2

TEOFRAST

Karakteri

Prevod, komentar i predgovor

PETAR PEJINOVI

Naslov originala

EOPATOY HIKOI XAPAKTHPE

www.bosnaunited.net

www.crowarez.org

3

Teofrastovi Karakteri su jedinstveni u istoriji knjievnosti. Njih su mnogi imitirali, ali ih niko nikad nije nadmaio. To su mimika predstavljanja raznovrsnih karakternih mana ili moralnih slabosti koje u sebi kriju i elemente kominoga, zbog ega se ubrajaju u vrstu komine literature, kakva se negovala u makedonskom periodu grke knjievnosti. Aluzije na savremene dogaaje koji se spominju u br. VIII i XXIII ukazuju na treu godinu 115. Olimpijade (316. g. pre. n. e.) i delo je napisano u to vreme ili neposredno posle njega. U isto

vreme pada i procvat nove atike komedije, iji su najistaknutiji predstavnici Menandar, Filemon, Difil i Poseidon. Ona se u prvom redu bavila slikanjem karaktera kakve nalazimo u

njezinim rimskim kopijama kod Plauta i Terencija.

4

PREDGOVOR

TEOFRAST

Teko se moe nai u svetskoj knjievnosti pisac s ijom se knjievnom zaostavtinom sudbina tako nemilosrdno i maehinski poigrala kao to je uinila sa ogromnim opusom peripatetiara Teofrasta. Iako je u antici bio jedan od najcitiranijih pisaca i mada su nam antiki pisci ostavili iscrpan spisak njegovih dela iz gotovo svih oblasti kojima su se grki i rimski pisci bavili, od njegove ogromne knjievne zaostavtine u celosti do nas su dola samo tri dela i mnotvo sitnih fragmenata iz nekoliko njegovih dela, kao i nekoliko direktnih citata uzetih iz njegovih dela i mnotvo navoda u obliku prepriavanja razasutih po svim vrstama antikih dela. Iako su ovi dokumenti fragmentarni, nisu bez vrednosti. Oni pokazuju da je Teofrast u kasnijim

stoleima smatran priznatim autoritetom i oni potvruju da su njegova glavna nastojanja bila posveena daljem razvoju i sistematizaciji uenja njegova uitelja Aristotela, ali donose ne male detalje njegovih originalnih teorija. Uzroke nestanka njegovih dela, mislim, nije teko nai. Poto se uglavnom zanimao istim temama kojima i njegov uitelj Aristotel, njegova su dela ostala u senci Aristotelovih i tokom prohujalih vekova su propala tako da su za nas zauvek

izgubljena.

O Teofrastu najvie podataka ostavio nam je Diogen Laertije u svom delu ivoti i miljenja istaknutih filozofa. Teofrast, ije je pravo ime bilo Tirtam1 (Tyrtamos), roen je kao i pesnikinja Sapfa na ostrvu Lezbosu u gradu Eresu oko god. 370. pre. n. e. - Otac mu je bio

valja sukna. Prva osnovna znanja dobio je u svom rodnom mestu od nekog Alkipa. Dva puta je sudelovao u izgonu tirana iz svog rodnog mesta, i demokratija, koja je bila sruena oko 357. g. pre. n. e., ponovo je vraena pre 334. g. Prema tome, moda je zbog politikih prilika otiao u Atinu. Najpre je bio uenik Platonov, ali ga je jo pre njegove smrti napustio i preao u Aristotelovu kolu. Mogue je da se Teofrast posle Platonove smrti 347. g. pre. n. e. zajedno sa Aristotelom povukao najpre u As, zatim u Mitilenu, a kasnije u Stagiru, gde je Aristotel bio

uitelj mladom Aleksandru. U to vreme je Teofrast boravio na Lezbosu, zatim je zajedno sa svojim uiteljem otiao u Halkidu, odakle se zajedno sa Aristotelom 335. god., kada je Aleksandar krunisan za kralja, vratio u Atinu. Kada se Aristotel posle Aleksandrove smrti 323.

g. pred progonom svetenika povukao iz javnog ivota i preselio u Halkidu, imenovao je Teofrasta za vou i naslednika svoje peripatetike kole.2 On ga je postavio i za staratelja svome sinu i za naslednika svoje biblioteke, to je sve dokaz kako je uenik bio prirastao srcu svoga uitelja. Priaju da je vise od 2.000 uenika u toku 34 godine njegove uprave pohaalo njegova predavanja. Jedan od njih bio je i komediograf Menandar, koji se sa svojom prvom komedijom pojavio posle godinu dana nakon konanog trijumfa Makedonaca kod Kranona 321. g. pre. n. e. God. 307. Teofrasta je zajedno sa ostalim filozofima iz Atine

proterao neki Sofokle, ali su zahvaljujui Teofrastovu ugledu posle godinu dana izgnanstva bili

1 Prema jednoj anegdoti, koja je verovatno kasnije nastala, njegov ga je uitelj Aristotel najpre nazvao

Eufrast (onaj koji dobro govori), a kasnije Teofrast (koji kao bog govori).

Prema Diogenu Laertiju ime Teofrast dao mu je ovek imenom Aristofan zbog njegovog boanstvenog govornikog dara.

2 Anegdota kod Aula Gelija (XIII, 5) o njegovom izboru za Aristotelova naslednika govori da ga je

Aristotel na samrti posle dugog kolebanja izmeu njega i Eudema preporuio za naslednika u prisustvu ovog poslednjeg zato to je od vrsta vina, koja su mu za jaanje davali, proglasio rodsko jakim a lezbijsko slatkim.

5

vraeni u Atinu.3 Teofrast je ponovo zauzeo svoju nastavniku katedru i drao je s velikim ugledom sve do svoje smrti, a Sofokle je zbog toga bio kanjen globom od pet talenata. Kada je umro, otprilike izmeu 288. i 286. g. pre. n. e., ispratili su ga gotovo svi Atinjani do groba u vrtu gde se nalazila peripatetika kola u kojoj je on predavao.

Njegov testament koji donosi Diogen Laertije je vrlo vaan istorijski dokumenat. Iz njega doznajemo pored bezbroj drugih detalja i pravo stanje u peripatetikoj koli.4 Teofrast je vodio kolu sve do svoje smrti negde oko 287. g. kola je uivala veliki ugled ne samo kod atinskih graana nego i kod inostranih vladara Kasandra i Ptolemeja. Mada je bio metik (doseljenik), uspeo je da stie veliko imanje posredstvom Demetrija iz Falerona.

U nauci je Teofrast sledio svoga uitelja i ugledavi se na njega drao je predavanja iz najraznovrsnijih grana filozofije, zatim prirodnih nauka, retorike, etike, psihologije, poetike i

dr. Isto tako i njegovo ogromno knjievno delo pokazuje istu univerzalnost kao i dela njegovog uitelja a srodnost predmeta koje su oni obraivali uoljiva je iz estih ponavljanja slinih naziva njihovih dela, kao to su analitika, topika, politika, i tema, kao to su: logika, metafizika, fizika, psihologija, patologija, meteorologija, mineralogija, vetrovi, petrografija, metali,

religija, politika, ekonomija, retorika, poetika, muzika, istorija, medicina i dr.

Iz ovog bogatog opusa u celosti je do nas dolo devet knjiga Istorije biljaka i est knjiga Uzroka biljaka i satirino komina zbirka Karakteri. Delo Metafizike aporije (sumnje) sauvano je okrnjeno i iskvareno, dok je Istorija fizike, koja je napisana u esnaest knjiga, veim svojim delom sauvana. Njegovo delo O stilu, koje je izuzev nekoliko citiranih odlomaka potpuno izgubljeno, obraivalo je pitanja knjievne teorije i stila. Ono je izvrilo znatan uticaj na kasnije teoretiare retorike i knjievne teorije: Demetrija iz Falerona, Cicerona, Dionisija Halikarnaanina i Kvintilijana. Njegove rasprave o logici u stvari su dopune i ispravke Aristotelova dela Organon. U fizici je Teofrast pouavao da postoji onoliko vrsta kretanja koliko i kategorija. U prirodnim naukama on ne spominje samo pojave nego ih i

objanjava. U objanjavanju mnogih prirodnih pojava ne oslanja se na tua miljenja, nego ih samostalno rasuuje i objanjava.

Teofrast je ipak najsamostalniji u opisivanju biljnih vrsta i smatra se zaetnikom tog dela nauke, kao to se Aristotel smatra zaetnikom zoologije. U toj grani nauke on se najvie udaljio od svog uitelja Aristotela. On je opisao ako 500 biljnih vrsta. Kao i Aristotel, biljke smatra ivim biima i ui da biljke treba objanjavati prema njihovim delovima, osobinama, raanju i ivotu. Njegovo je uenje o biljkama u 16. stoleu nastavio Andrija Cisalpin.

U svojim radovima o etici Teofrast pouava da se ljudska srea zasniva ne samo na vrlini nego da na nju utiu i telesna i spoljna dobra. U tom pogledu on se poprilino udaljio od svog uitelja Aristotela.

Ni u jednoj drugoj disciplini Teofrast nije tako zavisio od svog uitelja kao u retorici i teoriji knjievnosti te nauci o stilu. Iako iz ove oblasti u celini nije ostalo sauvano nijedno Teofrastovo delo, iz dodue sporadinih navoda njegovih dela iz ovog podruja kod drugih pisaca i oskudnih direktnih citata, mogu se bar donekle rekonstruisati njegovi pogledi o ovim

pitanjima. Teofirastovi pogledi, gde smo u njih sigurni, uglavnom se uvek podudaraju sa

Aristotelovim. Oba raspravljaju o istim optim temama kojima se govornik mora baviti i o svakidanjim izrazima u kojima se on mora vebati. Nijedan nije voleo parataktinu reeninu

3 U Atini je Teofrast bio toliko popularan da je neki Atinjanin imenom Agonid, koji ga je kao

preziratelja vere bio optuio, sam zbog bezbotva bio optuen. I dva mona vladara onoga vremena Kasandar Makedonski i Ptolemej Egipatski ukazivali su mu posebno potovanje.

4 Iako bi se iz predgovora Karakterima, o kojima emo kasnije govoriti, moglo zakljuiti da je Teofrast imao mukih potomaka, iz njegovog se testamenta jasno vidi da uopte nije potomstvo ostavio, jer ga nigde ne spominje.

6

strukturu, vise su bili skloni reeninom periodu. Obojica su preporuivali izbegavanje suvinih metafora. I jedan i drugi su bili svesni velikog uticaja muzike za formiranje govornika. Teofrast je dalje proirio Aristotelovo uenje o lepoti red govorei da njihova lepota zavisi od zvuka, znaenja i mentalnoj slici koju one izazivaju. Prema njegovoj koncepciji re nije samo gramatika i logika jedinica nego i estetska kategorija jezikog izraza.5 Ipak to ne znai da su Teofrastova dela iz ovog podruja bila samo odjek Aristotelovih misli. On esto do najmanjih sitnica razrauje i objanjava pojedine postavke svoga uitelja. On je, na primer, prema tvrdnji Kvintilijana i Cicerona, do najsitnijih detalja obradio onaj deo retorike koji se odnosi na

izlaganje injenica, predmet koji je Aristotel ostavio neobraen u svojoj retorici. On je prvi uoio i na jasan nain izloio promene u istorijskom stilu koje se zapaaju kod Herodota i Tukidida. On je delio Aristotelovo miljenje o panegirikom govornitvu poto je smatrao da ono nema nikakva dodira i veze sa politikim ivotom, pa mu je dodelio samo zabavnu ulogu. Zauzimanjem ovakvog stava on priznaje tri vrste govornitva, teoriju iji je zaetnik Aristotel. Posve je verovatno da je Teofrast raspravljao i o etiri dela govora: uvod, izlaganje, dokazivanje, odnosno pobijanje i zavretak, jer Kvintilijan navodi njegovo uenje da se sadraj za uvod mora traiti u govoru protivnika.

Ciceron govori da je Teofrast detaljnije nego Aristotel raspravljao o proznom ritmu, a

Kvintilijan opet citira Teofrastovu izjavu da je itanje pesnika za govornika vrlo korisno i da su to njegovo miljenje mnogi u praksi sledili i drugima preporuivali. Ovo je oit dokaz da je on pridavao vee znaenje poeziji u obrazovanju govornika nego Aristotel.

Nigde nije tako jasno uoljivo njegovo psiholoko zapaanje kao u njegovom zahtevu u pogledu umetnikovog ograniavanja i imaginativne kooperacije od strane sluaoca, odnosno itaoca. ,,Ne smete sve rei tano i potpuno, ostavite neke stvari vaem sluaocu da on zakljuuje i dalje razvija. Kada on shvati ta ste vi propustili, on e postati neto vise od obinog sluaoca, on e svedoiti u vau korist i bie prema vama prijateljski raspoloen svedok, jer e se smatrati dovoljno pametnim zato to ste mu dali priliku da oproba svoju otroumnost. Rei sve znai proglasiti vaeg sluaoca glupim, kao da govorite nekoj budali.6

Ovde je Teofrast izrekao jedan od suptilnih principa umetnosti, princip od fundamentalne

vanosti, koji je u najtenjoj vezi sa svakom vrstom dobrog pisanja.

