Topličke novine broj 55 (pdf)

TOPLI^KE NOVINE JANUAR 2014.

Zamenica predsednika Op{ -tine Prokupqe Milica Eri}pri redila je novogodi{wi pri-jem za novinare i izve{ta~e dne -vnih i lokalnih elektronskih ipisanih medija iz Prokupqa, nakome im se zahvalila na do sa -da{wem angaòvawu i poèlelajo{ uspe{niju saradwu u 2014. go-dini. Tako|e je istakla da je odvelike va`nosti za sve da nov-inarsko izve{tavawe bude ta~noi pravovremeno i da svi gra|anibudu dobro obave{teni o svemuonome {to vlast preduzima u in-teresu svih gra|ana i stvarawaboqih uslova za ìvot.

- Danas je zadwi radni dan ugodini i zato sam èlela da seba{ danas ovde okupimo i dru -ìmo u na{em zajedni~kom domu,kazala je Eri} obra}aju}i seprisutnim izve{ta~ima dnevnih

novina Politika, Javnog servisaRTS, Novinske agencije Beta,

dnevnih novina Blic i portalaTopli~ke vesti kao i biltena

Op{tine Prokupqe Topli~kihnovina i TV MOSTNET.

- Ovo je prilika i da se zah-valim svima vama koji ste pra -

tili rad ove vlasti i uvek na{livremena i mesta za izve{tavaweiz na{eg grada, kazala je Eri} idodala da je ova godina bila izu -etno te{ka i da su to osetilipod jednako svi na svojim ple }i -ma.

- @eqa mi je da 2014. godinabude mnogo boqa i uspe{nija, aza to nam je potrebno da svi damosvoj li~ni doprinos. Napretkane ma ako ne budemo odlu~ni idisciplinovani, podvukla jeEri}.

- Uspe{no smo sara|ivali naplanu izve{tavawa na{ih gra|a -na i neka na{a saradwa i narednegodine bude dobra i jo{ uspe{ -nija. @elim da istinitost va{egpera stigne do svakog gra|aninana{e op{tine i {ire, zak qu ~i -la je Eri}.

M.M.

Predsednik Op{tine Pro ku -pqe dr Qubi{a \urkovi} sasaradnicima odmah nakon Novegodine posetio je u prokupa~komporodili{tu Milenu Aleksi},majku prve bebe iz na{e op{tinero|ene u 2014. i uru~io joj poklo -ne i 50.000 dinara.

Prva beba de~ak Viktor ro -|en je prirodnim putem 2. januaraoko tri sata ujutru i na ro|ewu jebio teàk tri kilograma i 700grama.

- Nadam se da }e ove godinebiti mnogo vi{e beba u na{emporodili{tu, a lokalna samo up -rava }e se potruditi da, u ciqusuzbijawa bele kuge i pove}awanataliteta, obezbedi sredstva za

pomo} svim nezaposlenim poro -diqama, rekao je \urkovi}.

On je istakao da je lokalnasamouprava i u prethodnom peri-odu ~inila sve na poboq{awuuslova u prokupa~kom poro dili -{tu, pa je mnogo toga u~iweno nasme{taju i boqim uslovima zd -rav stvene nege porodiqa i no vo -ro|en~adi.

- Prethodne godine u na{emporodili{tu na svet su do{le692 bebe, {to je za 20 beba vi{eod prethodne 2012, a nadamo se da}emo ove godine dosti}i broj od800 beba, {to je bio prosek rani-jih godina, rekao je na~elnik Od-eqewa ginekologije Nenad Rad -ma novi}, podse}aju}i da je u neka

dobra vremenapre tridesetakgo dina ovde go -di{we dolazilona svet i blizu2.000 novo ro |e -n~adi iz ~etiriop{tine To p li -~kog okruga.

Ina~e, broj no -voro|enih beba uTopli~kom ok ru -gu iz godine ugodinu konst an -tno opada. Za sa -mo dvadesetakgo dina broj bebau na{em okrugusmawen je za go-to vo polovinu,pa je sa pro se -~nih 1.500 beba,

koliko se godi{we ra |alo do1990. godine, taj broj opao na 690.

Na ovako nisku stopu natal-iteta svakako je uticala lo{aekonomska situacija, nedostatakposla, pad ìvotnog standarda,kao i migracija mladih qudi kojiu potrazi za poslom odlaze u ve}esredine. O tome kako se broj no -vo ro|en~adi smawivao, govori ievidencija koju su vodili u po -rodili{tu i koja kaè da je 1997.ovde ro|eno 1.022 bebe, a godinudana kasnije 980 wih, da bi se kas-nije svake godine broj novo ro |e -n~adi smawivao u proseku za podvadesetak beba. Interesantno jeda se 2000. rodilo 993, a 2001. go-dine 1.038 beba, {to je i najve}ibroj ro|enih u jednoj godini u

posledwih 14 godina. Od te godi -ne natalitet je nastavio da opadaza po dvadesetak beba godi{we dabi se ta brojka posledwih godinakretala izme|u 600 i 700 beba.

Ginekolo{ko-aku{ersko od-eqewe prokupa~ke Bolnice ima49 posteqa i to ginokologija ima23 kreveta u op{toj nezi i inten-zivnoj nezi, dok u aku{erstvuima 21 posteqa u op{toj i dveposteqe u poluintenzivnoj nezi.Na odeqewu namewenom novoro -|e n~adima - neonatologiji ima17 krevetaca, 11 namewenih op -{toj i {est poluntenzivnoj nezi.Ovo odeqewe poseduje i izvestanbroj inkubatora namewenih po -sebnoj nezi prevremeno ro|enihbeba.

M.M.

Predsednik Op{tine Prokupqe posetio porodili{te

Pokloni za prvoro|enu bebu u 2014. godini

Novogodi{wi prijem za novinare u Op{tini Prokupqe

Napretka nema bez odlu~nosti i discipline

TOPLI^KE NOVINEJANUAR 2014.

I ove godine veliki broj gra|ana okupio se ispred Crkve SvetogProkopija da proslavi najradosniji hri{}anski praznik.

Prokup~ani su Novu godinupo julijanskom kalendaru, odnos -no pravoslavnu Novu godinu, do -~ekali tradicionalno na Trgutopli~kih junaka uz muziku do -ma }ih muzi~ara i zabavqa~a, gre-janu rakiju i vatromet.

Prema re~ima ~lana Op{ ti-

n skog ve}a zaduènog za kulturuDejana Lazi}a, lokalna samo up -rava je kao i za do~ek prethodne2013. godine odlu~ila da prosla -va bude skromna, bez estradnihzvezda, u skladu sa mogu}nostimakoje nalaù {tedwu buxetskihsredstava.

Gra|ane je zabavqao proku pa -~ki bend „Izazov“, a zahvaquju}ipripadnicima Vojske Srbije,koji su obezbedili dva kazana iosobqe, pili su se ~aj i grejanarakija, koju je ove godine obezbe-dio AD „Prokupac“.

Ta~no u pono} mnogobrojnim

sugra|anima predsednik Op{ ti -ne Prokupqe dr Qubi{a \urko -vi} poèleo je sre}nu Novugo dinu, mnogo zdravqa, zaje dni -~kih radnih uspeha i mnogo li -~ne sre}e.

M.M.

Prokup~ani do~ekali pravoslavnu Novu godinu na Trgu topli~kih junaka

Uz muziku, grejanu rakiju i vatromet

Prokup~anin Stevan Ga{evi} (22) prvi je doplivao do ~asnogBogojavqenskog krsta na Rastovni~kom jezeru nadomak Prokupqa.On je me|u tridesetak pliva~a iz Prokupqa i susednih mesta bionajbrì u plivawu za Bogojavqenski krst, koje je po prvi put orga-nizovala Crkva Svetog Prokopija iz Prokupqa.

- Prijavio sam se prvog dana kad sam ~uo da }e se organizovatiovo plivawe i samo mi je moja vera dala snage da stignem prvi do~asnog krsta i tako se jo{ vi{e pribliìm Bogu, kazao je Ga{evi}.

Najbrì u trci za ~asni Bogojavqenski krst nagra|en je zlat-nim krstom od 3,5 grama i ikonom. Veliki broj Prokup~ana pratioje takmi~ewe na Rastovni~kom jezeru, koje }e, kako se o~ekuje po-stati tradicionalno. M.M.

Bogojavqenski krst prvi put na Rastovni~kom jezeru

Stevan Ga{evi} prvi doplivao do krsta Tradicionalno paqewebadwaka i lomqewe ~esnice

Badwe ve~e ispred Crkve Svetog Prokopija


Veliki broj bespravno izgra -|enih objekata na teritoriji op -{tine Prokupqe osta}e bez upo -trebne i gra|evinske dozvole, jerse na poziv za podno{ewe zahtevaza legalizaciju do predvi|enogroka, 29. januara, odazvao malibroj gra|ana.

Prema re~ima rukovodiocaOdeqewa za urbanizam i stambe -no-komunalne delatnosti Op{ -ti ne Prokupqe Vesne @ivkovi},gra|ani koji su podneli zahtev dodatog roka, bez obzira da li sure{ili imovinsko-pravne odno -se ili ne poseduju svu potrebnudokumentaciju, wihov objekat }ebiti legalizovan u roku od god-inu dana, kako je zakonom pred -vi|eno. U tom periodu neophodnoje da dostave dokumentaciju, alije bitno da su predali zahtev uroku, kako bi zapo~eo proces le-galizacije. Ukoliko stranka tone uradi, zahtev }e biti odba~en.

- Na poziv za podno{ewe za-hteva najve}i odziv, oko 80% smoimali kod stanovnika romskihna seqa Mala Guba, Xungla-Ca-rina i @itnog Potoka, zahva qu -

ju}i angaòvawu romske zajed-nice Prokupqe koja je pokrenulaakciju za upis objekata. [to seti ~e ostalih naseqa odziv gra |a -na je bio znatno mawi, tako da }eveliki broj objekata ostati bezneophodnih dozvola. Od 4.000 za-hteva, koliko je do sada podnetona{oj slu`bi, Katastru smo pro -sledili oko 3.000, {to zna~i da}e nad tim objektima biti upi sa -no samo pravo svojine i takav ob-jekat ne poseduje upotrebnu i gra -|evinsku dozvolu koja se dobijasamo legalizacijom, isti~e Ves -na @ivkovi}.

Ina~e, u Op{tini Prokupqecena za legalizovawe objektaiznosi 6-7 evra po kvadratu, u za-visnosti od zone u kojoj se ob-jekat nalazi. U cenu ulazi izradaprojektne dokumentacije, nakna -da za ure|eno gradsko gra|evin-sko zemqi{te i admini strativ-ne takse. Op{tina Prokupqeima najniù cenu naknade za ure -|eno gradsko gra|evinsko zemqi -{te u odnosu na druge op{tine uSrbiji, dok su objekti u seoskimsredinama oslobo|eni pla}awa

ove naknade. I pored navedeniholak{ica, do predvi|enog rokaza podno{ewe zahteva mali brojgra|ana je odlu~io da legalizujesvoje objekte zbog te{ke ekono -mske situacije, nezaposlenosti,

jer prose~na cena legalizacijeiznosi oko 600 evra, {to je zna -tna suma za prilike u Prokupqu,gde je oko 8.000 nezaposlenih.

Q.M.

Na poziv za finansiraweprojekata za pokretawe ènskogpreduzetni{tva koji je raspisaoEU PROGRES, stiglo je 30 pred-loga, od kojih je nakon ocewi va -wa odabrano 10, me|u kojima su idva projekta iz Prokupqa.

Za proizvodwu bukova~e ustakleniku Tawi Miladinovi}Kosti} iz Prokupqa odobrena susredstva u ukupnom iznosu od3.652 evra, dok je Slavici Miha-jlo vi} za proizvodwu torti i{e }ernih ukrasa odobreno je2.828 evra.

U okviru poziva za finansir-

awe projekata za podr{ku save-tima za rodnu ravnopravnostodabrano je 17 projekata, me|ukojima je i projekat Komisije zarodnu ravnopravnost Op{tineProkupqe „Sprovo|ewe Evro p -ske poveqe o rodnoj ravnoprav -nosti“ koji }e biti podràn sa1.849 evra. Ciq ovih projekata jeunapre|ewe zdravqa èna, wiho -vo ekonomsko osnaìvawe i po -ve }awe u~e{}a u dono{ewu odlu -ka, kao i borba protiv nasiqa ipromocija rodne jednakosti nalokalu.

