Teorije i Definicije Zdravstvene Nege

1 Znanje na dlanu!

NI, mart 2014. TEORIJE I DEFINICIJE ZDRAVSTVENE NEGE PRIPREMILA I UREDILA: Gordana Dragoev

TEORIJE I DEFINICIJE ZDRAVSTVENE NEGE

PRIPREMILA I UREDILA: Gordana Dragoev MREA ZAJEDNIKOG ZNANJA: Sveska broj 1.

SADRAJ

Teorija i praksa u kombinaciji

Kako su medicinske sestre unapredile profesiju?

ta je sestrinstvo?

Prve definivije sestrinstva

Novije definicije sestrinstva

Modeli sestrinstva

Definisanje sestrinstva?

Standardizovana terminologija u sestrinstvu

Definisanje sestrinskog rada?

Medicinska sestra?

Sestrinstvo u sistemu zdravstvene zatite?

Definicije

Literatura

Budi i ti . . .

MREA ZAJEDNIKOG ZNANJA - informacije

Ovaj pisani materijal je vlasnitvo Projekta MREA ZAJEDNIKOG ZNANJA. Nije dozvoljeno preuzimanje materijala ili navoenje u strunim prezentacijama bez odobrenja urednika Projekta Gordane Dragoev i autora sveske koju elite preuzeti. Odobrenje za preuzimanje ove sveske potraite na Email: [email protected]

Teorije se raaju u praksi, potvruju kroz istraivanja i opet vraaju u praksu E. Wiedenbach

Teorija i praksa u kombinaciji... Uvek sam polazila od onoga da mi se mora prvo objasniti

zato to radim, pa tek onda da mi se pokae. esto nisam dobijala odgovore na to zato? Na ono moje zato dobijala sam ustaljene odgovore: Vei konja gde ti gazda kae! Ne zapitkuj mnogo, bolje e proi ili tako to treba, uti i radi. Danas, kao zrela medicinska sestra otkrila sam zato nisam dobila traene odgovore od iskusnijih koleginica. Odgovor je krajnje jednostavan one nisu znale teoriju. Znale su uraditi, ali ne i objasniti. Na alost, ovakav vid edukacije mladih medicinskih sestara u Srbiji je i danas zastupljen. Ovaj prirunik nee dati odgovore na sva ta pitanja i nee obuhvatiti sve ono to interesuje medicinske sestre ali znam da e pruiti osnovni okvir definicija, teorija i modela sestrinstva, kao i zato je vano da se poznaju teorije i definicije, a i potreba da ih imamo na jednom mestu. Ja, kao ambiciozna medicinska sestra, od samog poetka tragam za mnogim odgovorima i uvek kao i sada sam spremna svoja istraivanja i dobijene odgovore podeliti sa vama. Uvek sam smatrala da postoje medicinske sestre sa vie iskustva i znanja o ovoj temi, a i mnogim drugim temama kojima sam se posvetila. Ali vreme prolazi, a one svoje znanje ne dele sa nama. ta nama znai neije znanje, ako to nije napisao i preneo nama . . .

Gordana Dragoev NI, mart 2014.

2 Znanje na dlanu!


Kako su medicinske sestre unapredile profesiju? Profesija sestrinstva ima dugu i zanimljivu istoriju razvoja koju su kreirale skoro iskljuivo ene. Istorijski posmatrano razvoj sestrinstva kao profesije moe se podeliti u tri faze: Medicinska sestra kao narodni lik, Medicinska sestra kao religijski lik, Medicinska sestra kao usluni lik.

Victor Robinson je rekao Medicinska sestra je ogledalo u kom se odraava poloaj ene u drutvu!. Od kada je sveta i veka postoje sestre koje brinu za bolesne lanove drutvene zajednice. Ova briga nije utemeljena na znanju i medicinskim vetinama, ve na iskljuivoj elji da se pomogne bolesnom oveku i da se sa njim saosea u bolu i patnji.

Istorija belei imena heroina koje su nastojale unaprediti znanja i vetine kako bi nega bolesnika bila uspenija, a patnja i bol oveka manja.

Upravo ove heroine uspele su razviti negu bolesnika u zdravstvenu negu, a zvanje sestre proiriti na zvanje medicinske sestre.

Danas, zahvaljui naim utemeljivaima profesije, jasna je granica izmeu nege bolesnika i zdravstvene nege bolesnika. Negu bolesnika sprovode lanovi porodice i drugi lanovi drutvene zajednice, a zdravstvenu negu sprovode iskljuivo medicinske sestre kao profesionalno polje delovanja zasnovano na znanju i obrazovanju.

Danas, zahvaljui naim utemeljivaima profesije, medicinske sestre unapreuju svoje znanje i proiruju svoje obrazovanje.

Danas su medicinske sestre punopravni lanovi medicinskog tima na svim nivoima zdravstvene zatite.

Danas su medicinske sestre promoteri zdravlja i zdravih stilova ivota. Danas medicinske sestre zastupaju prava bolesnog oveka. Danas medicinske sestre pomau pojedincu, bolesnom ili zdravom, u obavljanju onih aktivnosti koje

doprinose zdravlju ili oporavku (ili mirnoj i dostojanstvenoj smrti), a koje bi pojedinac obavljao kada bi imao potrebnu snagu, volju i znanje.

Danas medicinske sestre irom sveta zastupaju i promoviu sestrinstvo kao profesiju sa eljom da osiguraju pravedniju i pristupaniju zdravstvenu negu zdravom i bolesnom oveku.

Danas, medicinska sestra nije narodni, religijski ili usluni lik u drutvenoj zajednici, ve profesionalac sa jasnim delokrugom rada i preciznim kompetencijama.

Danas u Srbiji mnoge e medicinske sestre rei da svoj poloaj u drutvenoj zajednici i dalje vide u jednoj od istorijskih razvojih faza i da se njihovo delovanje danas ne smatra profesionalnim nego iskljuivo uslunim delovanjem.

Heroine nae profesije su za nas uredile i uradile profesionalni okvir rada i delovanja na globalnom nivou, na tebi je da ga proui, usvoji, zastupa i promovie u svojoj zemlji.

ta je sestrinstvo? Sestrinstvo ima dva lica. U javnosti, medicinske sestre su olienje najbolje savremene zdravstvene zatite. Efikasne, sposobne, brine, medicinske sestre su bitan deo u iskustvu pacijenta. Drugo lice je uglavnom nevidljivo za pacijenta, iako je deo sestrinstva od vremena Florens Najtingejl. Zdravstvena nega zahteva znanje. U prvom veku razvoja sestrinstva, intelektualnoj dimenziji nije posveivana posebna panja. Medicinske sestre su obuavane koristei model negovanja.

Do sredine 20. veka, postalo je jasno da efikasna zdravstvena nega i praksa zahtevaju poseban skup znanja i vetina. Nega bolesnika i intervencija vezane za negu postepeno postaju nezavisne od naloga lekara, a potreba za negom se integrie sa poznavanjem fiziolokih, psiholokih i socijalnih dimenzija pacijenta. Poetkom razvoja programa istraivanja, medicinske sestre potvruju i utvruju vlasnitvo nad znanjem potrebnim za praksu. Savremena nega time obuhvata i struni aspekt nege i postepeni prelaz ka akademskoj disciplini. Ve decenijama vodei teoretiari sestrinstva nastoje pronai zadovoljavajuu definiciju sestrinstva.

3 Znanje na dlanu!


Teoretiari u sestrinstvu su medicinske sestre i tehniari koji razvijaju modele zdravstvene nege. esto, njihov lini zadatak nije da razviju teoriju koja e biti iroko struno prihvatljiva. Oni jednostavno ele da pomognu poboljanju zdravstvene nege za svoje pacijente, a teorija se razvija kao rezultat.

Razliite teorije imaju razliite pristupe zdravstvenoj nezi pacijenta. Na primer, holistiki pristup sestrinstva gleda celokupno zdravlje pacijenta, od fizikog do emotivnog, mentalnog pa i duhovnog.

Medicinske sestre teoretiari esto se vide kao lideri u svojim oblastima. Do ovoga esto dolazi jer se oni profesionalno angauju kako bi sainili pozitivne promene u zdravstvenoj nezi pacijenata. Kao lideri, oni imaju zapaene rezultate i profesionalna dostignua, pa medicinske sestre i medicinske sestre studenti ele da ue od njih.

Osnovno pitanje je u tome da li je, a ako jeste - po emu je sestrinstvo specifino u odnosu na ostale struke u zdravstvu: po sopstvenoj teoretskoj osnovi ili samo po metodama primene jedinstvenog teoretskog fundamenta koji povezuje i sva ostala medicinska zvanja? Ili je i jedno i drugo? Koje ljudske potrebe medicinska sestra moe uspenije zadovoljiti od bilo kog drugog profila zdravstvenih radnika? Najpre je potrebno jesno definisati opte ljudske potrebe, a potom one potrebe koje su karakteristine za sestrinstvo, odnosno negu bolesnika.

Danas su najizraenije dve teorije potreba. U bitnim odrednicama one su protivrene jedna drugoj. Jedna pripada Maslou (Maslow), a druga Glaseru (Glasser).

Po Maslou, ljudi imaju pet osnovnih potreba koje su u uzajamnom hijerarhijskom odnosu. ovek najpre nastoji biti neko i neto, odnosno potvrditi se kao ovek. Drugim reima, ovek ima potrebu za samodokazivanjem, samodelovanjem, samoostvarivanjem. Na kraju su hijerarhije fizioloke potrebe, na kojima se zapravo temelje sve ostale potrebe.

Po Viliamu Glaseru (Wiliamu Glasser), amerikom psihijatru i vodeem predstavniku realitentne terapije i kontrolne teorije, ovek ima pet potreba. Po njemu, to su mone sile koje nas stalno teraju da ih zadovoljavamo. (Glasser, 1994, slovensko izdanje). Sve one su podjednako vane za oveka.

Ni jedna od tih potreba nema, po Glaseru, neku posebnu prednost. ovek se, kae on bori, za fiziko samoodravanje. U stanju je rtvovati ivot za ljubav, ljubav za slobodu, ili slobodu za presti (mo) itd. ta znai da ne postoje neke naj prioritetne potrebe koje prednjae u svim situacijama i okolnostima, iako je svima jasno da ovek mora pre svega disati, odnosno zadovoljiti potrebu za disanjem da bi mogao ita drugo.

Ne postoji nedoumica da je razumevanje ljudskih potreba u kontekstu medicine i zdravstva vrlo bitno za sestrinstvo i sestrinsku etiku. Meu pacijentima sa kojima se susreu ima onih koji ne ele, na primer, rtvovati svoj fiziki izgled ili telesni integritet da bi due iveli, ili da bi spasili golu egzistenciju. Takoe ima onih koji ni po koju cenu ne ele u kritinoj fazi otii u bolnicu i napustiti svoj dom, porodicu, ivotnu sredinu, iako im po nekim objektivnim pokazateljima bolnica prua bolju negu i brigu. U takvim situacijama medicinska sestra bez etikih putokaza moe vrlo lako zalutati i biti uzrok nemoralnog postupanja, iako to ne bi elela.

Za lekara se zna da je nadlean za dijagnostiku i leenje i da je u tome njegova uloga jedinstvena. (Henderson, 1994:3).

Istorijski gledano, sestrinstvo je nastalo na praksi i tradiciji nege bolesnika i ranjenika, kao i brige za nemone, naputene i siromane, a to nije podrazumevalo neko posebno struno znanje i metode. Tek u novije doba, od Florens Najtingejl do danas, nametnula se potreba za odreenim strunim obrazovanjem negovatelja odnosno negovateljica. Osnovni elementi zdravstvene nege zahtevaju znanje i sestrinstvo ima pet bitnih elemenata po kojima se razlikuje od ostalih. To su: 1. teorijsko-metodoloka osnova; 2. monopol na strunu ekspertizu; 3. prepoznatljivost profesije u javnosti; 4. organizovanost profesije i 5. profesionalna etika.