Demetrije takoe citira Teofrastovu definiciju neukusnog (to psyhron) u stilu kao neto to premauje izraz prikladan misli, tj. preterano izvetaen jezik. U ovome Teofrast ide potpuno stopama Aristotelovim, koji je neukusnost stila ubrajao u pogreke protiv prikladnosti (decorum - to prepon). Pored ovoga Demetrije spominje njegovo odbacivanje ritmikih stopa na poetku i zavretku zavisne reenice i njegovo zalaganje za upotrebu peonskog ritma u prozi7 da bi se postigla uzvienost. I ovde se Teofrast poveo za Aristotelom nasuprot Isokratu, koji je bio pobornik jampskog i trohejskog ritma.

U izgubljenoj raspravi O stilu (Peri lekseos) on je najjasnije odredio svoj poloaj u ovoj naunoj grani. Po ugledu na svog uitelja Aristotela shvatio je stil kao nedeljivu jedinicu, bolje reeno, ono o emu je raspravljao bili su opti principi stila, a ne karakterne crte odvojenih i individualnih vrsta stilova: uzvienog, srednjeg i prostog. Ne sme se prei preko injenice da je kasnija nauka od tri stila bila povezivana s njegovim imenom. Dionisije Halikarnaanin spominje da je on Trasimaha, pisca iz g. 430-400, smatrao predstavnikom srednjeg stila i da

taj podatak pretpostavlja da su u njegovoj koncepciji postojala i druga dva stila: uzvieni i prosti. Meutim, ovako se ne bi smelo tumaiti Teofrastovo miljenje o ovom predmetu. On je

5 Jedna od njegovih konstatacija o lepoti rei koja je ouvana kod Dionisija Halikarnaanina i

Demetrija glasi ovako: Rei daju uivanje uhu i oku ili imaju uzviene asocijacije ove vrste. 6 Demetrije, Peri ermenias. 7 Peon je stopa od etiri sloga, tri kratka i jednog dugog, bez obzira na mesto dugog, npr.: UUU ili U

UU ili UUU ili U U U

7

smatrao da je Trasimah vrlo dobro objasnio karakterne crte srednjeg stila s tim to je izbegavao da se uputa u tumaenje drugih dvaju stilova. Ovo bi se podudaralo sa Aristotelovim uenjem da tajna svake stilske vrline lei u dranju zlatne sredine (to meson). Sa pouzdanou se moe utvrditi da je uenje o tri stila nastalo u kasnijim vremenima kada se raspravljalo o stilovima raznih atikih govornika sa ciljem da se oni imitiraju. Neke takve kategorije, kao to su uzvieni, srednji i prosti stil, bile su zgodna sredstva za razlikovanje kvaliteta takvih govornika, kao to su Demosten, Isokrat i Lisija.

Pisci prvog stolea literarne teorije i kritike u Rimu, npr. pisac rasprave Ad Herennium, Ciceron, Dionisije Halikarnaanin uveliko se slue formulama koje su se do njihova vremena dobro uvrstile. One oigledno vuku svoje poreklo iz ranijih grkih izvora. Nekim od njih moe se nai trag kod Aristotela, a kad je re o etiri stilske vrline (aretai - virtutes), iskuenje je toliko da im se trag potrai u navedenom Teofrastovom delu Peri lekseos. Aristotel je priznavao samo jednu vrlinu (arete) stila, jasnou, i samo jedan stil prikladan da obrauje neki odreen predmet pred naroitom publikom.

Teofrast je svakako morao raspravljati o jezikoj istoi, jasnoi, prikladnosti i ukrasnim elementima, jer je o njima raspravljao i Aristotel. Sporno je pitanje da li je on imao iskljuivu listu od etiri stilske odlike i da li ih je nazivao tim imenom (aretai) sluei se tako terminom u nearistotelovskom znaenju. Osea se, meutim, da je Teofrast, kao i Aristotel, izabrao etiri bitne vrline, a ne vise, i verovatno je da je on upotrebio re rete u ovom nearistotelovskom znaenju. Dokaz da se njemu pripie ova formula je odlomak iz Cicerona, koji, kad raspravlja o prostom stilu, tvrdi da on moe imati latinski karakter (latinitas), jasnou, prikladnost, ali ne onu koju je Teofrast stavio kao etvrtu dobru odliku, naime stilske ukrase. Da li ovo podrazumeva ekskluzivnu listu od etiri odlike? Poslednja odlika je vrlo sumnjiva, dok su prve tri mogue. Kad se zna da je Ciceron vrlo aljkav u upotrebi tehnikih termina, bilo bi vrlo interesantno doznati gde je izvor ovoj teoriji, jer se sa sigurnou ne moe pripisati Teofrastu.

KARAKTERI

Teofrastovi Karakteri su jedinstveni u istoriji knjievnosti. Njih su mnogi imitirali, ali ih niko nikad nije nadmaio. To su mimika predstavljanja raznovrsnih karakternih mana ili moralnih slabosti koje u sebi kriju i elemente kominoga, zbog ega se ubrajaju u vrstu komine literature, kakva se negovala u makedonskom periodu grke knjievnosti. Aluzije na savremene dogaaje koji se spominju u br. VIII i XXIII ukazuju na treu godinu 115. Olimpijade (316. g. pre. n. e.) i delo je napisano u to vreme ili neposredno posle njega. U

isto vreme pada i procvat nove atike komedije, iji su najistaknutiji predstavnici Menandar, Filemon, Difil i Poseidon. Ona se u prvom redu bavila slikanjem karaktera kakve nalazimo u

njezinim rimskim kopijama kod Plauta i Terencija. Da je Teofrast autor Karaktera, dokazuju

svedoanstva mnogih starih pisaca (Diogen Laertije, V, 47, Suda, Eustatije Bizantinac) i sam sadraj sauvanih Karaktera, jer je jezgro opisa karaktera i pored svih unakaavanja, koja su zahvaljujui zubu vremena pretrpeli, toliko originalno da se oni mogu pripisati samo prvorazrednom spisateljskom talentu i u isto vreme najsuptilnijem posmatrau i poznavaocu ljudskih naravi iz vremena njihova nastanka.

I noviji istraivai, koji su mnogobrojni, sa malim se izuzetkom (P. Victorius i H. Stephanus) svi slau da ovo delo treba pripisati Teofrastu. Ueni vajcarski naunik Isaak Kazaubon (Casaubonus), koji je posedovao tako ogromno i iroko poznavanje grke literature da je u svojim opirnim komentarima grkih pisaca sva navedena mesta po pamenju citirao, pripisuje ovo delo Teofrastu i izjavljuje da je to knjiica koja se zlatom ne moe platiti".

8

Meutim, kad doe u pitanje integritet, tendencija i samostalnost dela, tu se noviji autori mnogo razilaze u miljenjima. Tome je puno doprineo predgovor,8 koji prethodi delu, ijim emo se sadrajem najpre pozabaviti.

Prema ovome predgovoru pisac ovih Karaktera je imao nameru da naslika pored

negativnih karaktera i pozitivne. Meutim, nema ni traga o ovim drugim ni u rukopisima ni u podacima starih pisaca i celi nacrt dela, kao i njegov ton, izbor rei i izraza, logiki sklop i sadraj u svim detaljima odluno iskljuuju svaku paralelu dobrih i loih karaktera, tako da se iz navedenih rei iz mesta u predgovoru ne moe ni naslutiti da je Teofrast nameravao dati dve galerije tipova.9

Ton koji iz svakog retka ovih karaktera izbija je oigledno satirian, podrugljiv, aljiv i smean,10 tako da se o nekom njihovom povezivanju sa ozbiljnim moralnim predstavljanjima, kakvi bi trebalo biti pozitivni karakteri, ne moe ni govoriti. Pored toga, kako je ve Hotinger (Hottinger) primetio, teko se moe poverovati da bi jedan pisac Teofrastova tipa unapred napisao predgovor za budue delo, u kojem bi odmah u poetku jasno i glasno otkrio sadraj i namenu svoga dela.

Pisac ovoga predgovora tavie ne zna za predmet sadraja ove knjige i pokazuje potpun nedostatak logike kad kae na samom poetku: Ve sam se ranije esto udio kada sam o tome razmiljao - a moda se nikada neu ni prestati uditi - kako to da mi, i pored toga to Grka ima istu klimu i to se svi Grci jednako odgajaju, nemamo istu vrstu obiaja. Pri tom on nije mislio na razliku klimatskih prilika izmeu Atike i Beotije,11 na odgoj atinski i spartanski. I kad bismo pretpostavili da on stavlja Grku kao celinu nasuprot ostalim zemljama (u tom bi se smislu njegova tvrdnja mogla prihvatiti), ovo ipak ne moe izbrisati njegov nedostatak moi rasuivanja. On uopte ne shvata emu slue ove slike karaktera. Oito je da pisac predgovora govori samo o razlikama nacionalnih karaktera kad on za uzrok njihove

razlike uzima klimu i odgoj; on se udi da se uprkos jednakosti i odgoja i klime u Grkoj ipak susreu razliiti karakteri i ne uvia da je zahvaljujui krivo postavljenim premisama doao do takvog zakljuka do kojega ga je mogla zavesti potpuna zaslepljenost i neznanje, poto se u Karakterima nigde ne govori o nacionalnim nego o individualnim karakterima, koje je Teofrast uzimao iz svoje najblie okoline. Nijedan ovek, kako kae jedan od komentatora Karaktera12, izuzev pisca predgovora, nee poverovati da su moralni pokvarenjaci u Grkoj u Teofrastovo vreme bili drugaiji nego to se susreu na svim meridijanima i u svim vremenima.

Isto tako pisac predgovora obeava da e naslikati kako dobre tako i loe karaktere, meutim nijedan stariji pisac ni jednom reju ne ukazuje da su postojali pored loih karaktera i slike dobrih karaktera niti da je Teofrast imao nameru da ih opie. Iz opisa ovih karaktera moe se zakljuiti da je piscu loih karaktera bila tendencija komino-satirina i trebalo je da oni izazovu smeh, a to se ne bi moglo spojiti sa opisivanjem dobrih karaktera.

8 Od Sontagove disertacije (1789) predgovor se smatra obinim falsifikatom. Edmonds (1941),

meutim, smatra da on moda sadri Teofrastovo jezgro. Pri pomnijem posmatranju izbora rei i izraza i stvarnog sadraja, moe se sa sigurnou zakljuiti da gotovo nita ne proizlazi iz Teofrastovog pera.

9 Edmonds smatra da je Teofrast napisao knjigu i o dobrim karakteristikama. Neki autori misle da je

delo u kome su predstavljeni dobri karakteri izgubljeno, meutim obim sauvane knjiice koja je do nas dola odgovara obimu antike knjige. Edmonds smatra da su postojale dve knjige karaktera, jedna koja je sadravala dobre a druga lose karaktere. Ovo se miljenje naslanja na podatak koji se nalazi u spisku Teofrastovih dela koji navodi Diogen Laertije, gde se citiraju dve knjige (V, 47 i 48) Ethikoi harakteres i Harakteres ethikoi. Meutim, ovi naslovi ne daju nikakva povoda za knjige razliita sadraja.

10 Pisac predgovora podvlai moralnu tendenciju, omladina treba da postane bolja. 11 Edmondsovo rezonovanje da je Teofrast nasuprot klimi Grke kao celine suprotstavljao klimu

Babilona i Egipta je neprihvatljivo. 12 W. Binder, Theophrasts Charactere.

9

Dalje, on je uinio Teofrasta mnogo starijim, jer tvrdi da je prilikom pisanja dela imao 99 godina. Teofrast je, meutim, kako znamo, iveo samo 85 godina (Diogen Leartije V, 40, Regenbogen, 1355 i dalje). Broj 99 je obino retorsko preterivanje i ne sme se uzeti kao izopaenost teksta. Teofrast je, kako smo videli, roen 1. god. 97. Olimpijade. Ako su Karakteri, kao to smo malo pre spomenuli, bili napisani 3. g. 115. Olimpijade (ili u ovo vreme), onda je pisac uvrh glave mogao imati 74 godine. Prema Diogenu Laertiju Teofrast nije

preiveo 85. godinu, a prema predgovoru on je Karaktere pisao u 99. godini.

Mada pisac govori o ,,naim sinovima, nisu poznati nikakvi Teofrastovi ni muki ni enski potomci, kako se vidi iz pomenutog testamenta kod Diogena Laertija. Izraz hymon (nai) treba uzeti u kolektivnom smislu, kako ga je shvatio Kazaubon, ili kao potomstvo uopte.

