Termotehnika, Časopis Društva Termičara Srbije ...termotehnika.vinca.rs/content/files/moguci-energetsko...kasnost Ma{inskog fakulteta u Kragujevcu, i na osnovu koga je Vlada Republike

Milun Babi}1, Mi lan Despotovi}1,Du{an Gordi}1, Neboj{a Luki}1,Vawa [u{ter{i~1, Neboj{a Jovi~i}1,Vinka Babi}2

1 Ma{inski fakultet, Univerzitet u Kragujevcu, Kragujevac, Srbija2 Telekom Srbija a. d., Beograd, Srbija

Mogu}i energetsko-ekolo{ki doprinosiimplementacije Strategije razvoja energetikeRepublike Srbije u periodu od 2007. do 2010. godineu oblasti kori{}ewa obnovqivih izvora energije

Originalni nau~ni radUDC: 620.92/.97BIBLID: 350-218X, 34 (2008), 1, 3–29

U radu je izloèna analiza mogu}ih energetsko-ekolo{kih dopri-nosa koji se mogu ostvariti kroz implementaciju Strategijerazvoja energetike Republike Srbije u periodu od 2007. do 2010.godine u oblasti kori{}ewa obnovqivih izvora energije.

Kqu~ne re~i: obnovqivi izvori energije, energija biomase, malehidroelektrane, solarna energija, geotermalna energija, energija vetra, strategija, razvoj, implemen-tacija

Uvod

Iako stru~na javnost ve} odavno upozorava da je Srbija energetski siro-

ma{na zemqa i da se privredni i dru{tveni ìvot mora suo~iti sa tom ~iwenicom,

ipak su dràvni planeri i lokalna samouprava po~eli o tome da intenzivnije razmi-

{qaju tek odskoro, i to, {to je pomalo paradoksalno, na upu}ivawe i uz finansijsku

podr{ku Evropske unije (EU).

Sada naj{iroj javnosti postaje sve jasnije da }e za Srbiju i u narednom

periodu glavni energetski oslonci ostati lignit i hidroenergija, ali da su wihovi

potencijali nedovoqni da pokriju razvojne potrebe nacije, s tim {to eksploata-

3

* Rad je u uèm obimu izloèn kao predavawe po pozivu na 13. simpozijumu termi~ara odrànom u Sokobawi od 16‡19. oktobra 2007. godine

bilne rezerve ugqa van Kosova i Metohije mogu izdràti postoje}i tempo pretva-

rawa u elektri~nu energiju u narednih {ezdeset do sto godina, i {to su postoje}i

neiskori{}eni hidroresursi relativno skromni.

Kako produìti vek doma}im rezervama ugqa, nafte i gasa i omogu}iti da

srbijansko dru{tvo i privreda funkcioni{u i da se razvijaju u skladu sa razvije-

nijim delom sveta?

Alternativa nema mnogo, jer }e u narednom desetogodi{wem periodu Srbija

raspolagati sa dva „alata” za unapre|ewe svoje energetske svakodnevnice i kreirawe

izvesnije budu}nosti, tj. sa programima energetske efikasnosti i kori{}ewa obnov-

qivih izvora energije. Neki, od mogu}ih, scenarija kori{}ewa ovih „alata” prika-

zani su na sl. 1.

Pro gram energetske efikasnosti, koji se od sedamdesetih godina primewuje

u najrazvijenijim zemqama EU, pruà mogu}nost otkrivawa „energetskih ponora”, i

na strani proizvodwe i na strani potro{we energije, koji su posledica lo{eg

gazdovawa energijom, i kori{}ewa energetski neefikasnih tehnologija i opreme,

ali i dejstvovawa nedovoqno „energetski opismewenih” ~inilaca na javnoj sceni.

Iskustva zemaqa koje preko trideset godina koriste ovaj „alat” pokazuju da wegova

dosledna i pravilna primena omogu}ava u{tede i do 30% pri proizvodwi/potro{wi

energije.

Pro gram kori{}ewa obnovqivih izvora energije (OIE), koji je i predmet

ovoga rada, predstavqa drugi vaàn „alat” u EU-politici energetskog razvoja, ~iji

je ciq da se u energetski sistem svake dràve ~lanice, EU kao celine, ali i u kom-

pletno okruèwe, pored postoje}ih neobnovqivih energetskih resursa, implemen-

tiraju i doskoro veoma zanemareni OIE (mali vodotoci, geotermalni izvori,

biomasa, organski komunalni otpad, vetar, solarna energije i dr.)

4

Slika 1. Mogu}i scenariji realizacije programaenergetske efikasnosti iprograma kori{}ewaobnovqivih izvoraenergije

Ciqevi koje je sebi postavila EU na tom planu su veoma ambiciozni, pa

Srbija, kao dràva koja nastoji da postane ~lanica ove dràvne asocijacije, mora u

toku procesa pridruìvawa da uskladi svoja dejstva. Ali i bez tog podsticaja Srbija

zbog svoje razvojne budu}nosti mora veoma ozbiqno i posve}eno da pristupi

kreirawu, stalnom unapre|ivawu i dugoro~nom sprovo|ewu programa energetske

efikasnosti i kori{}ewa OIE.

U narednom tekstu bi}e izloèni polazni elementi i mogu}i scenariji

Programa ostvarivawa Strategije razvoja energetike u Republici Srbiji za pe -

riod 2007‡2015. (POS) u oblasti kori{}ewa OIE, koji je za potrebe Ministarstva

rudarstva i energetike uradio tim Regionalnog evro centra za energetsku efi-

kasnost Ma{inskog fakulteta u Kragujevcu, i na osnovu koga je Vlada Republike

Srbije, februara 2007. godine, donela odgovaraju}i pro gram.

Energetski potencijal OIE u Republici Srbiji

Tehni~ki iskoristiv energetski potencijal OIE u Srbiji iznosi preko

3,83 mtoe* godi{we, pri ~emu u~e{}e pojedinih OIE u tom potencijalu iznosi:

‡ oko 2,4 mtoe godi{we (tj. oko 62,7% ukupnog potencijala) nalazi se u iskori{}e-

wu biomase, od ~ega oko 1,0 mtoe ~ini potencijal drvne biomase (se~a drveta i

otpaci drvne mase pri wenoj primarnoj i/ili industrijskoj preradi), a vi{e od

1,4 mtoe ~ini poqoprivredna biomasa (ostaci poqoprivrednih i ratarskih

kultura, ukqu~uju}i i te~ni stajwak);

‡ oko 0,4 mtoe godi{we (tj. oko 10,4% ukupnog potencijala) nalazi se u malim vodo-

tocima na kojima se mogu graditi male hidroelektrane;

‡ oko 0,2 mtoe godi{we (tj. oko 5,2% ukupnog potencijala) nalazi se u postoje}im

geotermalnim izvorima u Srbiji, koji su locirani na teritoriji Vojvodine,

Posavine, Ma~ve, Podunavqa i {ireg podru~ja centralne Srbije, kao i u postoje-

}im bawama (nesistemati~nost u istra`nim i pripremnim radovima za kori{-

}ewe geotermalnih izvora i odsustvo podsticaja za organizovano kori{}ewe

ovog izvora energije su osnovni razlog simboli~nog iskori{}ewa energije tople

vode iz stotinak postoje}ih bu{otina, relativno niske tem per a ture (retko

preko 60 °C), toplotne snage ispod 160 MJ/s, iako dosada{wa istraìvawa ukazuju

da je stvarni potencijal geotermalnih izvora bar pet puta ve}i od ostvarenog);

‡ oko 0,19 mtoe godi{we (tj. oko 5% ukupnog potencijala) nalazi se u energiji vetra

koji duva Srbijom;

‡ oko 0,64 mtoe godi{we (tj. oko 16,7% ukupnog potencijala) nalazi se u iskori{-

}ewu sun~evog zra~ewa, uz plansku pretpostavku koja podrazumeva da svaka stam-

bena jedinica ugradi prose~no 4 m2 prijemnika sun~evog zra~ewa toplote {to

predstavqa prosek potreba individualnog stambenog objekta, odnosno ugradwu

M. Babi}, i dr.: Mogu}i energetsko-ekolo{ki doprinosi implementacije Strategije ...TERMOTEHNIKA broj 1 ‡ godina XXXIV, 3–29 (2008)

5

* Milion tona ekvivalentne nafte (Mil lion tons of oil equiv a lent). Pri izradi energetskih bilansa,praksa je da se kategorije nosilaca energije iskazuju u tonama ekvivalentne nafte, skra}eno, t.en.Jedna tona ekvivalentne nafte iznosi 41 868 GJ, tj. 41 868 milijardi J, odn. Ws, ili 11,63 MWh

oko 10,6 miliona m2 (iako je na ve}ini teritorije Srbije broj sun~anih dana

znatno ve}i nego u mnogim evropskim zemqama ‡ preko 2000 ~asova. Zbog visokih

tro{kova prijemnika sun~evog zra~ewa toplote i prate}e opreme, intenzivnije

kori{}ewe ovog i drugih OIE zavisi}e prevashodno od dru{tvenog podsticaja za

zasnivawe i sprovo|ewe Nacionalnog programa obnovqivih izvora energije).

