SYSTEM PRO - alas.matf.bg.ac.rsalas.math.rs/~mi13283/pc_1.pdfUbrzo su počelesu i druge kompanije da prave računarekompatibilne IBM-ovim koristećigotovo istu tehnologiju; ovi računarinazvani

SYSTEM PRO

I godina 1. deo

ISEČAK IZ ISTORIJE

Prvi elektronski računar

napravio je 1942. godine u

SAD profesor Dž. Atanasov.

Služio je za rešavanje sistema jednačina.

Godine 1946., takođe u SAD proizveden je ENIAC

(Electronic numeric integrator and calculator) i

korišćen je za balističke proračune.

Bio je ogromnih gabarita: trošio je mnogo

električne energije (174 kW), težine 30 tona i

imao je 18000 cevi.

1980. godine proizveden je mikroračunar, u

saradnji kompanija IBM i Intel koji je nazvan

IBM PC (PC - personal computer).

Ubrzo su počele su i druge kompanije da prave

računare kompatibilne IBM-ovim koristeći gotovo

istu tehnologiju; ovi računari nazvani su IBM PC

kompatibilni i bili su znatno jeftiniji, ali i manje

kvalitetni.

Personalni računar - PC, kao i svaki drugi

računarski sistem, predstavlja celinu kompleksnog

tehničkog uređaja i pravila po kojem taj uređaj

funkcioniše.

L'INFORMATIQUE

Informatika je reč francuskog porekla (l'informatique).

Negde se sreće termin "Computer science" koji je istogznačenja. Mnogo definicija postoji šta je informatika, ali ova bi mogla biti najprikladnija:

Informatika je naučna disciplina koja se bavirešavanjem problema vezanih za korišćenje i izgradnjukompjuterskih informacionih sistema.

Dva osnovna pojma u informatici su

Hardware i

Software.

HARDWARE

Pod Hardware-om podrazumevamo sve čvrste

(opipljive) delove računara (engl. hard - tvrdo).

U hardver ubrajamo sve fizičke komponente

računara (slično kao delovi tela kod čoveka).

Standardna konfiguracija personalnog računara

danas sadrži:

1. Kućište (Chassis ili

Tower),

1. Kućište,

2. Napajanje (Power

Supply),

1. Kućište,

2. Napajanje,

3. Matičnu ploču

(Motherboard),

1. Kućište,

2. Napajanje,

3. Matičnu ploču,

4. Mikroprocesor

(Microprocessor),

1. Kućište,

2. Napajanje,

3. Matičnu ploču,

4. Mikroprocesor,

5. Operativnu (radnu)

memoriju (RAM i ROM),

1. Kućište,

2. Napajanje,

3. Matičnu ploču,

4. Mikroprocesor,



6. Čvrsti disk (Hard disk drive

- HDD),

1. Kućište,

2. Napajanje,

3. Matičnu ploču,

4. Mikroprocesor,



6. Čvrsti disk,

7. Grafičku karticu (Display

Adapter),

1. Kućište,

2. Napajanje,

3. Matičnu ploču

4. Mikroprocesor,



6. Čvrsti disk,

7. Grafičku karticu,

8. Monitor (Monitor),

1. Kućište,

2. Napajanje,

3. Matičnu ploču,

4. Mikroprocesor,



6. Čvrsti disk,


8. Monitor.

9. Tastaturu (Keyboard),

1. Kućište,

2. Napajanje,

3. Matičnu ploču,

4. Mikroprocesor,



6. Čvrsti disk,


8. Monitor,

9. Tastaturu,

10. Miš (Mouse),

1. Kućište,

2. Napajanje,

3. Matičnu ploču

4. Mikroprocesor

5. Operativnu (radnu) memoriju (RAM i ROM),

6. Čvrsti disk,


8. Monitor,

9. Tastaturu,

10. Miš,

11. CD-ROM ili DVD ROM

Konfiguracija PC-a može se proširiti sledećim

komponentama:


komponentama:

