SADR AJ
1.
UVOD...............................................................................................................
1 2.
TAPIJA..............................................................................................................
2 3. IZDAVANJE
TAPIJA......................................................................................
2 4. PRENOS
TAPIJE..............................................................................................
3 5. OPIS
TAPIJE.....................................................................................................
4 6. GUBITAK
TAPIJE............................................................................................
4 7. KNJIGA
TAPIJA................................................................................................4
8. INTABULACIONE
KNJIGE............................................................................4
9. OSTVARIVANJE PRAVA IZ
TAPIJA............................................................5
10. ZAKLJU
AK....................................................................................................6
11.
LITERATURA...................................................................................................7
Tapija
Seminarski Rad
UVODTapijske knjige formirane su u pojedinim op tinama u
centralnoj Srbiji, u kojima ne postoji svojinska evidencija,
odnosno gde nije formirana zemlji na knjiga.Na ovim podru jima gde
ne postoji svojinska evidencija o nepokretnostima, a formirana je
knjiga tapija, pravovlasni tva sti e se upisom u tapijske knjige i
izdavanjem tapije. Tapija jeste javna isprava koju na zahtev
stranke izdaje nadle na op tina, a potvr uje op tinski sud koji
vodi knjigu tapija.
-1-
Tapija TAPIJA
Seminarski Rad
T pij je j vn ispr v koj stv r pretpost vku d je lice ozn eno u
njoj sopstvenik nepokretnosti. Pre ustroj v nj k t str
nepokretnosti, on predst vlj z menu z upis pr v svojine u zemlji
neknjige n podru ju gde one ne postoje. Me utim, upis u zemlji ne
knjige (po proteku odre enih rokov ) stv r neoborivu pretpost vku d
upis nolice im pr v svojine ili neko zemlji no knji no pr vo. S
druge str ne posedov nje t pije ne stv r pretpost vku psolutne t
nosti. Jedno lice mo e im ti t piju u ruk m , ip k ne biti vl snik
nepokretnosti ozn ene u t piji (npr. ko je do t pije do o n nes
vest n n in), k o to je mogu e d drugo lice im pr vo svojine, d nem
t piju. Uop te, sukobi izme u stv rnog st nj i form lnog pr v mnogo
su e i ut pijskom nego u zemlji no knji nom sistemu.
1.1 Izd v nje t pijT pij se izd je n molbu z interesov nog lic .
Uz molbu se pril e dok z o vl sni tvu i kopij k t st rskog pl n
.Postup k izd v nj t pije obuhv t dve f ze: 1. S st vlj nje t pije
T piju s st vlj org n skup tine op tine n dle n z imovinsko-pr vne
poslove. On ispituje d li su u molbi n vedeni potrebni pod cii d li
su pru eni dok zi. Ako u molbi im nedost t k , org n upu uje molioc
d je upotpuni. Ako u molbi nem nedost t k , org n je du n d u roku
od est d n z k e ro i te z utvr iv nje gr nic nepokretnosti,n koje
se poziv ju i susedi lic koje tr i izd v nje t pije. Ako nem
prigovor , ili su prigovori neopr vd ni, s st vlj se t pij . Na ro
i te se poziv ju i susedi lic koje tr i izd v nje t pije. Ako n ro
i tu do e do spor o prostir nju i gr nic m im nj z koje se tr i izd
v nje t pije, organ e opr vd ne prigovore uneti u z pisnik i z
jedno s svim spisim dost viti sudu d se pred njim spor r spr vi.
Ako nem prigovor , ili ko su prigovori neopr vd ni, s st vlj se t
pij . Ako je, podneto vi e molbi z izd v nje t pije, organ s st vlj
t piju onom licu z koje oceni da im n jj i osnov. Ost li mogu st
vlj ti prigovore n ro i tu z utvr iv nje granica i pokrenuti p
rnicu.
2. Over t pije S st vljenu t piju over v op tinski sud koji vodi
knjigu t pij . Sud ispituje molbu i pregled prilo ene spise. Ako su
susediim li prigovor n gr nice zemlji t ozn enog u t piji,
prigovorisu opr vd ni, sud e ih uputiti d pokrenu spor. N suprot
tome, koprigovor nem ili su isti neopr vd ni, sud over v t piju
koju jes st vio org n upr ve i upisuje je u knjigu t pij , ime lic
kome jeizd t t pij upisuje u zbu ni imenik. Overenu t piju sud dost
vlj org nu koji ju je s st vio, ov j org n je pred je licu koje je
nosil c pr v n nepokretnosti.