Postoje}a infrastruktura u oblasti OIE (stawe proizvodwei kori{}ewa, komparativna analiza i procena energetskih,tehni~ko-tehnolo{kih i ekolo{kih potencijala)

Tokom istraìvawa sprovedenih u toku izrade POS-OIE 2006‡2015. (2010)analizirano je stawe postoje}e infrastrukture za svaki pojedina~ni OIE. Ovde }ebiti iznete samo op{te napomene koje predstavqaju ovojnicu za sve pojedina~neOIE.

Broj izgra|enih objekata za eksploataciju OIE u Republici Srbiji i wi-hova aktuelna godi{wa produkcija energije su zanemarqivi. Kapital koji je uloènu do sada izgra|ene objekte je male vrednosti i prete`no je doma}eg porekla. Veomasu mali, gledano sa nacionalnog nivoa, i finansijski rezultati ostvareni radom dosada izgra|enih objekata za kori{}ewe OIE.

Tehni~ko-tehnolo{ke karakteristike opreme koja je locirana u do sadaizgra|ene objekte za eksploataciju OIE lo{ije su od karakteristika sli~ne opremekoja se danas koristi u EU. Oprema je, uglavnom, doma}eg/stranog porekla i starijegdatuma proizvodwe, a nivo i kvalitet organizovanosti su znatno ispod onog u EU.Posebno su problemati~ni: pouzdanost rada, sigurnost proizvodwe, energetskaefikasnost i odràvawe ovih objekata.

Nivo standardizacije opreme i postupaka za eksploataciju OIE je veomanizak. Nedostaje znatan broj standarda koji su u ovoj oblasti ve} uspostavqeni u EU.

Gotovo da ne postoje jasno deklarisani proizvo|a~i i serviseri opreme zaeksploataciju OIE. Broj zaposlenih u sektoru eksploatacije OIE i proizvodweopreme za eksploataciju OIE je zanemarqiv.

Postoje}i obim me|unarodne saradwe u oblasti gradwe objekata i kori{-}ewa OIE je veoma mali. U ovoj oblasti ne moè se uo~iti poèqan nivo i obimtransfera novih tehnologija i grinfild (green field) investicija, a finansijskipokazateqi te saradwe gotovo da se jo{ ne mogu ni uo~iti u ukupnom finansijskombilansu Republike Srbije.

Postoje}ih regulatornih i podsticajnih mera (finansijskih i nefinan-sijskih) gotovo da i nema. Postoje}e regulatorne i podsticajne mere su samo delimi~- no usagla{ene sa postoje}im propisima EU.

Stawe istraìvawa u oblasti OIE je solidno utemeqeno kroz Nacio-nalni pro gram energetske efikasnosti Ministarstva nauke. Me|utim, zaostaje pri-mena usvojenih tehnolo{kih znawa, a posebno zaostaje realizacija demo-projekata. U aplikaciji novih znawa, gradwi demo-objekata i organizaciji edukativnih kurseva uoblasti OIE zna~ajnu ulogu ima Agencija za energetsku efikasnost RepublikeSrbije i wenih pet regionalnih centara za energetsku efikasnost, ali su i onisuo~eni sa vi{e nego skromnim izvorima finansijskih sredstava.

Uo~avaju se nove pozitivne, ali pojedina~ne, OIE-inicijative u oblasti

transporta, proizvodwe toplote, proizvodwe elektri~ne struje, u zgradarstvu i

u proizvodwi biogoriva.

6

Ciqevi POS-OIE u periodu POS-OIE 2006‡2015. (2010)

Projektom1 promovisani su slede}i ciqevi Programa ostvarivawa strate-gije za pe riod 2006‡2015. (2010): dono{ewe potrebne leg is la tive, dono{ewe isprovo|ewe finansijskih mera i aktivnosti radi podsticawa kori{}ewa OIE,dono{ewe i sprovo|ewe nefinansijskih mera i aktivnosti radi podsticawakori{}ewa OIE, realizacija investicionih projekata u oblasti kori{}ewa OIEi pra}ewe i kontrola realizacije razvojne strategije Republike Srbije u oblastiOIE.

Ciq broj 1 ‡ dono{ewe potrebne leg is la tive

Detaqanom analizom postoje}eg zakonodavstva konstatovano je da je za os-tvarivawe ovoga ciqa neophodno, po precizno definisanoj dinamici, doneti:

• Zakon o izmenama i dopunama Zakona o energetici u ciqu jasnijeg precizirawaodredbi koje se odnose na OIE, i posebno organizaciju wihovog kori{}ewa,

• Zakon o Dràvnom fondu za podsticawe proizvodwe energije iz OIE,

• izmene i dopune niza vaè}ih zakona1 (Zakon o koncesijama, Zakon o porezu nadodatu vrednost, Zakon o porezu na promet, Zakon o garancijskom fondu,Carinski zakon, Zakon o porezu na dobit preduze}a, Zakon o porezu na imovinu,Zakon o porezu na dohodak gra|ana, Zakon o akcizama, Zakon o javnim nabavkama,Zakon o planirawu i izgradwi, Zakon o gra|evinama, Zakon o nacionalnimparkovima, Zakon o {umarstvu, Zakon o vodama, Zakon o poqoprivrednom zem-qi{tu, Zakon o prevozu i drumskom saobra}aju, Zakon o dràvnoj upravi, Zakon olokalnoj samoupravi),

• nove zakone (Zakon o preradi i prometu biomase na trì{tu, kojim bi seuredilo poslovawe malih proizvo|a~a energije iz biomase; Zakon o proizvodwi,ispitivawu i prometu postrojewa, opreme i ure|aja za kori{}ewe OIE), i

• nepostoje}a podzakonska akta (Uredba o povla{}enim proizvo|a~ima elek-tri~ne energije; Uredba o minimalnom udelu OIE u proizvodwi elektri~-ne/toplotne energije u Srbiji do 2015. godine; Uredba o minimalnom u~e{}uelektri~ne/toplotne energije dobijene iz OIE i biogoriva za motorna vozilau ukupno potro{enoj energiji lokalnih zajednica ‡ u~e{}e elektri~ne/toplotne energije dobijene iz OIE i biogoriva za motorna vozila u ukupno potro{enojenergiji u op{tinama, gradovima i gradu Beogradu tokom godine treba da bude2,5%; Uredba o obavezi pra}ewa kori{}ewa biomase u poqoprivredi i {umar-stvu; Uredba o formirawu Centralnog dràvnog tela za koordinaciju progra-ma implementacije strategije kori{}ewa OIE; Pravilnik o kori{}ewu OIEi energetskih postrojewa koja imaju sta tus povla{}enog proizvo|a~a elek-tri~ne i/ili toplotne energije; Pravilnik o sertifikacionim i primopredaj-


7

1 Babi}, M., Despotovi}, M., Gordi}, D., Luki}, N., [u{ter{i~, V., Jovi~i}, N., Babi}, V., Pro gramostvarivawa strategije razvoja energetike u Republici Srbiji do 2010. godine ‡ Modul„Obnovqivi izvori energije”, Ma{inski fakultet, Regionalni evro centar za energetskuefikasnost, 2006, Univerzitet u Kragujevcu, (Projekat finansiralo Ministarstvo rudarstva ienergetike Republike Srbije)

nim ispitivawima za opremu koja je namewena kori{}ewu OIE; Pravilnik otehni~kim i drugim uslovima i tro{kovima prikqu~ewa objekata koji koriste OIE za proizvodwu elektri~ne struje na sistem za prenos i distribucijuelektri~ne energije, sa tarifnim sistemom za pristup i kori{}ewe prenosnogi distributivnog sistema; Pravilnik o povla{}enim proizvo|a~ima toplot-ne energije ‡ po{to u skladu sa Zakonom o energetici ovaj dokument donosinadle`ni or gan jedinice lokalne samouprave, grada, odnosno grada Beograda,nu`no je uraditi ugledni primerak pravilnika i koordinirano sprovesti postu-pak wegovog dono{ewa na celoj teritoriji Republike Srbije; Tarifni sistem ogarantovanim otkupim cenama toplotne/elektri~ne energije proizvedene izOIE i komunalnog otpada; Tehni~ki i ekolo{ki standardi za proizvodwu imontaù postrojewa, opreme i ure|aja za kori{}ewe biomase, i prera|enu bio-masu koje imaju sta tus energenta).

