GULIVEROVE METAMORFOZE Ostrvo kojeg nema Tomazo Kampanela, Erazmo Roterdamski, Fransoa Rable, Tomas Mor... samo su imena najpoznatijih autora koji su se u svom stvaralatvu bavili temom Utopije. Svaki se, na sebi poseban nain bavi ovom temom. Uticaji jednog umetnika na druge je i vie nego oigledan. Na neki nain Utopija je bila jedan od lajtmotiva renesansne umetnosti. I sama umetnost, od svog poetka pa sve do `modernog` doba mogla bi se definisati kao neka vrsta utopije. Zacrtanog ideala kojem se tei. Moglao bi se u knjievnosti, na primer u periodu srednjeg veka i renesanse, pratiti razvoj razliitih varijanti ideje idealnog i utopije. `Idealna Dama` u poeziji trubadura i truvera. Sanideal utopijske hrianske drave u Danteovoj Komediji. Kao i njegova idealna dama Beatrie, toliko drugaija od trubadurske, koliko i Petrarkina idealna Dama od Danteove. (Naravno, svako od njih pristupa ideji idealnog i utopije na nain koji odgovara njegovom duhu i misli; njegovom umetnikom postupku. Ne mislim ovde da kaem kako je vladalo nekakvo suparnitvo u dokazivanju najboljeg ideala. Ve elim da ukratko prikaem kako se razvijala ova misao, ujedno i kako se ljudska misao razvijala, usavravala tokom vremena.1) Bokaova utopija koju nam je otkrio u okrilju Rei kao sklonitu od strane kuge koja vlada izvan zidina Pria. Erazmova satirina kritika koja se nastavlja i u Morovoj Utopiji na temu idealne drave... Svi oni opisuju eljeni ideal kojem streme. Neko kroz Ljubav. Neko kroz svoje teoloko-filozofske ideje. Neko kroz bajkoviti efekat Prie. Drugi kroz smeh. Svift putem svoje mizantropije. Potekoe pri pisanju o vremenu Srednjega veka i Renesanse iz ugla novog tehnoloko-ekonomskog `srednjeg veka` su nepregledne. Sama injenica da je ono na pola vremenskog puta izmedju raspea i nas ini se nepremostiva. Zakoni logike su u mnogo emu drugaiji. Jaz koji je razdvojen amplitudom klatna izmedju ova dva naini ivota je predubok. Izvori o tom dobu crpe se jedino iz ve ispisanih studija. Tako da bi novo pisanje veoma lako zapalo u prepis.

1

Za primer ovakvog usavrssavanja misli, uzechu poeziju trubadura koristechi se radom J. Hojzinga Jesen srednjega veka. Ono ssto razlikuje trubadure od ranijih pesnika, u ccemu je i krucijalni zaokret srednjovekovnog duha u odnosu na antiku, je u ccinjenici da je ovde prvi put razvijen ljubavni ideal sa negativnim temeljnim tonom Hojzing kao glavnu razliku izmedju pesnika antike i srednjovekovnih pesnika isticce to ssto je i antika pevala o ljubavnoj ccezznji i bolovima ljubavi gde je u ljubavnom uzdisaju zapravo bilo samo odgadjanje i drazz ispunjenja zzelja. Tek kod trubadura nezadovoljstvo prouzrokovano ljubavnim patnjama postaje glavni motiv. Kao i ccinjenica da ta ljubav nije pretendovala na ispunjenje, vech da je proizissla iz plemenite sluzzbe zzeni. Sluzzenje ljubavi, robovanje Lepoti kao Idealu najintenzivnije je u periodu od dvanaestog do petnaestog veka. Podnossenje bola koju je Lepota izazvala kao i idealisticcko uzzivanje u njemu u ovim vremenima je i sama bit ljubavi.

1

Ono to je znaajno, i jedna od zajednikih odlika ova dva Vremena je elja da se pronadje bolje Vreme. ivot vredniji ivljenja od postojeeg, i otkrije novi svet. Ideja idealnog, utopijskog ovde igra vanu ulogu. Ta zamisao ljudske psihe o neemu edenskom, mogunom, ostvarljivom, uinila je celokupnu promenu izmedju srednjevekovnog oveka i dananjeg. Tadanja ideja o nekom buduem danu kada se ljudi nee okupaljati na trgovima da bi prisustvovali kanjavanju spaljivanjem optuenog bila je za misao srednjeg veka ne samo puka enja, ve i enja oveka manjine. Misao o oveku kao tvorcu nezavisnog od autoriteta drave ili crkve; `iluzije` o vremenu kada se patuljasti ljudi, bogalji i umni bolesnici nee poistoveivati sa ivotinjama i stavljati im teke okove kao povodce; koji se nee vodati po dvorovima i trgovima radi potvrdjivanja staleke superiornosti graniila se sa snom. `Utopija` harmoninog druta od ijih je skica izgradjen potpuno novi poredak u vremenu sedamnaestog, osamnaestog, devetnaestog i dvadesetog veka je za tadanju svest bila samo vizija na koju mi danas gledamo kao sasvim normalnu i prirodnu glad za boljim. Ta glad se i danas osea i ispoljena je u novim vizija idealnog i utopijskog. Srednji vek, poredei ga sa `modernim`, daje istorijsku potvrdu ovakvog idejnog ispunjenja. Ali, i dalje pojedinac stoji pred peinom u kojoj se nalazi oveanstvo i doziva ga da izadje iz mraka na svetlo. I opet taj pojedinac biva raskomadan od gomile iz peine, nazivan ludakom. I dalje pojedinac Reima podie rezignirane, zaspale Lazare. Budi ih iz samrtnog sna. I za, u naem smislu, modernog boga to je hibris koji se plaa glavom. Kada bi se minka sa civilizacije skinula, u punom sjaju bi zasjao divljak jedva primetno razliit od antikog ili srednjovekovnog oveka. Napredak je ostvaren. To jeste injenica. Medjutim, napredak je zamiljen da unapredi kvalitet (ivota, proizvoda... sve jedno). Malo ta se menja kada napredak Dobrog, u stopu prati i napredak njegove suprotnosti. Menja se Vreme, menjaju se minke2... Ali, pojedinci i dalje bude usnule Lazare... Donatan Svift je jedan od umetnika koji su se bavili temom Utopije. Ali, kao i drugi, i on unosi drugaiji aspekt kojim se gleda na idealno. Njegova Utopija je mrana. Njegova kritika je nemilosrdna. Ponegde bajkovita, ponegde apokaliptina. Na svojim putovanjima on daje sliku `ostrva kojeg nema`. Kritikuje njegovu savremenu Englesku, Evropu, kao i itav civilizovani svet. Sviftov satirini prikaz politike vladanja, kao i njegovo gledite na problem divljeg i civilizovanog oveka, mogao bi se izloiti u drugoj studiji. Nazvan je jednim od najveih mizantropa, i zbog svoje otvorene odvratnosti prema ljudskom biu bio je esta meta kritika. Dord Orvel, na primer, za Svifta kae da je tip morbidnog antihumanog pisca, pun divlje mrnje prema oveku, pretea naih2