1. Zvučnom karticom,


komponentama:


2. Modemom,


komponentama:


2. Modemom,

3. Štampačem,


komponentama:


2. Modemom,

3. Štampačem,

4. Skenerom,


komponentama:


2. Modemom,

3. Štampačem ,

4. Skenerom,

5. Joystikom ili Joypadom,


komponentama:


2. Modemom,

3. Štampačem ,

4. Skenerom,

5. Joystikom,

6. Projektorom,


komponentama:


2. Modemom,

3. Štampačem ,

4. Skenerom,

5. Joystikom,

6. Projektorom

7. Mrežnom Karticom,


komponentama:


2. Modemom,

3. Štampačem ,

4. Skenerom,

5. Joystikom,

6. Projektorom

7. Mrežnom Karticom,

8. Zvučnicima i tako dalje.

MATIČNA PLOČA

Osnovna komponenta hardvera je matična ploča

(engl. mother board). Sa njom i preko nje,

posredno ili neposredno, su povezane gotovo sve

hardverske komponente računara.

Matična ploča predstavlja pored procesora

najvažniju komponentu u računaru i preko nje se

sve ostale komponente računara povezuju sa

centralnim mikroprocesorom.

Na matičnoj ploči nalaze se slotovi (utičnice) koji

služe da se u njih utaknu kartice.

MIKROPROCESOR

Mikroprocesor (engl. Central Processing Unit) je

"mozak" računara.

Priključen je direktno na matičnu ploču.

On je najvažniji deo računara i ima ulogu

upravljačke i aritmetičko-logičke jedinice.

Mikroprocesor je poluprovodnički čip.

0100110010101100110101

Računar koristi kombinacije svega dva znaka pri

označavanju bilo kakvih znakova (slova, cifara,

itd.).

Ta dva znaka su 0 (nula) i 1 (jedan).

Jedan znak (0 ili 1) zove se "bit".

Niz od 8 bita je "bajt" (engl. "Byte").

Svaki znak (slovo, cifra, itd.) predstavlja se

pomoću bajta.

Dakle, bajt je neprekidni niz od 8 bit-a koji

predstavlja jedan znak (slovo, cifra, ili bilo koji

drugi znak) ili mašinski instrukciju.

Brzina rada mikroprocesora se izražava u

megahercima (1MHz=106Hz), a u novije vreme i

gigahercima (1GHz=109Hz).

Jedan herc se, ilustrativno, može posmatrati kao

jedan „kliktaj“ nekog prekidača u sekundi, a

jedan gigaherc kao 109 takvih „kliktanja“ u

sekundi.

Postoji više modela mikroprocesora.

Model pokazuje njegovu generaciju. Prema oznaci

modela procesora imenujemo ceo računar.

Noviji modeli podrazumevaju bolje performanse.

Najpoznatiji proizvođači mikroprocesora su

kompanije Intel i AMD.

Svi savremeni PC mikroprocesori se tokom rada

izuzetno mnogo greju.

Zbog toga je neophodno da poseduju mini rashladne

uređaje na sebi (engl. “cooler”).

Svi savremeni PC procesori pored brzine (engl.

clock) imaju još nekoliko važnih osobina

brzina unutrašnje magistrale (engl. “FSB”),

dve vrste unutrašnje memorije L1 i L2, kao i

odgovarajući tip slota.

Posebnu pažnju treba obratiti na slot

mikroprocesora, jer će on moći da radi samo na

matičnoj ploči koja podržava taj slot.

POVEZIVANJE

GRAFIČKA (ILI VIDEO) KARTICA

Grafička kartica služi za prikaz na monitoru i

obavezan je deo u svakom računaru.

Danas se grafičke kartice isporučuju ili posebno

(bolja ali i skuplja varijanta) ili integrisane na

matičnoj ploči (lošija i jeftinija varijanta).

Kod grafičkih kartica bitno je

koliko boja mogu da prikažu,

kolika je maksimalnu rezoluciju mogu da podrže,

kolika je brzina osvežavanja slike.