Ciq broj 2 ‡ dono{ewe i sprovo|ewe finansijskih merai aktivnosti radi podsticawa kori{}ewa OIE

Po ugledu na vaè}e propise EU, sa ciqem da se „oìvi” implementacija

OIE u doma}i energetski sektor, a imaju}i u vidu realno stawe ekonomije u Srbiji,

predloèno je da dràva kroz svoju legislativu, donese slede}e podsticajne

finansijske mere:

• uspostavqawe subvencija za istraìvawe i razvoj tehnologija i konkretnih

proizvoda i edukacije u oblasti OIE (Dràvni fond za podsticawe proizvodwe

energije iz OIE }e svaki di nar koji neki privredni subjekat uloì u

istraìvawe i razvoj tehnologija i konkretnih proizvoda u oblasti OIE

subvencionisati sa 0,5 dinara, a porez na dobit preduze}a bi}e umawen za 10%

sume uloène u predmetno istraìvawe, razvoj i edukaciju);

• uspostavqawe finansijske pomo}i za trans fer znawa i tehnologija iz oblasti

OIE koja ve} postoje u na{em okruèwu (Garancijski fond Republike Srbije

dava}e garancije na kreditna zaduèwa po ovom osnovu, a porez na dobit

preduze}a bi}e umawen za 10% sume uloène u predmetni trans fer);

• uspostavqawe finansijskih olak{ica za podsticawe razvoja doma}e proizvod-

we i razvoja opreme za kori{}ewe OIE, i podsticawe doma}ih preduzetnika i

lokalnih zajednica za ulagawe u kori{}ewe OIE (Garancijski fond Republike

Srbije dava}e garancije na kreditna zaduèwa po ovom osnovu, a porez na dobit

preduze}a bi}e umawen za 10% sume uloène u razvoj i proizvodwu opreme za

OIE, s tim {to }e lokalne zajednice biti subvencionisane iz Dràvnog fonda za

OIE sa 10% sume uloène u izgradwu objekata za kori{}ewe OIE);

• uspostavqawe subvencija za opremawe i akreditaciju laboratorija i stvarawe

uslova za primenu i sprovo|ewe mera kontrole (Dràvni fond za OIE }e svojim

buxetom obezbe|ivati svake godine odgovaraju}a sredstva za subvencionisawe

opremawa i modernizacije merno-istraìva~ke opreme);

• uspostavqawe programa za dugoro~no kreditirawe pod povoqnim uslovima za

organizovawe i unapre|ewe proizvodwe i gradwe objekata za kori{}ewe OIE

(Udruèwe banaka Srbije }e u saradwi sa nadle`nim dràvnim organima i

me|unarodnim bankarskim organizacijama opredeliti odgovaraju}a finansijska

sredstva za dugoro~no soft-kreditirawe kori{}ewa OIE);

8

• uspostavqawe carinskih olak{ica za uvoz neophodne opreme i sirovina za objek-

te koji koriste energiju OIE (ca rine za uvoz/izvoz ove vrste opreme smawiti za

20%);

• uspostavqawe dugoro~no garantovanih proizvo|a~kih cena energije dobijene iz

OIE na trì{tu (Dràvni fond za OIE subvencionisa}e sa po 3 €cent cenu

svakog kWh elektri~ne energije proizvedene iz OIE i isporu~ene potro{a~ima

preko prenosne/distributivne mreè; Dràvni fond za OIE i nadle`ni or gan

lokalne samouprave, grada, odnosno grada Beograda, po principu „pola-pola”,

subvencionisa}e sa 1,6 €cent cenu svakog kWh toplotne energije dobijene

kori{}ewem OIE i isporu~ene potro{a~ima preko komunalnog sistema za

distribuciju toplotne energije);

• uspostavqawe posebnih subvencija za gradwu solarnih kolektora i sistema

(Dràvni fond za OIE subvencionisa}e sa 50% cenu svakog m2 FT kolektora, a

sa 70% cenu svakog m2 FN ili kombinovanog FT/FN kolektora, koji se ugradi kao

deo fasade ili naknadno izgradi na gra|evinskom objektu);

• uspostavqawe povlastica za registraciju, putarinu i parkirawe motornih

vozila koja koriste goriva dobijena iz biomase (nadle`ni dràvni organi i

organi lokalne samouprave, gradova i grada Beograda smawi}e cene naknada za

25% u odnosu na one koja su definisana za vozila koja koriste klasi~ne naftne

deri vate);

• uspostavqawe subvencija za biogoriva koja koriste motorna vozila (Dràvni

fond za OIE i nadle`ni or gan lokalne samouprave, grada, odnosno grada

Beograda, po principu „pola-pola”, subvencionisa}e sa 9 €cent cenu svakog litra

100%-tnog biodizela ili drugog energenta proizvedenog iz OIE koji se preko

registrovane prodajne mreè proda na teritoriji lokalne samouprave; Dràvni

fond za OIE i nadle`ni or gan lokalne samouprave, grada, odnosno grada

Beograda, po principu „pola-pola”, subvencionisa}e sa 9/100 €cent svaku procen-

tualnu koli~inu biodizela ili drugog energenta proizvedenog iz OIE koja se

preko registrovane prodajne mreè proda u okviru me{avine dizel goriva,

odnosno benzina, fosilnog porekla na teritoriji lokalne samouprave).

Ciq broj 3 ‡ dono{ewe i sprovo|ewe nefinansijskih merai aktivnosti radi podsticawa kori{}ewa OIE

Sli~no finansijskim merama, neophodno je ustanovqavawe i sprovo|ewe

odgovaraju}ih nefinansijskih mera. Iz tog segmenta mogu se izdvojiti slede}e mere:

• formirawe Centralnog dràvnog tela za koordinaciju programa implementa-

cije strategije kori{}ewa OIE;

• formirawe baze podataka od interesa za sektor OIE i odgovaraju}ih za male

hidroelektrane, biomasu, solarnu energiju, geotermalnu energiju i energiju

vetra, izrada internet portala za OIE i ukqu~ivawe lokacija sa realno

ostvarivim projektima iz katastara u prostorne planove lokalnih zajednica;

• progla{avawe i akreditovawe centralne nacionalne institucije za neu tral-

no pra}ewe kvaliteta u oblasti energetskog kori{}ewa OIE;


9

• formirawe i akreditacija mreè atestnih laboratorija za postrojewa iz ob-

lasti OIE;

• definisawe vrsta licenci, na~ina wihovih sticawa i perioda relicencirawa i

uspostavqawe mreè ustanova koje su ovla{}ene za izdavawe licenci licima

koja se bave projektovawem i gradwom objekata koji koriste energiju OIE;

• uspostavqawe programa obuke za sticawe licenci za projektovawe, monta-

ù/ugradwu i odràvawe postrojewa i prate}e opreme za energetsko kori{}ewe

OIE;

• formirawe klastera proizvo|a~a u oblasti OIE;

• rad na harmonizaciji doma}ih propisa koji se odnose na oblast OIE sa propisi-

ma EU;

• stalna promocija OIE i edukacija u {kolama, lokalnim samoupravama, fir-

mama, ...

Ciq broj 4 ‡ realizacija investicionih projekatau oblasti kori{}ewa OIE

Da bi se ostvario ovaj ciq, neophodno je, minimalisti~ki gledano, spovesti

jasan plan koji podrazumeva:

• izradu odgovaraju}eg broja studija izvodqivosti (ove studije treba da u svom

finansijskom delu sadrè potpunu „cost-ben e fit” analizu kako bi se sagledale sve

koristi potencijalne realizacije projekta, a ne samo vidqivi tro{kovi koji

nastaju gradwom i eksploatacijom objekata za kori{}ewe OIE; Dràvni fond za

OIE subvencionira}e ovakve studije sa 40% wihove cene);

• uspostavqawe saradwe sa doma}im i inostranim finansijskim institucijama

i investicionim fondovima radi stvarawa uslova za plasman wihovog

slobodnog kapitala u oblast kori{}ewa OIE;

• realizovawe odgovaraju}eg broja demonstraciono/oglednih OIE-objekata i pi -

lot projekata (finansije za ovu aktivnost obezbediti iz Dràvnog fonda za

OIE, preko Agencije za energetsku efikasnost, me|unarodnih agencija i

fondova, Svetske banke, Ministarstva nauke i sl.);

• negovawe razvoja studijskih delatnosti u oblasti OIE radi stvarawa

stru~waka za upravqawe projektima u ovoj oblasti;

• realizovawe investicionih projekta u oblasti projektovawa i gradwe objeka-

ta za kori{}ewe OIE prema utvr|enoj dinamici i indikativnim nacionalnim

ciqevima.

