Tekstovi Prevod 1

7/23/2019 Tekstovi Prevod 1

1/13

TELESNE KOMORE

Telo ima tri komore.Prva se sastoji od aktivnog tkiva,koje se takoe zove I eliska masa.Onao!avlja vein" #emiski# radova " tel".$r"ga komora se sastoji od %ot%ornog tkiva.Sa&injena je od minerala kostij",vaneliski#

%roteina, I "n"tra'njeg okr"(enja ili vaneliski# te&nosti " krvi I lim)i.Trea komora s" energetske reserve.Ona se sastoji od masti,koje le(e okolo glavni#"n"tra'nji# organa I " masnom tkiv".Ove komore ne mog" !iti razdvojene )izi&kom disek*ijom,ali je mog"e izmeriti i#indirektno.Ovo se mo(e "&initi metodama kao 'to je te#nika izl"&ivanja.+eli&ina svake komore zavisi od godina,%ola I zdravlja %ojedin*a.Kod zdravog mladog&oveka "k"%na telesna te(ina je %odeljena " %rosek" -- eliske mase,/0 %ot%ornog tkivaI 1- energetske reserve.2drava mlada (ena ima dva %"ta vi'e masti.

MEREN3E TELESNI4 KOMOR5

Ma'ina za merenje te(ine koja se mo(e nai " !ilo kojoj klini*i je jedna od najkorisniji# alataza doktore za %ro*en" o%'teg zdravlja %a*ijenta.Mora se imati na "m",me"tim,da telo nije"ni)ormisana telesna masa.Sastavljeno je od razli&iti# komora,svaka sa dr"ga&ijom )"nk*ijomI na ove komore "ti&" direktno razli&ite !olesti.Na %rimer edem,koji %ro"zrok"je %oveanjevaneliske vode,je ti%i&na karakteristika mnogi# sr&ani#,!"!re(ni# ili !olesti jetre.6

%odmakloj !olesti takoe,%ostoji red"k*ija eliske mase I energetski# rezervi ali I %oveanje%ot%ornog tkiva 'to je %ro"zrokovano edemom.6koliko se %oveanje %ot%ornog tkiva jednakoveli&ini veli&ini red"k*ije " dr"ge dve komore,onda "k"%na telesna masa ostaje konstantna.6ovakvim sl"&ajevima ma'ina za merenje je %revise "o%'tena da !i mogla !iti vodi& dozdravlja.Razli&ite komore tela mog" se meriti odvojeno,ali kom%likovana la!oratoriska I klini&kais%itivanja s" neo%#odna.Prose&na veli&ina eliske mase mora !iti izra&"nata iz koli&inetelesne vode,koja se do!ija od razlike izme" "k"%ne telesne vode I vaneliske vode ,6k"%nakoli&ina telesne vode mo(e se izmeriti te#nikom izl"&ivanja,koristei s"%satan*e kao 'to s"de"terij"m oksid I etil al*o#ol.Oni se mog" "neti oralno ili intravenskim injek*ijama.Koli&inavaneliske vode mo(e se izmeriti "!rizgavanjem " telo s"%stan*i kao 'to je sodij"mtio*ijanit.Energetske rezerve mog" !iti detrminisane merenjem telesne g"stine.Te(ina mineralkostij" I vaneliski# %roteina mo(e se izra&"nati samo %ronala(enjem razlike izme" "k"%netelesne mase I svi# dr"gi# delova.Merenje komora tela ovim %ro*ed"rama je o!ez!edilo novi %ogled " to kako lj"dsko telo)"nk*ioni'e " zdravlj" I !olesti.Ove %ro*ed"re s" %revise kom%likovane ali " "%otre!i "

svakodnevnoj klini&koj %raksi.

I2+ORI ENER7I3E

Telesna goriva s" "gljeni #idrati,masti i %roteini.Oni se "nose is#ranom.6glavnom se nalaze "zrn" zitari*a,!iljnim "ljima,mes",ri!i i mle&nim %roizvodima.6gljeni #idrati s" osnovni izvor energije " veini re(ima is#rane.Oni se a%sor!"j" " krvotok ")ormi gl"koze.7l"koza koja nije odma# %otre!na se %retvara " glikogen i skladi'ti se "

jetri.Kada o%adne kon*etra*ija 'eera " krvi,jetra %retvara ne'to "sladi'tenog glikogena "gl"koz".


2/13

Masti %redstavljaj" dr"gi najvei izvor energije " veini re(ima is#rane.One se skladi'te "masnom tkiv" i *irk"li'" %o %rin*i%" "n"tra'nji# organa.5ko se "nese vi'ak masti,on se mo(e

%retvoriti " mast i skladi'titi.Sa&"vana mast se koristi kada jetra ostane !ez glikogena.Proteini s" neo%#odni za razvoj i o!nov" tkiva,ali se isto mog" koristiti kao izvor energije."nekim re(imima is#rane kao 'to je is#rana Eskima,oni &ine glavni izvor energije.Proteini se

%rvi %retvaraj" " amino kiseline.Onda se a%sor!"j" " krvi i 'ire kroz telo.5mino kiseline kojetelo ne iskoristi se "glavnom izl"&e kroz "rin " o!lik" "reje.Proteini, za razlik" od "gljeni##idrata i masti ne mog" se skladi'titi za !"d"" "%otre!".

PRO8ES +5REN35

Pro*es varenja %o&inje kada se #rana "nese " "sta.9vakanje raz!ija #ran" na male komadie,itime izla(e vi'e %ovr'ine %lj"va&*i.Plj"va&ka sama %o se!i ima dvostr"k" )"nk*ij".Onarazla(e #ran",%a olak'ava (vakanje,i takoe sadr(i %ijalin koji za%o&inje konverzij" skro!a "

%rostije 'eere.Iako enzimske ak*ije %o&inj" " "stima,glavni %ro*es varenja ne %o&inje dok #rana ne dos%e do

ezo)ag"sa " stomak".Stomak ima i #emisk" i )izi&k" )"nk*ij".2idovi (el"*a koji s" za'tienislojevima sl"zi,l"&e (el"&ane sokove koji se sastoje od nekoliko enzima i #idro#lori&ni#kiselina.Najja&i enzim je %e%sin,koji za%o&inje %ro*es konvertovanja %roteina " aminokiseline.6 ovom stanj",tokom #emiski# reak*ija talasi kontrak*ija i olak'anja,%oznati kao

%eristaltika,&iste zidove (el"*a.Oni !"&kaj" delie #rane " srednje g"st" mas" %oznat" kao#im"s.Iz (el"*a,#im"s %rolazi " tanko *revo kroz %ilor"s (el"*a,Mnogo nesvarenog materijala je jo'"vek %ris"tno.Proteini nis" jo' "vek " %ot%"nosti razraeni,skro! se jo' "vek konvert"je "

%roste 'eere,a masti s" " o!lik" veliki# lo%ti*a.6 malom *rev" %ro*es varenja zavr'ava("&,koj" l"&i jetra i oslo!aa se %omo" ("&ne kese,kao i radom !rojni# enzima,kao 'to s"li%aze i dijastaze,koje l"&i %ankreas, i eri%si i invertaze,koje l"&e zidovi tankog *reva.4ranakoja je jo' "vek nesvarena %relazi " te&nom stanj" " de!elo *revo i sada se zove )e*es.5%sor%*ija %roizvoda varenja se odigrava "glavnom kroz zidove tankog *reva.Njegova"n"tra'nja %ovr'ina je %rekrivena malim resi*ama koje izgledaj" %o%"t dla&i*a.Svaka resi*asadr(i %o nekoliko krvni# ka%ilara i %ose!ni# lim)ni# s"dova, %oznati# kao la*teal.7l"koza,)r"ktoza,laktoza i amino kiseline se a%sor!"j" direktno " krv "lazei " krvne s"dove"n"tar resi*a.7li*erol i masne kiseline,sa dr"ge strane,%relaze " la*teal.Lim)a onda %renosimasti do levog "n"tra'njeg vrata vene ,gde "lazi " krvotok.