Prema re~ima Petra Jawato -

vi}a, menaxera za komunikacijeEU POGRES, do kraja marta2014. godine nove preduzetniceiz Prokupqa, Blaca, Novog Pa -za ra, Ra{ke, Leskovca, Surdu -lice i Vrawa otvori}e svojapre duze}a za koja }e dobiti op -remu u vrednosti od 32.915 evra.One }e se baviti proizvodwomode}e, pe~uraka i nakita, kro-

jewem, kwigovodstvom. Predu ze -tnice }e, uz podr{ku EU PRO -GRESA imati mogu}nost dapoha|aju obuke o kwigovodstvu,registraciji preduze}a, porezu,marketingu i menaxmentu, koje}e im dràti stru`waci iz Biz-nis inkubator centra u Vrawu. Uokviru ovih projekata najmawe10 èna dobi}e zaposlewe.

Q.M.

Sredstva Evropske unije i Vlade [vajcarske za finansirawe odabranih projekata

Pomo} preduzetnicama i savetima za rodnu ravnopravnost

- Zahvaquju}i donacijama Crveni krst u na{em gradu podelio jepre i nakon 1. januara 130 paketa sa hranom namewenih najugroèni-jim stanovnicima ove op{tine, koji nisu obuhva}eni ni jednimvidom socijalne pomo}i, saop{tili su iz ove organizacije.

Prema wihovim re~ima doniran je novac za kupovinu 2,5 tonavo}a i povr}a.

Pakete sa namirnicama koji sadrè jabuke, krompir i lukdobi}e 130 socijalno ugroènih gra|ana na osnovu spiskova Cr-venog krsta i op{tinske Slu`be mesnih zajednica.

Pri prokupa~kom Crvenom krstu radi i Narodna kuhiwa, gde sesvakodnevno hrani 300 najugroènijih porodica. Prema re~imasekretara Crvenog krsta Du{ice Dini}, potrebe za narodnom kuhi-wom mnogo su ve}e, pa je ova donacija bila prilika da ne{to dobijui oni koji nisu obuhva}eni redovnim socijalnim primawima iraspo de lom hrane.

- Svaka donacija je dokaz da najugroèniji stanovnici nisuprepu{teni sami sebi i da je briga o wima prioritet svih koji su umogu}nosti da pomognu, izjavila je zamenica predsednika Op{tineProkupqe Milica Eri}. M.M.

Donacija Crvenom krstu Prokupqe

Paketi hrane za najugroènije

Prokupa~ko Javno preduze}eza unapre|ewe i za{titu ìv-otne sredine donelo je odluku dasva suva stabla uklowena sa grad-skih zelenih povr{ina i brdaHisar, pokloni za ogrev siro ma -{nim porodicama iz na{eop{tine.

Kako je izjavio direktor ovogpreduze}a Miroqub Krasi}, naovu ideju do{li su jer je zbog ve-like nezaposlenosti ekonomskasituacija jako lo{a, pa velikibroj doma}instava nije uspeo da

obezbedi drva za zimu. - Posebno nas je ganulo da

neka deca, dobri |aci iz na{egmesta u~e u hladnim prostori-jama i odlu~ili smo da im obe -zbe dimo ogrev tako {to }emo impokloniti sva prikupqena drva,kazao je Krasi}.

Radnici ove firme dopre mi -li su dva kubna metra ogrevnogdrveta Kristini Ili}, odli~noju~enici 4. razreda Medicinske{kole u Prokupqu, koja nakonrazvoda roditeqa ìvi sa bakom,

a pripremaju drva za jo{ jednusiroma{nu porodicu sa {kol-

skom decom iz na{e op{tine. M.M.

Ekolozi poklawaju suva stabla

Ogrev za siroma{ne porodice

U prokupa~koj op{tini najnià cena legalizacije

Slab odziv gra|ana za upis objekata


Zbog dugotrajnih su{a tokomprotekle godine, akumulacija„Bre snica“ se od maksimalnih15,5 litara vode spustila na min-i mum od 5 litara, dok drugi bu na -ri, koji vodom snabdevaju pro ku-pa~ku vodovodnu mreù, radepunim kapacitetom.

- Zbog nedostatka vode u Bres-nici bili smo prinu|eni da sma -wimo isporuku koli~ine vode,tako da se sada od maksimalnih 85l vode u sekundi, trenutno ispo -ru~uje 63 litara. Ova koli ~i navode je dovoqna za potro{wu uzimskom periodu, tako da na ter-itoriji grada nije bilo prob-

lema u vodosnabdevawu. Me|u - tim, pojedina sela koja se snabde-vaju vodom iz bresni~kog vodo -sistema: Prekopuce, Kon~i},Ma |are, Bresni~i}, Konxeq iMe - ro vac, ve} nekoliko dana ne-maju vodu, tako da za sadadoma}instva vodu za pi}e ko-riste iz sopstve nih bunara,rekao je tehni~ki direktor KJP„Gradski vodovod“ Moma Milo-jkovi}.

Prema wegovim re~ima, uko-liko smawena isporuka vode po-traje duè, „Vodovod“ }e ovimselima obezbediti pija}u vodu izcisterni. Poboq{awe u akumu-

laciji „Bresnica“ je mogu}e tekposle topqewa snega na Jastrep -cu, {to bi napunilo jezero i omo -

gu}ilo normalnu proizvodwu vo -de.

Q.M.

Zbog obustave gra|evinskih radova tokom zime, prekinuta je irekonstrukcija vodovodne mre ̀ e, mada je jo{ vrlo malo posla os-talo do zavr{etka ovog projekta. Ulice koje su obuhva}ene rekon-strukcijom, Cara Lazara, 21. srpske divizije, Darinke Nes to rovi},potpuno su zavr{ene. Izvr{ena je zamena azbestnih cevi poli-etilenskim i asfalt doveden u prvobitno stawe. Ostalo je samo dase u ulici Vojvode Mi{i}a i Trgu topli~kih junaka, gde su tako|epostavqene nove cevi, kolovoz vrati u prvobitno stawe, {to do sadanije bilo mogu}e zbog prestanka pro izvodwe asfaltne baze.

Milojkovi} isti~e da }e „Gradski vodovod“ u 2014. godinikonkurisati za sredstva kod resornih ministarstava i drugih do-natora, kako bi kompletna vo dovodna mreà u Prokupqu bila za-mewena cevima najnovije generacije, u ciqu boqeg vodosnabdevawai kvalitetnije vode za pi}e.

Q.M.

U gradskoj zoni redovno vodosnabdevawe

Sneg }e popraviti stawe akumulacije „Bresnica“

Pri kraju rekonstrukcija vodovodne mreèPrekr{ajni sud u Prokupqu je jedan od tri u Srbiji u kome se pod

pokroviteqstvom Ameri~ke agencije za me|unarodni razvoj US-ASID, JRGA za Srbiju, sprovodi projekat za reformu pravosu|a iodgovornu vlast.

Prema re~ima vr{ioca funkcije predsednika Prekr{ajnog suda uProkupqu Sla|ane Dra{kovi}, svakog tre}eg meseca u godiniPrekr{ajni sud bi}e otvoren za sve gra|ane koji su zainteresovani dase upoznaju sa radom Suda, da prisustvuju su|ewima i da saznaju sve {toih zanima vezano za pravosu|e.

- U saradwi sa pro-jektom USAID za re-formu pravo su |a, Pre k-r{ajni sud u Pro ku pquje, pored sudova u Ki ki-ndi i Zaje~aru izabranda ima svoj Otvorenisud. Ciq nam je da bu de -mo otvoreni za na{egra |ane, zato smo da na { -wi dan posvetili mla -dim qu dima, prokupa ~kim gimnazijalcima, koji su na po~etku svog putakada je u pitawu opredeqewe za posao kojim }e se baviti. S obzirom dase bliì kraj wihovog sredwo{kolskog obrazovawa, predstoji im upisna fakultete, zato smo pozvali sve one koji su zainteresovani za pra -vnu nauku da prisustvuju prvom Danu otvorenog suda u Prokupqu,rekla je Sla|ana Dra{kovi}.

Sudija Prekr{ajnog suda u Prokupqu Zlatica Seferovi} upoz-nala je u~enike, budu}e pravnike sa pravosudnim profesijama, o pos-tupcima koji slede kada predmet do|e kod prekr{ajnog sudije, a nakontoga, u Velikoj sudnici gosti su imali priliku da vide dramski prikaz„Sokratove odbrane“ u izvo|ewu doajena prokupa~kog glu mi {ta Miro-quba Mirovi}a Facira. Nakon toga odràna je i simulacija jednogsu|ewa u kome su, pored sudija, u~estvovali i u~enici.

- Ciq nam je bio da ovi mladi qudi vide {ta se to de{ava iza vratasudnice, kako se odvija jedan sudski proces i {ta sve treba da rade onikoji u wemu u~estvuju. Neki od u~enika po prvi put su u{li u zgraduSuda, a skoro niko nikada nije prisustvovao su|ewu, pa je ovo bilo zamnoge novo iskustvo, isti~e sudija Dra{kovi}.

Gosti Prekr{ajnog suda u Prokupqu, pored u~enika Gimnazije,bili su i sudije iz Ni{a, Kikinde, Pirota, kao i predstavniciUSAID-a.

Generalni sekretar Udruèwa sudija prekr{ajnog suda MirjanaNikoli} iz Beograda, istakla je da ovo udruèwe ~ini 90% pre kr {a -jnih sudija i da su wegovi ~lanovi sve sudije prokupa~kog Pre kr {ajnogsuda.

- Pozvani smo da podrìmo manifestaciju „Otvoreni sud“ u Pro -ku pqu i kao organizacija smatramo da je projekat od izuzetnog zna~aja,kako za na{u struku, tako i za {iru javnost, istakla je Mirjana Niko -li}. Q.M.

Op{tina Prokupqe potpisala je sa Ministarstvom pravde Re-publike Srbije Memorandum o alternativnom izvr{ewu zatvorskihsankcija, na osnovu koga }e ubudu}e osu|enici za lak{a krivi~nadela zatvorske kazne mo}i da pretvore u dru{tveno koristan rad. Prema re~ima nadle`nih u na{oj op{tini, ovaj dogovor vi{es-truko je koristan i {to je veoma va`no omogu}i}e osu|enicima,koji bi bili dru{tveno izolovani, da se socijalizuju na najboqina~in kroz dru{tveno koristan rad u javnim preduze}ima.

O~ekuje se otvarawe kancelarije, koja }e povezivati Osnovni iVi{i sud sa tuìla{tvima i usmeravati osu|enike koji se odlu~eza ovaj vid izdràvawa zatvorske kazne na preduze}a u kojima }e ra-diti.

M.M.

Projekat za reformu pravosu|a i odgovornu vlast

Dani otvorenog Suda u Prokupqu

Potpisan Memorandum Ministarstva pravde i Op{tine Prokupqe

Zatvorske kazne kroz dru{tveno koristan rad


Javno preduze}e „@eleznice Srbije“ zapo~elo je rekonstrukcijui ure|ewe èlezni~kog mosta u Prokupqu, starog gotovo ~itav vek,koji osim vozova koriste i pe{aci, saop{tili su na @elezni~kojstanici u Prokupqu.

Kompletne radove na utezawu mosta, ure|ewu gazi{ta i kom-pletnom osigurawu pe{a~kog dela finansiraju „@eleznice Srbije“.

- Ovaj most, koji se nastavqa na èlezni~ki tunel po izlasku izstanice u pravcu Kur{umlije i Podujeva, gotovo pedeset godina nijesre|ivan, a svakodnevno se koristi, objasnio je {ef @elezni~kestanice Novak Martinovi} i dodao da je zbog toga i wegova sigurnostdovedena u pitawe.

Pored ovoga zapo~eli su radovi i na kompletnom ure|ewu oko-line i stani~ne zgrade, sagra|ene jo{ po~etkom pro{log veka, koja jedo pre desetak godina vaìla za najlep{u èlezni~ku stanicu u Sr-biji, pa je ~esto kori{}ena za snimawe igranih filmova.

M.M.

Povereni{tvo za izbegla i raseqena lica Op{tine Prokupqeraspisalo je konkurs za otkup ku}a i oku}nica namewenih internoraseqenim licima sa Kosova i Metohije i izbeglicama iz Hrvatskei Bosne i Hercegovine. Sredstva za kupovinu ovih ku}a obezbe|enasu od strane Komesarijata za izbeglice i migraciju Srbije ilokalne samouprave.

- Na seoskom podru~ju prokupa~ke op{tine planira se kupovina16 ku}a, od kojih bi 10 bilo dato interno raseqenim licima sa KiM,a {est izbeglicama iz Hrvatske i BiH. Kandidati koji èle da ìveu ovim ku}ama treba sami da ih na|u, rekao je Aleksandar Miq ko -vi}, poverenik Povereni{tva za izbegla i raseqena lica Op{tineProkupqe i istakao da ku}e koje oni izaberu moraju da ispuwavajui odre|ene uslove.

