Trofej1web

8/12/2019 Trofej1web

1/50


2/50

SADRAJ

Magazin za sportski ribolov,ekologiju i ribolovni turizam

Osniva~ i direktor:

Mirjana BRANKOVGlavni i odgovorni urednik:

Dragan JOVANOV

Urednik:Mirko KANJUH

Tehni~ki urednik:Dragan ZUBER

Kompjuterska obrada i prelom:DMB Press''Fotografije:

Olivier PORTRAT i TrofejIzdava~:

DMB Press - Novi Sad

Adresa redakcije:DMB Press

(Ribolova~ki TROFEJ)P. F. 24

21112 Novi Sad Srbijatel/fax: **381 (0)21 6322-868

mobil: **381 (0)63 538-081e-mail: [email protected]

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju!Urednitvo ne odgovara za pogrenecitate u autorskim tekstovima, kaoi za sadaje reklama. Stavovi iznetiu autorskim tekstovima i reklamne

poruke su stavovi autora teksta iogla{iva~a, a ne redakcije.

45678

16222431

3438404246525460666876788082

848890919297

Ribolova~kiTROFEJ 3

POKLON ZA 2009:JEDIN(STVEN)A DOZVOLARE^ UREDNIKA:NA[E SLIKE I PRILIKEBEZ ANESTEZIJE:EBRO I EVROSREBRNO JEZERO:DOZVOLE UPOLA CENEVODENI PUTOKAZ:PUTOPIS IZ IRSKEPLOVAK I DUBINKA:NA ISTI MAMACPLOVAK I DUBINKA:MRENA - K1 BORAC[ARAN:PRVI PUT NA JEZERU[ARAN:TAJNA JE U VETRU

EKOLOGIJA DUHA:[ARAN - SVETAC I TROPARPREDSTAVLJAMO:NOVA KNJIGA - MAMCISLIKE IZ KOMILUKA:SRBIJADEOSVRT:MANIFESTACIJA ZA PRIMERPRI^A SA NASLOVNE:DARVINOVA NO]NA MORANAUTIKA:CRUISER CR 270DUNAVOM DO \ERDAPA:MOSTOVI I MRE@EPOD LUPOM:MA[INICE ZA JAPIJETEST:HARDY MARKSMAN SMUGGLERSAJAM SA DISTANCE:OSVRT NA LORIST 2008SURFOVANJE:[IBICARENJETEME I DILEME:ZUBI I ETKEKULTNI VOBLER:FINSKA BANANA - TURUS UKKOPREDSTAVLJAMO:BIG PIT ROLE

BO@I]NA BAJKA:DAIWA EXIST 50-TH EDITIONSUPERTEST MULTI-ROLE:TEKOTA JE STRAHOTAMU[ICE:TAKMI^ENJE U VEZIVANJUPREDSTAVLJAMO:[TAP FIREBLOOD SPINNINGMONTA@E I SISTEMI:VREME MESAPECAJTE SA NAMA:1+7=9

Komplet Ribolova~kog Trofeja (zaklju~no s brojem 100)5000 dinara plus tro{kovi transporta (ograni~ena koli~ina)


3/50

Na leto dolazi redakciji u gostevrsni svetski fotograf OlivierPortrat. Laknulo mi je kada jerekao da mu trebaju pejzaì. O.k. Oli,bar toga ima na pretek u Srbiji, jer {ta

da je eleo da slika trofejne ulove, gdebih ga vodio? Ovako znam - \erdap iDrina, [umadija i Homolje....

Jedino me pla{e na{e fla{e!No, {ta je tu je, kad se naslika fla-

{a u Nacionalnom parku \erdap naSilver Lake idemo, tamo ih nema; kadse naslika fla{a na Drini vodim ga naTaru i Mokru Goru, ni tamo ih nema.

Ali bez obzira na fla{e, ube|en sam da}e mu se Golubac dopasti.

Samo me mu~e mreàro{i koji i is-pred hotela u Golupcu mreè razvla-~e, ispred keja, usred belog dana! [tada mu odgovorim ako me upita {ta tooni rade? Da ga laèm ne}u, ko bratmi je. Re}i }u mu da to alasi fol mreè

razvla~e zbog turista, da im, kao, po-kaù stare zanate. Odavno ih u Srbijinema, pa da alasi ne padnu u zaborav.

Ali ako alasi opstaju jer su, kao, stare

zanatlije, za{to onda ne koriste veslanego pentama beè od policije; ako suzanati stari, {ta }e im sonari?

Pred vama je novogodi{nji broj -na 100 strana a besplatan! Za

sve(t) je besplatan, svakome jedostupan ako ima kompjuter. A ko jo{to danas nema? Ako nema internet ne-ma problema, neka onaj ko ima skinePDF, ureè na CD pa mu ga da. Prekoneta Trofej leti preko sveta, i na Aljas-ku i u Australiju, i u Brazil i u Sibir...

Mi smo, pre 10 godina, bili prvi uex-YU koji smo pokrenuli ~asopis upunom koloru - sledili su nas i ostali;potom smo prvi po~eli da besplatno uPDF formatu preko sajta poklanjamostare brojeve Trofeja - sledili su nasi na tom polju; sada opet prvi pu{tamobesplatno ceo nov broj...

Za{to to radimo?Ovaj Trofej je novogodi{nji po-

klon usred globalne krize, to je poku-{aj da vas bar ne~im obradujemo, jer10 godina ste ~itali, 100 brojeva kupi-li, red je da se, bar nekako, oduìmo.

Naravno da }ete Trofej u 2009. opetmorati da kupujete, i to redizajniranogna vi{e (na mnogo vi{e!) strana. Posle10 godina i 100 brojeva do{lo je vre-me za ve}e promene. Vi{e strana vi{e

i dinara, ali o tom potom, jer...

Naàlost, na cenu ne uti~em ni

ja ni vi nego oni. Pita MujoHasu kako je sada u Americi,

a Haso odgovari: Ne}e{ vjerovat ba,oni su 30 godina iza nas - ovdje jo{uvijek svega ima!

Zaista, ko je ispred a ko iza? Prvosu na{e banke bile privatne, pa dràv-ne, a sada smo ih opet privatizovali, au Americi tek sada privatne pretvara-

ju u dràvne! Da li smo mi to krug is-pred ili iza u globalnoj krizi?

Kriza globalna, va|enja lokalna. Enije nego! Ako je krize globalna nije imoralna. Zato, dosta laè: ako je krizaodakle toliko ambalaè - ko je ispio

sve te fla{e?Sre}no svima i

po{teno na vodi!

Va{ Glod

UVODNIKNOVOGODINJA CESTITKA

Ribolova~kiTROFEJ4

Tri strane medalje - ribolovac peca sa

zidina starog grada, a par kilometara

uzvodno s dva ~amca razvla~e mreù,

ta~no ispred pecaro{a, koji peca pred

hotelom u Golupcu na lepom {etali{tu

JEDINJEDIN(STVEN)(STVEN)AADOZVOLA!DOZVOLA!

Moè li se ribolovcima lep{e~estitati Nova godina nego

ovakvim naslovom! Jednadozvola za rekreativni ribolov za celuSrbiju! Ta~nije: za dve tre}ine voda -

jednu tre}inu }e korisnici mo}i da, posopstvenoj proceni (i ceni), izuzmu iz

jedinstvene. Naravno, onaj ko najvi{eobogati svoju vodu ima}e i najve}uposetu ribolovaca. Onaj ko ne èli dadopla}uje, mo}i }e sa jednom jedinomribolovnom dozvolom da peca na 2/3voda Srbije - jeftinije! Naravno da je i

Vojvodina deo Srbije pa }e ovaj zakonvaìti i za njenu teritoriju. Jedino {to

je tu`no {to }e novi Zakon o za{titi iodrìvom kori{}enju ribljeg fonda

stupiti na snagu tek tokom 2009. takoda }ete dozvolu ipak, za sada, moratida kupujete na stari na~in. (O nacrtuZakona detaljnije u slede}em broju).

Ali ne treba ~ekati da se zakon us-voji, treba odmah krenuti na posao - aposao korisnika je poribljavanje i ~u-vanje. Stoga je Srebrno jezero (iako jetokom godine ve} poribljavano!), opetporibljeno, ali smu|em! Ko kaè da sekod nas poribljava jedino {aranom?

Na slikama vidite ministra Duli}akako sa Sr|om Popovi}em poribljavaSrebrno jezero 5. decembra. Posle pu-{tanja na stotine smu|eva (ve} polno

zrelih!) i nekoliko krupnih {arana, mi-nistar je sa radnom grupom za izradunovog zakona, u sve~anoj sali op{tineVeliko Gradi{te, s a korisnicima voda,odrào raspravu o nacrtu zakona. Sala

je bila puna, interesovanje veliko - jervi{e se ne sme ~ekati. Dok je raspravatrajala, ni [uletovi ~uvari nisu ~ekali,nego su {partali jezerom i Dunavom iupecali - mreè.Poribljavanje imasmisla samo uz efikasno ~uvanje!

Trofej


4/50

bliè. Opet, koliko ~ujem, nisu se ba{soma napecali, pa su zujali unaokolo,i kod nas, u Mequinenzu, dolazili. Minismo kod njih, na jezeru Flix, gosto-vali, jer smo deùrali pored {tapova -lovili smo na jezeru Riba-roja ba{ ga-baritne, {arane nismo ni ra~unali. No,za takve treba snaga - i duhovna i fizi-

~ka - mora se biti strpljiv i ~ekati, ~e-kati... pa do~ekati. A tada je potrebnai snaga i ve{tina - i mo}an pribor. Na-ravno, i ~amac pouzdan, sa motorom

jo{ pouzdanijim. Stoga smo iznajmilipune jednodelne {tapove od 2,4 metra... ali o {tapovima u slede}em broju.

Upecali smo snove, pa smo jedandan `rtvovali i po Barceloni {etali. I

tako se vratih na po~etak ovog teksta -ko vidi Barcelonu Novi Sad mu li~i na- Beograd. Sa jednom razlikom, u NSvam se taksista obra}a s kom{ija, au BG sa dokle, burazeru? Pa dokle?

Do Barcelone burazeru, ako moè- ne pitam {ta ko{ta! A pla}am evrimail dinarima svejedno, samo vozi! Jer,

direktnog aviona iz Beograda za Bar-celonu nema, iz Budimpe{te i Buku-re{ta ima - iako na Ebru ne videh niMa|are ni Rumune da pecaju - samoEngleze i Nemce, Srbe i Slovence.

A ni ~uvari Ribolova~kog SavezaVojvodine nisu kontrolisali dozvole -izgleda da oni Ebrom ne gazduju.

Dragan Jovanov

Evala, naputovah se! Vratih se izRumunije... kurs dinara jedan,vratih se iz [panije... kurs dru-gi? A evro uvek isti. Naime, jedan (1)evro (od kada je stvoren) vredi stalno

jedan (1) evro! I u Montenegru evro jeevro, a ~ak i u BiH je KM ta~no jedankilometar! Samo je na{ dinar pro-menljiv ko da Srbija ima more, pa nanjega uti~e plima i oseka, ta~nije vi{eoseka. Istina, pravdaju mu vrednostglobalnom krizom, ali za{to je ondaevro jednak evru ~ak i na Ebru, samo

je na{ dinar labilnog karaktera?

Istina, 1 dinar sada vredi 1 dinar,ali je nekad (i to vi{e puta) bio novikoji je vredeo 100 (i vi{e) starih!?

Kaù, propale banke u USA! Ok,ali kako to onda $ ne pada, a pada di-

nar? Propale banke u USA, pa povuk-le i banke iz EU, ali za{to onda ne pa-da evro, nego dinar? Kaù, uti~e krizai na Srbiju. Ajde?! Sad izgleda kao dasmi i mi deo sveta, kao da smo u EU -ko da nismo van svega, van svih toko-va. Jer kad sam se vratio iz Barceloneu Novi Sad kao da sam pao s Marsa:njivama nas vozali od granice, izbega-

vaju}i tako drumarinu Kraljevi}a Ma-rka, jer ovde su drumovi em skupi emuzorani - brè sam stigao do Pe{te izBarcelone i do ma|arske granice negood granice do Novog Sada!

Brè smo doleteli od B arcelone doBudimpe{te nego kontra. Kaù: zbogfizike - zemlja se na Zapad okre}e. Janisam ba{ ne{to primetio da se (na{a)zemlja tamo okre}e, ali sam se i li~nouverio da se na Istok lak{e i brè stiè.

Mi smo na Ebro, naravno, i{li dapecamo. Ta~nije: da upecamo! Moglismo i ovde, naravno, da pecamo ali dali i da upecamo?