Od stepena razvijenosti tih elemenata, tj. irine obrazovanja i usavravanja u struci, zavisi da li e zanimanje biti na nivou profesije. Sva zanimanja utemeljena su na odreenom teoretskom znanju i svako, posebno ono koje eli stei status profesije, nastoji zadobiti monopol nad praktinom upotrebom svog segmenta teoretskog znanja. Kada se govori o medicinskoj sestri, onda se tu radi o odreenom segmentu medicinskog znanja odnosno teoretskom jezgru sestrinstva (Brunner/Suddarth, 1988.) na kome se temelji sestrinsko zanimanje.

4 Znanje na dlanu!


Snaan podsticaj nastupio je pre pedesetak godina odlukom amerike vlade da finansira program naunog usavravanja medicinskih sestara i sticanja sestrinskih doktorata. Vlada u Vaingtonu je 1962. odobrila jedan nauni program iji je cilj bio da se medicinskim sestrama omogui studiranje naunih disciplina koje su u vezi sa sestrinstvom, kako bi se na taj nain razvijale teorije sestrinstva. Zahvaljujui tom programu znatno je porastao broj medicinskih sestara koje su stekle doktorate nauka. Pojavila su se i brojna istraivanja, lanci i knjige o sestrinstvu, sestrinski asopisi, to je potstaklo razvoj teorije sestrinstva i sestrinske etike uopte.

Jo 1968. je Doroti Donson (Dorothy Johnson), autorka jednog sestrinskog modela, navela da koliko god su znanja iz bazinih nauka relevantna za medicinske sestre, toliko su istovremeno nedovoljna za osposobljavanje medicinskih sestara da uspeno reavaju sva pitanja i probleme sa kojima e se susretati u svojoj praksi.

U zagovaranju prednosti sestrinske prakse u odnosu na teoriju posebno su se istakle autorke Velda i Leonarda (Welda i Leonarda), koje su nekoliko godina pre Donsonove (od 1964.) zastupale tezu da je sestrinstvo vie praktine nego teoretske prirode, kao i da je za nauni razvoj sestrinstva najvanije prenoenje praktinih znanja sa kojima su ovladale iskusne medicinske sestre.

Put od prakse prema teoriji jedini je delotvoran nain da se sestrinstvo uzdigne u red akademskih disciplina i da su u sestrinstvu vredne samo one teorije koje imaju praktinu upotrebljivost.

Pristup teorijskom osmiljavanju sestrinstva, nazvan je konceptualnim sistemom (conceptual system) a zagovarala ga je Rodersova 1964. (Rogersov). Autorka polazi od teze da je u centru sestrinstva ovek, shvaen kao celovito, a ne parcijalno bie. Prema tome ovek je svrha, cilj i predmet sestrinstva. Rodersova je 1972. objavila u amerikom sestrinskom asopisu American Journal of Nursing Company studiju o teoretskom razvoju sestrinstva (Nursingss Theoretical Wevolution) u kojoj istie da se holistiki pristup koji ona zagovara svakome ini jasnim i prihvatljivim. Holistiki pristup osnova je, ne samo za razvoj teorije o sestrinstvu ve je temelj sestrinstva. Takav pristup medicinskim sestrama omoguava da ne budu potpuno zavisne od drugih disciplina za svoja praktina znanja. Problem u prolosti je bio siromatvo sestrinskog znanja, a problem budunosti je akceleracija tog znanja (Newmar Nursing is coming of age Doba sestrinstva tek dolazi).

Meu Prve definicije sestrinstva spada pokuaj Najtingejlove iz 1858. da pomou odgovora na pitanja o zadacima sestrinstva da bitnu karakteristiku tog zanimanja. Sestrinstvo treba da dovede pacijenta u najbolje uslove za delovanje prirode, to jest stvaranje najpovoljnijih uslova za odvijanje prirodnih procesa. Najtingejl je davala sestrinstvu, slino kao i stari Grci lekarskoj profesiji, atribute umetnosti i nauke. Takvom poimanju sestrinstva sklona je i Virdinia Henderson (Virginia Henderson). Radne definicije karakterie nastojanje da sestrinstvo povezuju sa bolesnicima i brigom za obolele. Karakteristino je isticanje uloge medicinskih sestara, ne samo u spreavanju bolesti ve i u ouvanju zdravlja i njegovom unapreenju. Takvo odreivanje sestrinstva nalazimo i u Medicinskom leksikonu, u kojem pie da je sestrinstvo zvanje kojem je zadatak nega bolesnih i zatita zdravih osoba.

Novije definicije sestrinstva Amerikanka Virdinija Henderson je 1960. ameriki pandan Florens Najtingejl. Kao i njen evropski uzor, Hendersonova je doivela duboku starost. Do pred kraj ivota je bila aktivna, pa je Hendersonova ustanovila da je definicija sestrinstva vrlo neodreena, nejasna i obino praena stavom da je uloga medicinske sestre promenjiva. Odluila je da u nedostatku meunarodno prihvaene definicije da lino tumaenje: Jedinstvena uloga medicinske sestre je pomagati pojedincu, bolesnom ili zdravom, u obavljanju onih aktivnosti koje doprinose zdravlju ili oporavku (ili dostojanstvenoj smrti), a koje bi pojedinac obavljao samostalno, kada bi imao potrebnu snagu, volju ili znanje. To treba initi tako, da mu se pomogne postati nezavisnim to je mogue pre. (Henderson). Ta definicija se danas najee koristi u angloamerikoj literaturi i vai za jednu od klasinih definicija sestrinstva uopte (Brunner/Suddarth, 1988). Zamerka u ovoj interpretaciji, koju brojni autori istiu, je da na pojedinca iz konteksta te definicije treba gledati holistiki, tj. kao celovitog, a ne parcijalnog oveka. ovek, bez obzira bio zdrav ili bolestan, nema samo jednu potrebu ve sve one koje ga ine ovekom, a te potrebe su i psihike, emocionalne, intelektualne, socijalne, kao i duhovne prirode.

5 Znanje na dlanu!


Definicije ICN i ANA U verziji iz 1965. sa kongresa ICN (The International Council of Nurses-Meunarodno vee medicinskih sestara) odranom navedene godine u Frankfurtu pie da pomo ljudima je osnovni zadatak medicinskih sestara i smisao njihovog posla, te je taj zadatak trostruk: odravati ivot, olakavati patnje i pospeiti ozdravljenje.

U preambuli akta pie da su medicinske sestre, pruajui obolelom oveku pomo, odgovorne za stvaranje takve fizike, psihike i socijalne okoline koja pospeuje njegovo ozdravljenje, a poukom i primerom upozorava na vanost koju ima spreavanje bolesti. Zdravstvenu pomo daju pojedincu, familiji i zajednici, a pri tom sarauju sa drugim profilima zdravstvenih radnika (Demarin, 1984).

Osnovni zadatak medicinske sestre je etvorostruk: unapreenje zdravlja, spreavanje bolesti, obnavljanje zdravlja i ublaavanje patnji (Kodeks ICN, 1973.).

ANA Ameriko udruenje medicinskih sestara (American Nurses Association), zasigurno najsnanije udruenje u svetu, usmerava sestrinsku profesiju i na zadatke dijagnoze. U slubenoj publikaciji iz 1980. godine (Nursing Social Policy Statement), ANA za sestrinstvo kae sledee: Sestrinstvo podrazumeva dijagnoze i tretman ljudskih odgovora na aktuelne ili potencijalne zdravstvene probleme (Brunner/Suddarth, 1988).

Lista zdravstvenih problema koji su u fokusu sestrinske intervencije i njenog dijagnostikovanja je: Ograniena samozatita. Funkcionalni poremeaji u pogledu odmaranja, spavanja, disanja, kretanja, ishrane, seksa, Bolovi i tegobe. Emocionalni problemi nastali zbog bolesti, leenja krupnih ivotnih dogaaja ili svakodnevnih

pojava kao to su teskoba, strahovi i usamljenost. Halucinacije i slini poremeaji u interpersonalnim intelektualnim procesima. Manjkavosti u odluivanju i linom izboru. Promene u samovienju uzrokovane zdravstvenim stanjem. Disfunkcionalan odnos prema zdravlju. Napetosti vezane uz ivotne procese kao to su raanje, odrastanje, starenje i umiranje. Problematini rodbinski odnosi.

U etikom kodeksu medicinskih sestara sestrinstvo i njegova etika se povezuju sa unapreivanjem, odravanjem i ouvanjem zdravlja, spreavanjem bolesti, smanjenjem patnji i mirnom smrti, ako se ivot vie ne moe odrati.

Medicinske sestre su dune da se u sprovoenju zdravstvene nege i zdravstvene zatite, kao i pri stvaranju fizike, psihike i socijalne okoline koja doprinosi ozdravljenju obolele osobe, pridravaju osnovnih moralnih vrednosti na kojima poiva etiki kodeks.

PORODINA KOMPONENTA SESTRINSTVA U knjizi Sestrinska etika tokom ivota (Nursing Etihics Trough the Life Span, Elsie L. Bandman i Bertram Bandman 1990.), insistira se na porodinoj komponenti sestrinstva. Karakteristika sestrinstva je da se prvenstveno vodi rauna o zdravlju i dobrobiti pacijenta i porodice (Brunner/Suddarth, 1988).

Uloga medicinske sestre je u edukaciji pacijentove porodice u stvarima osnovne zdravstvene nege i njenog uticaja koji ona moe imati u tom pogledu. Poznato je da su porodice najspremnije prihvatiti nain ivota usmeren pozitivnom zdravlju kada to zastupa onaj ko im je pomogao u bolesti, u vreme kada im je pomo bila najpotrebnija. (Henderson, 1994). Krajem prolog veka obrayovane su patronane medicinske sestre koje bi vrile negu odreenog broja porodica na nekom podruju.

TEORIJSKO JEZGRO I MODELI SESTRINSTVA Kad bi medicinska sestra bila samo pomonik lekara bez svog profesionalnog identiteta, ne bi bilo potrebno obrazovanje sa posebnom jezgrom teorijskog znanja, na kojem e temeljiti svoju praksu.

Tada bi sestrinstvu verojatno bio primereniji tradicionalni paternalistiki model u kojem dominira lekar kao znalac, a medicinska sestra mu pomae kao neka vrsta sekretarice. Takav model je danas

6 Znanje na dlanu!


anakronian. U SFRJ je, zbog shvaanja da je sestra samostalan saradnik u radnoj ekipi, 1958. godine formirana Via kola za sestre u u Zemunu, a 1966. u Zagrebu. Ubrzani razvoj nauke i tehnologije jo vie podstie profesionalnu autonomiju sestrinstva, koju na odreen nain moemo nai jo u zaecima modernog sestrinstva; idejama Florens Najtingejl, glavnog cilja sestrinstva, uloge autonomnog zdravstvenog radnika.

Ona od svojih medicinskih sestara trai da budu pokorne lekaru, ali im u profesionalnom smislu daje odreenu autonomiju. Jer ako je zadatak medicinskih sestara da dovedu pacijenta u najbolje uslove, kako bi priroda delovala nad njim (odnosno da bi se odvijali prirodni procesi), onda one samostalno posreduju izmeu bolesti i prirode odnosno leenja i ozdravljenja. Cilj medicinskih sestara je ozdravljenje (to ini priroda), a ne leenje (koje pripada lekaru). Miljenju Florens Najtingejl je vrlo bliska misao data u staroj latinskoj izreci da lekar samo lei dok ono glavno obavlja priroda (Natura sanat, non medicus, Natura sanat, medicus curat morbos, Lokner, 1994.).

Medicinska sestra je struno obrazovana osoba za negu bolesnika, za rad u medicinskim laboratorijama i za pomo lekarima. Veina vodeih svetskih teoretiara savremenog sestrinstva, to se moe videti u kapitalnom sestrinskom delu, najobimnijoj knjizi u svetu namenjenoj medicinskim sestrama Textbook of Medical-Surgical Nursing, nastoji dokazati profesionalnu autonomiju medicinskih sestara, tvrdei da savremena medicina podrazumeva timski rad vie medicinskih struka.

Nosioci koji su u meusobnom ravnopravnom odnosu kao saradnici i kolege, a lekar je meu njima samo primus inter pares. Sestrinstvo ima svoju linu teoretsku osnovu, odnosno svoje teoretsko jezgro (Brunner/Suddarth, 1989.). Teoretska podloga sestrinske prakse bila je u poetku isprepletana teorijama iz razliitih biolokih, psiholokih i sociolokih kola (Biopsihosocijalne nauke - Brunner/Suddarth, 1988.).