dobar primer ovoga je delo Missel Fukoa Nadzirati i kazznjavati (rodjenje zatvora), gde je prikazan napredak kazznjenicckog sistema od srednjeg veka do danas. Fuko pisse:Ublazzavanje kazni tokom protekla dva veka predstavlja pojavu koja je istoriccarima prava dobro poznata. Medjutim, na nju, uopssteno uzev, gledalo kao na nessto kvantitativno: manje okrutnosti, manje patnji, visse blagosti, visse posstovanja, visse ljudskosti. U stvari, istovremeno sa ovim promenama izmenio se i cilj kazne (...) Ako najstrozzi oblici kazznjavanja visse nisu usmereni na telo, na ssta onda kazna cilja?(...) Possto meta visse nije telo, onda je to dussa. Ispasstanje koje se svodilo na mrcvarenje tela trebe zameniti kaznom koja deluje dublje - na srce, na misli, na volju, na sklonosti. To je bio znaccajan trenutak. Raniji neizbezzni pratioci kaznene raskossi, telo i krv, nestaju. Na pozornicu stupa jedan novi lik, ali prerussen. Gotovo je sa tragedijom; poccinje komedija senki... Missel Fuko Nadzirati i kazznjavati (rodjenje zatvora); Prosveta; 1997. 2

totalitaraca.3Sa druge strane, Svift je bio jedan od najveih uzora Dojsu, rame uz rame sa Homerom, Vergilijem i Danteom. Drugi u njemu vide preteu oseanja koje otelotvoruje Kjerkegor. Sledei prikazuju slinost izmedju misli autora Guliverovih putovanja i Flobera. Kao to se vidi, Svift bi mogao biti prikazan i shvaen na onoliko razliitih naina koliko bi se razliitih pojedinaca uhvatilo u kotac da ga prikae. Ja u se drati naela jednog kritiara i parafrazirau, u mom sluaju, njegove rei: elim da vam govorim o Sebi povodom dela Guliverova putovanja Donatana Svifta. Izopaenost malih stvorenja Avanturista Lemjuel Guliver otpoinje pripovedanje svojih putovanja po udnim predelima izvetajem o njegovom detinjstvu, odrastanju, radom kod svog dobrog majstora Betsa. Nakon majstorove smrti, poto posao nije iao, a Guliveru savest (nije) doputala da se ugleda na rune obiaje mnoge svoje sabrae4 on rei da putovanjem u nepoznate krajeve stekne bogatstvo. Guliver svoja putovanja otpoinje 4. maja 1699. god., na brodu Antilopa. Usled bure i velike magle 5. novembra brod udara o stenu, i Guliver, jedini preiveo, budi se -vezan- na nepoznatoj obali. Oko njega su jedva vidljiva stvorenja. Stanovnici ovog predela, Liliputanci. Svift upoznaje itaoce sa stanjem u zemlji patuljaka. Uvodi nas u obiaje te zemlji, nainom kako liliputanci postupaju sa robom Guliverom, kao i u politika deavanja na dvoru liliputanskog cara. Iako je Guliver rob, patuljci mu ukazuju gostoprimstvo. Div Guliver zabavlja kraljevstvo. Ali, Svift ve tu nadvija tamne oblake nad dvorom ove zemlje. Carevina Liliput je ve vie godina ratovala sa susednom carevinom Blefuska. Guliver nudi usluge caru. Ovaj prihvata, a Guliver uspeno odnosi pobedu protiv velike Blefuske flote brodova. Liliputanski car je presrean ovom pobedom. itav narod patuljaka slavi Gulivera. Unapredjuje diva-roba. Oblaci su sve tamniji. Car i njegovo ministarstvo izlaze pred Gulivera sa novim zahtevom: da Guliver sa svojom snagom i golijatskom pojavom poslui pri porobljavanju itavog naroda. Tako je bezmerna ambicija vladara da ovaj kanda nita manje nije smerao nego da celo carstvo Blefusku pretvori u pokrajinu kojom bi vladao preko jednog vicekralja, da sve izgnane otkae uniti i da blefuskijanski narod prisili da (...) na taj bi nain liliputanski car ostao jedini monarh na celome svetu (...) Otvoreno sam mu izjavio da nikad ne bih pristao da sluim kao orudje za podjarmljivanje jednog slobodnog i hrabrog naroda. 5 Din-Guliver3

Dzzonatan Svift Guliverova putovanja;; izdavaccka knjizzarnica Zorana Stojanovicha, 2002.; Predgovor; str. 9. 4 isto, str. 68. 5 isto, str. 105. 3