Na Somovijadi jedno jedino som-~e ({tuka je bila kolaretalna {teta), naSmu|ijadi u Golupcu (ukupno) dvasmu|a od 500 i 400 grama u dva danatakmi~enja; ni u Srem. Mitrovici nijebilo ulova za pohvalu; a tek jadi naBasijadi! I onda - BAM! Kao grom iz

vedra neba ovaj veliki bas, a kod nas!Ulovio ga je Slobodan \uri~i} - ali nena Bas kupu. Gde? Ne}e da kaè, jerako se pro~uje... eto i tamo Basijade.

I tako, pored evra, muku mu~imo is vodenim putokazom, jer ribolovcine vole da se ~uje za njihovu vodu -ako ima ribe. Jer, sad je ima a za~as jenema - ~im napi{emo gde ima. Se}ateli se velikih {tuka s Man|elosa? Ali zaPelagi}evo ne brinite, ~uva se i pu{ta -zato {tuke ima. I nema [tukijade!

A [panci me, opet, mole da pi{emda kod njih ima. âk dozvoljavaju daribolovac ponese (dnevno!) 4 smu|apreko pola metra duìne, 2 soma pre-ko metra i 4 { arana izme|u 35 i 60 cm

- ostalo se mora vratiti! Ovde je posta-lo skoro nemogu}e uloviti bilo koli-kog soma, a tamo dva prekometra{ana dan ko od {ale - ali ih niko ne nosi?Valjda {to su te{ki za no{enje, jer re-tko se ulove metra{i, mnogo vi{e jeonih preko metra i po, ali mi ni zbognjih ne putujemo, ve} da bi pecali onepreko dva(!) metra. I upecali smo...

Ali za{to tamo idu i Slovenci, nijemi jasno? Pa bar kod njih ima ribe, ni-

je ko u Vojvodini. Ajde-de za nas, ali{ta }e oni ~ak tamo - mo`da {to im netreba viza (ali treba deviza), i {to im je

BEZ ANESTEZIJEBEZ ANESTEZIJE

DOZVOLA ZA 2009. GODINU UPOLA CENE!

Sportsko-ribolovno dru{tvo Srebrno jezero iz Velikog Gradi{ta ve}

je po~elo distribuciju r ibolova~kih dozvola za 2009. godinu. Dozvola za

celo ribolovno podru~je Srbija - Centar je 4800 dinara!

Me|utim, ko kupi (ima) neku (bilo koju) ribolovnu dozvolu za svoje

ribolovno podru~je, iz Vojvodine ili Srbije, moè od SRD Srebrno jeze-

ro da kupi dozvolu za Srbija - Centar upola cene, zna~i za samo 2400

dinara! Na takvoj dozvoli pi{e da se izdaje ribolovcu koji ve} ima neku

ribolovnu dozvolu drugog korisnika za 2009. godinu.

Da bi se kupila dozvola upola cene potrebna je (obavezno!) li~na kar-

ta i vaè}a dozvola bilo kog korisnika voda u Srbiji (Vojvodini) za 2009.

godinu!

SRD Srebrno jezero poziva zainteresovana udruènja ribolovaca

{irom Srbije (Vojvodine) da se jave ukoliko su zainteresovani za distri-

buciju i njihovih dozvola.

Zainteresovani mogu da se jave na telefon: 063 308918

Zna~i, za samo 2400 dinara ribolovci iz cele zemlje mo}i }e da pecaju

i na Srebrnom jezeru i u okolini (tj. na celom podru~ju Srbija Centar),

na bogatim, naj~uvanijim i naj~istijim(!) ribolovnim terenima u zemlji.

Miholjsko leto i (relativno) topla

voda omogu}ili su ulov ka{ikom

na jezeru u Pelagi}evu 16. 11. 08.

Slobodan Goranovi} iz

Modri~e - {tuka 12 kg


5/50

postojanje ogromnih zelenih prostran-stava, spektakularnih litica koje se str-moglavo obru{avaju u okean, bogatezaostav{tine Kelta, Vikinga i Norma-na, kao i pabova u kojima se nemiliceto~i (i isto tako pije) ~uveno ginis pi-vo, ve} poznato, ali da u na{em slu~a-

ju svi ti izazovi ostaju u drugom planui mogu samo da dopune na{ osnovnimotiv, ribolov u Irskoj.

Tako smo Gavra, Nenad, Dinko,

Mi{a, Mihajlo i ja u organizaciji age-ncije Wherewisemenfish iz Londona iuz asistenciju beogradskog Odeona,sleteli 3. juna u Dablin, potrpali stvariu dva iznajmljena automobila i prili~-

no iznena|eni temperaturom od 24stepena i suncem koje je neumoljivopeklo, krenuli na severozapad. Na{akrajnja destinacija bio je 230 km uda-ljeni gradi} Foksford, sme{ten na reciMoj koja se svega dvadesetak kilome-tara severno, u zalivu Kilala, uliva u

Atlantski Okean.Iako, kada se pomene Irska, vero-

vatno ve}ina na{ih ribolovaca pomislina ~uvena velika jezera kao {to su

Ern, Mask, Korib i Derg, poznata poulovima ogromnih {tuka, mi smo oda-brali ovu lokaciju zato {to nam je iz-gledalo da pruà najraznovrsnije mo-gu}nosti, budu}i da smo bili veoma{arolika grupa sa razli~itim afiniteti-ma, sastavljena od pasioniranih i ma-nje pasioniranih varali~ara kao i isku-snih i manje iskusnih mu{i~ara. Poredpecanja lososa, po kome je reka Mojnadaleko ~uvena, bilo je mogu}e pe-canje {tuke i pastrmke na obli`njim

jezerima od kojih su najve}a Kolin iKon, kao i morske pastrmke na u{}ureke Moj u Atlantik.

Foksford Lod`, ku}u u kojoj jetrebalo da odsednemo, lako smo pro-

na{li i udobno se smestili. Do~ekaonas je njen vlasnik i na{ doma}in,Heri Fini, dobro}udni debelju{kastiIrac i, naàlost, jo{ sa vrata potvrdiona{a strahovanja obja{njavaju}i namda je poslednjih nekoliko nedelja biloveoma toplo i da su izostale one pra-ve, obilne ki{e, uobi~ajene ina~e za taj

deo godine, {to je naravno, uticalo daribolovni rezultati ne budu na o~eki-vanom nivou. Uz nezaobilazni irskiviski Jameson koji malo podse}a naneki dobar vinjak i lepo klizi niz umo-rno grlo, te novosti ipak nisu mogle daugroze radost zbog dolaska u Irsku, aoptimizam i dobro raspoloènje od teve~eri zadràli su se i svih narednih{est dana na{eg boravka.

[tuku, bandara i pastrmku pecali

smo na uobi~ajene na~ine i na{im ri-bolovcima dobro poznatim metoda-ma, sa obale ili iz ~amca, sa promen-ljivim uspehom. Bilo je dovoljno upe-canih riba da odrè na{ entuzijazamna zadovoljavaju}em nivou, ali ni pobroju ni po veli~ini ribe koje smo up-ecali ne zavre|uju da se o njima vi{epri~a. Tako|e, veoma zanimljivo je bi-lo mu{i~arsko pecanje kalifornijskepastrmke na jednom od manjih privat-nih jezera. Ipak, ono {to }e nam trajnoostati u uspomeni i {to bi bilo lepo dase jednog dana mo`da i ponovi jesteribolov morske pastrmke (Salmo trut-ta) u zalivu Kilala, na u{}u reke Moj u

Atlantski Okean.

Ta izuzetno lepa riba u moru je po-tpuno srebrna a kada vi{e vremenaprovodi u delovima koje bi pre moglinazvati rekom, umnoàva svoje tamnepege. Ona se najbolje lovi iz usidre-nog ~amca na lagane {tapove t.b. 10-40 g, najlone oko 0,25mm, na udicunamam~enu trakicama od mesa sku{e

Neko je jednom napisao kakou Irskoj postoji najvi{e, vi{enego igde drugde na svetu,mo`da ~ak 10.000 nijansi zelene bo-

je- rekla mi je po~asni konzul Repub-like Irske u Srbiji, gospo|a Ann Pe{i},prilikom na{eg susreta u prostorijamakonzulata u Beogradu. Tako|e mi jena karti koja je bila na stolu ispred naspokazala mesta koja bi zbog svoje iz-uzetne prirodne lepote svakako treba-

lo posetiti. Zahvalio sam se na lepomprijemu, savetima i pomo}i oko izda-vanja viza, ali sam isto tako rekao dasmo nas {estorica odluku o putovanjuu Irsku ve} odavno doneli i da nam je

Ribolova~kiTROFEJ 9

VODENI PUTOKAZVODENI PUTOKAZ

PUTOPIS IZ IRSKE


6/50

Ribolova~kiTROFEJ10

VODENI PUTOKAZ VODENI PUTOKAZ

i vezanu na predvez od nekih 70cm is-pod laganog olova. Ribolov je najboljiu vreme plime ili oseke kad se sa izu-zetno jakim strujanjem vode pomera-

ju i jata ovih riba.Vlasnik ~amaca i nas vodi~, Dòd,

sjajan lik koji sa svojih preko 60 godi-na svira u lokalnom bendu, odre|ivao

je vreme isplovljavanja na osnovu je-dne knjiìce sa tabelarnim pregledomvremena plime i oseke. On je preuzi-

mao i ulogu vrhovnog sudije koji od-lu~uje koja je riba premala i treba dase vrati nazad, a koja je dovoljno veli-ka da bude zadràna. Osnovno u peca-nju je da se na udarac ove ribe, koji seblago oseti u ruci i vidi kao malo po-drhtavanje vrha {tapa, otpusti koji me-tar najlona i kontra daje tek na drugi

ili tre}i udarac, kada je mamac progu-tan. Dok je na primer Gavra, tvrde}ida je ovakav ribolov veoma sli~an pe-canju iglica na Jadranu, vrlo brzo u{aou {tos, meni je trebalo dosta vremenada zaboravim dìgovanje smu|a, iz-bacim, rekao bih uro|eni, refleks mo-mentalne kontre i kona~no po~nem darealizujem udarce.

Lovili smo komade prose~ne veli-~ine od 200 do 600 grama ali bez ob-

zira na veli~inu, svaka riba je pruàlaneverovatan otpor, iska~u}i iz vode ipo nekoliko puta pre nego {to bi zavr-{ila u ~amcu. (Dòd je ~ak tvrdio dase de{avalo da ribu od 1,5 kg nije mo-gao da savlada lakim priborom i da jebio prinu|en da odvezuje ~amac, pu-{ta ga niz struju i tako nastavlja borbusa zaka~enom ribom.)

Kada bi sunce odsko~ilo, nekakooko podne, strujanje plime bi oslabilo,a mi bismo se poèleli ~vrstog tla podnogama, zadovoljni upecanim i zamo-reni ranim bu|enjem i vi{esatnim sta-

janjem u ~amcu. Tada bismo pristajaliuz neku pe{~anu adu - ni na reci ni umoru - gde bi Dòd i njegov asistent

raspaljivali improvizovani ro{tilj i sp-remali tek ulovljenu ribu. Izloènisna`nom vetru koji tu valjda nepres-tano duva i pod naj~udesnijim oblici-ma ve~no prisutnih irskih oblaka (ko-

ji su toliko impresivni da je Mihajlo,po povratku, njima posvetio ceo jedansvoj tekst), jeli bismo stoje}i oko ne-~ega {to bi trebalo da bude sto, otkida-

ju}i prstima komadi}e ribe, ispijaju}igusto crno vino, udi{u}i miri{ljavi

okeanski vazduh i veruju}i da valjdatako nekako i bogovi provode svojevreme. Posle svega bismo, onako bo-govski - jedan po jedan - polegali napesak i retku travu i, svako u svojimsnovima, do~ekali popodne, oseku iDòdovu komandu za pokret i novurundu uìvanja u nadmudrivanju samorskim pastrmkama.

