SVETSKA PRIVREDA 2000-2005 – OSNOVNI POKAZATELJI · SVETSKA PRIVREDA I SVETSKA TRGOVINA U 2004. GODINI I IZGLEDI ZA 2005. GODINU I pored vrlo značajnog povećanja cene nafte na

484

Mlađen KOVAČEVIĆ i Vladimir GREČIĆ1 UDK:330.101(100+497.1) Biblid 0025-8555,57(2005)

Vol. LVII, br. 4, pp. 484-504Izvorni naučni rad

Oktobar 2005.

SVETSKA PRIVREDA 2000-2005 – OSNOVNIPOKAZATELJI

ABSTRACT

ABSTRACT The authors analyse the developments in the worldeconomy during the second half of the 20th century and the first five years of the21st century. Based on the statistical data published in the editions ofinternational organisations – primarily UN, IMF and WTO, they explain thecauses of recession in the world economy at the beginning of this century after itachieved an impressive growth in the second half of the 20th century. Theauthors also point to the factors that contributed to the accelerated recovery ofthe world economy and world trade in 2004 and 2005.

RAST SVETSKE PRIVREDE I SVETSKE TRGOVINE U DRUGOJ POLOVINI XX VEKA

Svetska privreda je u drugoj polovini XX veka ostvarila impresivanrast koji nikada u prošlosti nije zabeležen. Tako je u 2000. godiniukupna svetska proizvodnja bila realno sedam puta, a svetski dru-

štveni proizvod 6,6 puta veći nego 1950. godine. To je doprinelo, ali je isto-vremeno bilo omogućeno još impresivnijim rastom svetske trgovine, pa jevolumen svetskog robnog izvoza u tom periodu povećan čak za 21,8 puta.2

1 Prof. dr Mlađen Kovačević i prof. dr Vladimir Grečić, naučni savetnici u Institutu za me-đunarodnu politiku i privredu, Beograd.

2 WTO, International Trade Statistics 2001, Geneva 2001, p. 29.

485

MP 4, 2005 – Svetski privreda 2000-2005 – osnovni pokazatelji(str. 484-504)

Prosečna stopa rasta fizičkog obima svetske proizvodnje u periodu 1950-2000. iznosila je oko 4% a volumen svetskog robnog izvoza 6,4%.3 Svet-ska industrijska proizvodnja realno je u 2000. godini bila oko 10 puta, pro-izvodnja rudarstva 4, a poljoprivredna proizvodnja oko 3,3 puta veća nego1950. godine. U isto vreme volumen svetskog izvoza poljoprivrednih pro-izvoda je bio povećan za 5,9, izvoz proizvoda i rudarstva za 8,3, a izvoz in-dustrijskih proizvoda čak 21,8 puta.4

Impresivnom rastu i razvoju svetske privrede i svetske trgovine dopri-neo je niz faktora među kojima se ističu:

- fenomenalan tehničko-tehnološki progres, kako u industriji tako i usaobraćaju i telekomunikacijama, uslugama, pa i u poljoprivredi,

- fascinantan rast stranih direktnih investicija,- dinamična liberalizacija međunarodne trgovine,- transfer tehnologije i znanja iz razvijenih u zemlje u razvoju i zemlje

u tranziciji,- razvoj međunarodne standardizacije, - dinamičan rast svetskog stanovništva,- širenje ekonomskih sloboda i demokratije,- proces privatizacije,- unifikacija međunarodnog privrednog prava,- gigantizacija proizvodnih preduzeća u kojima ekonomija obima dola-

zi do punog izražaja itd.5

RAST SVETSKE PRIVREDE I SVETSKE TRGOVINE U PRVE TRI GODINE NOVOG VEKA

Početak novog veka, kako sa stanovišta rasta svetske privrede takoi svetske trgovine bio je, neočekivano, vrlo nepovoljan. Naime, nakon pro-sečne stope rasta svetske robne proizvodnje iz perioda 1990-2000. godineod 2,5% i volumena svetskog robnog izvoza od 6,4%, u 2001. godiniostvarene su čak negativne stope od 0,7, odnosno 0,5%.6 Svetski društve-ni proizvod je u 2001. godini vrlo skromno povećan za oko 2,4%, dok je

3 Ibidem.

4 Ibidem.

5 Detaljnije o tome u: Prof. dr Mlađen Kovačević, Međunarodna trgovina, Beograd 2002.

6 WTO, World Trade Report 2004, Geneva 2004, p. 5.

486


njegov rast u 2000. godini iznosio čak 4,7%.7 Čitav niz faktora je doprineoovom padu, ali je najvažniji doprinos imalo drastično smanjenje direktnihstranih investicija. Naime, ukupan iznos stranih direktnih investicija u2000. godini je dostigao rekordan nivo od čak 1271 milijardi dolara, da biu 2001. godini on pao na samo 735 milijardi dolara.8 Pad svetske privredei svetske trgovine u 2001. godini posledica je i vrlo ozbiljne krize u kojojsu se, sticajem raznih okolnosti našle neke od najrazvijenijih zemalja, nizazemalja u razvoju i nekih zemalja u tranziciji. Tako je porast bruto doma-ćeg proizvoda u razvijenim zemljama u 2001. godini iznosio samo 1,2%,dok je u prethodnoj godini on iznosio čak 3,9%. Tom smanjenju najviše sudoprineli Japan čija je stopa rasta smanjena sa 2,8% na samo 0,4%, Ne-mačka i SAD koje su u 2001. godini ostvarile rast od po samo 0,8%. Odzemalja u razvoju drastičan pad rasta domaćeg društvenog proizvoda zabe-ležile su Brazil sa 4,4% na 1,3% i Meksiko koji je u 2001. godini imao čaksmanjenje domaćeg društvenog proizvoda od 0,2%, dok je u 2000. godiniostvario rast od čak 6,6%. Na kraju, zemlje Centralne i Istočne Evrope ucelini su u 2001. godini zabeležile rast bruto domaćih proizvoda od 0,2%,dok su prethodne godine imale rast od čak 4,9%.9

Tokom dvogodišnjeg perioda (2002-2003) svetska privreda doži-vljava oporavak, tako da je realan rast svetsko bruto domaćeg proizvodau 2002. godini iznosio 3,0%, a u 2003. 3,9%.10 Među razvijenim zemlja-ma vrlo dinamično ubrzanje rasta zabeležile su SAD – u 2002. godini1,9%, a u 2003. 3,0%. Zemlje Centralne i Istočne Evrope, gledano u celi-ni, ostvarile su značajno ubrzanje realnog rasta domaćeg društvenog pro-izvoda – u 2002. godini 4,4%, a u 2003, 4,5%, a Rusija je u tim godina-ma zabeležila rast od 4,7% odnosno čak 7,3%. Među najvažnijim zemlja-ma u razvoju impresivan rast u te dve godine zabeležile su Kina 7,5%, od-nosno čak 8,3%, i Indija 3,9% i 5,0%, dok je Brazil u 2003. godini zabe-ležio čak i smanjenje bruto domaćeg proizvoda od 0,2, dok je Meksiko za-beležio izvestan, ali vrlo skroman rast od 0,8% (u 2002) i 1,3% u 2003.godini. Zahvaljujući izraženom rastu cena nafte na svetskom tržištu, ze-mlje izvoznice ove sirovine su od 1999. godine, pa zaključno sa 2003. go-dinom znatno ubrzale rast bruto domaćeg proizvoda, tako da je on u 2003.