Sredstva u iznosu od 95 odsto vrednosti ku}a obezbedio je Kome-sarijat za izbeglice i migraciju Srbije, a pet odsto lokalnasamouprava.

Da li ku}e ispuwavaju predvi|ene uslove i koja lica }e u wimastanovati odredi}e komisija u kojoj }e biti predstavnici lokalnesamouprave i Povereni{tva iz Prokupqa.

Miqkovi} je rekao da se sva potrebna dokumentacija i infor-macije u vezi kupovine ovih ku}a mogu dobiti u prostorijama Pov-ereni{tva u Prokupqu i da je konkurs otvoren do kraja februara.

D.B.

Povereni{tvo za izbeglice Op{tine Prokupqe

Otkup ku}a za internoraseqena i izbegla lica

Rekonstrukcija èlezni~kog mosta starog ~itav vek

@elezni~koj stanici vra}aju stari sjaj

Ve}ina potro{a~a na podru -~ju op{tine Prokupqe dobila jeza trideset odsto uve}ane decem-barske ra~une u odnosu na pret -ho dne iz novembra meseca, pa suse napravili veliki redovi zareklamaciju u prokupa~koj Elek-trodistribuciji.

Povodom sve ve}eg broja pot -ro {a~a koji su se javili Elek-trodistribuciji sa reklama ci-jama i tvrdwom da im je zara -~unato vi{e utro{ene energijeod stvarne potro{we i da se radio gruboj gre{ki radnika koji suo~itavali strujomere uo~i i na -kon novogodi{wih praznika,ogla sili su se nadle`ni iz ovefirme.

- Nema nikakve gre{ke naovim, kako kaète znatno uve}a -nim ra~unima za struju, radi se ove}oj potro{wi, a do uve}anihra~una jedino je moglo da do|ezbog toga {to su neka brojilazbog praznika o~itavana ne 31.decembra, nego i kasnije u janu-aru mesecu, izjavio je tim povo -

dom rukovodilac Slu`be za tr -go vinu elektri~nom energijomEle ktrodistribucije u Pro kup -qu Dejan Veli~kovi}.

- Zbog praznika i neradnihdana nismo stigli da o~itamostrujomere do 31. decembra pa sumnogi o~itavani od 3. do 11. janu-ara, {to je u zakonskom roku,kaè Veli~kovi} i podvla~i daje potro{a~ima zara~unata pot -ro{wa struje za tih desetak danajanuara meseca, {to je za 30 odstouve}alo ra~une.

On podvla~i da radnici Ele -ktrodistribucije na mnogim mes-tima nisu mogli da do|u do st ru - jomera zbog odsutnosti vlasnikaku}a koji su otputovali van gradaza vreme praznika, kao i da je sig-urno da se u vreme praznika i{kolskog raspusta vi{e tro {i -lo struje, pa su i zbog toga ovira~uni ve}i nego prethodnogmeseca.

Kod nekih potro{a~a u Pro -kupqu ve}i ra~uni posledica sunefunkcionisawa uklopnih sa -

tova, koji su sami odsebe promenili uobi -~a jeno vreme za jef tinu u skupu tarifu, pasu nezna ju }i za noveter mine mnogi potro -{i li vi{e skupe negojeftine struje.

- Razlog promenevremena je ftine tari -fe nastaje zbog kvarana elektromreì i ne -stanka st ru je, kaè Ve -li~kovi} i obja { wavada kada struje nema vi -{e sati, uklopni sat seautomatski pomera zavreme koliko nije ra -dio.

Veli~kovi} pozivasve koji su primetiliovakvu neregula r nostili kvar na satu i st -ru jo meru da to prijavenadle`nima u Elek-trodistribuciji, radiotklawawa kvara ieve ntualnog sma wewa ra~una

zbog kvara na brojilu. M.M.

Decembarski ra~un za struju neprijatno iznenadio Prokup~ane

Gre{ke nema - ra~uni astronomski


Prokupa~ka bolnica „DrAle ksa Savi}“ dobila je novirukovode}i tim, koji predvodiv.d. direktorka Bolnice dr Rad-mila Antonijevi} i pomo}nicidirektorke za internisti~kugra nu, neurolog dr Neboj{a ô -lovi} i hirur{ku granu, hirurgdr Miodrag Petrovi}.

Za glavnu sestru Bolnice po -stavqena je vi{a medicinska ses-tra i glavna sestra na Internomodeqewu Katarina Joksimovi}, aza novog portparola Bolnicevi{a medicinska sestra IrenaKova~evi}.

- Ja sam i u prethodnom sas-tavu bila u rukovode}em timu ishvatila sam da jedino timskimradom moèmo da postignemodobre rezultate, kazala je dr An-tonijevi} i naglasila da novirukovode}i tim o~ekuje veliki iteàk posao u ovoj 2014. godini,koja je najavqena kao restrik-tivna i veoma te{ka u materijal-nom smislu, u svim oblastimaìvota, pa i u zdravstvu.

- Zato }emo morati veomapromi{qeno i sa velikom odgov-orno{}u da pri|emo zadacimakoji su pred nama, precizirala jeAntonijevi} na konferenciji za{tampu.

Ona je objasnila da je bira -ju}i svoje prve saradnike ra~u na -la na teìnu posla koji impred stoji i odlu~ila se za onekoji }e mo}i tome da odgovore ida sve zadatke izvr{e najboqe,odgovorno i onako kako treba, asve u ciqu pruàwa najboqihuslova le~ewa bolesnicima, od

preventive do dijagnostike uokvirima sekundarne zdrav stve -ne za{tite.

- Mi smo 24 sata na raspola-gawu gra|anima cele Toplice, ukojoj je danas oko 100.000 qudi i

do sada smo se trudili da im pru -ìmo {to je mogu}e vi{e na pla -nu zbriwavawa i le~ewa u na{ojBolnici, a od sada }emo se trudi -ti da to bude jo{ i vi{e i boqe,kazala je direktorka Bolnice.

Ona je istakla da je na tomplanu ve} zapo~eta rekonstruk-cija Internog odeqewa i potpi -san ugovor sa ku}ama koje }e seubu du}e baviti uzimawem ma ti -~nih }elija iz krvi pup~anikanovoro|en~adi, {to }e omo gu }i -ti trudnicama iz ovog kraja da sepora|aju u ovda{wem poro di li -{tu, a ne da, kao do sada, zbog togaodlaze na poro|aj u Ni{ i drugeve}e centre.

- Prioritet nam je rekon-strukcija hirur{kih sala i pri-marno popravka rentgen aparata,koji ve} duè vreme ne radi ilinabavka novog, istakla je Anto -ni je vi} i naglasila da su se za

pomo} ve} obratili srpskom Mi -nistarstvu zdravqa, jer popravkaiziskuje 15.000, a kupovina novogrentgena 50.000 evra.

U obra}awu novinarima drNeboj{a ôlovi} je istakao dasu uslovi rada u prokupa~komzdravstvu oduvek bili te{ki, pa}e verovatno i ove godine bitiisto. On je kazao da }e se zbogtoga izvu}i maksimum, kako izme dicinske opreme kojom raspo -laù, tako i iz stru~nog kadra,koji }e pove}anim angaòvawempodi}i nivo zdravstvenih uslugastanovnika ovog regiona.

- Uz jedan korektan timskirad o~ekujem da u granicama na -

{ih mogu}nosti popravimo op -{tu sliku na{e Bolnice i, na ra- vno, podignemo nivo kvalitetana{ih usluga pacijentima, kazaoje dr Miodrag Petrovi}.

On je kao prevashodni zadatakna po~etku mandata novog ruko -vo de}eg tima prokupa~ke Bolni -ce naveo renovirawe hirur{kihsala koje koriste hirurgija, neu-rologija, ginekologija i ortope-dija, u kojima se, prema wegovimre~ima, godi{we obavi oko 1.200operacija klasi~nom metodom, od~ega 120 operacija savremenomlaparoskopijom.

- Nadamo se da }emo ove go-dine, uz pomo} Ministarstvazdravqa uspeti da renoviramo tedve sale i izgradimo jo{ jednu,koja bi nam sluìla samo za la-paroskopsku, odnosno endoskop-sku hirurgiju, kazao je Petrovi}.

On je naglasio da za lapa ro -skopske operacije imaju potre-ban stru~an kadar, tako da jeprava {teta {to se ovakvi zah-vati, koji su veoma zastupqeni usavremenoj svetskoj hirurgiji,kod nas ~e{}e ne rade.

- Po{to za operacije nisu do -voqni samo aparati, potru di}e -mo se da, kao nekad ranije, ponovouspostavimo kontakt i saradwusa velikim klinikama i Medi-cinskim fakultetom u Ni{u,kako bi angaòvawem wihovihstru~waka i profesora uvelinove savremene metode u le~ewubolesnika, a sve u ciqu pove}awastandarda na{ih usluga po ugleduna druge bolnice u Srbiji, zak -qu ~io je Petrovi}.

M.M.

Povodom Evropske nedeqeprevencije u borbi protiv rakagrli}a materice, Ginekolo{kaslu`ba Doma zdravqa u Proku p -qu organizovala je niz pregledapo selima u na{oj op{tini.

Prema re~ima portparolaDoma zdravqa dr Qubice Sta n -ko vi}, za samo nekoliko dana poselima u na{oj op{tini pregle -dano je vi{e od stotinu pacijen-tkiwa, mahom starijih od pedesetgodina, koje na ginekolo{ke pre-glede nisu dolazile vi{e od 15godina.

- Za samo jedan dan u selu Ma -la Plana pregledano je 70 èna,a za pregled se u @itnom Potokuprijavilo pedesetak pacijentki -wa, {to pokazuje da su ène zain-teresovane da provere stawezd ravqa svojih reproduktivnih

organa, kazala je Stankovi}. - Zdravstveno stawe velikog

broja èna je zabriwavaju}e, jersu mnoge od wih ginekologa pose -}ivale samo prilikom poro|ajai kiretaà, a ve}ina od wih nijebila kod lekara vi{e od desetgodina, kazala je Stankovi}.

Prema wenim re~ima kodpre gledanih èna postavqene sudijagnoze bolesti od kojih nisuznale da boluju, a kod nekoliko jeustanovqena suspektna promenagrli}a materice na malignu bo -lest, {to }e se proveriti cito -lo{kim nalazima.

- Ova aktivnost koju je pre-duzeo Dom zdravqa uzrokovana jevaspitno zdravstvenim radom sastanovni{tvom, koji je pokazaoda je nivo zdravstvene posve}e no -sti veoma nizak na seoskom pod -

ru~ju, pa se u ciqu podizawasvesti o potrebi kontrole zdrav -qa pristupilo ovakvim preven-tivnim pregledima èna nase oskom podru~ju na{e op{tine,istakla je Stankovi}.

Ona je naglasila da su pre-gledi vr{eni najsavremenijimultrazvu~nim aparatom koji ga -rantuje preciznost u postavqa -wu dijagnoze u najranijem stadi -

jumu bolesti, kada je kancer gr -li }a materice gotovo sto postoizle~iv.

Zbog velikog interesovawaèna za ovakve preglede, a u ci -qu spre~avawa i ranog otkriva -wa bolesti, ovakvi ginekolo{kipregledi organizova}e se i nada -qe po svim selima u na{oj op{ -tini.

M.M.

Prokupa~ka bolnica „Dr Aleksa Savi}“ dobila novo rukovodstvo

Pred rukovode}im timom veliki posao i odgovornost

Evropska nedeqa prevencije kancera grli}a materice

Ginekolo{ki pregledi na seoskom podru~ju

U Op{tinskoj upravi Op{ -tine Kur{umlija 16. januara od -ràna je javna prezentacijaNa crta prostornog plana pod -ru~ja posebne namene sliva aku-mulacije „Selova“. Predstavqenje i Izve{taj o strate{koj pro -ceni uticaja na ̀ ivotnu sredinu,kao i Elaborat o zonama sani-tarne za{tite izvori{ta vodo -snabdevawa akumulacije „Se lo-va“.

Prezentaciji su prisustvo-vali predsednica komisije prof.dr Qiqana Vasilevska iz Re-publi~ke agencije za prostornoplanirawe, ~lanovi komisije Da -nijela Miqkovi} i Jelena Luki}iz Republi~ke agencije za pros-torno planirawe, Jelena Iva no -vi} iz Ministarstva prirodnihresursa, rudarstva i prostornogplanirawa, Zvonko Plati{a izMinistarstva zdravqa, Du{anDobri~i} iz Republi~ke direk-cije za vode, Nenad Igwatovi} izJVP „Srbijavode“ i mr \ulijaBoreli Zdravkovi} iz Insti-tuta za vodoprivredu „Jaroslavârni“.