Modeli sestrinstva Formira se opta teorija sestrinstva na kojoj se grade konceptualni okviri i razvijaju modeli (termin model je francuskog porekla, modele, a znai kalup) sestrinstva. To su:

1) Model ivotnih procesa (Life Processes Model); 2) Model samonege (Self-car Model); 3) Model prilagoavanja (Adaption Model); 4) Model bihevioralnih sistema (Bihavioral Systems Model); 5) Vojni modeli (Military Model); 6) Advokatski model (Advocacy Model);

MODEL IVOTNIH PROCESA (Rogers) Model je razvila Rodersova (Rogers) 1970. godine. Karakteristian je jer pristupa oveku kao organskoj celini. Po njenom miljenju, za teoriju sestrinstva bitno je pet obeleja oveka. To su: Celovitost: ovek je integralno bie i ima karakteristike koje se ne mogu svesti na jedan njegov deo

ili na prosti zbir svih delova. Interakcija: ovek neprestano sa svojom okolinom izmenjuje materiju i energiju. Evolucija: Ljudski ivotni proces tee jednosmerno i nepovratno u odreenom vremenu i prostoru. Identitet: odreen je uzorima i organizacijom koji utiu na njegovu promenjivost. Sposobnosti: ovek je obdaren sposobnostima apstraktnog miljenja, govora, likovnog izraavanja i

emocijama.

Model sestrinstva Rodersova temelji na holistikoj teoriji zdravlja i jedinstvu ovekovog bia. Takvim delovanjem medicinska sestra pomae osobi da restrukturira svoje odnose sa samom sobom i okolinom kako bi u najveoj moguoj meri mogla koristiti svoje potencijale.

MODEL SAMONEGE/SAMOBRIGE (Orem) Medicinske sestre prema ovom modelu imaju glavni zadatak da pomau ljudima da sami vode brigu o sebi. Samobriga (self-care) je jedna od potreba ljudi koju nastoje zadovoljiti svojim aktivnostima iji je cilj odravanje kako ivota i zdravlja tako i dobrog stanja u celini. Model ima ameriko poreklo. Medicinske sestre podstiu i usmeravaju samonegu pojedinca u njihovom nastojanju da sebi poboljaju ivljenje, da ouvaju i unaprede svoje zdravlje, da se oporave od bolesti i povreda ili da se nose sa

7 Znanje na dlanu!


njihovim posledicama, kada odrasloj osobi nije mogue da se na zadovoljavajui nain brine sama o sebi, ili kada to roditelji nisu u stanju initi, ako se radi o deci. Oremova u knjizi Sestrinstvo: koncepti i praksa (Nursing: Concepts and Practice 1985.) razlikuje tri vrste potreba samonege: a) univerzalne (universal), b) razvojne (developmental) i c) devijantne (health deviation).

Univerzalne potrebe samonege su one koje imaju svi pojedinci da bi odrali svoje celovito ljudsko funkcionisanje. Razvojne potrebe samonege su one koje nastaju kao rezultat nekih razvojnih procesa (na primer, trudnoe) ili okolnosti koje mogu imati odreene posledice na ljudski razvoj (na primer, gubitak voljene osobe). Zdravstveno-devijantne potrebe samonege (health deviation self-care requisites) su one koje se javljaju kao rezultat oboljenja, povreda, nemoi, unakaenja ili medicinskih dijagnoza i tretmana zbog kojih individua ima potrebu da menja svoje rutinsko ponaanje u zavisnosti od karaktera i obima potreba.

Samonega je svesna, promiljena, samoinicijativna i svrsishodna aktivnost pojedinca koja poiva na linim vrednostima i ciljevima.

Oremova otkriva tri sistema delovanja sestara u vezi samonege. To su: a) sistem potpune kompenzacije (whole compensatory); b) sistem delimine kompenzacije (partly compensatory system) i c) sistem edukacijske (razvojne) potpore (supportive-educative system).

Prvi sistem koristi se kada pojedinac nije u stanju preuzeti aktivnu ulogu u brizi za sebe, pa mu pomae medicinska sestra, tako da ga posluuje i radi za njega.

Drugi sistem, delimino kompenzacijski, je u upotrebi kada i medicinska sestra i pacijent uestvuju u pacijentovim aktivnostima nege. Veu odgovornost u tome moe preuzeti ili medicinska sestra ili sam pacijent, to zavisi od pacijentovog objektivnog stanja, znanja, vetine, psiholokih sposobnosti, ili uputstava lekara.

Trei sistem se upotrebljava kada je pacijent sposoban da zadovolji, ili da naui zadovoljiti svoju potrebu za samobrigom, ali mu je za to potrebna pomo ili potpora sa strane.

MODEL PRILAGOAVANJA (Roy) Adaptivni ili model prilagoavanja, razvila je Rojeva (Roya), utemeljen je na interakcijskim koncepcijama, adaptation, proces promena shvaen je kao univerzalni ljudski fenomen.

Na oveka se gleda kao na bio-psiho-socijalno bie koje je u stalnoj interakciji sa svojom okolinom. Pred njega se postavljaju zahtevi za neprekidnim prilagoavanjem. Nivo prilagoavanja je odreen delovanjem tri vrste potsticaja. To su: 1) arini stimulansi (focal stimuli) ili oni sa kojima je osoba odmah suoena; 2) kontekstualni potsticaji, koji ukljuuju sve ostale prisutne stimulanse; 3) preostali (residual) potsticaji ili podsticaji koje je osoba doivela u prolosti, kao to su verovanja, stavovi i miljenja.

Tokom svojih kontakata sa bolesnikom etiri komponente negovateljskog procesa su: a) utvrivanje; b) planiranje; c) izvravanje i d) ocenjivanje.

Utvrivanje znai da medicinske sestre u toku negovateljskog procesa najpre utvruju pacijentovo stanje u odnosu na zdravlje-bolest i procenjuje njegove sposobnosti. Primenjuje se u nekoliko amerikih bolnica i razvija na vie sestrinskih fakulteta u SAD, jo uvek je u fazi kritine provere. (Brunner/Suddarth, 1988).

MODEL BEHAVIORALNIH SISTEMA (Johnson) Ovaj model, kako mu ime govori, polazi od ljudskog ponaanja (behaviour) kao bitne ljudske odrednice. Na toj osnovi konstruie se sestrinsko delovanje.

Autor je Doroti Donson (Dorothy E. Johnson), koja tumai oveka kao sistem ponaanja (behavioral system). Ravnotea se uspostavlja izmeu ovekove unutranje i spoljanje sredine, popustljivosti i prilagoenim ponaanjem. Zahvaljujui toj sposobnosti ovek se moe ponaati staloeno, odluno i predvidljivo.

Bihevioralni sistem ima vie podsistema od kojih svaki ima svoje posebne ciljeve ili funkciju (ima ih sedam a svaki od njih, po miljenju autorke, unapreuje delovanje sistema kao celine).

8 Znanje na dlanu!


Cilj sestrinstva je da pomae pacijentu da promeni svoje obrasce ponaanja na takav nain da bude sposoban spoznati one elemente svoga ivota koji vie ne mogu biti izmenjeni.

VOJNI MODEL (Military model-Nightingale) Po ovom modelu medicinska sestra je vojniki pokorna pretpostavljenima, pre svega lekaru. Ona bespogovorno izvrava dobijene naredbe i doslovno sprovodi uputstva kako lekara tako i bolnike hijerarhije.

Amerika medicinska sestra i autorka studije Sestra kao pacijentov advokat Elen Bernel (Ellen W. Bernal) smatra da je taj model nastao u uslovima krimskog rata (1842.-1845.) i da ga je u evropsko sestrinstvo uvezla Florens Najtingejl kada je na povratku iz Turske u Englesku poela sa kolovanjem medicinskih sestara po nekim vojnim naelima. (Bernal, 1992).

Morale su nositi ne samo odreenu uniformu, ve su morale biti i vojniki poslune, a vaspitane su da u apsolutnoj lojalnosti prema lekaru tite njegov profesionalni autoritet.

Vojni model temelji se na stereotipu medicinske sestre kao ili muenice (martyrs) ili heroja (heroes). U prvom sluaju je medicinska sestra posveena spaavanju drugih ljudi, emu se mueniki predaje, bez obzira hoe li se to u poetku videti i ceniti. Kao muenica ona dan i no brine nad patnicima i ini sve da ih spasi. Kao heroina, deluje na javnoj sceni, otvoreno pokazuje svoju izuzetnu snagu, odlunost i hrabrost, i to ne samo kada su u pitanju prava i interesi bolesnika, ve kada se radi i o linim ili stalekim pitanjima. (Bernal, 1992).

ADVOKATSKI MODEL Taj model sestrinstva se javio zahvaljujui, meu ostalim, dvema injenicama. Prva je, da su tih godina proseni Amerikanci poeli zbog vie razloga gubiti poverenje u zdravstvene ustanove i da su oseali da je pacijentima potrebna odreena zatita njihovih prava i interesa u bolnicama.

Medicinske sestre su dune u sluaju neodgovarajuih, neetikih i nezakonitih postupaka bilo kojeg lana zdravstvene ekipe ili, pak, same zdravstvene ustanove spram pacijenta preduzeti odgovarajue mere kako bi zatitile njihove najbolje interese.

U jednom od vodeih svetskih asopisa za etiku, (Hastings Center Report, New York, USA) je 1984. objavljen lanak Deralda Vinslova (Gerald R. Winslow): Od privrenosti do zastupanja: nova metafora za sestrinstvo (From Loyality to Advocacy: A New Metaphor for Nursing). 1990. se pojavila antologija tekstova na tu temu, koju je objavila Amerika liga za sestrinstvo.

Posebno znaajna studija Ellen W. Bernal, objavljena u Hastings Center Reportu, 1992. pod naslovom Sestra kao pacijentov zastupnik (The Nurse as Patient Advocate).

Bernalova advokatsku ulogu sestre shvata pre svega kao njeno informisanje pacijenta o njihovim pravima u zdravstvenoj nezi i kao davanje podrke pacijentima u njihovim nastojanjima da sami o sebi donose posebne odluke.

Da li su medicinske sestre osposobljene odnosno edukovane da budu pacijentov advokat? Dord Anas (George J. Annas), koji je posvetio seriju svojih lanaka u amerikim sestrinskim asopisima, tvrdi da je danas pacijentima potrebna zatita u ostvarivanju njihovih prava i da u tome mogu biti najuspenije medicinske sestre, ali bi se one, za takvu ulogu trebale posebno edukovati (Bernal, 1992).

Tradicionalna inferiorna pozicija medicinskih sestara u zdravstvu onemoguava advokatski model sestrinstva, jer je bez visokog obrazovanja. Prvi put u istoriji medicinske etike povezalo se jedno ue statusno pitanje (autonomija zanimanja) sa profesionalnom etikom (zastupanje dobrobiti pacijenta). To pitanje nikada se nije otvaralo za lekare jer su oni oduvek uivali punu profesionalnu autonomiju u svojoj struci, pa su u okviru te svoje autonomije razvijali i svoju lekarsku etiku.

Preterano emancipovana medicinska sestra dovela bi do porasta konfuzije u zdravstvu. Oponenti su povezivali zatitu prava pacijenata sa zahtevima za politikom moi sestara (Bernai, 1992.).

U advokatskom modelu preovladava jezik zastupanja. Tu se termin pacijent ili bolesnik zamenjuje terminom klijent (client) ili se oba uporedno koriste: patients/-clients. Neki autori, (Sara Fry ICN, 1994.), nazivaju modelima: a) pravno-zatitnom modelu (Rights-Protection Model) u kojem je medicinska sestra branitelj (defender) pacijentovih prava; b) vrednosno-zatitnom modelu (Values-

9 Znanje na dlanu!


Bansed Decision Model) kojem medicinska sestra titi pacijenta sa stanovita drutvenih vrednosti, etikih naela i moralnih normi; c) respektivni model (Respect-For-Persons Model) u kojem medicinska sestra titi linost pacijenta, njegovo dostojanstvo, privatnost, socijalno stanje i sl. Advokatskom modelu se u odreenoj meri priklonilo i Meunarodno sestrinsko udruenje (ICN) koje je u svom etikom kodeksu (1973.) obavezalo medicinske sestre da preduzimaju odgovarajue mere kada je ugroena pacijentova linost.