pomae majunom caru kako bi na relativno miran nain reio sukobe izmedju ove dve carevine. A na carevu molbu za neovena pokoravanja ve poraenog naroda on izraava zgraavanje. Otvoreno prkosi gospodaru. Medjutim, ova je izjava radikalno suprotna Guliverovim izjavama u ostalim poglavljima ove knjige. Kao to se vidi u drugom delu Guliverovih putovanja Putovanja u Brobdingrag, ovde nailazimo na Guliverov paradoks. U njoj je Guliver prikazan kao siuni stvor. Igra suprotnu ulogu. Ulogu `liliputanca`. On dinu-kralju nudi svoje usluge. Daje mu upute kako da od politike napravi nauku. Otvoreno mu nudi stravian izum baruta. Izum pomou kojeg moe da zagospodari svetom. Tada se din-kralj zgraava nad liliputancem Guliverom: kako tako nemona i gmizava buba... moe da ima tako neovene misli. Na vie mesta u svojoj knjizi Svift prikazuje ljude kao izopaena siuna stvorenja. ivotinjica, gmizava buba, najpoganija gamad, ...Jahu (ovek je) ne samo naprljavija, najodvratnija, najnakaznija ivotinja (...) ve i najjogunastija i najneposlunija, najpakosnija i najpodmuklija6 ta je to toliko zagonetno za Svifta u njima? Odakle dolazi to dvostruko preobraavanje koje pisac istie? Da li bi to mogla biti ona rableovska sr u koski ove knjige koju mi treba da otkrijemo? Zato je ovaj deo tako ispupen da se italac prosto klizei po stranicama knjige saplee na ovakvim mestima? Svift je bio pisac lakog proznog stila koji nas nosi kao struja. U isto vreme duboka, dvosmislena - kako istie Sreten Mari - proza ironije, gde se tekst i podtekst, ono to je reeno i ono to je miljeno, neprestano prepliu, as se uzajamno osvetljuju, as nas u dosluhu zbunjuju. Ono to Svift istie i stavlja u prvi plan je izopaenost misli tih siunih stvorenja. Ako poredimo ove dve scene vidimo opoziciju MaliVeliki. Uloge su promenjene. U prvoj epizodi Guliver je Veliki. U drugoj on je Mali. Ali, bez obzira ko igra ulogu siunog stvorenja, da li je to sam car liliputanske drave, ili obian mali stvor Guliver u kraljevini dinova, ideje koje gmizave bube predstavljaju su destruktivne, degenerisane, izopaene. Suprotno razliite od ideja koje predstavljaju Veliki. U prvom primeru vidimo Velikog Guliverova i njegovu odbojnost: Otvoreno sam mu izjavio da nikad ne bih pristao da sluim kao orudje za podjarmljivanje... U drugom primeru, to isto samo drugim reima izjavljuje i drugi Veliki, sam din kralj Brobdingraga na ponudu moi s kojom bi vladao svetom: radije (bih) izgubio pola svoje

6

isto, str. 347. 4

kraljevine no to bi pristao da bude uvar takve tajne7(baruta) i pod pretnjom smrti zabrani Malom Guliveru da je ikad vie spomene. Evo kako razmilja i raspravlja krunski savet siunih liliputanaca. Strahovali su da u prekinuti lance, da e moja ishrana stajati i suvie i da moe izazvati glad. Jednom bi odluili da me umore gladju ili bar da me po rukama i licu ustrele otrovnim strelama, to bi me brzo poslalo na drugi svet. Onda bi se, opet, setili da bi smrad od tako goleme strvine mogao prouzrokovati u prestonici kugu, koja bi se verovatno rairila po celoj kraljevini...8 U Putovanju u Brobdingrag, kralj zaprepaen Guliverovim prikazom istorijskih prilika u poslednjih sto godina u Evropi, gnuajui se, objanjava kako on vidi nau istoriju. ... to (je) samo gomila zavera, buna, ubistava, pokolja, revolucija, izgnanstava,- najgorih posledice koje mogu imati gramljivost, stranarstvo, licemerstvo, izdajstvo, svirepost, bes, ludilo, mrnja, zavist, pohota, zloba ili slavoljublje... , i zavrava: ... ne mogu nita drugo da zakljuim nego da je veina vaih urodjenika najpoganija gamad kojoj je priroda ikad dopustila da gmie po zemlji.9

Metamorfoza duga esnaest godina i sedam meseci Primetna je metamorfoza Guliverove linosti koju prati prilagodjavanje sredini. To se jasno vidi poredei etiri glavna dela knjige. U zemlji patuljaka Liliputanaca (Mali). U zemlji dinova Brobdingraga (Veliki). U zemlji kojom vladaju konji, zemlji Huinhma (poseban, odvojen sluaj). I, poslednji, u zemlji Jahua. Poredjenje Gulivera iz Liliputa sa Guliverom medju dinovima odgovara razlici koju vidimo ako stavimo Gulivera iz Liliputa i, preobraenog do neprepoznavanja, Gulivera iz zemlje Konja. To nije ista osoba. Ili, ako jeste ista, onda je ona sa potpuno izmenjenim shvatanjima, mislima, ponaanjima. U svakoj od ovih epizoda prikazuje nam se drugaiji Guliver. a) Prvi sluaj: Guliver medju Liliputancima. Ovde ga vidimo velikog. U punoj snazi. Kontrolie situaciju, iako je on potinjeni u toj zemlji. Rob sa najmanje prava. Ipak, njega Svift ne prikazuje kao roba. On ne pokazuje strah. Ili tanije, Guliverovo7 8

isto, str. 196. isto, str. 82. 9 isto, str. 192-193. 5

spoljanje ponaanje odgovara onome to bi vladar eleo da vidi, ali on sam ne osea strah. Siguran je u svoju mo i snagu. Nije uplaen za ivot u punom smislu te rei. injenica je da je njegov ivot u poslednjim danima boravka u zemlji Liliputanaca ugroen. Medjutim, ini se da se Svift nije mnogo trudio da nas uveri u taj strah. Verovatno zato to strah, sa dinom Guliverom u okruenju patuljaka, ne bi ni bio opravdan. Naveu samo par citata koji potvrdjuju ovo miljenje. Neki besramni patuljci stadoe gadjati strelama Gulivera. Pukovnik ih uhvati i preda Guliveru u ruke da ih kazni. ... jadnik se poeo uasno drati (...) Brzo sam ih uspokojio, jer sam gledajui blago u oveku, presekao uzice kojima je bio vezan i paljivo ga spustio na zemlju (...) Isto tako postupim i sa ostalima...10Ili: ... a to se tie onih stvorenja, (liliputanaca) imao sam razloga da verujem da bih lako izaao na kraj i sa najveim vojskama koje bi mogli poslati na mene...11 Ili: Jedno vreme sam pomiljao da pruim otpor, jer dok sam na slobodi, muno da bi me i sva sila ove carevine savladala, a ja bih lako mogao da razlupam kamenjem njihovu metropolu. Ali sam ubrzo, grozei se samog sebe, odustao od ove namere...12 Dramatinije je predstavljen strah u poslednjem delu knjige kada dolazi na portugalski brod `prognan` iz zemlje Huinhma. Taj strah od Jahua, Guliverova svojevoljna utamnienost u kabini-samici portugalskog broda. Oaj i pokuaj bega skakanjem u more, drugim reima skakanjem u smrt, ini se kao posledica straha a ne ludila. Zatim, isto takva odseenost od sveta pri povratku iz Portugalije u Englesku, koju Guliver provodi sam u kabini broda, otudjen od posade, izdvojen od sveta. Guliver u Liliputaniji kontrolie situaciji. Kada su se zli dusi pobunili protiv njegove neposlunosti i kada je dvor sa ministarstvom potpisalo smrtnu kaznu protiv njega, Guliver, reklo bi se, nonalantno odlazi u Blefusku. Ipak je on din! Posle kratkog vremena zauvek naputa te zemlje. Smrt je izbegnuta, moglo bi se rei, lako. Strah je prikazan samo toliko da bi se odravala kakva-takva napetost radnje. b) Drugi sluaj: Guliver medju dinovima Brobdingraga. Ovde je Guliver Mali, siuni, buba. U prvim scenama dolaska u Brobdingrag strah je ve verovatnije prikazan. Guliver mora da se uva. I drugi ga uvaju od raznih sitnih ivotinjica. ivot mu je u opasnosti od pacova, maaka, raznih ptica, majmuna... Posebno je10 11

