Embed Size (px)
Citation preview
Chevl Plain = }irilica
Yu Swiss = latinica
BRANGOVI] PRELIMINARNA ARHEOLO[KA ISTRA@IVAWA
RANOSREDWOVEKOVNOG UTVR\EWA (VI - X vek)
Du{an Mrkobrad, Filozofski fakultet, BeogradRadivoje Arsi}, Zavod za za{titu spomenika kulture, Vaqevo
Zanimawe za pro{lost utvr|ewa Brangovi} direktno ili u sklopu drugih tema (problem lokacije, putna mre`a, rudonosne zone i drugo) po~elo je da privla~i privla~i pa`wu istra`iva~a (istori~ari, lingvisti, putopisci i drugi) u pro{lom veku1 a to jo{ traje.2
Zaru{eni i te{ko vidqivi ostaci Brangovi}a, pored istoimenog
1 V. Stefanovi} Karaxi}, Sroski rje~nik, Be~ 1852, 80; F. Kanic, Srbija, zemqa i stano-vni{tvo od rimskog doba do kraja XIX veka, SKZ, Beograd 1985, 497. M. \. Mili}evi}, Kne`evina Srbija, Beograd 1876, 366-367; Q. Erdeqanovi}, R. Nikoli}, Trgova~ki cen-tri i putevi po srpskoj zemqi, Beograd 1899, 217; Q. Pavlovi}, Kolubara i Podgorina, Srpski etnografski zbornik VIII, Beograd 1907; 2 A. Deroko, Sredwovekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji, Beograd 1950, 109; Isti, Sredwovekovni gradovi, Arheolo{ki spsomenici i nalazi{ta u Srbiji I, (Za-padna Srbija), Beograd 1952, 35 - 37; D. Jovanovi}, Brangovi} - ostaci grada, srez vaqevski, Zapadna Srbija, Beograd 1953, 52, sl. 32: G. [krivani}, Putevi u sredwovekovnoj Srbiji, Beograd 1974, 110 -114; M. Dini}, Zapadna Srbija u sredwem vekuArheolo{ki spomenici i nalazi{ta u Srbiji I, Beograd 1953, 23 - 30; Isti, Zapadna Srbija u sredwem veku, Srpske zemqe u sredwem veku, Beograd 1978, 44-45; A. Hra-bak, Trg Vaqevo u sredwem veku, Istorijski glasnik 3-4, Beograd 1953 91-103; A. Lo-ma, Iz sredwovekovne toponimije vaqevskog kraja, Onomatolo{ki prilozi 5, Beograd 1984, 197-199 M. Isailovi}, Vaqevo i okolne oblasti u sredwem veku, Narodni muzej, Vaqevo 1989, Isti, Kada je i gde nastalo Vaqevo, Vaqevac - Veliki narodni kalendar za prostu 1993, 33-45; A. Loma, Sedam Vaqeva, Vaqevac - Veliki narodni kalendar za pr-ostu 1993, Vaqevo - 47-48; J. Kali}, "Gradac" u Vaqevu, Postanak i uspon gradskog sredi{ta, Vaqevo 1994, 11-22; B. Ferjan~i}, Problem vizantijskog nasle|a u severoza-padnoj Srbiji, Vaqevo - Postanak i uspon gradskog sredi{ta, Vaqevo 1994, 49 -58; @. Romanovi}, Zaboravqene razvaline (Prilo`ak k istoriji vaqevske Podgorine (Reizdawe originala iz 1894 g.) Vaqevac - Veliki narodni kalendar za prostu 1994, 81-86; @. Je`, A. Starovi}, Arheolo{ki lokaliteti i nalazi{ta u vaqevskom kraju, Vaqevac - Veliki na-rodni kalendar za prostu 1994, 369 - 381; R. Novakovi},Strimon, Strumen i Zastruma, Istorijski ~asopis 25-26, Beograd 1998, 239-248.
sela iznad Grada~ke reke, zainteresovali su i arheologe,3 u~esnike let-weg arheolo{kog seminara u Petnici4, zaqubqenike u pro{lost Vaqeva5
i znati`eqne novinare.6
Arheolo{ki institut SAN otpo~eo je 1949. g. sistematska rekogno-scirawa teritorije Srbije.7 Tako je D. Jovanovi} obi{ao utvr|ewe Brango-vi} (sl. 1). Ostavio je {turi tekst u kome navodi da je po svom polo`aju grad kontrolisao prilaz Vaqevu dolinom Graca, sa juga. Na vrhu brda su ostaci ~etvorougaone kule od koje se odvaja bedem ka kawonu Gracu, debqine 1 m. Delom je sa~uvan i bedem (s/z) koji prati tok reke. Zida-we je izvedeno lomqenim kamenom.
Sl. 1 - Osnova grada kod Brangovi}a (crte`: D. Jovanovi})
Neposredno pred VI godi{wi skup Srpskog arheolo{kog du{tva u Vaqevu 19-84. \. Jankovi} je, za potrebe svog saop{tewa,8 vi{e dana obilazio okolinu Vaqeva, pa i utvr|ewe Brangovi}. Ono se nalazi pored istoimenog sela na oko 7 km j/z od Vaqeva, iznad reke Graca (sl. 2). Na
3 D. Jovanovi}, Brangovi} - osataci grada, Arheolo{ki spomenici i nalazi{ta u Srbiji I, Zapadna Srbija, Beograd 1953, 52, sl. 53; \. Jankovi}, Vaqevo i wegova oblast u sred-wem veku, Istra`ivawa II, Srpsko arheolo{ko dru{tvo, Beograd - Narodni muzej, Vaqevo 1985, 67-73 (U daqem tekstu: Vaqevo u sredwem veku).4 A. Bire{ev, Z.Skopqak, V. Filipovi}, Planigrafija sredwovekovnog utvr|ewa Jerinin grad u selu Brangovi}, Vaqevo, Petni~ke sveske 38/III, Vaqevo 1994, 78-92 (u daqem tekstu: Planigrafija Brangovi}a).5 O. Janevski, Od anti~ke Balbe do Vaqeva, Prilog tuma~ewu toponima Vaqevo, Kolu-bara, Vaqevo 1966.6 S. Markovi}, Grad na Beloj steni, Politika od 20. marta 1997, 31, R. Filipovi}, Bran-govi} "branilo" rimsko utvr|ewe., Naapred od 05. decembra 2003; J. Stoji}, Otkrivena crkva VI veka, Politika od 06. decembra, B 4; B. Puzovi}, Grandiozni dom Vladike, Ve-~erwe novosti od 09. decembra 2003, 24-25.7 Na teritoriji zapadne Srbije radilo je 9 ekipa sa 23 ~lana ukupno 288 radnih dana..