Nacrt Prostornog plana pod -ru~ja posebne namene sliva aku-mulacije „Selova“ pripremqenje na osnovu Odluke o izradiProstornog plana podru~ja po -sebne namene sliva akumulacije„Selova“, primqen je Izve{taj o

strate{koj proceni uticaja naìvotnu sredinu, dok je Elabo-rat o zonama sanitarne za{titeizvori{ta vodosnabdevawa aku-mulacije „Selova“ pripremqenna osnovu Odluke o izradi pros-tornog plana podru~ja posebnenamene sliva akumulacije „Se -lova“ i Projektnog zadatka zaizradu elaborata o zonama sani-tarne za{tite od 24. maja 2013.

godine.Predlaga~ izrade Prostor -

nog plana je Ministarstvo pri -rodnih resursa, rudarstva ipro stornog planirawa, Repub li -~ka agencija za prostorno plani-rawe je nosilac izrade, inve s ti-

tor izrade Prostornog plana jeMinistarstvo poqoprivrede,{u marstva i vodoprivrede - Re-publi~ka direkcija za vode, aobra|iva~ Prostornog plana,Izve{taja o strate{koj proceniuticaja i Elaborata je Javno pre-duze}e Zavoda za urbanizam Ni{.

U administrativnom smislupodru~je Prostornog plana obuh-vata povr{inu od 493,24 km2 na

teritoriji op{tina Kur{umlijai Brus (prema Zakonu o terito -rijalnoj organizaciji RepublikeSrbije). Podru~je Prostornogplana obuhvata: podru~je sliva

akumulacije „Selova“ do pro-fila brane, povr{ine 135,46 km2,podru~je dela sliva akumulacije„]elije“, povr{ine 67,97 km2 ivanslivne povr{ine obuhva }e -nih katastarskih op{tina po -vr{ine 276,07 km2.

Akumulacija „Selova“ u iz-gradwi, na Toplici je deo Dowe– ju`nomoravskog regionalnogsistema - Topli~ki podsistem.Ovaj sistem obuhvata sliv Ju`neMorave nizvodno od Grdeli~keklisure. Izvori{ta visokok-valitetne vode nalaze se ugla -vnom po obodu ovog podru~ja, doksu najve}i potro{a~ki centri usredi{wem delu, u dolinama ve -}ih reka. Vi{enamenska akumu-lacija „Selova“ je objekat ~ija jeosnovna namena vodosnabdevawe,a ostale namene su za{tita odpoplava, zaustavqawe nanosa,proizvodwa hidroenergije, uzgojriba, turizam, privo|ewe kul-turi sprudova u koritu rekeToplice i dr.

Akumulacija kontroli{e 349km2 sliva ili 16% sliva rekeToplice (2.217 km), sa prose~nimgodi{wim dotokom od 3,7 m3/s,odnosno 3,51 m3/s na profilu„Selova“. Za pra`wewe akumu-lacije potrebno je 30 dana.


Stranu pripremila: PR informativne slu`be Jasmina Savi}

Veliki hri{}anski praznikBogojavqewe obeleèn je 19. ja-nura na gradskom bazenu tradi-cionalnom manifestacijom„Pli vawe za ~asni krst“, koju jeorganizovalo Dru{tvo za negov-awe tradicija oslobodila~kihratova Srbije do 1918. „StefanNemawa“, pod pokroviteqstvomOp{tine Kur{umlija.

Manifestaciju je otvorio Ju-

goslav Savi}, predsednik Dru { -tva. On je pozdravio prisutne, apotom pliva~ima poèleo sre}u.U kulturno-umetni~kom deluprograma prisutni su uìvali unastupima KUD „Bata La~kovi}“i guslara Novaka Milenkovi}a.Pobednik plivawa za Bogojav qe -nski krst bio je Sr|an Ran|e -lovi}, dvadeset trogodi {wi stu -dent fakulteta za sport i

fizi~ko vaspitawe iz Kur{um-lije, koji je osvojio prvo mesto inov~anu nagradu od 10.000 dinara,drugo mesto pripalo je Lazaru\or|evi}u i 8.000 dinara, atre}i do ~asnog krsta doplivao jeSlavi{a Milenkovi} i osvojio5.000 dinara.

- Ovo nije moje prvo u~e{}e,takmi~io sam se i pro{le go-dine. Velika mi je ~ast {to samdanas pobedio i ostvario san

svakog Srbina. Posebno jezadovoqstvo kad u rukama imateâsni krst, - izjavio je Sr|an,drè}i u ruci krst do kojeg jeprvi doplivao.

Bogojavqenskom plivawuprethodilo je sve~ano polagawevenaca na Spomenik oslobodi-ocima u gradskom parku iobeleèn dan oslobo|ewaKur{umlije od Turaka 1878. go-dine.

U organizaciji Dru{tva za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova Srbije do 1918. “Stefan Nemawa”

Plivawe za ~asni krst

Odràna javna prezentacija Nacrta prostornog plana sliva akumulacije Toplica

Ministarstvo predloìlo izradu nacrta


Stranu pripremila: Sawa Radosavqevi}

Sudska jedinica u Blacu prestala je sa radom 31. decembra 2013.godine, jer je posledwom reformom pravosu|a sa~iwena nova mreàsudova kojom je osnovan Osnovni sud u Kur{umliji i koji }e svojimradom pokrivati op{tine Kur{umlija i Blace. U prostorijamabiv{eg suda u Blacu ostala je samo prijemna kancelarija sa jednimzaposlenim, u kojoj }e se obavqati jedino prijem podnesaka i overadokumenata.

Za gra|ane Blaca ovo prakti~no zna~i da }e morati da putuju uKur{umliju za sve ostale poslove iz sudske nadle`nosti (ostavine,istrage, parnice, krivice, vanparni~ni postupci), a najudaqenijasela bla~ke op{tine od novog sedi{ta Osnovnog suda udaqena su ido 35 kilometara. Interesantan je podatak da je u toku prethodne go-dine sudska jedinica u Blacu imala 407 ostavinskih rasprava upore|ewu sa Kur{umlijskom gde ih je bilo 358.

Sem toga, sudska jedinica u Blacu imala je potrebne kadrove ikompletnu infrastrukturu (kabinete za sudije, kancelarije za sudskeradnike, sale za su|ewa). Sud u Blacu postojao je od 1926. godine, a od1990. izgubio status suda i postao odeqewe Op{tinskog suda Pro -kupqe (od 1.1.2010. Osnovni sud sa jedinicama u Blacu i Kur{umliji).

Na sednici Skup{tine op{tine Blace, odrànoj jo{ 10.11.2012.godine, doneta je Preporuka mera za uvr{tavawe sudske jedinice uBlacu u novu mreù sudova na teritoriji Republike Srbije koja, is-postavi}e se, nije uvaèna.

Sa ciqem da se u Blacu sa~uvaju bar delovi sudske jedinice,Op{tina Blace je uputila zvani~ne dopise resornom ministarstvu,Ministarstvu regionalnog razvoja i lokalne samouprave, kao ipredsedniku Osnovnog suda u Kur{umliji. I pored pokazane sprem-nosti da finansira teku}e materijalne tro{kove za potrebe op-stanka kancelarije za sprovo|ewe postupka ostavinske rasprave iovere potpisa, za sada jo{ nema odgovora na ove konkretne predlogeOp{tine Blace.

U sali Skup{tine op{tine Blace, 25. januara uprili~ena je dodelanagrada „Topli~ki ustanak“, koja je javno priznawe Op{tine Blace na-jboqim studentima fakulteta i vi{ih {kola iz Blaca, za postignutuspeh u toku studija. Nagrade, koje se dodequju u vidu diplome i nov~anogiznosa u visini od 25.000 dinara za prvu nagradu, po 20.000 dinara zadrugu, 15.000 dinara za tre}u nagradu i po 10.000 dinara za po~asne do-bitnike, uru~io je predsednik Op{tine Blace Radoje Krstovi}.

Prvu nagradu za 2013. godinu, odlukom Op{tinskog ve}a Op{tineBlace, osvojila je Aleksandra Krsmanovi}, studentkiwa druge godinePoqoprivrednog fakulteta u Beogradu, studijski program Biqnaproizvodwa, modul Fitomedicina.

Druga nagrada pripala je Katarini Tomovi} (IV godina Medicin-skog fakulteta u Ni{u, studijska grupa za farmaciju), Mariji \urkovi}(II godina Visoke poslovne {kole u Blacu, studijski program finansijei ra~unovodstvo), Nini Sudimac (IV godina Filozofskog fakulteta uNi{u, studijski program srbistika) i Jeleni @ivanovi} (III godinaV[SS za vaspita~e u Kru{evcu).

Tre}u nagradu osvojili su Ivan Ne{ovi} (master akademskoh studijana Gra|evinsko-arhitektonskom fakultetu u Ni{u), Anica Maksi} (IIIgodina Arhitektonskog fakulteta u Beogradu), Dijana Vuksanovi} (IIgodina Medicinskog fakulteta u Ni{u, studijska grupa za farmaciju)i Marija Stepanovi} (II godina Fakulteta organizacionih nauka uBeogradu, studijski program Informacioni sistemi i tehnologije).

Po~asni dobitnici priznawa su Ivana Mihajlovi} (III godina Med-icinskog fakulteta, studijska grupa medicina, Ni{), Jelena Papi} (IVgodina Pravnog fakulteta, Beograd), Jelena Pr{i} (II godina Poqo-privrednog fakulteta, Beograd), Smiqana Rakowac (III godina Filo-zofskog fakulteta, anglistika, Ni{), Ivana Mile nko vi} (III godinaFakulteta tehni~kih nauka, Saobra}aj i transport, Novi Sad), DijanaSudimac (master fizi~ar PMF-a, Ni{), Dejan Spasi} (II godinaVP[SS, Blace), Jelena Savi} (II godina VP[SS, Blace) i EnaPopovi} (dipl. primewena umetnica Fakulteta pri mewenih umetnosti,modul Primeweno slikarstvo).

Sve~anosti su prisustvovali i studenti, dobitnici stipendijeOp{tine Blace, koji su ovom prilikom potpisali ugovore o sti pendi-rawu. Novih 48 studenata Op{tina }e na ovaj na~in pomo}i u tokuteku}e {kolske godine.

Nagrade najboqim studentimaNa veliki pravoslavni praznik Dan Svetoga Save, u sve~anoj

sali SO Blace uru~ena su dva zna~ajna priznawa Op{tine, nagrada„Drainac” i Blagodarnica „Sveti Sava”.

Nagrada „Dra -inac” je priznawekoje se dodequje zarezultate u obra-zovawu i kulturi.Za 2013. godinu, od-lukom ìrija zadodelu nagrade, do-de qena je Kultu -rno ume t ni ~komdru{tvu „Dra i -nac” iz Blaca zaza s luge tokom du -go go di{weg rada.

KUD postoji od1961. godine, tre -nu tno broji blizu 150 ~lanova, u~esnik je svih op{tinskih mani-festacija. Pored toga Dru{tvo je osniva~ i organizatorMe|unarodnog festivala folklore, na kome su do sada u~e{}e uzi-mali mnogi ansambli iz zemqe i inostranstva. Dostojno pred-stavqaju}i i promovi{u}i svoj grad i op{tinu, zbog plemenitemisije negovawa tradicije srpskog naroda i o~uvawa kulturnogidentiteta nacije, KUD „Drainac” zasluìo je ovo priznawe, zbogsvih generacija koje su kroz wega pro{le i onih koje tek dolaze.

Nagrada Blagodarnica Op{tine Blace „Sveti Sava” je priznawegrada za izuzetan doprinos u negovawu duhovnosti, vere, milosr|a iistine. Odlukom Op{tinskog ve}a Op{tine Blace za 2013. godinuBlagodarnica je dodeqena dr Bratislavu \. Kneèvi}u, specijal-isti op{te hirurgije iz Blaca.

Plaketu „Drainac” i Blagodarnicu „Sveti Sava” nagra|enimaje uru~io predsednik Op{tine Blace Radoje Krstovi}.

Uru~ena op{tinska priznawa

Prema obave{tewu dobijenom iz JKP „Blace“, posledwa ispi-tivawa uzoraka vode iz mreè gradskog vodovoda pokazuju da je onaispravna i moè se koristiti za pi}e i pripremawe hrane. Uzorko-vawa su vr{ena 27.12.2013. i 9.1.2014. godine, a ispitivawa je obavioZavod za javno zdravqe Kru{evac.

Nakon prethodnog ispitivawa, obavqenog 25. decembra 2013. go-dine, zbog pove}ane koncentracije mangana i mutno}e, inspektorOdseka za sanitarni nadzor doneo je re{ewe o zabrani upotrebevode za pi}e. Odgovorni u JKP „Blace“ odmah su preduzeli mere,obavqeno je ispirawe gradske vodovodne mreè i ponovqenouzorkovawe vode. Rezultati ispitivawa stigli su istog dana kadaje doneto re{ewe sanitarne inspekcije, dakle 27.12.2013. godine, apokazali su mikrobiolo{ku i fizi~ko-hemijsku ispravnost vode,kao i uzorci uzeti 9. januara ove godine.