-2-
Tapija 1.1.1 Prenos tapije
Seminarski Rad
Prenos pr v n nepokretnostim u t pijskom sistemu vr i se
prenosom t pije. Prenosil c i pred v l c d ju izj ve u sudu d se pr
vosvojine n nepokretnosti prenosi s prenosioc n prib vioc . U izj
vio prenosu n vodi se i pr vni osnov. Z tim se u s moj t piji
upisuje d je izvr en prenos i n kr ju se vr i pred j t pije prib
viocu. Prenos t pije se vr i u sudu u kome je t pij uveden u knjigu
t pij . Novi vl snik se uvodi u zbu ni regist r vl snik . U t
pijskom sistemu prenos t pije predst vlj n in prib vlj nj (modus
acgulrendi) z stic nje pr v svojine n osnovu ugovor , jer ugonor s
m z sebe nije dovoljan z prenos pr v svojine sa prenosioca na
pribavioca. 1 Prem pr vnim pravilima predratnog prava na podru ju
tapijskog sistem , prenos pr v svojine n nepokretnosti, n osnovu
ugovor , mog o se izvr iti s mo prenosom t pije. U ovom slu ju
odstup lo se od n el f kult tivnosti i z htev lo postojanjem t
pije. I on j ko in e nije im o t piju (po n elu f kult tivnosti
nije ni mor o d je im ), bio je du n d je izv di k d je hteo d prod
nepokretnost. Prenos t pije s stoji se u ovome: 1. prenosil c i
prib vil c d ju izj ve u sudu d se pr vo svojine n nepokretnosti
prenosi sa prenosioc na prib vioc , 2. z tim se u s moj t piji
upisuje d je izvr en prenos i 3. n kr ju se vr i pred j tapije (u
kojoj ju upis n prenos pr v svojine) pribaviocu. U izjavi treb d
bude s dr n i pr vni osnov prenos , a prenosio ev t pij treb d je
punov n . Iszo t ko, potrebno je d se t pij prenese u sudu koji
vodi knjigu t pij . Prem pr vnim pr vilim predr tnog pr v nije bio
punov n prenos t pije izvr en pred nen dle nim sudom.
1.1.2
Upis tapije
Int bul cij je upis kojim se kon no sti e z lo no pr vo n
nepokretnosti (i drug pr v n ivoj nepokretnosti). Prenosilac treb d
podnese punov nu ispr vu koj slu i k o osnov z int bul ciju. To mo
e biti: 1. pismen ispr v o ovom ugovoru 2. testament i1
Prof dr Stankovi O., Prof dr Orli M., Stvarno pravo, Nomos DOO,
Beograd, 2002.
-3-
Tapija 3. sudska isprava (izvr na sudska isprava i sudsko
poravnanje).
Seminarski Rad
Isprava o ugovoru treb d s dr i potpis du nik i njegovu izri nu
izj vu d prist je n intabulaciju (clausula intabulandi). Pribele k
je upis uslovnog prib vlj nj hipoteke (ili drugog pr v ). On se
upisuje ko ispr v nem sve potrebne elemente. Pribele ka je, dakle,
sli na predblel bi u sistemu zemlji nih knjiga. Ona se mora
opravdati u roku od petnaest dana.
1.1.3
Gubitak tapije
Ako se origin ln t pij izgubi, sud e, po n pl ti t kse, izd
timoliocu, odn. vl sniku nepokretnosti overeni prepis onog primerk
koji se n l zi u rhivi sud . Ako u sudu nem primer k odnosne t
pije, u knjizi t pij je ve uveden s dr in t pije, sud e iz knjige t
pij izd ti potvrdu koj potpuno z menjuje t piju.
1.2 Knjiga tapijaU knjigu t pij upisuju se izd te t pije i
njihov s dr in . On se vodi kod sud koji over v t pije, z tim ih
upisuje u ovu knjigu. To jeop tinski sud n ijem se podru ju
nepokretnost n l zi.Knjig t pij je j vn knjig , p sv ko z interesov
no lice mo e d je r zgled i dobije izvod iz nje. U slu ju nesl g nj
pod t k u t pijii knjizi t pij , prednost im t pij . Knjig t pij
mor biti pro iven jemstvenikom i overen sudskim pe tom. Uz nju se
vodi zbu ni imenik(regist r vl snik ) i zbirk ispr v .
1.3 Intabulacione knjigeInt bul cione knjige su j vne knjige u
koje se u t pijskom sistemu upisuju hipoteke i drug pr v n tu oj
nepokretnosti (npr. pr voplodou iv nj , pr vo z kup itd). U Srbiji
su uvedene 1854. godine. Oveknjige vode sudovi, evidencij obuhv t :
delovodni protokol i int bul cionu knjigu. Upis se n jpre vr i u
delovodnom protokolu, tek potom unosi uint bul cionu knjigu. K o i
knjig t pij , int bul cione knjige su j vnei sv ko mo e tr iti d se
upozn s njihovom s dr inom i d dobijepismeni izvor iz knjige.Int
bul cij je upis kojim se kon no sti e hipotek ili drugopr vo n tu
oj nepokretnosti. Z ov k v upis poveril c treb d podneseodgov r ju
u punov nu ispr vu, ukoliko se r di o ugovoru ispr v treb d s dr i
izri itu izj vu du nik d prist je n int bul ciju. Umesto int bul
cionih knjig n podru ju Crne Gore poku lose s uvo enjem z st vnih
knjig . One su im le z cilj upis hipotek (t.j.z st v , po
terminologiji Op teg imovinskog z konik z Crnu Goru).Z st vne
knjige nik d nisu dobile iru upotrebu.