Maksimalna rezolucija predstavlja broj tačaka (engl. pixel) uzdužno i vertikalno koji se mogu prikazati uz pomoć određene grafičke kartice.

Rezolucija za rad na 17” monitorima je 1024 x 768 tačaka, dok na monitorima od 22” rezolucija ide i do 1920 x 1020.

Što je veća brzina osvežavanja slike, to je manjizamor za oči tokom rada sa računarom.

Preporučljivo je da brzina osvežavanja iznosi 85 – 90 Hz, dok je minimalna za normalan rad 60Hz.

Važno je napomenuti da kvalitet slike prikazane

na monitoru zavisi i od kvaliteta grafičke kartice

i od kvaliteta monitora.

Da bi se imala kvalitetna slika neophodno je

posedovati kvalitetne obe komponente.

POVEZIVANJE

ZVUČNA KARTICA (ENGL. SOUND CARD)

Zvučne kartice su namenjene za rad sa zvukom.

Standardne zvučne kartice su integrisane na

matičnim pločama i one u potpunosti

zadovoljavaju potrebe korisnika koji se

profesionalno ne bave obradom zvuka.

Od profesionalnih zvučnih kartica preporučuju se

one kompanija Creative i Yamaha.

Da bi se imao kvalitetan zvuk neophodno je

posedovati i odgovarajući kvalitet zvučnika.

Obični zvučnici su veoma jeftini i pri njihovom

izboru treba znati da njihovu snagu treba podeliti

otprilike sa 10 da bi se dobila odgovarajuća jačina

ekvivalentna standardnom muzičkom zvučniku

(npr. 120 W = 12 W standardnog zvučnika).

Danas su sve popularniji zvučnici koji obezbeđuju kvadrofonski zvuk (stiče se utisak kao da se nalazite u sred koncerta). On se postiže sa najmanje četiri zvučnika. Takođe su popularni i subwoofer zvučnici koji obezbeđuju kvalitetan zvuk sa nižih (bas) frekvencija, što kod standardnih zvučnika nije slučaj.

MREŢNA KARTICA (ENGL. LAN CARD)

Služi za povezivanje računara koji se nalaze u

blizini.

Standardne (Ethernet) mrežne kartice

obezbeđuju protok od 10Mb/s, a u novije vreme od

100Mb/s.

Za izuzetno kvalitetne računarsk mreže postoje i

kartice čija se brzina meri Gb/s.

Mrežne kartice se najčešće povezuju u centralni uređaj

koji je HUB ili SWITCH i on omogućava kvalitetno i

pouzdano povezivanje svih računara u mreži.

Brzina standardnog HUB-a i SWITCH-a je 10 ili

100 Mb/s.

Kod centralnih mrežnih uređaja važan podatak je broj

portova odnosno koliko računara i drugih uređaja može

biti priključeno na mrežu preko njega (najčešće 8 ili 16).

Računari se najčešće povezuju preko protokolakoji se naziva TCP/IP.

Svaki računar povezan u mrežu ima sopstevnuidentifikaciju koja se naziva IP adresa.

Ona se sastoji iz četiri broja odvojena tačkom. Sve vrednosti brojeva moraju biti između 0 i 255 (npr. 192.168.0.100).

U jednoj mreži ne mogu dobro funkcionisati dvaračunara koja imaju istu IP adresu.

Najpoznatije i najkvalitetnije kompanije koje se

bave proizvodnjom mrežne opreme su 3COM i D-

Link, LinkSys, Planet, Realtek itd.

FAX-MODEM KARTICA

Fax-modem kartica služi za primanje i slanje

podataka putem telefonske linije, i komukaciju u

opštem smislu.

Modemi mogu biti externi (spolja) ili interni

(unutar računarskog kućišta).

Normalna brzina savremenih modema je 56kb/s i

ona je ograničena kvalitetom telefonskih kablova

sa kojima je kartica povezana.