:R6TO 5N5TOMI35 TOR25

Torzo je *entralni deo tela.+rat i glava izdi(" se iznad torza " kontin"itet" sa njim.7ornji"dovi s" zaka&eni za svak" stran" torza i donji "dovi se nastavljaj" ka dole od njega.S%oljnotkivo torza )ormira telesni zid.Torzo se sastoji od dve glavne '"%ljine,koje se zov" toraks i a!domen.Oni s" %odeljenimi'iem " o!lik" k"%ole koji je %oznat kao dija)ragma.Toraks le(i iznad dija)ragme aa!domen is%od nje.2adnji zid o!e '"%ljine je sastavljen od ki&menog st"!a i o!lo(en jemi'iima.Torakalna '"%ljina je ograni&ena sa strane i s%reda re!rima,gr"dnom kosti me"re!arnimmi'iima.7lavni "n"tra'nji organi koji se nalaze " toraks" s" sr*e i %l"a.5!domen je najvea telesna '"%ljina.Sastoji se od dva dela %ravilne a!dominalne '"%ljine ikarli&ne '"%ljine.


3/13

TOR5K5LN5 ;6PL3IN5

Toraksna '"%ljina %odeljena )i!rioznim delovima na tri komore.8entralnakomora,mediastin"m,je masa tkiva i organa ,koji se 'ire od ki&menog st"!a do gr"dne kostis%reda.Sadr(i sr*e i velike krvne s"dove ,jednjak ,d"'nik i njegov" !i)"rka*ij",)reni&ni i

vag"s (iva*, i torakalni kanal.$ve lateralne komore s" '"%ljine,%oznate kao %le"ralne'"%ljine.One sadr(e %l"a.Mediastin"m je "glavnom sa&injen iz tri dela,la(nog %rednjeg,zadnjeg i glavnog

%erikarda.O!a s" %rednji i zadnji medijastin"ma se nastavljaj" na glavni medijastin"m,koji jeslo!odno %ovezan sa vratom.Prednji medijastin"m nije mnogo vi'e od %oten*ijalnog %rostora.On le(i izme" gr"dne kostii %erikard"ma i %reklo%ljen je %rednjim ivi*ama o!a %l"na krila.Ponekad sadr(i manje delovetim"sa,ali se o!i&no ne 'iri vi'e od glavnog medijastin"ma.2adnji medijastin"m le(i iza %erikard"ma i dija)ragme.Sadr(i torakalne lim)ne &vorove i kaododatak razne organe " nji#ovom %rolaz" do glavnog %erikarda.Ovo s" "glavnom aorta i

jednjak, koji silaze od glavnog medijastin"ma kroz zadnji medijastin"m do a!domena, i

torakalna *ev ,koja vodi na gore od zadnjeg medijastin"ma " zadnji medijastin"m.7lavni medijastin"m sadr(i jednjak,d"'nik,vr#ove %l"a, )reni&ni i vag"s (iva*,svod aorte idr"ge glavne krvne s"dove.7lavni medijastin"m je neverovatan %o asimetri&nosti svoji#sastojaka,"glavnom vezani# za %ozi*ij" glavni# vena i arterija,vene s" na desnoj strani aarterije na levoj.$"'nik, na %rimer, je " kontakt" sa desnim vag"s nervom i vr#om desnog

%l"nog krila,ali je odvojen od levog vag"s nerva i vr#a levog %l"nog krila levom karotidomi levom s"!klavijalnom arterijom.Perikard"m je )i!riozna mem!rana koja zaklanja sr*e.Perikard"m je kon"snog o!lika,%ovezan sa svojim vr#ovima za koren glavni# vena i arterija i sa svojom osnovom "*entralnoj tetivi dija)ragme.2aka&en je ligamentima za gornje i donje delove gr"dnekosti.Omota& od za'titni# linija memrane )i!rioznog %erikard"ma i re)lekt"je se oko korenaglavni# vena i arterija da %okrije %ovr'in" sr*a.Sr*e je odvojeno od )i!riozne mem!rane

%erikard"ma sa dva s"sedna sloja za'titne mem!rane.Pl"a i %le"ralne '"%ljine s" %ovezane %l"nom marami*om,o%nom od )i!rioznog tkivaokren"tog ka jednoslojnom nisko%rizmati&nom e%itel".6 svakoj '"%ljini %l"na marami*a je

%ovezana sa torakalnim zidom,ka gornjoj %ovr'ini dija)ragme i medijastalne %ovr'ine.6koren" svakog %l"nog krila %l"na marami*a se re)lekt"je od medijastin"ma da !i o)ormilaomota& koji %okriva %ovr'in" %l"a.Iako svako %l"no krilo le(i %rilo(eno "z %le"raln"kes",kao 'to sr*e le(i "z %erikardijaln" kes" i %onovo dva omota&a serozne mem!rane s"s"sedni.Perikard i %l"na marami*a imaj" ist" )"nk*ij", namenjene s" da o!ez!ede klizave %ovr'ine

tako da str"kt"re koje se nalaze " njima mog" da se %omeraj" !ez trenja.Torakalna '"%ljina jeveoma %okretna o!last.Sr*e ritmi&no %"lsira i menja svoj %olo(aj %omalo izme" sistole idistole,%l"a se takoe ritmi&no %omeraj" ,id" gore dole,jednjak se 'iri sa svakim !ol"som,iglavne vene se 'ire znatno tokom %oveanog %rotoka krvi.

EPITELNO TKI+O

E%itelno tkivo %ovez"je telo izn"tra a %rekriva ga s%olja. 6glavnom je zaka&eno za osnov"mem!rane )i!roznog tkiva. Izn"tra %ovez"je sl"zav" i glavn" mem!ran".S%olja %rekrivadermis da !i se na%ravio s%olja'nji omota& ko(e ili e%idermis.


4/13

Postoje razli&ite vrste %rosti# e%itela, koji s" klasi)ikovani "glavnom na osnov" o!lika elije.Trotoar e%itel je jednostavan e%itel sa s%ljo'tenim elijama koje le(e od ivi*e do ivi*e.Kolona e%itel je %rost e%itel koji je sastavljen od elija " o!lik" kolone.One s" %onovo

%oreane od ivi*e do ivi*e.Kolona e%itel %ovez"je sl"zav" mem!ran" stomaka i *reva.Takoe%ovez"je ("&n" kes" i ("&ne kanale sa nekoliko (lezda. +isina kolona elija varira od regiona

do regiona.6 nekim delovima tela kao 'to je "n"tra'njost savijenog dela i !"!re(net"!"le,elije s" tako niske da nji#ova visina je jednaka nji#ovoj 'irini.Taj e%itel se zove k"!nie%itel.6 dr"gim delovima %roto%lazmati&ne =dla&i*e> mog" !iti zaka&ene za svak" kolonaelij".Ove dla&i*e s" %oznate kao resi*e i e%itel se zove kolona resi&av e%itel.Ovaj e%itel semo(e nai " mnogim delovima tela ,ali najzna&ajnije s" nosne '"%ljine.Naj%oznatiji slo(enie%itel je slo(eni skvamozni e%itel, koji &ini e%idermis.$ok njegove elije %rilaze %ovr'ini

%oste%eno g"!e %roto%lazmati&ne sadr(aje i %ostaj" s%ljo'tenije i vi'e nalik skali? skvamozni @.6 isto vreme elije " %ovr'inskim omota&ima se %oste%eno konvert"j" "keratin, %ose!no " %almarnom i region" kao i region" ta!ana.Slo(ene skvamozni e%itel takoe

%ovez"je oraln" '"%ljin" , donji deo (drela, jednjaka, analnog kanala i vagine.6 ovimo!lastima ima jako malo keratina i e%itel nije toliko de!eo.