isto, str. 81. isto, str. 71. 12 isto, str. 127. 6

izraen strah od kraljiinog kepeca (da li je sluajnost to je ba kepec u pitanju?) koji je sav ispunjen pakou. ak i scena naputanja ostrva Brobdingraga pojaava utisak opravdanog Guliverovog straha od siunih bia. Orao otima kuicu sa Guliverom u njoj i jedino ta ga spaava da ne okona ivot u njegovoj utrobi je napad druga dva orla na otmiara. Pri borbi sa suparnicima orao isputa kuicu sa Guliverom iz kandi i ona pada u more. Jedino medju dinovima, ini se, Guliver nema razloga za strah. Drugo svoje putovanje Guliver otpoinje na brodu Avanturi. Ubrzo na brodu ponestaje vode i jedan deo posede odlazi do oblinjeg kopna kako bi se snabdeli. Radoznali Guliver polazi sa ekspedicijom i, sam, zalazi dublje u unutranjost kopna, gde prestraen posmatra kako njegovi drugovi bee amcem dok iza njih tri din. Opet ostaje sam. Gulivera hvata din-seljak. Nakon uvoda i opisa na koji nain dinseljak postupa sa njim; divovo bogaenje izlaganjem minijature oveka prostom svetu13, pisac nas upoznaje sa kraljem i kraljicom ove zemlje. Dobro uvan i negovan od svoje verne Glumdaklie, na dvoru, na sigurnom, Guliver poinje da se zbliava sa dobroudnim kraljem. Vie nema pomena o strahu14. Ali Guliver iz zemlje Liliputanaca se izmenio. U prvim reenicama knjige pisac-Guliver izjavljuje da odlazi na putovanja je ga savest spreava da se u poslovima ugleda na rdjave navike njegove sabrae. U odgovoru koji daje liliputanskom caru Svift prikazuje istog Gulivera. ta se to promenilo u Guliveru u zemlji Brobdingrag? Gde se izgubila savest? ta je uzrok ovakvom preobraaju? Moda sredina? Svift je pisao Gulivera kao satirinu kritiku oveanstva. Dravno uredjenje, iskvarenost umova sa dvora, izopaenost oveka, degradacija Prava, Nauke itd., su najee Sviftove mete. Kako bi Nie rekao, kritika najviih dosadanjih vrednosti. U Liliputu Svift svog junaka polako upoznaje za zlim umovima na dvoru. Predstavlja nam ga nespremnog. Zateenog. Polako, nakon njegovog odbijanja da gospodaru prui uslugu, liliputanski ministri poinju da pletu mreu oko njega. Rade mu o glavi. Guliver postaje svestan koliko je opasno13

u to vreme poznat motiv ekspoatacije divljeg ccoveka od strane civilizovanog. SSekspir u Buri ccesto koristi ovaj motiv. Scena sa Trinkulijem i Stefanom. 14 isto, str. i65.:...jer, possto sam za nekoliko meseci svikao na izgled ovih ljudi i na opsstenje s njima, i sve na ssta bih bacio pogled video u istoj srazmeri, to je osechanje uzzasa, koje sam na poccetku imao zbog njihove veliccine, tako otupelo da bih, istinu da reccem, da sam ugledao kakvo drusstvo engleskih lordova i dama sa njihovim ukrasima i u sveccanim prazniccnim odelima kako najotmenije igraju svoju ulogu, ssepure se, klanjaju se i brbljaju, bio u velikom iskussenju da im se nasmejem kao ssto su se kralj i njegovi velikassi meni smejali... 7

davati `ne` kao odgovor vrhu drave. Ipak, u Liliputu njega spaava i njegova golijatska pojava. On je Veliki. Upoznavi kako radi Veliki Mehanizam, Guliver postaje oprezniji. Nema vie ne kao odgovora iz njegovih usta. Njegovi govori kralju Brobdingraga su govori osobe koja eli da se svidi. Da se dodvori. Osobe koja itavog sebe predaje. Treba stalno imati na umu da Svift pie kritiku oveka. On ogoljuje i pokazuje ono najgore u oveku. Takvog ogoljenog treba posmatrati i shvatiti i Gulivera u Brobdengragu. Dolaskom na dvor kod kralja dinova, Svift osvaja vei prostor za rasprave svog Gulivera sa kraljem o uredjenju drave, veri, pravu itd., nego to je to bio sluaj u Liliputu. I sama Guliverova putovanja su tako napisana da se kritika i satira pojaavaju to se vie bliimo kraju knjige, da bi kulminirala u etvrtom delu, u zemlji Huinhma. Same rasprave o dravi, politici, stanju u Engleskoj i Evropi su sr Putovanja koju mi kao psi treba da u koski nanjuimo, da je smrskamo i sadrajnu sr posrkamo kako bi razotkrili uzviena tajanstva i strave tajnovite, i to se tie nae vere, i to se tie naeg politikog stanja...15Prilikom jednog razgovora, Kralj Brobdingraga poinje da se raspituje kod siunog Gulivera o stanju na dvorovima u drugim zemljama. Kako vladari vladaju u Engleskoj i u Evropi. Kakav je sastav dvora. Koje su funkcije ministara itd., a mali ovek otpoinje svoja izlaganja. U jednom takvom razgovoru Svift nam pokazuje, u kontrastu sa dobroudnim i plemenitim divom, Guliverovu (ovekovu) izopaenost. ... U elji da se jo vie dodvorim njegovom velianstvu, ispriao sam mu za pronalazak nekog praha pre tri etiri stotine godina. Kad na gomilu toga praha padne i najmanja iskra, neka je ta gomila velika kao brdo, ona se sva istog trenutka zapali i leti u vazduh uz takvu buku i potres kao da je grom udario. Ako se u jednu cev od tua ili gvodja ugura potrebna koliina tog praha, srazmerno veliini cevi, ona e izbaciti gvozdenu ili olovnu kuglu sa tolikom silinom i brzinom da nita nije u stanju da joj odoli. Najvee tako ispaljene kugle mogu odjednom da unite itave rodove vojske, da sravne sa zemljom najjae bedeme i potope na dno mora ladje s hiljade ljudi posade. Kad se poveu lancima, onda seku jarbole i jedra, kidaju stotine ljudskih tela i sve pred sobom unitavaju. Taj prah esto sipamo u velike uplje gvozdene lopte, pa ih pomou jedne sprave bacamo u grad koji opsadjujemo. Tu one raznose kaldrmu, kidaju i rue kue, prskaju u komade i prosipaju mozak svakome ko se blizu nadje. Rekoh mu da vrlo dobro znam sastojke toga praha, koji su vrlo jevtini i lako se15