Upuivanje ovog predgovora odreenom oveku imenom Poliklu ne pridaje nita njegovu autoritetu. Pisac predgovora je mogao znati da je u Teofrastovo vreme iveo makedonski vojskovoa s tim imenom. Teofrasta su makedonski prestolonaslednici Kasandar i Antipater, kako smo videli, vise puta odlikovali. O nekom posebnom prijateljstvu izmeu Teofrasta i ovoga Polikla nema nikakvih podataka i njegovo je ime mogao samovoljno uzeti pisac

predgovora.

Meu stvarne razloge koji pobijaju autentinost predgovora treba dodati i odstupanja u njemu od stila i izraza Teofrastovih dela.

Ovaj predgovor ne moe nam nita odreenije red o potpunosti i nepotpunosti dela, ni o prvobitnoj njegovoj nameni. Neki noviji literarni istoriari, Rostanji (Rostagni), Atkins, Grube, Sentberi (Santsbury), smatraju da je trebalo da Karakteri poslue govornicima i piscima kao psiholoka pomo, kako bi im to bolje bilo omogueno da zasnivaju svoje tvrdnje na vrstim psiholokim temeljima. Prema tome, delo ima, oni smatraju, mnogo zajednikog sa analizom strasti koja se nalazi u Aristotelovoj Retorici. Ono je moda, oni tvrde, inilo deo vee rasprave o retorici i trebalo je da popuni prazninu u Aristotelovom korpusu ljudskog znanja. Karakteri

su nov knjievni rod, koji svoje poetke ima zahvaliti peripatetikoj filozofskoj koli.

Neki istraivai smatraju da Teofrast, inae uitelj i prijatelj Menandrov, u svojim finim opisima karaktera nije bio okrenut ivotu nego pozornici i novijoj komediji, tako da su Karakteri, kako je ve Kazaubon pokazao, za razumevanje nove atike komedije, kao i Plauta i Terencija, od posebne vanosti.

Uprkos mnogih unakazivanja, neujednaenosti stila, ispreturanih reenica, mnogobrojnih tekstova navedenih na pogrenom mestu i potpunog nedostatka principa reda pojedinih opisa i stavljanja definicija ispred svakog karaktera, od kojih su mnoge tako manjkave i neodreene da bi se jedva mogle pripisati poetniku a ne jednom otroumnom oveku, kakav je bio Teofrast, uprkos svih ovih nepravilnosti, kakve se u tako velikom broju ne nalaze ni kod jednog

antikog pisca, ipak se ne moe prihvatiti miljenje da ove slike naravi u svom jezgru nisu proizale iz Teofrastova pera.

Isto tako neprihvatljiva je hipoteza koju su lansirali Saupe (Sauppe), Hanou (Hanow) i H.

E. Fos (Foss) da su u ovoj knjiici karaktera sadrani odlomci i izvodi iz jednog veeg Teofrastovog dela slinog sadraja iz podruja etike. Svoju tvrdnju oni temelje na injenici da peripatetiari nisu ostavili nikakvih opisa karaktera, meutim, pojedine konture moralnih karaktera nalaze se u delima Aristotelovim, ali se oni bitno razlikuju od Teofrastovih karaktera

po tome to oni sadre samo definicije i to slue za objanjenje naunih postavki, dok se Teofrastovi Karakteri, kako je ve Kazaubon nagovestio, na prvi pogled pokazuju kao mimika predstavljanja u kojima naslikan karakter govori i radi i koji se od dramskog oblika razlikuju

samo tim to im nedostaje dijalog.

10

Iz ovog proizlazi da i cilj ovih mimikih predstavljanja nije didaktini nego estetski. Sve i kad bi se na ove skice primenila Horacijeva izreka da pesnici ele koristiti i razveseljavati, iz njih bi se morala iskljuiti moralizatorska tendencija, jer je njihov cilj samo zabava.

Ovaj cilj postie Teofrast tim to pojedine crte moralnog zastranjenja obuhvata u zajednikoj slici, ime karakter osobite vrste ostaje iv i kao takav pred itaocem stoji. Mada je Teofrast pojedine crte uzimao neposredno iz atinskog ivota, ipak njegovi karakteri nisu Atinjani, nego ovek uopte, koji je naslikan bez obzira na nacionalnost, starost, pol, zvanje i druge sluajne razlike, i svaki tako naslikani individuum predstavlja opti karakter.

Samo u jednoj taki ove slike karaktera imaju u sebi neto specifino nacionalno, koje jo vise ukazuje na njihovo poreklo. To su pravi Atinjani, i to po pravilu imuni ili u najmanju ruku ljudi iz boljih kua, iako neki od njih, u ovde opisanim karakterima, izgleda da su tek preli iz niih drutvenih slojeva u vise, ukratko, to su ljudi iz vieg drutva. Linosti niih drutvenih slojeva, slobodnjaka ili robove, Teofrast nije uzimao kao predmet svojih slikanja.

Glavnu potekou za razumevanje i objanjavanje ovih malih nedostataka Teofrastove umetnosti stvara nedostatak jednog principa u poretku opisa, kao i klasifikovanja samih

karaktera. Njihov red je potpuno proizvoljan i srodni karakteri su potpuno jedan od drugog

odvojeni, umesto da su svrstani jednim logikim redom, da imaju jednu zajedniku taku koja ih povezuje, pa je poredak takav da su zajedno stavljeni jedan do drugog karakteri koji nemaju

meusobno nita zajednikog.

Teofrast je izvrio ogroman uticaj na kasnije grke i rimske pisce, naroito sledbenike peripatetike kole Stratona, Erasistrata i druge, a njegov je uticaj prisutan i kod sledbenika drugih filozofskih pravaca, npr. Zenona, Epikura i Poseidona (u logici i etici). Od rimskih

pisaca najvie su se njegovim delima koristili Plaut, Terencije, Varon, Ciceron, Horacije, Plinije Stariji, Kvintilijan, Marcijal, Petronije i Seneka, a on je osobito uoljiv kod Grka Plutarha i Lukijana. Njegov se uticaj osea i kod vizantijskih pisaca retorike i poetike. Meu novijim piscima koji su se na njega ugledali u prvom redu treba spomenuti Francuza Labrijera (La Bruere), koji je pokuao naslikati obiaje svoga naroda i svoga doba prema Teofrastu. U Engleskoj je njegovo delo podstaklo u XVII stoleu literaturu karaktera, iji su glavni predstavnici Overberi (Overbury) i Erl (Earle), Hoi (Halle) i Bader (Buder).

Od vremena renesanse pa sve do danas njegovi su Karakteri predmet izuavanja najeminentnijih klasinih filologa, od kojih u spomenuti samo neke. Uz ve vise puta citiranog Kazaubona, njima su se bavili D. F. Ast, Bloh (Bloch), H. Dilz (Diels), J. M. Edmonds, M. E.

Fos, Hanou, Krol (Kroll), O. Navar (Navarre), G. Paskvali (Pasquali), O. Regenbogen, A.

Rostanji, G. Sontag (Sonntag), V. Vilamovic (Wilamovitz) i dr.

Ogroman je broj prevoda na svim evropskim jezicima, a kod nas postoje tri prevoda

Karaktera. Prvi ih je preveo Dimitrije Aleksijevi (Beograd, 1879). Kod Hrvata prvi je Karaketre preveo J. irola (Bakar, 1880), a Matica hrvatska god. 1947. izdala je Karaktere u prevodu dr Nikole Majnaria.

Ovaj je prevod raen prema J. M. Edmondsovu izdanju Theofrastu: Ethikoi harakteres, 1941 (Loeb Classical Library). Na vie mesta, poto sam smatrao tekst P. Stajnmeca (Steinmetz) uverljivijim i tanijim, odstupio sam od Edmondsova izdanja. Prilikom prevoenja, pored dva pomenuta izdanja, sluio sam se prevodima prof. dr Vilhelma Bindera (Wilhelm Binder), u izdanju Langentajta, i dr Pr. Snicera (Schnitzer), u izdanju Meclera (Metzlera). Obilato sam se sluio komentarima iz prva dva navedena dela.

Petar Pejinovi

11

UVODNO RAZMATRANJE

1 Ve sam se ranije esto udio kada sam o tome razmiljao - a moda se nikad neu ni prestati uditi - kako to da mi, i pored toga to Grka ima istu klimu i to se svi Grci

2 jednako odgajaju, nemamo istu vrstu obiaja. Poto ve dugo vremena, Polikle, posmatram ljudsku prirodu, a sada mi je devedeset i devet godina, dalje, poto sam dolazio u dodir s mnogim ljudima razliitih naravi i briljivo meusobno uporeivao

3 dobre i zle ljude, reio sam da opiem ime se pojedine grupe meu njima u ivotu bave. Ja u ti tano izloiti koliko se vrsta karaktera meu njima nalazi i ta oni u svakodnevnom ivotu rade. Pretpostavljam, Polikle, da e nai sinovi biti bolji ako im

4 ostanu pisani dokumenti ove vrste. Budu li njih uzeli za primere, svi e se stalno kretati samo u drutvu najobrazovanijih da ne bi iza njih zaostali. Sada, meutim, prelazim na samu stvar. Tvoj e zadatak biti da paljivo prati i dobro pazi da li pravo govorim. Najpre u predstaviti one koji tee za licemerstvom, ali bez prethodnih napomena i

5 bez mnogo rei o predmetu. Poeu najpre sa licemerstvom i dau njegovu definiciju, zatim u ocrtati licemera, njegovu prirodu i stanje do kojeg se on sputa. Posle toga u, kao to sam i odredio, pokuati osvetliti ostale duevne sklonosti.

12

LICEMJERSTVO

1 Izgleda da je licemerstvo, da ga opiemo u optim crtama, pretvaranje dela i rei ngore, a da je licemer ovek ovakvih osobina:

2 On pristupa svojim protivnicima i bez ikakvog znaka mrnje u licu obiava s njima govoriti; on u lice obasipa hvalama ljude kojima je potajno postavio zamke;

izraava im svoje saoseanje kada su protiv njega izgubili parnicu; prema svojim napadaima milostivo postupa, i to u svemu to oni protiv njega govore.

3 Ljudima koji trpe nepravdu i zbog toga se ljute on govori mirno i hladnokrvno;

onome koji trai s njim hitan sastanak nareuje da ponovno doe.

4 Nikad ne priznaje da radi ono ime je upravo zauzet, nego tvrdi da o tome jo razmilja i izgovara se da je upravo doao, da je kasno i da se osea bolestan.

5 Obrate li mu se ljudi za zajam ili pomo, on izjavljuje da nije bogat;

- prodaje li neto, izjavljuje da ne prodaje;

- a ako ne prodaje, tvrdi da prodaje;

- ako je neto uo, navodi da nije uo nita;

- je li ta video, iznosi da nije nita video;

- ako je neto priznao, on se toga ne sea;

- jednom tvrdi da e razmisliti, drugi put da ne zna nita, treom prilikom ostaje u udu i, na kraju, da je o tome nekad iste misli gajio.

6 Uopte, zna se razmetati izrazima ove vrste: Ne mogu to verovati, To je nepojmljivo, Zaprepaen sam, i Kako ti kae, postao je drugi ovek, Meni nije tako govorio, Stvar mi izgleda besmislena, Reci to drugome, Ja sam stvarno u neprilici da li da tebi ne poverujem ili da onome ne dam za pravo, Pazi ipak da ne bude lakomislen.

7 (Ovakve izreke, izmiljotine i ponavljanja mogu se nai kod licemera. Moramo se od ovih ne bezazlenih, nego podmuklih karaktera uvati vise nego samih zmija.)

Re eironeia (ironija) nema uvek ono znaenje koje se danas njoj pridaje. U tom znaenju ironiar svoja vlastita preimustva umanjuje, a preimustva drugih uveliava i daje im i takva svojstva koja oni nemaju. Ona se danas esto vee i za ljude koji jedno govore, drugo misle, i to ne iz aljivih, nego iz sebinih pobuda. Oni kojima je ovo poslednje ponaanje prelo u naviku predmet su Teofrastova slikanja. U pitanju je vrsta laljivaca koji se nikada ne pokazuju onakvi kakvi su, nego se i u dobru i u zlu uvek pretvaraju i svojom lukavou varaju, jednom reju, to su pokvareni prepredenjaci i licemeri.

Ove su definicije verovatno u nekim elementima kopija definicija Aristotelovih. Aristotel,

meutim, tumai ovako definiciju (IV, 13): Ironiar koji umanjuje istinu oituje se kao ovek profinjenih navika; on se ne izraava tako iz koristoljublja nego da bi izbegao naduveno samohvalisanje. Najradije on porie, kao to je i Sokrat inio, sve to bi mu moglo pribaviti ast i potovanje. Onoga koji se u sitnicama javno tako ponaa moemo nazvati prepredenim varalicom i on lako na se navlai prezir i mrnju. Naprotiv onaj koji ironiju umereno primenjuje, i to u stvarima koje nisu potpuno oevidne i opipljive pokazuje se duhovitim.