7 IMF, World Economic Outlook, September 2004, Washington 2004, p. 199.

8 UNCTAD, World Investment Report 2004, Geneva and New York 2004, p. 4.

9 IMF, World Economic Outlook, September 2004, op. cit., pp. 199-200.

10 Ibidem.

487


godini iznosio čak 6,5%. U isto vreme zemlje u razvoju izvoznice primar-nih proizvoda (bez izvoznica nafte) beleže znatno sporiji rast i u 2003. go-dini on je iznosio samo 2,5.11

U 2002. i 2003. godini došlo je do znatnog ubrzanja volumena i vred-nosti svetskog robnog izvoza. Tako je njegov volumen u 2002. godini pove-ćan za 2,8%, a u 2003. godini oko 4,5%.12 Nakon smanjenja od 4% (zabele-ženog u 2001. godini) vrednost svetske robne trgovine izražene u američkomdolaru, je u 2002. godini povećana za 4%, a u 2003. godini za 16% i dostiglaje 7274 milijarde dolara. Svetska trgovina komercijalnim uslugama je, nakonstagnacije u 2001. godini, u 2002. godini povećana za 6%, a u 2003. godiniza 12% i dostigla je 1763 milijarde dolara.13

Ubrzanje rasta svetske privrede i svetske trgovine u 2002. i 2003. go-dini ostvareno je i pored nastavljanja smanjenja vrednosti stranih direktnih in-vesticija u svetskim okvirima – u 2002. godini za 17% i u 2003. godini za da-ljih 17,6%, pa se njihov ukupan iznos u 2003. godini sveo na samo 560 mili-jardi dolara.14

SVETSKA PRIVREDA I SVETSKA TRGOVINAU 2004. GODINI I IZGLEDI ZA 2005. GODINU

I pored vrlo značajnog povećanja cene nafte na svetskom tržištu (uproseku za oko 34%), u 2004. godini nastavljeno je oživljavanje svetske pri-vrede i svetske trgovine. To pokazuju brojni podaci publikovani krajem pro-šle i početkom ove godine, a posebno u Ekonomskom pregledu za Evropu(UN, Economic Survey of Europe 2004) Svetskom ekonomskom pregledu(IMF, World Economic Outlook 2004) i Svetskoj ekonomskoj situaciji i per-spektivama za 2005. godinu (UN the World Economic Situation and Pro-spects 2005). Smatramo da bi bilo korisno dati osvrt na rast svetske privredeu celini, pojedinih grupa zemalja i nekih važnijih zemalja, svetske trgovine isvetskih stranih direktnih investicija, kako za 2004. godinu, tako i prognozeza 2005. godinu.

U 2004. godini došlo je do znatnog ubrzanja rasta svetske trgovine,što je bilo omogućeno ubrzanjem rasta svetske privrede, mada se može tvrdi-ti i obrnuto – da je ubrzanje rasta svetske trgovine u izvesnoj meri doprinelo

11 Ibidem.

12 WTO, World Trade Report 2004, op. cit., p. 5.

13 Ibidem.

14 UNCTAD, World Investment Report 2004, p. 9.

488


ubrzanju rasta svetskog društvenog proizvoda. Prema proceni stručnjakaSvetske trgovinske organizacije u 2004. godini vrednost svetske trgovine ro-be i usluga, izražena u stalnim cenama porasla je za 7,5, tj. dvostruko više odprocenjenog rasta svetskog bruto društvenog proizvoda.15 Stručnjaci MMF-a su procenili da je volumen svetske trgovine proizvoda i usluga u 2004. go-dini povećan za 8,8%, a robne trgovine za 9,1%.16 O istoj proceni prosečnecene svetske trgovine robom i uslugama, izražene u američkom dolaru, su u2004. godini povećane za 7,9%, a samo robe za 8,5%. Iz toga proizilazi da jevrednost svetske trgovine robe i usluga, izražena u dolaru, u 2004. godini po-većana za 17,4%, a samo robe za 18,4%. S obzirom da su stručnjaci MMF-aprocenjivali da je cena nafte u međunarodnoj trgovini u 2004. godini pove-ćana za 28,9%, a ona je u stvarnosti povećana za 34% i da su cene ostalih pri-marnih proizvoda verovatno takođe više povećane nego što su stručnjaciMMF-a krajem prošle godine procenjivali (oko 16,8%), vrlo je verovatno daje vrednost svetske robne trgovine, izražene u dolarima, povećana više negošto su oni procenjivali.

Stručnjaci MMF-a su krajem prošle godine prognozirali da će volu-men svetske trgovine robom i uslugama u 2005. godini biti manje povećannego u prošloj godini tj. oko 7,2% a same robe oko 7,4%.17 Uz to, oniprognoziraju samo simboličan rast cene svetske trgovine proizvoda i uslu-ga izražene u američkom dolaru, od samo 0,8%. Na kraju, napomenimo daoni za 2005. godinu projektuju rast cena industrijskih proizvoda, izraženihu američkom dolaru od samo 1,5% (za 2004. godinu oni su procenili da jeodgovarajući rast iznosio 7,5%), i istovremeno smanjenja cena primarnihproizvoda od 3,9%. Dodajmo, na kraju, da stručnjaci MMF-a nisu imalihrabrosti da projektuju kretanje cena nafte u 2005. godini, ali neke drugekompetentne institucije prognoziraju da će ona u proseku iznositi 40-50dolara po barelu.

Iako agregatni podaci o stranim direktnim investicijama u svetu u2004. godini još nisu raspoloživi, ima dovoljno podataka na osnovu kojih semože zaključiti da je njihov nivo, nakon trogodišnjeg smanjenja u prošloj go-dini povećan.