8 \, Jankovi}, Vaqevo u sredwem veku, 67
2
osnovu raspolo`ivih istorijskih podataka, detaqne pretrage sadr`aja po-menutog utvr|ewa i arheolo{kih ~iwenica, autor je do{ao do slede}ih zakqu~aka: Zahvaquju}i "traga~ima za blagom" unutar delom o{te}ene gorwe
isto~ne kule, pravougaone osnove konstatovana su dva kulturna sloja, Stariji se vezuje za vreme do dolaska Avara na ove prostore (kraj VI veka). Na wega se nastavqa mla|i horizont koji se zavr{ava po~etkom Iraklijeve vladavine (oko 615). Dokaz tome su i na|eni u-lomci karakteristi~ne grn~arije oba navedena horizonta.
Delom su definisane pomnenuta i kula na ne{to ni`em platou, na o-ko 40 m bedema, koji ih spaja na o{troj s/i padini.
Novim podacima ispravqena je ranija neprecizna osnova Brangovi}a iz 1953.
Sl. 2 - Osnova dve kule sa delom s/i bedema na gorwem delu utvr|ewa (crte` \. Jankovi})
U okviru terenske prakse letweg seminara Istra`iva~ke stanice u Petnici troje autora teksta9 sa svojim mentorom10 kampovali su nedequ dana na utvr|ewu Brangovi}, ili kako ga me{tani zovu, Jerinin grad. Ut-vr|ewe se alazi na oko 7 km od Vaqeva ili na 3 km j/z od petni~ke Istra-`iva~ke stanice, na trasi `elezni~ke pruge Beograd - Bar. Nakon deta-
9 A. Bire{ev, Z. Skopqak, V. Filipovi}, Planigrafija Brangovi}a. 57-68.10 Arheolog Zoran @ivanovi} (danas kustos u Zavija~nom muzeju u Koqeceqi) je najzaslu`niji za pojavu teksta o planigrafiji Brangovi}a u Petni~kim sveskama.
3
qnih obilazaka celine uru{enog utvr|ewa kao i detaqa pojedinih celina pristupilo se, koliko su tehni~ke mogu}nosti to dozvoqavale, izradi osnove utvr|ewa (sl. 2) i izgleda karakteristi~nih spoqnih lica bedema (sl. 3). Rezultati toga rada su slede}i: Od nekoliko prilaza utvr|ewu najpristupa~niji je onaj koji vodi od se-
la Brangovi}, sa s/i se spu{ta ka utvr|ewu. Sa tri strane (jug, zapad i sever) Brangovi} je okru`en koritom reke
Gradac. Na jugu i j/z su strme, nepristupa~ne litice pa bedemi nisu ni bili potrebni. Sli~na je, ne{to bla`a, situacija i na severnoj strani koja je izbrazdana dubokim i okomitih jarugama. Zidne mase ovde nema.
4
Sl. 3 - Osnova utvr|ewa (crte`: A. Bire{ev, Z. Skopqak, V. Filipovi})
Sl. 4 - Izgledi spoqnih lica delova ju`nog, s/i, severnog, sredi{weg, zapadnog i najni
`eg zapadnog bedema (crte`: crte`: A. Bire{ev, Z. Skopqak, V. Filipovi})
Na vi{e pozicija vidni su nadzemni delovi bedema (ukupno oko 370 m, odnosno prekidima oko 120 m)11 ponegde o~uvani razli~itih {irina (0,70 - 1,20 m) i visina (0,10 - 2,50 m), dok na j/z nema tragova ni zida ni zidne osipine.12
Zanimqiva su i dva toponima "odmori" i "dvori{te". Pod prvim se po-drazumeva j/z strana, a za drugu se vezuje zapadni deo, odnosno dowi deo utvr|ewa.13
Visinska razlika kote gorwe (isto~ne) i dowe (zapadne) kule od oko 200 m dosta govori o nepristupa~nosti Brangovi}a
Unutra{wost utvr|ewa se prostire se na povr{ini od oko 3 hektara, s tim {to je unutra{wost podeqenana tri relativno zaravwena platoa.
Na potesu doweg s/z bedema konstatovane su, na spoju sa s/i i j/z bedemom, osipine 2 predpostavqene kule, kao i kapija flankirana kulama.
11 Na j/i strani vidno je 27 m, na isto~noj oko 250 m, na zapadnoj oko 100 m bede-ma,12 A. Bire{ev, Z.Skopqak, V. Filipovi}, Planigrafija Brangovi}a. 66, sl. 1-5.13 Po pri~i me{tana nakon II svetskog rata jo{ je postojala pe} pre~nika oko 3 m, zidana opekom koju su me{tani iskoristili kao gra|evinski materijal. Postoje `ivi svedoci da je prilikom probijawa, ispod Brangovi}a, tunela za prugu na|eno vi{e qudskih skeleta, koji su se pri dodiru sa vazduhom pretvarali u prah.