Na osnovu navedenih izve{taja o ispitivawu i stru~nogmi{qewa Zavoda za javno zdravqe Kru{evac o higijenskoj is-pravnosti vode za pi}e iz gradskog vodovoda Blace, stavqeno je vansnage pomenuto re{ewe o zabrani upotrebe vode za pi}e.

Iz JKP „Blace“ apeluju na gra|ane da racionalno koriste vodu,s obzirom da je zbog velike su{e nivo vode u akumulaciji Pridvor-ica najniì od kako se ona koristi za vodosnabdevawe.

VVooddaa zzaa ppii}}ee iizz bbllaa~~kkoogg vvooddoovvooddaa iisspprraavvnnaa

Za poslove iz sudske nadle`nosti u Kur{umliju


Tokom pro{le godine u@itora|i su pokrenute odre|eneaktivnosti za aktivno u~e{}eèna u odabiru sopstvenog posla.Inicijator ènskog pre-duzetni{tva u ovoj op{tini bilaje Du{ka Petrovi}.

- Odakle ideja da se u @ito -ra|i pokrene akcija za ènskopreduzetni{tvo?

- Kao izrazito nerazvijenaop{tina sa velikim brojem neza-poslenih, od kojih najve}i broj~ine ̀ ene, pokrenuli smo inici-jativu za pokretawe ̀ enskog pre-duzetni{tva. Interesovawe è - na za pokretawe sopstvenog po -sla prema{ilo je sva o~ekivawa.Na prvim predavawima bile suprisutne ène iz skoro svih kra-jeva op{tine @itora|a. Intere-santno je napomenuti da su na timpredavawima bile ène i safakultetskim diplomama.

- Da bi pokrenuli sopstveniposao potrebna je i odre|enaedukacija?

- Usklopu na{ih aktivnostiedukacija ~lanstva zauzima pri-marno mesto. Tokom pro{le go-

dine organizovali smo i odre -|ena predavawa namewena èn-

skom preduzetni{tvu. Kako i nakoji na~in pokrenuti sopstveniposao, napraviti biznis plan, an-imirati potencijalne investi-tore da bi se ostvarile sopstveneideje, sagledavawe trì{ta i sveono {to je vezano za pokretawesopstvenog posla bilo je pri-marno na ovim predavawima. Usklopu ovih predavawa realizo-vane su i dve radionice na kojimasu se ène na prakti~an na~inmogle upoznati {ta je sve ne -ophodno uraditi da bi se po -krenuo sopstveni posao.

- Za koje oblasti su najve}einteresovawe pokazale ène?

- @itora|a je op{tina kojaspada u izrazito poqoprivrednikraj. To je i razlog za{to su po-laznice najve}e interesovawepo kazale za proizvodwu zdravehrane. Razlog za pokretawe ovihposlova je i u tome {to najve}ibroj èna ve} ima svoja poqo-

privredna gazdinstva, na kojimaproizvode mnoge poqoprivredneproizvode. Ono {to je wih inte -resovalo jeste tehnologija pro -izvodwe i plasmana tih pro iz-voda. Isto tako, veliko inte re -

sovawe ima i kod izrade pro -izvoda ku}ne radinosti. Zbog

toga je neophodno da ène fo -rmiraju svoje udruèwe u koje bitrebalo aktivno da se ukqu~i{to ve}i broj èna i koje bipodstaklo razvoj ènskog pre-duzetni{tva. Toplica i @i to -ra|a spadaju u podru~ja koja moguda proizvedu zdravu i ekolo{ki~istu hranu, koja se sve vi{etraì ne samo na doma}em, ve} ina inostranom trì{tu. Upravou ovoj proizvodwi ène videsvoju {ansu za pokretawe sop-stvenog biznisa.

- Da li ste imali pomo}drugih subjekata tokom svograda ?

- Izuzetnu pomo} i pa`wu zapokretawe ènskog preduzet -ni{tva imali smo od stranepredsednika Op{tine @itora|aGorana Stojkovi}a. On je obe}aoda }e rukovodstvo lokalne samo -uprave u narednom periodu da po-mogne ènama da pokrenuso p stveni posao. Pokretawemènskog preduzetni{tva sma -

wi}e se broj nezaposlenih,pove}ati dohodak porodica i de-limi~no }e do}i i do razvojalokalnih sredina.

U pokretawu ènskog pre-duzetni{tva imali smo i pomo}Vesne Jeftovi} iz Prokupqa.Kao predsednica Asocijacije

poslovnih èna iz Ni{a ona jedala veliki doprinos da se i uovoj maloj, nerazvijenoj op{tiniTopli~kog upravnog okruga po -krene akcija aktivnog ukqu ~i -vawa èna u pokretawe so p s-tvenog posla. Odre|enu pomo}pruìli su Branislav Mili} iQubi{a Mili}, koji su ènamagovorili o projektu pod nazivom„Jednakost polova – Ukqu~itese“ .

- [ta ~lanice udruèwamogu da o~ekuju u narednom peri-odu?

- Svaki ~ovek, a samim tim ièna, kao jedinka ne moè toli -ko toga da uradi u odnosu kada je~lan nekog udruèwa. Kao ~lan-ice udruèwa ima}e priliku dau~estvuju na mnogim seminarimai nau~nim skupovima, dobiju pod-sticajna sredstva za pokretawesopstvenog biznisa, organizo-vano nastupe na doma}em i inos-tranom trì{tu i ostvare mnogedruge pogodnosti. Bilo bi dobro

kada bi se {to ve}i broj ènaukqu~io u odre|ena udruèwa ina taj na~in ène realizovalesvoje ideje i aktivno se ukqu~ileu ekonomske tokove. Na taj na~in}e pokazati da su ravnopravne ida su sposobne da aktivno u~es -tvuju u stvarawu dohotka.

D.B.

@ensko preduzetni{tvo uzima maha

Edukacijom do poslaNajve}e interesovawe ène su pokazale za proizvodwu zdrave hrane i ku}nu radinost

Sve svoje proizvode koje ~lanice ènskog preduzetni{tva budunapravile, bez obzira da li se radi o proizvodwi zdrave hrane iliku}ne radinosti, mo}i }e besplatno da izloè i prodaju na pijaci u@itora|i.

- Sa rukovodstvom lokalne samouprave dogovoreno je da JKP„Tr`nica“ ~lanicama udruèwa besplatno ustupi {tandove za pro-daju svojih proizvoda, rekla je Du{ka Petrovi}.

BBeessppllaattnnoo iizzllaa`̀uu ssvvoojjee pprrooiizzvvooddee

Kako i na koji na~in pokrenuti ènsko preduzetni{tvo ènama@itora|e govorila je Sla|ana Radosavqevi} iz Ma|ara kodProkupqa. Kako i na koji na~in formirati farmu muznih krava,osavremeniti proizvodwu mleka, nastupiti na trì{tu isara|ivati sa resornim ministarstvima i drugim nadle`nim or-ganima, bila je tema koju je Radosavqevi}eva prezentovala na jed-nom predavawu ènama ove op{tine.

PPrriimmeerr kkaakkoo ttrreebbaa rraaddiittii

Na nedavno odrànoj re-dovnoj Skup{tini Op{tinskogodbora vojnih penzionera Pro -kupqa razmatran je rad organi-zacije u pro{loj i Plan rada zaovu godinu.

Govore}i o radu u 2013. go-dini Vid [arac, predsednikOp{tinskog odbora vojnih pen-zionera Prokupqa rekao je da suoni u pro{loj godini nastavilivi{egodi{we aktivnosti vezaneza uskla|ivawe vojnih penzija sazakonom.

- Vojni penzioneri su jo{ od2008. zakinuti za pove}awe svo-jih penzija od 11,6 odsto. Zbogtoga se kod nadle`nih sudova ve}vi{e od pet godina vodi spor uvezi ovog pitawa, rekao je on inaglasio da ~lanovima ove orga-

nizacije nije jasno za{to se ve}nekoliko godine odugovla~i sadono{ewem kona~ne presude uvezi vojnih penzija.

Prema re~ima predsednikaprokupa~kih vojnih penzionera,kojih ima 268 iz Prokupqa,Mero{ine, Blaca, Kur{umlije,@itora|e i Doqevca, velika pa -`wa bila je posve}ena i pobo -q{awu materijalno-socijalnogpoloàja ~lanova, saradwi sadrugim organizacijama iz Sr-bije, obeleàvawu zna~ajnih is-torijskih datuma i obilaskuistorijskih mesta.

- Tokom pro{le godine imalismo izuzetnu saradwu sa Koman-dom prokupa~kog garnizona,rukovodstvom lokalne samo up -rave, Udruèwem rezervnih vo-

jnih stare{ina, SUBNOR-om idrugima iz Prokupqa, rekao jeon i istakao da }e organizacija iove godine svoje aktivnosti us-meriti na kona~no re{ewe sud-skog spora vezanog za primenuzakonskih odredbi u vezi vojnihpenzija.

Prema re~ima [arca, jednaod aktivnosti bi}e usmerena i naredovne izbore u samoj organi-zaciji, koji bi trebalo da se

zavr{e do kraja juna ove godine.- Izborne aktivnosti po mes-

nim odborima Udruèwa vojnihpenzionera kre}u u martu, dok bise na nivou op{tinskih i re-publi~kog odbora zavr{ile kra-jem juna, rekao je on i istakao daje to jedinstvena prilika kada~lanovi treba da biraju one po-jedince koji mogu i ho}e da rade uinteresu svog ~lanstva.

D.B.


Mladima je ~esto potrebna pomo} u re{avawu problema koji moguda oteàju wihovo sazrevawe. U ciqu o~uvawa zdravqa na{e mladepopulacije, ve} nekoliko godina u prokupa~kom Domu zdravqa, uokviru Slu`be pedijatrije radi Savetovali{te za adolescente.

Na~elnica Slu`be pedijatrije dr Verica Boji~i} je istakla daizabrani lekar najboqe poznaje svog pacijenta, od ro|ewa pa sve dodoba adolescencije i da je to upravo razlog {to u Savetovali{turade svi pedijatri.

- Dete koje ima problem bilo kakvevrste javqa se svom izabranom lekaru,koji razgovorom, savetom nastoji dare{i problem adolescenta i to je tzv.individualni tip zdravstveno-vas pi -tnog rada. Osim toga, organizujemo isistematske preglede kako bi okupili{to ve}i broj dece, jer nakon upoz-navawa oni postaju otvoreniji za sa -radwu i ~e{}e dolaze kada imajupro blem, isti~e dr Boj~i}.

Prema wenim re~ima, u okviru sis-tematskih pregleda formiraju se ma -we ili ve}e grupe adolescenata sakojima razgovara najpre pedijatar,zatim psiholog i ginekolog.

- Problemi mladih su uglavnom iz domena ovih lekara specijal-ista. U doba adolescencije deca su opsednuta svojim izgledom, sma-traju da nisu pravilno razvijeni, da im je kriv nos, mu~e ih bubuqice,optere}eni su raznim kompleksima. Me|utim, postoje i mnogoozbiqniji problemi kao {to su alkoholizam, kori{}ewe opojnihsupstanci, seksualno prenosive bolesti i dr. Zastra{uju}i je po-datak da mladi po~iwu da pu{e ve} sa 10 godina, sa 12 veliki broj ko-risti opojne droge, a sa 15-16 godina stupaju u intimne odnose, isti~edoktorka Boji~i}.

Razgovor i stru~ni savet lekara pomaù mladima da prevazi|uprobleme, da ih re{e na najboqi mogu}i na~in i bez posledica. Ure{avawu teìh problema kao {to je narkomanija, alkoholizam ilitrudno}a, neophodna je saradwa i roditeqa, ukoliko oni problem sh-vate ozbiqno. Ono {to je mo`da najgore je kada roditeq beì odproblema, ne ̀ eli da prihvati ~iwenicu da je wegovo dete narkoman.Onda su i {anse za izle~ewe i povratak na pravi put mnogo mawe.

Lekari Savetovali{ta za adolescente u prokupa~kom Domuzdravqa apeluju na mlade da svoje probleme ne re{avaju sami ili sadrugom, drugaricom, ro|akom, ve} da se za pomo} obrate stru~wacima~iji su telefoni za wih uvek dostupni.

Q.M.