Ciq broj 5 ‡ pra}ewe i kontrola realizacijerazvojne strategije Republike Srbije u oblasti OIE

Uspe{no ostvarivawe istaknutih ciqeva podrazumeva i:

• formirawe Centralnog dràvnog tela za koordinaciju programa implementa-

cije strategije kori{}ewa OIE;

• stalnu koordinaciju svih aktivnosti vezanih za realizaciju razvojne strate-

gije Republike Srbije u oblasti kori{}ewa OIE (glavnu ulogu u ovom poslu ima

Ministarstvo rudarstva i energetike i centralno dràvno telo za koordinaciju

programa implementacije strategije kori{}ewa OIE);

10

• periodi~no izve{tavawe Vlade Republike Srbije i javnosti o stawu realizaci-

je razvojne strategije Republike Srbije u oblasti OIE.

Scenariji ostvarivawa POS-OIEu periodu 2007‡2015. (2010) godine

Prilikom utvr|ivawa ciqeva, analize mogu}ih scenarija i predlagawamera za sprovo|ewe POS-OIE 2007‡2015. (2010) veoma je vo|eno ra~una o:

• wihovom uticaju na ukupnu proizvodwu i potro{wu energije dobijene iz OIE (po

OIE-izvorima i po sektorima finalne potro{we);

• efekatima POS-OIE 2007‡2015. (2010) na ekonomsku efikasnost privrede,

komunalnog sektora i sektora „doma}instva” (selo/grad) ‡ ukupno i segmentno

(trì{ni potencijali, mogu}a ograni~ewa i dinamika realizacije POS-OIE

2007‡2015. (2010);

• potrebnim ulagawima u POS-OIE 2007‡2015. (2010.) i o promeni privredne

strukture radi izmene koncepta energetike, ulagawa u sektore finalne

potro{we i ostala ulagawa u realizaciju POS-OIE 2007‡2015. (2010);

• uticaju sprovo|ewa POS-OIE 2007‡2015. (2010) na pro gram zapo{qavawa;

• ekolo{kim rezultatima koji }e se ostvariti u toku sprovo|ewa POS-OIE

2007‡2015. (2010);

• dinamici ostvarivawa ekonomskih, energetskih i ekolo{kih rezultata u toku

sprovo|ewa POS-OIE 2007‡2015. (2010);

• uticaju sprovo|ewa POS-OIE 2007‡2015. (2010) na unapre|ivawe tehni~ko-teh-

nolo{ke infrastrukture;

• uticaju sprovo|ewa POS-OIE 2007‡2015. (2010) na smawewe uvozne zavisnosti

Srbije;• uticaju sprovo|ewa POS-OIE 2007‡2015. (2010) na unapre|ewe me|unarodne

saradwe;


11

Slika 2. Postrojewe sredwesnage za sagorevawe ogrevnogdrveta; prikaz osnovnihkomponenti i sistemasnabdevawa gorivom pomo}upokretne re{etke

• uskla|ivawu strukture republi~kih, regionalnih i lokalnih energetskih bilan-

sa sa odgovaraju}im stawem u EU i projekcijama privrednog rasta u Republici

Srbiji.

Zbog navedenog, a sa èqom da se ubudu}e moè lako intervenisati prili-

kom promena planske politike u ovoj oblasti, ura|eno je vi{e EX CEL programa koji

omogu}avaju brzo dolaèwe do novih, odgovaraju}ih, elemenata te politike. Radi

{to boqe preglednosti, scenariji sprovo|ewa POS-OIE 2007‡2015. (2010) i

procena energetskih, finansijskih, ekolo{kih i drugih efekata sprovo|ewa

POS-OIE 2007‡2015. (2010) u ovom radu su prikazani i tabelarno i dijagramski.

12

Tablica 1. Sce nario implementacije POS-~vrsta biomasa 2007‡2015. (2010) godine~

eso

rP

an

ag

ans

a

rgzi

|e

ne

eks

vo

lt

ok

e

ci

ni

dej

]

WM[

Broj izgra|enih i predvi|enih za izgradwu kotlovskih jedinica u toku teku}e godine zaproizvodwu toplote iz drvne biomase (se~a drveta i otpaci drvne mase pri wenoj

primarnoj i/ili industrijskoj preradi)

Godina

2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. Ukupno

0,25 0 15 16 29 61 120 227 211 337 204 1220

0,5 0 1 4 8 16 32 160 320 541

1 0 1 2 3 15 30 51

5 0 1 4 20 40 65

10 0 1 5 7 15 28

25 0 4 10 14

50 0 4 6 10

100 0 1 3 4

it

ke

fE

o

vo

rps

|a

we

aj

ir

an

ecs

ej

ic

at

ne

me

lp

mi

~-S

OP

ats

rv

as

am

oi

b)

01

02( .

51

02

‡7

00

2

Ukupna godi{wa proizvodwa toplote iz drvne biomase (se~a drveta i otpaci drvne mase pri wenojprimarnoj i/ili industrijskoj preradi, komunalni otpad) [MWh]

0 10710 1142 22134 49266 99960 257958 519078 3070098 6073896 10114524

Ukupni godi{wi ekolo{ki dobici usled redukcije COx, SOx, NOx i pepela sagorevawem biomase (se~adrveta i otpaci drvne mase pri wenoj primarnoj

i/ili industrijskoj preradi, komunalni otpad) umesto lignita [MWh]

0 0,151 0,161 0,312 0,695 1,411 3,641 7,327 43,338 85,739 142,8

Ukupna godi{wa proizvodwa toplote iz drvne biomase (se~a drveta i otpaci drvne mase pri wenojprimarnoj i/ili industrijskoj preradi, komunalni otpad)

[1000 toe godi{we]

0 0,92 0,98 1,90 4,24 8,60 22,18 44,63 264 522,26 870

Ukupni godi{wi prihodi (od proizvedene toplotne energije+ ekolo{ki dobici [1 000 000 € godi{we]

0 0,85 0,91 1,77 3,93 7,97 20,57 41,40 244,86 484,43 806,7

Ukupni godi{wi tro{kovi i investirawa i rada svih kotlovskih jedinica+ vra}awe kredita sa kamatama [1 000 000 € godi{we]

0 1,41 1,56 2,99 6,53 13,08 47,07 138,21 329,20 616,32 1156,4

Scenariji implementacije OIE u periodu 2007‡2015. (2010) godine

U ovom odeqku prikazani su optimalni scenariji implementacije OIE u

periodu 2007‡2015. (2010) godine.

U tabl. 1. prikazan je sce nario implementacije „POS-~vrsta biomasa”

2007‡2015. (2010), a na sl. 3‡5 grafi~ka interpretacija nekih va`nih energetskih i

finansijskih elemenata tog scenarija. Na sl. 2. prikazana je {ema postrojewa sredwe

snage za sagorevawe ogrevnog drveta.


13

Slika 3. Proizvodwa toplote utoku implementacijePOS-~vrsta biomasa2007‡2015. (2010)

Slika 4. Finansijskipokazateqi implementacijePOS-~vrsta biomasa 2007‡2015. (2010)

Slika 5. Finansijskipokazateqi implementacijePOS-~vrsta biomasa2007‡2015. (2010)

U tabl. 2. prikazan je sce nario implementacije „POS-biogas” 2007‡2015.

(2010), a na sl. 7‡9. grafi~ka interpretacija nekih va`nih energetskih i finansij-

skih elemenata tog scenaria. Na sl. 6 {ematski je prikazana konstrukcija digestora

sa fiksnom krovnom konstrukcijom.