Pravila ribolova u Irskoj veoma sujasna. Dok za pecanje {tuke uglavnom

nije potrebna nikakva dozvola, svakoko ima nameru da lovi lososa i mo-rsku pastrmku mora da kupi dràvnulicencu koju izdaje lokalno udruènje.Jednodnevna ko{ta 30 evra pa je zavi{ednevno pecanje mnogo povoljnijekupiti onu koja vaì 21 dan i ko{ta 50.To me|utim, kada je kraljevska riba -losos u pitanju, riba zbog koje mnogina reku Moj dolaze i sa udaljenosti odvi{e hiljada kilometara, ni izbliza nijesve. Iako je ukupna duìna reke 110km, za pecanje lososa atraktivno jeposlednjih dvadesetak, od u{}a kodmesta Balina do malo iznad gradi}aFoksford. Taj deo reke izdeljen je na14 lokalnih gazdinstava od kojih sva-

ko upravlja svojim potezom i u zavis-nosti od pozicije, veli~ine, uslova, {a-nsi za ulov, pa ~ak i imidà koji uìva,odredjuje maksimalan broj {tapovaodnosno ribolovaca kao i cene dnev-nih dozvola. One se kre}u od 30 pa do


7/50

nja. Za to vreme nekoliko ostalih ~la-nova ekipe malo su sa mosta bodrilina{eg predstavnika a kada ih je to za-morilo, pre{li su u najbliì pab da gle-daju utakmice evropskog prvenstva ufudbalu uz nezaobilazni ginis. S obzi-rom da tog dana losos ba{ i nije bioraspoloèn da uzima ponu|ene mu{i-ce (iako su se, po Gavrinim re~ima,veliki komadi mogli povremeno vide-ti i ispred samih nogu), i Gavra je pre-

dve~e, posle nekoliko sati bezuspe{-nog bacanja, odlu~io da hladnu vodudo pojasa menja za hladno pivo dooboda krigle.

Rukovo|en Herijevim insistiran-jem i starom izrekom Kada si u Ri-mu, radi isto {to i Rimljani, ja samodlu~io da jedno sumorno i povreme-no ki{ovito popodne provedem u tra-dicionalnom pecanju lososa. Premanjegovim instrukcijama na mom vara-li~arskom {tapu napravio sam monta-ù koja se sa velikim plovkom, vrtili-cama i stoperima ne razlikuje mnogood na{e uobi~ajene balerine za {tuku.U dru{tvu njegovog prijatelja, tako|evodi~a, oti{ao sam na jedan od nor-

malnih i ne tako skupih poteza u bli-zini Foksforda. Naàlost, celokupnomslikom koju sam na tom spotu zatekaonisam nimalo bio odu{evljen. Reka jezahvaljuju}i nekim podvodnim trava-ma bila tamne boje, pa jo{ i dodatnozamu}ena zbog ki{e koja je padala ubrdima, obale obrasle travom i `bu-njem mestimi~no blatnjave a oko vo-de u kojoj je bila gomila velikih plo-vaka tiskao se prili~an broj ribolova-ca. Da me je neko doveo zatvoreniho~iju, pomislio bih da sam se kojim~udom stvorio na nekom od kanalaPan~eva~kog rita u vreme pecanja {tu-ke. Verovatno zato {to je tako lak{e,

jer je dno bilo promenljive dubine sa

mnogo krupnog kamenja, ve}ina pri-sutnih lovila je nekom vrstom usidre-nog plovka. Ja sam se, naprotiv, uzpodr{ku mog pratioca, opredelio zateù, {etaju}u varijantu sa uzvodnimzabacivanjem i nizvodnim pra}enjem.To je, naravno, podrazumevalo ~estazapinjanja za dno pa sam umesto kla-si~nog olova stavio cev~icu - tirolskodrvce - kako bi se smanjila verovatno-}a zaglavljivanja me|u kamenje, a napove}u udicu sa povratnom kukicomna duga~kom vratu stavio sam dve ve-like gliste. Iako je stalno zabacivanje i

Ribolova~kiTROFEJ 13


neverovatnih 250 Evra na Rid` Pulu,lokaciji iznad glavnog gradskog mos-ta, u samom centru grada Balina. Iakosam znao da je pecanje lososa vi{e odsportskog ribolova, zabava za bogate,ne{to poput golfa ili jahtinga, ipaksam bio fasciniran posmatraju}i kakonekolicina odabranih koristi svoju pri-vilegiju pecanja na Rid` Pulu. Na tompotezu duìne nekih 150 metara, s je-dne strane oivi~enom kamenim kejom

na koji pristup imaju isklju~ivo za tajdan bukirani gosti, sme da peca samo{est ribolovaca u dve smene, do i po-sle 14 ~asova. Svi uobi~ajeni na~inipecanja lososa, mu{i~arski, varali~ar-ski, kao i na plovak (kada se kao ma-mac naj~e{}e koristi snop glista), doz-voljeni su i ravnopravni na svim gaz-dinstvima, pa i na Rid` Pulu. Ipak,

posmatraju}i, stekao sam utisak da jena tom svetom mestu kori{}enje bilo~ega {to nije firmirani mu{i~arac rav-no svetogr|u. Kako bi bile garanto-vane podjednake {anse, pravilo je dase ribolovac posle svakog zaba~ajapomeri korak nizvodno i na taj na~inza nekih 45 minuta pre~e{lja ceo po-tez. Tada iza|e iz vode, vrati se na pr-vu uzvodnu poziciju i po~ne ispo~et-ka. Ukoliko neko malo uspori kretanje

tu je lovo~uvar (gili) koji se pobrineda svojom pi{taljkom diskretno upo-zori ribolovca i stvari vrati u normalu.Osim toga, zadatak gilija (pri ~emu separalela sa kedijem, nosa~em {tapovau golfu neminovno name}e) koji izsvoje ku}ice na keju budno prati de-{avanja na vodi, jeste i da pravovre-meno bude u vodi i meredovom prih-

vati ulovljenu ribu, iznese je, ubije,markira specijalnim tegom, fotogra-fi{e ponosnog ribolovca i obavi sveono {to bi ovoga nepotrebno umaralo.Tako|e on }e sa zadovoljstvom spre-miti kafu, ~aj ili ponuditi neko drugopi}e ribolovcu koji èli da predahne,bilo u specijalnim prostorijama sa sv-la~ionicama i tu{evima, bilo na klupa-ma ispred.

S obzirom da se pecanje na Rid`

Pulu bukira mesecima unapred, te{koje opisati odu{evljenje na{eg doma-}ina, Herija, koji je sav ozaren jednove~e saop{tio da nam je zahvaljuju}inekom otkazu izdejstvovao mogu}no-st da sutradan pecamo na dva {tapa natom ~uvenom spotu. Na{e prvobitnoodu{evljenje nakon malo matematikei suo~avanja sa ~injenicama, brzo jesplasnulo. Ispostavilo se da je jedinoGavra sa svojim mu{i~arskim znan-

jem i priborom dorastao tom izazovua me|u nama ostalima preovladalo jemi{ljenje da nema mnogo smisla da sena tom i takvom mestu, pa jo{ po sku-pe pare, dobrovoljno blamiramo. Takose desilo da nas je slede}eg dana u po-

podnevnoj smeni od 2 sata, Gavra do-stojno reprezentovao i, iako je jedinibacao jednoru~nim {tapom dok su sviostali koristili duga~ke dvoru~ne ma-ha~e, ne samo postizao traène daljineve} i pokazao zavidnu tehniku baca-

Jasminko i Gavra (gore), Mi{a, Mihajlo, Nenad i Dinko (dole)


8/50

VODENI PUTOKAZ

~esto osloba|anje sistema koji se ka-~io za dno bilo prili~no zamorno, ve}nakon nekih pola sata ispostavilo seda je to dobitna kombinacija. Losos jepotopio plovak, ja sam se setio Herije-vih instrukcija, sa~ekao nekoliko se-kundi da plovak lagano krene i tek on-da zadao jaku kontru. Borba koja jepotom usledila jedan je od najlep{ihribolova~kih doìvljaja koje sam do-ìveo. Sli~no amuru, koji dozvoli da

bude dovu~en do obale i onda se da usilovit beg, tako je i losos u nekolikonavrata dozvoljavao da ga pribliìm atada izvla~io i po dvadesetak metaranajlona sa {pulne. Nimalo ne ùre}i,uìvao sam nekih desetak minuta uborbi sa tom plemenitom ribom, svedok nije, dobro izmorena, dozvolila

da bude uhva}ena meredovom. Bio jeto lep, iako ne prevelik, primerak let-njeg lososa (spring salmon), teàk 3,5kg. Tek po odu{evljenju mog pratiocai prisutnih ribolovaca, shvatio sam daoni tom ulovu pridaju ve}i zna~aj ne-go {to bi to meni bilo normalno i dasam ja tog dana, mo`da ne ba{ na na-~in kako sam to prièljkivao, ali ipak,postao ~lan kluba onih privilegovanih,svakako ne tako mnogobrojnih, koji

mogu da se pohvale ulovom ove kra-ljevske ribe.Kasnije tog dana, dok smo posle

fantasti~ne ve~ere koju nam je spre-mila Herijeva supruga Bridèt, sedeliu ukusno ure|enom salonu i opu{talise uz francuski konjak i zvuke gitare uMihajlovim rukama, Heri nam je is-

pri~ao pri~u o nema~kom ribolovcukoji je na Moju i obli`njem velikom

jezeru Kon proveo nedelju dana poku-{avaju}i da ulovi lososa pa je, kad muto nije uspelo, produìo boravak za

jo{ nedelju dana nemaju}i ni tadamnogo vi{e uspeha sve do poslednjegdana, kada mu je kona~no po{lo zarukom da ulovi jednu lepu ribu. Kada

je sa svojim doma}inom ve~e predpovratak ku}i proslavljao ulov, ovaj

mu je napravio ra~un po kome se is-postavilo da ga je taj jedan losos ko-{tao 5.000 evra. ]uti, dobro je da ni-sam upecao dva, bilo je jedino {to jeNemac odgovorio.

Na{a mala irska ekspedicija tako-|e je imala sre}e pa je ulovila samo

jednog lososa, s tim {to smo mi pro{libolje od Nemca jer smo u tome uspelive} prve nedelje, a tro{kove podeliliizme|u sebe. [alim se, naravno, volelibismo da smo bili u prilici da upeca-mo jo{ neku kraljevsku ribu i to mu-{i~arskim {tapom, ali nam okolnostinisu bile naklonjene. Svaki ribolovacdobro zna da se ~ak i pre~esto de{avada pored najbolje volje i uloènog tru-

da, uspeh iz raznoraznih razloga jed-nostavno izostane. Mo`da je to i dob-ro jer ovako imamo dodatni motiv dase jednog dana vratimo na ovo lepoostrvo. Namerno kaèm dodatni, jer ibez lososa, ova predivna zelena oazakoja ~ak i za za{titni znak ima deteli-nu sa tri lista, pro{arana mreòm ve-}ih i manjih jezera i reka, sa svojimliticama izloènim udarcima okeans-kih talasa, ispod uvek prisutnih oblakafantasti~nih oblika, zasluùje ponovnipovratak. Kada tome dodamo i sjajnopecanje morske pastrmke, poneku le-pu {tuku, bandara, poto~aru ili kalifo-rnijku, ponovni dolazak u zemlju kelt-skih dvoraca i ginis piva name}e se ko

ne{to dosta izvesno. A ko zna, mo`danam se tom prilikom posre}i pa uzone obi~ne, trolisne, na|emo i neku,dotle skrivenu, detelinu sa ~etiri lista!

Na{ doma}in u Foksford Lodùbio je Heri Fini, Irac koji se s a svojomporodicom preselio pre desetak godi-na iz Severne Irske i odlu~io da ba{ tuzapo~ne nov ivot. Budu}i da je i sampasionirani ribolovac i slikar amater,osim {to radi kao lovo~uvar na reci,glavni prihod ostvaruje izdavanjemsvoje ku}e.

Jasminko Taslaman

Jasminkov prvi losos

SRE]NU

NOVU 2009.

@ELI VAM

RIBOLOVAC

TRADE


9/50

TAKO TO RADE ARANDIJE -

SOM I ARAN NA ISTI MAMAC

PLOVAK & DUBINKA


Nikad Boban (Carp Racing Te-am) iz Sremske Mitrovice ne-}e preàliti {to smo otputovaliavionom, te tako nije oborio rekord u

brzini, koji su u maju postavili Di{ke iKengur (Di{ke, ~uje{ li ti ovo!), pa }e,stoga, na prole}e svojim dìpom.

I Mario i Marko (Big Carp Team)iz Rume su s tim saglasni - i oni }e naprole}e opet na Ebro, ali sada kolima.Svojim - ne sa Bobanom! Ko poznajeBobana razume}e za{to...

I tako, tri zaklete {arandìje iznaj-mi{e {tapove i multiplikatore! Po dva{tapa i multi}a po ribolovcu, dosta. Jasam imao tako|e prava na dva {tapa,ali nisam iskoristo priliku da pecam -snimao sam i fotografisao {arandìje.Dva moja para su bili Mariov Spor-tex Kev i T. Power, i Bobanova Daiwai Basia. Sre}om, iako smo zdu{no na-

vijali da nam neko som~e naleti naBasiu, ba{ da vidimo koliko vredi, ni-

je bilo udarca na taj komplet, ali je naSportex i Twin nekoliko {arana opro-balo snagu - upecani su! I na Tekotesu udarali {arani - izglisirani su!

