа и примене правила у циљу ппстизаоа једнпбразнпстии бпље размене инфпрмација назива се стандардизација, а прпписана правила су стандарди. Стандарди прописују

облика, димензија, материјала, квалитета и осталих особина производа, начин означавања, изглед

техничке документације, паковање, транспорт итд.

Стандарди могу бити:

међународни (ИСО стандарди),

национални (руски ГОСТ, амерички АНСИ стандарди итд.),

регионални (ЕН – стандарди Европске уније)

интерни ( фабрички, школски, стандарди, универзитетски…)

Правила техничког цртања су дефинисана националним стандардима који су усклађени са

међународним стандардима ИСО.

Српске стандарде доноси Институт за стандардизацију Србије.Стандарди имају статус закона.

Српски стандард се означава:

.

Грана А: основни и општи стандарди

Грана C: металургија и технологија прераде метала

Грана L: индустрија мерних и других апарата и прецизне механике

Грана N: електротехника

Грана М: машиноградња и металска индустрија

`

ФОРМАТИ ТЕХНИЧКИХ ЦРТЕЖА

Основни формат је правоугаоник површине 1m2 . Однос страница је1:√2. Основни формат има

ознаку А0. Из услова P=ab и a:b=√2, следи да је а=1189mm, b=841mm.

Мањи формати добијају се дељењем већег по

дужој страници и имају ознаке А1, А2,А3, А4

итд.

За цртање дугачких предмета могу се користити

продужени формати.

РАЗМЕРЕ

Предмети се у техничким цртежима могу приказати у стварној величини, увећано или умањено.

Размера је однос дужине линије на цртежу и дужине у природи коју та линија представља.

Предмети великих димензија и једноставног облика цртају се умањено. Предмети малих димензија

и сложеног облика понекад се морају јасније приказати, па се тада цртају увећано. Без обзира на то

да ли је предмет нацртан у стварној величини, увећано или умањено, при котирању у цртеж се

уносе стварне мере предмета.Размерасе уноси у одговарајуће поље заглавља озналена бројевима,

нпр. 1:5.Стандардом су предвиђење следеће размере:

`

ТИПОВИ И ДЕБЉИНЕ ЛИНИЈА

Линије у техничком цртању имају свој назив, облик, дебљину и примену. Користе се две дебљине

линија, дебела и танка, чији је однос 2:1. На цртежима оловком, приближне дебљине су

приближно 0,5 и 0,25mm.

`

ЗАГЛАВЉЕ И САСТАВНИЦА

Сваки технички цртеж мора имати заглавље које садржи податке о цртежу потребне за

означавање, разврставање и употребу цртежа.

Заглавље се налази у доњем десном углу цртежа већег формата, а на дну цртежа формата А4.

Када је на цртежу приказан склоп састављен из више делова означених позиционим линијама и

бројевима, црта се табела са пописом тих делова, који се назива саставница.

Саставница се црта изнад заглавља.

САОБРАЋАЈНО – ТЕХНИЧКА ШКОЛА

вежба бр.

лист бр. одељење Име и презиме датум оцена прегледао

размера

ком. назив дела поз. број цртежа

пример

заглавље

саставница

`

ТЕНИЧКО ПИСМО

За исписивање натписа, ознака и бројева у техничким цртежима користи се техничко писмо.

Техничко писмо садржи мала и велика слова ћирилице, латинице и грчког алфабета, арапске и

римске цифре и знаке интерпункције. Техничко писмо може бити право или косо, под углом од

15° према вертикали. У машинству се користи косо техничко писмо. За вежбање ћемо користити

мала слова висине c=5мм, велика висине h=7мм, размак између слова a=1мм, размак између речи

e=3мм, размак између редова текста мин. b=11мм. Дебљина свих слова и бројева је d=0,5мм

(дебела линија).

написати латинична

или ћирилична слова

и арапске цифре

`

ГЕОМЕТРИЈСКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ

СИМЕТРАЛА ДУЖИ АВ

AB = 55

Конструкција симетрале дужи АВ . Из крајњих тачака А и В као центара опишу се кружни лукови полупречника r>AB/2, до узајамног пресека у тачкама M и N. Кроз добијене тачке М и N, повуче се права која представља симетралу дужи АВ. Симетрала дужи је управна на дуж и дели дуж на два међусобно једнака дела.