$r"ge vrste slo(enog e%itela se nalaze n%r , slojevi koni&ni# i ovalni# elija le(e d"!oko "omota&" kolona elija omotani# *ilijama " e%itel" koji %ovez"je sl"zave memrane tra#eja i

!ron#ija.

+E2I+NO TKI+O

+ezivno tkivo je %re svega %ot%orno tkivo tela, koje se %ona'a kao materijal za %akovanje ivezivanje razli&iti# telesni# str"kt"ra.Ima nekoliko vrsta vezivnog tkiva, ali se svi karakteri'"velikom koli&inom "n"tareliskog matriksa, koji je "glavnom )i!rozne str"kt"re.


5/13

takoe.La!ava mre(a !eli# i ("ti# vlakana koja le(e na (elatinastoj osnovi se zov" areolarnatkiva.5reolarno tkivo le(i izme" str"kt"ra , dr(i i# na mest".O!loge, %regrade i ka%s"le kojeokr"("j" raznorazne mi'ie,(lezde i sl s" sa&injene od veoma g"stog )i!roznog tkiva.4rskavi*a i kosti se "glavnom smatraj" veoma &vrstim vezivnim tkivom. +lakna " #rskavi*ile(e " osnovi s"%stan*e koja je veoma g"mena i elasti&na..Matriks kostij" je ogrezao " kre&ne

soli, "glavnom kal*ij"m )os)at.

SR8E

Sr*e je '"%alj organ,koni&nog o!lika.+eli&ine je %esni*e i ima %rose&n" te(in" osC/0grama.Osnova sr*a koje je sme'teno %ozadi,le(i nas"%rot grani*ama -.,D.,. i F.torakalnog %r'ljena.+r# je "smeren na%red, na dole i na levo i sme'ten je izme" -.me"re!arnog %rostora " srenjoj klavik"larnoj d"(i." nastavk" osnove je vr#,tri %ovr'ine s"o!i&no o%isane, strernoGkostalna, leva i dija)ragmati&na.SternoGkostalna %ovr'ina jeograni&ena sa H grani*e, koje se %onekad smatraj" grani*ama sr*va.Sr*e je osnovni '"%lji mi'i. 2id sr*a je sa&injen od sloja tkiva.Osnovna memrana,

%erikard"m,&ini s%olja'nji %okriva& sr*a.Srednji sloj miokard, je %ravi sr&ani mi'i.On sesastoji od %ose!nog sr&anog mi'inog vlakna.6n"tra'njost sr*a je %ostavljena sa seroznommemranom %oznatijom kao endokard.Sr&ana '"%ljina je "zd"(no %odeljena na dva dela de!elim se%t"mom.Svaka %olovina sadr(idve komore zadnja komora se zove atri"m ,gde se krv sak"%lja iz vena i de!ele mi'ine

%rednje komore koja se zove ventrik"la ?komora @,koja is%"m%ava krv iz arterija.5trija le(iiznad ventrik"le.Osnova sr*a &ini vein" levog atri"ma i delom desnog atri"ma.+r# &ini *el"lev" ventrik"l".Sr*e %"m%a krv " dva smera %l"no i sistemski.Krv %roti&e " desni atri"m iz s"%eriorne iin)eriorne venske '"%ljine.Sti(e " desn" ventrik"l",koja je is%"m%ava d"( %l"ne arterije do

%l"a.Tamo se o&isti od "gljen dioksida i %onovo na%"ni kiseonikom.+raa se %l"nimvenama do levog atri"ma,%rolazi do leve ventrik"le i is%"m%ava " aort".

Na rad %"m%anja sr*a "ti&e ritmi&na kontrak*ija mi'ia i ventili "ti&" da se krv %okree "%ravilnom smer".5tria je %odeljena od ventrik"la ventilima koji dozvoljavaj" krvi da %rolazislo!odno iz atria " ventrik"le ,ali s%re&ava da se vraa " atri"m kada se ventrik"le gr&e.Oviventili s" sa&injeni od zalistaka endokardi"ma koji visi do ventrik"la.Kada s" ventrik"le %"nekrvi ,krv g"ra zalistke na gore da zatvore otvor.$esni atrioGventril"larni otvor je zatvoren satri zalistka,%oznat kao trik"s%idni ventil.Mitralni ventil,koji se sastoji od dva zalistka ,zatvaralevi atioGventril"larni otvor.SemiGl"narni ventili,tako s" nazvani z!og o!lika zalista

%ol"mese*a,le(i na izlaz" iz ventrik"le ,jedan izme" desne ventrik"le i %l"ne arterije, ijedan izme" leve ventrik"le i aorte.Ovi ventili takoe s%re&avaj" vraanje krvi i %oma(" da

se odr(ava %ritisak neo%#odan za *irk"la*ij".Kada krvni %ritisak " arterijama %rema'i krvni%ritisak " ventrik"lama,zalis*i semiGl"narnog ventila se zatvara.

R5$ SR85

7r&enje i ot%"'tanje sr*a se zov" otk"*aji sr*a.Otk"*aj sr*a je miogen,odn in#erentnosvojstvo sr&anog mi'ia,nezavisno od *entralnog nervnog sistema.Ovo je demonstrirano navi'e na&ina.Na %rimer, trake sr&anog mi'ia koje ne sadr(e nijedno nervno tkivo e l"*atine%restano kada "rone " rastvor odreeni# soli.To je takoe %rikazano na %rimer" kadaem!rion" %ileta sr*e %o&ne da k"*a %re nego 'to %o&ne da radi nervni sistem.Odreeni delovi miokarda imaj" %ose!n" "log" " kontrolisanj" rada sr*a.Kolek*ija ovi#

%ose!ni# sr&ani# mi'ini# vlakana,%oznati# kao sin"Gatrijalni &vor,se nalaze " zid" desnogatrij"ma,!liz" izlaza venske '"%ljine. Sin"Gatrijalni &vor se %ona'a kao %ejmejker,ini*ira )az"


6/13

gr&enja i kontroli'e njegov" is%ravnost. $r"ga kolek*ija s%e*ijalni# sr&ani# mi'ia, &esto se%ona'aj" kao sno% 4IS , %rolaze od se%talnog zida desnog atrij"ma niz se%t"m " o!eventrik"le,%renosei " ventrik"le im%"ls iz atrij"ma. Tako je ritam ventrik"lani# gr&evana%ravljen da %rati ritamatrijalni# gr&enja.Kom%letan otk"*aj sr*a traje oko 0,F sek"ndi.Oko 0,H sek"nde se sr*e ot%"'ta.Ovo je %oznato

kao %eriod dijastole,atrioGventik"larni ventili se otvaraj" a arteriski ventili se zatvaraj". 2a tovreme se sr*e " isto vreme is%"njava krvlj" i 'iri od %ret#o%dnog gr&enja. Krv %roti&e " dveatrije i kroz otvoreni atrioGventik"larne ventile " dve ventrik"le. Period atrijalne sistole trajeoko 0,1 sek"nd".Im%"ls za kontak*ijom se s%rovodi d"( sno%a 4IS do ventrik"le i %eriodventrik"larne sistole koji traje 0,/ sek"nde %o&inje. Kada ventrik"le %o&inj" da se gr&e ,atrijoGventik"larni ventili se zatvaraj" ka dolazeem kretanj" krvi.+entik"larni %ritisak raste dok ne %ostane vei od %ritiska " aorti i %l"noj arteriji. Onda searteriski ventil otvara i gr&enje se nastavlja , krv se iz!a*"je iz ventrik"le " arterije.Na kraj"

%erioda sistole, ventrik"le %o&inj" da se od%"'taj" , ventrik"larni %ritisak %ada is%odarteriskog i arteriski ventili se zatvaraj".Skoro odma#, ventrik"larni %ritisak %ostaje manji odarteriskog %ritiska, atrioGventrik"larni ventili se otvaraj" i %eriod dijastole %o&inje o%et.