Ali je zato jedan som nas izglisi-rao, da iako su Mario i Boban u{li u~amac nije pomoglo. Ovako je bilo...

Sede {arandìje i jedu. Prvi dan napecanju a oni ve} gladni. Ja sam tadaapstinirao, pa sam prvi video...

Tako ne{to u ìvotu ne doìveh -pogledah {tap, on kifla - savijen pod


10/50

uglom od 90 stepeni - iz rukohvata!!!Pritr~im, a iz drà~a ne mogu da ga iz-vadim, jer je dril previ{e dotegnut, pane proklizava. [tap krcka, krcka pluta,puca lak... E, tada som malko popusti.Trgnem {tap iz drà~a, ali ne kontri-ram nego ga poloìm vrhom ka vodi.Majko moja, tek je tada dril proradio.Tekota {tek}e, a ja brek}em! Pritr~avaBoban, dajem mu {tap, uska~e u ~a-mac, Mario pali motor... Krenu{e navodu, u maticu - u dubinu; som ka na-ma, ka obali - pod bair. Posle par mi-

nuta pu~e predvez od kevlara od 100kila nosivosti! Gledamo se u neverici- prvi dan, prvi udarac, a odmah mon-strum. Lele, {ta }e tek biti do kraja?

Imali smo 2 ~amca, Mario i ja smo(stari) tandem, Boban i Marko drugi.Nas je ~amac (motor) izdrào do kra-

ja, njihov je izdahno prvog dana. Nijepotrebno re}i ko je vozio. Dobiju dru-gi, i taj im je trajao jedan dan. Sre}omna{ je bio dovoljan za sve, posle onogprvog soma sve smo ~amcem radili.

Somovi su (svi) upecani popodne ipred mrak! I {to je najneverovatnije -

PLOVAK & DUBINKAPLOVAK & DUBINKA


svi na jednom istom spotu!!! Mikro-lokacija, se}ate li se?

Postoji teorija da velika grabljivica(som, {tuka, mladica...) zauzima naj-bolju poziciju. Zauzme busiju i - ~eka.Kad je upecate, sutradan na isto mestodo|e druga - zauzme busiju i ~eka. Mismo sve (!) somove (veeelike!) dobili

na u, bukvalno, samo par metara, iakosmo s 8 {tapova pokrili prili~nu akva-toriju. [arani su udarali svuda, velikisomovi samo na jednom spotu. Svakidan po jedan, ali vredan! I onaj prvi -onaj za pam}enje, koji je sve pokidao- udario je na istom mestu, iako je dnosvojski peletirano bar 400 puta 50 me-tara. Peletirali smo uzvodno i nizvod-no od hot-spota bar po 200 metara,po {irini, a po dubini (tj. daljini) jednopedesetak. Tro{ili smo po dàk peletana dva dana. Dàk od 25 kila.

Pecali smo somove (i {arane) petdana. Prvi dan (nedelja) bio je za gle-danje Formule 1 i varali~arenje (ki{a),dubinka od ponedeljka do petka uve-

~e, a u subotu smo oti{li u Barcelonu.Najve}eg smo upecali u petak oko

18 ~asova! Pre toga nas je posetio Oli,jer smo imali soma vezanog za drvo -~uvali smo ga za fotografisanje. Me-|utim, kad je Portrat do{ao do nas ve}smo ga pustili. Ipak, uspeo sam da ganagovorim da sa~eka: sad }e da udariveliki - vreme mu je! Olivier ni pivonije popio... BAM! I opet ja prvi do-|oh do {tapa (Boban kaè: Jovanov je,fol spor, trom, debeo, mator... ali uvekprvi zgrabi {tap.) Kontra, pa driiiiiil -dadoh Bobanu {tap. Mario pali, kre}u

Ne zna se {ta je teè, da se som savlada ili drì i pozira za fotografisanje


11/50


12/50

bacanja i do 100 grama, najlonom de-bljine oko 0,35 milimetara, ve}im jed-nokrakim ili manjim trokrakim udica-ma i olovima dovoljno te{kim da po-nu|eni mamac zadrè u jakoj re~nojmatici. Od mamaca su naju~inkovitijirovci, gliste, komadi pijavica, par~i}iili fileti od ribe, kao i kockice mesnognareska i ka~kavalja.

Kod ribolova kotrljanjem koristise isti pribor kao i za dubinsku meto-

du. Na osnovni najlon namontira seokruglo olovo i karabinjerom pri~vrstiudi~njak duìne i do 50 centimetara.Sistem se zabaci uzvodno i sa~eka seda olovo padne na dno, a onda se la-ganim zatezanjem najlona pokrene si-stem i pusti da ga vodena struja odne-se nizvodno. [tap se sve vreme drì uruci, a ceo postupak ponavlja vi{e pu-ta. Koriste se isti mamci kao i kod sta-cioniranog dubinskog pecanja.

Posebno zadovoljstvo je lov mre-ne na varalicu, pri ~emu se varalica,pomo}u klize}eg olova, mora voditipo samom dnu. Na osnovni najlon de-bljine do 0,25 milimetara, ili strunu,prvo se postavlja olovo, iza njega ve-zuje vrtilica, a za nju udi~njak duìne25-30 centimetara sa kop~om i varali-com na kraju. Prilikom zabacivanja,varalicu zabacujemo popre~no u od-nosu na vodeni tok i, uz stalno zateg-

nut najlon, pu{tamo da je nosi vodenastruja. Kada varalica nizvodno od nasdospe na dno, nekoliko sekundi je za-drìmo u mestu, a zatim vrhom {tapapolako povu~emo ka sebi. Od varalicasu najefikasniji vobleri od 2 do 5 cm,silikonske varalice i leptiri od 0 do 2.

Mada mrene nisu preterano izbir-ljive {to se hrane ti~e, ipak su izuzetnooprezne. Ako joj se ponu|eni mamaciole u~ini sumnjiv, u trenu }e pobe}i.Me|utim, kad proguta udicu, te{ko seotka~i. Uhva}ena, mrena se na udicio~ajni~ki bori, svom snagom poku{a-va da se oslobodi, pa je ishod borbepotpuno neizvestan jer je opak fajter!

Borislav Dodo{

Mrene (barbus) spadaju u rod{arana, ima ih dvadesetakvrsta i naseljavaju sve vodeod Atlantika do Crnog mora. Zbogsvoje silovitosti i borbenosti, svrstanesu me|u najatraktivnije ribe za sports-ki ribolov i lov na nju pruà veliko za-dovoljstvo. Imaju sna`no, okruglastotelo, jaka peraja, usta sa debelim us-

nama i dva para brkova.

Najve}a riba iz tog roda na Balka-nskom poluostrvu i u nekim delovimaEvrope je mrena (lat. Barbus Barbus).Naraste do 80 centimetara i teì pet-{est kilograma (kod nas je prose~nalovna teìna do 2-3 kg), ali pojediniprimerci ove vrste mogu da prema{e iteìnu od 15 kilograma (najve}e su urekama zapadne [panije). Mrene se

mreste od po~etka maja do kraja juna

i tada migriraju ka izvori{tima manjihreka i potoka. Mogu se loviti tokomcele godine, mada su udarni termini uprole}e i jesen.

Mrene su ribe dna i borave na du-bokim mestima s jakom strujom i kru-pnim kamenjem. Izraziti su sva{toje-di, a prirodna hrana su im larve inse-kata, ra~i}i, crvi i meku{ci, mada }e u

slast smazati i neku neopreznu ribicu.Me|u evropskim ribolovcima onaje izuzetno cenjena sportska riba, po-sebno u Engleskoj. Lovi se na plovakili stacionarnim dubinskim metodom,kotrljanjem, na zastavicu i varalica-ma, a borba sa njom je nezaboravna.

Lov mrene na plovak ne razlikujese mnogo od lova ostale ribe, osim {tose sistem mora tako voditi da mamackonstantno skaku}e po dnu. To se po-stiè tako {to se prilikom vo|enja plo-vka, vrhom {tapa sistem povremenopovla~i nazad, a mamac podiè s dna.Za ovakav na~in pecanja, potreban jetanak i osetljiv {tap (neki bolonjez) nekra}i od 3,5 m, a bolje duì. Po{to je a

izuzetan borac, najlon mora biti kva-litetan, neiskrzan, debljine do 0,25mma udice najbolje kovanice veli~ine iz-me|u brojeva 6 i 10. Kao mamac mo-gu se ponuditi snop crvi}a, gliste, va-ljak od hleba i nekog miri{ljavog siraili kukuruz {e}erac. Efikasna je meto-da sa hranilicom i dve udice.

Za pecanje stacioniranom dubins-kim metodom na Dunavu i ve}im te-ku}icama potreban je ja~i i teì ribo-lovni pribor, po{to se ~esto, umestomrene, na udicu zaleti som. Najbolje

je loviti dvodelnim {tapovima, teìne


PLOVAK & DUBINKAPLOVAK & DUBINKA

Mrena je jedna od najatrakti-

vnijih riba za sportski ribolov;brkati borac iz re~nih matica;zaka~ena na udicu, mrena seo~ajni~ki, svom snagom poku-ku{ava da oslobodi, pa je bor-rba s njom potpuno neizvesna

MRENA (BARBUS)

K1

BORACPECANJE NA ZASTAVICU

Za lov na zastavicu potreban je plovkaro{ki {tap duìne od ~etiri do

{est metara i lagana ma{inica. Na kraju najlona, u zavisnosti od brzine idubine vode, veè se malo okruglo olovo, teìne od 1,5 do 4 grama. Na

tridesetak centimetara od olova veù se dve udice, iznad njih zastavica,

odnosno komadi} dre~avog obojenog vunenog konca, ~ija je funkcija da

pokazuje smer i dubinu kretanja mamca. Vodi se kao i kod kotrljanja.

OBAVEZNA PRIHRANA

Kod pecanja mrene na plovak ili dubinkom obavezna je prihrana mesta.

Kao primama mogu se koristiti kupovne, jako namirisane hrane, smesa

starog nakva{enog hleba, crvi}a i seckanih glisti, kao i ukuvana prekru-

pa pome{ana sa kuvanim kukuruzom, p{enicom i semenom konoplje.

Mrene se kao i {arani mogu navi}i da redovno dolaze na hranjena mes-

ta, pa na primami ne treba {tedeti.

Englezi je izuzetno cene kaosportsku ribu, ~esto putuju u[paniju da pecaju velike. Naovom sajtu imate adresu akovolite nezaboravni K1 dril:www.fatanglingtours.com


13/50

INTERNATIONAL CARP CUP RADUTA 2008 - JEDAN KUP IZ DVA UGLA

Ribolova~kiTROFEJ24

ARANARAN



14/50

ARAN

Ribolova~kiTROFEJ26

ARAN

Da ne laèm, ~ekao sam ovajpoziv deset godina! Glod meje najljubaznije upitao da libih bio slobodan desetak dana da ode-mo na Sarule{ti, gde se odràva Inter-national Raduta Carp Cup, od 21. do26. septembra. ûj, da li sam slobo-dan: uzeo sam godi{nji odmor, znaosam da }e mi za ne{to zatrebati.

Iako je takmi~enje po~injalo u ne-delju, 21. septembra, mi smo na put

krenuli jo{ u petak, dva dana ranije.Ekipa Agropanonke NS, s kojom smoGlod i ja krenuli, vrcala je od uzbu-|enja, jer je to bio njima, kao i meni,prvi put na ovom jezeru. Vedro nebobez obla~ka, divan dan za putovanje,slatka neizvesnost puta u nepoznato.Jedino je Glod bio ladan kao {pricer,uostalom, Raduta hotel mu je drugidom. Ostali (Dragoljub, Doci, Steva,Ivan, pa i ja) nisu imali predstavu gdeidemo, uostalom, Sarule{ti smo znalisamo preko fotografija i iz tekstova uTrofeju. Put kroz Srbiju pro{ao je bezproblema, a na \erdapu se na|osmo,bez ikakvog dogovaranja, sa drugomsrpskom ekipom iz Vlasotinca (Jova,

Kengur, Goran). Tako se na{ mali ka-ravan na{ao na granici. E, tu se desioprvi trenutak za pam}enje: naime, ru-munskom cariniku se toliko svidelo{to je na poklon dobio jedan broj Tro-feja (gde su Dragoljub i Steva na na-slovnoj), da je od Dragoljuba zatraìoautogram! Da je na granici dozvolje-no snimanje, sigurno bih zabeleìo tajtrenutak, ovako, ostaje samo se}anje.

U|osmo u tu Evropu... Pa, i nisuim ne{to putevi. Dodu{e, nema udar-nih rupa, ali, nekako, nije to to!