НОРМАЛА ИЗ ДАТЕ ТАЧКЕ А НА

ДАТУ ПРАВУ a

Нормала из дате тачке А на дату праву а. Дата права а се пресече кружним луком полупречника r са центром у тачки А. Пресечне тачке обележимо са В и С. Сада конструишемо симетралу дужи ВС, при чему је већ позната тачка А. Симетрала дужи је управна на дуж.

ЦРТАЊЕ ПРАВЕ КРОЗ ТАЧКУ А

ПАРАЛЕЛНЕ СА ДАТОМ ПРАВОМ а

Цртање праве кроз тачку А паралелна са датом правом а . Произвољним отвором шестара r опише се кружни лук са центром у тачки А, тако да пресече дату праву а у тачки В. Исти кружни лук опише се са центром у тачки В, кроз тачку А до пресека праве а у тачки М. Затим се растојање МА пренесе шестаром из тачке В и добија се тачка N. Тачке А и N одређују праву b која је паралелна са правом а.

СИМЕТРАЛА УГЛА x0y

Симетрала угла (xoy), Из темена 0 као центра опише се кружни лук произвољног полупречника r до пресека са крацима угла у тачкама А и В. Сада конструишемо симетралу дужи АВ која је истовремено и симетрала угла.

`

ПОДЕЛА ДУЖИ АВ НА N

ЈЕДНАКИХ ДЕЛОВА

AB = 110, 7 делова

Подела дужи АВ на N једнаких делова . Из тачке А дате дужи под произвољним углом нацрта се полуправа Аx. На полуправу Аx, почев од тачке А, помоћу шестара нанесемо N међусобно једнаких одсечака. Кроз тачке В и 5’(то је крајња подеона тачка на полуправој нацрта се зрак и паралелно са њим кроз остале подеоке 1’, 2’, 3’, 4’ полуправе цртају се зраци који деле дуж АВ на N међусобно једнаких делова.

ТАНГЕНТА ИЗ ПРОИЗВОЉНЕ ТАЧКЕ А

НА КРУЖНИЦУ СА ЦЕНТРОМ У 0

r = 16 OA = 64

Тангента из произвољне тачке А на кружницу са центром О. Кроз тачку А и центар 0 нацртамо осну линију. Сада одредимо средиште дужи 0А и то је тачка 0’. Из тачке 0’ као центра опише се кружни лук полупречника 0’А, до пресека са кружницом у тачки В. Права која пролази кроз тачке А и В, је тангента кружнице.

ЦРТАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ СПОЉШЊЕ

ТАНГЕНТЕ СА ЦЕНТРИМА У 01 И 02

R1 = 21, R2 = 14, OO1 = 62

Цртање заједничке спољашње тангенте на кружнице са центрима 01 и 02 приказано је на . Из центра веће кружнице нацрта се помћна кружница полупречника R=R1-R2. На већ познат начин конструишемо помоћне тангенте из центра 02 на кружницу полупречника R. На тај начин добијамо тачке А и В на кружници полупречника R. Из центра 01 повуку полуправе кроз тачке А и В, које пресецају кружницу полупречника R1 у тачкама С и D. Сада из центра 02 повлачимо полуправу 02Е паралелну са 01С, односно 02F паралелну са 01D. Заједничке спољашње тангенте на кружнице полупречника R1 и R2 пролазе кроз тачке С и Е, односно D и F.

`

СПАЈАЊЕ ПРАВИХ ЛИНИЈА ЛУКОМ

ДАТОГ ПОЛУПРЕЧНИКА R

R=8

Спајање правих линија луком датог полупречника R изводи се на следећи начин. На растојању R повуку се две помоћне праве, паралелне са датим линијама x и y. Из пресека помоћних правих (0) повлачимо нормале на дате праве. У пресеку нормала и правих x и y добијамо тачке А и В у којима праве прелазе у лук полупречника R са центром у тачки (0).

СПАЈАЊЕ ДВА КРУГА КРУЖНИМ

ЛУКОМ ПОЛУПРЕЧНИКА R

R1 = 10, R2 = 15, OO1 = 62 R = 45

Спајање два кружна лука кружним луком полупречника R може бити са спољашње или унутрашње стране. При спајању са спољашње стране, из центра 01 нацрта се кружни лук полупречника R-R1, a из центра 02 лук полупречника R-R2. У пресеку тих лукова налази се центар 0 лука полупречника R којим се спајају дати кружни лукови. Спајањем центара 0 и 01, односно 0 и 0 2, и продужавањем линија до пресека са кружним луком полупречника R, добија се тачка А, односно тачка В. Тачке А и В су тачке прелаза са лука на лук.