Ameriko sestrinsko udruenje (American Nurses Association - ANA) jo je eksplicitnije. U njihovom etikom kodeksu pie da medicinska sestra titi pravo klijenta na privatnost paljivo uvajui informacije poverljive prirode i da deluje tako da zatiti klijenta i javno kada su zdravstvena nega i sigurnost izloeni neetikim ili protivzakonitim postupcima bilo koje osobe. (l. 2. i 3).

Medicinka sestra je duna intervenisati ukoliko uesnici/pruaoci usluga u zdravstvenoj nezi i zatiti ne potuju oveka. Medicinka sestra podrava i titi pravo i interes pojedinaca ili grupa na kvalitetnu zdravstvenu zatitu i zdravstvenu negu.

To su najpoznatiji savremeni modeli koji se praktikuju u amerikom zdravstvu i ue u sestrinskim kolama i fakultetima. Prema miljenju eksperata (Brunnorove i Suddarthove), nauka o sestrinstvu, ako je utemeljena na koncepcijskim modelima, prua studentima studija za medicinske sestre mogunost da se prema steenim znanjima o zdravlju i bolesti ne samo ukljue u sestrinsku praksu, ve da teoretske modele proveravaju kroz svoju praksu i daju teoretiarima potpuniju empirijsku osnovu za nove analize. U prvi plan stavljaju solidno poznavanje psihologije pacijenata i njihovih psihosocijalnih potreba, jer je to najvaniji uslov da mogu ispuniti oekivanja onih koji imaju pravo na zdravlje ali im je ono ugroeno bolestima.

OSTALI MODELI Spomenimo tipologizaciju modela sestrinstva (Santri, 1990.) u kojoj se navode etiri sledea modela koji su uslovljeni kako prilikama u kojima medicinske sestre rade tako i obrascima ponaanja u nekoj kulturi ili drutvu, ali zavise i o linom habitusu medicinskih sestara.

To su modeli: 1. MAJKE MILOSRDNICE - nene i emocionalne negovateljice, pune blagosti, samilosti, razumevanja,

brige, panje itd.; 2. FOTO-MODELI - za kojima se okreu i oko kojih se vrti (ili se njima tako ini) i koje su miljenja da

je delotvorna i ozdravljujua sama njihova pojava i prisutnost, a mnogo manje struni napori koje e preduzeti;

3. ADMINISTRATIVNI BIROKRATI za koje najvaniji orijentir njihovih postupaka nisu ni bol, ni bolest, ni bolesnici, ni lekari - nego red, disciplina, protokol, perfekcionistika kontrola ulaza i izlaza kako materijala tako i ljudi;

4. TEHNOLOZI-MUITELJI - kod kojih je proces supstitucije oveka mainom dovren i u tom smislu da pacijenti gube elementarna ljudska obeleja i postaju materijalom tehniko - tehnoloke obrade ili dorade. (Santri, 1990.).

Modelovanje savremenog sestrinstva je sveobuhvatan resurs dizajniran da pomogne medicinskim sestrama da ocenjuju, izaberu, sprovode i evaluiraju modele prakse i na najbolji nain zadovolje potrebe pacijenata. Teoriju modelovanja razvili su Helen C. Ericson, Evelyn M. Tomlin, Mary Anne P. Swain. Teorija modelovanja zdravstvene nege objavljena je 1983. godine u knjizi Modelovanje i uzori modelovanja: teorija i paradigma za medicinske sestre.

Teorija zagovara da medicinske sestre neguju svakog pacijenta sa fokusom na potrebe pacijenta, sveu o jedinstvenosti linosti svakog pacijenta i uz potovanje integriteta pacijenta. Teorija izvlai koncepte iz razliitih izvora, ukljuujui Maslows teoriju hijerarhije potreba, teoriju Eriksons o psihosocijalnim fazama, Plagets teoriju kognitivnog razvoja i Seyle, Lazaruss generalni adaptacioni sindrom.

Teorija modelovanja objanjava neke slinosti i razlike izmeu ljudi. U slinosti izmeu ljudi ukljuuje se Holizam, to je verovanje da su ljudi vie od zbira svih delova. Umesto toga, um, telo, emocije i duh fukcioniu kao jedna celina, utiu i kontroliu delove u dinaminoj interakciji jedni sa drugima. To znai svesni i nesvesni procesi su podjednako vani. Osnovne potrebe su zadovoljene samo kada je pacijent svestan i osea da su ispunjene. Prema Maslovu, iji hijerarhijski poredak i rast osnovinih potreba oveka se sastoji od pet potreba, a to su od najnie do najvie, fizioloke potrebe, potrebe za sigurnou, potrebe za pripadnou, potreba za uvaavanjem i potreba za samoostvarenjem.

10 Znanje na dlanu!


Savremena praksa sestrinstva javlja se u razlic itim postavkama, od tercijarnog nivoa zdravstvene nege do udaljenih ambulanti u zajednici. Medicinske sestre su obavezne da pruz e najbolju moguc u zdravstvenu negu pacijentima koja je savremena, blagovremena, etina i sa resursima (ljudskih, finansijsko i materijalno) efikasna.

Da bi se obezbedilo pruz anje kvalitetne zdravstvene zas tite koje je bezbedna, pristupac na, odgovorna, efikasna, efektivna, odrz iva i odgovarajuc a, medicinske sestre treba da redovno preispituju svoju praksu, a gde je potrebno izvre promene. Ove promene mogu zahtevati od drugih zdravstvenih strunjaka da izmene svoju praksu .

Dok se trai da prui individualizovanu holistiku negu u okviru formalnog okruenja prakse, svaka medicinska sestra je pod uticajem unutranjih faktora, kao to su lini, kulturni i profesionalna iskustva; i spoljanjeg faktora u vezi organizacije, drutva i fiziko okruenje. Svaki od ovih spoljanjih faktora ima kulturne, ekoloke i politike aspekte

Stavovi bolesnika, zajednice i drutva takoe menjaju drutvena, finansijska i fizika okruenja u sistemu zdravstvene zatite.

Na promenu pravca razvoja Sistema zdravstvene zas tite, a time i sestrinstva kao sastavnog dela tog sistema utic u sledec i faktori koji se reflektuju na rad zdravstvenih radnika: Demografski faktori (starenje stanovnitva); Finansijski faktori (plate, zapoljavanje i finansiranje zdravstva); Fiziki faktori (elementarne nepogode, klimatske promene); Politiki faktori (politike inicijative kao to su promocija zdravlja, otkrivanje i spreavanje bolesti ); Graanski konflikti (neredi, terorizam); Nain ivota ljudi (smanjena fizika aktivnost, gojaznost); Nove tehnologije (procedure, farmakologija, genske terapije); Povec anje stope hronic nih bolesti.

Uticaj ovih faktora na odravanje zdravlja zajednice treba da bude minimalan, a zdravstveni menaderi i zdravstveni radnici moraju da identifikuju najbolji nain da efektivno i efikasno odgovore na zahteve zajednice. Porter Gradi (2006) konstatuje da su "od informacione infrastrukture do interdisciplinarnog i organizacionog okvira, novi pristupi organizovanju i pruanju nege od sutinskog znaaja.

Iako je mnogo toga napisano o potrebi da zdravstveni profesionalci imaju autonomiju u odlukama u korist pacijenata, realnost prakse je esto pod uticajem spoljanjih faktora (npr. politika) koji utiu na njihove odluke, iako se potrebe za promenama u praksi esto prepoznaje, njima se esto loe upravlja, realizuje i/ili procenjuju.

Razlozi za propuste ili pogreno upravljanje obuhvataju neadekvatne lic ne resurse (znanje, vreme, poverenje), strah od promene i odmazde, nedostatak prilika, nedovoljne organizacione resurse ukljuc ujuc i ljudske i finansijska sredstva, radne ves tine i opreme .

Organizacije u kojima ekspertiza potic e iz iskustva, rituala i tradicije, a ne iz znanja, kritic ke misli, i/ili dokaza c esto nije u moguc nosti da promovis e i podrz i inovacije, procese koji omoguc avaju promene, podrku za zdravstvene radnike koje prolazi kroz promene, kao i procenu i/ili reviziju procesa koji procenjuje rezultate promene prakse.

Kako bi ovo postigli, zdravstveni radnici moraju da procene svoju kliniku praksu, a ako je potrebno, izaberu (novi) model prakse, uspeno upravljaju njegovom implementacijom, evaluacijom i njegovom efikasnosti u postizanju osnovnih vrednosti prakse.

Dejvidson, Halcomb, Hickman, Filips, a Graham (2006) Navode da bez obzira da li promene u pruanju zdravstvstvenih usluga potiu sa mikro nivoa npr. nivo tienika ili makro nivoa npr. nacionalni ili dravni sistem u cilju postizanja odrivih, efektivnih i efikasnih promena, dobro planiran, sistematian proces je od sutinskog znaaja.

Stalno menjanje prirode naeg sveta (ivotne sredine) zahteva da se razvije okvir delovanja medicinskih sestara koji je savremen i koji je u moguc nosti da obezbedi modele struc ne prakse koji mogu da sprovode sadas nje i buduc e potrebe zdravstvene zas tite.

11 Znanje na dlanu!


Definisanje sestrinstva? Definicija moe da pomogne da se odrede kljune komponente i koncepti, ali se ne moe oekivati da se prevaziu svi nesporazumi i stereotipi koji postoje u sestrinstvu. Iako definicija, kao koristan alat, zavisi od naina na koji se koristi, definicija ne moe sama ostvariti svoju svrhu ve je neophodno ire zastupanje, promovisanje i primena date definicije.

Definicija sama ne moe odrediti odnos izmeu medicinske sestre i pacijenta, medicinskih sestara i drugih zdravstvenih radnika, ili izmeu zdravstvene nege i institucije koja odreuje koliko zdravstvene zatite treba biti isporueno.

Definisanje sestrinstva, kao i same zdravstvene nege je izuzetno dinamino i konstantno evaluira u susret novim potrebama i znanjima.

Vano je prepoznati da je sestrinstvo celina, dok neki delovi definicija se dele sa drugim zdravstvenim profesijama, jedinstvenost sestrinstva lei u njihovoj kombinaciji. Definicija uzima u obzir veliku raznolikost sestrinstva, koja obuhvata brigu o ljudima koji su zdravi, onima koji su bolesni, ili grupe ljudi, kao i pojedincima, definicija izraava zajedniko jezgro sestrinstva koje ostaje konstanta.

Zdravstvenu negu neki definiu kao nauku, a neki kao naunu ili praktinu disciplinu. Ipak, vremenom ona sve vie dobija obeleja samostalne i interdisciplinarne nauke, ispunjavajui za to potrebne uslove.

Jednu od svetski priznatih i najire poznatih definicija zdravstvene nege dala je Virdinija Henderson: Prevashodna funkcija medicinske sestre je da pomogne oveku- bolesnom ili zdravom u obavljanju aktivnosti koje doprinose zdravlju , ozdravljenju ili mirnoj smrti, koje bi on radio bez tue pomoi kada bi imao potrebnu snagu, volju i znanje.

Doajen naeg sestrinstva - Milena Tijani dala je modifikovanu definiciju V. Henderson, koja glasi: Zdravstvstvena nega je disciplina i praksa medicinske sestre u pruanju profesionalne pomoi pojedincu, porodici i zajednici, kada njima nedostaje snaga, volja ili znanje, na svim nivoima zdravlja, od zaea do kraja ivota, s ciljem da se zatiti i unapredi zdravlje, razvije sposobnost za samonegu, ili da im se pomogne da prihvate svoja ogrnienja, tuu pomo, da dostojanstveno ive i doekaju miran kraj.

