SADRAJI deo ............................................................................................................................................................................... 7 Teorijsko - metodoloki aspekti prouavanja tehnolokog razvoja ......................................................................... 9 Pojam i osobenosti tehnolokog razvoja ............................................................................................................... 12 Osnovni pravci delovanja tehnolokog razvoja ..................................................................................................... 23 Fundamentalna razvojna istraivanja .................................................................................................................... 31 Povezanost nauke i tehnike ............................................................................................................................. 35 Elementi tehnolokog razvoja .......................................................................................................................... 37 Koncentracija i centralizacija proizvodnje ........................................................................................................ 41 Tehno-fizioloka evolucija ................................................................................................................................ 43 Stepen razvoja nauno-tehnoloke politike ..................................................................................................... 46 Savremena meunarodna tehnoloka saradnja .............................................................................................. 47 Izgradnja savremenog tehnolokog brenda .................................................................................................... 48 (storija Korporacije Intel ............................................................................................................................. 50 Evolucija strategije brendiranja .................................................................................................................. 51 Pokazatelji uspeha ..................................................................................................................................... 56 Rezime ....................................................................................................................................................... 65 Primer upravljanja brendom sa visokim rastom..................................................................................................... 66 Rezime ....................................................................................................................................................... 80 Ponovno brendiranje konsalting brenda, studija sluaja ....................................................................................... 81 AKSENER ................................... , ................................................................................................................. 81 Istorijat kompanije ...................................................................................................................................... 82 Uloga marketinga ....................................................................................................................................... 83 Ponovno brendiranje ...................................................................................................................................86 Repozicioniranje Andersen konsaltinga ......................................................................................................87 Razvoj nove pozicije................................................................................................................................... 88 Proces ponovnog brendiranja i repozicioniranja ........................................................................................ 88 Prva javna prodaja akcija i finansijski rezultati............................................................................................89 Rezime ....................................................................................................................................................... 93 IIdeo ............................................................................................................................................................................. 95 METODOLOGIJA MERENJA STEPENA l DINAMIKE TEHNOLOKOG RAZVOJA ........................................... 97 Determinisanje osnovne koncepcije tehnolokog razvoja: .................................................................................... 97 Merenje tehnolokog razvoja sa stanovita produktivnosti rada ..................................................................... 99 Opredmeeni i neopredmeeni tehnoloki progres ......................................................................................... 99 Pokazatelji stope i brzine difuzija savremenih tehnologija .................................................................................. 105 Obim i struktura investicija u osnovna sredstva .................................................................................................. 109 Nivo kvalifikacija i kvalifikaciona struktura zaposlenih ......................................................................................... 110 Promene u strukturi industrijske proizvodnje ....................................................................................................... 111

Kvantitativne metode merenja tehnolokog razvoja ............................................................................................ 112 Mogunosti i metode predvianja tehnolokog razvoja ....................................................................................... 116

3

Delfi metod predvianja .......................................................................................................................121 PATTERN metoda ...............................................................................................................................122 Morfoloka istraivanja - brainstorming i scenario metod .................................................................. 122 Brainstormig metoda ........................................................................................................................... 123 Scenario metoda ................................................................................................................................. 123 Metode i tehnike kreativnog razmiljanja ............................................................................................ 123 Metode ranga ocene i selekcije tehnologije ........................................................................................ 124 Metod AHP .......................................................................................................................................... 124 NEVVTECH . Choice ............................................................................................................... 126 Prognoziranje tehnologije ................................................................................................................... 127 Tehnika prognoziranja tehnologije ..................................................................................................... 127 Ogranienost prognoziranja tehnologije ............................................................................................. 128 III deo ......................................................................................................................................................................... 131 ANALIZA TEHNOLOKOG RAZVOJA I TRANSFER TEHNOLOGIJA .................................................. 133 Nauka u funkciji tehnolokog razvoja ........................................................................................... 138 Klasifikacija tehnologija ............................................................................................................142 Klasine tehnologije. .................................................................................................... 144 Visoke tehnologije ..................................................................................................................145 Informatizovane klasine tehnologije ...........................................................................................147 Monitoring okruenja i reagovanja na promenu eksterne sredine ........................................................148 Tehnoloka piramida ...............................................................................................................150 Kupovina licenci industrijske svojine i know-how-a ......................................................................... 152 Novi mehanizmi transfera i supstitucija tehnologija ......................................................................... 156 IV deo ......................................................................................................................................................................... 165 SAVREMENE STRATEGIJE TEHNOLOKOG MENADMENTA .............................................................. : .....167 Ofanzivna inovativna strategija tehnolokog razvoja ......................................................................... 172 Defanzivna inovativna strategija ........................................................................................................ 174 Imitativne strategije tehnolokog razvoja ............................................................................................175 Satelitske strategije tehnolokog razvoja............................................................................................176 Tradicionalna strategija tehnolokog razvoja .....................................................................................177 Oportuna strategija tehnolokog razvoja ............................................................................................177 Proces stratekog planiranja i tehnoloki menadment .................................................................... 180 Nove metode izbora tehnolokih strategija ................................................................................... 184 Instrumenti za izbor tehnoloke strategije i tehnoloka klasterizacija ................................................... 186 Tehnoloki klaster ............................................................................................................................................... 792

ivotni ciklus proizvoda i tehnologije ........................................................................................... 199 Primer ivotnog ciklusa proizvoda ............................................................................................. 204 Faza uvoenja novog proizvoda na trite ................................................................................... 209 Strategije marketinga u ivotnom ciklusu proizvoda ....................................................................... 217 Vdeo .......................................................................................................................................................................... 221 Savremene inovacije tehnolokog razvoja ................................................................................... 223 Uloga i znaaj inovacija kao akceleratora tehnolokog razvoja ......................................................................... 225 Klasterizacija inovacija ........................................................................................................................................ 236 Menadment inovacija ..........................................................................................................................................238 Portfolio menadment............................................................................................................. 245 Tehno park i tehnopolisi XXI veka ............................................................................................. 250 Primer strategija inovacionog biznisa .......................................................................................... 261 Multimedijalne tehnologije i satelitske veze .................................................................................. 263 Uenje na daljinu ............................................................................................................................... 264 Satelitski sistemi................................................................................................................................. 268 GPS sistem ........................................................................................................................................ 270 Robotika, automatizacija i fleksibilnost ........................................................................................ 273 Robotika ............................................................................................................................................. 273 Automatika.......................................................................................................................................... 275 Fleksibilnost proizvodnih sistema ...................................................................................................... 276 Literatura .................................................................................................................................................................. 280

5

I

deo

7

Teorijsko - metodoloki aspekti prouavanja tehnolokog razvojaTehnoloki razvoj predstavlja jedan od glavnih pokretaa globalizacije. Nije teko uoiti da se svet kree ka konkurenciji u globalnim tehnologijama. Nove tehnologije u velikom broju, uglavnom visoko razvijenih zemalja, bivaju veoma brzo primenljive. Permanentan i nezaustavljiv rast meunarodne trgovine, rast direktnih investicija, smanjenje administrativnih i politikih barijera za kretanje roba i usluga, otvara prostor za "globalnu konkurenciju koju moemo definisati kao stepen u kome jedna nacija moe, u uslovima slobodnog i fer trita, da proizvodi robe i usluge koje prolaze test meunarodnog trita, a istovremeno da se odrava ili poveava realni dohodak njenih graana." 1 Kada se radi o globalnoj privredi, biti konkurentan na globalnom tritu moe se ostvariti jedino izuzetno uspenim poslovnim aktivnostima primenom aktuelnih tehnolokih nivoa. Produktivnost i stooa rasta produktivnosti su efektivno merilo tehnolokog razvijanja na globalnom nivou, pa shodno tome vlade veine drava stimuliu na mnogobrojne naine, privredne grane koje imaju relevantne pretpostavke da mogu ostvarivati visoku produktivnost i konkurentnu prednost na globalnom tritu. Tehnoloki razvoj predstavlja jedan od najvanijih faktora savremenog drutva. Da bi se ostvarili razvojni ciljevi savremenog drutva neophodan je odgovarajui nivo razvijenosti istraivako -razvojne osnove. Mnogobrojna istraivanja nedvosmisleno ukazuju da je tehnoloki razvoj jedan od najvanijih faktora savremenog razvoja. Nove tehnologije iniciraju promene u svim drutvenim sferama, preuzimajui kontrolu nad tehnolokim rastom, pokuavajui da ogranie ili bar ublae negativne efekte ekspanzije tehnolokog rasta, po prirodnu okolinu i njene resurse. U konkretnom sluaju, u uslovima delovanja tree tehnoloke revolucije, sa svim problem ima i posledicama koje ona sobom nosi, namee se pitanje kako se oni mogu savladati postojeim teorijama i oblicima organizacije privrede i drutva u svetu i da li problemi razvoja drutva koji su posledica delovanja tree tehnoloke revolucije, zahtevaju radikalnu reviziju teorije i politike, preispitivanje postojeih ili iznalaenje novih razvojnih strategija privrede, a samim tim i drutva. Za vreme svetske ekonomske krize sedamdesetih godina, bilo je zastupljeno tumaenje da se ona moe razreiti novim razvojnim stratekim politikama na bazi postojeih specifinosti pojedinih zemalja, na osnovu nivoa njihove razvijenosti i osobenosti politikog sistema. Na bazi mnogobrojnih istraivanja i sagledavanja svih aspekata ekonomske krize, .dolo se do saznanja da trea tehnoloka revolucija ukazuje na neophodnost za novom ekonomskom teorijom, a samim tim i odgovarajuom politikom privrednog razvoja u celini. Takvo shvatanje se podjednako odnosilo na zemlje kapitalizma, socijalizama, kao i na nedovoljno razvijene zemlje, bez obzira na njihov drutveni sistem, jer se sve zemlje suoavaju sa dubokim promenama izazvanim treom tehnolokom revolucijom, koju doekuju sa razliitim drutvenim i materijalnim performansama. "Sve to stvara jedan izuzetno sloen ukupni svetski ambijent, u kome svaka zemlja, ponaosob, treba da formira svoju razvojnu strategiju, a saznanja su ve dovoljno velika i dovoljno je jasno koliko su i kako prenosiva iz jednog tipa zemlje u drugi".2 Trea nauno-tehnoloka revolucija, dakle, predstavlja novu1 2