ПРАВИЛНИ ПОЛИГОНИ

погледај ово!!!

ЈЕДНАКОСТРАНИЧАН ТРОУГАО

1

2

3

4

0

КВАДРАТ

12

3 4

0

Једнакостраничан троугао Најпре цртамо кружни лук полупречника R, са центром у тачки 1, који пресеца кружницу у тачкама 2 и 3. Тачке 2,3 и 4 су темена троугла. Квадрат ( 3.20.) Најпре конструишемо симетрале углова од 90°. У пресеку симетрала углова и кружнице добијамо темена квадрата 1, 2, 3 и 4.

`

ПРАВИЛАН ПЕТОУГАО

1

2

34

5

В

0 0’C

r

ПРАВИЛАН ШЕСРОУГАО

1

23

4

5 6

0

Правилан петоугао ( 3.21.) На кружници најпре обележимо тачке А и В. Затим конструишемо симетралу полупречника 0А и добијамо тачку (0’). Сада цртамо кружни лук, са центром у 0’, од тачке В до пресека са водоравном осом симетрије у тачки С. Дуж ВС=r представља страницу петоугла, па се њеним наношењем од тачке 1(В), добијају темена петоугла 2, 3, 4, 5. Правилни шестоугао ( 3.22.) На кружници обележимо тачке 1 и 4. Сада конструишемо два кружна лука полупречника R са центрима у тачкама 1 и 4, до пресека са кружницом. Пресечне тачке нам дају преостале темене тачке шестоугла

.

ПРАВИЛАН СЕДМОУГАО

1

2

3

4

5

6

7

В СD

0

ПРАВИЛАН ОСМОУГАО

1

2

3

4

5

6

7

8

0

Правилан седмоугао ( 3.23.) конструише се тако што се, на пример, из тачке А опише кружни лук R једнак полупречнику кружнице. У пресеку кружног лука и кружнице добијају се тачке В и С. Половина дужи ВС (DC=BD) једнака је дужини странице седмоугла. Правилан осмоугао ( 3.24.) конструише се као квадрат помоћу симетрала углова од 90°

`

ПРАВИЛАН ДЕВЕТОУГАО

Правилан деветоугао ( 3.27.). У овом примеру дат је поступак конструкције, који се може применити за конструкцију било ког другог правилног полигона. Поступак конструкције је следећи. Из пресечних тачака кружнице полупречника R и њене усправне осе симетрије, као центара, цртају се два кружна лука полупречника 2R, један из горње тачке пресека други из доње. У пресеку ова два кружна лука добијају се тачке S1 и S2. Пошто цртамо деветоугао, усправни пречник круга делимо на девет једнаких делова. На тај начин добијамо тачке 1, 2, 3... 9. Из тачака S1 и S2 цртамо полуправе само кроз парне тачке. Полуправа пролази кроз парну тачку (на пример 2), па затим пресеца кружницу (на пример у тачки I ) и та тачка пресека претставља теме деветоугла. Истим поступком добијају се и остала темена деветоугла.

Примењујући поступак поделе кружнице на

међусобно једнаке делова, нацртати

конструкцију са слике

`

КРИВЕ ЛИНИЈЕ

Елипса

Синусоида

Коструција елипсе задатих полуоса (а=75,

b=40):

1. Нацртати концентричне кругове

полупречника а/2 и b/2.

2. Поделити кругове на једнаке делове, нпр.

12 делова (што више делова, прецизнија

елипса)

3. из пресека зрака са кружницама, повући

хризонталну и вертикалну линију

4. спајањем пресечних тачака добија се

елипса.

Конструкција синусоиде (кружница r=15):

1. кружница се подели зрацима на једнаке делове,нпр. 12 (више делова,

прецизнија синусоида)

2. у правцу хоризонталног пречника нацрта се дуж ABједнака обиму круга и

подели на једнак број делова као круг.

3. повлаче се хоризонталне линије из тачака на кругу и вертикалне из

тачака на дужи AB.

4. спајањем пресечних тачака добија се синусоида

`