Fransoa Rable Gargantua i Pantagruel; Prosveta, 1959. str. 53 8

nalaze. Znam i nain kako se meaju i umeo bih da uputim njegove radnike kako da prave one cevi da veliinom budu u srazmeri sa svim drugim stvarima u kraljevstvu njegova velianstva. (...) Dvadeset do trideset takvih cevi, napunjenih dovoljnom koliinom praha i kugli, za nekoliko asova bi moglo da obori bedeme i najjaega grada u njegovoj dravi ili da porui celu prestonicu ako bi se usudila da se protivi njegovim bezuslovnim zapovestima. Ovo pokorno nudim njegovom velianstvu kao maleni danak zahvalnosti za sve znake kraljevske milosti i blagovoljenja kojima me je obasuo. Kralja obuze uas od opisa ovih stranih sprava, a isto toliko i od mog predloga...16 Pored uasa koji obuze kralja, on je bio i zaprepaen kako tako gmizava buba kakav sam ja17 moe biti toliko zao, toliko destruktivan i kako ljudska misao moe biti u tolikoj meri degenerisana. Kralj Brobdingraga jednostavno ne moe da shvati kako Guliver moe na taj nain da pria o takvoj uasnoj napravi, jo i da je nudi drugome, kao da pria o obinoj stvari. Svift u ovoj sceni ogoljuje i prikazuje pravu prirodu ljudsku due. Zlo se dodatno pojaava Sviftovim opisom zaudjenog Gulivera: Kakva udna posledica uskogrudnih naela i kratkovidosti! Guliver ne razume kako jedan vladar zbog sitnih, nepotrebnih obzira, koje mi u Evropi ne poimamo, proputa pruenu priliku da postane neogranien gospodar ivota, slobode i imovine svoga naroda (...) Mislim samo da ova mana potie iz njihova neznanja, jer oni ni do dan-danas nisu stvorili od politike nauku, kao to su to uinili otroumni evropski duhovi18 Simpatini Guliver iz bajkovitog Liliputa je prestao da postoji preobrazivi se u oveka. Ovo je renik ministara ekspirovih istorijskih drama. Govor oveka koji je ve zaraen. Guliver `prodaje` najmonstruozniji patent kako bi otkupio i osigurao svoju poziciju kod Gospodara. Ovom prodajom prodaje i ono to ga je inilo ovekom, razumnim biem. c) Trei sluaj: Guliver u zemlji Huinhma Guliver je opet prikazan potpuno drugaije nego to ga vidimo u prethodnim delovima knjige. Ovde je pretposlednja faza Guliverovih promena. Ali ona je `pretposlednja` samo zbog toga to je Svift na kraju knjige Gulivera prikazao u okruenju drugih `Gulivera`. Tu je16

Dzzonatan Svift Guliverova putovanja; izdavaccka knjizzarnica Zorana Stojanovicha, 2002.; str.195-196. 17 isto 18 isto 9

metamorfoza potpuna. Zavrena. Ona se ovde radja, otpoinje, da bi kulminirala u zavrnom delu knjige ispoljena kao odbojnost i gadjenje na oveka. Slino preobraaju Aleksa, glavnog junaka Paklene pomorande u zavrnim scenama. Sedmog septembra 1710. god., na brodu Avanturi Guliver polazi etvrti i poslednji put u nepoznato. Prilikom pobune na brodu njega vezanog zatvaraju u kabinu, da bi ga posle kratkog vremena izbacili na nepoznatoj obali. Opet je sam. Prva stvorenja koja sree na kopnu su nekakve ivotinje. Od tih ivotinja, ispostavie se malo kasnije da su Jahui, odnosno ljudi. Metamorfoza je zapoeta: ... iako do tada nije bilo veeg ljubitelja ljudskog roda od mene, moram priznati da nikad nisam video nijedno ivo bie tako odvratno u svakom pogledu. Ukoliko sam ih blie upoznavao dok sam boravio u ovoj zemlji, utoliko su mi bili mrskiji.19 Gospodari ove zemlje su Huinhmi-konji. Njihove sluge su Jahui-ljudi. Jahui ive u talama vezani kao stoka. Upregnuti kao konji vuku kola koja prevoze Huinhme. Prljavi20 su. Goli. Sa ogromnim kandama. Dlake su prekrile njihova tela. Kreu se etvoronoke. Nerazumni su. Kako su se pokazali u zemlji Huinhma, nisu sposobni da naue. Jahuiljudi su najodvratnije ivotinje. Veoma brzo nas Svift upoznaje sa Gospodarima na ovom kopnu. Huinhmi-konji su zaudjeni Guliverovom pojavom. Oni su ve videli oveka, ali Guliver je drugaiji od onih koje su oni videli. Odea21, rukavice, cipele, meka koa, sve to zbunjuje Huinhme. Pokreti, ponaanje, jezik, daju utisak razumnog bia, to nije sluaj sa Jahuima19 20