Milisavljevi, M.: Proces globalizacije svetske privrede, Ekonomski fakultet. Beograd, 2007 Stojanovi, R., Teorija privrednog razvoja u treoj tehnolokoj revoluciji, Savremena administracija. Beograd, 1987, str 3

eru, eru u kojoj se nivo obrazovanja i ukljuivanja nauke ugrauje u fundamente preduzea i drutva, opirui se da iskljuivo zavisi od tehnoloke modernizacije. U uslovima sadanjeg dinaminog nauno -tehnolokog progresa, posebno se postavljaju visoki zahtevi prema kvalitetu ljudskog, humanog resursa, kao glavnog izvora bogatstva jednog drutva. Razvoj savremene svetske privrede namee kao nuan uslov prisustvo i aktivnost sve veeg broja visokoobrazovanih zaposlenih radnika u svim granama delatnosti. Samim tim, menadment funkcije ispoljavaju se kao promene u pravcu veeg uea aktivnosti kreativnog i inovativnog karaktera. Operativnost je zamenjena kreativnou, pomereno je teite ka kreativnosti i inovativnosti, zahteva se konstantno uveavanje fonda znanja kao egzistencijalna potreba za uspeno obavljanje delatnosti menadmenta, kako bi se privremeno osposobio da upravlja sopstvenom budunou. U istraivakom pogledu saznanja, "individue podleu zakonu rastue specijalizacije, a to znai da se oteava i njihovo saimanje. Neumitni napredak nauke i sticanje rastueg saznanja u sve uim oblastima, doprineo je efikasnijoj brizi za delove, ali uz zanemarivanje i ak, odbacivanje brige o celini. Pokuaj zamene mudrosti za egzaktnost, svoenje nauke na tehniku, doprinosi limitiranosti modernog doba. Obrazovan ovek u savremenom drutvu svestan je injenice da to vie ui o svetu, to njegovo saznanje o problemima koji su nereeni, njegovo sokratovsko znanje o neznanju, postaje sve detaljnije i preciznije."3 Dejstvo tehnolokog razvoja u razvijenim zemljama motivisano je daljim usavravanjem tehnologije u cilju prisvajanja ekonomskih efekata, kao i otklanjanjem protivurenosti nastalih u odreenim drutvenim uslovima. Zemlje u razvoju nastoje da spoznaju dejstva savremenog tehnolokog razvoja, kako bi se to ravnopravnije ukljuile u meunarodnu podelu rada. Doprinos tehnolokog razvoja stopi privrednog rasta je znatno vei od kumulativnog doprino sa svih ostalih faktora proizvodnje, jer se poveanje produktivnosti rada zasniva u najveoj meri na tehnici, tehnologiji i obrazovanju, pa se samim tim prirast proizvodnje pripisuje rezultatu ulaganja u nauna istraivanja. Robert Solovv 4 je na osnovu istraivanja kretanja produktivnosti rada u nepoljoprivrednom sektoru SAD, u periodu od 1909. do 1949. godine, naveo da je tehniki progres doprineo poveanju produktivnosti rada za oko 88%. W. Hogan je, ispravljajui Solow-a, tvrdio da je taj doprinos ak 91%! Prisutan naglaeni znaaj tehnolokog razvoja u savremenim uslovima, zahteva preciznije, odreenje, definisanje pojmova "tehniki progres", "tehnoloki razvoj", "tehnoloke promene" i "nauno -tehnoloke promene", u cilju jasnijeg sagledavanja dejstva i posledica ovog fenomena. U domaoj i stranoj literaturi sreemo veliki broj termina koji su najee u upotrebi, kao to su: "tehniki progres", "tehnoloki progres", "tehniko-tehnoloki progres", "nauni i tehniko-tehnoloki progres", "nauno-tehnoloki razvoj", kao i "tehnoloki razvoj". Izvestan broj autora stavlja znak jednakosti izmeu navedenih termina, smatrajui da su to u sutini identini pojmovi; nasuprot njima, pojedini autori nastoje povui otru granicu izmeu njih.5 Prisutno razliito tumaenja tehnikog od tehnolokog progresa prouzrokovano je razliitim definisanjem pojmova "tehnika" i6 3 4 5

"tehnologija". Pod "tehnikom" se u prvom redu podrazumeva skup sredstava za rad u najirem smislu rei, pa shodno Takvom shvatanju pod "tehnikim progresom" treba podrazumevati pronalaenje novih i usavravanje postojeih sredstava za rad. Pojam tehnologija ima korene, kao i brojni drugi pojmovi, u grkom jeziku; mogao bi se definisati kao skup ""teorijskih i praktinih znanja koja ljudi koriste, uz primenu snage i vetine da od razliitih sirovina razviju poluproizvode i preraevine, kao i gotove proizvode i usluge. "Tehnoloki progres" predstavlja sastavni deo proizvodnog procesa u kome se odreenim mehaniko-tehnikim postupcima i hemijsko - tehnolokim procesima sirovine pretvaraju u gotov proizvod.6 U inenjerskim disciplinama, pojam tehnologije se dovodi u tesnu vezu sa sredstvima (mainama, opremom, alatima), koja koristimo u procesima. Tehnologija se u naoj praksi iskazuje razliitim i brojnim metodima, procesima, tehnikama, pod ijim uticajem dolazi do transformacije i/ili premetanja (pozicioniranja) sirovih materijala sa ciljem da se input-u doda vrednost i stvori output koji zadovoljava ili slui nekoj od potreba ljudi. U obimnoj strunoj literaturi, prisutno je vie slinih shvatanja i definicija pojmova "tehnika" i "tehnologija", odnosno "tehnikog progresa" i "tehnolokog progresa". Galbrait,7 pod tehnologijom tretira "sistematsku primenu organizovanog znanja za praktine aktivnosti", Baranson pod pojmom tehnologija smatra "proizvodnu tehniku, menadment sistem i organizaciju procesa proizvodnje". U delu "Novo industrijsko drutvo", Galbrajt iznosi svoja razmiljanja o velikim preduzeima uz konstataciju da je prevlast velikih preduzea posledica komplikovane prirode modeme tehnologije.8 "Tehnologija obuhvata skup onih znanja i vetina koji se odnose na: fizike, hemijske i druge procese prerade ili obrade sirovina i poluproizvoda, na osnovu kojih se data tehnologija primenjuje u proizvodnji. Odreena tehnologija pretpostavlja i raspolaganje odgovarajuom, prema prirodi datog procesa specijalizovanom opremom, energetskim izvorima i materijalima. Obrnuto, odreena oprema i drugi pratei -uslovi nalau primenu odgovarajue tehnologije".9 Iz mnogobrojnih definicija koje su u upotrebi, uoava se razliitost shvatanja pojma "tehnologija". Ua shvatanja pojma tehnologije daju prednost njenim tehnikim aspektima, dok ira shvatanja stavljaju znak jednakosti izmeu tehnologije i ukupnih tehnolokih saznanja. Obzirom na slobodu i pravo sopstvenog pristupa istraivaa, ne moe se rei da su razliiti pristupi u definisanju pojma tehnologije rezultat nedovoljnog istraivanja, ve da razliiti pristupi potvruju dinamiku kategoriju tehnologije savremenog, globalno usmerenog razvoja drutva u celini. Preovladavaju, meutim, shvatanja da pojam tehnologija obuhvata postupak proizvodnje, upravljanja proizvodnjom i unapreenje postojeeg nivoa proizvodnje, pa ak i metode komercijalizacije proizvoda, te proces obrazovanja, pa i struno osposobljavanje zaposlenih. Miljenje veine istraivaa je da tehnika i tehnologija nisu iste kategorije; da se razlikuju ali su funkcionalno meusobno povezane i uslovljene. Promene u oblasti tehnike izazivaju odreene promene u oblasti tehnologije i obratno. Zato se moe red da je napredak u oblasti tehnike u bliskoj vezi sa napretkom u oblasti tehnologije, tako da tehniki progres u irem smis lu, kada podrazumeva i tehnoloki napredak, moe da se izjednai sa tehniko tehnolokim progresom.Mandal, . i Cari, M.: Strategija razvoja u uslovima tree tehnoloke revolucije. Privredna akademija. Novi Sad, 2006, str. 21 7 Gatoraith, J. K.: Nova ktdustnjska drava, prevod. Stvarnost, Zagreb. 1970. s Pifs, D. V.: Modema ekonomija. Deveta, Beograd, 2005. str. 132. 9 Uroevi. S-, . O., Tehnologija (drugo izdanje). Ekonomski fakultet, Beograd, 1977.

Boidar Mihajlovi,:"Znanje je mo", asopis E-magazin, br.50, 2007. Beograd. Solovv, R.: Technical Change and the Aggregate Production Function", Quarteriy. Journal of Economics, Vol. LXX, No. 1. 1956. pp. 65. Vrcelj, D.: "Dugoroni tehniki i tehnoloki razvoj Jugoslavije sa interpretacijom ekonomskih efekata", Institut za ekonomiku industrije, Beograd, 1972.

Uf

fP ft

9

11

10

Pojam i osobenosti tehnolokog razvojaEvolucija u shvatanju pojma tehnologije je ranije iskljuivo posmatrana kroz procese u materijalnoj proizvodnji. Pojam tehnologije danas ima daleko iri smisao zahvaljujui njenom prisustvu i delovanju u svim oblicima aktivnosti oveka, pa samim tim i drutva u celini, kako u materijalnoj tako i u oblasti izvan materijalne proizvodnje. Sama re tehnologija potie od dve rei: "tehne" oznaava vetinu, umee ili znanje da se neto uradi ili obavi odreeni posao i "logos' - nauka. Poto tehnologija obuhvata nauku, vetinu i umee oveka da bi zadovoljio svoje potrebe, izvornost pojma same rei tehnologija se ne dovodi u pitanje. Tehnologija obuhvata ovekovu vetinu, znanje i sposobnost da izrauje u cilju zadovoljavanja kako materijalnih tako i nematerijalnih potreba. Materijalne potrebe su definisane kao prirodne-fizioloke potrebe za zdravljem, kretanjem, iskazivanjem, zatitom od delovanja prirodnih nepogoda, za razliku od nematerijalnih koje obuhvataju potrebe za kreativnou, identitetom, autonomijom, zajednitvom, participacijom, obrazovanjem, samoispunjenjem, nalaenjem ivotnog smisla i druge potrebe. Shvatanje pojma tehnologije je evoluiralo od ranijeg iskljuivog posmatranja kroz procese u materijalnoj proizvodnji do dananjeg daleko ireg smisla i to pre svega zahvaljujui: 1. prisustvu i delovanju tehnologije u svim oblicnna ovekove aktivnosti kako u materijalnoj proizvodnji tako i van nje, i 2. evidentnim i znaajnim uticajima tehnologije u svim oblastima ovekovog delovanja. Nesporan je znaaj i uloga oveka koji delujui na prirodu i drutvo razvija tehnologiju primerenu svojim potrebama kao i potrebama i ciljevima drutva u celini: Time ovek potvruje svoje primarno mesto i ulogu u upotrebi tehnologije u cilju stalnog tehnolokog napretka drutva. Prikazi 1 (a) i (b) povezanosti tehnologije, prirode, drutva i oveka su dati u prouetku , a razlika je samo u tome ko je nosioc centralne uloge u tom zatvorenom lancu:

11

Ml

Posmatrajui tehnologiju, oveka i drutvo, mi zapravo posmatramo odnos tehnolokog napretka i drutvenog napretka kroz tri sledea ciklusa: A. Ciklus poveanja dohotka, koji dovodi do rasta tehnolokih dostignua kao i usavravanja celokupnog procesa, to rezultuje veu produktivnost, uslovljavajui neminovnost rasta dohotka. 2. Uvean dohodak daje osnov novim tehnolokim inovacijama u obliku novih i poboljanja postojeih proizvoda, uz porast dohotka. 3. Visoki rast dohotka omoguava rast ivotnog standarda, a samim tim i doprinosi veoj tednji po stanovniku, koja je indikator veeg investicionog potencijala drutva. Kroz istorijski razvoj tehnologije sagledava se odnos tehnologije i prirode koji zapoinje ovekovom borbom za opstanak u prirodnoj sredini. Prva i veoma znaajna funkcija odnosa tehnologije i prirode je nastojanje oveka da prirodu maksimalno prilagodi svojim potrebama, to za uzvrat ima odgovarajue uticanje na prirodnu sredinu. Evidentni negativni efekti ovekovog prilagoavanja prirode svojim potreb ama, zahtevaju ozbiljan i odgovoran prilaz reavanju nastalih posledica i neminovnost znatno veeg poklanjanja panje eksploataciji prirodnih resursa, pronalaenjem novih i alternativnih resursa, ekolokoj zatiti, permanentnom obnavljanju prirode i zatit u prirode. Postojee razlike u tumaenju pojma tehnologije proizilaze iz prisutnog stepena optosti i apstrakcije, pa shodno tome ovaj pojam se tumai sa aspekta dva fenomena: makro i mikro fenomena. Tehnologije se razlikuju i na osnovu tipa resursa koji se koriste: 1. IT (informacione tehnologije) - resursi su informacije; 2. Tradicionalne proizvodne tehnologije - fiziki resursi i fizika oprema u proizvodnji 3. Savremene proizvodne tehnologije-(hibridne tehnologije) - obrauju fizike resurse pod kontrolom automatizovanih informacionih sistema, obuhvatajui fleksibilne proizvodne sisteme, robote, automatizaciju. Dinamika tehnolokog razvoja, za veinu istaknutih istraivaa, predstavlja odluujui faktor savremenog privrednog i drutvenog razvoja. Imajui pre svega u vidu njegovo polivalentno delovanje kao i neminovne posledice koje prouzrokuje za tehnoloki razvoj, moemo rei da spada u "grupu fenomena koji se u savremenom svetu izuava sa raznih aspekata".10 Uvodni citat Daniell-a Bell-a koji potie iz 1973. godine poklapa se sa savremenim ekonomskim razvojnim opredeljenjem, koje na prvom mestu stavlja kategoriju - znanje. Specifinost nove tehnoloke sfere Bell vidi u sistematskom razvoju istraivanja (research and development) i stvaranju novih, nauno baziranih industrija, kao to su, elektronika, optika, polimeri i si. "Sistematska razvojna istraivanja" Bella poklapaju se sa otvaranjem mnogobrojnih tehnolokih parkova, to nedvosmisleno ukazuje na neophodnost razvoja novih tehnologija u ijem je centru teorijsko znanje; znanje dominira proizvodnim sektorom, obezbeujui samim tim i dalji napredak drutva. " Viziju linearne ekspanzije" progresa oveanstva Kan zasniva na bazi upadljive ekspanzije novih tehnologija koje dobijaju sve iru primenu uoavajui da je u prolosti bilo potrebno mnogo vie vremena za

inplementaciju nove tehnologije, za razliku od sadanjeg, dinamikog razvoja drutva u kome se nove tehnologije direktno ukljuuju u proces proizvodnje, odnosno usluga. Kan koristi pojam sinergije 11("synergism") kojim oznaava simultanost unapreenja i napretka primenom novih tehnologija ne izostavljajui sluajne, neoekivane koristi i inovacije u nekoj drugoj oblasti od one kojoj je tehnoloko reenje bilo namenjeno.12 Intezivan tehnolokog razvoj oveanstva belei se u periodu od 1820 do 1900. godine; to je doba "industrijskog razvoja", doba koga karakteriu znaajna otkria meu kojima vano mesto zauzima m otkrie parne maine. Taj istorijski period razvoja nazvan je industrijska revolucija, koja u dananje vreme prelazi u " informatiku revoluciju; budue "revolucije" verovatno pripadaju bio-tehnologijama i bio-inenjeringu. U okviru industrijske revolucije najee se navode tri kljuna razdoblja: " 1. Razdoblje do kraja 18-og veka predstavlja period energetskog inenjerstva, kada se 4 \ ljudska energija menja radom maina, 2. Period od kraja 19-og veka, je doba mehanizacije kada je korienje elektrine energije m uslovilo mehanizaciju, i jj 3. Razdoblje od 1950-te godine, se navodi kao doba automatizacije, koje je zasnovano na m razvoju informatike i tehnologije mikroipa. Sa gledita tehnolokog razvoja i pramena u oblasti organizacije i upravljanja, navode se takoe tri istorijska perioda: * 1. Doba pred-tejlorizma koje se karakterie uvoenjem novih radnih navika, novih disciplina i novih podsticaja privrednoj aktivnosti, 2. Doba masovne proizvodnje - Frederik V. Tejlor i njegovi sledbenici ( Gantt, Frenk i i Lilian Gilbreth - kola naunog menadmenta13), uspostavljaju novu profesiju - industrijsko inenjerstvo; * naune metode upravljanja namenjenih alokaciji sredstava, za merenje, vrednovanje rada i unapreivanje kontrole i koordinacije proizvodnih procesa, i f 3. Doba fleksibilne proizvodnje - u kome se najvei znaaj u upravljanju daje tehnologijama i || ostvarivanju fleksibilnosti u proizvodnim sistemima. Vea je uloga menadera u tehnolokim inovacijama. Izdvaja se jo jedna podela koja se zasniva na razvoju tehnolokih inovacija i drutvenih promena: _ 1. doba masovne proizvodnje - dvadesetih godina devetnaestog veka- poetak savremene istorije poslovnog ivota kada razvoj tehnolokih inovacije ide uporedo sa drutvenim promenama to uslovljava nastanak poslovne firme. Posebna panja daje se razvijanju masovne proizvodnje koja progresivno smanjuje troak po jedinici proizvoda - "standardni proizvod sa najmanjom cenom - pobeuje". 2. doba masovnog marketinga - tridesetih godina dvadesetog veka- poetak pomeranja teita sa proizvodne na trinu orijentaciju; diferenciranje proizvoda, razvoj konkurencije na tritu a inovacije proizvoda preuzimaju primat nad inovacijama procesa, i 3. period od 1950. godine koji se oznaava kao postindustrijsko doba - informatikog doba, ^ sa pojavom novih tehnologija, konkurenata, proizvoda i integraciju svih delova i funkcija u preduzeu u *i cilju sticanja to bolje pozicioniranosti preduzea na konkurentskom tritu.

Kahn, Herman; vviener, Anthonv, J.: The Year2000, Macmillan, New York, 1968., str. 231 kola naunog determinisanja - najbolje metode za bilo koji posao, motivisanje radnika.12 13 luMandal, 11

kao

i

selekciju,

obuavanje

i

i Cari, M,: Strategija razvoja u uslovima tree tehnoloke revolucije, Privredna akademija, Novi Sad, 2006., str. 17. "zajedniko delovanje, saradnja, pomaganje, neke radnje ili nekog pokreta", Vujaklija. udruivanje vie organa (miia) radi obavljanja

sinergija

12

15

elektronike podstie se ukupan razvoj drutva i eliminiu negativne tMat razvoja namee postcivilizacijskom drutvu neophodnost oja, promenama u sferi znanja i tehnologije i, posredno, pri prelasku u tercijarni sektor.

janzijom tehnologije i elektronike - posebno u oblasti kompjutera i i koji vie nije osnovna determinanta promene strukture i vrednosti voizvodni proces, koji se iri na sve aspekte drutvenog ivota. veliki motor, silni akcelerator, onda znanje moemo shvatiti kao e procesa ubrzanja u drutvu, jer se motor svakim danom sve Brzezinski, sledei ideje Norberta Vinera (Norbert VViener), smatra da su pronalasci kompasa, baruta i tampanja, u petnaestom veku, bili inicijalni faktori budue industrijske revolucije. Koristei analogiju, Bezinski kao savremeni funkcionalni ekvivalent kompasu vidi istraivanje svemira, ekvivalent barutu bi bila nuklearna fisija, a tampanju televizija i druga savremena sredstva masovnih komunikacija. Na osnovu toga Bezinski zakljuuje da se posledice nove, tehnotronske revolucije ogledaju u svim drutvenim oblastima: ekonomiji, politici i kulturi. 13

agreb, 1975., str. 32

14

15

U irem smislu pod tehnologijom se podrazumeva ukupnost naina i metoda dobijanja, obrade ili prorade sirovina, materijala, polufabrikata ili proizvoda u raznim privrednim granama. Tehnologija kao n.iuna disciplina stalno razrauje i usavrava brojne metode i postupke. Tehnolokim procesima nazivaju se postupci dobijanja, obrade, prerade, transporta, skladitenja i uvanja za realizaciju, proizvodnih projekata. Tehnologijom se takoe naziva i detaljan opis proizvodnih procesa, na osnovu obavezujuih meunarodnih standardizacija. Termin tehnologija se uobiajeno vezuje ili za neku privrednu granu ( rudarska tehnologija, graevinska tehnologija, mainska tehnologija) ili za nain dobijanja - obrade odreenih materijala. U razliitim granama industrije, proizvodna tehnologija se stalno obnavlja i menja, to dovodi do ubrzanja tehnikog progresa. Pravci razvoja savremenih tehnologija su: prelazak od diskretnih tehnolokih procesa na neprekidne; uvoenje ekolokih tehnologija radi to potpunijeg korienja sirovina, materijala, energije i goriva, uz svoenje na minimum ili potpunu likvidaciju otpada. Naroit znaaj dobija usavravanje tehnologije rudarstva u cilju poveanja efikasnosti dobijanja ruda, njihovog obogaivanja i prerade, rekultivacije ivotne sredine, obezbeenja kompleksnosti korienja rada u privredi16. Tehnologija kao nauka ima za zadatak utvrivanje i izbor onih hemijskih, fiziko - hemijskih, fizikih, mehanikih i drugih zakonitosti u toku prirodnih procesa, koje se mogu realizovati u cilju to efi kasnijih proizvodnih procesa, sa to manjim utrokom vremena, materijalnih resursa, uz uveanje produktivnosti i efikasnosti. Sve postojee tehnologije imaju zajedniku osobinu koja se ogleda u tome da su te tehnologije stalno u procesu obnavljanja to je rezultat novirtnaunih saznanja. Savremena tehnologija - savremeni tehnoloki sistem - je u sutini skup metoda, tehnikih sredstava i sistema koji uz odgovarajuu organizaciju, imaju za cilj dobijanja proizvoda - robe i usluga (prikaz 2). U zavisnosti od cilja istraivanja drutvenih pojava koje pojedini autori obuhvataju u svojim definicijama tehniko-tehnolokog napretka prisutne su brojne i razliite definicije u literaturi. Za akademika Strumilin -a (Strumillo-Petrashkevich) tehnoloki progres je "... zakonomerni istorijski proces usavravanja orua rada i metoda proizvodnje, iji je rezultat stalno poveavanje nivoa drutvene produktivnosti rada, pod kojom se podrazumeva istovremena tednja ivog i opredmeenog rada". Tvorac optimalne strategije privrednog razvoja, prof. Radmila Stojanovi u irem smislu definie tehniki progres pod kojim "... podrazumevamo ne samo novu mainu, nov pogon, novu sirovinu ili novi tehniki progres, ve i razne metode boljeg korienja dotle poznatih elemenata proizvodnje i poznatih tehnolokih procesa, odnosno strukturne promene u celokupnoj materijalnoj proizvodnji koje omoguuju porast prosene drutvene produktivnosti rada i veu efikasnost korienja svih raspoloivih resursa".17 Prikaz 2. Savremeni tehnoloki sistem

^ /

- *J -

Tehnika sredstva

Meusobno integrisani sistem

DOBIJANJE PROIZVODA (roba i usluga)iTehniki progres moe se definisati "kao ekonomski fenomen koji izraava svaku pramenu u sredstvima za proizvodnju, tehnolokim procesima i organizacionim formama proizvodnje i raspodele, koja dovodi do poveanja proizvodnje, do porasta upotrebe vrednosti proizvoda, do redukcije u trokovima drutvenog rada po jedinici proizvoda, te do napretka u znanju proizvoaa i uvjetima njihova rada". 18 Pod tehnikim progresom N. obelji podrazumeva sledee:"... stalan proces usavravanja sredstava i predmeta rada i izvora energije, uvoenje novih sredstava i predmeta rada i izvora energije,

15 Programska podrka

Jovanovi, P., Petrovi, D., Istraivako-razvojni proces - od ideje do uvoenja novog proizvoda, u Zborniku Unapreenje inovativne aktivnosti u privredi Srbije, Centar za menadment Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1997. 17 Stojanovi, R.: Planiranje u samoupravnom drutvu, Savremena administracija, Beograd, 1976.