S o!zirom na to da sva krv kr"(i i %l"nim i sistemskim tokom ,ista koli&ina krvi mora !itiis%"m%ana iz o!e ventrik"le.3a&ina is%"m%avanja iz jedne ventrik"le " jednom %ozk"*aj"? ja&ina "dar*a @, varira od 0** " stanj" mirovanja do C00** " tok" na%rezanja.Levaventrik"la , koja %okree krv *elim telom, mora da is%"m%ava veom ja&inom nego desnaventrik"la, koja 'alje krv samo " %l"a i nazad.Leva ventrik"la " stvari %"m%a %od %ritiskomod 1C0mm merk"rija, dok desna %"m%a oko C-mm.Iako ja&ina "dar*a raste tokom na%ora ,ja&ina krvi is%"m%ane %o min"ti zna&ajno raste !r(imtem%om od "dara*a sr*a.Normalan tem%o otk"*aja sr*a traje oko 0,F sek"ndi i ima oko 0otk"*aja sr*a " min"ti. Ovo mo(e da se %ovea na C00 otk"*aja " min"ti kada je neo%#odno ,'to rez"lt"je sr&anom %roizvodnjom koja mo(e da varira od - litara %o min"ti do H0 litara %omin"ti. Kada sr*e raste, to je dijastoli&ka )aza 'to je "glavnom skraeno.

NER+NI SISTEM

Osnovna jedini*a nervnog sistema jeste ne"ron ili nervna elija. Sastoji se od tela elije injegovi# %ro*esa. Svaki ne"ron ima dve vrste %ro*esa odreeni !roj kratki#, slo!odni#granati# vlakana koje se zov" dendriti i jednostavnog %ro*esa koji se zove aon, koji jeglavno "%ravlja&ko vlakno, koje %renosi im%"lse iz elije " telo.5kson varira " d"(ini kodrazli&iti# vrsta ne"rona .Kod motori&ki# ne"rona mo(e !iti veoma d"ga&ak , kree se na

%rimer , iz elije " tel" " ki&menoj mo(dini do mi'ia " sto%al". 5ksoni intern"n*ijalni#ne"rona , koji o!ez!e"j" veze me" ostalim ne"ronima, s" &esto kratki i te'ko i# je

razlikovati od ostali# dendrita.Neaktivno nervno vlakno odr(ava stanje #emiske sta!ilnosti sa kon*etra*ijom kalij"ma "n"tari van liniske mem!rane " odnos" /01. Tako se nervno vlakno " mirovanj" %"nielektri*itetom. Nervni im%"ls je talas de%olariza*ije koji je stvoren #emiskimdis!alansom.Natrij"m %rolazi kroz memrane, oslo!aaj"i kal*ij"m. $e%olariza*ija !ilo kogdela nervne elije izaziva de%olariza*ij" sledeeg segmenta, i tako dalje do kraja vlakna.Krajnervnog zavr'etka nije str"kt"ralno %ovezan sa sledeom elijom , ali mali jaz me" njima semo(e %remostiti #emiski.Ovaj )"nk*ionalni &vor je %oznat kao sina%sa. Nis" %oznate sve sve#emikalije koje mog" !iti %renosni*i ali me" njima s" naj%oznatiji a*etil alko#ol inoradrenalin..3ednom kad se sina%sa na%ravi ove #emikalije se !rzo "ni'tavaj" enzimima.

Nervno vlakno se samo %"ni za mili sek"nd".

Mozak i ki&ma zajedno )ormiraj" *entralni nervni sistem. Ono 'to %rizilazi iz *entralnognervnog sistema i snad!eva sve delove tela s" %eri)erni nervi, koji se &esto zov" samo nervi.


7/13

Nerv je &vorasta str"kt"ra, o!i&no sadr(i sno%ove "%ravlja&ki# vlakana, koji mog" !iti senzoriili motor.$vanaest %ari nerava izlazi iz mozga i /1 %ar izlazi iz ki&me. Oni s" %oznati kao kranijalninervi i ki&meni nervi odnosno.Od 1C kranijalni# nerava, %et sadr(e i senzorska i motornavlakna.Najva(niji je vag"s , ili deseti nerv, koji snad!eva sr*e, vein" organa za varenje,

(drelo i grkjlan. Od %reostali# sedam %ari nerava, &etiri sadr(e samo motorna vlakna, i tri s"skroz senzorska.Betvrti i 'esti nerv, na %rimer, kontroli'" %okrete o&ne ja!"&i*e i %rvi nervregistr"je osme#e.

Na s"%rot tome, svi nervi ki&mene mo(dine sadr(e i senzorska i motorna vlakna.Ima osam%ari *ervikalni# nerava, 1C torakalni#, - l"m!alni#, - sakralni# i jedan trti&ni. Ki&meni nervise dele " dve grane. 2adnje grane o%sl"("j" mi'ie i nerve s lea nji#ove regije.Prednje granetorakalni# nerava kr"(e do gr"dnog ko'a,snad!evaj"i me"re!arne mi'ie i ko(".Sve

%rednje grane )ormiraj" %leks"s, ili mre(" nervni# vlakana , iz koji# nervi %olaze da snad!ej"*ervikalne i karli&ne regije i gornje i donje "dove.Tako svaki nerv " "dovima sad(i vlakna iznekoliko ki&meni# nerava.:edreni nerv, koji se %ojavlj"je od sakralnog %leks"sa da o%sl"(izadnji deo !"tina i nog",sadr(i vlakna iz %et ki&meni# nerava &etvrtog i %etog l"m!alnog

nerva i %rvog, dr"gog i treeg sakralnog nerva.

4EMISKI PRENOS 6 NER+NOM SISTEM6

Elektronski miskro% je %okazao da %rostor koji del&i kraj aksona od elije do koje se im%"ls%renosi. Po'to taj %rostor ima %revas#odno elektri&na svojstva kao akson, %oten*ijal ne mo(eda %remosti me"%rostor direktno. 6mesto toga, kada je zavr'etak nervnog vlaknade%olarizovan, #emiska s"%stan*a se oslo!aa me#"ria na kraj" vlakna.Ova s"%stan*a

%relazi me"%rostor i %re%ravlja %ro%"stljivost %ostGj"n*tional elisk" mem!ran", takoini*iraj"i dr"gi %oten*ijal.Postoji odreeni !roj eks%erimentalni# dokaza koji %odr(avaj" teorij" #emiski# %renosa, iakos" mnoge ostale nes#vaene. 3edno od klasi&ni# %ri%rema za eks%erimente " ovom %olj" jeste(a!lji sartoriski mi'i, sa njegovim %ri&vr'enim nervom. Prema tome, veliki deo in)orma*ijadost"%ni# " sada'njosti je %ovezan sa %renosom ime" e)erentni# motorni# vlakana iskeletalni# mi'ia.Kada je mikroelektroda sme'tena izme" nervnog vlakna i mi'ine elije sa ta&ke j"nk*ije ,mo(e !iti %rikazano da ak*ija %oten*ijalno sti(e " j"nk*ij" 0,F sek"ndi %re nego 'to se