isto, str. 303. Sreten Marich, u predgovoru Guliverovih putovanja, isticce Sviftovu opsednutost misslju o ccovekovojprljavsstini, kako fizicckoj tako i duhovnoj. Problem prljavsstine, i seksa u Sviftovom delu kako vidi S. Marich: Od sve marve u plemenitom konjskom carstvu oni (Jahui) su najodvratniji, sve druge zzivotinje ih se klone zbog `njihove ccudne sklonosti za gadost i prljavsstinu` (...) Svift svakako ne bi bio zgadjen nad sudbinom ljudskom da se pre svega nije zgadio na seks (...) On u zzenki i pohoti vidi prokletstvo i smrad sveta (...) Seks je postao prljavsstina, a prljavsstina seks, a seksualno uzbudjenje igranje s prljavsstinom, a svaki znak seksa i zzene dokaz njene prljavsstine...;isto; Predgovor; str. 48-49. 21 ... po Sviftu, priroda bez ssminke je uzzas i gad, a civilizacija neophodna da ljudskoj zveri da bar manire. Uostalom, van civilizacije nicceg ljudskog i nema, ona je stvorila, veli Svift, zzivincce koje se zove ccovek, ona ako i podsticce poroke, bar ih prekriva velom. Sviftovi divlji ljudi, Jahui, to smo mi kad te velove skinemo. Jedna vrsta degeneracije medju bezbroj drugih (...) Ali ne treba misliti da je civilizovani ccovek bolji od prirodnog. Civilizovani Evropejac je samo usavrssio poganluk `zzivotinje koja se zove ccovek`... Dzzonatan Svift Guliverova putovanja; izdavaccka knjizzarnica Zorana Stojanovicha, 2002.; Predgovor; str.47 Veoma se mnogo pisalo o divljem ccoveku u knjizzevnosti Renesanse. Kod SSekspira u Buri, u Rableovom delu Gargantua i Pantagruel... 10

koje oni poznaju. Zadivljeni22, oni daju ansu Guliveru. Odvede ga u njihovu kuu i tu kree upoznavanje. Guliver pokazuje spremnost da ui jezik Huinhma i nauie ga. Od trenutka kada je savladao njihov jezik i kada je otpoela komunikacija izmedju Konja i oveka kree preobraaj od `najveeg ljubitelja ljudskog roda` do osobe koja najvie prezire ljudski rod. Vie u Guliverovom reniku nee biti rei `ljudski rod`. Postojae samo prosto: Jahu. Otpoinje upoznavanje Gulivera i njegovog Gospodara konja kod koga je naao dom u sledee tri godine koliko je proveo u zemlji Huinhma. Vreme e provoditi u razgovorima o stanju u Engleskoj, Evropi. To je prilika za Svifta da prikae moral i duh civilizovanog Starog sveta u njegovim pravim bojama. To i koristi. Slika je naslikana sivom i crnom bojom. Za Svifta u prikazivanju ljudskog roda ne postoje druge boje. itav etvrti deo Guliverovih putovanja je jedna od najveih i najeih kritika oveanstva do tada napisane. Zgraavanje nad ovekom koje je prikazano u zemlji Dinova je ovde nastavljeno i dodatno pojaano. U razgovoru sa dobrim konjem Guliverov se probraaj uspinje ka vrhu odakle mu sledi samo straan pad u bezdan ovekove prljavtine. Prva Guliverova molba je da ga ne zovu vie Jahu, imenom jedne tako odvratne ivotinje prema kojoj osea samo krajnju mrnju i prezir23Gospodar pristaje. Guliver se distancira od Jahua. Priznaje da su po svemu isti, ali ne moe da shvati otkuda njihova izopaenost i surova priroda. Huinhmi su razumna bia koja vode razumne ivote. To su mudri konji koji ne znaju za la, govore samo ono u ta su sigurni, koji ive u braku bez ljubomore i preljube, u drutvu bez policije i advokata, ne znaju za rat, nemaju drave, kod kojih je jedina vlast godinja skuptina celog naroda. (Zato ovde i nema Vladara) Razumno rodjeni, razumno vaspitani, oni ive bez strasti i umiru bez straha i bez bolesti. Zadivljen, ponesen njihovim primerom, Guliver Svift i sam postaje razuman, prvi i jedini razuman Evropejac, oslobodjen svih stranih kompleksa i poroka `civilizovanog` oveka, preobraen, kao to se vre sva duevna oslobodjenja - ispoveu. On opisuje, da mu lakne na dui, svom mudrom gospodaru konju sav uas naeg ivota, svu svirepu podlost naeg drutva, eksploataciju siromanih, besmisao raskoi, verske svadje, beskrajne ratove (...) sve nae gadosti.24

22

...rado su me prouccavali, jer su gledali kao na ccudo na to da jedna nerazumna zzivotinja pokazuje tolika svojstva razumnih stvorenja...; isto; str. 306. 23 Dzzonatan Svift Guliverova putovanja; izdavaccka knjizzarnica Zorana Stojanovicha, 2002.; str. 311. 24 isto, Predgovor; str. 43. 11

U opisu politike, ili da nazovem `nauke` vladanja, Guliverov govor ima makijavelistiki ton. Ovako Guliver opisuje razlog ratova. Neki put se dva vladara svadjaju da bi reili koji e od njih ukloniti treega sa poseda na koji ni jedan ni drugi nemaju pravo. Neki put jedan vladar napadne drugoga iz straha da ovaj ne napadne njega. Neki put se ide u rat zato to je neprijatelj suvie jak, a neki put to je suvie slab. Neki put nai susedi nemaju stvari koje mi imamo, ili imaju stvari koje mi nemamo, pa ratujemo jedni s drugima sve dok oni ne uzmu nae ili nam ne dadu svoje. Vrlo opravdan razlog za rat je da se upadne u jednu zemlju kad je opustoena gladju, unitena kugom ili razrivena stranakim razdorima. Opravdano je zaratiti na najprisnijeg saveznika ako jedan od njegovih gradova lei pogodno za nas. (...) Ako jedan vladar poalje vojsku u neku dravu gde je narod siromaan i neuk, on ima zakonito pravo da polovinu naroda pobije, a ostatak pretvori u roblje da bi ga tako civilizovao i otrgao od varvarskog naina ivota. Kad jedan vladar zamoli drugoga za pomo protiv kakve najezde, kraljevski je, asno je i vrlo uobiajeno da pomaga, poto odbije najezdu, sam prigrabi zemlju, a vladara kome je u pomo poao ubije, progna ili zatvori u tamnicu (...) Siromane nacije su gladne, bogate su ponosne, a ponos i glad uvek e se gloiti. Zato se vojniki zanat smatra asnijim od svih drugih, jer vojnik, to je Jahu najamljen da hladnokrvno ubije to vie bia svoga roda koja ga nikad nisu uvredila...25 Zaudjujue je koliko se Guliver iz prve do etvrte knjige promenio. itajui etvrti deo ne primeuje se vie ona zluradost pri opisima stanja u zemljama Evrope koja se oseala, na primer u zemlji dinova. Nema vie one sigurnosti. Guliver nema vie `mo`.26On je ovde izgubljen. On razgovara sa konjem-gospodarom ali ne ume, ne moe, ne eli vie da se brani. ovek je postidjen pred konjem. U pravom smislu rei. Od poetka do kraja knjige, pored Guliverove metamorfoze u duhovnom smislu mogla bi se zamisliti i (simboliki) fizika metamorfoza. To je promena od razumnog Gulivera-dina, preko pakosnog oveuljka koji ima gotovo sve odlike ekspirovih ministara. Do izgubljene osobe koja koristi makijavelistiki renik, ali utoliko svesna injenice da sa svakom izgovorenom rei iz tog renika biva sve dalje i dalje od oveka. Ovaj poslednji Guliver je u gospodarukonju naao tako velikog prijatelja da o svom rodu pria bez trunke lai. Njegovi govori se ine kao ispovedanje. Nijedna istina o (naim) `grehovima` nije preutana. Guliverova reenica da je neke delove ublaio iz potovanja prema svojoj vrsti, pojaava kritiku. Sve je ispriano jasnim jezikom. Moda e se italac u udu pitati kako sam se usudio da svoje, svoj rodjeni rod, tako otvoreno prikaem jednoj25 26