RE PO RE 1. Posebna svrha sestrinstva jeste da promovie zdravlje, leenje, rast i razvoj, kao i da sprei bolest,

povrede i invaliditet. Kada se ljudi razbole ili doe do invaliditeta, svrha zdravstvene nege je da minimizira uznemirenost i patnje, kao i da se omogui ljudima da razumeju i nose se sa svojom boleu i invaliditetom, sa medicinskim tretmanom i posledicama. Kada je smrt neizbena, cilj je da se kroz sestrinske intervencije odri najbolji mogui kvalitet ivota pacijenta do samog kraja.

2. Poseban reim intervencija: sestrinstvo se bavi osnaivanjem ljudi, pomae im da postignu, odravaju ili povrate nezavisnost. Zdravstvena nega je intelektualni, fiziki, emocionalni i moralni proces koji obuhvata: identifikaciju potreba za negom; terapijske intervencije; kao i pomo u samonezi kroz informisanje, edukaciju, savete, zastupanje i fiziko-emotivno-duhovnu podrku pacijentima. Pored direktne nege pacijenata, sestrinska praksa ukljuuje razvoj edukacije, obrazovanja i razvoja svesti pacijenata.

3. Poseban domen: specifinost sestrinstva je jedinstvena reakcija ljudi na bolesti, slabost, invalidnosti uopte gubitak zdravlja i radne sposobnosti. Reakcija, odgovor, moe biti fizioloki, psiholoki, socijalni, kulturni, duhovni, a ne retko kombinacija svega navedenog. Tome su podloni ne samo oboleli svih uzrasta i ivotne dobi, ve i porodica, drutvo, zajednica kroz ceo ivotni vek.

4. Poseban fokus sestrinstva je ovek. Zdrav i bolestan ovek i njegov fizioloki odgovor na unutranje i spoljne uticaje na rast i razvoj ili njegov odgovor na tetne uticaje na zdravlje.

5. Posebna vrednost sestrinstva je zasnovana na etikim vrednostima koje potuju dostojanstvo, autonomiju i jedinstvenost ljudskog bia kroz privilegovani odnos medicinska sestra - pacijent i prihvatanje line odgovornosti za odluke i postupke. Ove vrednosti su izraene u pisanim pravilima etike i podrane od strane sistema i profesionalne regulative.

6. Posveenost saradnji: medicinske sestre sarauju sa pacijentima, njihovim roacima, sa drugim zdravstvenim radnicima i lanovima multidisciplinarnog tima. Medicinske sestre su bitan deo procesa leenja pacijenta kao deo velikog tima, ali takoe ostaju lino i profesionalno odgovorne za svoje odluke i postupke.

12 Znanje na dlanu!


Neki ljudi povezuju sestrinstvo sa fizikim poslom, gde je medicinska sestra puki radnik koji se stara da bolesna osoba bude bezbedna, da joj je udobno, da je nahranjena i ista. Neko pak vidi posao medicinske sestre kao pomo lekaru prilikom sprovoenja medicinskih tretmana. Iako su oba posla zaista deo sestrinske prakse, ne smeju se ignorisati ni ti elementi, a ni sve one ostale aktivnosti koje doprinose profesionalnoj nezi i zdravstvenoj zatiti sa ciljem da rezultiraju uslugom koja nudi svoj puni potencijal. Medicinske sestre i pacijenti tano znaju i osete razlike u vetini pruanja nege. Meutim, izuzetno je teko tu razliku opisati reima i precizirati tano u emu je razlika, ta ili kako je uraeno.

Postoji bitna razlika izmeu profesionalne nege koju prua kvalifikovana medicinska sestra i nege koju pruaju drugi, najee lanovi porodice, rodbina ili drugi neformalni negovatelji. Njihov doprinos je od neprocenjive vrednosti, ali se bitno razlikuje od posla medicinske sestre.

Razlika izmeu profesionalne sestrinske zdravstvene nege i nege bolesnika od strane drugih ljudi ne ogleda se samo u zbiru obavljenih zadataka, niti nivou vetina potrebnih da se izvri odreeni zadatak. Razlika je jasna i oigledna u profesionalnom delovanju medicinske sestre koje ukljuuje: Klinike odluke doneene na osnovu procene stanja pacijenta, utvrene sestrinske dijagnoze,

preduzetih intervencija za stabilizaciju stanja i evaluacije; Profesionalnih aktivnosti koje su proistekle iz procene potreba pacijenta; Linih profesionalnih odgovornosti za sve odluke i akcije; Struktuirani odnos izmeu medicinske sestre i pacijenta koji je profesionalno regulisan Etikim

kodeksom i Zakonskim okvirima profesionalnog delovanja.

Sve medicinske sestre nose u svojoj glavi lini koncept zdravstvene nege ta je to, za koga i kako to rade. Problem nastaje kada taj koncept trebamo sloiti i staviti na papir, a jo je vei problem predstavljanje toga iroj javnosti. U sutini nije poznato dali sve medicinske sestre dele isti koncept zdravstvene nege, a kamoli dali ga i kako dele sa pacijentima i javnou.

Obaveza profesije je da se jasno predstavi javnosti, da se predstavi priroda usluga koje sestrinstvo i zdravstvena nega nude, a kvalitet pruenih usluga da se osigura kroz mehanizme kao to je profesionalna regulativa. To je osnova odnosa poverenja izmeu profesije i javnosti. Pacijenti i javnost imaju pravo i trebaju znati ta mogu da oekuju u pogledu nege od medicinske sestre. Ako profesija ne obezbedi ove informacije, stereotipi zasnovani na medijskim kalkulacijama i menaderskim predstavljanjima e popuniti taj vakum. A sestrinkoj profesiji to ne ide u prilog. Fokus na promociju zdravlja i leenje koji je promovisala Florens Najtingejl i dalje figurira savremenim definicijama zdravstvene nege. Najpoznatija je ipak definicija Virdinije Henderson, koja datira iz 1960. godine i prihvaena je od strane SZO: jedinstvena funkcija medicinske sestre je u pruanju pomoi pojedincu, grupi ili zajednici u delatnostima koje doprinose njihovom zdravlju ili oporavku, koje bi oni obavljali samostano kada im nebi nedostajalo snage, volje ili znanja.

Meutim, to je samo deo njene definicije i pogreno se samo taj deo izvlai iz konteksta. Dalje Hendersonova nastavlja: Pored toga ona pomae pacijentu da sprovede terapijski plan isplaniran od strane lekara, kao i Medicinska sestra kao lan tima uestvuje u planiranju i sprovoenju opteg plana nege, pomae u poboljanju zdravlja pacijenata, u oporavku od bolesti, ili kao podrka u smrti. Hendersonova na taj nain objanjava nezavisnost sestrinske prakse, a istovremeno i povezanost rada medicinske sestre sa kompletnim timom za zdravstvenu negu.

Meutim, ovo je samo prvi deo definicije Hendersonove i samo jedan deo sestrinstva. Definicija Virdinije Henderson se nastavlja i glasi: Pored toga ona sprovedi terapijski plan koji je inicirao lekar, kroz planiranje i sprovoenje ukupnog programa zdravstvene nege bilo da je on usmeren na poboljanje zdravlja, oporavka od bolesti ili kao podrka za dostojanstveno umiranje. Hendersonova tako opisuje nezavisne i zavisne aspekte sestrinske strune prakse i odreuje odnos izmeu sestrinstva i medicine (Vano je napomenuti da je prevashodni cilj medicinske sestre da pomogne pacijentu, a ne lekaru).

Kljuni pojmovi se takoe mogu videti i u definiciji sestrinstva predstavljenoj od strane Svetske zdravstvene organizacije u Strategiji za razvoj zdravlja u 2000-toj godini: Misija sestrinstva u drutvu je da pomogne pojedincima, porodicama i grupama da odrede i ostvare svoj fizii, mentalni i socijalni potencijal u kontekstu okruenja u kojem ive i rade. Ovo zahteva od medicinske sestre da razvija i obavlja funkcije promotera za poboljanje i odravanje zdravlja stanovnitva, kao i unapreenje ivotnih navika, a sa ciljem unapreenja opteg zdravlja nacije.

13 Znanje na dlanu!


Zdravstvena nega obuhvata planiranje i implementaciju zdravstvene nege tokom bolesti i rehabilitacije pacijenta. Obuhvata fizike, mentalne i socijalne aspekte ivota. Ovi aspekti utiu na zdravlje, nastanak i razvoj bolesti, invaliditet i konano na smrtni ishod. Zdravstvena nega je pruanje nege pojedincu, porodici i grupi tokom celog ivotnog veka od roenja do smrti.

Zdravstvena nega je umetnost i nauka koja zahteva razumevanje i primenu specifinih znanja i vetina koje su potrebne. Oslanja se na znanja i tehnike izvedene iz medicinske, socijalne, fizike, humanistike i bioloke nauke.

Povezana je sa medicinskom i nemedicinskom praksom koja je od izuzetne vanosti za razumevanje kompleksnosti sestrinstva i njegov poseban doprinos u okviru multi-disciplinarnog tima za zdravstvenu negu

Pored opte prihvaene definicije Virdinije Henderson, Meunarodni savet medicinskih sestara je 1987. godine usvojio zvaninu definiciju sestrinstva koja ima meunarodni karakter i glasi: Zdravstvena nega, kao sastavni deo sistema zdravstvene zatite, obuhvata promociju zdravlja, prevenciju bolesti, kao i brigu za obolele od fizikih bolesti, mentalnih bolesti i invalidnih osoba svih uzrasta, na svim podrujima. U ovako irokom spektru potreba za zdravstvenom zatitom medicinska sestra mora odgovoriti na izazove koje nameu stvarni i potencijalni problemi. irokim opsegom delovanja podstai e se individuale reakcije na bolesti, a dugorono unapreenje opteg zdravlja stanovnitva.

Ova definicija obuhvata kljune koncepte sadrane u mnogim drugim definicijama sestrinstva: Fokus na opte zdravlje, ne samo na bolesti; Korisnici zdravstvenih usluga meu kojima ima osoba razliitog uzrasta, nacionalne pripadnosti i

broja, kao pojedinci, porodice i zajednice.

Od ranih 1960-tih godina napredak u obrazovanju medicinskih sestara i novi naglasak na razvoj baze znanja sestrinstva, u kome su prednjaile SAD, doveo je do mnogih novih odrednica. Medicinske sestre nastavnici i predavai su pokuale da pronau naine da objasne prirodu nege novim pokoljenjima i da razviju teorije kojima bi objasnile, predvidele i unapredile praksu.

Od 1950. pa nadalje, razvojem procesa zdravstvene nege i konceptom definicije zdravstvene nege usmerena je panja na identifikaciju problema pacijenata i sestrinskom poznavanju istih. Proces zdravstvene nege je poeo da se razvija na univerzitetima u zemljama kao to su: SAD, Kanada, Australija i Holandija. Disciplina specifinih znanja sestrinstva u ovim zemljama rapidno ubrzava i ugrauje se u definicije nege.

Nekoliko drugih zemalja je razvilo razne formalne definicije ili opise sestrinstva za upotrebu u zakonodavstvu ili radi potreba kadrovske politike. Ameriko udruenje medicinskih sestara je razvilo definiciju koja je objavljena 1980. godine u dokumentima o sestrinstvu: Nega je dijagnostikovanje i leenje odgovora ljudskog organizma na stvarne ili potencijalne pretnje po zdravlje.

Ova definicija odraava istorijsku orijentaciju prema zdravlju, ali naglaava proces donoenja klinike odluke (dijagnoza i leenje), koja je sutina profesionalne prakse. Do 1997. veina amerikih drava u svojim aktima (42 od 51) se koristi konceptom dijagnoze odgovora ljudskog organizma.

Australijski savet za negu u Kvislendu je obradio veliki projekat o sestrinskoj praksi. Projekat je obuhvatao razvoj i izradu zakonskih okvira-pravilnika o obimu i ovlaenjima medicinskih sestara. Dokument sadri spisak definicija koje su potrebne za tumaenje pravilnika, a u njemu je prva definicija sestrinske prakse: Sestrinska praksa ukljuuje primenu znanja, vetina i postupaka koji imaju za cilj da ublae, podre ili unaprede stvarne ili potencijalne odgovore pojedinaca ili grupa, a u vezi zdravstvenih pitanja. Fokusira se na promociju i odravanje zdravlja, prevenciju povreda ili bolesti i negu bolesnih ili slabih lica, tako da ljudi kod kojih je identifikovana potreba za negom mogu postii optimalno blagostanje ili mirnu i bezbolnu smrt.