Najnovije procene stručnjaka Sekretarijata UN pokazuju da je eko-nomsko oživljavanje svetske privrede 2004. nastavljeno, ali se prognozira da

15 WTO, World Trade Report 2004, op. cit., p. 16.

16 IMF, World Economic Outlook 2004, op. cit., p. 227.

17 Ibidem.

489


će u tekućoj godini tempo rasta svetskog bruto proizvoda (GWP – Grossworld product) biti nešto sporiji. Prosečna godišnja stopa rasta svetskog bru-to proizvoda u 2004. godini je, kako se procenjuje, iznosi oko 4%.18 U 2005.očekuje se rast GWP od oko 3,3%, kao posledica slabljenja US dolara i rastatrgovinskog deficita u SAD. Među sedam najrazvijenijih zemalja (G-7), rastje ostvaren zahvaljujući, pre svega, oživljavanju privrede SAD i Velike Bri-tanije čiji je rast GDP u 2004. dostigao 4,3% i 3,4%, respektivno. S drugestrane, Francuska, Nemačka i Italija beleže umeren rast, što umanjuje prosekgodišnjeg rasta evro-područja. Privreda ZND i zemalja Istočne Evrope poka-zuju vrlo značajan tempo rasta, koji premašuje stopu od 6% godišnje. U istovreme, prisutna je zabrinutost o riziku u vezi sa neophodnim prilagođava-njem spoljno-ekonomskog debalansa, kao i u vezi sa visokom unutrašnjomzaduženošću pojedinih zemalja.

Razvoj svetske privrede tokom 2004. godine odvijao se u uslovimavisoke cene sirove nafte, koje su imale uticaj posebno na zemlje neto uvozni-ce nafte, pa je njihov bruto društveni proizvod u 2004. godini povećan za4,3%, a prognozira se da će u tekućoj godini povećanje iznositi 4,5%.

Posmatrajući privredna kretanja po pojedinim zemljama, treba istaćida SAD od 2003. godine pokazuju, s obzirom na veličinu zemlje i sveukup-na kretanja u svetu, dosta zavidan ekonomski rast. Ta činjenica ukazuje da jereč o rastućem samo-održivom razvoju. To, isto tako, treba da vodi daljempoboljšanju na tržištu rada, odnosno povećanju zaposlenosti. Realni rast GDPu 2004. godini kretao se, kako procene Međunarodnog monetarnog fonda(MMF) pokazuju oko 4,3%. To je posledica snažne domaće tražnje i ekspan-zije izvoza koji će, kako se očekuje, nešto slabiti u 2005. godini, pa se prog-nozira rast GDP oko 3,5%.

U zemljama evro-područja, oporavak će verovatno ostati u 2005. go-dini bez posebnog sjaja, na nivou koji je ostvaren tokom 2004. godine (oko2,2% godišnje), a najnovije procene govore da bi on mogao biti samo 1,6%.Ove umerene stope privrednog rasta neće moći da dovedu do nekog značaj-nijeg poboljšanja na tržištu rada. Međutim, polet će se dalje oslanjati na iz-voz koji će biti apsorbovan od strane onih regiona i zemalja koje ostvarujuznatno dinamičniji rast. Posebno treba naglasiti da je ostvaren rast društve-nog proizvoda i izvoza u uslovima visokog rasta cene sirove nafte na svet-skom tržištu. U sferi domaće potrošnje se očekuje samo umereni rast, kao od-raz slabe tražnje na tržištu rada i unutrašnjeg poverenja u stabilnost privred-

18 The World Economic Situation and Prospects 2005, UN, New York, January 2005.

490


nih tokova. Dakle, postoji neizvesnost u pogledu poboljšanja na tržištu ra-da, kao i zabrinutost u pogledu penzija i zdravstvene zaštite. Kao posledicatoga, sklonost ka štednji je vrlo visoka. Održavanje izvoznih performansi, ukombinaciji s niskim kamatnim stopama, podstiče poslovne ljude da ulažu umašine i opremu.

U Velikoj Britaniji, koja je van evro-područja, realni rast bruto dru-štvenog proizvoda se procenjuje na 3,4% u 2004, a za 2005. godinu progno-zira se rast od 2,5%.

Deset novih članica Evropske unije beleže visok realni rast GDP. Na-ime, Ekonomska komisija UN za Evropu je sredine prošle godine procenilada će do kraja 2004. i toku 2005. godine realni godišnji rast GDP, u prosekuza deset novoprimljenih članica EU, iznositi 4,5%. Najveći privrednu aktiv-nost beleže Poljska i Baltičke zemlje. U Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj i Slo-veniji realni godišnji rast GDP se kreće na oko 3,5%. Prognoze pokazuju daće se sličan rast ostvariti i u 2005. godini.

Što se tiče privrednih kretanja u zemljama Jugoistočne Evrope, struč-njaci Ekonomske komisije UN za Evropu procenjuju da će u ovom regionuekonomski rast, bar za kraći vremenski period, ostati na dosta visokom nivou.Neke od ovih zemalja postaju dosta atraktivne za priliv stranih direktnih in-vesticija, a to se dalje odražava na njihove ekonomske performance. Realnirast bruto društvenog proizvoda u Bugarskoj (4,7%) i Rumuniji (4,9%) kojije ostvaren u 2004. će se, kako prognoze stručnjaka Ekonomske komisije UNza Evropu pokazuju, sličan rast će biti ostvaren i u 2005. godini, zahvaljuju-ći jakoj domaćoj tražnji i ekspanziji izvoza. Privredni oporavak u Turskoj jeposledica uspešnog prilagođavanja nakon finansijske krize. Ovaj oporavak jedoveo i do porasta potrošnje, ali i investicija. Realni rast GDP u Turskoj u po-slednje tri godine ima veoma visoke stope: 7,8% u 2002. godini, 5,8% u2003. i oko 5% u 2004. godini. Izgledi za 2005. godinu su sasvim dobri.Prognozira se rast GDP za 4,8%.

Zemlje Zapadnog Balkana, takođe, pokazuju dosta stabilan privrednirast. Prema zvaničnim podacima za 2003. i procenama za 2004. godinu, Al-banija je ostvarila stopu rasta GDP od 6% godišnje. Bosna i Hercegovinaostvaruje realni rast GDP od 3,7% do 4% godišnje; Hrvatska između 4,6% i4%. Makedonija je pokazala najslabije rezultate, pa je u 2002. godini imalastopu rasta od 0,9%, u 2003. 3,2%, a u 2004. godini je zabeležila stagnacijuGDP, što je za zemlju sa vrlo niskom statističkom osnovom vrlo nepovoljanrezultat. Srbija i Crna Gora, nakon dugogodišnjih privrednih teškoća dostausporenih privrednih reformi i vrlo skromnog priliva direktnih stranih inve-

491


sticija, pokazuje znake izvesnog oporavka. Od realnog rasta GDP od 1,5%koji je ostvaren u 2003. godini, procene pokazuju da je ta stopa u 2004. pre-mašila 8%, što je velikim delom posledica vrlo dinamičnog rasta poljopri-vredne proizvodnje od čak 19,8%. Projekcije za 2005. godinu sugerišu nasta-vak umerenog privrednog oporavka, pa se prognozira rast GDP od oko 4.5%.