Teofrast je pokuao predstaviti ironiju kako u njezinom uem smislu, potcenjivanja samog sebe tako i u njezinom irem smislu pretvaranja i laljivosti. To mu polazi za rukom zato to potcenjivanje

13

samog sebe slika kao laljivost" i kao bojazan pred iskrenou kojoj nije ni najmanje stalo ako se u ravom ruhu predstavi.

Odlomci u zagradama su po miljenju veine komentatora kasnija dodavanja i ne mogu se smatrati autentinim Teofrastovim tekstom. To vai za sva mesta koja su obeleena zagradama. (Nap. prev.)

14

II. ULAGIVANJE

1 Ulagivanje se moe shvatiti kao neki sramni nain ophoenja, koje onome koji se ulaguje donosi korist, a ulagiva je ovek ovih osobina:

2 Kad vri dunost pratioca, on govori: Zar ne primeuje s kakvim udivljenjem ljudi na te gledaju? To se u celom gradu samo tebi deava. Jue su te u tremu13 u zvezde kovali. Tu je zajedno sedelo vise od trideset ljudi i kad se poveo razgovor ko

je najbolji ovek, tvoje je ime bilo prvo i poslednje svima na jeziku.

3 I dok ovako govori, skida mu dlaicu sa ogrtaa, a ako mu je vetar u kosu doneo slamicu, on je briljivo vadi napolje i smekajui se dodaje: Gle? Poto te dva dana nisam video brada ti je dobro osedela, no uza sve to, kao malo ko, za svoje godine

ima crnu kosu.

4 A ako ,,On14 neto govori, nareuje drugima da ute, a hvali ga kada ,,On druge slua i dovikuje bravo" kad ,,On prestane govoriti; ako ,,On napravi kakvu otrcanu alu, on se grohotom smeje, zaepi ogrtaem usta, kao da se od smeha ne moe uzdrati.

5 Ljudima koji im dolaze u susret nareduje da zastanu da ,,On proe.

6 Njegovoj" deci kupuje jabuke i kruke, sam ih donosi i daje ih u Njegovu" prisustvu i, ljubei ih, tepa im ove rei: Potomci najestitijeg tatice!"

7 Ide li s ,,Njim u kupovinu cipela, govori da ,,Mu je noga lepe graena od cipele.

8 Ako je ,,On na putu da poseti kog od svojih prijatelja - napred uri i vie: Pribliuje ti se On15, zatim se vraa i obavetava ,,Ga: Najavio sam Te.

9 Naravno, on je takoe u stanju da sav zadihan donese sa enske pijace16 ivotne namirnice.

10 Meu gostima je prvi koji hvali vino i neprestano ponavlja iste rei: Kako se dobro kod tebe jede, a ako uzme neto sa stola, propraa to s primedbom: Ovo je zaista ukusno i pita ,,Ga nije li ,,Mu moda hladno, nee li se neim prigrnuti ili moda eli da Ga u neto umota; dok ovako govori, naginje se i ape ,,Mu tiho u uho; ne skida oka s ,,Njega i onda kada s drugim avrlja.

11 U pozoritu od roba uzima jastui i sam ga stavlja ispod ,,Njega.

12 Govori ,,Mu da Mu je kua ukusno sagraena, da Mu je imanje divno obraeno, da je na slici17 odlino pogoen.

13 Trem (prema Vitruviju V, 11) je podug prekriven prostor sa stubovima na jednoj strani, u kome je

bila izloena na prodaju svakovrsna roba, u prvom redu ivotne namirnice. Tim nazivom se nazivala i galerija slika u Atini, tzv. arena dvorana ili stoa poikil u kojoj su kasnije filozof Zenon i njegovi naslednici drali predavanja i otuda potie ime stoiari.

14 Ulagiva poput roba naziva svog gospodara On, a ne njegovim pravim imenom. Zato je u prevodu ta re pisana velikim slovom.

15 I ovde ulagiva preuzima ulogu roba, jer je vladao obiaj da rob najavljuje dolazak svog gospodara. 16 Deo pijace na kojem su se prodavale ivotne namirnice i kune potreptine svih vrsta, naroito

enskih. 17 Prema Lukijanu (pro imag. 6) portreti su bili u obiaju u 4. st. pre. n. e.

15

13 (Ukratko, moe se videti da ulagiva govori i ini ono zbog ega misli da e se dopasti.)

Etimologija rei kolaks (ulagiva) je dosta nejasna. Mogue je da ona u poetku nije imala nikakvo prezrivo i pogrdno znaenje. Na to ukazuje u najmanju ruku injenica da su neki dvorani na Kipru nazivani kolakes (ulagiva). Od 5. st. pre. n. e. u antikoj literaturi prema Ateneju re poinje dobijati pejorativno znaenje, pa ak prelazi i u pogrdnu re, jer oznauje najniu vrstu parazita, ulagivaa i ulizice i poinje se pridavati linostima koje se odaju najniim vrstama ulagivanja iz najniih linih pobuda. U tome znaenju je dao i Teofrast u definiciji karakterne crte ove vrste tipova, koje, dodue, u samim opisima nisu vidljive i jasno izraene, jer je, ini se, Teofrastu vise bilo stalo do kominih scena, a prepustio je itaocima da sami zakljuuju pobude koje njegovog ulagivaa navode na takve postupke.

Neke osobine ovog karaktera ima udvara pod br. V. Oba nastoje da se na svoj nain ulaguju, ali se u mnogim crtama razlikuju. U prvom redu, u pogledu cilja, jer ulagiva ima za cilj gramzivost, udvara, naprotiv, svoje zadovoljenje nalazi u dopadanju; zatim u pogledu osoba kojima se oni klanjaju i odaju potu, jer se prvi obino dri kakvog mecene, dok drugi nastoji da se dopada svima; najzad u svojim postupcima ulagiva pristaje na sve, poniava se i nastoji da se radi dobiti dopadne, udvara, naprotiv, ini samo ono to drugima mora biti ugodno. Karakter prvoga zasluuje prezir, dok kod drugoga odaje samo sujetu.

16

III. DOSAIVANJE

1 Dosaivanje je uputanje u dug i nepromiljen govor, a dosadljivac je ovek ovih osobina:

2 Iako ne pozna oveka, prilepi se uz njega i odri najpre pred njim slavopojku u ast svoje ene, a zatim pria kakva mu se slika prole noi u snu javljala, najzad mu do u najmanje sitnice pria ta je sve bilo izneseno za ruak na sto.

3 Kad se zanese u prianju, pone priati kako je sadanja generacija mnogo gora od generacije ranijih vremena, kako je ito na pijaci jeftino,18 kako se mnogi stranci zadravaju u gradu, da je more posle svetkovine Velikih Dionisija19 ponovo plovno, i, ako Zevs podari vie kie, poljski e usevi nabolje krenuti, ta namerava na svom imanju sledee godine zasejati, kako je teko kraj s krajem svezati, kako je Damip20 na svetkovinu Misterija21 istakao dinovsku baklju, koliko Odeon22 ima stubova. Jue sam uzeo sredstvo za povraanje, i koji je danas dan.

18Prema aticistima grka re aksios znai ,,jeftin. Mnogi izdavai, meutim, suprotno atikom

znaenju rei, prevode, navodei pri tome razne razloge, ovaj izraz naom reju ,,skup. Komentatori koji grku re aksios prevode naom reju ,,skup polaze od pravilnog opaanja. Celi ovaj paragraf su optube i gunanja: ljudi su postali gori, kritikuju se vremenske nepogode, govori se da je ivot teak. Meutim re aksios - dosadljivac - upotrebljava u znaenju gunaroa, jer u odnosu sa drugim podacima moe se zakljuiti da Teofrast ovde ima na pameti seljake. Njemu su svakako kao seljaku povoljnije i drae visoke cene ita; zato on guna o jeftinoj prodaji ita na pijaci.

19 Setkovina ovde spomenutih Velikih (gradskih) Dionisija padala je u prolee, i to u mesecu martu (Elaphebolion), meutim Male (seoske) Dionisije, koje se spominju u 4. slavile su se u jesen. U najstarije doba Atinjani su zapoinjali novu godinu zimskom sunevom prekretnicom, meutim mnogo pre Teofrastovog vremena poeli su raunati sa prvim mesecom posle letnje suneve prekretnice. Atiki meseci koji se jo nekoliko puta u delu pominju idu sledeim redom:

1. Hekatombaion - juli

2. Metageitnion - avgust

3. Boedromion - septembar

4. Pyanepsion - oktobar

5. Maemakterion - novembar

6. Poseideon - decembar

7. Gamelion i (Leneon) - januar

8. Anthesterion - februar

9. Elaphebolion - mart

10. Munychion - april

11. Thargelion - maj

12. Scirropholion - juni 20 Proizvoljno izmiljeno ime neke linosti kojoj se na eleuzinskim sveanostima pripisuje noenje

baklje. 21 Svetkovina Velikih Dionisija, koja se slavila meseca Boedromiona (septembar) trajala je devet dana.

Da bi se simboliki predstavilo izronjavanje Demetrove kerke Persefone, koju je bio oteo Had, petog se dana svetkovanja obavljala nona procesija na kojoj su noene baklje. Onaj koji je nosio najveu baklju za naeg dosadljivca je znaajna linost.

22 Odeon, koji je sluio za muzika i atletska takmienja, napravio je Perikle. Spadao je meu najlepa zdanja Atine. Kserksov ator posluio je kao model. Prilikom Sulinog opsedanja Atine postao je rtva plamena. Plutarh ga zbog njegovih prekrasnih stubova naziva polystylon.

17

4 Ako ga podnosi, nee nikad prestati: Svetkovina Misterija pada meseca Bedromiona (septembra), a praznik Apaturija23 meseca Pijanopsiona (oktobra), a

seoske Dionisije meseca Poseidona (decembra).

5 (Od ljudi ove vrste mora se mlatarajui rukama i grabei nogama beati, ako nee da te spopadne groznica. Nije lako podnositi ljude koji ne znaju razlikovati ta je dokolica a ta je posao.)

Teofrastov dosadljivac je nekodljiv i rasejan ovek, koji neprestano govori samo da se neto kae i pri tom izjavljuje mnoge glupave i neukusne stvari. Ukratko, on je poput papagaja jedno obino blebetalo i torokalo. Njemu su srodni karakteri i brbljivca pod brojem VII i izmiljaa novosti pod brojem VIII. Na prvi pogled oni su toliko slini da je gotovo nemogue razgraniiti njihove osobine, ali ta injenica upravo pokazuje kako je Teofrast bio otar posmatra i dobar poznavalac ljudi da je naao dovoljan broj karakternih crta koje ih razdvajaju. Njihova zajednika crta je prekomerna upotreba govora, no oni imaju sasvim razliite ciljeve i prema tome su i predmeti kojima se oni bave i nain na koji oni to ispoljavaju razliiti. Dosaiva dri duge govore o svemu to osea, misli i zna, samo da bi prekratio vreme i da bi zadovoljio svoju neodoljivu e za govorom. Njegovi govori nisu smiljeni; brbljivac, meutim, nastoji da se pravi vaan i sveznalica i zato hoe da vodi glavnu re, ne moe se savladati, ne moe druge sluati da govore, uvek otima re; izmilja novosti, naprotiv, nastoji da kod sebe i drugih izazove i stvori iznenaenje i uzbuenje. Zato je dosaivau potpuno svejedno ta govori, on iz usta izbacuje sve to mu na um padne, on uistinu nema jedne stvarne teme; brbljivac opet govori o onome u ta se razume, on sebi zamilja da sve zna i pravi samog sebe, svoje znanje i svoju mudrost predmetima svoga razgovora; izmilja, naprotiv, juri za novostima, a poto se ovo zanimanje posebno uklapa u politika zbivanja, njemu su najmilije teme iz ovog podruja. Njemu nije stalo do istine, naprotiv, njegovo je naelo: to lanije, to novije i bolje. Shodno razliitim predmetima i ciljevima je ponaanje ova tri karaktera. Prvi je bezazlen, on ne zna ni za kakvo prepiranje i nije sujetan, njemu je dovoljno da nekoga ima ko ga eli sluati; drugi, meutim, hoe da je uvek u pravu i da ga uvek sluaju, zato stalno upada u re; trei hita da obavesti to je mogue pre celi svet o svojim priama, koje je on sam sebi uobrazio da su istinite. Sva tri karaktera su neprijatna: dosadljivac je dosadan zbog svog

neukusnog dranja, brbljivac nas ljuti svojim preterivanjem, a izmilja vesti zasluuje prezir zbog obmanjivanja.

Vei broj komentatora sa Teofrastovim dosadljivcem dovode u vezu dosadljivca iz Horacijeve satire (Serm. I, 9).