Vujkovi, T.: "Kvantitativna analiza tehnikog progresa", Informator, Zagreb, 1972.

uvoenje novih proizvodnih metoda i naina organizacije i upravljanja proizvodnjom, u ijem se rezultatu postie poveanje drutvene produktivnosti rada, "19 Naglaavajui da je za S. Uroevia tehniki progres i ekonomski progres, da to nije jednodimenzionalan proces koji se moe objasniti jednostavnim definicijama, odnosno da je to"... veoma sloen proces koga karakteriu dinamine i sutinske izmene u proizvodnoj bazi, posebno u elementima, funkcijama i strukturi sredstava za rad, kao i u funkcijama oveka u procesu proizvodnje. ".20 Definisanje tehnikog progresa nosi u izvesnoj meri i peat vremena u kome su definicije izreene, ali i pored "peata" - vreme - one zadravaju svoju aktuelnost. Svakako da postoje razlike izmeu tehnikog progresa iz ranih etapa razvoja i savremenog tehnikog progresa ali su prisutne i dodirne take koje se obino odnose na negativne efekte tehnolokog progresa na oveka kao pojedinca. Neposredno povezivanje nauke sa proizvodnjom zahteva formulisanje loginih i metodolokih pretpostavki fundamentalnih, inovativnih istraivanja. Pojam inovacije nema sasvim preciznu definiciju zbog slinosti sa pojmovima, kao to su pronalazak, nauno otkrie i nauno istraivanje. Fundamentalna istraivanja ine teorijski ili eksperimentalni rad; predstavljaju osvajanje novih znanja ili otkrivanje novih polja istraivanja, sa dugoronim ciljevima primene. Primenjena istraivanja ine stvaralaki rad,"koji je iskljuivo zasnovan na rezultatima osnovnih istraivanja, sa ciljem reavanja odreenih praktinih, (tehnoloko-tehnikih) problema. Razvojna istraivanja su usmerena ka cilju osvajanja proizvodnje novih ili poboljanja postojeih materijala, proizvoda i ureaja, odnosno, uvoenja novih ili poboljanja postojeih postupaka, sistema i,usluga. Sutina nauno-istraivakog rada je u stvari projekcija kreativnosti duha oveka kojftaj rad-organizuje i obavlja, to je najkomplikovaniji .modalitet ljudskog rada, dok istraivanje predstavlja sloen intelektualni proces; ija je svrha utvrivanje zakona i zakonitosti koje vladaju u prirodi, ljudskom drutvu i ljudskom miljenju 21. U metodologiji nauno-istraivakog rada postoji nekoliko faza. To su: faza izbora teme istraivanja; - t faza definisanja problema i postavljanje hipoteza; faza prikupljanja znaajnih podataka za istraivanje i obradu; faza analiziranja i iskazivanje prikupljenih podataka istraivanja, i izlaganje dobijenih rezultata istraivanja. Pronalazatvo i nauno-istraivaki rad imaju nesumljivo primaran znaaj za ekonomiju tako je znanje kao plod nauno-istraivakih radova" 90-ih godina uestvovalo u ukupnom dohotku Nemake sa 45%, u Americi sa 60%, a u Japanu sa itavih/.22 Pronalazai i nauni istraivai su prisutni u svim slojevima drutva, u svim profesionalnim grupacijama, u svim religijama i svim nacijama, kao stalni borci jedne posebne revolucije koja se neprekidno odigrava. Rezultati njihovog neprekidnog rada ire se i prenose na sve prostore, na sve drave sveta, bez obzira na sistem i drutveno ureenje. Oni su graani sveta i njihovu "revoluciju" svi prihvataju, jer je ona uvek stvaralaka, sa svim efek tima drutvenog i ekonomskog blagostanja. Njihove ideje i kreacije u pronalazatvu i nauci, ne mogu biti uslovljene i omeene radnim prostorom i radnim vremenom.obeljic, N.: Privreda Jugoslavije - rast, struktura i funkcionisanje, Savremena administracija, Beograd, t9?4-:~ S.: Tehniki progres kao faktor produktivnosti rada. Rad, Beograd, 1976. 21 Trikovi, K.: Organizacija i tehnika naunog rada. Materijal za nastavu, Ni, 2002. 22Pejovi, S.: "Razrovan put", Pronalazatvo, 1989., br. 74.19 20Uroevi,

U izvesnim privrednim strukturama je esto prisutan negativni odnos prema istraivaima, poseb no u strukturi drutvenog sektora svoje matice, to pronalazae u izvesnoj meri demoralie i uslovljava njihovo razoarenje u drutvo u kome ive i deluju. Upravo zato, cesto su prinueni da rezultate svog naunog rada prezentuju i valorizuju van svoje matice. Rezultati nauno-istraivakog rada na fakultetima, odnosno, na univerzitetima, predstavljaju poseban problem koji nastaje iz dva razloga. Prvi razlog je ako univerzitet nije dovoljno povezan sa postojeim istraivakim institutima, pre svega domaim ili stranim koji imaju visok stepen inplementacije novih naunih tehnologija i metoda; u drugom sluaju taj problem je izraza niji ako univerziteti sa svojim fakultetima samostalno rade na odreenim istraivakim projektima koji nakon uspenog zavretka bivaju publikovani u strunim asopisima, te su dostupni svakom zainteresovanom istraivau u zemlji i svetu. Veliki broj uspeno odraenih projekata na univerzitetu doivljava istu sudbinu mnogobrojnih registrovanih patenata koji imaju nedovoljan procenat iskorienosti. Bez obzira na postojee probleme inplementacije naunih metoda, patenata i tehnolokih inovacija, nauna delatnost na univerzitetima razvija se paralelno sa razvojem obrazovanja, pa.samim tim predstavlja izvor, pre,svega odgovarajuih .naunika, kao i odreenih novih nauno utemeljenih projekata odreene privredne delatnosti. Drava koja ulae u istraivanja znatan deo nacionalnog dohotka/to ini jer je prepoznala znaaj spoja nauke, tehnike ;i"proizvodnje koji dajui novi kvalitet i stvarajui potencijalnu snagu ima nesagledive razvojne razmere. 'Povezivanje nauke, tehnike i proizvodnje, naroito je potencirano posle Drugog svetskog" rata, a rezultat tog povezivanja predstavlja veliki broj realizovanih otkria i inovacija. Evidentna i veoma znaajna pojava koja' prati savremeni tehnoloki razvoj io sve vea ^jcohcentracija visoko strunih kadrova u oblasti.", Istraivacko-razvojne delatffcisti izdvajanje veih sredstava za razvoj u ovoj oblasti. Uporeujui je -sa ostalim aktivnostima, ova oblast belei znatno bri rast broja zaposlenih. Prema procenama P. Augera (1966.) broj'zaposlenih u ovoj oblastf'se udvostruuje svakih deset godina, a svedoci smo i stalnog rasta broja naunih listova i asopisa, odnosno broja naunih informacionih jedinica. Savremeni tehnoloki razvoj i znaajna materijalna sredstva koja se u njega ulau, oekuju naglaenije delovanje na privredni i socijalni razvoj. To omoguuje skraivanje prosenog vremena primene naunog otkria, koje je po pravilu bilo dosta dugo. Sa razvojem novih tehnologija, pa i intenzivnom potronjom prirodnih resursa, ljudska civilizacija ostvaruje viziju stalnog ekonomskog rasta i materijalnog uspona. Evidentan materijalni rast, kao vekovna paradigma, podstie nekontrolisano troenje prirodnih resursa sa nesagledivim poledicama unitavanja prirodne sredine/Globalne promene klime, velika oteenja ozonskog omotaa, unitenje velikog broji biljnih i ivotinjskih vrsta, nesklad izmeu kontinuiranog poveanja proizvodnje i sve manjih mogunosti prerade i zbrinjavanja tehnolokog otpada, samo su neki o'd brojnih sluajeva, globalnog naruavanja prirodne ravnotee. .' Svet je suoen sa velikim izazovom, traei nain kako da se:''osigura dosadanji trend ekonomskog rasta uz istovremenu zatitu ivotne sredine od zagaenja i iscrpljivanja prirodnih resursa. Reenje se trai u razvoju novih tehnologija koje su usmerene ne samo ka poveanju produktivnosti i efikasnosti, ve i utedama prirodnih resursa, uz obezbeenje efikasnog recikliranja sekundarnih sirovina, preiavanje otpadnih voda i ispunih gasova. Postoje dva pristupa u razmatranju upravljanja tehnolokim razvojem: 1. Globalni pristup; on je teko ostvariv jer ovek jo nije u stanju da tano predvidi i da utie na dogaaje izazvane tehnolokim razvojem. Pored toga, oveanstvo je, naalost , u velikoj meri nesaglasno i neslono po veoma bitnim ekolokim problemima a krivicu za to snose najrazvijenije zemlje

20

17

I sveta. Jedan od dokaza navedene tvrdnje je zakljuivanje ekolokog sporazuma iz 1997. predloenog u Kjotu, o smanjivanju emisije gasova. Sporazum ostaje neostvarljiv "zahvaljujui" tome to najbogatija drava sveta, SAD, strahuje da bi dopunske ekoloke mere mogle ugroziti njen ekonomski razvoj. 2. Lokalni pristup upravljanja tehnolokim razvojem ogleda se u tome da se u odreenoj firmi moe upravljati putem savremene opreme i veih ulaganja u sektor za istraivanje i razvoj, put em novih tehnologija proizvodnje ili modernizacije postojeih pogona. Takav pristup u odreenoj meri moe pozitivno da utie na razvijene zemlje, kako bi imale vie razumevanja za postojee probleme na globalnom nivou.

Osnovni pravci delovanja tehnolokog razvojaTehnoloki razvoj je veoma sloen proces; uzajamno povezane i koordinirane aktivnosti su usmerene na stvaranje novih i usavravanje postojeih tehnologija. Prioritetni ciljevi tehnolokog razvoja su dostizanje sledeih performansi: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 8. 3t> * efikasnost, efektivnost, kvalitet, produktivnost, fleksibilnost, automatizacija nanotehnologija.