U mnogim zemljama je obim sestrinske prakse naveden u Zakonu, ponekad u specifinom delu sestrinske prakse. U Velikoj Britaniji sestrinska praksa je regulisana posebnim regulatornim telom (UKCC - the United Kingdom Central Council for Nursing, Midwifery and Health Visiting, a od 2002. godine NMC - Nursing and Midwifery Council). UKCC definie sestrinsku praksu kao opseg odgovornosti i

14 Znanje na dlanu!


zadataka koje pojedinano izvravaju medicinske sestre, babice i ostalo osoblje a u skladu sa njihovim linim iskustvom i znanjem.

Meunarodni savet medicinskih sestara je usvojio 1987. godine najzastupljeniju definiciju koja glasi Sestrinska praksa, kao i obrazovanje za praksu u zbrinjavanju i leenju e nastaviti da se razvija i menja, u skladu sa drugim dogaajima koji utie na nju.

KODEKSI ETIKE Definicije sestrinstvu su takoe ukljuene, ponekad implicitno, ponekad eksplicitno, u kodeksu etike. Na primer, holandski Struni etiki savet za negu poinje sa pitanjem "ta je sestrinska praksa?" i daje odgovor: Smisao profesionalnog sestrinstva je da prepozna, analizira, kao i da da savete i pomo u vezi sa trenutnim stanjem ili potencijalnim posledicama fizikih i/ili mentalnih bolesti, hendikepa, poremeaja i njihovi tretmani za dobrobit osnovnih aktivnosti pojedinca. Nega takoe znai uticaj pojedinca na takav nain da se ljudski potencijal koristi za odravanje i promovisanje zdravlja".

Mnoge od definicija sestrinstva koje se mogu nai u literaturi i dokumentaciji u drugim zemljama su ugraene u zakonodavstvo zemlje ili druge specifine akte sestrinske prakse. Savet za zdravstvenu negu Kvinslenda koristi definiciju zdravstvene nege vrlo jednostavno, kao: Spisak poslova za koje su medicinske sestre obrazovane, kompetentne i ovlaene da obavljaju. Meunarodni savet medicinskih sestara u aktu Obim sestrinske prakse navodi: Obim prakse medicinske sestre definiu nadlenosti i profesionalna odgovornost. Proces i postupak nege je odgovoran zadatak za definisanje dunosti medicinskih sestara i obim prakse.

Meutim, dok medicinske sestre kroz strune oblike delovanja i regulatorna tela pokuavaju dati primarni odgovor za definisanje svoje uloge i obim prakse, moda se odgovor treba potraiti u stavovima drugih u drutvu.

Definicije o okviru profesionalne prakse su takoe pod uticajem vlade, poslodavaca, javnog mnenja i drugih zdravstvenih profesionalaca. Godine 1992, UKCC je objavila dokument pod nazivom Obim profesionalne prakse. Ovaj dokument menja profesionalni program tako da uvai ideju da Obim sestrinske prakse moe biti definisan odreivanjem zadataka i uvoenjem principa da za odreenu praksu mora postojati potrebno znanje i vetine koje su od velike vanosti za bezbednu i kompetentnu zdravstvenu negu, a o tome mora da odlue medicinske sestre. Dokument ne predstavlja nikakvu listu zadataka ili funkcija koje medicinske sestre mogu ili ne mogu obavljati niti sadri bilo kakvu definiciju zdravstvene nege. Umesto toga, zasniva se na principu smernice da granice zdravstvene nege moraju biti odreene od strane znanja i vetina potrebnih za sprovoenje bezbedne i kompetentne usluge, a da je sama medicinska sestra odgovorna za odluku ta je dobro, a ta ne. O ovom dokumentu je mnogo raspravljano, pa se stoga i dalje vidi kao prekretnica u razvoju sestrinstva u Velikoj Britaniji.

Kako se projekat Definisanja zdravstvene nege razvijao, postalo je jasno da su definicije sestrinstva, specifikacije, obim sestrinske prakse, etiki kodeksi, kao i profesionalna regulativa tesno povezani, kao i da je potreban detaljniji rad na ovim pitanjima. Konkretno, potrebno je raditi na definisanju razliitih vrsta i nivoa zdravstvene nege.

U Velikoj Britaniji je najei pristup definisanju zdravstvene nege definisanje u stilu: ta medicinske sestre rade? ili pak izrazita uloga, funkcija ili zadatak.... Ovaj pristup je, meutim, neadekvatan jer ta ljudi rade odreuje se sticajem okolnosti, a i granice poslova koje medicinske sestre obavljaju se menjaju tokom vremena.

Mnogi zadaci koje medicinske sestre rutinski obavljaju su nekada bili ekskluzivna povlastica lekara, a sofisticirane tehnike procedure za koje se nekada smatralo da zahtevaju vetine visoko obrazovane medicinske sestre - danas ue da primenjuju pacijenti i njihovi staratelji.

Svrha sestrinstva je 1. Da promovie i odrava zdravlje; 2. Briga za ljude; 3. Da pomogne u oporavku; 4. Da se olaka nezavisnost tekih bolesnika; 5. Da se pomogne bolesnicima u zadovoljenju potreba. 6. Da se pobolja i odri blagostanje i kvalitet ivota.

15 Znanje na dlanu!


Druga tema koja se namee pred profesiju je da se pokua identifikacija naina na koji zdravstvena nega postie ove svrhe (aktivnosti koje predstavljaju praksu sestrinstva). Mnogi odgovori opisuju karakteristike medicinske sestre (ukljuujui line kvalitete kao to su saoseanje, integritet, neosuujui stavovi).

Znanje i obrazovanje su jasno identifikovani kao vaan inilac. Iako su neki ispitanici identifikovali koncepe koji se odnose na pruanje sestrinskih usluga (na primer, upravljanje sistemima, postavljanje standarda) veina odgovora opisuju vetine sestrinstva koje se koriste u direktnom procesu nege pacijenata.

Ranije je navedeno da jedinstvenost sestrinstva (za razliku od drugih struka u zdravstvenom sistemu) ini posebna kombinacija njegovih elemenata i nain na koji se oni koriste.

Analiza definicija identifikovanih u ovom tekstu pokazuje da se u cilju sveobuhvatnosti i razlike od drugih srodnih profesija, definicija sestrinstva mora da obuhvati svoju svrhu, sredstva kojima se postie svrha, a posebno domen koji je identifikovan po svojoj specifinoj bazi znanja.

Standardizovana terminologija u sestrinstvu Upotreba standardizovane terminologije u sestrinstvu je od vitalnog znaaja kako za sestrinstvo kao profesiju tako i za svaku medicinsku sestru. Cilj ovog poglavlja je da ponudi definicje standardizovane terminologije u sestrinstvu i da opie prednosti standardizovane sestrinske terminologije. Prednosti standardizovane terminologije u sestrinstvu ukljuuju (ali se ne ograniavaju) bolju komunikaciju unutar multidisciplinarnog i multiprofesionalnog tima, poveanje vidljivosti sestrinskih intervencija, poboljanje zdravstvene nege pacijenata, poboljanje prikupljanja podataka za procenu rezultata pruene zdravstvene nege pacijentu i za procenu nadlenosti medicinskih sestara. Implikacije standardizovane sestrinske terminologije su od izuzetnog znaaja za obrazovanje, istraivanje i administraciju u sestrinstvu.

Ako ne moemo da imenujemo, ne moemo da kontroliemo, ne moemo da uimo, ne moemo da finansiramo neimenovano, niti objaviti u javnost. (Clark & Lang, 1992)

Iako je zdravstvena nega istorijski bila povezana sa medicinskim dijagnozama, danas je sestrinstvu potrebna jedinstvena profesionalna terminologija kako bi se iskazalo sve ono to medicinske sestre kroz zdravstvenu negu pruaju pojedincu i zajednici.

Medicinskim sestrama je danas potrebna eksplicitna terminologija kako bi uspostavile standare strune prakse i time uticale na procese koji usmeravaju profesiju.

Standardizovana sestrinska terminologija treba da bude definisana tako da se zdravstvena nega pacijenta moe precizno saoptiti izmeu medicinskih sestara i drugih zdravstvenih radnika i saradnika. Standardizovan termin se moe meriti i procenjnivati.

Standardizovan renik obezbeuje merljive kriterijume zdravstvene nege i razvoja baze strunih podataka iz kojih se razvijaju standardi strune prakse zasnovani na dokazima.

Standardizovana terminologija je zajedniki jezik, lako razumljiv svim medicinskim sestrama, za opis i definisanje zdravstvene nege.

Medicinskim sestrama je neophodna dogovorena zajednika terminologija da bi se identifikovale, opisale i dokumentovale procene, intervencije i ishodi zdravstvene nege. Na ovaj nain, medicinske sestre iz razliitih bolnica, odeljenja, geografskih podruja ili zemalja mogu koristiti opte prihvaenu terminnologiju.

Struna terminologija je skup podataka, klasifikacija i nomenklature koji daju obrazloenja za razvoj i proces sestrinstva. Koncepti strune terminologije moraju biti jasni, nedvosmisleni, pozdani i dokumentovani. Struna terminologija se periodino aurira.

ENGLESKI JEZIK U SRPSKOM MEDICINSKOM RENIKU Engleski jezik danas ima ogroman uticaj na celokupni razvoj nauke, kulture i umetnosti kao to su nekad imali grki i latinski. Ubrzan razvoj medicine koji je u velikom usponu zahteva nove strune nazive i

16 Znanje na dlanu!


termine, jer vie nije mogue koristiti grko - latinsku osnovu. Zapaeno je da nauka leti, a da rei kaskaju za njom.

Savremeni razvoj medicinske nauke i tehnologije stvorio je nove nazive i termine u ijoj osnovi nisu grki i latinski. Engleski jezik medicine u potpunosti prati ovaj razvoj i uvodi nove nazive i termine u svoj jezik.

Poslednjih decenija globalni prodor engleskog jezika, u prvom redu njegove amerike varijante, doveo je do izuzetno velikog i esto nekontrolisanog priliva leksikog, ali i drugog, materijala u srpski jezik to je nametnulo potrebu da se sadraj pomenutog termina preispita i predefinie.

Pri preuzimanju anglicizama iz engleskog jezika u srpski, u prvom planu treba utvrditi da li je to opravdano ili nije. Sasvim je neopravdano ukoliko ve postoji domaa ili odomaena re ili izraz za dati strani sadraj.

Primeri su dermatologija i dermatoloki, a izostavljaju se srpske sintagme ,,nauka o konim bolestima i ,,koji se odnosi na nauku o konim bolestima, respiratorni a ne disajni, zatim nerv a ne ivac, epilepsija a ne padavica, dijareja a ne proliv, miopija a ne kratkovidost, kancer a ne rak (mada se naziv kancer odomaio i potisnuo srpski naziv rak), edem a ne otok (isti sluaj kao s nazivom kancer), pankreas a ne guteraa, psiha a ne dua. Ovakvih primera ima mnogo.

Zatim, nazivi zdravstvenih ustanova kao ginekoloke bolnice a ne bolnice za enske bolesti, infektivna klinika umesto bolnica za zarazne bolesti, psihijatrijska klinika a ne bolnica za duevne bolesti i dr. Uprkos neopravdanosti njihove upotrebe, ovi nazivi su odomaeni i uli su u srpski jezik.

Treba ih zadrati, ali u prvi plan staviti nae, srpske, nazive.

Moda su navedeni anglicizmi u nekim kontekstima prihvatljivi uzevi u obzir da se radi o nasleu klasinih (grko-latinskih) jezika kao jezika davalaca, a engleski i srpski jezici su posrednici. Opravdana je upotreba anglicizma kada u srpskom jeziku medicine ne postoji adekvatan naziv za engleski termin. Tada je neophodno taj engleski termin preuzeti na odgovarajui nain. To nije preslikavanje engleskih rei, ve treba obraditi njihovu strukturu, znaenje i upotrebu u srpskom jeziku.