isto, 319-320. vidi 3a) Sviftov postupak oneobiccavanja 12

rasi smrtnika koja je bila i suvie sklona da zbog potpune podudarnosti izmedju mene i Jahua misli najgore o ljudima. Moram otvoreno priznati da su mi mnogobrojne vrline ovih plemenitih etvoronoaca, suprotstavljene ljudskoj iskvarenosti, tako otvorile oi i prosvetlile razum da sam ljudska dela i strasti poeo da vidim u sasvim drugoj svetlosti i da mislim da ast moga roda ne zasluuje nikakvih obzira. Uostalom, i da sam hteo, ne bih mogao nita sakriti od tako otroumne linosti kao to je bio moj gospodar, koji me je svakodnevno uveravao da imam hiljadu mana koje dotle nisam ni zapaao i koje se medju nama ljudima i ne smatraju kao mane.27 Guliverov odlazak iz zemlje Huinhma nazire se ve u izvetaju sa njihove skuptine. Huinhmi postavljaju pitanje o sigurnosti njihove zemlje sa prljavim ivotinjama u njihovom okruenju. Opasni su za okruenje. Nude predlog: potamaniti sve Jahue. Da li Svift u tome vidi spas svetu? d) Sviftov postupak oneobiavanja Pre nego predjem dalje zadrau se na jednom obeleju Sviftovog umetnikog postupka kojim pojaava efekat jaine svojih rei. U vremenima koja su dola posle Svifta o ovom se postupku govorilo mnogo, i mnogi su ga koristili, usavravajui ga. Govorim o postupku oneobiavanja. Viktor klovski i drugi predstavnici ruskog formalizma nekoliko vekova kasnije piui o postupku oneobiavanja istiu u njemu bit umetnikog postupka. Cilj oneobiavanja je da se re ponovo oivi i da se sauva zaudjenost u umetnosti. Da se ponovo probude zaspali afekti u ljudskoj dui, kako se ne bi automatski prelazilo na novu re. Da bi se vratilo oseanje ivota, da bi se osetile stvari i kamen postao kamen, postoji ono to se zove umetnost. Cilj umetnosti je da se oseanje stvari da preko vidjenja, a ne prepoznavanja... Ponemo li analizirati opte zakone opaanja videemo kako se, postajui uobiajeni, pokreti automatizuju. Tako u oblast nesvesno-automatizovanog prelaze sve nae navike; ko se seti svog oseanja kada je prvi put drao pero u ruci, ili kad je prvi put govorio na stranom jeziku, i uporedi to s oseanjem koje doivljavamo radei to bezbroj puta, mora se sloiti sa nama pie Viktor klovski. To je proces iji bi idealan izraz bila algebra, u kojem simboli zamenjuju stvari. (...) U takvoj algebarskoj metodi miljenja stvari se opaaju prema broju i prostoru, mi ih ne vidimo ve prepoznajemo prema prvim crtama. Stvar prolazi pored nas kao zakopana, mi znamo da ona postoji prema mestu koje zauzima, ali vidimo samo njenu27

Dzzonatan Svift Guliverova putovanja; izdavaccka knjizzarnica Zorana Stojanovicha, 2002.; str. 333. 13

povrinu. Pod uticajem takvog opaanja stvar se suava, prvo kao pojam, a to se odraava i na njenom delovanju... ne prodire do svesti28. Postupkom oneobiavanja jedno vreme se uspeno izbegavala automatizacija rei i izraza. Prostim reima reeno, u osnovi postupka oneobiavanja je pripovedanje o jednom dogadjaju 29, predmetu, oseanju, kao vidjeno prvi put, kao gledano kroz oi deteta. Kod Svifta ovaj postupak je u poetnoj fazi. Nije usavren, tek je zaet. Ali njegov efekat se ne razlikuje mnogo od Tolstojevog, ili Kafkinog. Pomenuu ovde samo dva primera iz Guliverovih putovanja. Prvi primer je ve naveden. To je razgovor malog Gulivera i kralja Brobdingraga. Guliver, kao da se radi o sasvim obinoj stvari, opisuje kralju efekat baruta. itajui ovu scenu ovako sam je doiveo: Guliver, maleni stvor, sedi naspram dina kralja. Uzdignut je do kraljeve visine spravama kakvim su se uzdizali do Guliverove visine liliputanci. Guliver se osea superiornijim od dina. Mudrijim. Crte njegove pokvarenost izbijaju iz njegovog stava. Da potvrdim ta sam sad rekao, i, u isto vreme, da pokaem bedne posledice ogranienog obrazovanja,-objanjava nam Guliver-pisac- umetnuu ovde neto to e mi jedva ko poverovati 30 Nadmen, Guliver opisuje zgranutom kralju delovanje baruta. 31Kralj slua Guliverove rei otvorenih usta. Ne veruje u ono to uje. Osea muninu. Na kraju ga uutkuje da ne pria vie. Drugi primer jo jae prikazuje zgadjenost, zgroenost od rei koje izlaze iz Guliverovih usta. Kako mi vojna vetina nije bila nepoznata, opiem mu topove, lumbarde, muskete, karabine, pitolje, kugle, barut, sablje, bajonete, opsadu, odstupanja, napade, mine, kontramine, bombardovanja, pomorske bitke; brodove koji tonu sa hiljadu ljudi, dok ih po dvadeset hiljada gine i na jednoj i na drugoj strani, ropac umiruih, udove koji lete u vazduh, dim, huku, zbrku, gaenje konjima, beanje, gonjenje, pobedu; polja prekrivena leevima ostavljenim za hranu psima, vucima i grabljivim pticama; pljake, otimaine, silovanja, paljevine, ruenja. I da bih istakao junatvo svojih dragih zemljaka, tvrdio sam da sam gledao kako pri opsadi, i u pomorskoj bici, jednom eksplozijom bacaju stotine neprijatelja u28 29