Postoje i ISDN modemi koji su brzine 128 kb/s,

ali oni mogu funkcionisati samo na

odgovarajućim ISDN telefonskim priključcima.

Profesionalni modemi mogu imati brzine koje se

mere megabitima u sekundi.

Najpoznatiji i najkvalitetniji proizvođači fax-modem su

Lucent, Motorola, US-Robotics, 3COM, Rockwell itd.

MEMORIJA

Memorija računara služi za kraće ili duže čuvanje

podataka.

Osnovna jedinica za merenje kapaciteta

memorije ili količine podataka je Bajt (engl.

"Byte").

Jedan Bajt se sastoji od 8 bitova (svaki bit je

jedna nula ili jedinica) i predstavlja jedan znak

(slovo, cifru, neki drugi znak) ili deo mašinske

instrukcije.

Ostale jedinice su izvedene iz bajta, to su:

• 1 KB = 210 Bytes = 1024 Bytes (kilobajt)

• 1 MB = 210 KB = 1024 KB (megabajt)

• 1 GB = 210 MB = 1024 MB (gigabajt)

• 1 TB = 210 GB = 1024 GB (terabajt)

Memorija je podeljena na unutrašnju i

spoljašnju.

UNUTRAŠNJA MEMORIJA

Unutrašnju memoriju delimo na:

• RAM (Random Access Memory)

• ROM (Read Only Memory)

RAM (radna memorija ili operativna memorija)

je najznačajnija memorija u računaru.

Prilikom rada računara mikroprocesor iz RAM-a uzima

podatke, prerađuje ih po potrebi i vraća ponovo u RAM.

U njoj se nalazi operativni sistem, aktivne (one koje

su trenutno angažovane) aplikacije i podaci sa kojima

trenutno radimo (tekst, tabela, grafikon, itd.).

Bilo kom delu RAM-a može se slobodno pristupiti.

Podaci koji se tu nalaze mogu se čitati i modifikovati.

Prilikom isključenja računara gube se podaci koji se

nalaze u RAM-u.

“Danas je standardni kapacitet RAM-a za obične

radne stanice između 64 MB i 256 MB, a za servere i

druge računare koji obavljaju veoma zahtevne procese

od 256 MB do 1 GB, sa tendecijom konstantog

porasta.“ (Kada je ovo napisano?)

Kod RAM memorije veoma je važna osobina

brzina unutrašnje magistrale i ona kod

savremene memorije iznosi 133 MHz (oznaka PC

133).

Najpoznatiji svetski proizvođači memorije su Kingston

(najpouzdaniji i najskuplji), Corsair, IBM, Crucial,

Kingstone, NCP, Samsung, Hynix, …

Postoje mnogo vrste RAM memorijskih kartica.

Treba paziti koje mogu da se stave u naš računar

a koje ne.

ROM je memorija koja sluţi samo za

učitavanje osnovnih sistemskih parametara

prilikom uključivanja računara.

Ranije se podaci koji se u njoj nalaze nisu mogli

modifikovati.

Danas se međutim koriste ROM memorije tipa

EEPROM (flash BIOS) koje omogućavaju izmenu

podataka u njima.

U ROM-u se nalazi program koji prepoznaje i

proverava delove hardvera. Naziva se BIOS

(Basic Input/Output System).

Posle toga operativni sistem se sa hard diska ili

diskete učitava u RAM memoriju.

SPOLJAŠNJA MEMORIJA

Pod pojmom spoljašnje memorijske jedinice

podrazumevaju se magnetni i optički medijumi

(diskovi).

Koriste se za smeštanje podataka.

Za razliku od RAM-a, čije podatke gubimo

prilikom isključenja računara, spoljašnju

memoriju koristimo za dugotrajno čuvanje

podataka.

Spoljne memrojiske jedinice se drugačije nazivaju

i nosači zapisa ili memorijski medijumi.

Na diskovima se nalaze programi i podaci koji se

koriste tokom rada na računaru.