Nasiqe u porodici je problem koji je svakodnevno prisutan,postaje sve izraèniji i ~esto sa tragi~nim posledicama. @rtvenasiqa u porodici su uglavnom ène, koje iz vi{e razloga }ute itrpe nasilnika supruga. Predrasude, strah, ekonomska zavisnost os-novni su razlozi zbog kojih nasiqe uglavnom ne bude otkriveno, anasilnik ostane neka`wen, {to je i razlog da nasiqe u porodicimoè da traje tokom ~itavog ìvota.

@ene su ~esto `rtve svojih najbliìh. One se retko odlu~uju dao tome javno govore, da prijave nasiqe nadle`nim organima. Premare~ima direktorke Centra za socijalni rad Prokupqe SneàneVuka dinovi} najva`nije je otkriti nasiqe u porodici kako bi`rtva bila za{ti}ena. Nasiqe je ~esta pojava i u na{oj sredini,ali je broj prijavqenih nasiqa veoma mali.

- Na{ stru~ni tim, u delokrugu svog rada, neposredno dolazi doinformacija o nasiqu u porodici ili putem prijave same `rtve iliinstitucije koja je je upu}ena u ovaj problem. U tom slu~aju organstarateqstva odmah pristupa otvarawu slu~aja i za{titi `rtve.Neophodno je da stru~ni tim izvr{i procenu slu~aja i odredi pri-oritete. Procewuje se da li je potrebno angaòvawe drugih insti-tucija, a zatim se pristupa izradi plana usluga i mera radi za{tite`rtve, kaè Sneàna Vukadinovi} i isti~e da je prvenstveno va`noskloniti `rtvu od nasilnika izme{tawem iz porodice u Sigurnuku}u ili kod ro|aka ili prijateqa.

Protiv nasilnika organ starateqstva podnosi tu`bu i pokre}ekrivi~ni i parni~ni postupak. Sudskom odlukom odre|uju se mereza{tite u zavisnosti od teìne slu~aja. Nasilnik moè biti ise-qen iz ku}e, moè mu biti izre~ena mera zabrane pribliàvawa`rtvi, uznemiravawa i sl.

- Organ starateqstva je u septembru formirao interni timstru~nih radnika koji se bavi pojavom nasiqa i pruàwem pomo}i`rtvama. Centar za socijalni rad }e do marta 2014. godine pot-pisati Posebni protokol o postupawu u slu~aju nasiqa sa svim in-stitucijama koje direktno u~estvuju u re{avawu ovog problema:{kole, Dom zdravqa, policija, Tuìla{tvo. Ciq je sinhronizovanaakcija za{tite `rtve od strane svih validnih institucija, isti~edirektorka Centra.

Prema podacima ove ustanove, u protekloj godini Centar je pro-tiv nasilnika u porodici podneo ~etiri tu`be za izricawe merezabrane daqeg uznemiravawa i jednu krivi~nu prijavu, dok su ostaleprijave re{ene savetodavnim radom, gde je interni tim u razgovorusa nasilnikom re{io problem i obezbedio normalno funkcioni-sawe porodice.

Osim èna, `rtve porodi~nog nasiqa su i deca, kao i stara inemo}na lica. U 15 porodica u kojima je prijavqeno nasiqe odukupnog broja `rtava je 10 èna, 16 dece i tri stara lica.

Q.M.

Izme|u 40% i 70% ubistava gde su ène bile `rtve, po~iniocisu bili wihovi muèvi ili verenici. Tako|e je utvr|eno da se neradi uvek o fizi~kom nasiqu, ve} i o du{evnom ili verbalnom.Nasiqe nad ènama koje vr{e wihovi sentimentalni partnerinaj~e{}e ostaje neprijavqeno policiji, tako da eksperti smatrajuda je broj èna `rtava nasiqa u porodici mnogo ve}i od onog kogapokazuju statistike i da ga je te{ko proceniti.

Istraìvawa su pokazala da 40 – 60% èna i mu{karaca kojizlostavqaju odrasle, tako|e zlostavqaju i svoju decu. Devoj~ice ~ijio~evi zlostavqaju wihove majke su 6,5 puta verovatnije `rtve svojiho~eva nego one koje imaju nenasilne o~eve.

Savetovali{te za adolescente Doma zdravqa u Prokupqu

Posle razgovora odlaze nasmejaniCentar za socijalni rad brine o ̀ rtvama porodi~nog nasiqa

Najva`nije je prijaviti nasiqe

Odràna Skup{tina Op{tinskog odbora vojnih penzionera Prokupqa

Traè primenu zakona


Na osnovu Izve{taja Poqo-privredno stru~ne i savetodavneslu`be Prokupqa (PSS) za 2013.godinu, moè se re}i da su save-todavci imali pune ruke posla.Osim obilaska poqoprivrednihgazdinstava u sve ~etiri op{ti -ne Topli~kog upravnog okruga,da vawa stru~nih saveta, izda va -wa biltena, velika pa`wa pos ve -}ena je i edukaciji, ne samopo qoprivrednika, nego i samihsavetodavaca.

- Tokom pro{le godine save-todavci su obavili skoro 800poseta kod 355 registrovanih po-qoporivrednih gazdinstava uProkupqu, Blacu, Kur{umliji i@itora|i.

- Tokom susreta sa poqopriv -rednicima savetodavci su upoz-navali poqoprivrednike o svimuredbama i merama koje je do no -silo Ministarstvo poqopri vre -de, vodoprivrede i {umarstva,davali stru~ne savete kako da sepoboq{a proizvodwa i kvalitetproizvoda na wihovim imawimai farmama, kako da se dobije fi-

nansijska dobit itd, rekao jesavetodavac u prokupa~koj Po-qoprivredno stru~noj i saveto-davnoj slu`bi Dejan Toni} inaglasio da su u realizaciji ovihposlova u~estvovali savetodavciiz oblasti sto~arstva, ratarstva,vo}arstva, za{tite biqa i uzi-mawa uzoraka zemqe.

Tokom pro{le godine velikapa`wa bila je posve}ena eduka -ci ji, ne samo savetodavaca, negoi samih poqoprivrednika. Odstrane resornog ministarstvabili su organizovani seminari isimpozijumi na kojima su pris-ustvovali i prokupa~ki saveto-davci. Ste~ena znawa iz raznihoblasti poqoprivrede saveto-davci su preneli topli~kim po-qoprivrednicima.

Toni} nagla{ava da je poqo-privreda takva oblast koja se me -wa iz dana u dan i da je edukacija,kako savetodavaca tako i samihpoqoprivrednika, neophodna dabi se dobio dobar i kvalitetanproizvod, a samim tim i ekonom-ska opravdanost onoga {to se

radi.- Tokom 2013. godine PSS je

organizovala 62 radionice, 26stru~nih predavawa, 18 tribina,devet obilazaka uglednih poqo-privrednih gazdinstava, Danepoqa i Zimsku {kolu. Na ovimstru~nim skupovima, na kojima jeprisustvovalo 1.270 topli~kihpoqoprivrednika, bilo je govorao svim temama iz oblasti poqo-privrede, rekao je on i naglasioda je najve}a pa`wa na ovim pre-davawima data borbi protiv{te to~ina, odnosno borbi pro-tiv ìlogriza koji je, prema po-dacima iz PSS, ve} sada uToplici uni{tio skoro 30 odstovo}waka pod vi{wama i {qi -vom, koji se prostiru na povr{i -ni ve}oj od 5.000 hektara.

- U svojim svakodnevnim ak-tivnostima nastojali smo da po-qoprivrednicima ukaèmo na

prednosti formirawa udruèwai zadruga, rekao je Toni} i dodaoda je nakon ovih predavawa uPro kupqu ve} formirano novoudruèwe p~elara, da }e se u seluGorwa Trnava uskoro formiratiudruèwa vo}ara i sto~ara.

Stru~nu pomo} savetodavcisu poqoprivrednicima pruàliprilikom registracije poqo-privrednih gazdinstava i pop-uwavawa raznih dokumenata zadodelu subvencija.

- Poqoprivrednici Topliceu svakom momentu mogu da seobrate zaposlenima za savet izbilo koje oblasti poqoprivrede.Interes je, ne samo savetodavaca,ve} i samih poqoprivrednika daprimenom novih saznawa i te h no -lo gija imamo dobru, zdravu i eko -nomi~nu poqoprivrednu proiz -vodwu, rekao je Toni}

D.B.

U saradwi sa Poqoprivredno stru~nom i savetodavnom slu`bomod pro{le godine poqoprivrednici sve ~etiri op{tine Topli~kogupravnog okruga na portalu „Agroponuda“ besplatno mogu da ponudesvoje poqoprivredne proizvode za prodaju. Besplatno ogla{avaweza prodaju proizvoda tokom pro{le godine koristilo je oko 260topli~kih poqoprivrednika, od ~ega najvi{e sa podru~ja op{tineProkupqe, rekao je Toni} i pozvao sve poqoprivrednike da isko-riste ovu povoqnost za prodaju svojih proizvoda.

BBeessppllaattnnoo ooggllaa{{aavvaawwee nnaa ssaajjttuu

Poqoprivredno stru~na i savetodavna slu`ba Prokupqa u 2013. godini

Savetodavci imali pune ruke poslaOsim svakodnevnog obilaska gazdinstava, tokom pro{le godine velika pa`wa posve}ena edukaciji topli~kih poqoprivrednika.

Ni najstariji stanovnicipro kupa~ke op{tine ne pamtevi soke temperature koje su vla -dale tokom decembra pro{le i ujanuaru ove godine. Temperaturau ovim mesecima bila je iznadprose~nih vrednosti. Bilo jedana kada je ona iznosila i do +15stepeni. Ono {to je karakter-isti~no za ova dva meseca je i toda nije bilo sne`nih padavina iki{e {to se nepovoqno moèodraziti na posejane ozime kul-ture i vo}e.

Podatak da su radnici u „To -p li~kim vinogradima“ u selu Go-jinovac sa rezidbom pojedinihsorti gro`|a krenuli jo{ 9. jan-uara, dovoqno govori o tome ka -kve su vremenske prilike vla -dale tih dana.

Prema re~ima poqoprivred-nih stru~waka p{enica koja je

tokom jesewe setve zasejana u op-timalnom roku zavr{ila je fazu

bokorewa, {to je neuobi~ajno zasredinu januara, dok se u fazi

bo korewa nalaze one p{enicekoje su zasejane nakon optima l -

nog roka. - Za p{enicu, je~am i druge

zasejane ozime kulture bilo bidobro kada bi pao sneg zato {tobi ih za{titio od eventualnihjutarwih mrazeva, rekli su st ru -~ waci i istakli da bi bilo do -bro kada bi pale ve}e koli~inepadavina radi stvarawa dubinskevlage u zemqi.

Dosada{wi zimski su{ni pe-riod najvi{e je zabrinuo pro ku -pa~ke vo}are. Usled visokih te m-peratura, koje su iznad prosekaza ovo doba godine, na stablimavo}a, kako kaù vo}ari, krenulisu i vo}ni sokovi koji formirajuvo}ne pupoqke.

- Ako bi na ve} formiranevelike vo}ne pupoqke pao mraz ibile zabeleène temperature iz -nad nultog podeoka do{lo bi dosmrzavawa pupoqaka, a samimtim i do maweg roda, smatraju st -ru~waci i nagla{avaju da bi bi -lo dobro kada bi pale ve}e ko li-~ine padavina jer je u zadwe dvesu{ne godine „izgubqena“ dubin-ska vlaga i u samim vo}wacima.

D.B.

Zimske vremenske (ne)prilike i stawe poqoprivrednih kultura

Neophodne ve}e padavine


U selu Gorwa Straàva kodProkupqa formirano je Udru -è we vo}ara „Sveti Roman“. Tre -nutno je u ovom udruèwu, koje jedobilo ime po seoskoj slavi i se -oskoj crkvi, u~laweno 15-ak naj -ve}ih vo}ara ovog sela. Stru~nupomo} u formirawu udruèwapruìli su savetodavci Poqo-privredno stru~ne i savetodavneslu`be Prokupqa Sneàna Jo -vi}, Igor Petrovi} i MarinkoJovi~i}.

- Interes samih poqopriv re -dnih proizvo|a~a, u ovom slu~ajuvo}ara je da imaju svoje udru ̀ e -we. Okupqawe vo}ara na jednommestu ima za ciq unapre|ewe irazvoj vo}arstva, organizovaweseminara, stru~nih savetovawa iobilazak sajmova radi edukacije~lanova, saradwa sa drugim srod-nim udruèwima, nau~nim, stru -

~ nim i obrazovnim insti tu ci-jama, podizawe novih zasada raz -nog vo}a, kao i sigurnost u pro -izvodwi i plasmanu proizvoda,rekao je Petrovi} i naglasio daje interes svakog vo}ara da bude~lan udruèwa.