\

i ?-

softizacija^roizvodnje,

li-,

zatita ivotne sredine,

]

Zahvaljujuci pre svega nauniiftjotkncima?u. prvoj polovtfS

uspostavljanja novih

feselog vekar dolo je do naunih principa. - umesto determinizma'usta|pl|^ffje princip neodreene umesto kontinuiteta princp|)5k0Ti!inuite^|" i'l^ - umesto naunika posmajraA^odnih zr^anja^^^ - - ovek postaje stvaralac, inov1ifownekonvenci6na1nih' ^\^^\-%\ materijala, i procesa. Preovladava svest da budunost nije^pTecj^dreerra, nego da ovek^moe da: je sa velikim -stepenom predvidi i projektuje. Budunost nije iskljuivo vezana.za pojam sudbine, postaje spoznaja 1 upravljanje ljudskim sposobnostima. .-.:* ~- H. Kahn23 uvodi pojam rafbja sa. %mj?gucim iznenaenjima. To se pre svega odnosi na dopunu trendova koji su prepoznatljivi pomou odgovarajuih jindikatoraT-fRaljiva analiza indikatora, koji se mogu interpretirati kao-sptiljanji pokazatelji iznenaenja, moe dati 'informacije o; postojanju iznenaujueg razvoja, ali ne.i o sadraju "samog iznenaenja. -^ Sveobuhvatna analiza .ekonomskog razvoja'^ikazuje da jelfraajSn deo rasta produktivnosti povezan sa utedama' u projzvodnfrn procesu i kvalitetom iskorienih resursa. Nikp ne osporava injenicu da su promene u Kahn H. -proizvodrio/Ti procesu omogueije zahvaljujui dostignuima u oblasti tehnologije. Meutim, nedovoljno se zna o tome kako i V ^ zato se odvija tehniki'progres. Znaaj tehnolokih prodora, neoktastari Nelon i-VVmter formuliirkao "... neki "neobjanjivi" fenomen, koji nas primorava da skinemo neoklasine naoan i obratima panja na osnovne karakteristike procesa tehnolokih prodora".

18

23

I

1

Laura Kolomejceva-Jovanovi,: Upravljanje tehnolokim razvojem, Privredni pregled, Beograd, 2001. str. 4.

19

23

to se tie problema pokretakih snaga i mehanizama regionalnih ekonomskih razvoja veliki broj istraivaa naglaava znaaj prirodnih resursa. Adam Smit u prvi plan istie znaaj rada, Karl Marks naglaava kapital. Valter Rostov naglaava tehnike inovacije ndentifikuje pet faza ekonomskog razvoja zemalja 1. Faza - tradicionalno drutvo, dominacija poljoprivrede i neznatna iskorienost potencijalnih resursa 2. Faza - znatni rast trgovine, rast eksternih uticaja i modernizacija proizvodnje 2. Faza - evidentan prelaz u industrijsko drutvo. Poveavanje proizvodnih kapaciteta i investicija, odriv ekonomski rast. ' ^ 4. Faza - sazrevanje novog mdusirijgko^drutva. Investicije nastavljaju da rastu. Razvijaju se urbani centri i regioni, a saobraaj.postaje kornpfeksmji ,, ~ w , 5. Faza - fordizam - masovna ~$rtjs$ Jr^zvodnja Rast, kvartamfh delatnosti, materijalnih dobara i alokacija resursa u socijalno blagosjaVije-4Ev{Sj?a u XX veku) Tehnoloki napredak kao znaajni j||>ceVp*fomena u toku-industrijskog doba ne moe se prikazati jednom pravom uzlaznom linijom^iz^mzloga to je, u odreenim vremenskim intervalima pokazivao znaajne skokovite napretke koji su ^Qif?]]jlLu periodima od^:5G de)..60 godina. To ne znai da za sledei skokoviti napredak u tehnolotom^ap^tku treba ekati hvih' 50-60" godina Navecemo 'Kondratjeve cikluse kojih imapet, poev od^r|c^;a^usa: koji je poeo J780 -SCpjL5ve do petog koji je

po Kondratjevu poeo 1990-95. godine. Poetak svakog, ciklusa vezan je/za nekrznaajan pronalazak novih tehnolokih inovacija: "'';':-!?^-%1 25 Svaki ciklus Kondratjeva prolazi & faze: oivljavanje-'-protzvodnje - brzi rast - -zrelost zasienje - recesija' Time on"ukpje?4$'^endogeni mehanizam sarhoregulacije1', to znai istonjsku odrivostkapitahzma, gde su knze fobvove zakonomerne i predvidive. To je potpuna suprotnost marksistiko] pretpostavci o "istonjskoj nunotrprefaza iz kapitalizma u socijalizam i komunizam. Branei -"istrijku nunost" Staljin je uklonio Kondralje^vgim.poznatim mehanizmom "istke". Prvi ciklus - A faza (1780-90. do 1810-17.g.): tehnoloke inovacije kao to je parna maina Demsa Vata 1782, parobrod, tehnoloke metode topljenja gvozda pomou uglja A. Deja, tkake maine. Napoleonovi ratovi su stimulisali industrijalizaciju u zaraenim zemljama. B faza - (1810-17. do 1844-51 g). Drugi ciklus - A faza (1844-51. do 1870-75,g.), razvojem metalurgije elika, eleznice i brodogradnje Pruska postaje vodea zemlja u metalurgiji, pa samim tim i industrijska i vojna sila. B - faza (1870-75. do 1890-96.g.), karakterie se stagnacijom. Trei ciklus - A faza (1890-96. do 1914-20.g.). Oznaena pronalaskom elektrine sijalice Edisona (1879), naizmenine struje, generatora i elektromotora Nikole Tesle, motora sa unutranjim sagorevanjem Dizla (1897), Simens-martenova pe za dobijanje elika. Razvija se metalurgija, teka mainogradnja, bazna hernija. B - faza traje od 1914-20. do 1940-45.g.. U ovoj fazi znaaj Velike Britanije opada, a vodee mesto zauzimaju SAD i Nemaka. etvrti ciklus - A faza (1940-45. do 1967-76.g.); ovu fazu karakterie razvoj automobilske, avionske i mainske industrije, elektrotehnike, organske hernije. Pojava novih sirovina i materijala omoguili su progres "tradicionalnih" grana kao to je metalurgija, prehrambena, tekstilna industrija Meu vodee sile svrstavaju se bivi SSSR i Japan.25

N. D. Kondratjev, N. D. : Kritike primedbe na plan razvitka privrede, Marksizam u svetu, 9 - 10/1983. 24

21

Peti ciklus - A faza (okvirno poinje 1990. godine), razvoj mikroelektronike i informatike, biotehnclogije, kompozitnih materijala, kosmotehnike, robotike i automatike. Meu svetske sile svrstava se i Kina. Polazei sa aspekta pojava svih tehnikih inovacija, veina istraivaa zakljuuje da je svet preiveo tri tehnoloke revolucije: 1. Tehnoloka revolucija bazirana iskljuivo na energiji uglja i pare; 2. Revolucija elektrine energije i nafte i 3. Postindustrijska revolucija, koja se povezuje sa mikroelektronikom, biotehnologijom i atomskom energetikom. Tehnoloke revolucije su praene odreenim promenama oblika organizacije, rada i kapitala -prelazon od maufakture na fabrika postrojenja, zatim na fordovsko-tejlorovski metod monopola, a od njih ka elastinim, malim firmama, podinjenim transnacionalnim kompanijama. Prve dve tehnoloke revolucije u mnogome podseaju na ve navedene cikluse Kondratjeva. U centru panje istraivanja tehnolokih pomaka nalazio se proces difuzije; odnosno irenja, i osvajanja novih tehnologija. Mansfield26 navodi niz podataka o procesu i intenzitetu irenja razliitih tehnikih inovacija izmeu firmi u razliitim privrednim granama. Pojava mnotva radova osvetljava grupu faktora koji utiu na brzinu irenja difuzije i transfera novih tehnologija. Meutim, znatno "manje se zna o samoj pojavi inovacija, poev od osnovnog, moglo bi se rei, fundamentalnog pitanja: koji faktori utiu na :: pojavu inovacija i novih tehnologija? ;;.#^":^1'>.'' : Pomenuti aspekti imaju posebnu dimenziju u pojanjavanju i rasvetljavanju zagonetke dugoronog ekonomskog rasta. Veoma je znaajna promena ."kvaliteta" ekonomskih,-resursa koji se koriste u tehnolokom procesu proizvodnje, to predstavlja jednu od znaajnih pretpostavki poveanja produktivnosti rada. Bez obzira na injenicu da razliiti ekonomski faktori znaajno utiu na tehnoloke pomake, Schumpeter27 je miljenja da nisu ekonomski uzroci ti koji uslovljavaju epohalne promene u tehnologiji. Ogburn28 i Gilfillan29 smatraju da inovaciona delatnost u oblasti tehnologije po svojoj prirodi sledi nezavisan put, odreen istorijskom neophodnou. Argument za takvo miljenje je da sam put do pojedinih otkria uglavnom poinje sasvim nezavisno, iz nekoliko polaznih taaka. Pristalice iznetih miljenja posmatraju tehnoloke pomake kao autonomne pojave. ::: Krajem pedesetih godina XX-tog veka, prvi put je od strane ekonomista podvrgnuta kritici predstava o tehnolokim pomacima kao procesu kojim se ne moe upravljati. Istraivai koji su se bavili objanjenjem uzroka tehnolokog napretka to su inili pre svega iz razloga utvrivanja kako i zato dolazi do dugotrajnih procesa ekonomskog rasta. Vanost razvoja novih tehnologija doveo je do niza ekonometrijskih istraivanja tehnolokih pomaka. Schmookler30, u formulaciji svog zakljuka navodi povezanost ekonomskih faktora, te da se svaki razvoj tehnologije moe objasniti terminima ekonomske nauke.

Prikaz 3. Tehnologija i ekonomske ere

3. Informaciona era Od 1950-2000.

4. Era biomaterijal a Od 2000.

Autorski prikaz na osnovu izvora: Rona Olivera, 2000. Kada govorimo o tehnolokim inovacijama, one prevas'hodno imaju fiziku prirodu koja se bazira na osnovama prirodnih nauka, pa tek onda i na drutveno -ekonomsku bazu. Karakteristine su po tome to ostaju nepromenjene u duem vremenskom periodu, bez obzira na brojne promene uslova u kojima egzistiraju. Sledi logian i prihvatljiv zakljuak da je bez poznavanja unutranje dinamike inovacione tehnologije, nae shvatanje procesa koji dovode do tehnolokog napretka nije potpuno. Moemo zakljuiti da se novi tehnoloki iskorak ne moe potpuno objasniti upotrebom socijaln o-ekonomskih termina, iako jedan broj istraivaa to demantuje. Sa aspekta drutveno-ekonomskih istraivanja, tehnoloki iskorak svakako ima veliki znaaj. Takode je od izuzetne vanosti poznavanje unutranjeg mehanizma inovacionog procesa u oblasti

Mansfield, E. 1986.: "Patents and Innovation: An Empirical Study", Management Science, 32, pp. 173 -181. Schumpeter, J: Business Cycles A Theoretical Analysis ofCapitalist Process, McGraw-Hill, Ogburn, W. F.: Social Change, Viking Press, New York, 1922. 29 Gilfillan, S. S : The Sociology of Invention, Follet, Chicago 1935. MIT 1970. J0 Schmookler, J.: Investition and EconomicGrovvth, Cambridge, Harvard Univevsity Press, 1966.26 27 26

New

York,

1939.