Termini direktno preuzeti iz engleskog jezika medicine u srpski su: skener, pejsmejker (pejsmejker, srani stimulator, kardiostimulator, pejsmejker ali i vodi sranog ritma). Meutim, poto je ovaj naziv u engleskom izreen jednom reju, on ima prednost u odnosu na srpski prevod i odomaen je u naem jeziku medicine. Slede primeri monitoring, genetski inenjering, baj pas (mada postoji i srpska re premoavanje), stent, endoskopija, rilising hormon i dr.

Da bi se spreila poplava nepotrebnih anglicizama neophodno je standardizovati jezik i izgraditi norme, reformisati nastavu stranog i maternjeg jezika u svim kolama i napisati odgovarajue renike.

SKRAENICE U SESTRINSKOM RENIKU Medicinske sestre ne retko koriste skraenice kako bi ubrzale posao dokumentovanja u procesu rada, a da pri tome te iste skraenice nisu gramatiki i medicinski opravdane. Ove skraenice su izuzetno esto nerazumljive za druge lanove medicinskog tima, a potpuno nerazumljive za lanove drutvene zajednice.

Takoe, u sestrinstvu su se udomaile skraenice koje nemaju osnova za opstanak, a opet se sve masovnije koriste. Recimo primer skraenice, Med. sestra. Ova skraenica je nama medicinskim sestrama potpuno razumljiva i znamo da se odnosi na termin medicinska sestra. Ukoliko bih uli u sutinu ove skraenice shvatili bi da ona podrazumeva medenu sestru, a nikako medicinsku sestru. Primera loih skraenica u sestrinstvu je mnotvo, a moemo ubrojati skraenicu Gl sestra - Glavna medicinska sestra, zatim samo sestra bez one sutinske i obavezne rei medicinska koja oznaava profesionalno delovanje. U poslednje vreme kako se engleski jezik sve vie udomaio u nau strunu terminologiju (esto neopravdano) svedoci smo zastupanja da se zanemari i potpuno izbaci termin tehniar. To to u engleskom jeziku postoji samo jedna re koja oznaava medicinsku sestru i u jednom rodu (nurse) nikako ne treba da znai da je gramatiki i profesionalno prihvatljivo da odstupamo od naeg termina medicinska sestra tehniar.

Primeri loih skraenica i struno neprihvatljivih rei i naziva mogu se nai u strunim programima simpozijuma i kongresa, na video prezentacijama medicinskih sestara, a to je najgore i u medicinskoj dokumentaciji.

17 Znanje na dlanu!


PREDNOSTI STANDARDIZOVANE TERMINOLOGIJE U SESTRINSTVU Upotreba standardizovane terminologije u sestrinstvu ima mnogo prednosti za direktno pruanje zdravstvene nege pacijentima.

Te prednosti ukljuuju: bolja komunikacija izmeu medicinskih sestara i drugih zdravstvenih radnika, poveanje vidljivosti sestrinskih intervencija, poboljanje zdravstvene nege pruene pacijentima, poboljano prikupljanje podataka za procenu rezultata zdravstvene nege bolesnika, vea privrenost standardima zatite i poboljanje procene nadlenosti medicinskih sestara.

BOLJA KOMUNIKACIJA Poboljana komunikacija sa ostalim medicinskim sestrama, zdravstvenim i administrativnim radnicima i institucijama u kojima rade medicinske sestre je kljuna prednost primene standardizovane terminologije.

Lekari su shvatili vrednost standardizovanog stunog jezika i terminologije jo 1893. godine sa poetkom standardizacije medicinske dijagnoze koja je postala Meunarodna klasifikacija bolesti (MKB-10).

Medicinskim sestrama nedostajao je standardizovani jezik i terminologija za komunikaciju svoje strune prakse sve dok Severnoameriko udruenje za sestrinske dijagnoze (North American Nursing Diagnosis Association - NANDA) nije uvelo standardizovane sestrinske dijagnoze 1973. godine. Medicinske sestre Srbije su upoznate sa NANDA klasifikacijom sestrinskih dijagnoza ali se one ne upotrebljavaju u naoj strunoj praksi u meri kojoj je potrebno. Set minimalnih podataka za sestrinstvo (National Minimum Data Set for Social Care - NMDS) je razvijen 1988. godine. Klinika klasifikacija zdravstvene nege je razvijena 1991. godine za upotrebu u bolnicama, klinikama, zdravstvenim ambulantama i drugim zdravstvenim ustanovama.

Standardizovani jezik i terminologija razvijen za institucije javnog zdravlja i kole zdravlja (Omaha sistem- Omaha system, 2004.). Klasifikacija intervencija zdravstvene nege objavljena je prvi put 1992. godine, trenutno je u svom etvrtom izdanju.

Svi navedeni standardizovani protokoli za terminologiju u sestrinstvu ne primenjuju se u Srbiji. Medicinske sestre Srbije nisu razvile standardizovanu terminologiju na srpskom jeziku, niti su u izradi ovakvi i slini protokoli. Generacije koje su iza nas i neguju tradiciju i vrednosti sestrinstva Srbije svakako da treba da snose odreene odgovornosti to nisu pokrenuli projekat standardizacije sestrinske terminologije na Srpskom jeziku, iako su ukazivali na potrebe iste. Upotreba standardizovane sestrinske terminologije poboljava profesionalnu komunikaciju na nacionalnom i internacionalnom nivou.

POVEANJE VIDLJIVOSTI SESTRINSKIH INTERVENCIJA Medicinske sestre moraju da iskau ta je to to one rade za pacijente!

Sestrinska struna praksa pored intervencija, tretmana i procedura, ukljuuje i vetine posmatranja pacijenta, procene stanja i iskustvo za donoenje odluka o sestrinskim intervencijama. Poto medicinske sestre koriste neformalne beleke, a podatke koncipiraju tako da slue, u prvom redu, na uvid lekarima, rad medicinskih sestara ostaje nevidljiv.

Na primer, emocionalna podrka pacijentu zahteva interpersonalne vetine, kritiko razmiljanje i vreme, a ova sestrinska aktivnost je nevidljiva i nemerljiva u dananjem sistemu zdravstvene zatite Srbije. Identifikacija emotivne podrke, kao specifine intervencije, daje jasnu definiciju za medicinske sestre i navodi konkretne aktivnosti za pruanje emotivne podrke. Upotreba standardizovanog renika i strune terminologije u sestrinstvu moe da obezbedi doslednost neophodnu da se uporedi kvalitet ishoda sa pruenim sestrinskim intervencijama irom kontinuuma nege.

OLAKANA PROCENA SESTRINSKIH KOMPETENCIJA Standardizovana terminologija koristi se za procenu kompetencija medicinskih sestara i kao standard po kome se procenjuju nadlanosti medicinskih sestara. Pored unapreenja zdravstvene zatite kroz pruanje direktne zdravstvene nege, standardizovana struna terminologija medicinskih sestara ima implikacije u obrazovanju, istraivanju i administraciji.

18 Znanje na dlanu!


Medicinske sestre edukatori obavezi su da inherentno koriste standardizovanu terminologiju za vreme obrazovanja i edukacije medicinskih sestara i studenata. Krajnji cilj treba da bude razvoj jednog standardizovanog sestrinstkog jezika za sve medicinske sestre. Upotreba standardizovane terminologije ima dalekosene posledice koje e pomoi u pruanju zdravstvene nege i pokau drugima vrednosti zdravstvene nege. 1970-ih, zdravstveno informacioni sistemi su osmiljeni tako da se upravlja ljudskim resursima u tom sistemu jednostavnije i efikasnije.

Ovim razvojem zdravstveno informacionog sistema postavljaju se sve vei zahtevi za informacijama u sestrinstvu. Informacija mora biti dostupna i pristupana veem broju ljudi, ona mora da ima vek trajanja koji prevazilazi kliniko okruenje i mora da slui za vie razliitih namena.

U poslednjoj deceniji, ubrzan razvoj komunikacionih tehnologija je proirio svoju ulogu u vezi sa informacijama o zdravlju i ne retko dolazimo u situacije das u nai pacijenti vie informisani o svojoj bolesti i metodama leenja od samih zdravstvenih radnika zahvaljujui upravo ovim tehnologijama.

Govor, rukopis i tekst su veoma mone i fleksibilne reprezentacije koje nisu zahtevale (do danas) promene u nainu razmiljanja o informacijama. Na alost ova tradicionalna postavka vie ne moe da zadovolji trenutne i budue zahteve za prikupljanje i deljenje informacija. Ovaj nedostatak je, izmeu ostalog, doprineo razvoju terminologije za zdravlje, odnosno kontrolisanih renika, klasifikacija, nomenklatura i leksikona sinonima.

Izrada strune terminologije u sestrinstvu potrebna je kako bi se lake, bre, jednostavnije i efikasnije kvantifikovala zdravstvena nega, razvio elektronski zapis o pacijentu i kako bi se uvealo znanje zdravstvenih radnika zasnovano na dokazima. Iznad svega, tu se nalazi elja da se obezbedi vidljivost zdravstvene nege i sestrinstva u zdravstvenim sistemima, da se razvije sistem koji podrava rad medicinskih sestara u multidisciplinarnom medicinskom timu, kao i da se predstavi doprinos sestrinskog rada.

Kontrolisani renik je ogranieni skup fraza, uglavnom pobrojanih na listi, organizovanih po hijerarhiji. Primeri kontrolisanih renika u sestrinstvu ukljuuju Sestrinske dijagnoze (North American Nursing Diagnosis Association (Nanda)), taksonomiju i klasifikaciju sestrinskih intervencija.

Prividna jednostavnost renika ini ga veoma atraktivnim. Meutim, broj fraza u reniku mora biti ogranien i kontrolisan jer ne moemo oekivati da kontrolisani renik opie negu pacijenta jer time bi izgubio svrhu renika, postao bi broura. Dakle, kontrolisani renici imaju tendenciju da usmere na jednu svrhu ili grupe usko povezanih svrha.

Da li moete da poruite hranu u restoranu ako nemate na uvid jelovnik? Da li moete znati koji javni prevoz koristiti do odredita ako nemate red vonje i smer putanje? Da li moete pisati knjigu ako vam je fond rei ogranien na minimum?

Jasno, postoji potreba u sestrinstu, kao i u drugim oblastima zdravstvene zatite, da se razviju mehanizmi reavanja problema koji proistiu iz upotrebe razliitih terminologija. U zavisnosti od stepena konsenzusa, jedan terminoloki renik moe da se koristi ire od ustanove u kojoj je izraena, ire od regiona ili ak ire od kontinenta. Meutim, ista terminologija ne znai da e se koristiti na globalnom nivou iako je upravo to cilj izrade terminolokih sestrinskih renika.

Nije sestrinsto u svetu na podjednakom nivou razvoja, niti su medicinske sestre na istom nivou obrazovanja i to je upravo razlog zato nije mogue uraditi jedinstveni terminoloki sestrinski renik u celosti na globalnom nivou. Ali ono emu se tei i na emu se sistematski i sistemski radi jeste da se uradi osnovni uniformni sestrinski terminoloki renik na osnovu kod bi medicinske sestre razvijale specifinosti na nacionalnom nivou.

Upotreba osnovnog uniformnog sestrinskog terminolokog renika doprinela bi: Poboljanju kvaliteta izrade nacionalnog terminolokog sestrinskog renika, obezbeujui da se

terminologija razvija korienjem oprobane i testirane metodologije; Smanjenju napora, izbegavajui ponovnu izradu polaznih osnova; Veu doslednost i mehanizam za pribliavanje izmeu terminologija na globalnom nivou; Kompatibilnost, obezbeujui integritet saetih podataka u razliitim izvornim sistemima.

19 Znanje na dlanu!


Kao to je predhodno opisano problem proistiu iz korienja viestrukih terminologija. Da se razvije uniforman sestrinski terminoloki renik koji bi mogao zadovoljiti sve potrebe medicinskih sestara je atraktivan cilj. Uprkos znaajnim dostignuima, to je cilj koji je teko ostvariv.

Manje revolucionarni pristup bio bi da se saini niz komplementarnih terminologija i prihvate neizbene razlike izmeu njih. Vei deo komunikacije zdravstvenih radnika e uvek biti neformalan, na primer razgovori i pisani komentari koji slue nekoj kratkoronoj svrhi. Izazov je definisati i identifikovati gde je formalizacija poeljna.