- Kao pojedinci vo}ari subili prepu{teni sami sebi takoda su tokom berbe svojih pro iz -

voda, a re~ je o berbi vi{we i{qi ve, nekada na razli~ite na -~ine bili ucewivani od straneotkupqiva~a vo}a, rekao je on inaglasio da ~lanovi udruèwasada ne}e dolaziti u takvusituaciju.

Za predsednika Upravnog od -bora udruèwa izabran je GoranPetkovi}, koji je rekao da se uovom selu pod raznim vo}em na -lazi skoro 400 hektara i da jeova kvo udruèwe trebalo for -mi rati pre nekoliko godina.

- Da li }e udruèwe ostvar-iti svoje programske ciqeve zav-isi iskqu~ivo od ~lanova. Kao~lanovi udruèwa sada }emo, na -dam se pod povoqnijim uslovima,mo}i da kupujemo poqoprivrednema{ine, sadni materijal, |ubri -va, za{titna sredstva i sve ono{to je potrebno za razvoj i una -

pre |ewe vo}arstva. Primena no -vih tehnologija i znawa i pra vo -vremena informisanost je ne{to{to, pored ostalog, dobijamo fo -r mirawem ovog udruèwa, rekaoje Petkovi} i dodao da on pod vi -{wama i {qivama ima povr{inuod ~etiri hektara.

- Jedna od prednosti okup qa -wa vo}ara na jednom mestu je i od -

re|ena sigurnost u proizvodwikvalitetnog vo}a i wegovog plas-mana, rekao je on i istakao da~la novi udruèwa prilikom ot -ku pa vi{e ne}e biti prepu{teniiskqu~ivim interesima otku p -qi va~a vo}a.

^lan Skup{tine vo}ara „Sv -e ti Roman“ Dragoslav Milo sav -qe vi}, koji pod vi{wom i {qi -vom ima povr{inu od ~etiri hek-tara, nagla{ava da ne bi bilo do -bro da ovo udruèwe doìvisu d binu nekih koja su bila for -mi rana na teritoriji pro ku pa -~ke op{tine i veoma brzo pre - stala sa radom.

- Kako }e udruèwe raditi ida li }e ono istinski biti pred-stavnik vo}ara zavisi}e najvi{eod samog angaòvawa wegovih~lanova. Li~ni interesi vo}arane bi trebalo da budu u prvompla nu. Kao ~lanovi udruèwaima }emo mogu}nost da uz pomo}savetodavaca iz PSS, nadle`nihslu`bi lokalne samouprave, ob -razovnih i nau~nih ustanova un-apredimo proizvodwu i kvalitetsvo jih proizvoda, rekao je Mi lo -

savqevi} i dodao da vo}ari, ~la -novi udruèwa mogu ostvaritimnoge pogodnosti tokom regis-tracije svojih gazdinstava, dobi-jawa podsticajnih sredstava,kupovine odre|enih ma{ina,sadnog i drugog materijala, ve}ecene svojih proizvoda itd.

^lan Op{tinskog ve}a Op -{tine Prokupqe zaduèn za re -sor poqoprivrede RadomirUg re novi} nagla{ava da je dobro{to su prokupa~ki poqopriv -rednici krenuli sa formirawemsvojih udruèwa.

- Nadam se da }e novoformi-rano Udruèwe vo}ara u GorwojStraàvi biti podstrek poqo-privrednicima drugih proku pa -~kih sela da i oni krenu safo r mirawem svojih udruèwa,jer samo na taj na~in mogu delomda za{tite svoje interese, rekaoje on i dodao da }e lokalna samo -uprava, u okviru svojih nad le ̀ -nosti i mogu}nosti, svim ud ru -èwima pruìti neophodnu po -mo} radi unapre|ewa poqopri v -redne proizvodwe i za{titein te resa poqoprivrednika. D.B.

Tokom pro{le godine savetodavci PSS Prokupqa u sve ~etiriop{tine Topli~kog upravnog okruga odràli su nekoliko pre-davawa na kojima se govorilo o na~inu i prednostima udruìvawapoqoprivrednih proizvo|a~a i formirawa zemqoradni~kihzadruga. Rezultati tih predavawa su ve} vidqivi u op{tiniProkupqe gde je, osim Udruèwa vo}ara „Sveti Roman“, formiranoi novo Udruèwe p~elara. U selu Gorwa Trnava kod Prokupqa u na-jskorije vreme o~ekuje se formirawe udruèwa sto~ara.

PPrreeddaavvaawwaa uurrooddiillaa ppllooddoomm

U selu Gorwa Straàva kod Prokupqa formirano udruèwe vo}ara

“Sveti Roman“ {titi interese vo}ara

U Prokupqu je pre skoromesec dana formirano jo{ jednoudruèwe p~elara. Re~ je o Ud ru -èwu „Jastrebac“ koje trenutnobroji vi{e od 20 ~lanova. Pred -sednih novoformiranog udru ̀ e -wa Ivan \or|evi} rekao je da suoni bili primorani da formi-raju ovo udruèwe radi podi za -wa kvaliteta rada.

- Rad u Udruèwu „P~elica“odvijao se sporo i bez nekog na -go ve{taja da se èli ne{to me -wa ti. Prirodni potencijalikoji postoje u Toplici za razvojp~elarstva slabo su isko ri{}e -ni. Isto tako, poslovna saradwasa pojedinim organizacijama kojeobezbe|uju sredstva i vr{e obukup~elara nije dovoqno iskori{ -}e na, rekao je on i naglasio da

oni èle brè i kvalitetnije darade u odnosu na drugo udruèwep~elara.

Sticawe novih znawa, obi-lazak sajmova i stru~nih saveto-vawa, primena novih tehno logi-ja, saradwa sa srodnim udruè -wi ma iz Toplice i Srbije, pri-jem novih ~lanova, samo su nekiod zadataka koje novoformiranoudruèwe èli da realizuje unarednom periodu.

Na pitawe da li kao mladip~elari nisu mogli da do|u doizraàja u Udruèwu „P~elica“,\or|evi} je odgovorio da wiho -ve ideje nisu nailazile na velikupodr{ku.

- Mi ~lanove ne delimo namla de i stare, ve} na aktivne ineaktivne. Najstariji p~elar u

na {em udruèwu ima 80 godina.Re~ je o Dragoslavu Marinko vi -}u, koji se p~elarstvom bavivi{e od 55 godina. Ta~no je i toda mladi ~ine najve}i broj ~la -nova, rekao je on i dodao da je odosnivawa do sada udvostru~enbroj ~lanova.

Procewuje se da ~lanovi ud -ru ̀ ewa imaju oko 600 ko{nica.Po re~ima \or|evi}a velikustru~nu pomo} u formirawu ud -ruèwa imali su od Sneàne Jo -vi}, savetodavca u prokupa~koj

Poqoprivredno stru~noj i save-todavnoj slu`bi.

Novoformirano udruèwepostalo je i ~lan Saveza p~e la -rskih organizacija Srbije.

- P~elari koji èle da pos ta -nu ~lanovi ovog udruèwa moguda do|u u prostorije udruèwakoje se nalaze u Prokupqu u Ar-senija ârnojevi}a broj 126 ilida se jave na telefon 064/2858129,rekao je predsednik novoformi-ranog Udruèwa p~elara „Jas-trebac“.

D.B.

Formirano jo{ jedno udruèwe p~elara

@ele brz i kvalitetan rad


U Narodnom muzeju Toplice,povodom Svetog Save odràna jeSvetosavska akademija, na kojoj sutradicionalno uru~ene Svetosa v -ske poveqe i Blagodarnice najzas -lu ̀ nijim pojedincima i usta nova-ma za doprinos u obla s ti vere, kul-ture, prosvete, zdrav stva i huma -nosti.

Akademija je odràna u organi-zaciji Topli~kog upravnog ok ru gai Crkvene op{tine Pro kupqe.

Nagra|eni Svetosavskim po ve-qama su Bratstvo manastira SvetiNikola u Kur{umliji, ar heolog idirektorka Narodnog muzeja Top -lice Julka Kuzma no vi} Cvetkovi}i direktor Teh ni~ke {kole „15.maj“ Miodrag \urovi}. Sveto sav -ske blagodarnice pripale su nov-inarki Ve~e rwih novosti DraganiZe~evi} iz Kur{umlije, Rukomet-nom klu bu „@itora|a“ iz @i to -ra|e i humanitarnom radniku,vlasniku turisti~ke agencije„Majak Neofitos travel“ iz Gr~keNeofitosu Kiourcidisu.

Poveqe Svetog Save dobitni -cima je uru~io na~elnik Top li -~kog upravnog okruga Bra tislavJovanovi}, rekav{i da su se qudikoji su odlu~ivali kome }e pri-pasti ove va`ne i zna~ajne nagradetrudili da nagrade do|u u praveruke i zasluèno.

- Smatramo da je izbor pravi ida smo uspeli da, iz velikog brojavrednih i radnih qudi u svojimoblastima, izdvojimo tre nutno na-jzaslu`nije, podvukao je Jovanovi}.

Na ovogodi{woj Svetosav s kojakademiji besedu o Svetom Sa vigovorio je verou~iteq Da nijel Jo-vanovi}, koju je zapo~eo preispi-tivawem u ime svog pra voslavnogsrpskog naroda.

- Iznova, svake godine u ovovreme i na ovaj dan preispitujemose da li smo dostojni takvog svecakao {to je Sveti Sava. Ni smo li sepotpuno oglu{ili o wegove savetei nije li se on sa s vim odrodio odnas. Svake godi ne, iznova moramoda se upitamo moli li se SvetiSava za nas pred prestolom Bogaìvota i pomiwe li nas jo{, kazi-vao je verou~iteq Jovanovi}.

On je besedu zavr{io nagla {a -vaju}i da je jedan bitan deo Sa vi -nog dela srpski narod, jezik, vera,kultura, tradicija, dràv nost. Svina{i manastiri su Sa vini, svina{i sveci su iz wega proiza{li,sve na{e kwige su Savine kwige.

- Dok mi trajemo, dok trajeSrpska crkva, a preìvela je i Vi -zantiju i Turke i komuniste, ubi-jena – uvek je vaskrsavala, jer jeneuni{tiva loza, izdanak hra sta –Rastka Nemawi}a, Svetog Save, za -kqu~io je verou~iteq Danijel Jo-vanovi} besede}i o Svetom Savi.

Primiv{i Svetosavsku pove -qu jero|akon Roman iz manasti raSvetog Nikole u Kur{umliji sezahvalio organizatoru na uka zanoj

~asti, rekav{i da se nada da }e iova svetiwa, koja se tek obnavqa,vaskrsnuti ceo top li ~ ki kraj, da}e zvona zabrujati i pozvati srp-ski narod na pokajawe i ujediwewe.Zahvaquju}i vaspostavqenom bra -t stvu manastira, opet se u crkvi~u je re~ Gospodwa i narod se pono -

vo sa bi ra u ovoj velikoj svetiwi.Ta ko je ove godine prvi put sluè -na i boì}na liturgija.

Dobitnik ovog va`nog i ve-likog priznawa Julka Kuzma no vi}Cvetkovi} rekla je da je u svom du -gogodi{wem radu nastojala da ura -di stvari koje }e biti od zna~aja zana{u Toplicu, ali i weno mesto uzemqi i svetu. Tokom svih protek-lih godina je prikupqala podatkeo tragovima pro{losti na pod ru -~ju Toplice, pravila arheolo{kukartu na kojoj je danas nekolikostotina lokaliteta. Me|u wima jezna ~a jan spomeni~ki kompleks Hi -sar s tvr|avom koja je delom istra -è na, zatim neolitsko nala zi { teu Plo~niku o kome danas zna svet.Negovala je mlade qude koji suizrasli u stru~wake i sa kojima jepokrenula me|unarodne projekte, a

jedan od tih je istra ̀ i vawe ranemetalurgije u Plo ~niku.

- Ponosim se prokupa~kom tv -r|avom i Plo~nikom, zahva qu ju }ikome nam u goste dolaze mnogiva`ni qudi iz zemqe i sveta i oovom arheolo{kom nalazi{tu iwegovoj va`nosti pronose vesti u

svetu, dodala je Kuzmanovi} Cve -tkovi}.

Direktor sredwe Tehni~ke{ko le „15. maj“, elektro inè werMiodrag \urovi} je istakao daSvetosavska poveqa za wega pred-stavqa veliku ~ast, ali i obavezu,jer svaki prosvetni radnik trebada kora~a putem koji je utro SvetiSava. Kao profesor elektro grupepredmeta u sredwoj Tehni~koj {ko -li „15. maj“, formira specijalizo-vani kabinet za automatiku ire gulaciju elektromotornog pog-ona, kabinet za elektro praksu,projektuje, rekonstrui{e i izvodiunu tra{wu rasvetu, kao i razglasu {koli.