5
Uz unutra{wa lica bedema bilo je i nalaza14 (ulomci grn~arije, stak-la, `ivotiwskih kostiju, delova opeke i kre~nog maltera) koji verovat-no pripadaju ranosredwovekovnoj produkciji.
Oktobra 1999. g. A. Starovi}, arheolog iz petni~ke Istra`iva~ke stanice predlo`io je piscu ovog teksta saradwu na budu}im arheolo{k-im istra`ivawima Brangovi}a.15
Nakon toga po~eo je rad na sakupqawu mikrotoponimije i to naj-vi{e detaqa koji se odnose na istorijsku pro{lost. Samim tim metodo-logija je prilago|ena "sredwovekovnom na~inu razmi{qawa".16 To je je-dini put da se kroz kombinaciju istorije, lingvistike, arheologije i drugih nauka otkrije nedefinisano nalazi{te ili neki drugi opipqivi trag mate-rijalne kulture prethodnih epoha.
Logisti~ke pripreme a nari~ito meteorolo{ke prilike uslovili su da se tek 12. decembra bude na utvr|ewu.17 Nakon vi{esatnog detaqnog obilaska unutra{wosti utvr|ewa rezimirani su rezultati:
Utvr|ewe je vrlo ~udnog oblika. Za o~ekivati bilo je prona}i delo-ve bedema i objekata razli~itih oblika. No ovde to nije slu~aj. Nekada-{wi neimari maksimalno su koristili prirodne stene kao prepreke i samo su me|uprostore popuwavali bedemima. Sa ju`ne i j/z strane nalaze se okomite i visoke stene, dok najvi{e bedama nalazimo na strmim ali pr-ohodnim padina sa zapadne i s/z strane. Jednostavno, bedemi se ugla-v- nom nalaze izme|u pojedinih okomitih stena i tako zatvaraju nepo`e-qnima slobodan prilaz unutra{wosti. Na zapadnoj i delovima s/z i mawe j/z padine nalazi se prostranije podra|e sa mestimi~no dobro o~u-vanim bedemima razli~itih du`ina a visine i preko 2,50 m. Sve u sve-mu ovaj prostor priridno deluje veoma surovo. Ali zahvaquju}i delova-wu graditeqa iz vi{e epoha i veoma impresivno.
Uru{eni ostaci ve}e pravougaone kule na spoju j/z i s/z bedema veoma su pogodni za budu}a istra`ivawa, jer }e se dobiti va`ni arhite-ktonski i arheolo{ki podaci.
Posebno je zanimqin nalaz pe}inske isposnice18. Na oko 10-12 m visine, na okomitoj steni, nalazi se izdu`eni ovalni ulaz u pe}inu (sl. 4). Dowa tre}ina je zatvorena zidom od 11 redova kamena u jakom kre~nom malteru. U unutra{wosti se naslu}uje zid bez bli`ih podataka. 14 Bez uvida u nalaze, samo na osnovu crte`a i opisa, nije mogu}no precizno datovawe.15 Radila bi zajedni~ka ekipa Arheolo{ke zbirke Odeqewa za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Istra`iva~ke stanice u Petnici . Vlasnik "Kompanije Radovi}" ima `equ da finansira arheolo{ke radove i preventivnu konzervaciju. 16 D. Mrkobrad, J. Borovi}-Dimi}, U potrazi za izgubqenim vremenim, Glasnik Srpskog arheolo{kog dru{tva 12, Beograd 1996, 230.17 Ekipa (A. Starovi}, Z. @ivanovi}, N. Mr|i}, tada student, sada zaposlen u Arheolo{-kom institutu i podpisani ) je ve} u oko 8,10 do{la na Brangovi} i tamo ostala skoro do mraka.18 Po{to se znalo za pri~u o pe}inskoj crkvi od ku}e je pone{ena boca manastirskog vina i hilandarska vo{tanica. U podno`ju litice, u zgodnoj ni{i, zapaqena je sve}a i prekr{teno je vinom, ko zna posle koliko vekova. Bio je to doma}inski obi~aj prvog dolaska bogomoqi.
6
Sa desne strane u nivou gorwe ivice ulaza kao da se nalazi mawa ni{a. S obzirom na pogled iz `abqe perspektive vi{e se nije moglo uo~iti, ~ak ni dvogledom. Tako }e biti sve dok se istra`iva~i, priru~nim sredstvima, ne popnu u samu pe}inu i precizno razjasne o ~emu se sve tu zapravo radi.
Sl. 5 - Izgled pe}inske crkve sa delimi~no zazidanim ulazom (foto: D. Mrkobrad)
Nakon toga ponovo su obi|ene neke od pozicija da bi se usaglasila mi{qewa o nameni pojedinih arhitektonskih detaqa i celina, kao i doradila foto dokumentacija.
Po povratku u Petni~ku stanicu dogovoreno je da se dokumentacija i nalazi sa rekognoscirawa polaznika iz 1994. donesu na Fakultet, kako bi se na osnovu toga i dana{wih zapa`awa mogao na~initi kvalitetan elaborat za budu}a istra`ivawa.19
19 Po~etkom aprila bio je sastanak sa g. Radovi}em, ~ak smo bili na na Brangovi}u, koji je na wega ostavio znatan utisak. U dogovoreno vreme predata mu je prvo radna, a potom i kona~na verzija elaborat o budu}im arheolo{kim i istorijskim (prof. S. Mi{-i} sa Odeqewa za istoriju Filozofskog fakulteta prihvatio se da obavi kabinetska istra-
7
Po~etkom februara 2004. na zehtev V. Krivo{ejeva, direktora Narodnog muzeja u Vaqevu, zvani~no je poslat elaborat o Brangovi}u za konkurisawe kod privatne {vajcarske fondacije, koja finansira arheolo{ka istra`ivawa po Evropi. U{li smo u u`i izbor, ali za neku od narednih godina.