Zajednica Nezavisnih Država, u celini uzev, pokazuje vrlo povoljnerezultate, tako da je realni rast GDP u 2003. iznosio 7,7%, a u 2004. godini7,1%. I u 2005. godini u 12 zemalja, uzetih zajedno, očekuje se godišnji rastbruto društvenog proizvoda od 6%. Najveći impuls privredi ovog regiona bioje rast cena primarnih proizvoda, osobito rast cena energetskih sirovina.

Ruska Federacija nije imala koristi samo od povećanja cene nafte već,isto tako, i od porasta globalne tražnje za energetskim sirovinama. Kao rezul-tat takvih kretanja na svetskom tržištu i unutrašnjih napora, realni rast GDPje u 2003. godini dostigao 7,3%, a u 2004, kako procene pokazuju, 6,8%. Za2005. prognoze pokazuju nešto nižu stopu rasta GDP od 5,7%. Razume se,stopa rasta od preko 5% je, bez sumnje, visoka. Druga velika zemlja ZND,Ukrajina pokazuje takođe tendenciju privredne stabilizacije, uprkos činjenicida ona ne poseduje energetske sirovine, kao što je to slučaj s drugim zemlja-ma regiona. Ukrajina je u 2003. ostvarila stopu rasta GDP od 9,4%. U 2004.procenjeni rast GDP je 8,1%, a u 2005. godine prognoze govore da bi taj rastmogao da iznosi 6,2%.

Zemlje u razvoju, uzete zajedno, ostvarile su prosečnu godišnju stopurasta društvenog proizvoda od 5,5% što stručnjaci UN ističu da je to najviširast u poslednje dve decenije. Kao i ranijih godina, azijske zemlje su ostvari-le najbolje rezultate. Na listi uspešnih, Kina je na čelu, sa godišnjom stopomrasta GDP od 9%. Druga po veličini azijska zemlja – Indija takođe ostvarujevisoke stope rasta, između 5% i 7,2%. Zemlje članice ASEAN imaju, posled-njih godina, tendenciju rasta stope društvenog proizvoda, od 4,3% (2002) doprocenjenih 5,5% u 2004. godini. I za tekuću godinu očekuje se približan pri-vredni rast. Novoindustrijske azijske zemlje – Koreja, Tajvan, Hongkong iSingapur - ostvarile su stopu privrednog rasta od 5,5% u 2004. godini. U te-kućoj godini očekuje se rast GDP od 4%.

Zemlje Latinske Amerike pokazuju relativnu privrednu nestabilnost.Procene MMF pokazuju da su ove zemlje izašle iz krize koja ih je zahvatila2001, 2002. i prvoj polovini 2003. godine. U 2004. Latinska Amerika jeostvarila rast GDP od 4,6%, a u tekućoj godini prognozira se stopa rasta od3,6%. Najviši rast u 2004. su ostvarile Venecuela (12,1%) i Urugvaj (10%).

492


Tri najveće zemlje regiona – Brazil (4%), Meksiko (4%) i Argentina (7%) po-kazuju znake punog privrednog oporavka.

Zahvaljujući rodnoj godini i poboljšanju političke stabilnosti u regio-nu, kao i većoj tražnji za primarnim proizvodima i njihovih cena, zemlje Afri-ke – uzev u celini – pokazuju dobre privredne rezultate. Naime, godišnja sto-pa rasta GDP u 2004. je procenjena na 4,5, a prognozirana za tekuću godinuje 5,4%. Razume se, najvišu stopu rasta ostvarile su zemlje ovog kontinentaizvoznice nafte, što je omogućeno daljim rastom i onako vrlo visoke cene ovesirovine.

POZICIJA SRBIJE I CRNE GORE

Kretanje u privredi Srbije i Crne Gore, njihove spoljnotrgovinske raz-mene i priliva stranih direktnih investicija pod vrlo malim su uticajem kreta-nja u svetskoj privredi, svetskoj trgovini i svetskim direktnim stranim inve-sticijama. Drugim rečima oni su pod ogromnim uticajem specifičnih unutra-šnjih faktora. Poznato je da je za vreme sankcija, raspada zemlje, rata u ne-posrednom okruženju i vazdušne agresije NATO-a, do kraja 2000. godine do-maći društveni proizvod Srbije i Crne Gore bio prepolovljen, da se izvoz ro-be sveo na samo 29,6% (uključujući i izvoz u nove države nastale na tlu pret-hodne SFRJ), da je robni uvoz u 2000. godini iznosio samo oko 50% uvozaiz 1990., da je devizni priliv po osnovu komercijalnih usluga u 2000. godini(sa prilivom iz novih država nastalih na tlu bivše SFRJ), iznosio samo 33%priliva iz 1990. i da je iznos stranih direktnih investicija u 2000. godini izno-sio samo 50 miliona dolara.19

Nakon normalizacije odnosa sa međunarodnim institucijama, spolj-notrgovinska razmene SR Jugoslavije, odnosno državne zajednice SCG jeosetno povećana, pogotovu kada je u pitanju robni uvoz. Naime, u 2003. go-dini robna razmena Srbije i Crne Gore sa inostranstvom, izražena u dolarima,bila je za oko 84,9% veća nego 2000. godine, s tim što je izvoz bio veći za47,2%, a uvoz za čak 102,4%. Prihodi Srbije po osnovu izvozu komercijal-nih usluga, izraženim u dolarima, u 2003. godini bili su za oko 88% veći ne-go 2000. godine.20 Naravno, to je znatno veći porast nego što je bio porast

19 Detaljnije o tome u: Prof. dr Mlađen Kovačević, Međunarodna trgovina, Beograd 2002,str. 489-499.

20 Detaljnije o tome u: Prof. dr Mlađen Kovačević, “Osnovni problemi i elementi dugo-ročne strategije ekonomsko-finansijskih odnosa sa inostranstvom”, Ekonomski anali,(tematski broj septembar 2003), str. 27-62.

493


svetske trgovine, kako proizvoda tako i komercijalnih usluga, ali je to ipakpre svega posledica izuzetno niske statističke osnove, pogotovu kada je u pi-tanju izvoz robe i komercijalnih usluga.

Uprkos trogodišnjeg smanjenja stranih direktnih investicija u svetskimokvirima, u periodu 2000-2003. godina državna zajednica Srbija i Crna Goraje ostvarivala dinamičan rast ovih investicija i u 2003. godini ostvaren je re-kordan, ali ipak skroman nivo – od oko milijardu i četristo miliona dolara.