22

tehnologije. Ono to je sasvim evidentno je to da nove, na naunoj osnovi zasnovane tehnologije kreiraju ekonomske ere (prikaz 3). Razvoj sistema obrazovanja, moglo bi se rei, ne moe da prati razvoj tehnologije. Oigledno tu postoji raskorak koji je razumljiv a u nekim sluajevima i neminovan. Obrazovanje ma koliko da je permanentno, ne moe da prati intenzivan tehnoloki razvoj, koji po pravilu ima vei stepen automatizacije, kao i sloenije organizacijske sisteme. Predvianja sociologa, filozofa i drugih strunjaka je da e sledea era, biti era nauke i obrazovanja, inovacija u obrazovanju i inovativnog drutva. Mi smo zapravo svakodnevni svedoci tanosti tih predvianja. Veliki broj istraivaa u svojim radovima piu o inovativnom drutvu kome se tei, uzimajui pre svega dinamiku tehnolokog razvoja. Osnovna karakteristika tehnolokog razvoja je pnmena novih naunih metoda organizacije i upravljanja tehnolokim sistemima zasnovanih prvenstveno na principima opte teorije proizvodnih sistema 31..Teorije sistemskog pristupa su karakteristine po razmatranju problema i-pojava; njihovoj dinaminosti i celovitosti u odnosu prema okolini i pokuaju da se -sjedine tradicionalno odvojena podruja ovekove aktivnosti. : Nauno-tehniki progres je uslovljen interaktivnim razvojem rauke, tehnike i tehnologije, a izvori nauno-tehntckog, progresa nalaze se u manufakturnoj proizvodnji 16-18. veka, kada dolazi do postepenog'pribliavanja nauno-teorijske i tehnike delatnosti. Materijalna proizvodnja u ranijem periodu je postepeno, evoluirala na osnovusakupljenog empirijskog iskustva. Uporedo se odvijao progres u nauno'teorijskim znanjima o prirodi. Dotadanja znanja su se nalazila pod uticajem teologije i skolastike, pa samim tim nisu imala znaajniji uticaj na proizvodnju. U 16. veku evidentne su potrebe trgovine, moreplovstva i krupnih manufaktura ureavanj^ niza konkretnih tehnikih zadataka. U to vreme nauka pod uticajem ideja renesanse, naputa skola'stiku tradiciju i okree se praksi. Epohalni pronalasci kompasa, baruta i tampe predstavljali su. poetak vrstog povezivanja izmeu naune i tehnike delatnosti. Pokuaji da se snaga vode koja je pokretala mlinove iskoriste za potrebe irenja manufakturne proizvodnje, zahtevali su odreeno teorijsko izuavanje procesa mehanike; nastaju odreene teorije: teorija toka-zamajca, ljeba, teonja vodenog pritiska, otpora i trenja. Manufakturni period razvija prve naune i tehnike elemente krupne industrije. Naunici, poput Galileja, Njutna, Torielija daju ogroman doprinos stvaranju naune reputacije. Kraj 18. veka obeleen je nastankom mainske proizvodnje zahvaljujui rezultatima nauno -tehnikog rada velikog broja matematiara, mehaniara, fiziara, kao i inenjera, pronalazaa. Pojava parne maine Dona Vata bila je pre svega "plod nauke", a ne samo konstruktorsko-tehnike delatnosti. Mainska proizvodnja otvorila je nove mogunosti tehnoloke primene nauke, a njen progres je sve vie uslovljen progresom nauke. Sve to predstavlja novu etapu nauno-tehnikog progresa, u kojoj se nauka i tehnika, uzajamno podstiu pa se samim tim i njihov razvoj sve vie ubrzava. Javljaju se usko specijalizovani oblici naunih istraivanja (primenjena istraivanja, eksperimentalno-konstruktorska istraivanja, proizvodna istraivanja), koji imaju zadatak da stvore uslove za to bru implementaciju teorijskih otkria. Za treu etapa nauno-tehnikog progresa moe se rei da se pod njenim uticajem iri front naunih disciplina orijentisanih na razvoj tehnike, zahvaljujui njenoj povezanosti sa savremenom nauno-tehnikom revolucijom. Taj iri front podrazumeva ukljuivanje biologa, genetiara, filozofa, psihologa u reavanju tehnikih i tehnolokih zadataka. Razvoj tehnikog progresa direktno ili indirektno je u zavisnosti od ogromnog broja discipline drutvenih nauka pa se sa puno prava~moe istai oiglednost vodee uloge nauke u odnosu na tehniku. 23 pouzdanosti tehnikih sistema, Vojnoizavaki i novinski centar, Beograd 1990. Vujanovi, N.: Teorija

Otkria radioelektronike, atomske energija, fotonike, holografije, hernije polimernih materijala, laseri, genetika i dr. uslovljavaju nicanje sasvim novih grana proizvodnje. Nauno-tehniki progres proima ne samo industrijsku, ve i ostale sfere: poljoprivredu, saobraaj, medicinu, obrazovanje, usluge. Pojavom visokih tehnologija, gde posebno istiemo mikroelektroniku, dolazi do stvaranja sasvim nove terminologije, koje istraivai esto koriste i nije sporna njihova komparativna prednost. U vremenu industrijske civilizacije komparatvne prednosti su bile prepoznatljive u sledeem. raspoloivost prirodnih resursa - velikih koliina ruda i sirovina, raspoloivost energetskih potencijala i izvora, raspoloivost jeftine manuelne radne snage. Od navedenih komparativnih prednosti direktno je zavisila snaga zemlje u industrijskom dobu Veoma je jednostavno bilo meriti snagu jedne zemlje jer su bila potrebna samo dva pojma: tona i megavat. Trei pojam koji se odnosio na radnu snagu tretiran je kao pozitivna konstanta . Prikaz 4. Strateke, take razvoja industrijske ere

Nakon informatike revolucije, zasnovane na mikroelektronici kao na tehnolokoj infrastrukturi, poelo je novo informaciono doba sa prateom terminologijom i novim komparativnim prednostima. Kljune rei novih tehnologija povezane su sa informatikom i genetikom i posveene su prikupljanju, prenosu i obradi informacija: To su: ip, softver, hardver i gen. etiri najznaajnije komparativne prednosti nformacione ere su: 1. znanje, 2. masovna i jeftina manuelna i mentalna radna snaga, 3. stvaranje novih inovativnih struktura (tehnoparkova, tehnopolisa, inkubatora malog biznisa), i 4. neophodnost kapitala za dinamiku tehnoloku modernizaciju . 27

resursima i energetskim potencijalima, u informacionoj civilizaciji on pripada znanju. To predstavlja fundamentalnu razliku izmeu doba koje lagano odlazi i doba koje se naglo raa.

24

Bogatstvo jedne zemlje vie se ne vrednuje samo koliinom prirodnih resursa i energije, ve koliinom znanja kojim ta zemlja raspolae.

Fundamentalna razvojna istraivanja

Prikaz 5. Strateke take razvoja informacione ere

INTERNET

PERS OHA Lf r KOMPJUTER

Sve do poetka nauno-tehnike revolucije, proizvodna tehnologija bila je bazirana iskljuivo na empirijskoj osnovi. Danas su empirijske metode zamenjene metodama planskih naunih istraivanja, tj procesa dobijanja novih naunih znanja o prirodnim ili drutvenim pojavama. Rezultati naunog istraivanja predstavljaju nove egzaktne podatke i injenice na osnovu kojih je mogue formulisati nove zakonitosti, dobiti nove supstance ili odrediti nove osobine materijala. Na osnovu tih zakonitosti mogu se predvideti i objasniti dogaaji i pojave. U okviru naunih i tehriojokih istraivanja postoje specijalne metode, a mogu se klasifikovati na razliite naine. Nauna istraivanja najee se klasifikuju na fundamentalnai primenjena, kvantitativna i kvalitativna, specijalna i kompleksna. Kombinovanjem ovih podela dobija se mnpgpgepena, hijerarhijska klasifikacija. U osnovne komponente naunih istraivanja spadajttsledee^ae^ 1. postavka ciljeva ; zadataka; .. ^-^2. prethodna analiza postojeih informacija; 3. formulacija hipoteza; ,..,;::.:.-. 4 5 6 7 analiza hipoteza, planiranje i organizacija eksperimenta, izvoenje eksperimenta, analiza i generalizacija dobijenih rezultata,

-4 J P A N / i i H

',-

,

1947.

199

VREME

8. 9.

provera hipoteza na osnovu dobijenih injenica;^ t^Vv^-^'^;..; formulisanje novih zakonitosti ili naunih predskazarija/

Kod primenjenih naunih istraivanja postoji jo jedna faza,, faza implementacije dobijenih rezultata u proizvodnim procesima i pripreme za dobijanje probnih .uzoraka novih materijala u toku ; razvojnih istraivanja. -z\ * , v ' Struktura naunih istraivanja uglavnom predstavlja kombinaciju nabrojanih faza, koje se odvijaju uz neophodne izmene, ponavljanja i obaveznog uspostavljanja povratne sprege. Prema klasifikaciji UNESCO-a, naunoistraivake i razvojne radove moemo podeliti u etiri grupe: grupa koju ine fundamentalna, bazna ili osnovna istraivanja, grupa za primenjena istraivanja, i grupa razvojnih istraivanja.

25

31

U tabeli 1 prikazane su osobine i funkcije razliitih vrsta istraivanja.

26

Tabela 1: Vrste istraivanja i njihove funkcije

Nauni Vrsta Opis potencijal i istraivanja trokovi Primenjena Osnovna istraivanja istraivanja

Ekonomska i drutvena korist Otkrivanje osobina i karakteristika naunih fenomena

Ulaganja iz privatnih fondova, % Mala Vrlo visok Umerena 30 Srednji

Prouavanje karakteristika vanih za specifinu komercijalnu primenu Razvojna istraivanja Razvoj prototipova i profitabilnih proizvodnih tehnologija Izvor: Larisa Kolomijcejeva-Jovanovi,: Upravljanje:tehnolokim razvojem, Privredni pregled, Beograd, 2001. str. 20.