14

Slika 6. [ematski prikaz konstrukcije digestora sa fiksnom krovnomkonstrukcijom

Tablica 2. Sce nario implementacije POS-biogas 2007‡2015. (2010)

Godina

2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. Ukupno

Broj izgra|enih postrojewa u toku teku}e godine za proizvodwu biogasa[–]

0 2 2 2 2 2 2 2 2 2 18

Godi{wa proizvodwa biogasa[1000 Nm3]

48,0 112,0 192,0 272,0 352,0 432,0 512,0 592,0 672,0 3184

Broj izgra|enih postrojewa u toku teku}e godine za proizvodwu biogas [–]

0 2 2 2 2 2 2 2 2 2 18

Godi{wa proizvodwa biodizela[1000 Nm3]

96,0 224,0 384,0 544,0 704,0 864,0 1024,0 1184,0 1344,0 6368

Ukupna godi{wa proizvodwa biogasa[1000 Nm3]

0 144 336 576 816 1056 1296 1536 1776 2016 9552

Ukupni godi{wi ekolo{ki dobici usled redukcije COx, SOx, NOx i pepela sagorevawem te~nihgoriva umesto lignita [€ godi{we]

0 0.01 0,02 0,04 0,05 0,06 0,08 0,09 0,11 0,12 0,59

Ukupne investicije u postrojewa za proizvodwu biogasa [1 000 000 € godi{we]

0 1,44 1,44 1,44 1,44 1,44 1,44 1,44 1,44 1,44 12,96

Ukupni godi{wi prihodi (od proizvedenog biogasa + ekolo{ki dobici)[1 000 000 € godi{we]

0 85,68 199,92 342,73 485,53 628,33 771,13 913,94 1056,74 1199,54 5683,54

Ukupni godi{wi tro{kovi investirawa i rada svih postrojewa + vra}awe kredita sa kamatama [1 000 000 € godi{we]

0,0 1,87 2,31 2,74 3,18 3,61 4,04 4,48 4,91 5,35 32

~es

or

Pi

n

id

og

iw

{ te

ti

ca

pa

ka

wej

or

tso

pis

onz

i

00

00

4m

N3

~es

or

Pi

n

id

og

iw

{ te

ti

ca

pa

ka

wej

or

tso

pis

onz

i

00

00

8m

N3

on

pu

kU

az

a

vs

aw

ejo

rts

op

az

uw

do

vzi

or

p

asag

oi

b


15

Slika 10. [ematski prikaztehnolo{kog postupka proizvodwebiodizela

Slika 7. Proizvodwa toplote utoku implementacijePOS-biogas2007‡2015. (2010)

Slika 8. Finansijskipokazateqi implementacijePOS-biogas2007‡2015. (2010)

Slika 9. Finansijskipokazateqi implementacijePOS-biogas2007‡2015. (2010)

U tabl. 3. iznet je sce nario implementacije „POS-te~no biogorivo”

2007‡2015. (2010), a na sl. 11‡13. grafi~ka interpretacija va`nih energetskih i

finansijskih elemenata tog scenarija. Na sl. 14 {ematski je prikazan tehnolo{ki

postupak proizvodwe biodizela.

16

Tablica 3. Sce nario implementacije POS-te~na biogoriva 2007‡2015. (2010)

Godina

2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. Ukupno

Prose~an godi{wikapacitet

postrojewa iznosi1000 tona

Broj izgra|enih postrojewa u toku teku}e godine za proizvodwu biodizela [–]

0 4 4 4 4 4 5 5 5 5 40

Godi{wa proizvodwa biodizela [1000 tona]

0,8 2,4 4,8 8,0 12,0 16,2 20,6 25,2 30,0 120




0 2 2 2 2 3 3 3 3 3 23


4,0 12,0 24,0 40,0 62,0 86,0 112,0 140,0 170,0 650




0 0 1 0 0 1 0 1 0 1 4


0,0 4,0 8,0 12,0 20,0 28,0 36,0 44,0 56,0 208




0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 1


20,0 40,0 60,0 80,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 700

Investicije u gradwu postrojewa (investicija po postrojewugodi{weg kapaciteta iznosi oko 2500 €/toni) [1 000 000 €]

250,0 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 250,0

Tro{kovi radne snage i odràvawa za postrojewa (dva radnika po postrojewusa prose~nom mese~nom bruto platom 1200 €)

0,524 0,524 0,524 0,524 0,524 0,524 0,524 0,524 0,524 4,716



Broj izgra|enih postrojewa u toku teku}e godine za proizvodwu etanola [–]

0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 1

Godi{wa proizvodwa etanola [1000 tona]

0,0 0,0 60,0 120,0 180,0 240,0 300,0 300,0 300,0 1500

Ukupno zasva postrojewaza proizvodwu

te~nih biogoriva

Ukupna godi{wa proizvodwa biodizela [1000 tona]

0 25 58 97 140 194 230 269 309 356 1678

Ukupna godi{wa proizvodwa uqnih poga~a [1000 tona]

47,3 111,4 184,7 267,1 370,2 439,3 512,5 590,0 679,3 3202

Ukupna godi{wa proizvodwa glicerina [1000 tona]

3,8 8,9 14,8 21,4 29,7 35,2 41,1 47,3 54,5 257

Ukupna godi{wa proizvodwa etanola [1000 tona]

0 0 60 120 180 240 300 300 300 1500

Tablica 3. (nastavak)


17

Ukupno za svapostrojewa zaproizvodwu

te~nihbiogoriva

Ukupni godi{wi ekolo{ki dobici usled redukcije COx , SOx, NOx i pepela sagorevawem te~nih goriva umesto lignita [€ godi{we]

0 0,00 0,01 0,02 0,03 0,04 0,05 0,06 0,06 0,07 0,32

Ukupna godi{wa proizvodwa te~nih biogoriva [1000 toe godi{we]

15 25 58 157 260 374 470 569 609 656 3178

Ukupne investicije u postrojewa za proizvodwu te~nih biogoriva [1 000 000 € godi{we]

0 295,2 87,2 855,2 45,2 106,2 66,0 108,0 66,0 108,0 1737

Godi{wa vrednost proizvedenih te~nih biogoriva [1 000 000 € godi{we]

0 23,03 54,23 145,6 241,5 347,4 436,8 528,2 565,9 609,4 2952

Godi{wa vrednost proizvedenih uqnih poga~a [1 000 000 € godi{we]

6,15 14,49 24,01 34,73 48,12 57,10 66,63 76,70 88,31 416,2

Godi{wa proizvodwa glicerina [1 000 000 € godi{we]

0,95 2,23 3,70 5,36 7,42 8,81 10,28 11,83 13,62 64,2

Ukupni godi{wi prihodi (od proizvedenih te~nih biogoriva ++ ekolo{ki dobici + uqne poga~e + glicerin) [1 000 000 € godi{we]

0 30,13 70,95 173,4 281,6 402,9 502,7 605,1 654,4 711,2 3432

Ukupni godi{wi tro{kovi investirawa i rada svih postrojewa + vra}awe kredita sakamatama [1 000 000 € godi{we]

0,0 643,6 226,0 1898 402 525,3 481,7 569,2 402,3 502,8 5652

Slika 11. Proizvodwa toploteu toku implementacijePOS-te~na biogoriva 2007‡2015. (2010)

Slika 12. Finansijskipokazateqi implementacijePOS-te~na biogoriva 2007‡2015. (2010)

18

Slika 13. Finansijskipokazateqi implementacijePOS-te~na biogoriva 2007‡2015. (2010)

Slika 14. Solarnifotonaponski sistem zaproizvodwu i akumulacijuelektri~ne energije

Slika 15. Proizvodwa toploteu toku implementacijePOS-solarna energija2007‡2015. (2010)

Slika 16. Finansijskipokazateqi implementacije POS-solarna energija2007‡2015. (2010)

U tabl. 4. iznet je sce nario implementacije „POS-solarna energija”

2007‡2015. (2010), a na sl. 15‡17. data je grafi~ka interpretacija va`nih energetskih

i finansijskih elemenata tog scenaria. Na sl. 14 prikazana je {ema solarnog

fotonaponskog sistema za proizvodwu i akumulaciju elektri~ne energije.

U tabl. 5. iznet je sce nario implementacije „POS-male hidroelektrane”

2007‡2015. (2010), a na sl. 18‡20. data je grafi~ka interpretacija va`nih energetskih

i finansijskih elemenata tog scenaria. Na sl. 17. prikazana je mala hidroelektrana

proizvodwe Ma{inskog fakulteta u Kragujevcu.

U tabl. 6. iznet je sce nario implementacije POS-geotermalna energija

2007‡2015. (2010), a na sl. 23‡25 data je grafi~ka interpretacija va`nih energetskih

i finansijskih elemenata tog scenaria. Na sl. 21. prikazana je {ema postrojewa za

kori{}ewe geotermalne energije.