23 Apaturije su bile svetkovina slavljena u ast Dionisa (Bakha) i trajale su tri dana. Slavila su ih

zajedniki sva grka plemena jonskog porekla.

18

IV. NEOTESANOST

(Prostakluk)

1 Neotesanost (prostakluk) je po svemu sudei nedostatak pravog smisla za uglaenost24, a prostak je ovek sledeih osobina:

2 Posle uzimanja sredstava za ienje25, on se upuuje u narodnu skuptinu,

3 i tvrdi da miomirisna pomast ne mirie nita ugodnije od majine duice (timije),

4 on nosi cipele koje su vee od njegove noge,

5 obiava glasno govoriti.26

6 Nema poverenja27 u prijatelje i roake, ali zato svojoj sluinadi poverava najvanije stvari, svojim nadniarima na imanju pria sve iz narodne skuptine,

7 Seda sa haljinom zavraenom do iznad kolena tako da mu golotinja viri.

8 Na putu se ne zaustavlja ni kod ega i ni jedna stvar ne izaziva njegovo uenje; ali ako ugleda vola ili magarca ili jarca, zastane zabezeknut i dugo u njega bulji.

9 Zna iz ostave izvui stvari i sirove ih gutati i uz to isto vino piti.28

10 Kriom se priunja kuharici i zajedno s njom melje brano29 za sebe i za svu ostalu sluinad.

11 U isto vreme dok dorukuje baca hranu stoki.

24 Grki termin amathia bukvalno ne znai neznanje, niti nedovoljno ovladavanje nekom teorijom, nego

nedostatak pravog smisla za uglaenost, odnosno uljudnost, utivost i pristojnost. 25 Kykeon je bio, kako se jasno vidi iz Aristofana, napitak pomean sa timijom (majinom duicom),

koji je prosti svet u Atini upotrebljavao kao sredstvo za ienje. Ono to neotesanac ovde u pohvalu timije govori nije nita drugo nego izvinjavanja otmenom svetu, koji se prilikom gozbi obiavao mazati miriljavim pomastima, a blizina onoga koji je pre kratkog vremena uzeo kykeon (napitak je putao vrlo neugodan miris) morala je za okolinu biti vrlo neugodna.

26 Jedna od karakteristika neotesanosti je podizanje glasa pri govoru. 27 Posle opisa nekih spoljanjih karakternih osobina Teofrast prelazi na prikazivanje izvesnih psihikih

pojava koje su svojstvene ovome tipu. U svome dranju i ophoenju sa ljudima on pokazuje vie nedostataka: on je nepoverljiv u stvarima u kojima se trai poverenje, a poverljiv onde gde bi mu bila bolja uzdrljivost i smotrenost. Pored toga njegovo dranje odaje itav niz postupaka koji izgledaju strani obrazovanom graaninu, npr. 6: nepoverenje prema prijateljima, slepo poverenje prema sluanadi i potinjenim; 7: on ne zna sedeti na pristojan nain; 8: paradoksalno dranje u gradu. Ono emu se drugi dive, njega ne zanima, a kad ugleda neto blisko okolini u kojoj ivi, on izbulji oi i sa udom gleda; 9: on ne eka vreme obroka, nego kad oseti glad, uzima sam iz ostave hranu; 10: on je u prisnim odnosima sa kuvaricom i nju iskoriava; 11: on postupa sa domaim ivotinjama kao sa svojim drugovima i za vreme jela baca im hranu; 12: on obavlja ulogu vratara; 13: u strahu da ga dunik ne prevari, on zahteva novokovani novac; 14: nema poverenja u ljude kojima je neto pozajmio; u poslednjem poglavlju, 15: Teofrast je neotesanca, koji je svakako ovek sa sela, prikazao sa najvie rustikih crta i ovo je jedna od najuspelijih Teofrastovih linosti.

28 Uzimanje vina bez vode za Grke je znailo preteranost, zato se i danas kod Grka vino naziva krasi (meavina - bevanda).

29 Grci su imali rune mlinove; vodenice su bile retka stvar. Kuvarica je bila u isto vreme i domaica, zato se on njoj kriom prikrada i pomae joj u spravljanju hrane.

19

12 Lino otvara vrata, doziva psa, hvata ga za njuku i govori mu: On je uvar mog dvorita i moje kue.

13 Ako je od nekog primio natrag novac, ne prima ga izlizana, nego ga odmah

pokuava zameniti drugim.

14 Je li pozajmio plug, korpu, srp ili vreu, natrag ih trai usred noi, ako mu to padne na pamet za vreme nesanice.

15 Ako silazi dole u grad, pita prvog oveka na koga se nameri koliko kota sirova koa i na dimu suena riba30, da li svetkuje dananji mladi

16 mesec31 i odmah nastavlja da e se odmah po dolasku u grad oiati, u kupatilu iza toga pevati

17 i dati cipele klincima potkovati i na prolazu istim putem od Arhije32 ribu kui poneti.

Agroikos - znai, kako sastavni delovi rei pokazuju, nekoga ili neto to se nalazi na selu i pripada njemu. Pre svega, to se odnosi na oveka. Kao imenica oznaava seljaka zemljoradnika. Sve do peloponeskog rata re je upotrebljavana bez ikakvog pejorativnog prizvuka u ovom znaenju. I Aristofanovi agroikoi (seljaci) su potpuno pozitivni likovi. Njegovi su gledaoci, kako on sam istie, jo uvek obini seljaci. I kasnije je re pokatkad upotrebljena bez uzgrednog pogrdnog znaenja.

Od imenice agroikos napravljeni pridev dobio je novo znaenje. Poeo je oznaavati svojstva koja se pripisuju seljacima: seljaki, geaki, prostaki. Shodno tome i oblik imenice poeo je oznaavati oveka sa prostakim osobinama. Stari su gramatiari upotrebom razliitog akcenta pravili razlike u znaenjima: agroikos... je oznaavao prostaka, geaka, neotesanca. a agroikos seljaka, zemljoradnika. Meutim i pored ove distinkcije gramatiara, kod mnogih pisaca teko je odrediti da li je oblik agroikos upotrebljen u pozitivnom ili negativnom smislu.

Ovaj pejorativni smisao seljaki, prostaki, o kojem se moe samo govoriti iz ugla jednog varoanina, re je dobila usled socijalnih promena nastalih za vreme persijskog rata i pod uticajem sofista. Smatra se da je Antifan ocrtao prostaka u liku Butaliona. Kasnije je agroikos postao tip

komedije, tako da komedije mnogih komiara nose takve naslove.

Pri podrobnijem ispitivanju postupaka i ponaanja lako se uoavaju glavne karakterne crte ovoga tipa: nametljivost, samohvalisanje, krtost, neutivost, bezoseajnost udruena sa grubou i nabusitou, nesposobnost da uvidi i spozna ono to je samo od sebe razumljivo, nain izraavanja, naroito upotreba rei i govornih obrta koji su tui urbanom govoru, neuvijena otvorenost i, na kraju, potpuna neukost.

30 Krzno, naroito ovja i kozja koa, bilo je uobiajena odea, a isto tako osoljene i osuene ribe

glavna hrana obinog oveka. 31 Svetkovanje mladog meseca pre svega bila je kuna i porodina svetkovina. Toga su se dana

obiavale obavljati molitve na Akropolju za grad i za vlastito dobro. Toga dana odravala se pijaca u Atini i to je bio razlog to su seljaci toga dana odlazili u grad, a i zbog toga to su se toga dana davale javne igre, uglavnom u ast Apolona. Jo jedan razlog odlaska u grad, koji je sigurno Teofrast hteo istai, jeste uobiajeno meseno telesno pranje tela.

32 Arhija je verovatno u to vreme bio na glasu zbog svojih preraevina usoljene i osuene ribe.

20

V. UDVARANJE

1 Udvaranje je prema definiciji neka vrsta ophoenja koje donosi uivanje, ali bez najboljih namera, a udvorica je svakako ovek sledeih osobina:

2 Ve iz daljine pozdravlja oveka, titulira ga najbolji ovee"33 i na najupadljiviji nain izraava mu svoje divljenje, vrsto ga stie obema rukama i vie ga ne puta, prati ga komadi puta, pita ga kada e ga ponovno videti i obasipajui ga komplimentima udaljuje se od njega.

3 Ako ga pozovu za arbitra u nekom spornom pitanju34, on nastoji da se pokae ljubazan ne samo prema svojoj stranci nego i prema protivnikoj da bi izgledalo da je nepristrasan.

4 Strancima obiava govoriti da ispravnije presuuju nego njegovi sugraani.

5 Ako ga pozovu na gozbu, zahteva od domaina da pozove svoju decu i im se ona pomole, tvrdi da su na svog oca vise nalik nego smokva na smokvu, vue ih sebi, ljubi ih i postavlja ih uza se; s jednim se igra poput deteta viui: ,,Lako35, ,,teko, drugim opet puta da mu na trbuhu spavaju, mada mu to nije lako.

6 esto se ia, zubi mu se uvek bele, ogrta menja, iako je jo upotrebljiv, mae se pomadama.36

7 Na trgu poseuje stolove menjaa37, samo se u onim uilitima zadrava u kojima efebi vebaju;38 u pozoritu za vreme predstave sedi u blizini vojskovoa.39

8 Za sebe ne kupuje nita, ali za strane goste kupuje i alje masline u Vizant, spartanske pse u Kizik40, himetski med41 na Rod i, dok to obavlja, na sva usta o tome

pria po gradu.

33 Grki superlativ kratistos sluio je kao titula za slubena lica i ljude iz viih drutvenih slojeva -

aristokrate i odgovara latinskom pridevu egregius. U svakidanjem ophoenju ovaj se pridev upotrebljavao u ophoenju sa osobito dragim osobama.

34 Arbitrani sud sastojao se najvie od tri sudije koji su morali imati vie od 60 godina. Svaka je stranka birala jednoga.

35 Grki izrazi askos, pelekys najverovatnije su se upotrebljavali u nekoj dejoj igri. Oni se inae nigde drugde u grkoj literaturi ne upotrebljavaju. Za njihova znaenja davali su komentatori vrlo razliita tumaenja. Izgleda da je najprihvatljivije reenje koje je dao Koujeas (Herm. 41,1904,478). On je uoio da se jo i danas u Lakoniji rei aski (meh) i tsekuri (sekira) upotrebljavaju poslovino za ,,lako i ,,teko (u znaenju fizike teine). Npr., dete pliva kao meina ili tone kao sekira. Udvorica u naem sluaju die dete s reju pelekys (teko), a sputa ga govorei aski (lako).

36 Mazanje pomastima bio je ustaljen obiaj kod antikih naroda. Obino se pri tom upotrebljavalo bezmirisno ulje. Na udvorica upotrebljava miriljavo ulje, zato njegova preterana panja spoljnom izgledu odaje ga kao mekoputna oveka.

37 Na tezgama menjaa obino su se zaustavljali bogatai. 38 On poseuje jednu od tri velike kole - akademiju, licej i Kynosarges. 39 Teofrast je ovom karakternom crtom hteo da pokae kako je udvorici mnogo stalo da igra vidnu

ulogu u drutvu. 40 Lakonski psi posebno su bili podesni za lov. To su bili meanac lisice i psa, crvene boje i dobro

razvijenog sluha i bili su vrlo brzi. 41 Atiki med je bio posebno cenjen.

21

9 Prirodno, on zna i majmuna42 drati i nabaviti kakvu udnovatu pticu i sicilijanske golubove43, kocke od gazelinih koica44 i okrugle flaice za pomast iz Turije45, uevelj savijene tapove iz Sparte46, ilim sa utkanim

Persijancima47, on ima svoje malo peano rvalite i igralite za loptanje.48

10 Obilazei tamo-amo, on ovo mesto iznajmljuje filozofima, sofistima, uiteljima maevanja i muziarima za izvoenje njihovih priredbi, na te priredbe on dolazi sa zakanjenjem kad su ljudi ve posedali da bi neko od gledalaca mogao rei: Eno vlasnika palestre!

Grka re areskos oznaava onoga koji se drugim dopada, jer im on ini usluge. To je malo utivija re za pomalo ozloglaenijeg laskavca.

U ovome znaenju je i Aristotel najpre upotrebio ovu re. Kod njega su areskoi koji sve hvale da bi se svideli drugima i koji se ni u emu ne protive nego smatraju da moraju biti vesela lica prema onim na koje se namere, drugi se nazivaju namrgoeni i svadljivci. Poto se razvilo prijateljstvo, udvaranje se razdvojilo na areskeia u uem smislu i kolakeia (laskanje). Njihovo zajedniko obeleje je tenja za dobiti.