Elaborat se dugo {etao izme|u Beograda i Vaqeva i na kraju dos-peo do vaqevskog Zavoda za za{titu spomenika kulture. Poslu`io je g. V. ]iri}, agilnoj direktorki Zavoda, za uspe{no konkurisawe za sredstva kod Ministarstva kulture i vaqevske Op{tine. Po~etkom novembra oku-pqena je ekipa i sonda`ni radovi su mogli po~eti.20
Osnovi ciq ovogodi{wih radova bio je definisati gabarite utvr|ewa, predpostavqene kule, kapiju na dowem s/z bedemu i po mogu}stvu neku od gra|evina u unutra{wosti uz odgovaraju}i tehni~ku dokumentaciju. Skromna sredstva uvek diktiraju opesg istra`iva~kih radova.
GABARITI UTVR\EWA
Osnovni zadatak ovih istra`ivawa bio je definisati trasu bedema celog utvr|ewa, polo`aje predpostavqenih kula, kapija i drugih sadr`aja. Op{te je poznato da je utvr|ewe pogignuto na padini ka kawonu reke Gradac, tako da se do wega dolazi silaze}i {to nije ba{ uobi~ajno za utvr|ewa ovakve vrste. Najvi{a kota kod gorwe kule je 441 m.
Od gorwe kule na oko 37,60 m nalazi se pravougaona kula a daqe se s/i bedem spu{ta ka Gracu prate}i konfiguraciju terena (cik-cak linijom) sa mestimi~no definisanim kra}im ili du`im delovima bedema (ponegde i do 30 m u celiini) sve do ugaone kule na severu (spoj s/i i s/z bedema). Trasa s/i bedema od kule 1 do severne kule iznosi 293,10 m (ili ukupno 206,80 bedema21).
Od severne do zapadne kule (spoj s/z i j/z bedema) prostire se s/z bedem, gde je u relativno pravoj liniji, sa dve kaskade na Gracu, konstatovana trasa bedema, a na nekoliko pozicija definisano i spoqno lice. Rastojawe izme|u dve pomenute kule iznosi novih oko 213,10 m trase bedema, odnosno novih spoqnih lica 132 m bedema22).
`ivawa i terenske radove) istra`ivawima. Bilo je nekoliko radnih susreta sa g. Radovi-}em, dogovorene su me|usobne obaveze i od oktobra po~etak radova. Iz ekipi nepo-znatih razloga istra`ivawa Brangovi}a su vi{e puta je pomerana i na kraju otkazana.20 Son`a`na arheolo{ka istra`ivaqa Brangovi}a obavqena su od 04. novembra do 07. decembra 2004. Istra`iva~ki tim sa~iwavali su M. Mari}, M. Vasiqevi}, B. Radi}, D. Jeli}, studenti arheologije i podpisani, a po potrebi zvodski arhitekti V. Aleksi} i T. Dr-a`i}, fotograF M. Markovi}, kao i @. Je`, arheolog i geometar S. Kova~evi}.21 Definisani delovi s/i bedema iznose: 37,30 + 7,00 + 10,50 + 11,90 + 3,10 + 34 + 3,90 + 24,30 + 33,10 + 5,50 + 17 + 8,80 + 15,60 = 224,40 m 22 Definisani delovi s/z bedema iznose: 6,60 + 14,70 + 23,50 + 10,20 + 28,50 + 10,30 + 38,20 = 132 m.
8
Od zapadnog ugla zapadne kule do podzida iznad apside crkve {to bi bio j/z bedem izmerena trasa bedema du`ine 16 m ili zidovi du`ine 23,20 m.
Ako saberemo rastojawa tri bedema dobijamo uklupnu du`inu trase od 522,20 m ili 370,60 m delom definisanog spoqnih lica bedema uru{enog utvr|ewa Brangovi}. Obzirom da se znalo za oko 130 m ovo je veliki istra`iva~koi pomak.
9
Sl. 6. Osnova utvr|ewa Brangovi}a sa poznatim sadr`ajima (snimio: S. Kova~evi}, kompjuterska obrada: V. Pecikoza)
KULA 1
Ova kula dimenzija 5,oo sa 7,oo m nalazi se na najvi{oj koti utvr|ewa (441 m) gde je branila pristup sa gorwe, isto~ne strane. Sazidana je oko prirodnog kre~wa~kog visa, tako da je unutra{wost pre nivelacije bila prili~no neravna, Svi zido vi su podignuti na prirodnoj stenovitog podlozi. Zidovi okrenuti ka spoqa{woj strani imali su {irinu od oko 2 m, a oni okrenuti ka unutra{wosto oko 1 m. Maksimalna o~uvanost zidova je oko 2 m, dok je na pojedinim zzoinama sa~uvan samo prvi red kamena. Uz zapadni zid (ka unutra{woj strani) dozidan je podzid sa neogra|enim kamenom u tankom malteru. Na ovaj zid direktno se nastavqao bedem utvr|ewa koji vodi niz padinu.
Gorwi sloj, od povr{ine do oko 0,40 m ~ini {ut (kamen, zdrobqe-ni malter, crna rastresita zemqa), i prili~no je o{te}en divqim iskopa-vawima. Ispod toga je sloj paqevine debqine oko 0,35 m, koga ~ine ga-re` i ugqenisane grede, odnosno tragovi velikog po`ara i uru{avawa pomenute kule.