%oten*ijal %ostavi " %ostGj"nk*ionalno tkivo. Ovaj %rekid " elektri&nom kontin"itet" "kaz"jena neke )orme neGelektri&nog %renosa " j"nk*iji. $r"gi eks%erimenti "kaz"j" da %renos skorosig"rno o!avlja #emikalija a*etil alko#ol. Na %rimer, dodatak eserina mi'i" (a!e in#i!iraenzim #olinsteraze , koji vr'i #idroliz" a*etil alko#ola.5ko se tada nerv ve'ta&ki stim"li'e,

rast"a koli&ina a*etil alko#ola se oslo!aa iz zavr'etka vlakna. Takoe je %rikazano da kadase a*etil alko#ol nanese mikro%i%etom na mi'ino vlakno na ta&n" ta&k" ne"rom"sk"larnej"nk*ije&ak i na min"t mo(e da se "z!"di m"sk"larno vlakno. Kada se nanese !ilo gde nami'i me"tim, nije za!ele(ena nikakva reak*ija.Manje jasni rez"ltati s" ostvareni " %ro"&avanj" #emiski# %renosa izme" nervni# vlakana itkiva kao 'to je glatki mi'i,(lezda ili sr&ani mi'i, gde nervi vi'e "%ravljaj" nego 'to ini*iraj"aktivnost. Sa ovakvim tkivom nije !ilo sina%ti&ke j"nk*ije, ali nervna vlakna )ormiraj"

%leks"s " okvir" tkiva, #emiski %renosnik se is%"'ta " okr"("j"i vaneliski %rostor.Mnogiglatki mi'ii se snad!evaj" sa dva seta nervni# vlakana, jedan set oslo!aa a*etil alko#ol adr"gi noradrenalin. Ove #emiske s"%stan*e s" s"%rotne jedna dr"goj, jedna %roizvodi"z!"enje a dr"ga %ovla&enje.Istra(ivanja #emiski# %renosa " ovoj o!lasti s" zakom%likovana

ak*ijom #ormona, koji mog" zna&ajno da %romene odgovor tkiva na nervn" sim"la*ij".


8/13

Prilikom sina%ti&ke j"nk*ije izme" dva ne"rona , %oznato je da se javlja #emiski %renos.$irektan dokaz ovoj tvrdnji je do!ijen iz %ro"&avanja %renosa kod %eri)erni# ganglija zasaoseanje. Stim"la*ijom %regangliski# vlakana, a*etil alko#ol je naen " %er)"zat" i %ojavaa*etil alko#ola " %ostgangliskim vlaknima %roizvodi sim"la*ij". Mnogo je te(e o!jediniti

%odatke za #emiski %renos izme" ne"rona koji le(e " *entralnom nervnom sistem" . Posao je

o!avljen "voenjem a*etil alko#ola jono)oreti&no mikro%i%etom, kao i "!a*ivanjemmikroelektroda " mozak i ki&men" mo(din" ma&ke. Razli&ite s"!stan*e s" detektovane "razli&itim delovima mozga " razli&itim kon*etra*ijamaJ ovo "klj"&"je a*etil alko#ol ,noradrenalin, do%amin, #istamin i %rostaglandin. 6glavnom je %ri#vaeno da ove s"%stan*ekao i neke dr"ge igraj" "log" " sina%ti&kom %renos". Prostaglandin , na %rimer, kada se "nosi

jono)oreti&ki, izgleda da sim"lira neke ne"rone , ali ne sve. 3o' "vek nam ostaje veliki %osaoda na"&imo o #emijskoj %rirodi i )"nk*ijama veine %renosnika " okvir" *entralnog nervnogsistema.

PTI85 ISTINE

Svakoj %romeni " dr"'tv" je %ret#odila %romena " lj"dskim verovanjima,kao dodataknji#ovom skladi'tenj" znanja. $r"'tvo se menja lj"dskim "mom. 2ato $(on Stj"art Smit moliza slo!od" izra(avanja. $isk"sija mora !iti slo!odna da ne !i netr%eljivost "g"'ila

%lodotvorn" idej" koja mo(e !iti odl"&"j"i )aktor " g"ranj" dr"'tva "na%red. Istina za Mila%ostoji " o%i%ljivom o!lik". 5ko si samo s%reman da ko%a' da doe' do nje, sak"%ljae'delie min"ta i dodavati znanj" i ot"da lj"dska srea.6 Oliva ;ajnera knjiziPria o jednoj afrikoj farmi , strana* koji %rolazo kroz j"(noa)ri&k"livad" %ri&a de&ak" )armer" %ara!ol" o lov*", koji je %roveo (ivot lovei !el" %ti*" istine, &ijiodraz je video jednom " jezer" dok je %"*ao. On %ostavlja zamke za %ti*",zamke lakovernostii kavez nove verois%ovesti, dok ne na"&i da ni'ta sem istine ne mo(e zadr(ati istin".Pa onna%"'ta doline s"jeverja i kree da se %enje %laninama realnosti.On se %enje dok ne stigne do

!ezdana veoma visoko iznad njega. 7odin" za godinom on "rez"je korake " kamen" dok stari oron"o ne stigne do vr#a i vidi visoko iznad njega jo' vi'i nivo. On legne da "mre " starimgodinama i skr#an od "mora, ali dok "mire on se te'i = gde ja legnem, istro'en, dr"gi &oveke stajati, mlad i sve(. Kora*ima koje sam "tisn"o oni e se %enjati. Nikada nee znati ime&oveka koji i# je na%ravio. Nes%retnom %osl" e se smejati, kad se kamenje odroni oni e me

%roklinjati.5li e nastaviti moj %osao. Penjae se mojim ste%eni*ama. Oni e nai istin" krozmene.> Onda iznenada %olako sa !elog ne!a iznad, kroz miran vazd"#, do'lo je ne'to,

%adaj"i, %adaj"i, %adaj"i. Polako je dole%r'alo i %alo na gr"di "mior"eg &oveka. On ga jeosetio " r"kama. To je !ilo %ero. 6mro je dr(ei ga.Mi nikada ne mo(emo "#vatiti %ti*" istine, ali dokle god nas ne odvrati stra# da e nova

iostina "groziti dr"'tvo, mi mo(emo otkriti njene delove. Ovi delii istine ve %o!olj'avaj"dr"'tvo.

2N5N3E I M6$ROST

+eina lj"di !i se slo(ila da iako na'e vreme nadma'"je %ret#odno vreme znanjem, mije !ilokorelativnog %oveanja m"drosti. 5li dogovor se %rekida &im mi %ok"'amo da de)ini'emom"drost i razmotrimo zna&enje %romovisanja nje. 3a (elim %rvo da %itam 'ta je to m"drost, ionda 'ta se mo(e "&initi da se ona na"&i.Ima nekoliko )aktora koji do%rinose m"drosti. Od nji#, na %rvo mesto !i# tre!alo da stavimoseaj %ro%or*ije ka%a*itet da se izra&"naj" svi !itni )aktori " %ro!lem" i da se %rilo(i svako

%riznanje te(ine. Ovo je %ostalo te(e nego 'to je !ilo %osed"j"i %ro'irenje i kom%leksnost%ose!nog znanja neo%#odnog za razli&ite vrste te#nika. Pred%ostavimo da na %rimer,


9/13

"&estv"jete " istra(ivanj" na"&ne medi*ine. Posao je te(ak i verovatno je da e a%sor!ovati*elok"%n" va'" intelekt"aln" energij". +i nemate vremena da razmotrite "ti*aje koje e va'aotkria ili iz"mi imati van %olja medi*ine. +i "s%ete ? da %red%ostavimo @, kao 'to je modernamedi*ina "s%ela, " ogromnom smanjenj" sto%e smrtnosti kod !e!a, ne samo " Evro%i i5meri*i, ve " 5ziji i 5)ri*i.. To ima *elok"%no neo&ekivan rez"ltat " nedovoljnom

snad!evanj" #rane i ni(em standard" (ivota " najnaseljenijim delovima sveta. 6zmimo jedanjo' s%ektak"larniji %rimer, koji je svakome na %ameti danas vi %ro"&avate sastav atoma iznezainteresovane (elje za znanjem i sl"&ajno smestite " r"ke monog l"daka sredstva da "ni'tilj"dsk" ras".Osnova m"drosti je eman*i%a*ija, 'to je vi'e mog"e, od tiranije ovde i sada. Mi ne mo(emo