19

Tablica 4. Sce nario implementacije POS-solarna energija 2007‡2015. (2010)

Godina

2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. Ukupno

FT solarnisistemi

Povr{ina izgra|enih FT solarnih sistema u toku teku}e godine(prose~an godi{wi kapacitet postrojewa iznosi 0,7 MWh/m2) [m2]

0 2000 4000 8000 15000 30000 45000 76000 120000 200000 500000

Godi{wa proizvodwa toplotne energije 1000 MWh

‡ u prvoj godini gradwe sva izgra|ena postrojewa rade sa 60% kapaciteta

‡ u drugoj godini, i daqe, FT sistemi rade sa 80% kapaciteta

‡ u tre}oj godini, i daqe, FT sistemi rade sa 100% kapaciteta

0,7 2,2 5,6 12,0 24,6 44,8 78,8 132,6 221,8 523

FN solarnisistemi

Povr{ina izgra|enih FN solarnih sistema u toku teku}e godine(prose~na snaga FN kolektora po kvadratnom metru iznosi 0,116 W/m2) [m2]

0 200 400 600 800 900 1100 1300 1500 1700 8500

Godi{wa proizvodwa toplotne energije MWh


‡ u drugoj godini, i daqe, FT sistemi rade sa 80% kapaciteta

‡ u tre}oj godini, i daqe, FT sistemi rade sa 100% kapaciteta

0,00000 0,00001 0,00002 0,00003 0,00005 0,00008 0,00010 0,00013 0,00017 0,00060 0,00100

FT + FN solarnisistemi

Ukupna godi{wa proizvodwa toplotne i elektri~ne energije u FT i FN sistemima [1000 MWh]

0 0,67 2,24 5,60 11,98 24,64 44,80 78,74 132,61 221,76 523,04

Ukupni godi{wi ekolo{ki dobici usled rekucije COx, SOx, NOx i pepela zbog izgradwe ikori{}ewa FT i FN kolektora umesto lignita [€ godi{we]

0 0,0000 0,0000 0,0000 0,0001 0,0002 0,0004 0,0007 0,0012 0,0019 0,0046

Ukupna godi{wa proizvodwa toplotne i elektri~ne energije [1000 toe godi{we]

0,01 0,06 0,19 0,48 1,03 2,12 3,85 6,77 11,40 19,07 45

Ukupne investicije u izgradwu FT i FN sisteme [1 000 000 € godi{we]

0 1,14 2,28 4,42 8,06 15,63 23,27 38,91 61,05 101,19 255,95

Ukupni godi{wi tro{kovi investirawa i rada svih postrojewa ++ vra}awe kredita sa kamatama [1 000 000 € godi{we]

0,0 1,76 3,60 7,04 12,87 24,90 37,22 61,89 96,89 159,8 406

20

Slika 17. Finansijskipokazateqi implementacijePOS-solarna energija 2007‡2015. (2010)

Slika 18. Mala hidroelektranaproizvodwe Ma{inskog fakultetau Kragujevcu

Slika 19. Proizvodwaelektri~ne energije u tokuimplementacije POS-malehidroelektrane2007‡2015. (2010)

Slika 20. Finansijskipokazateqi implementacijePOS-male hidroelektrane2007‡2015. (2010)


21

Tablica 5. Sce nario implementacije POS-male hidroelektrane 2007‡2015. (2010)

Godina

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 Ukupno

Snaga male hidro-

elektraneiznosi

0,25 MW

Broj izgra|enih malih hidroelektrana [–]

0 4 4 7 7 10 11 12 12 13 80

Godi{wa proizvodwa elektri~ne energije iz malih hidroelektrana [MWh]


‡ u drugoj godini, postrojewa rade sa 80% kapaciteta

‡ u tre}oj godini, i daqe, postrojewa rade sa 100% kapaciteta

2419 5644 11491 17942 26812 36892 48384 60278 72979 28284

Snaga male hidro-

elektraneiznosi0,5 MW

Broj izgra|enih malih hidroelektrana [–]

0 1 2 3 3 4 5 6 7 9 40

Godi{wa proizvodwa elektri~ne energije iz malih hidroelektrana snage 0,5 MW [MWh]




1209,6 4032,0 8870,4 14515,2 21772,8 30643,2 41529,6 54432,0 70560,0 247565

Snaga male hidro-

elektraneiznosi1 MW

Broj izgra|enih malih hidroelektrana

0 1 2 2 3 3 3 3 3 20

Godi{wa proizvodwa elektri~ne energije iz malih hidroelektrana snage 1 MW [MWh]




0,0 2419,2 8064,0 15321,6 25804,8 37094,4 49190,4 61286,4 73382,4 272563

Snaga vetro-elektrane

iznosi10 MW

Broj izgra|enih malih hidroelektrana

0 1 1 1 1 4

Godi{wa proizvodwa elektri~ne energije iz malih hidroelektrana snage 10 MW [MWh]




0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 24192,0 56448,0 96768,0 137088 314496 0,0

Ukupnodoprinosi iz

svihnovoizgra-

|enih malihhidro-

elektrana

Ukupna godi{wa proizvodwa elektri~ne energije [MWh]

420 3266 10886 25583 43001 66951 115940 175997 245488 318609 1005722

Ukupni godi{wi ekolo{ki dobici usled redukcije COx, SOx, NOx i pepela zbog izbegavawasagorevawa lignita [€ godi{we]

0 0,019 0,064 0,150 0,252 0,392 0,679 1,031 1,439 1,867 5,9

Ukupne investicije u gradwu malih hidroelektrana [1 000 000 € godi{we]

0,00 2,9 7,3 13,2 13,2 19,1 80,5 81,9 82,8 85,1 386

Ukupni godi{wi prihodi (od proizvedene elektri~ne energije ++ ekolo{ki dobici [1 000 000 € godi{we]

0,00 0,15 0,50 1,17 1,97 3,07 5,32 8,07 11,26 14,61 46,1

Ukupni godi{wi tro{kovi investirawa i rada svih kotlovskih jedinica ++ vra}awe kredita sa kamatama [1 000 000 € godi{we]

0,00 6,29 16,29 30,14 32,07 46,32 183,26 198,37 210,33 224,68 947,74

22

Slika 21. Finansijskipokazateqi implementacijePOS-male hidroelektrane2007‡2015. (2010)

Slika 22. [ema postrojewaza kori{}ewe geotermalneenergije

Slika 23. Proizvodwa toploteu toku implementacijePOS-geotermalna energija2007‡2015. (2010)

Slika 24. Finansijskipokazateqi implementacijePOS-geotermalna energija2007‡2015. (2010)


23

Tablica 6. Sce nario implementacije POS-geotermalna energija 2007‡2015. (2010)

Godina

2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. Ukupno

Prose~na snaga razmewiva~ke

stanice iznosi 0,25 MW

Broj izgra|enih postrojewa na postoje}im bu{otinama ili prirodnim izvori{timatople vode u toku teku}e godine [–]

3 5 5 5 6 6 7 10 10 57

Godi{wa proizvodwa toplotne energije [MWh]


‡ u drugoj godini postrojewa rade sa 40% kapaciteta

‡ u tre}oj godini postrojewa rade sa 60% kapaciteta

‡ u ~etvrtoj godini postrojewa rade sa 80% kapaciteta

‡ u petoj godini, i daqe, postrojewa rade sa 100% kapaciteta

612,0 2244,0 4896,0 8568,0 13464,0 18972,0 24888,0 31824,0 39780,0 145248

Prose~na snaga razmewiva~kestanice iznosi

0,5 MW

Broj izgra|enih postrojewa na postoje}im bu{otinama iliprirodnim izvori{tima tople vode u toku teku}e godine [–]

0 0 3 3 4 4 4 5 5 5 33


‡ u prvoj godini postrojewa rade sa 20% kapaciteta




‡ u petoj godini, i daqe sa 100% kapaciteta

0,0 612,0 1836,0 3876,0 6732,0 10404,0 14484,0 18972,0 23664,0 80580


1 MW


0 0 0 0 1 1 2 2 2 3 11

Godi{wa proizvodwa elektri~ne energije [MWh]


‡ u tre}oj godini postrojewa rade 60% kapaciteta



0,0 0,0 0,0 204,0 612,0 1428,0 2625,0 4284,0 6324,0 15504


1 MW


0 0 0 0 0 1 2 2 2 2 9







0,0 0,0 0,0 0,0 204,0 816,0 1836,0 3264,0 5100,0 11220

Ukupnidoprinosi svih

izgra|enihpostrojewa

Ukupna godi{wa proizvodwa toplotne energije [MWh]

600 612 2856 6732 12648 21012 31620 43860 58344 74868 252552

Ukupni godi{wi ekolo{ki dobici usled redukcije COx, SOx, NOx ipepela sagorevawem te~nih goriva umesto lignita [€ godi{we]

0 0,12 0,56 1,31 2,46 4,09 6,16 8,54 11,36 14,58 49,18

Ukupni godi{wi prihodi (od proizvedene toplote + ekolo{ki dobici) [1 000 000 € godi{we]

0 0,14 0,64 1,51 2,84 4,72 7,11 9,86 13,11 16,82 56,75

Ukupni godi{wi tro{kovi investirawa i rada svih postrojewa ++ vra}awe kredita sa kamatama [1 000 000 € godi{we]

0,0 0,59 2,24 1,63 2,38 4,27 6,46 7,01 7,78 8,65 41

24

Slika 25. Finansijskipokazateqi implementacijePOS-geotermalna energija 2007‡2015. (2010)

Slika 26. Konstrukcija malevetroelektrane Ma{inskog fakultetau Kragujevcu

Slika 27. Proizvodwaelektri~ne energijeu toku implementacijePOS-energija vetra2007‡2015. (2010)

Slika 28. Finansijskipokazateqi implementacijePOS-energija vetra2007‡2015. (2010)

U tabl. 7. iznet je sce nario implementacije POS-energija vetra 2007‡2015.