Podaci koji se čitaju sa diska smeštaju se u

radnoj memoriji. Podaci koji se upisuju na disk

uzimaju se iz radne memorije.

Najčešće korišćeni nosači zapisa su:

Neki od nosača zapisa su:

Floppy2 disk (disketa);



Hard disk;



Hard3 disk;

CD (engl. compact disk);

DVD (Digital Versatile Disk);

Blue Ray



Hard3 disk;

CD (engl. compact disk);

DVD (Digital Versatile Disk);

Flash memorije.

HDD

Hard disk je uređaj u kome se nalazi više paralelnih magnetnih

ploča na kojima je smešten zapis. U hard disku se nalaze

i glave za čitanje i modifikovanje zapisa koji je na

pločama.

Hard disk može biti podeljen na particije (delove)

pomoću specijalnih programa.

Oznaka hard diska je C:, a ako postoji još jedan

HD u računaru on dobija oznaku D:, i tako dalje.

U slučaju da postoji jedan hard disk u računaru i

ako je podeljen na particije prva particija ima

oznaku C:, druga oznaku D:, treća oznaku E: i

tako redom…

Veoma važna osobina Hard diska je brzina

obrtaja, a samim tim i prenosa podataka sa

njega. Danas su standardne brzine 5400 obrtaja i

7200 obrtaja u minuti (brža i nešto skuplja

varijanta).

Prilikom nabavke Hard diskova treba voditi

računa o tome da se često za 10 do 15% veću

investiciju može dobiti duplo veći kapacitet diska.

Današnji najpoznatiji proizvođači Hard diskova su

Maxtor (Quantum), IBM, Western Digital Caviar…

CD, DVD, BLUERAY

Od kojeg materijala se prave diskovi?

Koji svetlo se koristi za čitanje sa diskova?

Da li je moguće nasnimiti podatke na disk?

Koliko prostora ima na CDu, DVDu, BlueRayu?

Zašto je maksimalna brzina CD čitača 56x i šta

znači to x?

FLASH

FLASH memorije su danas izuzetno često

korišćene zbog svojih dimenzija, kapaciteta, i

jednostavnosti korišćenja. Danas se često koriste

za skladištenje svih vrsta podataka, tekstova,

muzike, slika sa digitalnih fotoaparata i kamera

itd.

Povezuju se na računar preko USB porta, i nakon

toga bi trebalo da ih računar sam prepozna kao

eksternu memoriju, a pristupate informacijama

sa Flash memorije na isti način kao i bilo kojoj

drugoj informaciji na Hard disku ili CD-u.

Na kraju rada sa Flash memorijom, trebalo bi da

je „diskonektujete“ pre neko što je i fizički

sklonite.

Valja napomenuti da se ova vrsta uređaja

popularno naziva USB, što je pogrešno jer je to

oznaka za vrstu priključka (preko koje možete

povezati računar i sa štampačem, tastaturom ili

web kamerom) a ne za vrstu memorije.

SPOLJNI UREĐAJI - MONITOR

Monitor je uređaj preko koga se prikazuje slika.

19”, 21”, 22”, 24” i veći monitori.

Kod monitora treba voditi računa o maksimalnoj

rezoluciji (broju tačaka po x i y osi) i ona može

iznositi od 800 x 600 do 1920 x 1080 kod

standardnih monitora.

CRT, TFT ( LCD)

Koji je CRT???

Osvežavanje slike (engl. refresh rate) može iznositi od60Hz do 120Hz, pri čemu za konforan rad dovoljno daosvežavanje bude 85Hz.

Svi monitori pri radu na većim rezolucijama imajumanju brzinu osvežavanja nego kada rade sa manjimrezolucijama.

Bitan parametar je i veličina tačke zbog oštrine slike. Na današnjim monitorima veličina tačke se kreće između 0,22 i 0,3 mm.

Veliku pažnju treba posvetiti izboru monitora, jermože biti izuzetno zamorno i štetno gledati u monitor koji je loš.