U 2004. godini spoljnotrgovinska razmena Srbije i Crne Gore je znat-no povećana. Tako je ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije, izražena udolarima, povećana za čak 45,1%, s tim što je robni uvoz znatno više pove-ćan od izvoza – za čak 49,1%, dok je izvoz imao rast od 34,3%. Njena spolj-notrgovinska razmena, izražena u evrima, povećana je u 2004. godini za34%, s tim što je uvoz povećan za 35,7% za izvoz za 21,9%. Izvoz komerci-jalnih usluga Srbije, izražen u dolarima, povećan je u prošloj godini za čak47,7%, a uvoz čak za 50,7%. Spoljnotrgovinska razmena Crne Gore u 2004.godini, izražena u dolarima, je povećana za 15,2%, s tim što je robni uvoz po-većan za 1,9 a izvoz za čak 62,3%.

Visok rast izvoza Srbije i Crne Gore samo je delom nastao zbog ubr-zanja rasta volumena svetskog uvoza u 2004. godini. Veći doprinos njihovomrastu došao je po osnovu izraženog rasta cena primarnih proizvoda na svet-skom tržištu, s obzirom da oni imaju visoko učešće u izvozu Srbije, a pogo-tovu u izvozu Crne Gore (aluminijum).

Dinamičan rast izvoza Srbije, a u manjoj meri i Crne Gore može seobjasniti vrlo dinamičnim rastom uvoza sirovina i reprodukcionog materijalakoji se nakon prerade ponovo izvoze.

Veoma dinamičan rast izvoza proizvoda i usluga, izražen u dolarima,posledica je i pada vrednosti ove valute u odnosu na evro i druge konvertibil-ne valute u kojima Srbija i Crna Gore naplaćuju veći deo svog izvoza.

Rast svetske trgovine, cena primarnih proizvoda i pad vrednosti dola-ra samo su delimično doprineli ekstremnom rastu dolarske vrednosti uvozaSrbije. U srpskoj političkoj javnosti se neopravdano ističe da je vrlo izraženrast cene nafte, najvažnijeg uvoznog proizvoda Srbije, znatno doprineo rastuuvoza i spoljnotrgovinskog deficita. Međutim, u stvarnosti Srbija je u 2004.godini za 13% veći količinski uvoz nafte platila samo 265 miliona dolara vi-še nego u prethodnoj godini, što čini samo 2,4% njenog ukupnog robnog uvo-za. Da je ona tu naftu platila po prosečnoj ceni iz 2003. godine, uvoz bi biomanji samo za 184 miliona dolara, tj. ukupan robni uvoz Srbije bi bio za sa-

494


mo 1,65%, a spoljnotrgovinski deficit za samo 2,48% manje od ostvarenog(koji je u 2004. godini povećan za čak 57,66%).

Iako je u svetskim okvirima u 2004. godini ostvareno oživljavanjestranih direktnih investicija, u državnoj zajednici SCG ostvareno je njiho-vo smanjenje. U Srbiji su one iznosile manje od jedne milijarde dolara, tj.bile za oko 29% manje nego što je bilo ostvareno u 2003. godini.21 To jeposledica usporavanja privatizacije i niza drugih ograničavajućih faktora uSrbiji.

ZAKLJUČCI

Svetska privreda je početkom novog veka zapala u ozbiljnu recesijukoja je bila praćena drastičnim smanjenjem stranih direktnih investicija, a umanjoj meri i svetske trgovine. Tokom 2002, 2003, a naročito 2004. godine,došlo je do oživljavanja svetske privrede i svetske trgovine, a zaustavljeno jei smanjenje stranih direktnih investicija. Za 2005. godinu prognozira se daljirast svetske privrede i svetske trgovine, ali će on biti manje izražen nego u2004. godini. Za razliku od 2004. godine, kada su cene primarnih proizvoda(bez nafte) osetno povećane, za tekuću godinu prognozira se, gledano u celi-ni, njihova stagnacija, dok je kretanje cene nafte za sada gotovo nemogućeprognozirati.

U protekle četiri godine kretanja izvoza, uvoza i stranih direktnih in-vesticija u Srbiji i Crnoj Gori vrlo su malo bila determinisana kretanjima usvetu. Jedino je u prošloj godini osetniji porast izvoza Srbije, a posebno Cr-ne Gore nastao velikim delom zahvaljujući rastu tražnje za nizom primarnihproizvoda, a posebno njihovih cena na svetskom tržištu.

Imajući u vidu da ne postoje objektivne mogućnosti za rast poljopri-vredne proizvodnje i da je verovatno da će ona biti smanjena, kao i nemoguć-nost daljeg rasta uvoza sirovina i reprodukcionog materijala, vrlo je verovat-no da će rast domaćeg društvenog proizvoda biti osetno manji nego u pret-hodnoj godini. Biće dobro ako se ostvari projekcija stručnjaka MMF, po ko-joj bi rast GDP iznosio 4,5%. Zbog toga, ali i zbog niza drugih spoljnih i unu-trašnjih ograničenja, male su šanse da se u tekućoj godini izvoz robe i uslu-ga iz Srbije i Crne Gore može znatnije povećati. Sve u svemu, privredne ispoljnotrgovinske performanse Srbije i Crne Gore u 2005. godini biće oset-no skromnije nego što su bile u 2004. godini.

21 Podaci o stranim direktnim investicijama, kao i o izvozu i uvozu usluga, Crne Gore za2004. godinu autorima ovog teksta nisu poznati.

495


Table 1: Godišnje promene u realnom bruto društvenom proizvodu (GDP) u Evropi, Severnoj Americi i Japanu, 2002-2005. godine

(procentualne promene u odnosu na prethodnu godinu)

2004. 2005. 2002. 2003.

Procena Prognoza

Francuska 1,2 0,5 2,2 1,9 Nemaèka 0,1 -0,1 1,7 1,3 Italija 0,4 0,3 1,2 1,6 Austrija 1,8 0,8 1,8 2,3 Belgija 0,9 1,3 2,6 2,4 Finska 2,3 1,9 2,9 2,9 Grèka 3,6 4,5 3,8 2,7 Irska 6,1 3,7 4,3 4,6 Luksemburg 2,5 2,9 4,0 3,5 Holandija 0,6 -0,9 1,2 1,6 Portugalija 0,4 -1,2 1,2 1,9 Španija 2,2 2,5 2,6 2,5 Evro zona 0,9 0,6 1,9 1,8 Velika Britanija 1,8 2,2 3,2 2,5 Danska 1,0 0,5 2,2 2,3 Švedska 2,0 1,5 3,4 2,9 Evropska unija: 15 èlanica