10
Tabla I - Tipologija lonaca (crte`: D. Milanovi})Ovogodi{wim radovima konstatovana su dva kulturna sloja i to:
Sloj paqevine direktno le`i na sloju rastrtesite zemqe braon boje sa do-sta peska debqine oko 0,40 m sa nalazima karakteristi~nih ulomaka lonaca (sl. 1, 3, 6, 7), zdela (sl. 12 - 14) i poklopaca (sl. 15 - 16) ranovi-zantijske produkcije VI veka.23 Verovatno predstavqa sloj iznad nivela-
Tabla II - Tipologija lonaca (crte`: D. Milanovi})
23 Za detaqe videti tipologiju na str. 11 - 13 (opis, datovawe, mesto nalaza).
11
cije poda kule nakon wenog obnavqawa. Ispod ovog sloja nalazi se nova zona paqevine sli~na prethodnom, debqine oko 0,20 m. Ona le`i direktno na podu kule koga ~ine zdrobqeni malter i siga. Ovde su na|eni karakteristi~ni ulomci grn~arije kasno anti~ke produkcije IV ve-ka.24
Vrlo je zanimqiv lonac (spojen iz 19 ulomaka) ravnog dna, blago loptastog trbuha, koni~nog ramena i nedostaju}eg vrata i oboda. grube fakture, ravnomernog pe~ewa, tamno sive boje sa tragovima gorewa, na|en u sloju paqevine. Od sitnih nalazi: dvostrani ko{tani ~e{aq i oplata za rukohvat bode`a dekorisana okcima u nizu.
T. III - Tipologija zdela (crte`: D. Milanovi})
Na osnovu izlo`enog moglo bi se zakqu~iti da je kula 1 sagra|ena tokom IV veka, potom uru{ena. Obnovqena je (vreme cara Justinijanana I) i bila u upotrebi tokom VI veka a najverovatne je 24 Produkcija kasnoati~kog perioda nije zastupqena u tipologiji, ve} samo u studijskoj zbirci i ona }e biti zasebo obra`ena.
12
stradala u nekoj od provala varvarskih plemena (kraj VI - po~etak VII veka).
T. IV - Tipologija pokloopaca (crte`: D. Milanovi})
KULA 2
Na 37,60 m ni`e du` s/i bedema nalazi se nova kula, poznata i ra-nijim istra`iva~ima.25 Po povr{ini se nazirala zidna masa s/i bedema (istovremeno i s/i zida kule), a ne{to slabije i s/z zida kule. Sonda 2,dimenzija 2,00 sa 1,90 m je postavqena du`om stranom uz unutra{we lice s/z zida kule. Druge dve ivice sonde 2 bi}e zemqani profili sa veli-komkoncentracijom gra|evinskog {uta. Do oko 0,50 m bilo je velikim prob-lema sa debelim `ilama koje su urasle u s/i i s/z zid kule i blago ih po-merile sa spoqa. Po~ela je da opada koncentracija krupnog kamena i `ila, zemqa je sve rastrtesitija i iz sive prelazi u crnu boju. Na dubini od oko0,90 m kod s/z odnosno na 1,30 kod s/i zida kule, ne mewaju}i sastav i boju zemqe, ponovo je javqa zona sa krupnijim kamenom (izba~eno 17 komada) i
25 \, Jankovi}, Vaqevo u sredwem veku, 67, sl. 1; A. Bire{ev, Z.Skopqak, V. Filipovi}, Planigrafija Brangovi}a. sl.3.
13
Sl. 7 - Zavr{ni izgled sonde 2 u severnom uglu kule 2 sa delovima s/i i s/z zida (foto: D. Mrkobrad)
to se nastavqa do pojave `ive stene, na oko 1,80 m, {to je i o~uvana visi-na zidova. Podnica je nastala popuwavawem udubqena u `ivoj steni ka-menom i slojem maltera odgore.
Kula 2 je zidana ve}im tesanim i pritesanik kamenom u pravilnim horizontalnim redovima sa jakim kre~nim malterom. Ako je krupni kamen iz gorwih zona tu dospeo spirawem sa vi{ih objekata sasvim je sigurno da identi~ni kamen iz dowe zone poti~e od zaru{avawa kule. Prilog tome su i vrlo primetnki tragovi paqevine na oba unutra{qa lica zida, kao i mestimi~ne zone gare`i u odgovaraju}em sloju. Na~in zidawa se bitno ne razlikuje u odnosu na druge pozicije delova bedema i drugih kula.
Iskopani pokretni materijal se sastoji od ulomaka grn~arije, ne{-to metala, stakla i `ivotiwskih kostiju. Na osnovu nalaza nekoliko kara-kteristi~nih oblika lonaca (sl. 5, 8, 9, 10)26 ranovizanzijske produkcije kao i arhitektonskih odlika moglo bi se zakqu~iti da je kula jednofazna i da je istovremena sa mla|im horizontom kule 1. Zanimqiva je defor-misana mawa bronzana kutija sa poklopcem.
KULA 3
Zapadna kula je na najni`oj koti utvr|ewa. Nalazi se na na spoju s/z i j/z bedema. Prilikom definisawa zapadnih delova s/z i j/z bedema istra`ena su, u gorwoj zoni, spoqna lica s/i, s/z i j/z zidova kule; spoqni i unutra{wi isto~ni, severni i zapadni ugao. [irine, odnosno debqine, se-vernog i zapadnog zida su po 2,20 m, dok se kod isto~nog zida nazire oko 1,30 m. O~uvane visine kod spoqnih lica zidova su 0,35 - 1,10 m. Spoqne dimenzije dowe kula su 7,10 sa 6,60 m, osnosno 4,20 sa 2,90 m iznutra.27 Za predpostaviti je da su i ostale kule tako velike sa prostarnom unutra{wo{}u. To je istra`iva~ki zadatak za nastavak radova. Nalaza nije bilo.
26 Za detaqe videti tipologiju na str. 12 (opis, datovawe, mesto nalaza)27 Nedostatak vremena uslovio je da se kod ove kule uhvate samo gabariti a prava istra`ivawa tek slede.
