- TRANSPORT KAFE -

SADRŽAJ

UVOD ..............................................................................................................................................3

1. PROIZVODNJA KAFE...............................................................................................................4

1.1. Uzgoj kafe..............................................................................................................................4

1.1.1. Arabika..........................................................................................................................4

1.1.2. Robusta............................................................................................................................5

2. AMBALAŽIRANJE....................................................................................................................6

3. TRANSPORT KAFE...................................................................................................................7

3.1. Kontenjerski transport kafe ..................................................................................................7

3.1.1. Utovar-Istovar kafe.....................................................................................................9

3.1.2 .Skladištenje kontenjera sa kafom................................................................................9

4. TRANSPORT KAFE DRUMSKIM PREVOZNIM SREDSTVIMA…………………………10ZAKLJUČAK.................................................................................................................................11LITERATURA...............................................................................................................................12

UVOD 2

Transport već odavno ima veliki značaj u sistemu kretanja roba. Tražnja za transportnim uslugama u konkretnom regionu zavisi od razvijenosti svih oblika transporta, njihove integrisanosti u jedinstvenu cjelinu, nivoa cijena po oblicima transporta,asortimana i kvaliteta usluga koje se obavljaj u potencijalnim klijentima, prilagođenosti specifičnim zahtjevima klijenata, itd. Transport je poslednjih 20-tak godina uz pomoć tehnoloških i informacionih promjena značajno doprinio dinamizaciji privrednog života i postao najvažnija karika logističkog lanca.

Transportne usluge imaju strategijsku ulogu i primarni značaj u primjeni logistike, (koja ima cilj da optimizuje kretanje tereta, odnosno da poveća efikasnost transportnih tokova, preko smanjenja troškova i većeg zadovoljenja korisnika transportnih usluga).Pod transportnim uslugama se podrazumijevaju prevozne i sve ostale usluge koje su povezane sa njegovom pripremom i realizacijom (prevoz tereta i putnika, istovar, utovar i pretovar, presijedanje putnika, unutar skladišne operacije, čuvanje tereta, priprema prevoznih sredstava, davanje prevoznih sredstava pod zakup, dostavka novih i remontovanih transportnih sredstava i druge usluge). Iz navedenog nabrajanja raznih oblika transportnih usluga, može se primijetiti da one predstavljaju djelatnost premještanja tereta i putnika u prostoru i vremenu, a isto tako i pratećih uslužnih djelatnosti kao što su pakovanje, markiranje,kodiranje,specijalno označavanje, formiranje jediničnih tereta, paletiranje, kontejnerizacija, itd.

U ovom seminarskom posvetićemo se utovaru,pakovanju,transportu i skladištenju kafe od proizvođača do prerađivača. Danas, industrija kafe zarađuje oko 55 milijardi evra godišnje i po profitu nalazi se na drugom mestu, odmah posle naftne industrije. Postoji preko 25 miliona porodičnih plantaža u preko 80 zemalјa širom sveta. Procenjuje se da je broj zasađenih stablјika kafe negde oko 15 milijardi. Procenjuje se da se dnevno popije oko 2,25 milijardi šolјica kafe.

1. PROIZVODNJA KAFE

3

1.1. Uzgoj kafe

Bilјka kafa (lat. Coffea) je rod zimzelenog šiblјa ili niskog drveća iz familijelat. Rubiacceae. Lišće je naspramno raspoređeno u tročlane pršlјenove, cvetovi su beli, smešteni u pazuhu lista, a plodovi koštunice ili bobice sliče plodutrešnje. Rod obuhvata oko 40 vrsta koje rastu paleotropskim oblastima, pretežno u Africi.

Slika 1.Biljka kafa

Tri vrste daju kafu:

lat.  Coffea arabica - koja potiče iz Etiopije, oblasti Kafa, ima cvet podelјen u pet režnjeva i danas se pretežno uzgaja u Brazilu

lat.  Coffea liberica - poreklom iz Liberije i Gvineje, ima cvet koji je podelјen na 6-8 režnjeva

lat.  Coffea stenophylla - poreklom iz Sijera Leone, ima usko lišće i cvet od 5-7 režnjeva.

