Teokratija ili demokratija

„Neka dođe carstvo tvoje; neka bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu“, Mt. 6:10.

U ovom članku ću se baviti našim zajednicama u svetlu ove teme. S jedne strane ću navoditi prema Božijoj reči kriterijume Božije vladavine u lokalnim zajednicama i šire, dok ću s druge strane navoditi demokratske kriterijume u našim zajednicama kongregacionog tipa. Cilj pisanja na ovu temu je da postanemo svesni onoga što u svetlu ove teme nije kod nas po Božijoj volji, po Bibliji, i da učinimo iskreno pokajanje da bismo došli „pod silnu Božiju ruku“ (I Pet. 5:6) – pod Božiju vladavinu! Neka nas Gospod Isus Hrist Duhom Svetim usmeri i podstakne ovde na poniznost pred Njim.

Jednostavnim rečima rečeno, teokratija je Božija vladavina, a demokratija je vladavina ljudi ili naroda! Pod Božijom vladavinom podrazumevamo teritoriju i vernike na njoj uključene u prisustvo i delovanje Boga Svemogućega. Dok s druge strane, u nedostatku Božijeg, bez obzira što su u pitanju vernici, čitav sistem fukncionisanja i model vođstva, službe, zajedništvo i slavljenje u lokalnim zajednicama prepustiće se ljudskom redu i poretku tj. demokratiji. Kada nema jasnog Božijeg vođstva po Duhu Svetome i kada Božija reč nema silu i autoritet kod vernih ljudi, tako da joj se oni bezrezervno pokoravaju, to znači da su se oni prepustili svojim naumima i da su se u raznim dogovaranjima (odborima i raznim zasedanjima, strankama i strančarenjima, u malim grupicama ili nekim klanovima), organizovali među sobom – to je onda demokratija u crkvi! Postojali su sabori i u prvoj crkvi, i uopšte nije problem u odborima i saborima, ali je veoma važno primetiti da je drukčiji poredak i odlučivanje unutar Božije vladavine. Ovde moramo biti izuzetno svesni ključnog Božijeg kriterijuma koji je jasan u Božijoj reči. Primer vidimo u Delima Apostolskim 15:28 kada se na saboru u Jerusalimu donosi odluka sledećim redosledom „odlučismo, naime, Duh Sveti i mi“. Takođe, slične primere imamo u Delima apostolskim, a i na drugim mestima, kako su vernici bili u Gospodu Isusu Hristu isključivo ispunjeni i vođeni Duhom Svetim, bez ikakvog ljudskog dogovaranja i glasanja! Najvažnije je uzdati se u Boga i biti pod Božijom vladavinom i sigurno će nas sve Gospod dovesti do potrebe za Duhom Svetim iz razloga kao u knjizi o Jovu 32:7-9 stiha: „mišljah: neka govori starost, i mnoge godine neka objave mudrost. Ali je duh u ljudima, i Duh Svemogućeg urazumljuje ih. Veliki nisu svagda mudri, i starci ne znaju svagda šta je pravo“. Zbog toga, moramo se poučiti i učiti ovome, te dopustiti da nas Gospod urazumljuje i vodi U SVEMU putem Duha Svetoga! Dakle, ni iskustvo, ni nečija veličina ni starost, nego za sve nas neka bude u punini i sili Duha Svetoga i po Božijim rečima!

Demokratija uvek traži svoje, traži da se pokažu statistike, da se pokaže šta se radi, šta se dešava s vernicima, šta se dešava na nekoj određenoj teritoriji u crkvi i van nje. Ona gotovo ništa vernicima ne daje već samo traži svoje! Šta više, ona je, zapravo, dodatni teret koji poput religoznog sistema zarobljavala namećući kontrolu (Mt. 23:4)! Vernici u demokratiji uglavnom uvek očekuju nešto od nekog drugog, često su spremni na prepiranja i svađe, kriticizam, zameranja i upoređivanja! Demokratija vrši svoje analize i odlučuje o svrsishodnosti ulaganja, što se u gotovo svim slučajevima razlikuje od verovanja u Božije mogućnosti! Demokratija ispituje ljudske resurse unutar crkve i na osnovu toga dolazi do toga da li je jedna vizija dobra ili loša. Zbog toga što je u demokratskom načinu razmišljanja i odlučivanja glavni pozadinski faktor strah, mnogo toga će zbog prisutnog straha biti sputano u takvim zajednicama, dok će ljubav Božija biti ignorisana i neupotrebljiva. Bog u svojoj vladavini izliva na sve poslušne svoju ljubav