%omoi egoizm" na'i# &"la. 2v"k i vid i dodir s" %ovezani sa na'im telima i ne mog" !iti neli&ni. Na'e emo*ije na sli&an na&in %oti&" od nas. :e!a osea glad i ne"do!nost, i nije %od"ti*ajem ni&ega sem svog )izi&kog stanja. Poste%eno, sa godinama, njeni #orizonti se 'ire, i

%ro%or*ija njeni# misli i oseanja %ostaje manje li&na i manje je za!rin"ta za svoje )izi&kostanje, ona %osti(e rast"" m"drost. Ovo je naravno stvar ste%ena. Niko ne mo(e videti svet sa

%ot%"nom ne%ristrasno'"J sa dr"ge strane, znaje je . ne'to 'to "%ravlja vremenom i

%rostorom i sa dr"ge strane daje stvarima nji#ov" %rav" te(in" " na'im oseanjima. Ovaj%rist"% vodi ka ne%ristrasnosti koja konstit"i'e rast m"drosti.Mo(e li se m"drost na ovaj na&in "&iti I ako mo(e, da li "&enje toga tre!a da !"de jedan od*iljeva o!razovanja6 nekom ste%en" m"drost se mo(e %od"&avati, i ja mislim da ovo %od"&avanje tre!a da imavei intelekt"alni element nego 'to je !ilo "o!i&ajeno da se %od"&ava kao moralna "%"tstva.Katastro)alni rez"ltati mr(nje i "skogr"dosti koji oseaj" da se " nji# mo(e "%reti %rstomsl"&ajno na %"t" deljenja znanja. Ne mislim da znanje i moral tre!a da !"d" %revi'erazdvojeni. Istina je da vrste s%e*ijalizovanog znanja koje se za#teva za razli&ite vrste ve'tinaimaj" malo toga vezano za m"drost. 5li to tre!a da s"%lementirano " o!razovanje 'irimistra(ivanjima sra&"natim da se stave na svoje mesto " "k"%nim lj"dskim aktivnostima.Bak inaj!olji te#ni&ari !i takoe tre!alo da !"d" do!ri graani J i kad ka(em = graani =, mislimgraani sveta a ne ove ili one sekte ili na*ije. Sa svakim %oveanjem znanja i ve'tina ,m"drost %ostaje neo%#odnija, za svako takvo %oveanje arg"ment"j" na' ka%a*itet zas#vatanje na'i# svr#a , i %ored toga na'i arg"menti za mr(nj", ako na'e svr#e nis" m"dre.

;T5 3E N56BNI METO$

$a li je zaista istina da mo(emo da %osmatramo stvari !ez %redras"da, !ez sklonosti, !ez%redras"da !ilo koje vrsteIdeja da s" dokazi &"la osnovni istinita je naravno %od "slovom dase stvari mog" %osmatrati na ovako jednostavan na&in. $a li je &ak ta&no da se sve znanje

sveta mo(e vratiti na izvore isk"stva koje smo imali " (ivot" Pred%ostavljam da je odgovorna o!a %itanja NE. Psi#olo'ki sig"rno nije ta&no da se ka(e da " senza*iji samo %ri#vatamo%asivni otisak onoga 'to se de'ava " svet" oko nas. 6 svim senza*ijama mi "zimamo i!iramo, mi diskrimini'emo, mi izdajemo nared!e.. 5ko nema o&igledne nared!e, minameemo nared!" na osnov" onoga 'to vidimo. Psi#olog ka(e, mi "&imo da o%a(amo.I+ilijam +ivl nas je "%ozorio da razlika izme" &injeni*a i teorije nije toliko jasna koliko mi(elimo da ver"jemo.> Binjeni*e se ne mog" %osmatrati kao &injeni*e iz"zev vrline kon*e%*ijekoj" %osmatra& sam o!ez!e"je>. = +eina m"'kara*a s" nesvesni svoje neodreene navike&itanja jezika s%oljnog sveta i %revoenja dok &itaj". Postoji maska teorija nad *elim li*em

%rirode.>Kao !iolog ja sam %rili&no sig"ran da nije sve znanje koje (ivotinja %osed"je zasnovano na

isk"stvima iz (ivota. Mog" se in)orma*ije naslediti, koristei re& naslee " striktno


10/13

geneti&kom smisl". Mi' ili %ti*a nasle"j" in)orma*ij" kako da sagrade gnezdo.To senasle"je " )ormi vrste #romozomskog za%isa.2atim,ako je "vodkao %ro*es,kao na"&na metoda s"mnjiv,'ta se de'ava " na"&nikovimmislima$ozvolite mi da %redstavim na ovaj na&in.Na"&ni %ro*es se sastoji ili %ravi od"%otre!e !rze alterna*ije, !rze interak*ije izme" izmi'ljene e%izodemisli i kriti&ne e%izode

misli. 6 izmi'ljenom %ro*es" mi )ormiramo mi'ljenje, sagledavamo, )ormiramo #i%oteze,dajemo in)ormisane %red%ostavke o onome 'to !i moglo !iti istina. Mi izmi'ljamo mog"isvet ili mog"e delove sveta.Mi %ri&amo %ri&" koja !i mogla !iti %ri&a o stvarnom (ivot", inaravno sve ovo se nalazi van logike.I onda izla(emo sve ove izmi'ljene %red%ostavkenemilosrdnoj kriti*i.6 na"*i kriti&ki %ro*es je o!i&no eks%erimentalan. 3a koristim re& eks%eriment da ozna&im &inizvoenja testa %red%ostavki.Logika "lazi " ovaj kriti&ni %ro*es, zato 'to ono 'to testiramo jelogi&na %osledi*a %red%ostavke ili mi'ljenja na kojem radimo.> 5ko je moja %ret%ostavkaistinita>, neko e re&i " la!oratoriji, = ako je %ret%ostavka na kojoj radim is%ravna, ondasledi>.I onda naravno on %red"zima korake da vidi da li ono 'to sledi teoretski je " stvariistina.5ko nije istina, onda on mora da %re"redi %red%ostavke ili &ak da i# od!a*i. 5ko je sa

dr"ge strane %ret%ostavka istinita, onda on sti&e %o"zdanje " %red%ostavk" i mo(e, da takoka(emo, da je %rosledi na dalje is%itivanje.

L36$I I M5;INE

2a'to s" lj"di toliko "znemireni idejom da mog" !iti ma'ine i ni'ta vi'e Pro!lem je " na&in"na koji mi koristimo jezik. 2a vein" lj"di, re& ma'ina izaziva idej" materijalnog %redmeta,na%ravljenog od metala, %re%"nog to&kova koji se okre" i str"jni# kola. 5li mojim re&ima re&ma'ina zna&i ne'to mnogo "o%'tenijeJ to je stenogra)ija za = str"kt"ralni sistem koji radi>.Iz ovog "gla gledanja !ilo koje dve ma'ine koje rade na isti na&in ili rade ist" vrst" %osla s"iste ma'ine iako s" na%ravljene od razli&iti# s"!stan*i i rade " %rili&no razli&tom okr"(enj". Imi mo(emo "s%e'no %orediti jedn" ma'in" sa dr"gom kao 'to i mo(emo korisno %oreditio!lik aviona sa o!likom kita.