Trguje se semenom koje je očišćeno od mesnatog omotača i srebrnosjajne pokožice. Odvajanje ovih delova vrši se sušenjem ili kvašenjem.

Seme kafe sadrži:

kofein , jedna šolјica kafe sadrži 100 – 150 mg kofeina mast  (lipide) šećer  (polisaharide i glikozide)

Osim toga svako zrno kafe sadrži i hlorogenske kiseline,trigonelin,aminokiseline, proteine i minerale (kalijum, kalcijum, magnezijum,fosfor isumpor)

1.1.1 Arabika

Arabika je kvalitetna kafa, u ukupnoj svetskoj proizvodnji zastuplјena je sa čak 75-80%. Raste na nadmorskoj visini od 600 do 2000 metara i na plantažama ne dostiže veću visinu od 3 metra. Mladici treba tri godine da bi počela da cveta. A tek naredne godine, posle prvog cvetanja može dati i prvi rod. Jedno drvo u proseku daje 1 do 3 kilograma plodova, a u Brazilu (gde je berba samo jednom godišnje) berba traje od maja do avgusta.

4

Poznate arabike:

1. Minas2. Santos3. Sigri4. Maragogip5. Kostarika6. Moka harar

1.1.2. Robusta

Ova vrsta kafe se uzgaja u Africi i Aziji (Indiji, Indoneziji, Vijetnamu), na nadmorskoj visini do 600 metara). Uzgoj ove vrste je lakši, a otpornija je i na bolesti. Zastuplјena je sa 20-25% u ukupnoj svetskoj proizvodnji. Karakteriše je sitnije zrno, svetlije boje, nepravilnog oblika. Napitak koji bi bio od čiste robuste ne bi bio odgovarajućeg ukusa, već opor i gorak, bez arome. Zbog toga se ova vrsta koristi prvenstveno za mešavine, budući da daje punoću ukusu. Najveći proizvođači su:Vijetnam, Indonezija, Uganda, Indija i Obala Slonovače.

2. AMBALAŽIRANJE 5

Zrna sirove kafe se obično pakuju u nove vreće tkane od prirodnih materijala (npr. od jute ili sisala), koje omogućavaju slobodan protok vazduha. Nјihova neto težina je uglavnom 60 kg, ali može da bude 69 kg u Centralnoj Americi / Kolumbiji.

Slika 2.Vreće za kafu

Kafa iz Meksika ponekad isporučuje u vrećama koje su spolja od jute a unutra imaju plastičnu kesu u kojoj se nalazi kafa. Ova plastična unutrašnja torba je šupljikava kako bi kafa mogla disati. Tkane plastične kese, koje se povremeno koriste za prevoz iz Zapadne Afrike, nemaju nikakvog uticaja na kvalitet kafe, pod uslovom da su klima-propusn.

Pošto se zrna uskladište u ove vreće one se obično tovare na palete gde formiraju transportnu jedinicu kojom je lakše manipulisati ili pak se tovare u posebno napravljenje kontenjere . Za utovar se koriste kod paleta viljuškari ili kranovi,dok se mogu pojedinačno utovarati vreće sa kafom uz pomoć ljudske radne snage . Pored transporta u vrećama kafa se može transportovati u rasutom stanju u specijalno namenjenim kontenjerima za transport kafe.

Slika 3.Kafa u skladištu

6

3. TRANSPORT KAFE

Transport sirove kafe od proizvođača do prerađivača vrši se svim vidovima transporta a pre svega zbog specifičnog položaja proizvođača vrši se brodovima ,železničkom prugom,kamionima i avionima. Kafa se uglavnom transportuje u kontenjerima zbog lakšeg manipulacije teretom prilikom mjenjanja transportnog sredstva.