Upoznavaju}i prirodne lepote Ru-munije, nisam nikako mogao da se ot-mem utisku da je ovo ipak bila zemljaVar{avskog pakta, ali, idemo dalje, ot-vorenog uma i puni o~ekivanja.

Inicijativu za odabir mesta za ru-~ak je preuzeo Kengur, jer zna dobarrestoran pre Bukure{ta. Stigosmo dotog restorana, a ispred njega Sneàna isedam patuljaka! Da skratim, ako i re-{ite da u Rumuniji jedete }evape (mi-

tetei), nikako ne naru~ujte vi{e od trikomada! Jednostavno su ~udnog uku-sa, veli~ine sarme. Ja sam pojeo ~etirikomada, jo{ sam ìv, ali ne bih opet.

Po dolasku u Raduta hotel, ve~esmo proveli u razgovorima o smisluìvota i svrsi na{eg postojanja, a s timu vezi poseban akcenat je stavljen naprimenu najnovijih soko}ala u moder-nom {arandìjskom ribolovu... Shva-tate, zar ne?

Subota je pro{la u dolasku ostalihekipa i upoznavanju obale i infrastru-kture jezera. Lepo vreme nas je prati-lo, svi smo se nadali da }e potrajati dokraja takmi~enja. Ostale ekipe su po-lako dolazile, i shvatismo da }e sigur-

no biti preko 60 ekipa. Ta~nije, bilo ihje 65, jer od 67 prijavljenih jedine dvekoje nisu do{le, bile su iz Srbije! Takosu na{e boje branili Agropanonka iKengur tim. Do|e na red i izvla~enjemesta, ali za razliku od pro{le godine,ove godine mesta se nisu birala, negosu izvla~ena iz {e{ira. Rezultat iz-vla~enja je bio Kangur tim mesto broj46 (u zalivu rekorda, pro{le godine ru-munska ekipa je na tom mestu ulovila205 kg ribe i plasirali se na 10. mes-to), a ekipa Agropanonke mesto broj67 (do same brane Gurbane{ti, pro{legodine Ukrajinke su tu ulovile 207 kgribe i zavr{ile na 9. mestu). Dobro de,moglo je i gore, ali i bolje. Dok tak-

mi~ari polako odlaze na mesta, pa`njumi privla~i konjska zaprega kojom }eoprema Grebmajerovog tima biti tra-sportovana. Urnebesno, zar ne?

Timovi su oti{li ka svojim mesti-ma, a Glod i ja na mesto br. 67, gde jebila ekipa Agropanonke. Em su na{i,em su blizu asfalta, a poneli smo i dvekamere da zabeleìmo kako na{i vaderibu. E, tu smo omanuli, jer od 10 za-maranja 9 riba su izgubili! Ili su impucali predvezi na {koljkama, ili im jepucao ~vor izme|u osnovnog najlonai {ok podveza... Tek su krajem drugog

Grabmajerov taksi - vrhunska oprema zapre`nim kolima odlazi na mesto

Ovo pivo

ne vata!

Bakini kola~i

Dobar vetar je kasno po~eo da duva za ovaj spot

Prvo se jave amuri

Zvonko - prvi {aran prvog dana

Na{i Belarusi: Ivan, Doci, Dragoljub i Steva


15/50


ARAN

mi je Pako, dok smo se vozili rekao: You see, no wind, nofish! Zaista je neverovatno koliko vetar ima uticaja na toho}e li {aran zagristi ili ne. Znao sam to i ranije, ali da ovi-liko bude evidentno, to nisam mogao ni pretpostaviti!

Slikaju}i i snimaju}i ulovljene {arane i amure, malosam i {pijunirao: bilo je takmi~ara koji su koristili kukuruz,pelete, partikle, kao i boile neverovatnih boja, mirisa i ve-li~ina. Tako|e, i u priboru je bilo {arenog pristupa: odma{inica sa slobodnim hodom kalema do multiplikatora, a{to se {tapova ti~e, mnogi su bili tribalovi manekeni.

Upotreba ~amaca na elektromotor, ili vesla, bila je do-

zvoljena, ba{ kao i sonar, tako da me je za~udilo {to je ve-}ina ekipa koristila duga~ke i jake {tapove za zabacivanjesa obale. Jeste nezgodno voziti ~amac po vetru, ali kad samvideo kako to rade Italijani (opet oni), bilo kakvo oprav-danje pada u vodu. Zbog duga~kih i krutih {tapova mnogisu gubili ribu, ali zaista je nezgodno posle kontre na 150

Ribolova~kiTROFEJ28

ARAN

dana uspeli da re{e probleme, ali u me|uvremenu ostaleekipe su vadile amure, a poneki i {arane. Glod kaè da je toustaljeno, da se prvog i drugog dana lovi ve}inom amur, aprvi krupan {aran padne obi~no bliè brani Sandulica. Takoi bi - prvo ve~e Zvonko je (na mestu br. 38) izvadio jednoglepotana teèg od 17 kg, a na mestu br. 63 rumunska ekipa(pro{logodi{nji pobednici) su imali preko 80 kg amura, ta-ko da su bili u ubedljivom vo|stvu. Interesantno je da eki-pa Italijana, koji su pecali kod vodotornja, prva dva dananisu imali nijednu ribu za merenje (bodovala se samo ribapreko 5 kg), ali su u preostala tri dana bukvalno oduvali

sve ostale ekipe i pobedili sa oko 100 kg prednosti u odno-su na drugoplasirane! (Italijani zasluùju poseban osvrt...)Drugog, a naro~ito tre}eg, dana, ulovljeno je dosta {a-

rana teìh od 10 kg, a najve}eg su ulovili Litvanci na mes-tu broj 13. Tre}i dan je bio posebno interesantan, jer je ve-tar najednom stao da duva. To je potrajalo nekoliko sati, pa

Zapad

Istok

Sever

Jug

Mapa jezera Sarule{ti - na desnom kraju uliva se re~ica

Mosti{ta (Bara` Sandulica), na levom kraju je velika

betonska brana (Bara` Gurbane{ti), gde se zavr{ava

Zaliv

rekord

a

Cukka

zaliv

Kugla

Agropanonka karp tim

22. mesto - 62,4 kg

1

13

15

44

56

67 46

22

29

37

45

5255

I mesto - 396,7 kg

III mesto 268,3 kg

II mesto 303 kgNajve}i

{aran 4. mesto pozicija 44 - 214,8 kg

5. mesto pozicija 29 - 176,1 kg






3863

metara proceniti kolika je riba na udici. [to se mamaca ti~e,definitivno je boila preko 22 mm bila mamac No 1!

Nisu toliko bili bitni miris i boja, bilo je bitno da je veli-ka i da je ima mnogo u vodi. Stra{no je bilo videti kolikekoli~ine hrane su ba~ene u vodu: ako je prosek po ekipi bio50 kg za pet dana (a sigurno je bio toliki, ako ne i ve}i), on-da dolazimo do ra~unice da je za vreme takmi~enja u voduuba~eno preko tri tone hrane, od toga najvi{e boila! Dodu{e,ve}inu te hrane su po~istili sitni {arani i deverike, kojih jezaista na tone. Ulovljeno je enormno mnogo {arana - ispod5 kg - zato je Raduta rekao, a nadam se i da }e tako biti,

slede}e godine donja granica za {arana 2 kilograma! E, nataj na~in bi i Grebmajer, koji je ovog puta bio poslednji(iako je ulovio nekoliko desetina {arana ispod 5 kila), mo-gao da ra~una na ozbiljan plasman. [arani ispod 5 kila nisuvra}ani nego su ih Radutini radnici prebacivali u drugo

jezero, da rastu... Cilj je da posle nekoliko dobrih mrestovau Sarule{tiju ostanu samo krupniji, a da mali rastu na dru-gom mestu, tako ne konkuri{u}i velikim u ishrani.

Na kraju, posle 118 ~asova pecanja, prvo mesto (25000evra) pripalo je ekipi SPECIAL CARP TEAM iz Italije, saulovljenih 396,7 kg, drugo mesto (15 000 evra) rumunskiLAZAR TEAM sa ulovom od 303,00 kg, a tre}e mesto (i 10000 evra) osvojio je FNPSR ANGEL iz Rumunije sa 268,3kilograma. Najve}eg {arana od 23,00 kg ulovio je litvanskiRENMAR TEAM, za to su dobili 15 000 evra. Malo li je?[to se ti~e srpskih timova, kona~an plasman im je bioizme|u 20. i 30. mesta. OK, u gornjoj polovini su, jer su

imali prose~na mesta i desetine i{arana spod 5 kila.

Kengur karp tim -

Kengur, Jova, Goran

27. mesto - 43,8 kg


16/50

Ivica je bio prvi put, a ja trideset ineki - moja vi|enja se ne razlikujumnogo, ali }u poku{ati i da dodamne{to iz mog ugla, jer ovo jezero poz-najem bolje od novosadskog [pica.

Vi{e je nego o~igledno da na tak-mi~enja ovakvog tipa dolaze dve fele{arandìja: jedni su profi koji skoroi ne spavaju dok traje kup, drugi ribo-lovci koji vole da za svaki slu~aj ima-

ju i sobu u hotelu; prvi uglavnom ìve

od ribolova (ovi Italijani, Beker, Gra-bmajer... drugi ive ivot a pecanje suu stanju i da otkaù ako s e jako napijuko recimo ova poruka (poslata u pola4 ujutru):Jako sam senapo, otjazmpecanje!Stoga odmah treba po}i od~injenice da je sre}a relativna - nekouìva samo dok peca, neko i dok pecaali i kad ne peca. Ovo je pri~a o onima

kojima je ribolov biti ili ne biti. Iakona Sarule{tiju uìvaju i oni drugi...

Uz svo znanje sveta, na uspeh naovakvim kupovima bitna su dva fak-tora: mesto i vetar. Na slabijem mestuse ne moè upecati za najvi{i plasmana ako duva (ili uop{te ne duva) pogre-{an vetar ni udarni spot ne da ribe zaprvo mesto!

Italijani su imali teàk - ali dobar -spot. Ipak, upecali su tek kad je vetar

po~eo da duva u njihovom smeru. E,sad, da oni nisu profesionalci, imali bisolidan plasman - ali ne i prvo mesto!

A za prvo mesto potreban je faktor br.3: uspe{na taktika.

Na Sarule{tiju je do pre neku go-dinu vaìlo pravilo: malo hraniti. Tosu naravno mnogi znali i primenjivalii na ovom takmi~enju. Me|utim...

Unazad nekoliko godina mrest jebio vi{e nego uspe{an, ogromna popu-lacija malih {arana i silne deverike sufaktor koji kvari taktiku. Stoga su ne-ki izbegavali, za ìvu glavu, sve osimboila, èle}i da izbegnu navalu si}e. Ibili su u pravu - do pre 3-4 godine. Aline i ove: sada je trebalo suprotno, ba{enormno hraniti, jer {aran~i}i i deve-rike sve po~iste za ~as posla. Hranilisu obilno, kukuruzom, peletama, par-

tiklima, boilama... ali su kao mamacstavljali (enormno!) velike boile, ~imesu izbegavali da im se zaka~i {aran~eili deverika. Ja sam sa Radutom obila-zio (zbog fotografisanja) svakodnev-no sve ekipe sa brojnim ulovom, tj. sagabaritnijim {aranima. Obilazio i, na-ravno, {pijunirao. Maltene da je svakive}i {aran, preko 15 kila, ulovljen na

ARANARAN

Ukupno je ulovljeno ne{to vi{e od4 tone {arana i amura, a ~etiri ekipe subile bez ulovljene ribe, me|u kojima ipominjani Grebmajer.

A sada koja vi{e o Italijanima: ia-ko su pecali na te{kom i nezahvalnommestu (kod vodotornja), iako su imali

jako malo manevarskog prostora naobali, iako su razvla~ili na oko 150 mod obale, ~amac im je poslednjeg da-na jednostavno pukao... momci su me

odu{evili svojom organizovano{}u iodnosu prema poslu, jer pecanje pre-staje onog trenutka kada to radi{ zanovce! Prema njihovim re~ima, prvogdana su hranili kukuruzom, drugog ti-grovim orahom, a od tre}eg su hraniliboilama. E, to je bio klju~ni trenutak.

Naravno da sam pozajmio parnjihovih boila, kasnije smo ustanovilida je u pitanju jedan od osnovnih mik-seva, sa raznim miro|ijama Tajna je utome {to su hranili mnogo i ~esto, a is-pod udice su stavljali i po tri boile! Tosamo dokazuje da za {arana (i amura,pogotovo crnog), nema velikog mam-ca. Bravo momci!