Teofrastova interpretacija udvorice spada medu odlomke koji se najvie osporavaju u celom Teofrastovom delu. Dok situacije opisane u 2-5 potpuno odgovaraju pojmu i definiciji udvorice,

dotle 6-10 ne ocrtavaju njegov karakter, nego su tavie u opreci sa definicijom i malo pre datim opisom. Najstariji izdava i komentator Teofrasta Casaubonus smatra da se ovde radilo o dva karaktera, udvorici i banausos (prostaku) ili apeirokalos (nezgrapnom) i da je list na kojem se nalazio kraj o

udvorici i poetak o prostaku ispao i potpuno se izgubio, te da se ostatak opisa drugog karaktera vezao uz opise udvorice. Uz ovo su miljenje pristali i mnogi drugi komentatori, dok veina mladih komentatora brane jedinstvo poglavlja bazirajui svoju tvrdnju na pronaenom papirusu iz 200. godine pre. n. e. koji sadri svih trinaest odlomaka koji se nalaze u sauvanim rukopisima Teofrastovog dela. Osim toga iz celog se opisa moe jasno uoiti da je udvorici stalo da uvek bude prijatan i da svoje ponaanje podeava tako, jer osea potrebu da pokae svoju vrednost.

42 Majmun je pokatkad bio dran kao domaa ivotinja. (Isp. Atenej, XIV, 613.) 43 Sicilijanski golubovi bili su posveeni Afroditi i zbog svog izvanrednog izgleda bili su na velikoj

ceni. (Isp. Atenej, IX, 395.) 44 Kocke od kostiju ili rogova libijske gazele bile su vrlo skupocene. (Isp. Atenej, V, 194.) 45 Turijske flaice za pomast, zbog naroite izrade ili zbog skupocenog materijala, bile su na velikoj

ceni. 46 Spartanski tapovi bili su cik-cak savijeni. 47 ilimi su u antici sluili umesto dananjih vrata, a i kao ukrasi na zidu. 48 Takva mesta, koja su u prvom redu bila odreena za sportske igre, upotrebljavana su i u druge svrhe.

(Isp. Cic.. De or. II, 5, 20 i Vitr. De arch. V, 11, 2.)

22

VI. POKVARENOST

1 Pokvarenost je uporno i okorelo branjenje sramnih rei i dela, a pokvarenjak je ovek sledeih osobina:

2 On je svakog asa spreman na zakletvu, uiva zao glas, ogovara mone49, bestidnik je i besposliar, sposoban za svaku vrstu sramnih dela.

3 Naravno, on je sposoban i da trezan igra kerdaks50, i to bez maske u

raspojasanom i bunom drutvu.

4 Na priredbama51 trkarajui od gledaoca do gledaoca skuplja medene novie52 i svaa se s onima koji pokazuju ulaznice53 i hoe badava da gleda.

5 On je spreman i da dri mehanu ili javnu kuu, ili da bude carinik54, ne postoji nijedno sramno zanimanje koje e on odbiti, pa je voljan da se prihvati posla telala, aije i vlasnika kockarnice.

6 On dozvoljava da mu majka gladuje55, hvataju ga u krai, i vie vremena provodi u zatvoru nego u svojoj kui.

7 Izgleda takoe da je on jedan od demagoga koji oko sebe okupljaju gomile ljudi, sebi ih prizivaju, dranjem i klicanjem pokuavaju im odrati pogrdne govore svaajui se pri tom sa okupljenom gomilom, dok jedni dolaze a drugi odlaze, a da ga zapravo

nisu ni uli; on, meutim, pokuava da jednima saopti poetak, drugima bar jedan mali odlomak, treima opet deo sadraja, smatrajui da ni jedna druga prilika nije pogodna u te svrhe kao prazniko okupljanje naroda.

8 On je okretan i u sudskom procesu i kao optueni i kao tuitelj, a kao svedok u nekim sluajevima odbija svedoenje zakletvom56, dok se drugi put pojavljuje sa kutijom57 isprava u depu i sa svenjem spisa58 u obema rukama.

49 Bilo da se radi o ljudima politiki uticajnim, bilo bogataima. 50 Kordaks je opscena igra stare komedije. Aristofan se u Oblacima hvali da u njegovim komedijama za

ovu igru nema mesta. Iz komedije je prodrla na simpozijume. Tako, npr., Demosten prekoreva Filipa da igra

kordaks kada je pijan. I Hiperid ukazuje na kordaks kao na jednu vrstu neumesne zabave. - Smisao ovoga teksta

je sledei: on igra kordaks na javnim mestima, a ne na intimnim simpozijumima gde se, uostalom, ne nose maske, trezan i potpuno svestan.

51 U pitanju su maioniarske priredbe, vrste igara s lutkama, artistika izvoenja, opsenarske vetine, borbe ivotinja o kojima govore mnogi antiki pisci. - Maioniari su se upotrebljavali za uveseljavanje gostiju na simpozijumima, meutim, uobiajeno mesto za ovakve priredbe bilo je agora (trg) na koji podsea i ovo mesto.

52 Halkus (halkous) je bio najmanja novana jedinica od medi, esti, a po nekim autorima osmi deo obola.

53 Gledaoci su za plaeni novac dobijali tzv. symbolon, neku vrstu ulaznica, koje su, kako se moe pretpostaviti, gledaoci jedni drugima dodavali i tako stvarali svau.

54 Gostioniari, carinici, telali, aije i iznajmljivai pevaica, vlasnici javnih kua i kockarnica i kod Grka i kod Rimljana i u kasnijim vremenima smatrani su osobama koje se bave zanimanjima dostojnim prezira,

o emu svedoe mnogobrojna mesta kod antikih pisaca. 55 Ne hraniti majku i oca po Solonovom zakonu bio je teak pravni prestup. Takvi su ljudi bili

uvrtavani meu zloince i nisu imali prava da govore u skuptini. 56 Osoba koja je na sudu trebalo da pristupi kao svedok, bila je obavezna da o stvari govori, i, ako je

htela uskratiti svedoenje, morala se zakleti da o stvari ne zna nita. 57 Kutija je bila od drveta ili od gline. U njoj su uvani iskazi svedoka prethodnih istraga za usmeni

pretres. Prema ovim slubenim kutijama pravili su i privatnici svoje. 58 Papirusni svici zajedno povezani.

23

9 Njemu nije ispod asti da se stavi na elo pijanim dangubama i da im bez ikakva ustezanja pozajmljuje novac i trai za pozajmljenu drahmu svaki dan obol i po kao kamatu59, da proe kroz ainice, riblju ili salamurinu pijacu i da trpa u kesu60 zaradu od primljenih kamata.

10 (Odvratna je zaista ova vrsta ljudi iji je jezik uvek spreman za pogrde i koji uvek diu tako veliku galamu da od nje odzvanjaju trg i zanatlijske radionice.61)

I ovaj se karakter, kao to je sluaj kod tri opisana pod br. III, VII i VIII, mora uporeivati i vezati sa dva druga ocrtana pod br. IX i br. XI, poto oba, iako se u izvesnim crtama meusobno razlikuju, u drugim se meutim bitno podudaraju. Teofrast slika uglavnom u ova tri sluaja u stvari jednu te istu negativnu karakternu crtu i dovodi je u vezu sa razliitim izvorima i pobudama iz kojih proizlazi i posmatra je sa trostrukog stanovita. Najvei stepen je pokvarenost aponoia, koja je ocrtana u ovom poglavlju. Ona oznaava onu moralnu bolest u kojoj se ovek u nepotenju i podlosti gotovo popeo do izvesnog stepena virtuoznosti, pa ak u sramotnim postupcima trai neku vrstu potovanja i asti. Neto neznatniji stepeni istog moralnog poroka ocrtani su kod bestidnika (br. IX), nepristojnog (br. XI), koji proizlaze iz nedostatka moralnog oseanja.

Grki naslov aponoia u vezi je sa glagolom aponoemai - izgubiti prisebnost duha. Re upotrebljena u moralnom znaenju oznaava oajanje, a oajnik je u svom oajanju spreman na sve. Ova se njegova crta u datim opisima moe potpuno zapaziti. On je spreman na oajnika dela hrabrosti i samoodbrane, a onaj koji je na sve spreman po grkom shvatanju spreman je i na krajnju pokvarenost. Tako aponoia oznaava najgori nain ponaanja.

59 Atika drahma je imala est obola. Pokvarenjak zahteva dnevno 25 % kamate. Uobiajene godinje

kamate bile su izmeu 12-18%. 60 Kod siromanih ljudi kao mesto za uvanje sitnog novca sluila su usta, jer su komadi novca bili vrlo

mali. 61 Sadraj i nain izraavanja jasno pokazuju da ovaj epilog nije pisao Teofrast nego neka druga osoba

iz kasnijeg vizantijskog doba.

24

VII. BRBLJIVOST62

1 Ako bismo hteli dati definiciju brbljivosti, onda bi to, ini se, bio nedostatak samosavlaivanja u govoru, a brbljiveve osobine bile bi sledee:

2 On e odmah im se s nekim sastane, samo ako ovaj otvori usta, izjaviti da je ono to ovaj govori glupost, da je on ve potpuno obaveten o stvari, i, ako ga samo hoe sasluati, on e ga o svemu upoznati. Odgovori li mu neto u meuvremenu drugi, on ga odmah prekida i upada u govor na sledei nain: Vrlo dobro, ne zaboravi ta si hteo rei! i Lepo je od tebe to si me na to podsetio i Kako je ipak razgovor s drugim od koristi! i To sam zaboravio rei! i Nije ti trebalo mnogo da stvar potpuno shvati i Dugo sam s nestrpljenjem oekivao neete li doi na istu misao kao i ja. Ovakve i sline upadice on izmilja, tako da niko ko njega presretne ne moe odahnuti.

3 Kad tako razorua jednog pa drugog, on zna otii onamo gde se skupila velika gomila ljudi i njih usred njihovih poslovnih dogovaranja u beg nagnati.

4 On pravi posete kolama i rvalitima63, ometa decu u uenju i puno brblja pred uiteljima i trenerima.64

5 U stanju je da ljude koji najave svoj dolazak prati i dovodi sve do kunog praga.

6 Pronjuka li novosti iz narodne skuptine, odmah ih dalje iri, nadovezujui uz to i opis govornikog dvoboja voenog za vreme arhonta Aristofonta65 i govore koje je on lino uz aplauz naroda odravao;66 u svoja izlaganja ubacuje optube protiv demokratije, tako da njegovi sluaoci ne znaju o emu je govor ili kunjaju ili se - dok on trabunja - iskradaju i izvlae.

7 Kao presuditelj ne doputa da doe do presude, kao gledalac u pozoritu ometa izvoenje, kao gost ne da jesti i priznaje da utanje brbljivcu teko pada na srce. Njegov je jezik stalno u pokretu i kad bi nadbrbljao lastavicu, ipak ne bi uutao67.

8 On voli da je meta izrugivanja svoje vlastite dece kada mu ona odlazei na spavanje iz kreveta dovikuju: Tatice, priaj nam neto to e nas uspavati.68

Grka re lalia je onomatopeja iji je koren slog la, koji se nalazi i u drugim jezicima za pojmove slinog znaenja, npr.: stind. lalalla - glas onoga koji tepa; lat. lallo - pevuiti; lit. lahnoti - tepati; nem. lallen - tepati itd. V. H. Frisk. Et. Wb. II, 76 i dalje.

62 Vidi komentar br. III. 63 Poseivanje kola i palestra i ometanje nastave bilo je Solonovim zakonom zabranjeno (Eshin, I, 2). 64 Grki izraz paidotribes znai zapravo uitelj fizikog odgoja, meutim u prevodu, da bi se izbegao

dva puta isti izraz ,,uitelj, upotrebljena je re ,,trener. 65 Za vreme arhontata Aristofonta odrano je takmienje O vencu izmeu Demostena i Eshina god.

330. g. pre. n. e., prilikom kojega je graanski venac pripao prvom. Upadljiva je crta brbljivca to on nastoji sebe uporediti sa najistaknutijim grkim govornicima.

66 U gotovo svim tekstovima u takmienju izmeu Demostena i Eshina interpoliran je sukob izmeu Lakedemonaca. Poto se tu radi o oevidnoj kasnijoj interpolaciji, drei se izdanja J. M. Edmonda, prevodilac nije taj tekst uzeo u prevodu u obzir.

67 Kod antikih naroda, naroito kod pisaca komedije, vrlo se esto nalazi poreenje brbljivca sa lastavicama. (V. Aristofan, abe 91 i 691.)

68 Deci nije namera da se rugaju ocu; ismejavanje se sastoji u tome to je brbljivac spreman da naivnim zahtevima dece uvek udovolji kako bi ih uspavao.