Slika 4.Kamion natovaren većama sa kafom

3.1. Kontenjerski transport kafe

Kontenjeri su ubrzali manipulaciju teretom i kao takvi sami štite sadržaj tereta u sebi. Ovi kontenjeri se najviše transportuju brodovima,a zatim od luka do prerađivača kamionima i željeznicom. Zaštitne i ventilacijske mjere preduzete na konvencionalnom teretnom brodu, uglavnom ne primenjuju na zaštiti kontenjera.

Slika 5.Kontenjer

Konstantan rast nosivosti brodova koji prevoze kontenjere se više svodi na ponudu prostora u konvencionalnih brodova što znači da kontenjeri moraju omogućiti potpunu zaštitu tereta. Približno. 95% evropskog uvoza kafe se vrši prevozom u kontejnerima – stoga proces prebacivanje na kontejnerski prevoz sirove kafe uglavnom je završen.

Dve vrste kontejnera se koristi za transport kafe:

1. Standardni kontenjer2. Kontenjeri sa ventilacijom (kontenjer za kafu)

Kafa unutar ovih kontenjera se može prevoziti uskladištena u vreće ili u rasutom stanju bez zaštitnih vreća gde ih štiti samo izolacija kontenjera.

7

Standardni kontenjer

Standardnih kontejnera razlikuju po materijalu koji se koristi za izgradnju zida i plafona. Profilisani lim, staklena vlakna ojačane plastike i povremeno šperploča se koriste. Pod se uvek sastoji od drveta. Da bi pojednostavili otvaranje i zatvaranje kontenjera, standardni kontenjera ima nekoliko malih ventilacioni otvora, koji nemaju ventilacijski efekat, ali samo izjednače razlike pritiska na otvaranje i zatvaranje kontejnera.

Slika 6.Izgled standardnog kontenjera

Standardni kontejner napunjen kafom treba biti odložen ispod palube. Ekstremne temperaturne razlike na palubi (do 60 ° C tokom dana i noći) može dovesti do pojave vlage u kontejneru tokom pomorskog transporta. Pored toga, nagli pad temperature u kontejneru izazvane efektima vetra i vremenskih uslova može dovesti do značajne pojave kondenzovane vlage u obliku kapljica na unutrašnjim zidovima kontenjera. Ispod palube, ovi efekti su znatno smanjeni. Teret unutar kontenjera treba biti dodatno obložen specijalnim papirom koji upijaa svu vlagu koja se pojavi kako nebi došla u doticaj sa teretom tojest kafom i izazvala promjene u kvalitetu i masi sirove kafe.

Kontenjeri sa ventilacijom

Kontenjeri sa ventilacijom imaju ventilacione otvore celom dužinom njihovih bočnih zidova u predjelu poda i krova . Ovo ventilacija je pasivan, tj ventilisanom kontejneri moraju da budu sa aktivnom ventilacijom spolјa. Aktivna ventilacija može održati samo kada je otvor zatvoren. Naviše usmerena protok vazduha može da se vrši dovođenjem svežeg vazduh kroz otvore u predelu poda. Zatim ovaj vazduh protiče kroz ventilaciju kontejner i izlazi kroz otvore u predjelu plafona kontenjera. To je jedini način da se obezbedi ventilaciju u kontejneru sa ventilacijom.

Slika 7.Izgled otvora kod kontenjera sa ventilacijom

Zato što su kontejneri sa ventilacijom provetravani na ovaj način , oni moraju da budu smešteni ispod palube . Na palubi ,protok vazduha kroz takve kontejnere možda neće biti dovolјan , a kontejneri će biti izloženi znatnim oscilacijama temperature .

8

Osim toga , na palubi dodatni otvori za ventilaciju u kontejneru stvaraju rizik od morske vode i vlage .

Drveni podovi kontejnera moraju biti potpuno čisti . Ako se operu , mora da se osuši ,sadržaj vode u podu treba da bude 12 % , tako da on ne predstavlјa dodatni izvor vodene pare.