Na kraju, moram zahvaliti Glodu

{to me je poveo, Dragoljubu na sve-mu, a posebno na vo`nji po njivama(Hanibal: Ako nema puta, mi }emo ganapraviti!), Dociju (ve}inski vlasniksvoga ivota), Stevi na pivu koje nevata (bezalkoholnom), Ivanu na mla-dosti, kao i ekipi Kangur tima na tome{to su bili daleko, pa smo uspeli da os-tanemo na nogama!

Jedino mi je ào {to nisam uspeoni da zabacim varalicu za smu|a, ma-da, mo`da je bolje ovako. Kad se sle-gnu utisci, ponovo }u ne{to da proko-mentari{em. Kako god da izgleda, ve-rujte da je dobronamerno! Ili, {to birekao Grunf: Ako kani{ pobijediti, nesmije{ izgubiti!

Ivica Drobac

PRIA DRUGA - TAJNA JE U VETRUSenzacija - pobednici Italijanu su upecali ~ak i cnog amura od 26,8 kg!

Litvanci - najve}i

{aran od 23 kg je

zaradio 15.000 evra

Jezero je prepuno krupnih amura - Goran (iznad), Ivan (ispod)


17/50

Ribolova~kiTROFEJ32

ARAN

ogromnu boilu, ve}inom pre~nika 30milimetara, a neki su stavljali i po dve(pa i tri!) boile od 24mm!

Za{to na ovim kupovima u posled-nje vreme dominiraju Rumuni? Zato{to ~e{}e ovde pecaju i znaju za jadac!Ne igra vi{e mali mamac i stidljivoprihranjivanje!

^ak mislim i da su D`ejson, Erik,i drugari koji ovde pecaju rekreatvno,bar jednom godi{nje, pogre{ili {to ni-

su obilnije hranili. Jesu, i oni, koristilijaja-boile, ali su malo hranili. Nisuimali najbolje mesto - svakako da je ito jedan od razloga - ali za razliku odrekreativnog pecanja ovo takmi~enjezahteva druga~iji pristup.

U rekreativnom ribolovu bira{ me-sto, na jezeru nema gu`ve, i ~eka{, ~e-ka{... danima ~eka{ nekoliko velikih.Na takmi~enju ne ~eka{ te{ka{e, negolovi{ sve ve}e od 5 kila! A najve}eg -zna se - upeca najsre}niji! Recimo, jasam pre tri godine slikao ba{ Erika izEngleske (Poljaka koji ima firmu u U.K.) sa ogromnim {aranima. Ali ondanije bilo takmi~enje. Upecao ih je kodvodotornja, ba{ na spotu gde su sada

pecali pobednici iz Italije. To mesto jezahtevno, te{ko, ali daje krupne {ara-ne. Italijani su, me|utim, privukli sve- i male i velike, i amure... i pobedili.

Ali tek kad je dunuo vetar na njih!D. Jovanov

Grabmajer, Beker i Drobac

Prvoplasirani

Vice{ampioni

Najlep{e je na kraju - vo na ra`nju


18/50

I u modernom {aranskom ribolovuse, izgleda, stiglo do kraja. Naime,sve je manje pri~e o tajnim mik-sevima i ~arobnim dodacima, tipapti~je mleko. Neki mamcu su posta-li standard, kao razne trige i ok-topodi. Od tih oktopoda pojavio se~ak i miks od japanskog, na slici gavidite zeleno ofarbanog, ali su (bar nave}im takmi~enjima) dominanta dva-tri svima poznata. Ko ima dobar nos,u to se moè uveriti {etaju}i od ekipedo ekipe, usput miri{u}i razne boile...

I kod montaà se stalo na maksi-mum tri, sa dve-tri vrste olovica razli-~itih teìna. Naravno, pri~a o najbo-ljim udicama i najotpornijim pred-vezima }e ve~ito trajati... sve dok jeprodavaca i proizvo|a~a.

Izgleda da je i pri~a o {tapovima

zavr{ena, krug je zatvoren. Ili se ~ini?Prvo je pojam bio Fox. Potom su svi(ta~nije: mnogi) prodali Foxove, i kopo komandi pre{li na Hutchinsone, koda je Fox preko no}i prestao da valja?Potom vi{e ni Ha~insoni nisu bili in- pojavio se Free Spirit. Ha~insoni suprodavani biv{im foksovcima (kojisu, u me|uvremenu, napredovali i ko-

ji su svoje Foksove prodali po~etnici-

EKOLOGIJA DUHA

MOE LI SE ARAN

PECATI NORMALNO

PREMA SVECU I

EKOLOGIJA DUHA

Za veliku vodu, velike {arane,daleke zaba~aje, potreban je iadekvatan pribor i optimalanmamac, ali da li je {aran (ba{toliki!) probira~ da mu smeta~ak i dlaka, ako je predebela?

Dve pelete od 24mm, ogromna udicaza soma, dlaka 100 kila nosivosti iolovo od pola kile nisu uop{te smetalilukavim {aranima - i to divljacima!

ma i dodali za enigme), pa su kupo-vani duhovi. Ali ni tu nije bio kraj -odjednom se pojavio Century. E, sadavi{e ni Spiriti nisu valjali, FMJ je bioin. eka se slede}i najbolji...

Ali ako se lutalo u potrazi za naj-boljim {tapom, kod duìne i snage sevrlo brzo stalo na 3,9m i 3,5 lb?! Bilo

je svejedno da li se peca na Viru {i-rine 30 metara, jezeru u Debelja~i,ili na jezeru od 5000 hektara, svi su se

di~ili {tapovima od 13 stopa 3,5 libre,bez obzira da li zaista zabacuju nebupod oblake ili razvla~e. Marketing je~inio ~uda, pa su neki prodavali ~ak isvoje Sportexe Made in Germany tipaExlusive Carp, ili Daiwine modeleKevin Nash (Made in England)!

Ipak, sve polako dolazi u normalu,narasla je nova generacija {arandìja,koja kupuje {tapove za 100-200 evra,i gle ~uda - uspe{no njima lovi! Takvi~ak ni rod-podove ne preferiraju jer suubadaljke prakti~nije. I jeftinije.

Kod signalizatora pri~a je ko i kod{tapova: od Foxa preko Carpsoundera- do Delkima. Kupite bilo koji, jedino

je va`no da pi{ti kad treba, da ne tro{i

previ{e baterije i ne propu{ta vodu.Isti put su moderni pre{li i kadasu mo}ne ma{inice kupovali, sve doknisu stigli do Basie - vi{e im ni DaiwaTournament nije bila dovoljna. A u tuDaiwu su se, koliko ju~e, kleli i prezi-rali sve koji su pecali jeftinim Shi-manom. Kao da nisu na po~etku svojeprofi karijere bili zadovoljni Mosela{tapovima i obi~nim bejtranerima.

âk se u profi krugovima vodilapolemika i o rod-podovima - tripod iliobi~an, bilo je pitanje. A i svingeri subila tema polemika. Ipak, vremenomsu stavovi kako-tako postali usagla{e-ni oko pribora i opreme, ali kod boila

je tema neiscrpna i traje beskona~no...

Glodovi drugari su na Ebru, peca-ju}i somove, hvatali i {arane na peletepre~nika 24mm, po dve-tri nanizanena dlaku. Dàk takvih peleta ko{tao

je 40 evra - dàk od 25 kg! A kod nasse, specijalne boile prodaju i po 20-25 evra - za kilogram!

Kod nas je sve naopako! Te{ko da}ete videti da neko koristi ve}u boilu -18mm je plafon, a 16mm standardna.Kao i male udice, jer: {aran je opre-zan?! Ali kad mu pogledate usne sh-vatite da taj {koljke krcka samo tako,da ima mesnate i tvrde usne, za koje je

TROPAR


19/50

EKOLOGIJA DUHA EKOLOGIJA DUHA

sa konstrukcijom spejs {atla! Nje-govo ime je iskori{}eno u marketi-n{ke svrhe, i to je sve. Iskoristio jesvoje ime za odli~ne {tapove.

Sve je danas reklama, agresivnado bola, toliko napadna da neko po-misli kako se {aran ne moè ulovitina normalan na~in.

Naravno da moè! Voli on i da-lje kukuruz i gliste, a svejedno mu

je da li ga zamarate starim telesko-pom ili savremenim parabolikom.Svejedno da li zamarate Daiwom iliShimanom, svejedno mu je da li gaupecate me~ {tapom za uìvanje iliparabolikom za daleko lansiranje.Ionako }e u saku da zavr{i. I tu jemo`da najve}a razlika - moderni gahvataju i pu{taju, hvataju i pu{taju,a nekad je {aran bio kulinarska riba.

Sre}om, sve je vi{e onih koji galove zbog uìvancije, bez aroganci-

je, koji pecaju zbog uìtka i draì,pecaju pa upecaju, ali i oni vra}ajuribe. Ne zato {to su moderni, negorazumni, zato {to je ~arolija kada{arana zamarate tananim bolonje-

zom magi~nija nego kada ga vadite{tapinom od 3,5 libre. Nije pecanja{arana izmi{ljeno zbog takmi~enja inadmetanja, starije je ono od svihkupova i skupova. Jedino {to se prepecalo da bi se jelo, a danas da bi sekockalo. Danas su, maltene, izuze-tak oni koji pecaju za svoju du{u,koji nit ga jedu nit se takmi~e!

Takvima posve}ujem ovaj tekst,i po~etnicima, svima koji gledaju}ikuda danas ide savremeni {aranskiribolov mogu pomisliti da je to pre-skup sport, jer kilogram boila ko{tavi{e nego tri kile mesa od buta - odbuta bez kosti!

potrebna ve}a udica. A ni usta munisu mala, ko od {ale guta {aran i

ve}e boile.(Na slici na prethodnoj stranicivideli ste sve ve}e i ve}e boile koje

je Vanja Grbi} s drugarima koristioletos na Sarule{tiju - op. Glod.)

Ruku na srce, boile jesu potis-nule sve ostale mamce, ali da li suba{ toliko revolucionarne? Jer, ne-kada se i valjak (nokla, purak - op.ur.) pravio tako {to se mesio, kuvaopa u njega dodavani za~ini, mirisi iboja. Da li je i to bila boila?

Jeste, samo je ova tvr|a, jer sene stavlja na udicu, nego na dlaku.U tome jeste sva tajna: gola udica,te{ko fiksirano olovo koje samo ko-ntrira, a nekada smo koristili klizna

da {aran oseti {to manji otpor. Zatosmo ruku dràli na {tapu i netremi-ce buljili u vrh {tapa, ili plovak, dabi stigli da kontriramo pre nego {toispljune mamac. E, tu je revolucija,tu je Ha~insom i postao poznat, poboili na dlaci a ne izradi {tapova!Sa {tapovima RodHutchinson imaveze jedino preko svog imena (en-gleski:Rod= {tap). On sa proizvo-dnjom blankova ima veze koliko ja

Nije nijedna boila toliko magi~nakoliko zalazak sunca u smiraj dana, i

nijedan deo pribora vas ne}e o~aratitoliko koliko je blaèn ose}aj dok ga~ekate i gledate u vrh {tapa, ili plo-vka. To je mnogo ve}e zadovoljstvood pecanja tako {to spavate... svedok vas ne trgne prodoran zvuk sig-nalizatora, Foxa ili Delkima svejed-no. Jer, nema toga signalizatora ~iji

je zvuk prijatan u pola tri ujutu, kadvas prekine i probudi iz slatkog sna i

istera iz tople vre}e na studen. No, ito je vrsta ribolova, ali pecanje u pa-

re nije sportski ribolov.Znam to, jer sam i sam nekolikosezona bio rulet-{arandìja, koji jevi{e sanjao evre nego divljake od 15kila. Danas mi ni u snu ne bi palo napamet da pla}am da bih se takmi~io,pecao po ledenoj no}i, u vreme doksav normalan svet sanja. Sada mi jepecanje merak a ne mu~enje.

[arandìja-meraklija


20/50

Ribolova~kiTROFEJ38

PREDSTAVLJAMO

Na{ kolega novinar iz Hrvatskeurednik je ~asopisa Ribi~i iribe, koji je upravo doìveo200. broj. êstitamo! Nedavno je iz-dao knjigu koju vam predstavljamo -prvi sveobuhvatni priru~nik o mamci-ma u Hrvatskoj.

Knjiga je bogato ilustrovana crte-ìma i fotografijama u boji, na 162 st-ranice. Cena knjige je 15 evra (meki) i20 evra (tvrdi povez).