25

Prvobitno znaenje rei je izgovaranje glasova koji jo nisu potpuni govor, deiji i ivotinjski se glasovi u starini uglavnom oznaavaju ovom reju. Kada re izgovara odrastao ovek, onda ona postaje deo njegova govora koji odgovara tepanju deteta ili putanju glasa neke ivotinje, ali to jo nije govor u potpunom smislu rei. Na taj nain lalia je dobila znaenje ,,brbljanja. I u ovome znaenju ona se upotrebljava u grkoj prozi i poeziji. Brbljivost lalia je prema Heraklidu (I, 4) jedna od karakteristika Atiana. Neki komentatori stavljaju rei lalein, lalos lalia u deiji govor, to bi se moglo zakljuiti i iz poslednjeg paragrafa, kada deca koja su ve odrasla tepaju svom ocu da bi lake uspeli u svojoj molbi.

Glagol lalein je tokom istorije sve vise gubio svoje prvobitno onomatopejsko znaenje i poeo se upotrebljavati u znaenju brbljati, blebetati, avrljati, askati, pa tako i kod Teofrasta, kako smo pod br. II videli, njegov ulagiva aska s drugim, drei uvek jedno oko na meceni, dok se naprotiv drznik (br. XXIV) nee da zabavlja s ljudima koji ga na ulici presreu.

Kod Aristotela se glagol lalein gotovo izjednaio u znaenju s glagolom legein, a kasnije se primenjivao za one koji kroz nos govore.

Kod Teofrasta re lalia oznaava brbljanje, avrljanje i sl. Katon Stariji, kako kae Gelije (N. A. 1.15,9). naziva brbljanje morbus loquendi - bolest govorenja, a to se tokom ocrtavanja ovog karaktera

iz svakog prizora jasno oituje.

26

VIII. IZMILJANJE NOVOSTI169

1 Izmiljanje novosti znai proturanje neistinitih glasina i dogaaja u kojima izmilja eli osigurati verodostojnost, a izmiljaa karakteriu sledee osobine:

2 Sretne li kakvog prijatelja, napravi veselo lice i zapoinje ga sa smekom pitati: Odakle dolazi?" i Da li ima kakvih novosti?" i Kako stvari stoje?" i Moe li to novoga rei o najnovijem dogaaju?" I kao da bi ga hteo prekinuti, pita dalje: Zar se nita novo ne pria? Dodue i sadanje su vesti dobre."

3 I ne putajui drugome da doe do rei, on dalje nastavlja: ta ti na to veli! Zar nisi nita uo? Mislim da u te moi novostima nakljukati."

4 On zna, navodno, nekog vojnika ili roba Asteja frulaa70, ili Likona preduzimaa71, koji je upravo sa bojita doao i njemu vest doneo. Jamci njegovih novosti su, naravno, takvi ljudi da ne moe niko u njih imati poverenja.

5 Ipak na temelju njihovih izjava on pria da su Poliperhon i kralj dobili bitku, a da je Kasandar72 dospeo u ropstvo.

6 Upita li ga: Zar ti to zbilja veruje? on odmah odvraa da je stvar rastrubljena po celom gradu i da se vest sve dalje iri i da se svi slau u tome, da svi priaju o bitki isto - da je to bila prava kasapnica.73

7 Dokaz su za to i ljudi u upravi; na njima se primeuje velika promena. Pored toga njemu je tajno i u poverenju reeno da ovi u venici dre zatvorena oveka koji je pre pet dana iz Makedonije74 doao i sve svojim oima video.

8 I dok on itavu priu u pojedinostima od poetka do kraja prepriava, jadikujui pri tom, kao potpuno uveren dovikuje: Ubogi Kasandre!75 Nesreni ovee! Zar ne vidi nestalnost ljudske sudbine? - Uzalud je velik postao!" i Uostalom, ovo neka ostane samo

9 meu nama! Meutim, on je sve po gradu obleteo i svakom celu stvar ispriao.

69 O izmiljau novosti v. Uvod br. 3, str. 19. 70 Antika frula (aule), latinski (tibia) upotrebljavala se kao instrumenat u ratu, bila je slinija

dananjem klarinetu i oboi nego flauti. Jamci, rob sviraa Asteja i preduzima Likon, nisu izmiljeni, nego ljudi koji su zaista postojali, ali su tako opskurni da ih niko ne poznaje. U atikoj vojsci se frula upotrebljavao prilikom ceremonije rtava koje su se obavljale pre bitke i prilikom rtava zahvalnica posle pobede.

71 Preduzimai su bili vojni pratioci i liferanti koji su popravljali ratne sprave, opsadne maine i drugu vrstu orua i oruja i snabdevali vojsku hranom i drugim potreptinama.

72 Obraun izmeu Kasandra i Poliperhona mogao se dogoditi izmeu 319-309. g. pre. n. e. U ovo vreme mogao je biti kralj (basileus): 1. Filip Arhidej, 2. Aleksandar IV, 3. Heraklo. Protiv Aleksandra deteta,

koji je ve 316. g. dospeo u ropstvo, govore rei dobili bitku. Isto tako je neverovatno da je u Atini Demetrija Falernskog moglo biti govora o pretenziji na kraljevsku ast oveka protivnike politike strane kojoj je u to vreme stajao na elu Heraklo. Kao kralja (basileus) u to vreme treba uzimati Filipa Arhideja.

73 Iz ovog izlaganja proizlazi da se jedino bitka izmeu Filipa i Kasandra mogla dogoditi u drugoj polovini 319. god.

74 Bitka se morala dogoditi u Makedoniji. 75 Jadikovke izmiljaa novosti, koji se mora shvatiti kao protivnik vladajueg reima i s njim

povezanog Kasandra treba uzeti kao ironine izjave.

27

10 (Kakav cilj ljudi ove vrste ovakvim svojim izmiljotinama ele postii, za mene ostaje zagonetka, jer oni ne ire samo lai nego izmiljaju prie koje im ne donose nikakvu korist.

11 Dogaalo se ve esto nekim od njih koji su u kupalitima oko sebe okupljali svetinu da im je bio ukraden ogrta76, drugi su opet, koji su u tremu77 dobivali kopnene i pomorske bitke, proputali parnike rokove i bili osuivani.

12 Bilo je sluajeva da su neki, dok su poput heroja jezikom gradove osvajali, ostajali bez ruka.

13 Zaista je bedan njihov zanat! Zar ima negde neka dvorana, neka radionica, neki

kutak na trgu gde ove dangube ne vrljaju i sluaoce do iznemoglosti zamaraju.

14 Ipak se oni u svojim laima zamaraju.)

Primarno znaenje imenice logopoios znai sastavlja govora. Re oznaava takoe i sastavljaa nekog proznog teksta. Herodot npr. naziva najveeg svog prethodnika Hekateja logopoios. I Isokrat istoriarima pre Herodota daje ime logopoioi, a Arijan naziva Herodota takvim imenom. To je zapravo sinonim rei logografos kojom Tukidid naziva svoje prethodnike.

Kad su u politikom i duhovnom ivotu retori doli do veeg znaenja i ugleda, re je poela dobijati ira znaenja i logopoios se poeo nazivati i onaj koji za druge sastavlja govore.

Tokom vremena re je poela dobijati pejorativno znaenje i logopoioi, poto su bili zavisni o materijalu kojim su ih snabdevali njihovi naredbodavci, postali su rtve lanih i izmiljenih pria. Pored toga su zbog raznih spletaka i izmiljotina bili prisiljeni da sakrivaju istinu. Na taj je nain logopoios postao izmilja i iritelj novosti.

U Atini je u 4. st. postojao veliki broj takvih izmiljaa vesti. Na njih ukazuju mnoga mesta u delima pisaca toga doba.

Jedan od te vrste izmiljaa vesti je i Teofrastov logopoios. Imenica logopoiia - izmiljanje nije zabeleena pre Teofrasta u grkoj knjievnosti.

U opisivanju karaktera izmiljaa novosti ni jedan detalj ne ukazuje da je on svoja prianja sam izmiljao, on jedino nastoji da ljudima to je mogue vernije dostavi svoje vesti.

Vie nego i kod jednog drugog karaktera namee se ovde misao da su Teofrastu sasvim odreene linosti i prilike posluile kao model.

76 Kraa ogrtaa bila je uobiajena u Atini, i to naroito zbog mnotva svetine u kupalitima i vebalitima gde su se po obiaju ostavljali, mada je to bilo, kako svedoi Demosten, vrlo kanjivo. 77 Vidi br. II. beleka 1.

28

IX. BESTIDNOST78

1 Bestidnost je prema definiciji potcenjivanje dobrog glasa radi sramne zarade, a

bestidnika karakteriu sledee osobine:

2 U prvom redu on je u stanju da oveku koga je upravo prevario ponovo prie i ponovo od njega zatrai zajam, zatim79...

3 Ako je bogovima prineo rtvu80, tada kod drugoga jede - svoje rtveno meso usoli - zove svog roba, uzima sa stola hleb i meso i daje mu ih dovikujui glasno pred svima prisutnima: Neka ti je prijatno, Tibije!81

4 Kupuje li meso, opominje kasapina na usluge koje mu je ranije uinio, postavlja se tik uz vagu i nabacuje na nju najradije komad mesa, a kad mu to ne poe za rukom, koicu za orbu. Uspe li mu, dobro je, a ako ne, on zgrabi pare droba sa stola i sa smekom se udaljuje.

5 Je li kupio za goste mesto u pozoritu82, on besplatno gleda predstavu, a sutradan vodi i sinove sa njihovim pedagozima.

6 On zahteva i deo po povoljnoj ceni kupljene robe koju neko nosi kui.

7 Zna otii u tuu kuu i danas pozajmiti jeam, sutra slamu, pa ak zajmodavce prisiljavati da mu pozajmljeno lino u kuu donesu.

8 U stanju je otii i do kotla u javnom kupatilu i, ne obazirui se na viku uvara kupatila, sam kantom vodu grabiti, sam se polivati i rei: Zavrio sam! I na odlasku se proderati: ,,Ti me grdi! zato nee dobiti nikakva bakia!83

Prvobitno imenica anaishyntia upotrebljavala se u znaenju bestidnosti u seksualnim odnosima, a anaishyntos je ovek kome nedostaje stid.

Kasnije se re poela upotrebljavati u irem znaenju i oznaavala je bezobzirnost i neobaziranje na dobar glas i pri tom se nisu uzimali u obzir seksualni prestupi i poremeaji. Sokrat u Platonovoj

78 Vidi br. VI. 79 Iza rei zatim postoji praznina koju je vrlo teko popuniti. 80 Prilikom prinoenja rtve vladao je obiaj da se pozivaju prijatelji na rtvenu gozbu. Meutim,

bestidnik soli rtveno meso i ide na gozbu drugom. I ne zadovoljava se samo tim. Robu pratiocu, koji je iza lea gospodarevih po obiaju stajao i njega posluivao, prua dobar zalogaj uz dovikivanje da se asti, iako je vladao obiaj da se ostaci dele posluzi.

81 Vrlo je esto ime Tibije, posebno u grkoj komediji. Robovi su nazivani prema zaviaju iz kojeg su dolazili, pa je tako i ovaj Tibije dobio ime po istoimenom brdu izmeu Frigije i Paflagonije.

82 Poto su na Dionisijeve sveanosti, koje su u Atini obino trajale po nekoliko dana, dolazili mnogi stranci, ponavljalo se izvoenje istog komada po nekoliko puta. Na prvoj predstavi bi se pojavljivala bogata i otmena klasa ljudi koja je plaala skuplje ulaznice. Druga i ostale predstave prireivane su za siromaniji svet i kotale su samo treinu drahme, tj. dva obola. Sirotinji se davao novac za igre iz dravne blagajne. -Po nalogu svojih gostiju bestidnik je iznajmio jednu klupu od otprilike 12 mesta. Prvog dana, naravno, iao je on sa gostima sam bez uestvovanja u plaanju. On je uvideo, kad se malo vie stisne, da moe stati vie od 12 osoba, zato on sledeeg dana vodi svoje sinove sa njihovim pedagozima.

83 Kotlovi sa vruom vodom u kupatilu bili su stalno zagrejavani. Iz njih je uvar kupatila crpio kantama vodu i polivao kupae. Nadzomik kupatila za to je dobivao dva obola. Na bestidnik ulazi bez plaanja u kupatilo i sam zahvata vodu, umesto plaanja dva obola za vodu, on se na isti nain kao i kod mesara i izruguje i umesto zahvale, upuuje mu pogrdne rei.

29

Apologiji izjavljuje da on nije osuen zato to nije u stanju da iznese prave dokaze, nego zbog sudijske bezobzirnosti. On se nije hteo aliti i moljakati i jadikovati kao to drugi imaju obiaj.

Znaenje bestidnosti postepeno je poelo poprimati znaenje bezobratine, bezonosti i drskosti. Treba se podsetiti da Sokrat na poetku Apologije naziva drskou i bezonou tvrenje svojih tuilaca da je on estok i neobuzdan u svojim govorima.