Velika 65 Nizak

Sve razvijene zemlje na savremena nauna' istraivanja ulau znaajna materijalna sredstva (na primer, % bruto nacionalnog proizvoda u bivem SSSR-u): Ogromni je uticaj naunih istraivanja u svim sferama drutvenog ivota, i to kako na ekonomski i tehnoloki razvoj, tako i na upravljanje drutvenim institucijama. Problem njihovog finansiranja, planiranja, organizacije i efektivnosti je u iznalaenju mogunosti izdvajanja veih finansijskih sredstava, to predstavlja centralni prioritet ozbiljne i odgovorne dravne politike. Odreena fundamentalna istraivanja mogu imati za cilj proirivanje naunih znanja ili saznanja o nekoj oblasti ili problemu ne ulazei u mogunost njene praktine primene, te se zato nazivaju usmerena fundamentalna istraivanja. Usmerena istraivanja mogu biti; deskriptivna i tematska. Imajui u vidu usmerenost u odreenom pravcu i ogranienu slobodu izbora, na ovim istraivanjima angauju se pojedinci i grupe istraivaa u specijalizovanim nauno -istraivakim ustanovama; ona mogu biti finansirana od same te ustanove ili drave u zavisnosti od znaaja problematike koja usmerava dato istraivanje. Najei je sluaj da drava ima tano utvren nain i koliinu sredstava koje ulae u fundamentalna nauna istraivanja, svesna injenice da ona predstavljaju bazu svih drugih istraivanja. Veoma esto drava finansir a odreene projekte koji ne rezultiraju oekivanjima, ili se dolo do naunog saznanja da treba usmeriti istraivanje u nekom drugom pravcu. Postavljena hipoteza zapravo nije nauno verifikovana, to predstavlja konaan rezultat, pri emu se nepotrebno ne troe predviena sredstva za istraivanje. Primenjena istraivanja imaju presudan znaaj koji se ogleda u tome to imaju za cilj da savladaj

probleme njihove praktine primene radi zadovoljenja neke ljudske potrebe, polazei od poznatih zakonitosti razvoja prirode i drutva kao i od krajnjeg rezultata fundamentalnih istraivanja. Iznalaenjem odgovarajuih postupaka primene odreenih naunih saznanja proiruju se znanja o metodama proizvodnje i kontrole proizvodnih procesa, pa se shodno tome ovi rezultati nazivaju tehnikim otkriima. Ova istraivanja, pruajui metodoloku osnovu, zahtevaju dalje usmeravanje i koncentrisanje na odreeni problem, integriui sve ukljuene subjekte u okviru jedne ili vie nauno istraivakih institucija. U okviru razvojnih istraivanja se na bazi ve poznatih naunih i tehnikih otkria, nastavlja rad na daljem usavravanju i oblikovanju do konane praktine primene, finalne etape u realizaciji tehnolokog razvoja. Ba zbog te svoje finalne uloge, ova istraivanja nedvosmisleno predstavljaju zavrnu kariku tehnolokog razvoja. Aktivnosti koje su usmerene na prilagodavanje ve postojeih metodolokih postupaka koji su ve primenjeni u jednoj zemlji, da bi se mogli primeniti u izmenjenim uslovima drugih zemlja, takoe spadaju u razvojna istraivanja (prilagodavanje klimatskim uslovima, raspoloivim resursima). Evidentan je znaaj rezultata razvojnih istraivanja, koji se ogleda kroz : adekvatnu primenu tehnikog reenja nekog postupka ili proizvodnju novog proizvoda, ocenu ekonomskih parametara, njegovu primenu, plasman na tritu, uvaavanje socijalnih i drugih faktora. 2a tehnoloki razvoj jedne zemlje iskljuivi znaaj imaju fundamentalna, primenjena i razvojna istraivanja, kao i njihov odgovarajui meusobni odnos. Imajui u vidu da ova istraivanja treba da budu u funkciji naunog i tehnolokog, odnosno ukupnog privrednog i drutvenog razvoja, izmeu njih mora postojati sklad u pogledu razvijenosti, usmerenosti, broja zaposlenih, kao i sredstava koja se izdvajaju za svaki od pojedinih vidova istraivanja. Utvrivanje trokova za pojedine vrste istraivanja izraunava se ralanjavanjem finalne trine cene novog proizvoda. P. Auger32 smatra da trokovi pojedinih istraivanja uestvuju u Pierre Auger ukupnoj ceni prema sledeim proporcijama: Slobodno fundamentalno istraivanje Usmereno fundamentalno istraivanje Primenjeno istraivanje Razvojni rad Ukupno (1) (3) (6) (90) 100,0 100,0 0,91 2,73 5,45 90,91

Struktura i kompetentnost nauno-istraivakog rada moe da predstavlja znaajno ogranienje u irenju nauke, istraivanja i razvoja, te u potpunijem ukljuivanju pojedinih zemalja u tokove savremenog tehnolokog razvoja. Veina zemalja ozbiljno shvata odgovarajui znaaj naunika istraivaa u oblasti nauno-istraivakog i razvojnog rada, to potvruju empirijski podaci o stopama rasta broja zaposlenih u ovoj oblasti. U tome prednjai nekoliko razvijenih zemalja, tako da se broj zaposlenih u ovoj oblasti u bivem SSSR-u, na primer, udvostruavao svakih sedam godina.33 Osim toga,Auger, P.: Savremene tendencije naunog istraivanja, prevod, INTDI, Beograd, 1966 Dobrov, G. M.: Nauka o nauci, Prevod, INTDI, Beograd, 1969.

27

33

raste i broj zaposlenog tehnikog nauno-istraivakog osoblja, usled poveavanja tehnike opremljenosti nauno-istraivakih institucija (rukovanje opremom i njeno odravanje). Prema zvaninoj statistikoj evidenciji34 naunoistraivaki tim, angaovan u procesu istraivanja i razvoja deli se na tri osnovne kategorije: a) naunici i inenjeri, b) tehniari i c) ostalo pomocno osoblje. U kategoriji "nauni radnici i inenjeri" su: 1) lica sa zavrenim univerzitetskim obrazovanjem zaposlena u oblasti prirodnih, tehnikih i drutvenih nauka, 2) lica sa obrazovanjem ekvivalentnim univerzitetskom, i 3) zakonodavstvo. Lica sa zavrenom srednjom kolom uz bar jednogodinju obuku za poslove koje obavljaju, svrstana su u kategoriju "tehniara" Sve ostale kategorije zaposlenih od kvalifikovanih radnika u procesu istraivanja do upravnog i administrativnog osoblja svrstavaju se u "Ostalo pomono osoblje" Krajem XX-og veka u svetu je ukupan broj zaposlenih u naunim, primenjenih i razvojnim istraivanjima procenjen na preko etiri miliona naunika i inenjera i tri db etiri puta vie tehniara i ostalog pomonog osoblja. Od navedenog broja naunika i inenjera, 60% odnosilo se'na bivi SSSR, SAD i Japan, a oko 40% na sve ostale zemlje sveta. Imajui u vidu da se nauno - tehnoloki potencijal jedne zemlje sagledava i kroz obim sredstava koja se za ove potrebe izdvajaju iz drutvenog proizvoda, trokovi naunih, primenjenih i razvojnih istraivanja mogu se pratiti kao ukupni (kada u sebi sadre tekue i investicione trokove) ili posebno tekui, a posebno investicioni trolovi. Pod tekuim trokovima podrazumevaju se lina primanja zaposlenog osoblja, materijalni trokovi i si., dok investicionim trokovima pripadaju sva uloena sredstva u opremu, poslovni prostor, kao i ostala pratea sredstva za rad. Povezanost nauke i tehnike lica sa niim obrazovanjem od univerzitetskog pod uslovom da to priznaje nacionalno

Termin "nauka" se koristi i za oznaavanje pojedinih grana i oblasti naunih znanja. U neposredne ciljeve nauke ubrajaju se: opisivanje, objanjavanje i predvianje procesa i fenomena stvarnosti, koji ine predmet njenog izuavanja na osnovu zakona koje ona otkriva, odnosno u najirem smislu teorijsko opisivanje stvarnosti. U stvari, nauka predstavlja vrlo specifian oblik delatnosti, koji se sutinski razlikuje kako od delatnosti materijalne proizvodnje, tako i od drugih oblika duhovne delatnosti. U materijalnoj proizvodnji znanja se koriste u obliku idealnih sredstava, ali u nauci je njihovo dobijanje osnovni cilj, nezavisno kako se taj cilj konkretno ostvaruje (u vidu : eme, teorijskog opisa, formule, ili skupa eksperimentalnih pokazatelja). Nauka predstavlja silu koja stalno revolucionie sve druge oblike delatnosti, obzirom da se kod nauke ne zna unapred njen krajnji rezultat. Novo saznanje poseduje eksponencijalni rast koji omoguava da to njegovo korienje raste takvom dinamikom, to, uveava opcije za drutveno odluivanje, jer je u nekim sluajevima neophodno ograniiti korienje rezultata nauke (na primer manipulacije genetskim inenjeringom.). Prema istraivanjima Univerziteta u Stanfordu, SAD, akumulirano ukupno ljudsko znanje, u periodu do 1900. godine, se dupliralo samo.u naredna pola veka, odnosno do 1950. godine. Naredno udvostruenje nastupa ve 1960. godine. Znai, ljudsko znanje ima eksponencijalni rast, kao i: svetska industrijska proizvodnja, korienje neobnovljivih resursa, ili porast stanovnitva na zemlji. Po eksponencijalnoj krivoj, na primer, raste i broj promovisanih doktora nauka, raunara, patenata, robota, modema, mobilnih telefona. Fundamentalna istraivanja se posmatraju kao prva (osnovna) etapa ili faza u procesu savremenog tehnolokog razvoja. "Pod fundamentalnim istraivanjima podrazumeva se rad koji se preduzima sa ciljem da se unaprede nauna saznanja, a koji nema u vidu odreenu praktinu primenu" 35. Svrha fundamentalnih istraivanja jeste uveanje fonda znanja koja su od izuzetne vezanosti za prirodu kao i okruenje u kome ovek ivi i stvara , ali i za drutveno-ekonomske odnose koji vladaju u ljudskim zajednicama. Ova vrsta istraivanja sa pravom nose epitet "nauna" ili "ista nauna istraivanja, a imaju za cilj da preispitaju poznate pristupe u posmatranju i izuavanju odreenih pojava ili procesa, da utvrd: znaaj i veliinu neke nove pojave ili procesa, kao i da iznau .nove instrumente i metode za testiranje razliitih teorija. Primenjena istraivanja predstavljaju sledeu fazu, imaju konkretan zadatak naunog modela iznalaenja realnih mogunosti primene rezultata fundamentalnih istraivanja. Odnosno, ona predstavljaju sledeu etapu u procesu realizacije tehnolokog razvoja. "Primenjena istraivanja su rad koji se preduzima radi unapreenja naunih saznanja, ali se imaju u vidu odreeni ciljevi - mogunost primene u praksi ovih rezultata"36 Razvojna nauna istraivanja sainjavaju treu etapu u procesu savremenog tehnolokog razvoja i zasnivaju se na brojnim pokazateljima fundamentalnih i primenjenih istraivanja. Svrha im je da sve rezultate dovedu u stadijum u kome se mogu praktino primeniti u proizvodnji, kako b sei na taj nain

Nauka, kao sfera ljudske delatnosti bavi se prouavanjem i teorijskom sistematizacijom objektivnih znanja o stvarnosti. Tokom svog razvoja nauka se pretvorila u nezaobilaznu i odluujuu proizvodnu snagu drutva dostiui najvei stepen institucionalnosti.OECD, 1976. OECD, Prirunik FRASKATl, Prevod, JUCDR, Beograd, 1976, str. 22. 5 OECD, Ibidem.