Neos%orno je da neke veoma korisne analogije mog" !iti na%ravljene izme" %ovezani#sistema kom%j"terski# me#anizama i sistema me#anizma mozga.Ovo %oreenje ne zavisi niod jedne !liske sli&nosti izme" stvarni# me#ani&ki# veza koje se %ojavlj"j" " mozg" i "kom%j"ter"G ono zavisi od toga 'ta ma'ina radi.Mozgovi i kom%j"teri s" ma'ine za

%ro*es"iranje in)orma*ija, i #rani se s%olja " zavisnosti od %redodreenog %rograma. Bak'tavi'e, mozgovi i kom%j"teri mog" !iti tako organizovani da re'avaj" %ro!leme i dakom"ni*iraj" sa ostalim sli&nim me#anizmima , i model kom"nika*ije je veoma sli&an " o!asl"&aja , toliko da da kom%j"teri mog" !iti dizajnirani da %roizvode ve'ta&ki lj"dski govor i

&ak sl"&ajno da %roizvode delove re&i koje lj"dska !ia %re%oznaj" kao %oezij". Posledi*aovoga nije da da ma'ine %ostaj" %o%"t lj"dski# !ia 'to e nas "skoro iz!a*iti iz %osla, vejednostavno da nema jasne linije izme" toga 'ta je me#ani&ko a 'ta lj"dsko.Ma'ine s" deo nas !a' kao 'to s" na'i mozgovi i r"ke deo nas.. Posmatraj"i ga jednostavnokao materijalni %redmet, svemirsko vozilo, koje mo(e da sleti na mese* i onda izvedekom%likovane instr"k*ije izdate na zemlji i da izvesti " viz"elnoj )ormi, ima %ostojanje koje

je %rili&no odvojeno od svoji# lj"dski# tvora*a. 5li %osmatraj"i ga kao ma'in" njegov stat"sje %ot%"no zavistan. On je " stvari %ro'irenje lj"dskog !ia koje ga kontroli'e. To je kao kada!i &ovek" iznenada izrasle telesko%ske r"ke i o&i CH0000 milja d"ga&ke.Ove dve stvari " analogiji izme" mozgova i kom%j"tera "vek nam govore da =kom%j"terimog" da rade samo ono za 'ta s" %rograni>. Prili&no )er. 5li isto kao 'to lj"dski mozgovi

mog" da "rade samo ono za 'ta s" %rogramirani. .To zna&i da sva kom"nika*ija izme"


11/13

&oveka i njegovog okr"(enja ili izme" jednog &oveka i dr"gog je %redmet me#ani&kogograni&enja.

POTRE:5 6METNIK5

Postoji grani*a izme" svi# "metnosti ovoga sam veoma svestan i %ostoji grani*a izme"svi# "metnika, koje sam takoe svestan. 6metnik je &ovek roen sa %otre!om. Ova %otre!a jetako #itna da &ini da se sve njegove aktivnosti vraaj" tome, kao *entr". Potre!a je "vek

%ro%raena darom, i taj dar se %o!rin"o da "metnik "smeri sv" svoj" energij" i %a(nj" nanjega. 2a#tevima ma'te mora se izai " s"sretJ to je %otre!a i "vek je " %okret", 6metnik jeneko &iji je (ivot ne%ot%"n i ko te(i da ga do%"ni svojom "metno'". $a li ova nekom%letnost odgovara dr"'tv", da li odgovara grad" 6metnik" je %otre!na njegova"metnost, ali da li je gead" %otre!an "metnik 2a'to %ostavljati %itanja 7rad !ez "metnosti

je mrtav grad. $r(ava koja ima smisao za "metnost je (iva dr(ava.7rad nema %rava da !"deza%amen iz"zev %o onome 'to !i materijalisti nazvali "zal"dni %roizvodi.Ezra P"ond je rekao = 6metni*i s" antene vrste>.Oni s" is%red svog vremena. Nji#ov

izo'treni oseaj je ve isk"sio ono 'to se '%javl#"je samo %ovremeno nji#ovim%rijateljima.Oni %redstavljaj" ono 'to je ve %oznato ali sa %o!ilj'anom %ro*enom, i oniotkrivaj" ono 'to nije !lisko, novi as%ekti )orme koji s" dovedeni " *arstvo "o!i&ajenograz"mevanja.Rad veliki# majstora %redstavlja %otre!" i dar " nji#ovim najvi'im inajintezivnijim o%era*ijama. Paradoksalno takav rad mo(e !iti jedva %re%oznat " vremen" "vremen" " kom "metnik (ivi. 7radsko najvee !lago mo(e !iti rad &oveka koji ima %otre!" italenat i koji je "mro !ez %ara. 6metni*i s" antena lj"dske vrste, i " %ro'lost je o!i&no !ila

%otre!ne genera*ija ili vi'e od jedne, da s#vati nji#ov" genijalnost. 6 %oeziji, glavno%riznanje dolazi kasnije, i vek mo(e %roi %re nego 'to se %otre!a "metnika %renese nanjegov" %"!lik".Me" svim "metni*ima 'ta je veza To je %riznanje nekom%letnosti, &ak i nagost (ivota !ez"metnosti. Ne ka(em da je %otre!a ili "mee da se stvori "metnost je najvei i najneo%#odnijidar &ovekaJ dare(ljivost je to jasno je.5li ka(em da je "metnost najve&i &ovekov stim"lans,kao i njegova najistra(ivanija aktivnost.

6NI+ER26M

Ogromne daljine kojima se !avi astronomija s" nezamislive " "slovima o!i&ni# zemaljski#milja. Mi mo(emo rei da je Mese* &etvrt miliona milja "daljen od 2emljeJ i mi mo(emoraz"meti ov" "daljenost " "slovima "daljenosti koje raz"memo na zemlji. 5li kada %ri&amo&ak i o daljinama do ekstremiteta solarnog sistema de)ini'"im or!itama %laneta Pl"ton i

Ne%t"n, kada se s"o&avamo sa "daljenostima od H,000 miliona i -,000 miliona milja, onda!rojevi %ostaj" manje !itni.6o!i&ajeno je o%isati ove daljine " "slovima daljine da svetlost %"t"je " odreenom vremen".Svetlost %"t"je 1FD,000 milja " sek"ndi. Svetlosti koja se re)lekt"je sa Mese*a !i tre!alo&etvrt sek"nde da %okrije &etvrtin" miliona milja koji nas razdvajaj" od Mese*a. Svetlost saS"n*a ima %"tovanje od vi'e od F min"ta da %ree / miliona milja. Svetlosti sa S"n*a tre!aizme" - i D sati da %ree daljin" k%ja deli naj"daljenije %lanete Ne%t"n i Pl"ton. :itno jes#vatiti da solarni sistem, koji se nama &ini tako veliki iz as%ekta zemaljski# milja . je zaistaekstremno mali " %oreenj" sa daljinom do naj!li(e zvezde. Na %rimer, ako zamislite se!e$a kreete na %"tovanje !rzinom svetlosti , mogli !iste o!ii 2emlj" %"ta " %rvoj sek"ndi,

%osle jedne i &etvrtine sek"nde !iste stigli do Mese*a, %osle F min"ta do S"n*a, %osle oko -

sati !iste na%"stili S"n&ev sistem. Onda !iste morali da %"t"jete %reko H godine da !iste stiglido naj!li(e zvezde i kad !iste stigli tamo, s#vatili !iste da je %o%"t S"n*a. P"t"j"i na ovaj