i ta ljubav isteruje svaki strah iz nas! Božija vladavina, teokratija, daje svedočanstva koja su za ohrabrenje u veri čitavim zajednicama. Iz tog razloga što Bog vlada mi postajemo svedoci toga. Prvi učenici su svedočili i smatrali su se Božijim svedocima, a nisu davali izveštaje! ONi nisu polagali račune pred ljudima već su im zapravo svedočili o tome šta Gospod Bog čini i kako deluje na određenim teritorijama po svojoj milosti! U Božijoj vladavini je važna sama poslušnost Bogu. Njemu dajemo i daćemo odgovore za sve. Apostol Pavle nadahnut Duhom Božijim, osećajući kod vernih tenziju između teokratije i demokratije, zapisao je u poslanici Galatima 1:10: „da li ja sad ljude uveravam ili Boga? ili nastojim da ugodim ljudima? Kad bih još ljudima ugađao, Hristov služitelj ne bih bio“. Na sve što Hristovi sledbenici treba da paze u vezi ovoga je da paze na svoja srca, jer Bog ispituje naša srca, kome služimo? (Kol. 3:23; I Sol. 2:4). Zato što, kome kako služimo takve odgovore i dajemo i na to uglavnom i jedino i pazimo! Ako je demokratija u pitanju, uvek ćemo se pitati šta će drugi misliti, šta će crkva reći na to, šta će misliti neki određeni pojedinci!? Ako stojimo u teokratiji, Božijoj vladavini, onda ćemo pitati Gospoda šta On kaže i to će nam biti jedino bitno ili ono najbitnije!

U demokratiji se postavljaju vernici za određene službe po ljudskim izborima. Mnogo puta sam video pripreme i održavanje ovakvih izbora u mnogim zajednicama evanđeoskog tipa! Demokratski način dovodi do opredeljenja u samim primpremama za to ko će biti predložen za neku službu. Tu se obavljaju razne kalkulacije koje mnogo više pokazuju ljudske sposobnosti procenjivanja nego našu veru i verovanje po Božijim kriterijumima. U takvim situacijama se postavlja pitanje, šta misliš, a ne šta veruješ, u šta si uveren?! Pod tim demokratskim „šta misliš“ mnogo se puta u razgovorima dogodi to, da su Božija milost i ljubav isključeni, dok „traženje dlake u jajetu“ kod nepodobnih, iz ko zna kojih razloga, postaje glavna tačka pripreme. Duboko sam uveren da će ovakva dela pre ili kasnije sigurno dovesti zajednice do krize u vođstvu, do rascepa i razilaženja tj. gašenja iste. U Božijoj vladavini Bog postavlja one koji su mu po volji i opunomoćuje ih u Gospodu Isusu puninom Duha Svetoga! Onima koji su se pokorili pod Božiju vladavinu Bog daje da prepoznaju tj. usaglase se sa Svetim Duhom o Božijem izboru za brata ili sestru za određenu službu. Jasan primer ovakvog vodstva i postavljanja u službu je u Delima Apostolskim 20:28 stihu poput zapovesti: „pazite na sebe i na sve stado, u kom vas je Duh Sveti postavio za episkope, da napasate Crkvu Božiju, koju je stekao svojom krvlju“. Ko ih je postavio?! Duh Sveti ih je postavio da hrane Crkvu Božiju. To je Božiji izbor, a ne naš! To je Božija vladavina!

U pogledu ovoga, u demokratiji će zbog ljudskih izbora pre ili kasnije doći do preumljenja, razočarenja i ogorčenosti, sumnje a ne vere, u određenu braću ili sestre u određenim službama i na određenim mestima. Koliko samo puta sam video da vernici nekoga izaberu a posle uopšte ne slušaju šta ima da im kaže, po pitanju određene službe ili nekih određenim stvari u zajednici. U demokratiji, zbog nepoverenja, a nekada i ljubomore što su drugi izabrani, vlada velika netrpeljivost. Mnogo puta čujem reči poput onih u svetu, kao i ovih dana u Srbiji, da treba da srušimo „ovu vladu“! Nije li to po duhu ovoga sveta?! Zar ne dolazi tako nešto od ljudi, a ne od Boga, sama takva politika?! S druge strane, u Božijoj vladavini ne mogu ljudi da zaustave Bogom-dane darove i službe „jer Bog se ne kaje za svoje blagodatne darove i poziv“ (Rim. 11:29). Ovo ne prestaje razmišljanjem „nekih političkih stranaka“ ili „sindikata“ jer je Bog taj koji odlučuje – to je Božija vladavina!