1.4 Ostvarivanja prava iz tapijeSvako ko nalazi da su mu
izdavanjem tapije povre ena prava, mo e za vreme desetodnevnog
roka, ra unaju i od dana kad je objavljen oglas po * 11, podneti
sudu svoje -4-
Tapija Seminarski Rad prigovore. To treba u oglasu naro ito
navesti.Prigovori se mogu podneti pismeno ili na zapisnik, a treba
im prilo iti dokaze za njihovo opravdanje. Po isteku gornjeg roka,
ako ne budu podneti prigovori, i ako sud na e da su ispunjeni svi
zakonski uslovi, prvostepeni (okru ni) sud e potvrditi tapiju i
vratiti je slu benim aktom op tinskom sudu radi predaje moliocu. 2U
svojoj potvrdi prvostepeni (okru ni) sud e navesti da je tapija
zavedena kod tog suda u Knjizi tapija, i pod kojim brojem, a u
Knjigu tapija upisa e dan i broj sudskog re enja kojim je tapija
potvr ena. Ako u odre enom roku budu podneti osnovani prigovori,
sud e uputiti molioca na parnicu, a zadr a e re enje o potvrdi
tapije do pravnosna nog re enja spora o sopstvenosti. Ako sud na e
da su prigovori o igledno neosnovani i da su podneti samo radi
odugovla enja, on ih ne e uzimati u obzir, ve e potvrditi tapiju.3
Kad je tapija napisana, op tinski sud e javnim proglasom, koji e se
prilepiti na dom suda i istoga dana oglasiti po mesnom obi aju,
objaviti da se tapija izla e u op tini svakome na uvi aj i pozvati
sva lica, koja misle da su izdavanjem tapije povre ena u svojim
pravima, da u roku od deset dana, ra unaju i od dana objave, saop
te sudu svoje prigovore. U tapiji imenovanim susedima oglas e se i
posebice dostaviti. Ako u odre enom roku ne bude podnet nikakav
prigovor, op tinski sud e potvrditi tapiju. U potvrdi op tinski sud
mora: 1. navesti da je doti no nepokretno dobro prava i isklju iva
svojina u njoj navedenog lica odnosno porodi ne (ku ne) zadruge ili
smesni ara; u poslednjem slu aju mora se ozna iti i udeo svakog
smesni ara; 2. ozna iti pravni odnos, po kom je sopstvenost ste
ena; 3. navesti da je tapija bila izlo ena na uvi aj odre eno vreme
od deset dana, od kog do kog dana, koga je dana bilo izdavanje
tapije ogla eno i da niko u ozna enom roku nije ulo io prigovore;
4. potvrditi da nepokretno dobro ne stoji ni s kim u sporu i da na
njega ne pola u nikakvo pravo ni op tina ni dr ava, 5. potvrditi da
na njemu nema ni ije zakonske stvarne slu benosti niti udovi kog u
ivanja, ni devoja kog izdr avanja i udomljenja ili ako ima,
utvrditi da postoji i u koliko postoji.
ZAKON O IZDAVANjU TAPIJA NA PODRU JU APELACIONIH SUDOVA U
BEOGRADU I SKOPLjU I VELIKOG SUDA U PODGORICI 3 ZAKON O IZDAVANjU
TAPIJA NA PODRU JU APELACIONIH SUDOVA U BEOGRADU I SKOPLjU I
VELIKOG SUDA U PODGORICI
2
-5-
Tapija
Seminarski Rad
ZAKLJU AKTapijski sistem je nastao u onom trenutku kada je zbog
urednosti vo enja knjiga ko je vlasnik koje nepokretnosti, a zbog
va nosti sveukupnog prometa i pravne sigurnosti. Iako je to vreme u
stvari bilo pre nekoliko vekova i tada je u svesti ljudi bila
poznata i jasna ideja da je potrebno da postoji jedan ure eni odnos
koji e svima garantovati njihovo pravo svojine. Kod nas je tapija,
naro ito u sredi njoj Srbiji veoma ra irena, ali kako su se za sve
ove vekove ubrzali svi dru tveni i pravni odnosi, sve njene
karakteristike postale su zastarele. S toga se uvo enjem sistema
Jednistvenog katastra i Zemlji nih knjiga nastojalo usavr iti ovaj
dosta komplikovan i glomazan sistem.
-6-
Tapija
Seminarski Rad
LITERATURA1. Prof dr Stankovi O., Prof dr Orli M., Stvarno
pravo, Nomos DOO, Beograd, 2002. 2. J. Begovi , D. Smiljkovi : K t
st r zemlji t i podzemnih vodov , N u n knjig , Beogr d, 1990.
-7-