Iz sadràja izdvajamo:Prirodni i ve{ta~ki mamciKada i koji mamac koristitiPodela mamacaKako prona}i prirodne mamceUzgoj crva i glistaFui i ver de vasRecepti za nokle (`gance)Priprema i recepti za boile

Podela ve{ta~kih mamacaNaro~ito je bogato ura|eno pogla-vlje o boilama, sa vi{e desetina rece-pata za njihovu izradu, kao i deo o pri-rodnim mamcima (deo o noklama sa-drì desetine interesantnih recepata), aima i egzoti~nih, manje poznatih ma-maca - raznih plodova i biljaka.

Interesantan je i deo o varalicamai mu{icama.

Knjigu moète naru~iti telefonom:+385 43244050, fax: +385 43243337,ili elektronskom po{tom na e-mail:

[email protected]

NOVA KNJIGA

- AUTOR SINIA SLAVINI

MAMCI


21/50

Mi smo poznati po tome {to mo-ramo u svakoj ~orbi da budemo miro-|ija, pa tako uporno kopiramo svet -organizujemo pecaro{ka nadmetanja(i to varali~arska, ej!) a nemamo ribe,tj. nema grabljivica u na{im vodama!Dobro de, ima jo{ po koja... Ali za{toonda pecamo samo sa obale, kako daupecamo ako ~amac nemamo?! Za{to,ako ve} strance kopiramo i organizu-

jemo Zander, Bass i Pike tour-namente sa kotizacijom, nemamo ~a-mce? Da li ste negde videli ili ~uli zabilo koju ijadu, evropsku, japansku,ili ameri~ku, a sa obale?! Ali kod nas

je vi{e Stella nego ~amaca.OK, na{e ijade su jadne, pa su i

uplate skromne - tek za riblju ~orbu ipo koje pivce, a i nagrade su (obi~no)sponzorisane opremom koja nikom netreba, koja odavno skuplja pra{inu pomagacinima. A kada se sponzor otvorii da lepe nagrade, recimo varalice, tenagrade retko stignu do takmi~ara, jerih obi~no organizator zadrì za sebe?![ta }e one u~esnicima, kada ionako tu(zna to organizator vrlo dobro!) nemaribe ni za lek, a ne za (s)kup.

(Izuzetak je, ipak, prizna}e{, na~in

na koji se i organizuje i sudi Somovi-

jada, a i nagrade se pristojne - ~ak i

vrlo vredne - op. ur.)

Skroz je druga~ija pri~a iz Hrvat-ske. U kom{iluku su jaki sponzori zanjihove Bas kupove, nagrade vred-ne, su|enje po{teno, a takmi~ara ima iiz inostrastva - ~ak iz daleke Rusije - ito veoma poznatih imena! A kod nas?

Basa smo urnisali, ima ga samo utragovima, a trsimo se bas kupom?!I jo{ stru~na predavanja o tehnika-ma lova (evropsko-ameri~ka iskustva)nam demonstriraju na njima. ik nekademonstrator na licu mesta pred sve-docima ulovi basa, da pokaè znanje!

Ja ne znam kako je sa ulovima naklenijadama jer nikada nisam bio nanekom takvom skupu, ali volim basada lovim, pa sam prisustvovao (skorosvim) na{im bas kupovima. Pecam ismu|a, bio sam i na tri smu|ijade, ina dve {tukijade. Na {tukijadamanikada nije bilo ulova koji bi opravda-li sam naziv manifestacije, na smu|i-

jadi je jednom bilo ulova da se ~ovekne postidi, ali na bas kupu nikad ni-

je bilo ulova basa koji bi bili bar upo-la manji od hrvatskih! Uvek su to ne-ki basi}i jedva u meri, a mera je tak-va da me je sramota i kada ga upecamda ga prijavim. Sramota je {to ulovetih dimenzija uop{te i fotografi{u.

Mi smo basa imali, zavidnih veli-~ina i solidne brojnosti. Populacija mu

je danas na granici opstanka a veli~inaispod svake mere. U Hrvatskoj ga imai sve su ve}i. Ko je za to kriv? Mi, jerse u Hrvatskoj odavno neguje pokret,a me|u njihovim basistima ~ak i kult -uhvati i pusti. Kod nas ga nisu pu{-tali ba{ takvi koji nam sad drè preda-vanja! Sada ga i oni pu{taju, ali kasno.[teta je i odli~ne prodavnice Plovak(prepune varalica!), a u Sivcu.

Basista

Kratak tekst je, e-mailom, poslao

jedan na{ ~italac, vatreni basista, vr-

lo ljutit, s molbom da ga ne potpi{em

jer ima puno prijatelja me|u basisti-

ma. Po{tuju}i takav s tav, objavljujem

njegov tekst. Deo o Svetskom prven-

stvu mladice sam ja dopisao - nisam

odoleo. Tekst sam ilustrovao jednom

smu|ijadom iz Rumunije - op. ur.

Na{e ...ijade su ~udo nad ~u-dima: na smu|ijadi pobedibucov od kile; na {tukijadibucov od pola; ali na bas kupu tribasa (zajedno te{ka preko kile!) plus -bucovi! Pa za{to onda niko ne organi-zuje bucovijadu kada te grabljivice

jo{ uvek ima u na{im vodama?Somovijada i Zlatna bu}ka se

jo{, kako-tako, odràvaju, opstaju, jerje poseta velika, a i ulovi se pone{to -pro{le godine na Bu}ki ba{ mnogo!

Ali ostale ijade su jade - tradicijabez ulova. I somovijada bi postalabucovijada da nije ~amaca!

Svetsko prvenstvo u lovu mladi-

ce je postalo poznato po tajnosti, i to

strogoj - niko ne zna KADA ali se ono

ipak redovno odràva?! Svetsko, bre,

prvenstvo... a bez pompe i reklame. I

bez sudija, a nagrade vredne! Jer ta-

mo se nadme}u samo lordovi koji-

ma se na re~ veruje, {ta }e im sudije?

(Na pitanje Lali otkud mu tolki novci,

kaè: Igrao sam poker s lordovima. A

oni su lordovi, dèntlmeni, veruje im

se na re~, karte ne pokazuju. E, ondak

je mene krenulo.)


SLIKE IZ KOMILUKASLIKE IZ KOMILUKA

SRBIJADE!

MOGU LI NAA TAKMIENJA DA, BAR MALO, LIE NA HRVATSKA

- AKO NE MOGU DA BUDU KAO RUMUNSKI KUPOVI?

Ribolova~kiTROFEJ40

Na bogatoj vodi, pa jo{ iz

~amca, na Zander Cupu

ulovi se i ovakav bucov

Sudije su svuda okolo,

tako|e u ~amcima (na

slici u narandàstom)


22/50

Ne, nije gre{ka u naslovu niti jeslika sa {tukom pogre{na - toje bio najtrofejniji ulov So-movijade, a postoji i zlatni som - alion jo{ nije upecan! Ova {tuka jeste, koi pobedni~ki som - i to u poslednjimtrenucima takmi~enja, jer je organiza-tor produìo Somovijadu za dva sa-ta, kada je napokon zasijalo sunce, jer

je dva dana ki{a onemogu}avala ioleozbiljnije pecanje, pa se takva odlukapokazala kao pun pogodak.

Pobednik sada ve} tradicionalnog,11. po redu, sportsko-ribolovnog tak-mi~enja Somovijada, odrànog pos-lednjeg vikenda jula na Zvorni~kom

jezeru u Malom Zvorniku je DamjanAleksi}, ribolovac iz Sremske Mitro-vice, sa ulovom soma teìne 3,5 kilo-grama i duìne 76 cm. Bio je to jediniulov soma, koji je uhva}en neposred-no pred kraj takmi~enja.

Oba dana takmi~enja pratilo nasje lo{e vreme, ki{a i zamu}ena voda.Poslu{ao sam kolegu [erifovi}a, kojime je uputio da pecam ba{ tu u blizini

jednog ribnjaka, gde je bila bistrijavoda - rekao je Aleksi}, kome se eto

posre}ilo da u poslednjim trenucimanadmetanja ulovi soma. Ulovio samga na {tap pomo}nik, nekih tridesetakminuta pred kraj takmi~enja. Mamac

je bila zelena glista, a dubina 6m, ob-jasnio je i dodao: Kolega Tuzlan~i}iz Bijeljine, koji je sada bio samnomu ~amcu, pobednik je iz pro{le godineupecav{i soma tako|e pred sam krajSomovijade, tako da smo na neki na-~in postali pobedni~ki tandem.

Aleksi} je do sada ~etiri puta u~e-stvovao na Somovijadi, jednom jebio drugoplasirani. Nije redovni u~es-nik takmi~enja, ne u~estvuje ba{ sva-

ke godine, ali je potvrdio da }e sigur-no dolaziti ubudu}e.

Za postignuti uspeh pobedniku jedodeljen prelazni pehar, pobedni~kipehar, medalja, zlatnik i vredan ribo-lova~ki {tap.

Drugoplasirani Predrag Burnjako-vi} iz [ekovi}a dobio je srebrnjak zaulov {tuke teìne 4450g duìne 81cm.Godi{nja pretplata na izdanja renomi-rane revije Zov poklonjena je najm-

la|em u~esniku, osmogodi{njem Mi-lo{u Nikoli}u iz Ose~ine. Usled nedo-statka ulova, dve preostale nagradedodeljene su onim takmi~arima ~ijasu imena izvu~ena iz bubnja.

Vlasnik drugog srebrnjaka, izvla-~enjem na sre}u, postao je Adid Be}i-rovi}, dok je dobitnik bureta piva pi-vare AMC Pils ribolovac BranislavPori~i}. Plaketa za najve}i broj u~es-tvovanja na Somovijadi uru~ena jeMilanu [erifovi}u iz Kragujevca.

Kao najlep{em u~esniku takmi~e-nja, pehar Radio Beograda 202 dode-ljen je Margariti Tot iz Budimpe{te.

Nagrade je uru~io magistar Du{anOgnjanovi}, iz Ministarstva ìvotnesredine i prostornog planiranja, odsekza ribarstvo.

Takmi~enje je otvorio novinar Va-nja Buli}, promoter ovogodi{nje So-movijade, pu{tanjem u jezero zlat-nog som~i}a, simboli~no nazvanogZvonko, sa zlatnom plo~icom napoklopcu {krgama, koji }e onome koga ulovi, na takmi~enju ali i posle nje-

ga, doneti nov~anu nagradu u iznosuod 1000 evra, koju daruje organizatorove Somovijade Op{tinska organi-zacija sportskih ribolovaca Drinsko

jezero iz M. Zvornika. On }e uvek -nakon ulova - biti vra}en u jezero, dase lov na njega moè nastaviti...

Na po~etku manifestacije, predsta-vljen je i som kapitalac, teàk 70kg idug 220cm, ulovljen nekoliko danapre Somovijade, na Drini u blizini HEZvornik, koji pred brojnim znati-èljnicima pripreman za prepriranje.

Tradicionalna s portsko-turisti~kamanifestacija, koja se svake godine

MANIFESTACIJA ZA PRIMERAKO JE ORGANIZACIJA DOBRA NI KAD KIA SPREI BROJNIJE ULOVE NIKO SE NE ALI

Dok som visi na ki{i, posmatra~-kamerman se sklonio pod ki{obran


23/50

MANIFESTACIJA ZA PRIMER MANIFESTACIJA ZA PRIMER

odràva poslednjeg vikenda u julu, ovog puta okupila je 88zaljubljenika u ribolov iz zemlje i okruènja. Dvodnevnotakmi~enje u lovu soma varalicom odvijalo se na {est ki-lometara duga~koj ribolovnoj stazi u Sakaru. ]udljivo vre-me, sa ~estim naletima ki{e i vetra, nije spre~ilo ribolovcei brojne goste manifestacije da se i ovoga puta zabave i po-nesu lepe uspomene iz Malog Zvornika.

Pobedni~ki pehar i prvu nagradu na takmi~enju Zlatnikotli} 2008 (koje se od pro{le godine odràva u okviruSomovijade), osvojila je ekipa Fish bone iz Zvornika.Drugu poziciju zauzela je ekipa Lazarevi} iz [apca. Natre}em mestu po uspehu u pripremanju alaske ~orbe na{la

se ekipa Bratsvo iz Kanjiè.Za izuzetno dobro pripremljenu ~orbu ekipi pobednikapripao je kotli} od rosfraja, dok su ~lanovi drugoplasirane itre{}eplasirane ekipe dobili suvenire i zahvalnice za u~e{-}e. Na takmi~enju Zlatni kotli} ovog puta u~estvovalo je14 ekipa, {to je duplo vie nego pro{le godine.

Tokom manifestacije svake ve~eri su u Domu kultureMali Zvornik nastupala kulturnoumetni~ka dru{tva, aSomovijada 2008 zatvorena je pozori{nom predstavomu izvo|enju glumaca Narodnog pozori{ta iz Beograda.