14
CRKVA
Na prostoru doweg grada utvr|ewa Brangovi} otkrivena je, nepo-sredno iznad kule 3, na samo 1,30 m od j/z litice iznad kawona Graca, velika crkva.28 Mesto na kome se nalazi sigurno je na najboqem polo`aju unutar celog utvr|ewa. Kada su uhva}ene bitne ta~ke gabarita objekta definisanog kao bogomoqa postavilo se pitawe istra`iti ga u celosti ili je samo sondirati.29 Odlu~eno je da se crkva istra`i u celini.
Prostor u i oko crkve je obrastao gustom {umom je je trebalo vremena da se sve to raskr~i motornom testerom i iznese vanradnog prostora. Tek sada se jasno vide osipine zidova sa udubqewem po sredini naosa.
28 Ovde su radovi po~eli jer se smatralo da je u pitawu ve}a kula. Ali, {irina zidova (0,67 m) i veli~ina objekta (oko 12 sa vi{e od 8 m) ukazivali su da nije u pitaqu "gorwa kula" ve} ne{to drugo.29 Od nadle`nog Ministarstva kulture Srbije nije dobijena dozvola sa sistematske ra-dove, ali prilike na terenu ukazuju da }e, ako crlka ne bude iskopana do poda, posle na{eg odlaska sa terena to }e uraditi "detektora{i"i svakao je ve}im delom o{tetiti. Zavodski stru~waci koji ovde dobro poznaju situaciju su za opciju da se u crkvi do|e do poda pa }e "qudi ne dobre voqe" sigurno odustati od divqih radova. Tako se i postupilo.
15
T. V - Karakteristi~ni ulomci sredwovekovne grn~arije (crte`: D. Milanovi})
Radi se o jednobrodnoj gra|evini dimnzija 13 sa 9 m, Zidovi su ra|eni od tesanog i pritesanog kamena u jakom kre~nom malteru sa~uvani Prilikom va|ewa jednog od paweva u `ilama su, u crnoj zemqi iznad {uta, na|eni ulomci grn~arije. U pitawu su 2 ulomka trbuha sv-e`ih lomova, verovatno istog ve}eg lonaca (sl.17 -18) grube fakture debqih zidova, crvenkste boje sa tragovima gorewa. Spoqa je dekor-isan urezanim talasastim i horizontalnim linijama. Pomenuti lonac bi se mogao pripisati sredwovekovnoj produkciji IX - X veka. Ovde je dospeo nakon razarawa crkve, verovatno sa vi{ih zona utvr|ewa.
16
Sl. 8 - Osnove i predpostavqen izgled crkve, R = 1: 200 (crte`: T. Dra`i})
Kada se skinula zemqa crne boje sa kamenom do{lo se do sloja intezivnog malternog {uta debqine 0,20 (sredina crkve) - 2,10 m (unutra{we severno rame apside) po celoj povr{ini crkve. Nalaza nije bilo.
U oltarskom prostoru izme|u {uta i paqevine konstatovan je sloj sa tesanicima sige trapezoidnog oblika koji poti~u sa obru{enog lu~nog svoda apside. Kada je to detaqno dokumentovano, ukloweno je. Ne{to ni`e uz unutra{we lice centralnog dela apsidanog luka otkriveno je polulu~no kameno episkopsko sedi{te (sintronos). U produ`etku, na ne{to ni`em nivou, nastavqa se sedi{te za kler do kraja (ka severnom i ju`nom zidu crkve) apsidalnog luka. Ispred sintronosa sasvim su o~uvavana 4 plitka udubqewa od 3 cm za stubi}e koji su nosili pravougaonu ^asnu Trpezu.
Ispod sloja {uta prostire se sloj gare`i i paqevine debqine oko 0,20 m koji direktno le`i na u potpunosti o~uvanom malternom podu crkve. U odnosu na pod naosa podnica oltarskog prostora je izdignuta za oko 0,20 m. Na 2,00 m od ose ramena apsidalnog dela na|en je, celom {irinom naosa, u`i kanal (4 cm {irine), odnosno le`i{te za nekada{wu oltarsku pregradu, verovatno u vidu parapetnih plo~a, koje nedostaju.
U sloju gare`i nad podom crkve bilo je zanimqivih nalaza. Sem me tala (prozorska baglama, mawa klanfa, gvozdena strelica sa trnom, ve}i klin, bronzana alka) vrlo je zna~ajan nalaz lonca (sl. 11) rukom ra|enog. Skoro vertikalnog oboda, nenagla{enog vrata, blago zaobqenog trbuha, peskovite fakture, mrke boje i {to je va`no rukom ra|en. Ovaj primerak se mo`e pouzdano datovati u VI-VII vek i pripisati lokalnoj produkciji srpskog `ivqa iz okoline, koji su u utvr|ewu bili, najverovatnije, u funkciji pomo}nih vojnih jedinica.
17
Sl. 9 - Crkva, finalna situacija (foto: R. Arsi})
Prilikom definisawa spoqnog lica s/z zida naosa na|ena su 3 ulo-mka, od kojih je jedan uvr{}en u tipologiju (sl. 2).30
Zanimqivi su nalazi 460 razli~itih po veli~ini ulomaka stakla uglavnom `ute boje na|eni na podu crkve. Ve}ina pripada delovima okulusa na|eni uglavnom pored unutra{weg lica j/z zida i na mestima bo~nih apsidalnih prozora du` lu~nog dela apside. Sasvim malo delova posuda, mo`da kandila. To je tema novog teksta o utvr|ewu Brangovi}.