Poetika ruskog formalizma, Viktor SSklovski: Umetnost kao postupak; str. 85-86. Kako bi objasnio znaccaj postupka oneobiccavanja, V. SSklovski daje primer iz Tolstojevih dela. Preuzimam ovde `Belessku iz dnevnika Lava Tolstoja, 29. februara 1897.` koju je citirao u svom radu SSklovski: Spremao sam sobu, pa obilazechi je pridjem kauccu, i nisam mogao da se setim da li sam ga prebrisao ili ne, Possto su ti pokreti pressli u naviku i nesvesni su, nisam mogao, a osechao sam da je i nemoguche da se setim. Znacci, ako sam prebrisao i to zaboravio, tj. radio sam nesvesno, isto je kao i da nisam radio. Da me je ko video i bio toga svestan, dalo bi se rekonstruisati. Ako pak niko nije video, ili je video ali nesvesno... ako mnogi provedu zzivot nesvesno, taj zzivot kao da nije ni postojao... SSklovski dodaje: Tako nestaje zzivot, pretvarajucci se ni u ssta. Automatizacija guta predmete, odechu, namesstaj, zzenu, strah od rata 30 isto, 195. 31 vidi primedbu 21. 14

vazduh i da sam video kako raskomadani leevi padaju iz oblaka, na veliko uveseljavanje posmatraa. Taman sam hteo da se upustim u blie pojedinosti, kad mi gospodar naredi da utim. Ree da e svako ko poznaje prirodu Jahua lako poverovati da je tako gadna ivotinja sposobna za sva dela koja sam spomenuo, samo ako su joj snaga i lukavstvo ravni zlobi. Ali moje je prianje ne samo uvealo odvratnost prema celom tom rodu ve je, veli, izazvalo u njemu duevni nemir, koji mu je dosad bio sasvim nepoznat. Verovao je da bi mu ui, kad bi se privikle na tako grozne rei, mogle postepeno da ih primaju s manje gnuanja...32 Vidimo da je doivljaj Guliverovog govora, na dobrog Huinhma, jednak onome kako ga doivljava kralj Brobdingraga. To su bia iz Sviftove utopije koja ne poznaju svet izvan svoga ostrva. Niti ele da ga upoznaju. Pogotovo ne njegove blie pojedinosti. e) etvrti sluaj: Guliver medju Jahuima Krenuo sam na ovaj oajniki put petnaestog februara 1714-15. godine u devet asova izjutra (...) Namera mi je bila da, ako je ikako moguno, pronadjem neko malo nenastanjeno ostrvo, dovoljno da mi s mojim radom prui to mi je za ivot potrebno (...) tako je za mene bila uasna pomisao da opet ivim u drutvu i pod vlau Jahua33Sa ovakvim mislima Guliver polazi na povratak kui. On se plai iskvarenosti svoga roda. Gadi mu se njihova prljavtina. Strahuje od njihovih misli. Pribojava se njihovog okruenja. Zagrljaj smrti bi mu nenije pao od zagrljaja Jahua. To pokazuje simbolika u epizodi kada Guliver dospeva na ostrvo sa domorocima. Ustreljen strelom on bei na amcu sa ostrva, ali ugledavi jedrenjaka na puini koji je sve blii njemu, odluuje da se vrati na ostrvo gde je, nekoliko asova pre, bio pogodjen strelom. Kolebao sam se da li da ga saekam (jedrenjaka) ili ne; najzad pobedi moja odvratnost prema jahuskoj rasi (...) Vie sam voleo da se predam na milost ovim divljacima, nego da ivim s evropskim Jahuima34 Ovakvih primera do kraja knjige ima bezbroj. Na primer, ve pomenuta epizoda dolaska na portugalski brod. Pokuaj spasavanja od Jahua skokom u okean. Zatim njegova otudjenost na povratku do Engleske. Kreendo Guliverovog preobraaja je prikazan u poslednjim scenama u Guliverovoj kui. Gadjenje na svoju decu, svoju enu.... Guliverovo oajno stanje. Preobraaj je potpun i jasan.32 33

isto, str. 321. isto, str. 361. 34 isto, str. 363. 15

U zemlji Huinhma Guliver-Svift pomilja da li bi spas svetu bio ako bi ljudsko bie prestalo da postoji? Malo dalje daje nadu. Ipak Jahui imaju trunku razuma. Mogli bi da se i oni preobraze. Ne bi bilo pravedno kada bi sve Jahue stavili u isti ko. Ima razlike. Moe na razumnije da se utie. Na povratku kui Guliver-Svift vie ne pominje tu mogunost. Samo je jedna mogunost. Ona je izraena u repetitivnoj reenici: osama na ostrvu to dalje od Jahua. Guliver-Svift u poslednjim pasusima knjige izjavljuje kako je knjigu pisao da bi popravio Jahue. Govori o svom oporavku, o prestanku laganja, podvala itd., ali setnobesno izjavljuje da je njegov duh i dalje na udaru zlih uticaja pokvarenih Jahua. Gorina izbija iz poslednjih rei. Gorina i bes bez trunke saoseanja prema oveanstvu. Nevidjena mrnja prema ljudskoj iskvarenost. Ljudskoj zlobi. Prema ljudskom rodu. Svift je realista. Svift je realan. On je strgao lani sjaj i posmatrao ogoljeno oveanstvo; sabrao ono to je video i dobio rezultat. Setite se, molim Vas, kako sam Vas esto molio da uzmete u obzir da su Jahui ivotinje koje je nemogue popraviti poukama ili primerom, i to se, eto, i dokazalo (...) Otvoreno priznajem da su, otkako sam se vratio sa poslednjeg putovanja, u meni opet oivele izvesne loe osobine moje jahuske prirode usled neizbenog optenja s nekima od mog roda, osobito sa lanovima porodice, inae se nikada ne bih ni upustio u besmisleni pokuaj popravljanja ili preinaavanja jahuske rase. Ali sad sam zauvek digao ruke od tih sanjalakih namisli35 Sviftova mizantropija je opta. Svift vie ne gleda sa nadom u pojedinca sa trunkom razuma u sebi. Svestan njegove nemoi, njegove siunosti u jahuovskom krdu Sviftova utopija se zavrava u anti-utopiji.

35

isto, str. 378-381. 16