28

ostvarila odreena ekonomska ili socijalna korist. "Pod razvojem se podrazumeva korienje rezultata fundamentalnog i primenjenog istraivanja usmereno na primenu odgovarajuih materijala, sredstava, proizvoda, sistema i postupaka - ili usavravanje onih koji ve postoje "37. Kao rezultat razvojnih istraivanja najee se ne dobijaju nova nauna saznanja, jer se ona uglavnom temelje na brojnim empirijskim, tehnikim i naunim saznanjima iz raznih oblasti. Meutim, ima sluajeva da razvojnim istra ivanjima budu otkrivena nova, neoekivana saznanja koja su u rangu novih naunih otkria. Dosadanja iskustva naunih istraivanja ukazuju da nije sasvim jednostavno napraviti otru granicu izmeu pojedinih oblika istraivanja, ali se moe odrediti njihov domen. Opte je prihvaeno da su slobodna fundamentalna istraivanja orijentisana na proirenje naunih saznanja uopte i da nauni istraivai imaju punu slobodu u svom radu proveravajui odreene hipoteze i metode u okviru nauno -istraivakih instituta. Obim sredstava koja se izdvajaju za nauna, fundamentalna, primenjena i razvojna istraivanja su znaajan elemenat ukupnog nauno-tehnolokog potencijala jedne zemlje; U tome prednjae razvijene zemlje sveta kako po apsolutnom iznosu sredstava, tako i po njihovom relativnom ueu u drutvenom proizvodu. Najvea sredstva po obimu izdvajaju SAD, ranije i" bivi'SSSR; Nemaka, Japan, Velika Britanija i Francuska. . _ -. \\ Zemlje'u razvoju nastoje da za razvoj'nauke i pojedinihitraivanja stalno poveavaju obim sredstava koji je neophodan za sprovoenje iitavog ciklusa fundamentalnih, primenjenih i razvojnih istraivanja u pojedinim oblastima i granama. U okviru Evropske Unije dolazidoukrupljanja privrednih jedinica i drugih vidova koncentracije i centralizacije kako bi--..se omoguilo finansiranje nauno-istraivakog i.razvojnog rada, te time postigla vrhunska ostvarenja. " Elementi tehnolokog razvoja Nauka i tehnologija su u modernom drutvu osnov za ekonomski i drutveni razvoj Dominantnost znanja predstavlja kljunu kariku u sticanju konkurentnosti preduzea i privrede. Samim tim, sve vie se namee potreba uspostavljanja ekonomije znanja (KBE-Konowledge based ) i drutva zasnovanog na znanju (KSB-Knowledge based sociatv).. "Znanje i kreativnost su u osnovi inovacionih procesa kojima se generiu nove

tehnologije, sile koja pokree razvoj privrede i drutva. Znanje, to su su postulati, a tehnologija primenjeni postulati sa ciljem zadovoljenja ljudskih potreba."38 Tehnoloki razvoj je deo ekonomskog i drutvenog razvoja koji obuhvata daleko ire procese od onih koji se. neposredno odnose na samu dinamiku promene tehnologije. Kompleksnost tehnolokog razvoja iziskuje njegovo.;svestranije sagledavanje. Napori koji se ine u pravcu saetog definisanja ovog fenomena nose opasnost od jednostranih, ogranienih i nepotpunih objanjena. Imajui sve to u vidu, istie se sutina tehnolokog napretka kao procesa koji omoguuje:39 a) stvaranje novih i poboljanje postojeih sredstava i metoda kreiranja nove vrenosti koje1 obezbeuju utedu u radu, b) nastanak novog proizvoda/usluge ili poboljanje postojeeg. 1 c) unapreenje^ organizacije' i upravljanja tehnolokim procesima u cilju stvaranja novih vrenostU Tehnoloki razvoj obuhvata, Inovativne procese koji obuhvataju-genensanje novih tehnologija, njihovu difuziju i implementaciju. -\ . 2. Razvoj nauke i intenzitet nauno-istraivakih aktivnosti sutinski opredeljuje pravce i realni potencijal tehnolokog razvoja. 3. Postojee institucije i aktere u nacionalnom sistemu inovacija. 4. Rast produktivnosti iji se pozitivan uticaj ogleda u rastu odreenih, relevantnih ekonomskih parametara u oblasti proizvodnje roba i irenja usluga 5. Proces obrazovanja i razvoja kadrova. 6. Razvoj procesa za stvaranje nove vrednosti, uslovljenih promenama tehnologije. 7. Informacione i komunikacione tehnologije u razvoju usluga. 8. Poveanje kvaliteta ivota ljudi, utie na zadovoljstvo u radu, i 9. Ekoloku dimenziju tehnolokog razvoja, koja je sve znaajnija, dok odrivi razvoj kao koncept ostvarivog tehnolokog, ekonomskog i drutvenog razvoja predstavlja jedinu alternativu za oveanstvo. 1.

Marija-Levi Jaki nauka, Beograd, str.5/838 39 37

i

saradnici,:

Menadment

inovacija

i str.

tehnolokog 365

razvoja,

Fakultet

organizacionih Beograd,

OECD, Ibidem. 36

"Tehniko-tehnoki

progres",

Ekonomska

enciklopedija,

Savremena

Administracija,

1984

29

Slika 1. Pokazatelji tehnolokog, ekonomskog i drutvenog razvoja Vreme

Prikaz 6. Povezanost tehnologije, ekonomije i drutva

Nauka

Tehnologija

Tehnoloki napredak predstavlja proces koji dovodi do stvaranja novih ili poboljanja postojeih proizvoda, postupaka i metoda, kao i stvaranje novih ili poboljavanje postojeih sredstava za proizvodnju. On se ostvaruje putem horizontalnog i vertikalnog transfera tehnologije40. Ostvarivanje ekonomskog napretka moe se dobiti jednakim ili:manjim ulogom proizvodnih faktora. Dobro planirana, trino verifikovana, tehnoloka pramena moe ostvariti eljene ekonomske rezultate, a to znai i konkretan napredak u odnosu na postojee stanje. stvaranje drutvenog napretka u kome je uvek ovek na centralnom mestu. Preduslov ekonomskog napretka je permanentni tehnoloki i ekonomski napredak, ali to ne znai da svaki tehnoloki i ekonomski napredak predstavlja i drutveni razvoj. Naprotiv, moe biti i obrnuto. Oigledan primer su uvedene tetne tehnologije kako po prirodno okruenje tako i za okolinu i zdravlje ljudi. Navedene karakteristike, irina i dubina promena koje savremeni tehnoloki razvoj prouzrokuje u p rivredi i drutvu, sadanja etapa je sa pravom okvalifikovala kao treu nauno -tehnoloku revoluciju, "...kao najdinaminiji faktor privrednog i drutvenog razvoja". Uticaj tehnologije na privredni razvoj nije sporan, "a nisu sporni ni osnovni pravci njeno g delovanja. Moe se rei na osnovu dosadanjih istraivanja, da je uticaj tehnolokog razvoja na privredni razvoj u osnovi trojak, i da se ogleda u sledeem: 1. poboljanju produktivnosti, 2. promeni materijalne strukture proizvodnje, i 3. uticaju na poveanje tempa rasta privrede. Dejstvo tehnolokog razvoja na kvalitet faktora proizvodnje se ostvaruje kroz: usvaravanje sredstava za rad, iznalaenje novih metoda i postupaka, iznalaenje novih vidova energije, i razvoj subjektivnog (ljudskog) faktora.

Cilj svih akcija i promena koje ovek preduzima i uvodi na polju materijalne proizvodnje i van nje, je 30Stojanovi, R.: Teorija privrednog razvoja u treoj tehnolokoj revoluciji, Savremena administracija, Beograd, 1987.

Novo tehnoloko doba je doba u kome se sredstva za rad stalno i veoma brzo usavravaju, tako da se u mnogim oblastima privrede ona kvalitativno razlikuju u odnosu na mainsku tehniku; prost rad oveka zamenjuje se automatizovanim. Automatizacija najpre zahvata izvesne tehnoloke operacija, a potom i sve proizvodne procese; proizvodnja se sve vie odvija bez prisustva oveka, ukljuujui i funkciju kontrole i regulisanja. U energetici, hemijskoj industriji, metalurgiji, uspostavljena je automatizovana proizvodnja koja je ujedno i centralizovana, tj, upravljanje proizvodnjom se obavlja iz jednog centra. Drugi pravac delovanja savremenog tehnolokog razvoja na faktore proizvodnje zasniva se na razvoju i primeni otkria u oblasti hernije. Proces hemizacije predmeta rada bitno menja poloaj p redmeta rada u proizvodnom procesu tako da on postaje aktivan inilac u procesu sopstvene transformacije, kako bi na kraju jednog ciklusa proizvodnje dobio programirana svojstva. Time se omoguava racionalno iskoriavanje sirovina i vea produktivnosti rada uz automatizaciju itavog procesa proizvodnje. Postojea viestruka primena novonastalih materijala dobijenih primenom inovativnih hemijskih tehnologija, dovela je do breg razvoja u metalurgiji, tekstilnoj i drvnoj industriji, poljoprivredi. Veoma znaajan pravac delovanja tehnolokog razvoja na razvoj proizvodnih faktora jeste iznalaenje novih vidova energije, novih alternativa - korienje solame energije, energetski potencijal mora, vetra, biomase. Primena automatizacije podrazumeva potronju znaajnih koliina energije pa samim tim neophodno je potrebno iznalaenje tehnolokih inovacija u cilju poveanja ukupnog energetskog potencijala. \ Osim znaajnih promena u kvalitetu materijalnih inilaca proizvodnje, do kojih se dolazi primenom savremenog tehnolokog razvoja, znaajne promene deavaju se u poloaju i kvalitetu subjektivnog faktora. Na primeru razvijenih zemalja se vidi da se ljudski faktor sve vie povlai iz procesa proizvodnje u fazu: pripreme, upravljanja, istraivanja, projektovanja, razvoja. Treba napomenuti da se uporedo sa navedenim promenama postepeno ide ka prevazilaenju uskog shvatanja proizvodnog rada iz vremena dominacije zanatske i mainske proizvodnje. Pod uticajem savremenog tehnolokog razvoja dolazi i do poboljanja kvaliteta faktora proizvodnje; deavaju se znaajne promene u strukturi ukupne privrede, u nastojanju novih grana proizvodnje i irenju postojeih, a sve to utie na strukturu ukupne privrede. Uzimajui u obzir znaaj savremenog tehnolokog razvoja na izmenu kvaliteta faktora proizvodnje i efikasnost njihove upotrebe, te na promene u materijalnoj strukturi proizvodnje, dolazi se do zakljuka da od tehnolokog razvoja u najveoj meri zavisi razvoj proizvodnih snaga drutava, gledano na dugi rok. Zasnovan na organizovanim naunim istraivanjima i razvoju, tehnoloki razvoj omoguuje da se na najbolji mogui nain ree problemi racionalne upotrebe pojedinih faktora proizvodnje, ukljuujui njihovu meusobnu kombinaciju, odnosno, mogunost da se supstituiu ogranieni faktori korienjem ostalih faktora. 41 Devetakovi, S., Ekonomika Jugoslavije, Ekonomski fakultet, Beograd. 1997 40

Koncentracija i centralizacija proizvodnje

Osim tenje ka optimalnoj kombinaciji raspoloivih faktora razvoja, savremeni tehnoloki razvoj omoguuje poveanje drutveno ekonomske efikasnosti korienja pojedinih faktora proizvodnje smanjujui njihov utroak po jedinici proizvodnje, polazei od datih prirodnih, ekonomskih i socijalnih uslova pojedinih zemalja.41 Osim veliine drave i stepena razvijenosti privrede, vaan parametar je i veliina preduzea i njihova meusobna povezanost na uticaj intenziteta i tokova

K ' l l i HA

ih

cl

I i ) i'