1,1 0,9 2,2 2,0

Kipar 2,1 1,9 3,2 3,6 Èeška Republika 1,5 3,7 3,8 3,9 Estonija 7,2 5,1 5,9 5,6 Maðarska 3,5 3,0 3,8 3,8 Letonija 6,4 7,5 7,0 6,0 Litvanija 6,8 9,7 6,7 5,8 Malta 2,6 -0,3 1,0 1,5 Poljska 1,4 3,8 5,7 4,9 Slovaèka 4,6 4,5 5,1 5,0 Slovenija 3,3 2,5 3,8 3,9 Nove èlanice EU: 10 2,4 4,0 4,9 4,5 Evropska unija – 25 1,2 1,1 2,4 2,2 Island -0,5 4,0 4,3 4,7 Izrael -0,7 1,3 3,5 3,7 Norveška 1,4 0,4 3,4 2,9 Švajcarska 0,3 -0,4 1,8 1,7 WECEE* 1,2 1,1 2,4 2,2 Kanada 3,4 2,0 2,7 3,0 SAD 1,9 3,0 4,4 3,5 Severna Amerika 2,0 3,0 4,3 3,5 Japan -0,3 1,3 3,9 1,5 Evropa, Severna

Amerika i Japan 1,3 1,9 3,4 2,7

Nove èlanice EU iz Centralne Evrope – 8

2,4 4,0 5,0 4,6

Zapadna Evropa i Severna Amerika

1,6 2,0 3,3 2,8

* EU-25 plus Island, Norveška i Švajcarska. "Zapadna Evropa" obuhvata bivših 15 zemaljačlanica EU plus Kipar, Island, Malta, Norveška i Švajcarska.

Izvor: Economic Commission for Europe, Economic Survey 2005, No.1, UN, New York andGeneva, 2005, p. 2.

Nemačka

Grčka

Evropska unija:15 članica

Češka Republika

Mađarska

Slovačka

Nove članice EU: 10

Nove članice EU izCentralne Evrope – 8

496


(a) Zvanične prognoze.

(b) Bez Kosova i Metohije.

(c) Bez Transdniestrie.

Izvor: Kao u tabeli 1.

Table 2: Godišnje promene u realnom bruto društvenom proizvodu (GDP) u Jugoistočnoj Evropi i ZND, 2002-2005.

(procentualne promene u odnosu na prethodnu godinu)

2004. 2005. 2002. 2003.

Procena Prognoza (a)

Jugo-istoèna Evropa 6,5 5,1 7,9 5,2 Albanija 3,4 6,0 6,0 6,0 Bosna i Hercegovina 3,7 3,2 4,0 4,3 Bugarska 4,9 4,3 5,5 5,3 Hrvatska 5,2 4,3 4,0 4,4 Rumunija 5,0 4,9 7,5 5,2 Srbija i Crna Gora(b) 3,8 1,5 7,0 4,5 Makedonija 0,9 3,4 2,5 3,5 Turska 7,9 5,8 9,0 5,3 ZND 5,2 7,7 7,9 6,4 Jermenija 15,1 13,9 10,0 8,0 Azerbejd�an 10,6 11,2 9,5 14,0 Belorusija 5,0 6,8 10,0 9,0 Gruzija 5,5 11,1 6,0 5,0 Kazahstan 9,8 9,3 9,3 7,9 Kirgizstan 0,0 6,7 6,5 7,0 Republika Moldavija(c) 7,8 6,3 8,0 6,0 Ruska Federacija 4,7 7,3 6,8 5,8 Td�ikistan 9,5 10,2 11,0 8,3 Turkmenistan 1,8 6,8 6,0 7,0 Ukrajina 5,2 9,4 12,4 6,5 Uzbekistan 4,2 4,4 7,6 6,4 Svega – napred navedene 5,6 6,9 7,9 6,0 Jugoistoèna Evropa bez Turske – (JEE 7)

4,6 4,2 6,4 5,0

ZND bez Rusije 6,2 8,5 10,1 7,5 Caukasijanske ZND 9,9 11,7 8,6 10,0 ZND Centralne Azije 6,6 7,5 8,4 7,3 Tri evropske ZND 5,3 8,6 11,6 7,2

Jugo-istočna Evropa

Azerbejdžan

Tadžikistan

Jugoistočna

497


(a) Obuhvata zemlje u razvoju Azije, NIZ i Mongoliju.

(b) Uključujući Bangladeš, Nepal, Pakistan i Šri Lanka.

Izvor: IMF, World Economic Outlook, Washington, D.C., 2004, p. 33.

Tabela 3: Kretanje realne stope rasta bruto društvenog proizvoda u odabranim zemljama Azije, 2002-2005. godine

Realne godišnje stope promena GDP

Procena Prognoza

2002. 2003. 2004. 2005.

Emerging Azija (1) 6,4 7,2 7,3 6,5 Kina 8,3 9,1 9,0 7,5 Ju�na Azija (2) 4,9 6,9 6,2 6,5 Indija 5,0 7,2 6,4 6,7 Pakistan 4,4 6,2 6,3 6,0 Bangladeš 4,9 5,4 5,5 5,7 ASEAN – 4 4,3 5,1 5,5 5,4 Indonezija 3,7 4,1 4,8 5,0 Tajland 5,4 6,8 6,2 6,4 Filipini 4,3 4,7 5,2 4,2 Malezija 4,1 5,3 6,5 6,3 Novoindustrijalizovane azijske zemlje

5,0 3,0 5,5 4,0

Koreja 7,0 3,1 4,6 4,0 Tajvan – Provincija Kine

3,6 3,3 5,6 4,1

Hongkong 1,9 3,2 7,5 4,0 Singapur 2,2 1,1 8,8 4,4

Južna Azija (2)

498


(1) Uključujući Argentinu, Brazil, Paragvaj, i Urugvaj, zajedno s Bolivijom i Čileom (udru-ženim članicama Merkosur).

(2) Obuhvata Kostariku, El Salvador, Gvatemalu, Honduras, Nikaragvu i Panamu.

(3) Antigva i Bermuda, Bahami, Dominika, Dominikanska Republika, Grenada, Gvajana,Haiti, Jamajka, St Kits i Nevs, St. Lucija, St. Vinsent i Grenadini i Trinidad i Tobago.


Tabela 4: Kretanje realne stope rasta bruto društvenog proizvoda u odabranim zemljama Zapadne Hemisfere, 2002-2005. godine


Procena Prognoza

2002.

2003. 2004. 2005.

Zapadna hemisfera - 0,1 1,8 4,6 3,6 Merkosur (1) - 0,9 2,0 4,8 3,7 Argentina - 10,9 8,8 7,0 4,0 Brazil 1,9 - 0,2 4,0 3,5 Èile 2,2 3,3 4,9 4,7 Urugvaj - 11,0 2,5 10,0 3,5 Andski region 0,1 1,6 5,8 4,0 Kolombija 1,6 3,7 4,0 4,0 Ekvador 3,3 2,6 5,4 4,0 Peru 4,9 4,1 4,5 4,5 Venesuela - 8,9 - 7,6 12,1 3,5 Meksiko, Centralna Amerika

1,2 1,6 3,6 3,3

Meksiko 0,8 1,3 4,0 3,2 Centralna Amerika(2) 2,3 3,2 3,3 3,3 Karibi (3) 3,1 1,9 0,3 3,3

Čile

499


(1) Burundi i Ruanda.