(2010), a na sl. 27‡29. data je grafi~ka interpretacija va`nih energetskih i

finansijskih elemenata tog scenarija. Na sl. 26. prikazana je konstrukcija male

vetroelektrane Ma{inskog fakulteta u Kragujevcu.


25

Tablica 7. Sce nario implementacije POS-energija vetra 2007‡2015. (2010)

Godina

2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. Ukupno

Snagavetroelek-

trane iznosi 0,25 MW

Broj izgra|enih milih vetroelektrana [–]

0 2 6 8 8 10 10 10 12 14 80

Godi{wa proizvodwa elektri~ne energije iz vetroelektrane snage 0,25 MW[MWh]




328,3 1422,7 3173,8 5253,1 7770,2 10396,8 13132,8 16197,1 19699,2 77374

Snagavetroelek-

trane iznosi0,5 MW

Broj izgra|enih vetroelektrana (snaga vetroelektrane iznosi 0,5 MW) [–]

0 2 4 5 5 7 7 8 10 12 60

Godi{wa proizvodwa elektri~ne energije iz vetroelektrane snage 0,5 MW[MWh]




656,6 2188,8 4487,0 7113,6 10506,2 14117,8 18276,5 23201,3 29111,0 109659

Snagavetroelek-

trane iznosi1 MW

Broj izgra|enih vetroelektrana [–]

0 1 3 4 4 6 6 7 9 10 50

Godi{wa proizvodwa elektri~ne energije iz vetroelektrane snage 1 MW[MWh]


‡ u drugoj godini, postrojewa rade sa 80 % kapaciteta


656,6 2845,4 6347,5 10506,2 16197,1 22325,8 29548,8 38304,0 48372,5 175104

Ukupnidoprinosi

svihizgra|enihvetroelek-

trana

Ukupna godi{wa proizvodwa elektri~ne energije [MWh]

400 1642 6457 14008 22873 34474 46840 60958 77702 97183 362137

Ukupni godi{wi ekolo{ki dobici usled redukcije COx, SOx, NOx ipepela zbog izbegavawa sagorevawa lignita [MWh]

0 0,166 0,651 1,412 2,306 3,476 4,723 6,146 7,835 9,799 36,5

Ukupnidoprinosi

svihizgra|enihpostrojewa

Ukupne investicije u gradwu vetroelektrana [1 000 000 € godi{we]

0,00 2,5 6,5 8,5 8,5 12,0 12,0 13,5 17,0 19,5 100

Ukupni godi{wi tro{kovi investirawa i rada svih kotlovskih jedinica ++ vra}awe kredita sa kamatama [1 000 000 € godi{we]

0,00 5,27 13,80 18,09 17,82 24,33 23,12 23,56 27,61 29,42 183,02

Zakqu~ak

Sprovo|ewem prezentiranih scenarija ostvarivawa POS-OIE u periodu

2007‡2015. (2010) godina na opisani na~in otvori}e se prostor za zapo{qavawe

novih oko 24300 radnika, i to:

• 3685 radnika na odràvawu novoizgra|enih postrojewa,

• 18415 radnika na projektovawu i proizvodwi postrojewa, i

• 2200 radnika u prate}im delatnostima.

Osnovni zahtev prema svim novozaposlenim radnicima je da poseduju visok

nivo znawa za poslove koje }e obavqati!

Sumarne energetske posledice primene POS-OIE u periodu 2007‡2015.

(2010) godina, do 2010. godine, prikazane su u tabl. 8.

26

Slika 29. Finansijskipokazateqi implementacijePOS-energija vetra2007‡2015. (2010)

Tablica 8. Proizvodwa energije u toku sprovo|ewa POS-OIE 2007‡2010. po potprogramima

Godina 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.Ukupno

2010.

Proizvodwa energije iz malihhidroelektrana u toku sprovo|ewaPOS-OIE[toe godi{we]

0 3266 10886 25583 43001 82736

Proizvodwa energije iz biomase utoku sprovo|ewa POS-OIE[toe godi{we]

0 293272 688161 1871701 3131535 5984669

Proizvodwa energije iz solarneenergije u toku sprovo|ewaPOS-OIE[toe godi{we]

0 670 2240 5600 11980 20490

Proizvodwa energije izgeotermalne energije u tokusprovo|ewa POS-OIE[toe godi{we]

0 612 2856 6732 12648 22848

Proizvodwa energije iz energijevetra u toku sprovo|ewa POS-OIE [toe godi{we]

0 1642 6457 14008 22873 44980

Ukupno [toe godi{we] 0 299462 710600 1923624 3222037 6155723

Literatura

Babi}, M., Despotovi}, M., Gordi}, D., Luki}, N., [u{ter{i~, V., Jovi~i}, N., Babi}, V.,Pro gram ostvarivawa strategije razvoja energetike u Republici Srbiji do 2010. godine ‡Modul „Obnovqivi izvori energije”, Ma{inski fakultet, Regionalni evro centar zaenergetsku efikasnost, 2006, Univerzitet u Kragujevcu, (Projekat finansiralo Minis-tarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije)

***, Zakon o energetici (Sl. glasnik RS, br. 84/2004)

***, Zakon o vodama (Sl. glasnik RS, br. 54/1996)

***, Zakon o koncesijama (Sl. glasnik RS, br. 55/2003)

***, Zakon o geolo{kim istraìvawima (Sl. glasnik RS, br. 44/95)

***, Zakon o utvr|ivawu i razvrstavawu rezervi mineralnih sirovina i prikazivawupodataka geolo{kih istraìvawa (Sl. list SRJ, br. 12/98 i 13/98)

***, Zakon o prostornom planu Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 13/96)

***, Pravna baza: Paragraf Net

***, Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine (Sl. glasnik RS, br.44/2005)

***, Katastar malih hidroelektrana na teritoriji Srbije van SAP, Kwiga I, Op{ti deo,Energoprojekt-Hidroinèwering i Institut „Jaroslav êrni” ‡ Zavod za ure|ewevodnih tokova, 1987.

***, Glavni plan za izgradwu MHE u Srbiji, Regionalni evro centar za energetsku efi-kasnost Kragujevac ‡ Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije, Kragujevac ‡Beograd, decembar 2004.

***, Liber Perpetuum, Kwiga o potencijalima obnovqivih izvora energije u Srbiji i Crnoj Gori, OEBS misija u Srbiji i Crnoj Gori, Sektor za ekonomska pitawa i politikuìvotne sredine, 2004.

***, Studija: „Energetski potencijal i karakteristike ostataka biomase i tehnologije zawenu pripremu i energetsko iskori{}ewe u Srbiji”, Projekat Ministarstva za nauku,tehnologiju i razvoj Republike Srbije br. NP EE611-113 (rukovodilac studije M. Ili}),Beograd, 2003.

***, Studija: „Proizvodwa i kori{}ewe biodizela ‡ alternativnog i ekolo{kog gorivaza dizel motore”, Projekat Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbijebr. EE705-1004A (rukovodilac studije T. Furman), Novi Sad, 2004.

***, Internet prezentacija Agencije za energetsku efikasnost Republike Srbije ‡http://www.seea.sr.gov.yu

Gbur~ik, P., i dr., Gustina aeroenergetskog potencijala u SR Srbiji, Studija, Srpskaakademija nauka i umetnosti, Beograd, 1984.

Gbur~ik, P., i dr., Studija energetskog potencijal Srbije za kori{}ewe sun~evog zra~ewa i energije vetra, Centar za multidisciplinarne studije, Univerzitet u Beogradu, 2004.

Putnik, R., i dr., Mogu}nost kori{}ewa energije vetra za proizvodwu elektri~neenergije, Studija Elektroprivreda Srbije, Beograd, 2002.

Popovi}, T., i dr., Ocena mogu}nosti kori{}ewa energije vetra na teritoriji RepublikeSrbije, Savezni hidrometeorolo{ki zavod, Beograd, 1997.

***, Statisti~ki godi{wak Srbije 2005, Republi~ki zavod za statistiku, Beograd, 2005.

***, [umarstvo u Republici Srbiji 2004, Bilten 2005, Republika Srbija, Republi~kizavod za statistiku, Beograd, 2005.

Babi}, M., Vulovi}, R., Upravqawe ekolo{kim i energetskim projektima, Ma{inskifakultet, Univerzitet u Kragujevcu, Kragujevac, 2005.