Definisanje sestrinskog rada? DEFINICIJE I DEFINISANjE SESTRINSKE STRUNE PRAKSE Standardizacija profesionalnog delovanja i terminologije u sestrinstvu je od vitalnog znaaja kako za sestrinstvo kao profesiju tako i za svaku medicinsku sestru.

Cilj ovog programa KME je da ponudi definicje standardizovane terminologe u sestrinstvu, kao i da se opiu prednosti standardizovane sestrinske zdravstvene nege. Prednosti standardizacije profesionalnog delovanja u sestrinstvu ukljuuju (ali se ne ograniava) bolju komunikaciju unutar multidisciplinarnog i multiprofesionalnog tima, poveanje vidljivosti sestrinskih intervencija, poboljanje zdravstvene nege pacijenata, poboljanje prikupljanja podataka za procenu rezultata pruene zdravstvene nege pacijentu i za procenu nadlenosti medicinskih sestara. Implikacije standardizovane sestrinske strune prakse su od izuzetnog znaaja za obrazovanje, istraivanje i administraciju u sestrinstvu.

Medicinskim sestrama je neophodna dogovorena zajednika terminologija da bi se identifikovale, opisale i dokumentovale procene, intervencije i ishodi zdravstvene nege. Na ovaj nain, medicinske sestre iz razliitih bolnica, odeljenja, geografskih podruja ili zemalja mogu koristiti opte prihvaenu terminnologiju.

Standardizovan renik obezbeuje merljive kriterijume zdravstvene nege i razvoja baze strunih podataka iz kojih se razvijaju standardi strune prakse zasnovani na dokazima.

Standardi profesionalnog delovanja su skup podataka, klasifikacija i nomenklature koji daju obrazloenja za razvoj i proces sestrinstva i akuerstva. Koncepti strune terminologije moraju biti jasni, nedvosmisleni, pouzdani i dokumentovani.

Standardizovana sestrinska struna praksa treba da bude definisana tako da se zdravstvena nega pacijenta moe precizno saoptiti izmeu medicinskih sestara i drugih zdravstvenih radnika i saradnika. Standardizovan termin se moe meriti i procenjnivati.

Standardizovana terminologija je zajedniki jezik, lako razumljiv svim medicinskim sestrama, za opis i definisanje zdravstvene nege.

Razlika izmeu profesionalne sestrinske zdravstvene nege i nege bolesnika od strane drugih ljudi ne ogleda se samo u zbiru obavljenih zadataka, niti nivou vetina potrebnih da se izvri odreeni zadatak.

Razlika je jasna i oigledna u profesionalnom delovanju medicinske sestre koje ukljuuje: Klinike odluke doneene na osnovu procene stanja pacijenta, utvrene sestrinske dijagnoze,

preduzetih intervencija za stabilizaciju stanja i evaluacije; Profesionalnih aktivnosti koje su proistekle iz procene potreba pacijenta; Linih profesionalnih odgovornosti za sve odluke i akcije; Struktuirani odnos izmeu medicinske sestre i pacijenta koji je profesionalno regulisan Etikim

kodeksom i Zakonskim okvirima profesionalnog delovanja.

Standardizovana terminologija u sestrinstvu i akuerstvu koristi se za procenu kompetencija medicinskih sestara i kao standard po kome se procenjuju nadlenosti medicinskih sestara. Da bi se obezbedilo pruanje kvalitetne zdravstvene zatite koja je bezbedna, pristupana, odgovorna, efikasna, efektivna, odriva i odgovarajua, medicinske sestre i babice treba da redovno ispituju svoju strunu praksu, i gde je potrebno menjaju je.

20 Znanje na dlanu!


Medicinska sestra? Medicinske sestre su klinike sestre specijalisti i sestre praktiari, vaspitai, istraivai, menaderi i zastupnici prava pacijenata. Pored niza medicinsko tehnikih intervencija usmerenih na ouvanje ivota pacijenata, medicinske sestre imaju zadatke da zastupaju potovanje i podrku osnovnih vrednosti, prava i verovanja obolelih pacijenata. Ova uloga medicinske sestre ogleda se u: Potovanju i podravanju prava pacijenta ili ovlaenog lica, tj. staratelja da budu informisani i imaju

autonomiju u odluivanju. Intervenisanju kada je u pitanju najbolji interes po pacijenta. Potovanje vrednosti, verovanja i prava pacijenta. Obezbediti obrazovanje i pomo pacijentima ili njihovim starateljima u donoenju odluka. Zastupanje pacijenata u skladu sa njihovim izborom. Podrka odluke pacijenta ili staratelja, ili prenosna nega na jednako kvalifikovanu medicinsku sestru

u nezi kritinih pacijenata. Posreduje kod pacijenata koji ne mogu da govore sami za sebe u situacijama koje zahtevaju hitnu

reakciju. Deluje kao spona izmeu pacijenata, pacijentove porodice i drugih zdravstvenih profesionalaca.

Medicinske sestre su na elu nauke o zdravstvenoj nezi pacijenta i tehnologije. Doivotno uenje i istraivaki duh su od sutinskog znaaja za medicinske sestre kako bi poboljale profesionalne sposobnosti i unapredile strunu praksu sestrinstva. Sposobnost medicinske sestre da napravi jasne klinike odluke za negu zasniva se na vrstim temeljima znanja i iskustva.

Medicinske sestre obavljaju svoju kliniku praksu u visoko specijalizovanim i opremljenim klinikama, stacionarima, jedinicama, odeljenjima, slubama gde pacijenti zahtevaju sloene procene, terapiju i intervencije visokog intenziteta, kao i kontinuiranu zdravstvenu ili intenzivnu negu. Medicinske sestre poseduju visok stepen optih i specifinih znanja, vetina i iskustva u pruanju intenzivne nege ivotno ugroenim pacijentima i stvaranju uslova za izleenje, humanost i negu.

Medicinska sestra zajedno sa ostalim lanovima multidisciplinarnog i multiprofesionalnog medicinskog tima obezbeuje zdravstvenu zatitu pacijentu zasnovanu na principima jednakosti i individualnosti.

Medicinska sestra svojim strunim i profesionalnim zalaganjem odrava ravnoteu izmeu pacijenta, lanova porodice, ostalih lanova multiprofesionalnog i multidisciplinarnog medicinskog tima, visoko specijalizovane i mnogobrojne medicinske opreme i kroz izvravanje svojih kompetencija osigurava privatnost, udobnost i dostojanstvo obolelom ili povreenom pacijentu.

Medicinska sestra svojim strunim i profesionalnim zalaganjem obezbeuje zadovoljenje fizikih, psihikih, socijalnih i duhovnih potreba obolelog pacijenta.

Medicinska sestra je uvek upoznata sa najsavremenijim otkriima, tehnikom i tehnologijom iz oblasti medicine to ostvaruje kontinuiranim uenjem i istraivanjem sa ciljem da pobolja strune kompetencije i da se unapredi klinika praksa i zdravstvena nega obolelom pacijentu koja je zasnovana na vrstom temelju znanja i iskustva.

Medicinska sestra moraju biti dobro teoretski i praktino osposobljene kako bi mogle biti spremne za sve vei broj klinikih dunosti na razliitim naprednim specijalistikim nivoima. Podatke o fizikom i psihosocijalnom statusu pacijenta kao i dokumentacija koja zahteva unapreene direktive prikupljaju medicinske sestre u vreme prijema i tokom boravka pacijenta u bolnici. Na bazi poznavanja biolokih, fizikih i bihevioralnih nauka, medicinske sestre analiziraju podatke kako bi formulisale dijagnoze za zdravstvenu negu.

Medicinska sestra uestvuje u formalnom i neformalnom obrazovanju predvienom za druge zdravstvene radnike, a u cilju promocije pozitivnih ishoda u toku sloenih aktivosti usmerenih ka leenju i nezi pacijenata.

Medicinska sestra integrie istraivanja zasnovana na dokazima klinike prakse i promovie pozitivne rezultate postignute u leenju i nezi pacijenata.

21 Znanje na dlanu!


Medicinska sestra koristi interne resurse (na primer: etiki odbor, upravljanje rizikom, pravnike) i spoljne resurse (na primer: profesionalne strukovne asocijacije, vladine zvaninike, drutvene agencije) da olaka reavanje zastupanja moralnih i etikih pitanja pacijenta.

Medicinska sestra doprinosi stvaranju baze znanja kroz istraivanja, prezentacije, publikacije i uee u profesionalnim asocijacijama.

Profesionalni identitet je esto tema diskusija u sestrinstvu, a definisanje profesionalnog identiteta esto je tumaeno srodnim pojmovima kao na primer: profesionalizam, percepcija uloga i drugo. Struni stavovi ili profesionalizam se vide kao okvir rada profesionalaca u identifikovanju svoga rada i naglasak na vrednosti profesionalizacije tog rada. Sa druge strane, konceptualizacija profesionalnog identiteta u smislu percepcije uinka fokusira se na idetifikaciju sadraja profesije, dok se perspektiva profesionalizma fokusira na linim atributima i identifikaciju sadraja linog rada i angaovanja. Profesionalni identitet kao razvojni proces je direktno povezan sa strunim obrazovanjem i profesionalnom praksom, odnosno profesionalni identitet predstavlja profesionalnu filozofiju koja se odnosi na odreenu profesiju. Profesionalni identitet je snaga koja stabilizuje sve linosti i daje svrsishodnost profesionalom ponaanju. Takoe, profesionalni identitet upravlja i ograniava dalje profesionalne odluke i izbore.

Profesionalni identitet medicinske sestre koji je kreiran u godinama iza nas ne moe obezbediti delovanje i rasprostranjenost sestrinstva danas. Potrebno je kreiranje novih profesionalih uloga, karijera i zadataka. Potrebno je da danas gradimo profesiju i profesionalni identitet u skladu sa zahtevima i potrebama koji se pred nas medicinske sestre 21. veka postavljaju.

Sestrinstvo u sistemu zdravstvene zatite? Standardima strune prakse se ureuju sadraji i naini delovanja, stadardi obrazovanja, uslovi za obavljanje delatnosti, dunosti i kompetencije, profesionalni razvoj, kliniko upravljanje, liderstvo i inovacije, kontrola kvaliteta i struni nadzor nad radom medicinskih sestara, tehniara i babica.

Standardi strune prakse ureuju sadraj i nain profesionalnog delovanja medicinskih sestara sa srednjim, viim i visokim strunim obrazovanjem i zanimanjem sa posebnostima profesionalnog delovanja medicinskih sestara tehniara opteg smera, pedijatrijskih medicinskih sestra tehniara, ginekoloko akuerskih medicinskih sestara (babica), viih medicinskih sestara tehniara, visokih strukovnih medicinskih sestara, medicinskih sestara tehniara specijalista (uz dodatak naziva specijalizacije), organizatora zdravstvene nege, magistra sestrinstva, doktora sestristva.

Standardi strune prakse odnose se na medicinske sestre koje obavljaju profesionalnu delatnost zdravstvene nege na svim nivoima zdravstvene zatite i medicinske sestre koje uestvuju u obrazovanju medicinskih sestara u predmetima koji se odnose na zdravstvenu negu.

Sestrinstvo je kompleksna profesija koja je fokusirana na identifikaciju sadraja profesije medicinskih sestara. Sestrinstvo je profesionalna zdravstvena disciplina medicinskih sestara, nastala na principima i naelima savremene zdravstvene nege, humanosti i etike, organizovana u zajednikim slubama u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi, a u cilju obavljanja Zakonom utvrenih poslova u zdravstvenoj zatiti, za koje je nadleno i odgovorno u skladu sa zakonom i etikim kodeksom sestrinstva.

Sestrinstvo kao kompleksna profesija zastupa, obezbeuje i odrava okruenja u kojima se promovie i prua profesionalna, sveobuhvatna, odgovorna, efikasna, kvalitetna, kompleksna i kontinuirana zdravstvena nega na svim nivoima zdravstvene zatite.

Sestrinstvo je zasnovano na sistematizovanom korpusu multidisciplinarnih, specifinih i visokos

Documents

Teorije i Definicije Zdravstvene Nege