Metalni nalazi uglavnom su gvozdeni (klinovi, klanfa, prozorska baglama,strelica sa trnom, mawa sekira). bronzani (deformisana kutija sa poklopcem, alka)
ZAKQU^AK
Preliminarna sonda`na arheolo{ka iskopavawa, ograni~enog obi-ma, uru{enog utvr|ewa Brangovi} kod istoimenog sela, na 7 km j/z od Vaqeva dala su nove materijalne podatke o nastanku, `ivotu u najmawe tri faze (IV, VI, IX-X vek) i kona~nom zapusteniju.31
Pripremni rad se odvijao u nekoliko faza. Po{lo se od prikupqawa i prou~avawa istorijske gra|e i izvora, i prethodnih terenskih istra`iva-wa. Dobijeni podaci su proveravani i upore|ivani sa podacima novih rekognoscirawa kompleksa Brangovi} kako {ireg istorijskog ambijenta tako i klasi~nog arheolo{kog. Tek tada smo bili spremi za arheolo{ka iskopavawa.
30 Za detaqe videti tipologiju na str. 12 (opis, datovawe, mesto nalaza)31 Bliske analogije Brangovi} iam sa sku~nim utvr|ewima na prostoru zapadne Srbije (lok Gradi{tina kod s. Beqin na Savi, Kowu{a kod s. Dvori{te na obroncima Cera, Vi-dojevica na zapadnim obroncima Cera, Dowa Bukovica na obroncima brda Nemi} 6 km od Qubovije).
18
Ve}im delom definisani su gabariti tvr|ave. Od poznatih oko 130 m bedema do{lo se do definisanih 370 m ili 522 m postoje}e wegove trase. Ranije se znalo za polo`aj 2 kule na s/i bedemu, a sada postoje 3 delom arheolo{ki istra`ene i jo{ 2 precizno locirane. Unutar s/z bedema naziru se delovi vi{e gra|evina, od kojih }e se bar jedna raditi. Na dowem najni`em platou, na litici iznad Graca iskopana je crkva 13 sa 9 m, na najboqem polo`aju unutar celog utvr|ewa. Neposredno uz wu je zasada najve}a kula.
Arheolo{ki materijal (karakteristi~na grn~arija, metalni predme-ti, obra|ena kost, delovi prozorskih okulusa i drugo) potvrdili su faze `ivota u utvr|ewu Brangovi}.
Prvi podaci o ovom utvr|ewu poznati jo{ od polovine XIX veka zahvaquju}i radovima V. Karaxi}a, F. Kanica, Q. Pavlovi}a i drugih potvrdila su i arheolo{ka istra`ivawa Brangovi}a. To je dokaz da je, na neki na~in, jezik najboqi arhiv svakog, pa i na{eg naroda.
U prilogu je data tipologija na|ene grn~arije (lonci, zdele i poklopci).32
ЛОНЦИ
ТИП: I/ 1 Sl. 1ОПИС: Лонац косо разгрнутог и ужљебљеног обода, наглашеног врата, лоптастог трбуха и равног дна, тањих зидова. У горњем делу трбуха је ухрашен плитким, ши-роким жљебовима. Рађен је од црно печене земље песковите фактуре.ДАТОВАЊЕ: Рана Византија (VI vek)МЕСТО НАЛАЗА: C 19 f, Сонда 1, кв. 43, слој паљевине 2 (кеса 47/2004)
ТИП: I/2 Sl. 2ОПИС: Лонац скоро хоризонтално разгрнутог обода, без врата, дебљих зидова. Рађен од земље са ситнијим зрнима песка, мрке боје печења, необрађене површине.ДАТОВАЊЕ: Рана Византија (VI vek)МЕСТО НАЛАЗА: C 29 h, Црква 1, спољна ивица западног зида (кеса 6/2004)
ТИП: I/ 3 Sl. 3 - 10
32 I - lonac, tip 1 - 4 + 4 varijante; II - zdele, tip 1 - 2 + varijante; III - poklopac - varijanta tipa (rimski broj = grupa posuda; arapski broj = tip posude u grupi; povlaka, arapski broj = varijanta tipa). Autori veliku zahvalnost za rad na obradu grn~arije sa Brangovi}a duguju S. Crnobrawi i D. Milanovi}u, postapsolventima arheologije i A. Premk, arheologu na korisnim savetima oko statisti~ke obrade grn~rije i tipologije. T. Rajkovi}, postdiplomac na na Katedri za anti~ku arheologiju iscrtala je table sa nalazima.