Miki~i}, D., \uri{i}, @., Radi~evi}, B., Vetrogeneratori ‡ perspektivni izvorielektri~ne energije, Elektroprivreda, 55 (2002), 4, 46‡58


27

Radi~evi}, B., Vuki}, \., \uri{i}, @., Vetrogeneratorski potencijal i mogu}nostikori{}ewa energije vetra za proizvodwu elektri~ne energije u na{oj zemqi, Traktori i pogonske ma{ine, 8 (2003), 3, 99‡104

\urovi}-Petrovi}, M., Stevanovi}, @., Energetski potencijal obnovqivih izvoraenergije u Srbiji ‡ mogu}nosti i prepreke za kori{}ewe energije, Energija, 5 (2006), 1/2,192‡198

Miki~i}, D., Radi~evi}, B., Aktuelno stawe vetroenergetike u Evropi po~etkom 2006. ibudu}i trendovi, Energija, 5 (2006), 1/2, 192‡198

Babi}, M., Milovanovi}, D., Jovi~i}, N., Gordi}, D., Despotovi}, M., [u{ter{i~, V.,Pavlovi}, N., Analiza mogu}ih energetsko-ekonomsko-ekolo{kih doprinosa realizacije Glavnog plana za gradwu MHE u Srbiji, Energija, 4 (2005), 2, 211‡215

Igwatovi}, B., Beni{ek, M., Jon~i}, S., Osposobqavawe doma}e energetske ma{inske ielektrogradwe za proizvodwu hidroagregata snage do 20 MW, Energija, 4 (2005), 2, 216‡220

Pavi}evi}, V., Luki}, M., Male hidroelektrane ‡ regulatorni okvir, Energija, 5 (2006),1/2, 234‡245

Beni{ek, M., Mesarovi}, M., Energetski potencijal malih vodotokova u Srbiji,Energija, 4 (2005), 2, 164‡168

***, En ergy for the Fu ture: Re new able Sources of En ergy, White Pa per for a Com mu nity Strat egyand Ac tion Plan, COM(1997), 599

***, Green Pa per on Se cu rity of Sup ply in Eu rope, Eu ro pean Com mis sion, COM (2000) 769 fi nal

***, Di rec tive 2000/60/EC of the Eu ro pean Par lia ment and of the Coun cil of 23 Oc to ber 23 2000Es tab lish ing a Frame work for Com mu nity Ac tion in the Field of Wa ter Pol icy

***, Di rec tive 2001/77/EC of the Eu ro pean Par lia ment and of the Coun cil of 27 Sep tem ber 2001 on the Pro mo tion of Elec tric ity Pro duced from Re new able En ergy Sources in the In ter nal Elec tric ityMar ket

***, Di rec tive 2001/80/EC of the Eu ro pean Par lia ment and the Coun cil of 23 Oc to ber 2001 on theLim i ta tion of Emis sions of Cer tain Pol lut ants into the Air from Large Com bus tion Plants

***, Di rec tive 2002/91/EC of the Eu ro pean Par lia ment and the Coun cil of 16 De cem ber 2002 onthe En ergy Per for mance of Build ings

***, Di rec tive 2003/30/EC of the Eu ro pean Par lia ment and of the Coun cil of 8 May 2003 on thePro mo tion of the Use of Biofuels and other Re new able Fu els for Trans port

***, Di rec tive 2003/54/EC of the Eu ro pean Par lia ment and of the Coun cil of 13 Oc to ber 2003 Es -tab lish ing a Scheme for Green house Gas Emis sion Al low ance Trad ing within the Com mu nity andAmend ing Coun cil Di rec tive 96/61/EC

***, Di rec tive 2003/87/EC of the Eu ro pean Par lia ment and of the Coun cil of 13 Oc to ber 2003 Es -tab lish ing a Scheme for Green house Gas Emis sion Al low ance Trad ing within the Com mu nity andAmend ing Coun cil Di rec tive 96/61/EC

***, Di rec tive 2003/96/EC of 27 Oc to ber 2003 on Re struc tur ing the Com mu nity Frame work for the Tax a tion of En ergy Prod ucts and Elec tric ity

***, Di rec tive 2004/8/EC of the Eu ro pean Par lia ment and of the Coun cil of 11 Feb ru ary 2004 onthe Pro mo tion of Cogeneration Based on a Use ful Heat De mand in the In ter nal En ergy Mar ketand Amend ing Di rec tive 92/42/EC

***, 2004 RES-E EU Frame works and Prices (€/MWh), EREF – Eu ro pean Re new able En er giesFed er a tion, http://www.eref-eu rope.org

***, Com mis sion of the Eu ro pean Com mu ni ties, Com mu ni ca tion from the Com mis sion, Bio massAc tion Plan, Brussels, 2005

***, Com mis sion Reg u la tion (EC) No 810/2003, on Tran si tional Mea sures un der Reg u la tion (EC)No. 1774/2002 of the Eu ro pean Par lia ment and of the Coun cil as Re gards Pro cess ing Stan dards forCat e gory 3 Ma te rial and Ma nure Used in Biogas Plants, 2003

***, Com mis sion of the Eu ro pean Com mu ni ties, Com mis sion Staff Work ing Doc u ment: TheShare of Re new able En ergy in the EU, Over view of Re new able En ergy Sources in the En largedEu ro pean Un ion COM(2004) 366 fi nal

***, Reg u la tion (EC) No. 1774/2002 of the Eu ro pean Par lia ment and of the Coun cil, Lay ing DownHealth Rules Con cern ing An i mal by Prod ucts not In tended for Hu man Con sump tion, 2002

28

***, Wind En ergy: The Facts – An Anal y sis of Wind En ergy in the EU-25, EWEA,http://ec.europa.eu/en ergy/res/pub li ca tions/res_wind_en ergy/0_facts_sum mary_en.pdf

***, Re new able En ergy Tar get for Eu rope – 20% by 2020, EREC, 2003, http://www.erecrenewables.org/doc u ments/Berlin_2004/tar gets/EREC_Tar gets_2020_def.pdf

***, 2004 RES-E EU Frame works and Prices (€/MWh), EREF – Eu ro pean Re new able En er giesFed er a tion, http://www.eref-eu rope.org

***, BWEA – Brit ish Wind En ergy As so ci a tion, www.bwea.com

***, Boost ing Bioenergy in Eu rope, 2006, www.aebiom.org

***, Re cord Year for Wind En ergy, Global Wind Power Mar ket In creased by 43% in 2005, PressRe lease, GWEC, 17th Feb ru ary 2006

***, Coun cil Reg u la tion (EC), Es tab lish ing Com mon Rules for Di rect Sup port Schemes un der theCom mon Ag ri cul tural Pol icy and Es tab lish ing Cer tain Sup port Schemes for Farm ers No.1782/2003 of Sep tem ber 29, 2003

***, Wood En ergy Ba rom e ter, EurObserv’er, Oc to ber 2005

***, Biogas Ba rom e ter, EurObserv’er, May 2006

Toke, D., Re new able Fi nan cial Sup port Sys tems and Cost-Ef fec tive ness, Jour nal of Cleaner Pro -duc tion, 15 (2007), 3, 280-287

Ab stract

The Po ten tial En ergy and En vi ron men talCon tri bu tion Achieved by Im ple ment ing Strat egy ofEn ergy De vel op ment of Re pub lic Ser bia in thePe riod from Year 2007 to 2010 in theArea of Re new able En ergy Sources

by

Milun BABI]1, Mi lan DESPOTOVI]1, Du{an GORDI]1, Neboj{a LUKI]1

Vanja [U[TER[I]1, Neboj{a JOVIÎ]1, and Vinka BABI]2

1 Fac ulty of Me chan i cal En gi neer ing, Uni ver sity of Kragujevac, Kragujevac, Ser bia2 Telekom Ser bia a. d., Bel grade, Ser bia

The pa per con sid ers anal y sis of po ten tial en ergy and en vi ron men tal con tri bu -tion that can be ac com plished through im ple men ta tion of the Strat egy of En ergy De vel -op ment of Re pub lic Ser bia in the pe riod from year 2007 to 2010 in the area of re new ableen ergy sources.

Key words: re new able en ergy sources, bio mass en ergy, small power plants, so lar en ergy,geo ther mal en ergy, wind en ergy, strat egy, de vel op ment, implementation

Odgovorni autor / Cor re spond ing au thor (Milun Babi})E-mail: [email protected]


29

Documents

Termotehnika, Časopis Društva Termičara Srbije ...termotehnika.vinca.rs/content/files/moguci-energetsko...kasnost Ma{inskog fakulteta u Kragujevcu, i na osnovu koga je Vlada Republike