(2) Bocuana, Komori, Lesoto, Madagaskar, Malavi, Mauricius, Mozambik, Namibija, Sejše-li, Svaziland, Zambija.

(3) Zelenortska Ostrva, Gambija, Mauritanija, Sao Tome i Principe, Siera Leone.


Tabela 5: Kretanje realne stope rasta bruto društvenog proizvoda u odabranim zemljama Afrike, 2002-2005. godine


Procena Prognoza

2002.

2003. 2004. 2005.

Afrika 3,5 4,3 4,5 5,4 Zemlje Magreba 3,3 6,2 4,2 4,4 Al�ir 4,0 6,8 4,5 4,4 Maroko 3,2 5,5 3,0 4,0 Tunis 1,7 5,6 5,6 5,0 Zemlje ju�no od Sahare 3,6 3,7 4,6 5,8 Etiopija 1,6 - 3,9 11,9 5,7 Sudan 6,0 6,0 6,6 7,6 Velika Jezera (1) 4,8 4,1 5,2 5,8 Kongo 3,5 5,6 6,3 7,0 Kenija 1,0 1,6 2,3 3,6 Tanzanija 7,2 7,1 6,3 6,5 Uganda 6,8 4,7 5,7 6,0 Ju�na Afrika (2) 2,3 2,8 4,8 6,7 Angola 14,4 3,4 11,2 15,5 Zimbabve - 11,1 - 9,3 - 5,2 1,8 Zapadna i Centralna Afrika

3,6 6,7 5,4 7,9

Gana 4,5 5,2 5,2 5,0 Nigerija 1,5 10,7 4,0 5,9 Zemlje uvoznice nafte 3,2 3,1 4,3 4,5 Zemlje izvoznice nafte 4,5 8,0 5,2 8,3

Alžir

Zemlje južno od Sahare

Južna Afrika (2)

500


(1) Uključujući Azerbejdžan, Kazahstan, Rusiju, Turkmenistan, Uzbekistan.

(2) Uključujući Jermeniju, Belorusiju, Gruziju, Kirgiz Republiku, Moldaviju, Tadžikistan iUkrajinu.


Tabela 6: Kretanje realne stope rasta bruto društvenog proizvoda Zajednice nezavisnih država (ZND), 2002-2005. godine


Procena Prognoza

2002.

2003. 2004. 2005.

ZND 5,4 7,9 8,0 6,6 Rusija 4,7 7,3 7,3 6,6 Ukrajina 5,3 9,4 12,5 6,0 Kazahstan 9,8 9,2 9,0 8,5 Belorusija 5,0 6,8 6,4 5,5 ZND – 7 6,4 7,2 6,0 6,2 Jermenija 12,9 13,9 7,0 6,0 Azerbejd�an 10,6 11,2 9,1 11,4 Gruzija 5,5 11,1 8,5 6,0 Kirgiz Republika - 6,7 5,5 4,9 Moldavija 7,8 6,3 5,0 4,0 Tad�ikistan 9,1 10,2 10,0 8,0 Uzbekistan 3,1 1,5 2,5 2,5 Neto izvoznice energenata (1) 5,4 7,6 7,3 6,7 Neto uvoznice energenata (2) 5,5 9,1 10,9 5,9

Azerbejdžan

Tadžikistan

501


Tabela 7: Međunarodna trgovina proizvodima i uslugama, 2000-2005. godine

2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Procena

2005.

Prognoza

Promene u fizièkom obimu trgovine proizvodima Izvoz

Razvijene zemlje 12,5 - 1,5 1,9 2,6 7,8 6,1 Zemlje u razvoju 15,9 3,0 7,7 12,3 11,0 10,7 Neto izvoznice nafte 8,2 0,7 1,6 9,8 4,4 6,5 Neto uvoznice nafte 17,5 3,6 9,1 12,9 12,4 11,5 Uvoz

Razvijene zemlje 12,4 - 1,6 2,6 4,0 8,2 5,9 Zemlje u razvoju 16,5 3,4 6,9 11,1 13,8 12,3 Neto izvoznice nafte 12,7 11,4 8,6 3,9 9,0 8,6 Neto uvoznice nafte 17,0 2,5 6,6 12,1 14,4 12,8 Deflatori cena u SPV Izvoz

Razvijene zemlje 0,4 - - 0,6 3,5 3,2 1,2 Zemlje u razvoju 13,2 - 1,7 - 0,4 0,6 5,2 0,7 Neto izvoznice nafte 46,5 - 9,0 1,2 3,0 16,7 - 0,3 Neto uvoznice nafte 6,4 0,2 - 0,8 0,1 2,7 0,9 Uvoz

Razvijene zemlje 3,6 - 0,3 - 1,7 2,2 3,3 1,8 Zemlje u razvoju 5,3 1,5 - 1,0 0,6 1,9 1,0 Neto izvoznice nafte 1,1 2,2 - 0,9 1,3 - 0,1 0,7 Neto uvoznice nafte 5,8 1,4 - 1,0 0,5 2,2 1,0 Odnosi razmene

Razvijene zemlje - 3,1 0,3 1,1 1,3 - 0,1 - 0,6 Zemlje u razvoju 7,6 - 3,1 0,6 - 3,2 - 0,3 Neto izvoznice nafte 44,9 - 10,9 2,2 1,7 16,8 - 0,9 Neto uvoznice nafte 0,5 - 1,2 0,2 - 0,4 0,5 - 0,1 Svetski izvoz u mlrd. USD Izvoz robe i usluga 7.825 7.568 7.936 9.201 10.806 11.659 Roba 6.293 6.030 6.302 7.340 8.680 9.369


Promene u fizičkom obimu trgovine proizvodima

502


Tabela 8: Kretanje cena pojedinih grupa proizvoda, 2000-2005. godine

2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Procena

2005.