Dobitnica Blagodarnice Sve -tog Save, novinarka Ve~er wih no -vosti Dragana Ze~evi} iz Kur {um-lije naglasila je da ova nagrada za

wu zna~i veliki podstrek za daqirad, ali da ona ̀ eli da je podeli sasvojim ko legama, jer je wome nagra -|eno u stvari novinarstvo kao pro-fesija.

Dobitnik ovogodi{we Sve-tosavske blagodarnice je i GrkNeofitos Kiourcidis. Vlasnikturisti~ke agencije „Majak Neo-fitos travel“ }e u ovom delu Sr-bije biti zapam}en kao ~ovek ko jije sproveo jedinstvenu humanitar -nu akciju u okviru koje su stoti nudvadeset i jedan u~e nik os no vnih isredwih {kola iz Prokup qa,Kur{umlije i sa Kosova i Meto-hije, boravili besplatno pet danau Gr~koj.

U ime Grka Neofitosa Kio u -rcidisa, Blagodarnicu Svetog Sa -ve primio je @arko Ne{ovi}, kojije ovom prilikom preneo we govuzahvalnost.

Izraziv{i veliko zadovoqs t -vo zbog nagrade predstavnik ru ko -metnog kluba „@itora|a“ je nag la- sio da je ovo novi podstrek za boqirad i nove nagrade.

Republi~ku Svetosavsku pove -qu ove godine dobio je direktorDo ma u~enika sredwih {kola uProkupqu Miroslav Milovano -vi}, za doprinos u obrazovawu i un-apre|ewu u~eni~kog i studentskogstandarda.

Na sve~anoj Svetosavskoj aka -demiji, koja je odràna u ~ast pr -vog srpskog prosvetiteqa SvetogSave, pevao je crkveni hor „Sve tiProkopije“, a prokupa~ki mla diglumci i recitatori kazivali sustihove i legende o ovom va`nom~oveku za srpski narod.

L.S.

Uru~ene Svetosavske poveqe i Blagodarnice

Fond Qubomira M. Le{janinai ène mu Darinke nagradio je 8u~enika iz sve ~etiri prokupa~kesredwe {kole sa po 5.000 dinara.

Ove nagrade najboqim sredwo -{kolcima uru~io je na~elnik Op -{ tinske uprave Op{tine Pro ku-pqe Ivan Rako~evi}, rekav{i danagrada jeste simboli~na, ali jeipak podsticajna, jer je ciq wenogdodeqivawa podsticaj mladihqudi da rade vi{e i boqe.

- Trudi}emo se uvek da prepoz-najemo uspe{ne mlade qude i dakad god moèmo nagradimo wihovrad i uspeh. To je jedan od na~ina daoni ostanu u gradu i daju doprinoswegovom napretku, naglasio jeRako~evi}, dodav{i da je ovaj fondprimer kako se treba ophoditiprema mladim i uspe{nim qudima.

Uru~ewu nagrade Zadu`bineQubomira M. Le{janina i ènemu Darinke prisustvovala je i pro-fesorka hemije u Gimnaziji Mile -na Mladenovi}, koja nije krilaza dovoqstvo {to su wena dva u~e -

nika nagra|ena. Re~ je o Ale ksan-dru Veli~kovi}u i Stefanu Milo-vanovi}u.

- Veoma sam zadovoqna {to samovde sa svojim u~enicima iz ovoglepog razloga. Oni su ovde potpu -no zasluèno, jer su vredno u~ili ,wihovi uspesi su i uspesi profe-sora koji je sa wima radio – pod-vukla je Mladenovi}., istakav{ida wih dvojica na najboqi na~inpredstavqaju svoju {kolu.

Ova dvojica nagra|enih sred -wo {kolaca nagla{avaju da u wi-

hovoj {koli ima dosta u~enikakoji vredno rade i trude se dapostiù dobre rezultate.

-Dobar uspeh je ulaznica zamnoga “zakqu~ana vrata’, nagradepodstrek za daqi rad i znak da nasse ipak neko seti – rekao je Ste-fan, a Aleksandar je to potvrdio idodao da }e se wih dvojica potru-diti da nagradu opravdaju.

Zahvalni su ovom fondu sto imje pred praznike uru~io ovaj pok-lon koji }e podeliti sa svojimuku}anima, ali i drugarima. L.S.

Fond Qubomira M. Le{janina nagradio sredwo{kolce iz Prokupqa

ZZaa ooddllii~~nnee uussppeehhee


TOPLI^KE NOVINE • Osniva~ i izdava~: Op{tina Prokupqe, Slu`ba za odnose sa javno{}u, ul. Nikodija Stojanovi}a

2 • Redakcija: Mirjana Mari}, Qiqana Mirovi}, Lidija Stamenkovi}, Dragan Bjeli}, Milan Krsti}, Nina \or|evi}, Zor-

ica Milivojevi} • Lektura: Dragana Stankovi} • Foto: Dragi Stojkovi} • Dizajn i tehni~ko ure|ewe: PRADO - Prokupqe

• [tampa: Prado, Prokupqe

U prokupa~kim osnovnim isredwim {kolama, uz zvuke Sve-tosavske himne, prise}aju}i selika i dela prvog srpskog pro -svetiteqa, u~enici i nastavniciobeleìli su 27. januar, {kolskuslavu. Nakon se~ewa slavskogkola~a u {kolama su organizo-vane tradicionalne priredbe.

[kole su obeleìle Savin-dan kao radni, ali nenastavnidan. Umesto redovnih ~asova u{kolama u Prokupqu odràne suSvetosavske akademije, koje subile posve}ene prvom srpskomprosvetitequ. Kazivawem dram-skih tekstova, kojima su najmla|iosvetlili veli~inu i zna~aj Sa -vinog dela, pokazali su da imajunameru da produè putem koji jeza sve Srbe utro potomak nema -wi }ke loze i sledbenik verepravoslavne.

Svetosavske priredbe, premare~ima direktora prokupa~kihosnovnih i sredwih {kola, pri-lika su da se na {kolskim aka de -mijama okupe najboqi reci tato-ri, glumci i muzi~ari, koji sujo{ jednom pred brojnim gostimapokazali za{to su u~esnici ova -kvih sve~anosti.

- Savindan je i ove godinezna~io priliku da se sa besedama,recitalima i kazivawima o va` -

no sti doga|aja i li~nostima izpro{losti zajedno podsetimo sapo nosom, jer ukoliko je tako ~u v-amo, ima}emo svetlu budu}nost,rekla je na Svetosavskoj aka de -miji u {koli Mili} Raki} Mi -

rko direktorka Ivana Radowi}.Svetosavske sve~anosti u ovoj

{koli bile su prilika da se unovoopremqenoj multimedijal-noj u~ionici predstavi i novibroj ~asopisa „Prozor na{e{kole“.

Kroz wega, kako su istakli u{koli, na najboqi na~in je pre -ze ntovan rad ove obrazovne usta -nove, wenih nastavnika iu~e ni ka. Na wegovim stranamapredstavqeni su uspesi u~enikana takmi~ewima u likovnom iliterarnom izraàvawu, ali i

uspesi talentovanih u~enika izos talih nauka. Svetlo dana popr vi put ovaj ~asopis ugledao jejo{ 1997. godine, potom je obja -vqen u vidu zidnih novina, a kas-nije je dobio elektronski oblik.

Ono po ~emu }e ovogodi{wiSavindan pamtiti u~enici, ali inastavnici ove osnovne {kole,jeste otvarawe multimedijalnogkabineta, ~ije ure|ewe je finan-sirala Op{tina Prokupqe. Onje opremqen sa 25 novih klupa i30 stolica, belom magnetnom in-te raktivnom tablom, koja dajemo gu}nost direktnog pri kqu ~i -vawa na kompjuter i podràvarad na elektronskim uxbeni ci -ma.

Prema re~ima direktorke{kole Ivane Radowi}, u~ionica

}e se koristiti za sve predmete,prema unapred utvr|enom planurada, a novi name{taj }e omo gu -}iti deci idealne uslove za rad,jer se moè kombinovati i ras-pore|ivati na razli~ite na~ine.

U ovoj {koli obeleàvaweSvetosavskih sve~anosti zapo ~e -lo je nekoliko dana unapred iz -lo`bom likovnih radova u~e ni-ka {kole. Potom je organizovansvetosavski turnir u {ahu i sto -nom tenisu. Sve~anosti se nisuza vr{ile na sam Savindan, ve} sutrajale i 28, 29. i 30. januara, kadasu odràni javni ~asovi pos ve -}eni Svetom Savi, kviz o pozna -vawu ìvota i dela ovog srpskogprosvetiteqa i izlo`ba u~e ni -~kih radova na temu „Sredw-evekovni muzi~ki instrumenti“.

Sveti Sava je ustanovqen za{kolsku slavu 1840. godine napredlog Atanasija Nikoli}a, re -ktora Liceja u Kragujevcu. U od-luci tada{weg Pope~iteqskogprosve{tenija, predstavnici dr -à vne i crkvene vlasti pro pi sa -li su da se Sveti Sava progla {a-va za „patrona svih na{ih {kolai da se najsve~anije proslavqa“.

Savindan se u {kolama sla -vio sve do 1945. godine kada je uk-inut odlukom tada{wih vlasti.Posle poluvekovne zabrane odkomunisti~kog reìma, od de-vesetih godina pro{log vekaponovo se praznuje u obrazovno-vaspitnim ustanovama.

L.S.

U Osnovnoj {koli „NikodijeStojanovi} Tatko“ okupili su setalentovani prokupa~ki mali -{a ni, koji se bave baletom, glu-mom, pevawem, folklorom, spo -r tom, pa ~ak i guslawem, kako bipokazali svoju ume{nost na je -dinstvenoj priredbi.

- Deca koja vredno rade u mno -gim sekcijama, treniraju u klu bo -vima, posve}uju svoje vreme ve ̀ -baju}i balet, folklor, fudbalili pevawe, treba da pokaù ko-li ko umeju, pre svega u svojoj sre-di ni, na javnim nastupima –re kao je organizator na Radni~ -kom univerzitetu „Tihomir Sta -nkovi}“ Neboj{a Nikoli} i do -dao da deca uz te nastupe treba dabrè izrastu u vredne i uspe{nequde.

Male balerine, wih tridese-tak, koje ve} dve godine ve`bajupod rukovodstvom balerine Ele -ne Pilipenko predstavile su sepublici sa plesom pod nazivom

„Zimske ~arolije“, a mla|i uz -rast balerina pred prokupa~kompu blikom prikazao je ples „Pa -hu qice“.

Najmla|a grupa KUD „Abra -{e vi}“, svoj rad pod budnim okomu~iteqa folklora Gorana Den -~i }a, predstavila je je kroz „Ig -re Srbije“ i koreografiju „Sr -p kiwa“.

Fudbaleri Reprezentacijepe tli}a Fudbalskog saveza Top -li ~kog okruga pod rukovodstvomdirektora Aleksandra Diki}ademonstrilali su snagu sporta iume{nost baratawa fudbalskomloptom.

Mali guslar Milo{ Ga{evi}predvodio je talentovane |ake{kole „Tatko“ , Jovanu Budi},Lu ku Koci}a, Denisa Su{icu,Mi nu i Vuka, hor ove {kole iglumce Dramske sekcije koji suza ovo ve~e talenata glumili ko -mad „Sveti Sava i Sinan Pa{a“.

Horisti Doma kulture su

tako|e prezentovali svoj dvogo -di{wi rad. Mali peva~i oku pqe -ni u De~ijem gradskom horu, kojiradi pri Domu kulture, pod di ri-gentskom palicom Sawe Stojko -vi} i Zorana Lazarevi} osvajajusrca doma}e publike na svim svo-jim koncertima. Oni se trude dasvoje peva~ko ume}e odmere i sadrugarima iz cele Srbije, odakleuvek dolaze sa nagradama.

Priredba je bila prilika,koju su Prokupa~ki mali{aniiskoristili da prikaù ono {to

su nau~ili, potrudiv{i se da iovom prilikom zablistaju.

Na jednom mestu na{li su sebudu}i veliki peva~i, balerine,sportisti i glumci, koje }emomo`da, ko zna, nekada gledati navelikim scenama u na{oj zemqi.Jedno je sigurno, a to je da su naspodstakli na razmi{qawe daovakvih veselih druèwa budevi{e i da se u wih ukqu~i ve}ibroj talentovane dece.

L.S.

Savindan proslavqen u prokupa~kim {kolama

Najsvetliji dan obrazovawa

U {koli „Tatko“ odràna priredba prokupa~kih mali{ana

Najtalentovaniji na jednom mestuNajtalentovaniji na jednom mestu

Documents

Topličke novine broj 55 (pdf)