I drskost, i bezobratina, i bestidnost, i nedostatak obaziranja na dobar glas uglavnom se ispoljavaju kad je u pitanju elja za dobiti. Tako bestidnost postaje porok koji prouzrokuje elju za dobiti ili je u najmanju ruku njena pratilja.

Razvoj i obim znaenja rei mogu se predstaviti ovako: bestidnost prelazi u nepanju prema dobrom glasu, ona opet prelazi u bezobratinu i bezonost; vrlo se esto povezuje stid i pojam pohlepe. Na taj je nain re u obinom govoru dobila znaenje pohlepe. I Teofrast uzima ovu re u znaenju govornog jezika kao neku vrstu gramzivosti. Bestidnik potcjenjuje javno miljenje. Ovo potcenjivanje povezuje on sa sramnom dobiti. U tome se Teofrastova definicija pribliuje pseudoplatonskoj definiciji.

30

X. TVRDILUK

1 Tvrdiluk je preterana tednja kad je u pitanju celokupna84 imovina, a tvrdicu karakteriu sledee osobine:

2 On ve polovinom meseca ide u kuu da naplati pola obola.

3 Na zajedniki finansiranim veseljima broji koliko je ko aa ispio, a izmeu svih uzvanica prilae za rtvu najmanji deo Artemidi.85

4 Ako je ko po njegovom nalogu neto jeftino kupio i njemu jeftino obraunao, izjavljuje da je to preskupo.

5 Razbije li neko od njegove sluinadi stari lonac ili kakav drugi sud, on mu odbija na hranarini.

6 Ako mu ena izgubi troparac, on je u stanju da itavo pokustvo ispretura, a krevete, sanduke i pod86 da nekoliko puta pretrese.

7 Ima li neto za prodaju, daje to uz tako veliku cenu da kupac od toga nema nikakva ara.

8 U svojoj bati ne dozvoljava nikome da okusi smokvu ili da preko njegove njive ko proe, ak ni da sa zemlje podigne opalu maslinu ili urmu.87

9 Svaki dan pregleda dunike tablice88 da se uveri da li jo nepromenjene stoje na starom mestu.

10 On je u stanju da kamate koje nisu na vreme isplaene udvostruuje.89

11 Kad priredi gozbu drugovima svoga demosa90, pred njih stavlja na sitno izrezane

komadie mesa.

84 Tvrdica nije sitniav samo kad je u pitanju novac nego uopteno u svim stvarima koje sainjavaju

njegovu imovinu. 85 U antici je vladao obiaj da se prilikom zajednikih gozbi bogovima, kao darovaocima svih dobara,

prinose rtve koje su se sastojale od jela koja su se u njihovu ast odvajala ili libacija (tj. prolivanja vina u slavu bogova); to se ovde spominje ba Artemida (Dijana), kao boginja u iju se ast rtve prinose, neki komentatori misle (dodue, dosta naivno) da je ovde u pitanju neka lovaka druina ija je zatitnica ona bila. Verovatnije je miljenje onih komentatora koji smatraju da Teofrast misli na Artemidu, zatitnicu podzemnog sveta, kojoj su bogatai u vreme mladog meseca prinosili kao rtve razliite vrste jela i stavljali ih na raskrima da bi ih mogla sirotinja uzimati.

86 enske su se sobe nalazile na spratu i bile su potpoene drvenim podnicama; prizemlje je bilo poploano kamenim ploama.

87 Urme, kako se moe videti iz Teofrastova dela O biljkama, ne mogu dozreti u Atici. Ovim podatkom hteo je Teofrast upravo da istakne tvrdiluk cicije, jer ne dozvoljava da se ak ni nedozrela urma, koja slui samo kao hrana svinjama, sa zemlje digne.

88 Mnogi interpretatori misle da je ovde re o kamenima meaima, koji su razdvajali posede pojedinih vlasnika.

89 Iako je bilo zakonom doputeno uzimati dvostruke kamate onima koji nisu dugove na vreme otplatili, ipak su oni koji su to inili smatrani lihvarima.

90 Cela je Atika bila podeljena na 174 demosa (optine), a oni su se dalje delili na fratrije, slino rimskim tribusima i kurijama. Pojedine optine (demosi) su odravale gozbe povodom izvesnih sveanosti, npr., kada bi efebi (mladii) sticali graansko pravo i postajali punopravni graani. Te su gozbe veinom prireivane na troak demosa, a ponekad o troku optinskog stareine. Na takvu gozbu ovde misli Teofrast.

31

12 Iz kupovine delikatesnih stvari91 vraa se kui praznih ruku.

13 Svojoj eni zabranjuje da drugima pozajmljuje so, kim, mauran, rtvenu krupicu, vrpce ili rtveno testo, nego obino govori: Ove sitnice za godinu dana narastu do velike sume.

14 (Uopte, kod tvrdica se moe videti da im se kase raspadaju, da su im kljuevi zarali i to se njih samih tie, oni nose ogrtae koji im ne seu ni do butine, mau se iz vrlo malih posuda za pomasti, iaju se do koe, sandale oblae tek oko podne, nareuju valjarima da stave na njihove ogrtae puno zemlje kako se ne bi brzo uprljali.92)

Prema sklopu rei mikrologos oznaava oveka koji vodi brigu i govori o malim i beznaajnim stvarima. U tome znaenju nalazimo je kod nekoliko grkih pisaca.

Re je kasnije dobila ire znaenje i poela je oznaavati oveka pedanta, koji obraa panju na najbeznaajnije stvari. U ovom se znaenju re vrlo esto susree.

Poto se pedanterija esto ogleda kad je u pitanju novac, termin mikrologos poeo se primenjivati na tvrdice. Ovaj se prelaz ve vidi kod Demostena, jer on Megarane naziva tvrdicama, a to isto ini i Isokrat kada tvrdi da je jedna od karakteristika starosti tvrdiluk.

Re sitniavost u pitanjima novca i imovine esto se susree u kasnijim vremenima. Iz ovoga se moe zakljuiti da je u Teofrastovo doba u govornom jeziku ova re imala to znaenje i da ju je u tom znaenju Teofrast iz svakidanjeg govora preuzeo u svoje delo.

91 Misli se na sardele, rakove, tunje itd. Sama injenica to tvrdica ide lino u kupovinu delikatesnih

stvari, umesto da poalje roba, pokazuje njegov tvrdiluk. 92 Paragraf u zagradama po miljenju veine komentatora je i po sadraju i po obliku dodatak nekog

bizantijskog pisca kao to je sluaj i kod br. I, II, III, VI, VIII, XXVIII, XXIX.

32

XI. NEPRISTOJNOST

1 Nije teko definisati nepristojnost. To je napadno i prekora vredno egaenje, a nepristojan ovek ima ove osobine:

2 Kad sretne pristojne ene, - dobro zadigne haljinu i pokae im svoje udove.93

3 U pozoritu94 aplaudira kad su drugi prestali aplaudirati, a glumcima koje ostali gledaoci vole on zvidi; kad u teatru zavlada mukla tiina, on visoko digne glavu i podriguje, samo da bi naterao one koji pred njim sede da se okrenu.

4 Nai ete ga na trgu kada je najpuniji95, i to tamo gde se prodaje kotano voe96, mirtine97 bobice i drugi voni plodovi98 kako stoji i poneto od svakoga gricka dok s prodavcem o neem avrlja99. Od prisutnih nekog s kojim se uope ne poznaje obiava po imenu zvati.100

5 Vidi li neke da ure, zove ih da ga priekaju.

6 oveku koji je izgubio vanu parnicu, on pristupa u asu kad izlazi iz sudnice i estita mu.

7 Sam sebi kupuje jelo i naruuje sviraice101, pri susretu pokazuje ljudima kupljenu robu i pokuava ih navesti da i oni isto uine.

8 Svrati se u kakvu berbernicu ili prodavnicu miomirisa102 i govori svetu kako ima

nameru da se poteno nakree.

Grka re bdelyros oznaava u prvom redu onoga koji se nepristojno vlada i koji izaziva odvratnost i gnuanje. Aristofan je uvrtava meu pogrdne rei i takvo je znaenje zadrala i u kasnijim vremenima.

Bdelyros se esto upotrebljava kao sinonim rei pornos, ali sa neznatnom nijansom u znaenju, jer bdelyros svojim ponaanjem i ivotom izaziva smeh.

93 Kod ovog je karaktera posebno prvi prizor karakteristian, jer on treba da poslui kao obrazac za

daljnja predstavljanja. Svojim postupkom podizanja haljine da bi pokazao na najivljoj ulici pristojnim enama svoju golotinju, on njih okira, s jedne strane, da bi se zbog njihova zgraanja mogao smejati, a, s druge strane, da bi kod prolaznika izazvao smeh.

94 Pozorite je novo mesto gde moe mnotvo sveta zapaziti neumesne sale bestidnika. I ovde je njegovo dranje upadljivo i kod ljudi izaziva smeh. Postupci koje on tu ini zasluuju svaki prekor i nije im potreban komentar.

95 Trg je svakako bio najpuniji izmeu 9 i 12 sati, zato on odabira to vreme da bi svojim nedolinim postupcima na se privukao panju to veeg broja ljudi.

96 Grki izraz ta karya u atikom dijalektu oznaavao je sve vrste kotunjavog voa: bademe, kestenje, marone, orahe itd.

97 Mirta je bila specijalna poslastica posle glavnog obroka. 98 Reju akrodrya Teofrast oznaava svaku vrstu jestivog voa (bilo ljuskavog, npr., lenike, ir, ili

voe s tvrdom korom) sa stabala ili sa grmova koje raste u umi kao divlje. 99 Gledaoci koji su obino spadali u nii sloj ljudi mogli su uivati u njegovoj drskosti prilikom

potkradanja voa i ljutnje prodavaca. 100 Dozivanjem nepoznate osobe eli nepristojni da svrati panju okolo prisutnog sveta da bi i na taj

nain izazvao smeh. 101 Sudei po nekim podacima antikih pisaca, potranja sviraica bila je mnogo vea od ponude. 102 I ovaj prizor svraanja u berbernicu i parfimeriju, kao i izjava da e se opiti, imaju za cilj

zasmejavanje prisutnih.

33

Ovo izazivanje podsmeha i poruge toliko se ustalilo da se nepristojnim - bdelyros - poeo nazivati i u govornom jeziku onaj koji na najgnusniji i najodvratniji nain zbija ale bilo u seksualnom bilo u nekom drugom obliku koji zasluuje preziranje. U tom znaenju i Teofrast upotrebljava ovu re.

34

XII. NETAKTINOST

1 Netaktinost je odabiranje za zateene nezgodnog trenutka, a netaktina oveka karakteriu sledee osobine:

2 On se obraa za savet prijatelju koji ima posla preko glave.

3 Svojoj dragani prireuje podoknice kada je trese groznica.

4 On zna otii do oveka koji je zbog jamenja103 osuen i molie ga da i njemu bude jamac.

5 Pojavljuje se na sudu kao svedok posle izreene presude.104

6 Kao zvanica na svadbi pospe pogrdama enski pol.105

7 oveka koji se upravo vratio sa daleka puta poziva na etnju.

8 Posle zakljuene prodaje zna dovesti kupca koji vie nudi.106

9 Digne se i pone iznova govoriti o predmetu koji su ve svi uli i razumeli.

10 Spreman je da vam ponudi svoje usluge gde ih vi ne elite, ali ih ne moete potpuno odbiti.

11 Kad neko prinosi rtvu, eto ti njega upravo tada, kada sednu za rtvenu gozbu, da uteruje svoje kamate.107

12 Bude li prisutan ibanju roba, pria kako se jedan njegov rob posle ovakvog ibanja obesio.

13 Uestvuje li u presudi neke parnice, posle presude ponovo huka stranke jednu protiv druge kada one ele pomirenje.

14 Kad mu se igra, hvata za ruku najblieg do sebe koji je jo potpuno trezan.108

Pridev akairos se upotrebljava kad je re o stvarima i radnjama koje ne odgovaraju pravom trenutku i situaciji.

Znai, dakle, neblagovremenost, nevreme, pogrean trenutak. Akairos se esto stavlja kao oznaka nevremena u meteorolokom znaenju, pa akairia moe znaiti runo vreme, odnosno nevreme.

Kada se akairos prenese na psihiko podruje, oznaava radnje i stanja koja su prouzrokovana neloginim i neshvatljivim pokretima due ili nekom vrstom patetinog stanja.

103 U Atini je bilo potrebno jamstvo za vrlo velik broj poslova. Netaktinom je potreban jamac za bilo

kakav posao. Jamac je meutim za jamenje morao polagati izvesne sume novca. 104 U prethodnoj istrazi je netaktini morao dati pismeno svoj iskaz. Ovo se pismeno svedoenje italo

na glavnoj raspravi. Tada je bilo potrebno prisustvo svedoka i tanost iskaza potvrditi. Ako bi se svedok pojavio, tada bi se tek presuda donosila.

105 Takav jedan govor stavio j