3.1.1 Utovar-Istovar kafe

Utovar ili istovar sirove kafe u kontenjere vrši se na temperaturi od 30 - 35 ° C. Pošto su se unose ispod palube , konenjeri sa kafom imaju unutrašnju temperaturu od oko . 18 - 20 ° C , čak i tokom hladnih zimskih uslova , zbog kratkog trajanja putovanja . Ako se takvi kontejneri su istovareni na -10 ° C , brzina je od suštinskog značaja . Što se brže kontejneri istovare ,manji je rizik od oštećenja tereta od vlage .

Slika 8.Istovar kafe

Duge kamionski ili železnički transport treba izbegavati , jer izuzetno brzo hlađenje kontejnera će neminovno dovesti do pojave vlage u kontenjeru . Stoga je najbolje sirovu kafu prevesti do prerađivača u roku od 24 do 48 sati od istovara sa broda . Sam kontenjer nemože spriječiti ulazak vlage u njega i njenu interakciju sa kafom , ali mogu da odlože pojavu vlage . Ovaj period odlaganja može imati presudan uticaj na to da li je teret trpi štetu ili opstaje prevoz bez oštećenja .

3.1.2. Skladištenje kontenjera sa kafom

Kontejneri treba da se skladište prilikom transporta brodovima ispod palube dalјe od izvora toplote. Spolјni meteorološki uslovi ne treba da imaju direktan uticaj na kontejnere. Oni treba da su zaštićeni od spolјnih uslova pomoću brodskih zidova, to znači da vazduh, temperatura i vlaga / vlažnost, predstavlјa odlučujući spolјni uticaj.Rizik od vlage s jedne strane i velike dnevne oscilacije u temperaturi može dovesti do kvarenja kafu, pa ove kontenjere treba ispod palube gde je to moguće.

9

4. TRANSPORT KAFE DRUMSKIM PREVOZNIM SREDSTVIMA

Transport kafe drumskim transportnim sredstvima se zasniva na transportu kafe od proizvođača do luke i od luke do prerađivača izuzimajući mjesta gde je transport ne obavlja pomorskim putem nego direktnim prevozom od proizvođača do prerađivača.

Za te potrebe koriste se kamioni različitih nosiosti i mogućnosti.U zavisnosti od ambalaže u kome se sirova kafa nalazi zavisi i kamionski tovarni prostor.

Slika 9.Kamion prevozi kontenjer

Tipičan primer je kamion koji prevozi kontenjere gde zbog jedinstvenosti tereta i lakoće manipulacije teretom predstavlja najčešći primer prevoza tereta. Gde stransport svodi na transport kontenjera.

Slika 9.Kamion prevozi vreće sa kafom

U slučajevi kada je kafa ambalažirana u vrećama koriste se kamioni sa sanducima zaštićeni cerdaom gde je kafa već zaštićena vrećama. Zbog lakoće manipulisanja ove vreće se

10

stavljaju na palete i tako ukrupnjen teret se tovari na kamione pomoću dizalica i viljuškara.Veoma čest primjer kod transporta kafe na kraće relacije a ponekad i do luka gde se tako transportuju brodovima.

ZAKLJUČAK

Transport kafe predstavlja jedan od najkompeksniji vidiova prevoza tereta.Ovaj vid trasnsporta zahtjeva velii trud da bi se proveo,i najmanja greska u prevozu može dovesti do oštećenja robe. Kod ovog transporta moze se koristit više vrsta saobraćaja,što predstavlja savršen primer intermodalnog transporta robe.

11

LITERATURA:

1. „TRANSPORTNE OSOBINE ROBE“ Dr Perica Gojković ,Dr Ratko Đurčić2. „SAVREMENE TEHNOLOGIJE KOMBINOVANOG TRANSPORTA“ Davidović

Branko, Beograd 2000.

3. SAVREMENE TEHNOLOGIJE TRANSPORTA II“ Perišić R, Saobraćajni fakultet, Beograd 1995

4. INTERNET: „wikipedia.org

12