19
ОПИС: Лонац косо разгрнутог обода са више или мање наглашеним жљебом са унутрашње стране обода, врат ретко наглашен, најчешће без врата, лоптастог тр-буха, танких зидова. Песковите фактуре, црне, сиве или мрке боје печења. Површ-ина може бити необрађена или украшена урезаним хоризонталним паралелним линијама или плитким жљебовима.Варијанта 1: Фрагмент садржи изузетно много ситног песка који је у декоративној функцији, с обзиром да је црно печена а садржи скоро 50% песка који чини да по-суда ''светлуца''. Има жљеб са унутрашње стране обода, без врата.(сл.3). Украшен хоризонталним паралелним линијама и благо наглашеним вратом са ободом са жљебом на унтурашњој страни (сл.4). Благо наглашен врат и такође жљеб на ободу али ненаглашен. (сл. 5) Варијанта 2: жљеб са унутрашње стране обода, без врата.Варијанта 3: Обод са жљебом, мање разгрнут, без врата са нешто оштријим лини-јама профилације тј. са вертиклнијом линијом трбуха.Варијанта 4: обод такође са жљебом али је обод нешто вертикалнији тј. мање ра-згрнут, благо заобљен и са урезаним хоризонталним паралелним линијама, нешто дебљих зидова у односу на остале примерке. Варијанта 5: наглашен врат са урезом на њему, са жљебом на унутрашњој страни обода који је благо заобљен.Варијанта 6: обод такође има жљеб са унутрашње стране али је заравњен сам руб обода.ДАТОВАЊЕ: Рана Византија (VI vek)МЕСТО НАЛАЗА: C 29 f, Сонда 1, кв. 43, слој паљевине (кеса 46/2004. C 16 h, Сонда 1, кв. 54, слој паљевине и сивобраон земље. (кеса 22/2004) С 29 е, Сонда 2, угао бедема, слој црно-сиве з. (кеса 12/2004) С 29 е, Сонда 1, кв.54, сиво – браон земља (кеса 21/2004) С 29 е, Сонда 1, кв. 43, сиво-браон з. (кеса 41/2004) С 16 h, Сонда 2, угао бедема, црно-сива з. (кеса 16/2004) С 16 е, Сонда 2, угао бедема, тамно – сива земља (кеса 14/2004) С 29 f, Сонда 2, угао бедема, слој црно – сиве з. (кеса 13/2004)
ТИП: I/4 Sl. 11ОПИС: Лонац рађен руком, скоро вертикалног обода, ненаглашеног врата и благо заобљеног трбуха, мрке боје печења песковите фактуре.ДАТОВАЊЕ: VI/VII векМЕСТО НАЛАЗА: Е 29 h, Црква, слој паљевине и црне земље (кеса 5/2004)
ЗДЕЛЕ
ТИП: II/ 1 Sl. 12-13
20
ОПИС: Здела, скоро коничних зидова, равног дна. Испод обода је орнаментисана плитким жљебовима. Рађене од глине са додатком ситнозрног песка, добро печене, црне боје печењаВаријанта 1: благо разгрнутог обода.Варијанта 2: хоризонтално разгрнут обод. Тањих зидова је. ДАТОВАЊЕ: Рана Византија (VI vek)МЕСТО НАЛАЗА: C 29 f, Сонда 1, слој црне земље 3 (кеса 45/2004) C 29 f, Сонда 1, кв. 53, слој сиво-браон земље (кеса 25/2004) ТИП: II/ 2 Sl. 14ОПИС: Благо калотаста здела, вертикалног обода, орнаментисана сноповима уреза-них паралелних линија косо или вертикално постављених (метличасти орнамент) по спољној површини посуде. Мрке боје печења, песковите фактуре, дебљих зидо-ва.ДАТОВАЊЕ: Рана Византија (VI vek)МЕСТО НАЛАЗА: C 20 h, Сонда 1, кв. 43, скидање профила, сиво-браон земља и малтер (кеса 49/
2004)
ПОКЛОПЦИ
ТИП: III/ 1 Sl. 15 - 16ОПИС: На фрагментима нису очувани ободи, те су ово условно типови јер се по форми препознају уобичајени купасти поклопци са дугметастом дршком и ребрима са унутрашње стране.Варијанта 1: обична, необрађивана дугметаста дршка.Варијанта 2: дугметаста дршка, лепо профилисана при чему се при изради мислило и о декоративној али практичној функционалности. ДАТОВАЊЕ: Рана Византија (VI vek)МЕСТО НАЛАЗА: C 29 f, Сонда 1, кв. 43, сиво-браон земља (кеса 40/2004) C 29 h, Сонда 1, кв. 54, сиво-браон земља (кеса 27/2004) ЦРТЕЖИ ВАН ТИПОЛОГИЈЕ:Sl.17,18 - Фрагменти трбуха лонца, са урезаним таласастим и хоризонталним линијама – IX-X век. Црква 1, слој рушења – црна растресита з. (кеса 2/2004)
Sl. 19 - Spojeni ulomci jednog istog, ve}eg lonca, ali bez oboda - Sonda 1 - braon siva zemqa sa paqevinom (kese 2, 3, 5).
21
R E Z I M E
. Preliminarna sonda`na arheolo{ka iskopavawa, ograni~enog obima, uru{enog utvr|ewa Brangovi} kod istoimenog sela, na 7 km j/z od Vaqeva dala su nove materijalne podatke o nastanku, `ivotu u najmawe tri faze (IV, VI, IX-X vek) i kona~nom zapusteniju.
Pripremni rad se odvijao u nekoliko faza. Po{lo se od prikupqawa i prou~avawa istorijske gra|e i izvora, i prethodnih terenskih istra`iva-wa. Dobijeni podaci su proveravani i upore|ivani sa podacima novih rekognoscirawa kompleksa Brangovi} kako {ireg istorijskog ambijenta tako i klasi~nog arheolo{kog. Tek tada smo bili spremi za arheolo{ka iskopavawa.
Ve}im delom definisani su gabariti tvr|ave. Od poznatih oko 130 m bedema do{lo se do definisanih 370 m ili 522 m postoje}e wegove trase. Ranije se znalo za polo`aj 2 kule na s/i bedemu, a sada postoje 3 delom arheolo{ki istra`ene i jo{ 2 precizno locirane. Unutar s/z bedema naziru se delovi vi{e gra|evina, od kojih }e se bar jedna raditi. Na dowem najni`em platou, na litici iznad Graca iskopana je crkva 13 sa 9 m, na najboqem polo`aju unutar celog utvr|ewa. Neposredno uz wu je zasada najve}a kula.
Arheolo{ki materijal (karakteristi~na grn~arija, metalni predme-ti, obra|ena kost, delovi prozorskih okulusa i drugo) potvrdili su faze `ivota u utvr|ewu Brangovi}.
Prvi podaci o ovom utvr|ewu poznati jo{ od polovine XIX veka zahvaquju}i radovima V. Karaxi}a, F. Kanica, Q. Pavlovi}a i drugih potvrdila su i arheolo{ka istra`ivawa Brangovi}a. To je dokaz da je, na neki na~in, jezik najboqi arhiv svakog, pa i na{eg naroda.
22