U Božijoj vladavini služba i služenje je naša privilegija! Bog kaže „istinita je ova reč: ko želi episkopstvo, lepu službu želi“ (I Tim. 3:1). Takav je slučaj sa svakom službom koju Bog

daje, da je ona poželjna a ne nešto od čega se beži! U demokratiji se vidi da to nije tako. U demokratiji su Božije službe omalovažene i mnoge će raznim pritiscima, zbog mešanja ljudi u Božije darove i službe, biti odbačene i ugušene! To se dešava zbog toga što u demokratiji postoji puno straha i nepoverenja. Nekada se pitam, koliki je procenat vernih koji veruju danas u postojanost Božijih darova i poziva, u postojanost Božijih službi?! Koliko se vernika danas pokoravaju Bogu putem tih službi i postavljenih sluga, a koliko se sve posmatra kroz naočare naše demokratije tj. naših izbora?! Do ovih pitanja me je dovelo jedno moje sagledavanje u pogledu nekih dešavanja gde sam video koliko neka naša braća i sestre sve više beže od Bogom-danih službi, a uveren sam od Boga u njihove darove i poziv! Pitao sam se, šta se to dešava? Video sam nesigurnost braće i sestara po pitanju Božijeg poziva, toliku veliku da nisu dozvolili Gospodu da vlada njihovim životima! To je zato što, o pozivu od Gospoda, mi govorimo po svojim merilima i razmišljamo na svoj način o Božijim putevima. Sve više mi Gospod Isus u poslednje vreme govori po Duhu Svetome sledeće: „Jer misli moje nisu vaše misli, niti su vaši putevi moji putevi, veli Gospod; Nego koliko su nebesa više od zemlje, toliko su putevi moji viši od vaših puteva, i misli moje od vaših misli“ (Is. 55:8, 9). Ovo je izgleda ono što ne možemo da prihvatimo u bilo čemu, a naročito da shvatimo i prihvatimo za život i rad naših zajednica! Služba za Gospoda u našim zajednicama i šire jeste naša najveća privilegija koju možemo ikada dobiti i imati u životu! Za ovo je potrebno puno molitve i posta, strahopoštovanja prema darovima i službama koje nam je Gospod svima dao. Jer, moramo strogo paziti svi, a ne samo oni koji su u zvaničnim službama, da „ne dajmo ni u čemu nikakva spoticanja, da našu službu ne pokude“ (II Kor. 6:3)! Ujedinimo se svi pred Gospodom živeći po Božijoj Reči, živoj i istinitoj za sve nas, jer tako ćemo se pokoriti pred Bogom i On će se smilovati na sve nas, na sve naše zajednice!

Dragi brate i sestro, dragi čitaoče, pozivam te sada na molitvu. Zatvori svoje oči a otvori svoje srce pred Gospodom i priznaj mu sve situacije kada se nisi u svojoj zajednici po Božijoj reči vladao/vladala. Priznaj Gospodu kada nisi pokazao ljubav Božiju prema bratu ili sestri. Priznaj Gospodu dela zavisti, netrpeljivosti, manilupulisanja,....sve na što ti Duh Sveti skrene pažnju. Traži od Gospoda da očisti tvoje srce od „demokratije“, od toga kada si želeo/želela da vladaš nad svojim bratom ili sestrom, da cela zajednica tebe sluša! Pokajmo se za sve to i tražimo milost od Gospoda. Tražimo od Gospoda da nam se svima smiluje i da nas vodi svojom silnom rukom. Predajmo mu se sasvim u pokajanju sa suzama i bolom u duši što smo Gospodu Isusu bili nepokorni, a ne ljudima. Tada će nam Gospod dati novu milost i promeniće stanje u našim životima, našim srcima i našim zajednicama! Amin!

Moja molitva je da nas Gospod uveri, kako kojoj zajednici daje po svojim Rečima i Duhu Svetome, gde i za šta nam je potrebno pokajanje kako bismo svaki aspekt života i rada naših zajednica pokorili „pod silnu Božiju ruku“ – pokorili pod Božiju vladavinu! Tako će nas Gospod Bog uzvisiti po svojoj Reči, po svome obećanju, i svi ćemo se diviti predivnim delima Božijim koja će činiti u nama i kroz nas i celoj našoj zemlji. Amin!„Ponizite se, dakle, pod silnu Božiju ruku, da vas uzvisi kad dođe vreme“, I Pet. 5:6.

U Gospodu Isusu Hristu,vaš brat Petar Pilić.