12/13

na&in , svaki# nekoliko godina !iste nailazili na zvezd" kao 'to je S"n*e. Posle 100 000godina, jo' "vek !iste se nalazili " regionima svemira koji sadr(e zvezde sistema Mle&ni P"t.:itno je naglasiti da sva na'a znanja o astronomiji s" iz %ro'losti, mi nemamo znanja izsada'njosti. Na'a in)orma*ija o S"n*" je F min"ta zastarelaJ a na'a znanja o naj"daljenijimzvezdama koje mo(emo videti golim okom " jasnoj noi na Mle&nom P"t" s" -0000 i

100000 godina zastarela, zato 'to toliko godina tre!a da svetlost koja se emit"je sa nji# %ree%"t koji deli zvezde od nas.Mi znamo o zvezdanim sistemima da se velikom !rzinom "daljavaj" od nasG tako velikom

!rzinom da &ak i za nekoliko min"ta mi moramo !iti "daljeni od nji# milionima milja.Eks%anzija "niverz"ma i# "daljava od nas !rzinom veom od %olovine !rzine svetlosti. Ovo

%ote(e %itanje istorije kosmosa. 5ko zamislite vreme "nazad, javlja se da smo morali !itimnogo !li(e %redmetima koje smo videli " " "daljenim delovima svemira j"tros nego 'to smove&eras. Kad !ismo %onovo vratili tren"tn" istorij" "niverz"ma na ovaj na&in, do'li !ismo dozaklj"&ka da o&igledno " e%o#i od 10 000 miliona godina %re, materijali " svemir" s" morali

!iti sme'teni veoma !liz" zajedno.Prirodno je da %itamo da li je ovo na&in na koji je svemir %o&eo. $a li je mog"e da " e%o#i

od 10 000 miliona godina %re , svi drevni materijalo koji sada )ormiraj" zvezde i galaksije s"!ili kon*etrisani " s"%er g"stom stanj", i da " tren"tk" %orekla je !io momenat kada se ovos"%er g"sto stanje dezintegrisalo

KINESKI S5N

2vani&nik koji se zvao 4sie# ei je le(ao !olestan od grozni*e %"no dana, !a*aj"i se !esano%o svo krevet" kada je za%ao na kraj" " grozni&ni san. Kakva je svr#a, rekao je se!i " sn" ,za!oravljaj"i da je !io sla! i !olestan, od le(anja ovde " to%lom krevet" Sig"rno !i !ilo

!olje da "stanem i izadjem na sve( vazd"#. Stoga je %ok"%io svoj 'ta% za #odanje i " sn"kren"o " 'etnj" %ored o!ale reke. $o'ao je do d"!okog, &istog !azena i javila m" se ideja da

!i !ilo osve(avaj"e ok"%ati se. Kao de&ak voleo je %livanje, ali sada je !io veoma van )orme,i gleddaj"i kako ri!a klizi %olako %ored njega rekao je se!i " sn" > Mi lj"di imamo veomasla!" %redstav" o tome, " naj!oljem sl"&aj". Kad !i# samo mogao da do!ijem %rivremen

%osao i kao ri!a zaista %livam ka nekom *ilj">. = Samo tre!a da se %ri#vati' = rekao m" jeglas !liz" njega. = . 6skoro se %ojavio d(in sa glavom ri!e , ja'"imorsko &"dovi'te, %raen !andom ri!lji# za%ovednika. Izvadio je svitak i %ro&itao sledei

%roglas = $ato nam je na znanje da se lj"dski zvani&nik 4seig# ei %rijavio za dozvol" danas sl"(i. Mi, gos%odari reke, " sklad" sa ovom (eljom, ovim ga %rogla'avamo Privremenim8rvenim ;aranom i isto&nom !azen", daj"i m" " isto vreme "%ozorenje da je neo%#odno za

njegov" karijer", da se mam*" zaka&enom na "di*" ne sme %rii>. Pogledav'i " se!e dok jesl"'ao , 4seig# ei je ve !io %okriven vagom.Re&eno m" je da mora da izve'tava svako ve&e " isto&nom !azen".5li iz"zev toga !io jeslo!odan da skita gde m" je drago, i on je %ravio d"ge izlete "z i niz %otok, istra(ivaone!rojena jezera i %ritoke, i "skoro nije !ilo %otoka ni kanala gde on nije za'ao za is%"ni sr*"(elj".Na jednoj od ti# esk"rzija nije mogao da nae ni'ta za jelo, i oseao se veoma sla!o igladno i %ratio je ri!arski &ama* " nadi da e %ok"%iti ne'to ot%ada koji ri!ar !a*i sa %al"!e.Kada se %ri!li(io video je da je ri!ar 8#ao Kan, kojeg je znao veoma do!ro, tog tren"tka m"

je 8#ao %resekao %"t i mama* je mirisao do!ro. 5li 4seig# se setio "%ozorenja i %rotiv svojevolje je ot%livao. 6!rzo, me"tim, njegova glad je %ostala ne%odno'ljiva i rekao je se!i,= Na%osletk", ja sam %ri#vatio %rivremen %osao " ri!ljem svet", nisam od"stao od mog

lj"dskog zadatka, i 8#ao Kan, ako m" ka(em ko sam , sig"rno se nee "s"diti da "!ije


13/13

zvani&nika. Nee se dvo"miti da me vrati " moj !iro, i sve e !iti " red".> Pa je %rog"taomama* o 8#ao Kan ga je izv"kao.On je %o&eo da o!ja'njava stvari, ali 8#ao Kan ga nije sl"'ao, i %o'to je stavio (i*" kroznjegove 'krge odveo ga je na o!al" i zavezao ga na skrivenom mest" " trs*i.Tog tren"tka sl"ga je do'ao, govorei da Stariji Klark e "gostiti nekoliko %rijatelja i (eli

velikog 'rarana.> Imam %"no mali#>, rekao je ri!ar , nadaj"i se da e %rodati 4seig# eiGana %ija*i za ve" *en", = ali nisam "#vatio nijednog velikog danas>. = 2nam tvoje trikove>,rekao je sl"ga i mlatei %o trs*i "skoro je zaista na'ao velik" ri!".> 3a sam sekretar 4esig#ei>, ri!a je o!jasnila. = 3a sam !io regr"tovan za ri!lj" d"(nost, ali ja jo' "vek dr(im svoj

%olo(aj kao lj"dski zvani&nik i morate da mi "ka(ete %o'tovanje>. 5li sl"ga izgleda nije &"o'ta je on govorio i odneo ga je do vladine zgrade. Nekoliko njegovi# kolega je sedelo %oredka%ije %ravei na*rte. On i# je %ozvao , ali sve 'to s" oni rekli !ilo je = To je velika ri!a>.ang k"var je %oslat da odnese 4seig# eiGa " k"#inj" i stajao je iznad njega sa no(em "r"*i.. = Moj do!ri ang>, %lakao je 4seig#, = 3a nisam nikad nikog za%oslio ali ti si moj ri!ljik"var otkako sam do'ao ovde. Sig"rno nee' !iti tako neza#valan da me "!ije'>. 5li ang jeizgleda !io nesvestan da je !ilo ko i'ta rekao. On je %olo(io 4seig#Gov" glav" na dask" za

se&enje i !a' kad je s%"'tao no(, kada se 4seig# %ro!"dio. :io je %ri!li(no izle&en odgrozni*e i kada s" kolege do'le da m" &estitaj" na o%oravk" on im je is%ri&ao svoj san. Nanjegovo iznenaenje saznao je da se sve dogodilo !a' kako je on sanjao.> Mi smo videli da tise "sne %omeraj">, oni s" rekli , =ali nikakav zv"k nije izlazio i mi nismo imali tako)antasti&n" idej" da !i ri!a mogao !iti ti>. Niti 4seig# niti njegove kolege nis" se moglinaterati da jed" 'arana ikada vi'e %onovo.

Documents

Tekstovi Prevod 1