Prognoza

Primarni proizvodi,

bez nafte 4,4 - 4,1 0,6 7,1 16,8 - 3,9

Proizvodi za ishranu 1,7 2,3 0,7 5,9 14,9 - 4,3 Napitci - 15,1 - 16,1 16,5 4,9 - 2,2 0,3 Poljoprivredne sirovine 4,4 - 4,9 1,8 3,7 4,3 - Metali 12,2 - 9,8 - 2,7 11,9 31,2 - 6,1 Razvijene zemlje 5,2 - 5,1 1,8 8,2 18,6 - 4,4 Druge zemlje tr�išne privrede i ZUR

3,9 - 6,2 2,0 8,4 18,6 - 4,6

Regionalne grupacije Afrika 1,7 - 6,0 5,9 7,9 12,6 - 3,4 Afrika ju�no od Sahare 1,6 - 6,4 6,4 8,1 12,5 - 3,4 Centralna i istoèna Evropa

6,0 - 5,9 0,7 8,1 20,1 - 4,8

ZND 9,7 - 8,4 - 0,7 10,5 26,0 - 5,7 Azijske zemlje u razvoju 1,8 - 5,6 2,5 6,8 14,5 - 3,5 Srednji Istok 5,4 - 6,0 0,5 9,5 18,4 - 4,4 Latinska Amerika 4,1 - 6,4 1,8 9,3 21,5 - 5,5 Analitièke grupe Prema izvorima izvoznih prihoda

Nafta 7,2 - 7,0 - 9,8 21,8 - 4,7 Drugi proizvodi, bez nafte

3,8 - 6,2 2,1 8,3 18,5 - 4,6

Od toga primarni proizvodi

3,9 - 7,0 6,3 9,4 22,2 - 7,2

Prema izvorima spoljnog finansiranja

Neto du�nici 3,2 - 6,0 2,5 8,2 17,8 - 4,5 Od toga javni spoljni dug

- 0,3 - 6,5 5,1 7,7 13,4 - 3,4

Neto du�nièke zemlje prema prema iskustvu servisiranja dugova

Zemlje sa dospelim i reprogramiranim dugovima 1997-2001

1,6 - 6,7 4,0 8,8 16,1 - 4,0

Ostale grupe Najzadu�enije siromašne zemlje

- 3,3 - 6,3 12,9 8,8 9,0 - 3,2

Zemlje Srednjeg Istoka i Severne Afrike

4,5 - 4,9 0,9 8,6 16,8 - 4,1

Proseèna tr�išna spot cena nafte

57,0 - 13,8 2,5 15,8 28,9 -

U USD po barelu 28,24 24,33 24,95 28,89 37,25 37,25 Jedinièna vrednost izvoza industrijskih proizvoda

- 5,6 - 2,8 2,4 13,2 7,5 1,5


Druge zemlje tržišneprivrede i ZUR

Centralna i istočnaEvropa

Afrika južno od Sahare

Analitičke grupe

Neto dužnici

Najzaduženije siromašnezemlje

Prosečna tržišna spotcena nafte

Jedinična vrednost izvoza industrijskih proizvoda

Neto dužničke zemljeprema iskustvu servisiranja dugova

503


LITERATURA

1. ECE, Economic Survey 2005, No. 1, UN, Geneva and New York 2005.2. IMF, World Economic Outlook, September 2004, Washington, D.C. 2004. 3. Kovačević, Mlađen, Međunarodna trgovina, Beograd 2002.4. UNCTAD, World Investment Report 2004, Geneva and New York 2004.5. UN, Econmomic Survey of Europe, Geneva 2004.6. UN, The World Economic Situation and Prospects 2005, New York,

January 2005.7. WTO, International Trade Statistics 2001, Geneva 2001.8. WTO, International Trade Statistics 2004, Geneva 2004.

Prof. Mlađen KOVAČEVIĆ and Prof. Vladimir GREČIĆ

WORLD ECONOMY 2000-2005 – BASIC INDICATORS

SUMMARY

As had never been the case in the past, the world economy recorded an im-pressive growth in the second half of the 20th century. In 2000, the world output wasin real terms 7 times bigger than in 1950, while the world gross domestic productwas 6.6 times bigger. The growth of the world trade was even more impressive, sothe volume of the world commodity exports was even 21.8 times bigger than in1950. In the period of these fifty years the average growth rate of the physical volu-me of the world output amounted to 4 per cent, while the volume of the worldcommodity exports totalled 6.4 per cent.

The impressive growth and development of the world economy and tradewas mostly conduced by the following: fantastic technical and technological pro-gress in industrial and agricultural production, traffic, telecommunications and othersectors in services, fascinating growth of foreign direct investments, internationaltransfer of technology and know-how in general, rather prominent liberalisation ofthe international trade, very dynamic growth of the world population, expansion ofeconomic freedoms and democracies, development of international standardisationboth in the sphere of production and services as well, the process of privatisation andincreasingly dominant participation of the private sector in the world economy andinternational trade, the increasing unification of international business law, giantisa-tion and transnationalisation of the increasing number of companies what made theeconomy of scale fully prominent.

504


Unexpectedly, in 2001 the volume of the world output and world trade evenrecorded decrease in comparison to those recorded in 2000. This resulted from anumber of circumstances that ensued in the drastic fall of foreign direct investmentsand serious economic crisis several most developed countries were taken by (as areJapan, the USA and Germany). In addition, some developing countries of which themost important were Brazil and Mexico were also taken by the economic crisis. Allthese produced an adverse effect that was reflected in the considerable decline ofGDP growth of Central and East European countries.

In spite of the further decline of foreign direct investments in 2002 and 2003in particular, the world economy and world trade accomplished recovery. Among themost developed countries the USA accomplished the most prominent recovery.Transition countries and Russia in particular, recorded very prominent accelerationof economic growth. Among the most significant developing countries China andIndia recorded the most impressive economy growth. Due to the considerable incre-ase in oil exports revenues the oil exporting countries also recorded a great economygrowth.

In spite of a very prominent rise in oil prices in 2004 the acceleratedrecovery of the world economy and world trade was continued. That acceleration re-sulted from the growth of economic activities in the USA, United Kingdom,Commonwealth of Independent States, China, India, 10 new EU member countriesand a number of other developing countries in Latin America, Asia and Africa.

Due to a number of specific factors such as the break-up of the country, UNsanctions, NATO air raids that all occurred in the last decade of the previous centurythe Serbia and Montenegro's economic activity and foreign trade drastically decli-ned. After the normalisation of its relations with the world in the 2000-2004 period,the Serbia and Montenegro's foreign trade grew very dynamically. In that period theinflow of foreign direct investments considerably increased, what in addition to ot-her factors, contributed to attaining a comparatively dynamic GDP growth. The re-vival of the world trade and rise in prices of primary commodities on the world mar-ket in 2004 in particular, contributed to a certain extent to the dynamic exportsgrowth of Serbia and Montenegro. However, all that contributed to its importsgrowth, what together with some other factors resulted in enormous rise and high fo-reign trade deficit and the current deficit in balance of payments. For this reason Ser-bia and Montenegro should take this year the measures to reduce the deficits, whatwith the decline in agricultural production will result in decrease of GDP growth.

Documents

SVETSKA PRIVREDA 2000-2005 – OSNOVNI POKAZATELJI · SVETSKA PRIVREDA I SVETSKA TRGOVINA U 2004. GODINI I IZGLEDI ZA 2005. GODINU I pored vrlo značajnog povećanja cene nafte na