ŠTAMPAČ

Štampač je uređaj koji služi za štampanje nekog sadržaja

iz računara.

Prvo su se pojavili matrični štampači (9-pinski i

24-pinski), ali su ih danas skoro u potpunosti

zamenili Laserski i Ink Jet štampači.

Glavne prednosti Laserskih štampača su kvalitet

otiska, brzina štampanja i ekonomičnost, dok su

glavne prednosti Ink Jet štampača veoma niska

cena i mogućnost štampanja u koloru.

Postoje i kolor laserski štampači, ali su oni

skupljii i koriste se uglavnom u profesionalne

svrhe.

Kod štampača je bitna

rezolucija otiska i ona standardno iznosi između 600 i

2400 Dpi,

brzina štampanja (savremeni štampači mogu da

izbacuju i po 20 strana u minuti),

broj strana koje se može oštampati sadržaj jednog

tonera – ekonomičnost,

veličina memorije koju imaju ugrađenu u sebe.

Kolor štampači se porede i po kvalitetu tzv.

Fotorealističnog efekta slike koju odštampaju.

Štampači pored standardnog A4 formata mogu

imati i veće formate, ali su oni mnogo skuplji.

Štampači koriste tonere za štampu i neophodno

ih je menjati kada se istroše. Sa računarem se

standardno povezuju preko paralelnog porta ili

USB porta.

Najpoznatiji proizvođači štampača su HP, Epson, Xerox,

Lexmark, Cannon …

SKENER

Skener je uređaj koji omogućava “skeniranje” slike ili

teksta i njihovo učitavanje u računar.

Svi savremeni skeneri rade učitavanje slike u kolortehnologiji i bitna je rezolucija koju mogu da postignu(od 600 do 2400 Dpi), brzina keniranja i memorijakoju imaju u sebi.

Skeneri mogu kao i štampači biti i većih veličina odA4 formata.

Sa računarom su najčešće povezani preko USB porta.

Najpoznatije svetske kompanije koje proizvodeskenere su HP, Mustek, Epson, Genius …

A šta je ovo?

IZVORI BESPREKIDNOG NAPAJANJA

(UPS)

U današnje vreme posebno u našoj zemlji su zbog

nestabilnog napajanja popularni UPS uređaji.

Oni omogućavaju da se u slučaju lošeg napajanja i

nestanka struje još neko vreme radina računaru i

bezbedno sačuva ono što smo radili i ugasi

računar.

Kod nestabilnog rada električne mreže rade kao

stabilizatori i sprečavaju mogućnost da neka

računarska komponenta otkaže zbog lošeg

napajanja.

Standardno se vezuju za servere i centralnu

mrežnu opremu, kao i na računare na kojima se

obavlja izuzetno važan posao.

PITANJA

Koja od ovih poznatih ličnosti je bila živa kada je

napravljen prvi računar?

Car Lazar

Aristotel

Hitler

Koja muzika je bila jako popularna kada je

napravljen prvi PC?

Klasika

Disko

Hip Hop

Čime se bave informatičari?

Špijuniranjem

Informacionim sistemima

Pišu pesme

Koja su dva osnovna pojma u informatici?

1.____________________________

2.____________________________

Šta je hardware?

A Šta je software?

Da li je hardware?

kućište

monitor

windows 7

matična ploča

minecraft

procesor

Spoji kabl sa uređajem.

Koji uređaj često povezujemo na računar sa ovim

kablom?

Koji uređaj često povezujemo na računar sa ovim

kablom?

Poređaj po veličini

Hard Disk

DvD

BlueRay

Disketa

CD

Odredi koja komponenta gde ide na matičnoj

ploči.

Documents

SYSTEM PRO - alas.matf.bg.ac.rsalas.math.rs/~mi13283/pc_1.pdfUbrzo su počelesu i druge kompanije da prave računarekompatibilne IBM-ovim koristećigotovo istu tehnologiju; ovi računarinazvani