Organizator manifestacije i ove godine bilo je sportskoribolova~ko udruènje Drinsko jezero Mali Zvornik, apokrovitelj op{tina Mali Zvornik. Uprkos zaista lo{em vre-menu, ali na to se ne moè uticati, sve je proteklo u najbo-ljem redu. Organizacija Somovijade i dalje ostaje primersvim ostalim ijadama kako treba organizovati takmi~e-nje i su|enje, kako napraviti prate}e priredbe, da bi i tak-mi~ari i posmatra~i, gosti i novinari, bili zadovoljni.

Organizator Somovijade uvek posebno brine za 7. silu- novinarima su svi na uzluzi, tako bez obzira na bogatstvoulova trpeza bude bogatija. Ovog puta se za trpezu pobri-nuo li~no Jokan, a ko nije bar jednom probao njegov deli-kates, deveriku sa ro{tilja, ne zna {ta je propustio! A poslena spavanje kod Milke i Vujadina Sredojevi}a, na odmorbogovski u raj ovozemaljski, u itluk Donji (na slici dole).

Somovijada je letnja manifestacija pa se ne moè o~e-kivati brojnost ulova, kao da je s eptembar ili oktobar, iakoto jeste takmi~enje - vrednost nagrada i savesno su|enje tonajbolje potvr|uju. Prvi cilj je druènje, razonoda, odmor izabava. Deo fotografija prikazuje atmosferu koja vlada naSomovijadi, i deca uìvaju. Jer Somovijada je i njima na-menjena, to je vikend za lep provod i razdraganu igru. Etoza{to }e Trofej uvek znatan prostor posve}ivati prija-teljima iz Malog Zvornika, ali i prijateljima s raznih strana

ex-Yu i inostranstva, koji se, ve} tradicionalno, sre}u naDrini. Razdragana lica takmi~ara, gostiju i dece svedo~eda }e na Somovijadu opet do}i, a za ki{u ili vru}inu ko jo{mari. Jer, ko i na Olimpijadi: va`no je u~estvovati - makari kao posmatra~.

Posmatra~: Sr|an Govedarica Maljuta

ûvene Jokanove deverike na trpezi za goste i novinare

Korisna adresa:www.seoskiturizamcitluk.come-mail:[email protected]

064 3275124

45Ribolova~kiTROFEJ

Pobednik Daka Zlatni som


24/50

Nilski grge~ je, definitivno, ri-ba paradoksa. Poja{njenje oveteze je u tekstu koji sledi, i udokumentarcu Darwins Nightmareautora Huberta Saupera.

Te{ko je bilo {ta napisati o ribi ko-ja je, sa stanovi{ta sportskog ribolova,izuzetno atraktivna, a sa druge strane,sudbina joj je (industrijski ribolov na

jezeru Viktorija u Tanzaniji) da budemenjana za kala{njikove i ostalo oru-`je. Naravno, nilski grge~ je za to naj-manje kriv, pa }u poku{ati da se drìminformacija koje su bitne za ribolov.

UKUSNO VRETENO

Ve} letimi~an pogled na nilskog gr-ge~a (Lates niloticus) govori da je toprava grabljivica. Ogromna usta, sna-`no telo i mogu}nost rasta do 200 kg idva metra ~ine ovu grabljivicu najve-}om ribom Afrike, ujedno i ribolovci-ma najatraktivnijom. Naseljava reke i

jezera Afrike, ali najpoznatija prebi-vali{ta su jezera Viktorija i Naser i,naravno, reka Nil.

Po~etkom 50-ih godina pro{logveka uba~en je u jezero Viktorija, ne

bi li se nahranio gladni narod. Tada semislilo da je to ekonomski uspeh, adanas je vidljivo da je to bila ekolo{kakatastrofa! Vazda gladni pro`drljivac

je uspeo da iz jezera istrebi kompletnuriblju populaciju, i na kraju po~eo da

jede svoje potomstvo, a narastao jeprevi{e za slabe mreè domorodaca!Da je ìv Darvin, diglo bi mu se onomalo kose na glavi. Stradali su i lo-kalni ribari (iz Ugande, Kenije i na-ro~ito Tanzanije), koji su se hranili ri-bom iz jezera, tako da sada rade u fab-rikama za preradu ribe za bedne paresa kojima ne mogu da preìve.

Industrijski izlov ove ribe je vre-dan oko 140 miliona $ godi{nje! Po-

datak treba uzeti s rezervom, jer po-menute tri dràve koje se bave izlo-vom nilskog grge~a u jezeru Viktorijanisu ba{ vladari pravih informacija.Skoro sigurno se zna da je 1994. go-dine izlovljeno oko 363 000 tona overibe, i to Uganda 27%, Kenija 29% iTanzanija 44%. Dovoljno je re}i da se34 fabrike bave preradom ove ribe!

Preko milion ljudi je direktno za-visno od ove ribe, a budu}nost i nijeba{ svetla: alge sve vi{e osvajaju jeze-ro Viktorija, ribe je sve manje, a kapi-talizam sve nemilosrdniji.

NASER, BEZ TITA I NEHRUA

Sasvim druga pri~a je jezero Naser,jedno od najve}ih na svetu koje je na-pravio ~ovek. Izgradnjom velike bra-ne na Nilu potopljeno je oko 6200 kmkvadratnih okolnog zemlji{ta. Najve-}a dubina jezera je oko 130 metara, aprose~na oko 25 metara. Ju`na tre}ina

jezera je u Sudanu, i nazivaju ga jeze-ro Nubija. Okolina jezera je, blago re-

~eno, nestvarna, fotografije to ne mo-gu do~arati. [to se sportskog ribolovati~e, osim nilskog grge~a, mogu seloviti i ~uveni tajgerfi{ i neke vrste so-mova, od kojih je najpoznatiji legen-darni veliki vundu som. Ina~e, u jeze-ru ìvi vi{e od 30 vrsta riba.

Sezona lova na nilskog grge~a semoè podeliti u dva dela: od marta do

jula, i od sr edine oktobra do kraja ja-


PRIA SA NASLOVNE STRANE

NILSKI GREGE - AFRIKA LEGENDA

PRIA SA NASLOVNE STRANE


25/50

PRIA SA NASLOVNE STRANE PRIA SA NASLOVNE STRANE

nuara. U prvom delu sezone nilskigrge~ je u plitkim vodama, jer se ribatilapija, njegova osnovna hrana, tadamresti. Tada se nilski grge~ nalazi nadubini od 3 do 6 metara. Ovo je na-

jbolje doba godine za lov sa obale imu{i~arenje, a ako se lovi trolingom,najbolji rezultati se posti u plitko-rone}im varalicama, voblerima presvega.

Problem je {to moète uloviti nil-skog grge~a od 5 do 100 kg, tako danikada ne znate {ta zapravo lovite! Utom delu sezone teè je uloviti kapi-talne primerke, koji se vrzmaju oko

pli}aka, ali nisu ba{ raspoloèni zasaradnju. U drugom delu sezone je-zero je na najvi{em nivou i nilski gr-ge~ je u dubljoj vodi. Tada se inten-zivno hrani i sprema za mrest, koji jeu januaru i februaru.

U drugom delu sezone ribolovcisu imali najvi{e uspeha kada su lovilitrolingom oko potopljenih ostrva.

Dakle, ako ho}ete ve}e a re|e lo-vite ga u drugom delu sezone, a akoho}ete vi{e manjih, onda je za va{ pr-vi deo sezone. Manje ribe su od 10do 30, a velike su preko 50 kila. Tekda se zna!

REKORDI

Prema Ginisovoj knjizi svetskih re-korda, najve}i ulovljeni nilski grge~

je teìo fantasti~nih 232 kg! Sre}nikje bio lokalni ribar na jezeru Viktori-ja. Na jezeru Naser najve}i ulovljenije teìo 176 kg, ali imaju}i u vidu {tase sve izde{avalo sa jezerom Viktori-

ja, moè se re}i da je jezero Nasernajbolji teren za lov nilskog grge~a, alepo se moè loviti i s obale!

Interesantna je i IGFA lista rekor-da: u klasi strune nosivosti 20 librinajve}i ulovljeni nilski grge~ teìo je230 libri (104,4 kg), u klasi strune

nosivosti 30 libri teìo je 213 libri(96,7 kg), u klasi strune nosivosti 50libri najve}i je bio od 210 libri (95,3kg). Interesantno je da je na{ OlivierPortrat na ovoj listi na 12. mestu (40 lb- 192 lb) i 18. mestu (25 lb - 185 lb)!Bravo, Oli!

Ovo je bio tekst upoznavanja sajednom od 10 najve}ih s latkovodnihriba sveta, a najve}oj ribi Afrike, nil-skom grge~u, ali tako|e ovo je bila ipri~a o tome kako pogre{no poriblja-vanje moè da na ivicu smrti dovede

skoro milion ljudi. Stoga, pogledajteonaj dokumentarac sa po~etka teksta.Posle vam ni{ta vi{e ne}e biti isto. Bardo prve kupovine.

A pri~u o tehnikama lova, priboru ivaralicama napisa}e Glod u nekom odnarednih brojeva, jer se sprema sa Por-tratom na Lake Naser. Ukoliko i Vasinteresuje totalni ribolov na XXXXXLgrabljivice javite se redakciji na [email protected] dok jo{ ima mesta.

priredio: Ivica Drobac

foto: Olivier Portrat


26/50


27/50


NAUTIKANAUTIKA

Crowline je relativno mlada firma sa prostora USA izIlinoisa. Osnovana je 1991. godine i vrlo naglo iz-rasla u giganta koji je danas me|u pet najve}ih pro-

izvo|a~a plovila na svetu. Do 2005. godine rekama i jeze-rima, okeanskim i mediteranskim plavetnilima, plovilo jepreko 50000 bowrider-a, decboats-a, cuddies-a i cruiser-a.

Fabrika je poznata po tome sto naro~ito obra}a pa`njuna bezbednost, dizajn, ekonomicnost i kvalitet {to potvr-|uje i doìvotna garancija na trup broda, palubu i merne in-strumente a petogodi{nju garanciju na sjaj gelcoat-a, meta-lne delove i spojeve.

Za razliku od gore navedenih modela, koji su uglavnompredvi|eni za dnevno uìvanje i udobnim sedenjem na ot-vorenom omogu}uju maksimalni kontakt sa vodom i pri-rodom, mi }emo u ovom broju opisati jedan od najpopular-

nijih i najprodavanijih modela ove renomirane firme.To je CRUISER CR 270, gliser predvidjen za vi{edne-

vna krstarenja sa punim konforom koje nude sjajno re{enkokpit s palubom i unutra{njost u kombinaciji pastelnih itoplih boja sa karakteristi~nom udobno{}u koja standardnonude americka plovila. Sve je u~injeno i posve}eno maksi-malnom iskori{}enju prostora i za najzahtevnije klijente {toi predstavlja standard ove kompanije.

Kad spominjemo unutra{njost, moramo da napomene-mo da je visina unutra{njeg salona, sa kuhinjom, 185cm ipruà sasvim dovoljno prostora za neometanu komunikaci-

ju i funkcionisanje posade.Kuhinja je komotna, sa staklo-kerami~kim ringlama i

mikrotalasnom rernom, lepo uklopljenom u kuhinjske ele-mente od tre{njevog drveta, {to posebno daje toplinu i op-lemenjuje prostor. U tom delu nalazi se i bo~ni prozor, {toomogu}uje dovoljnu ventilaciju, kao i pogled na spoljnade{avanja.

Kupatilo tako|e ima bo~ni prozor i pruà dovoljno dne-vne svetlosti u prostranoj tu{kabini sa kerami~kim lavabo-om i WC-om koji, po elji kupaca, moè biti hemijski ili sapumpom.

U krmenom delu salona nalaze se i ono {to upravo od-

vaja ovaj model od modela isth gabarita, a to je kabina sadva leàja bo~no postavlena, dovoljne kubature za prija-tan odmor i spavanje, visine od 90 do 50 cm.

Posebno uìvanje pruà gornja paluba sa predivno ura-|enim kokpitom, punim instrumenata i fleksibilnim, drve-nim volanom. Prostor je predvi|en za boravak osam putni-ka u okruènju bogato tapaciranih sedi{ta i naslona sa izve-zenim i ukusno postavljenim logom firme.

Debeo brodski tepih, iprijatne boje boravak u kokpitu ~i-ni jo{ udobnijim, kao i palubni lavabo sa pokretnim friìde-rom. Krmena sedi{ta, koja se jednostavno pretvaraju u plat-formu za sun~anje postavljena su na dobro izolovanoj hidra-uli~noj platformi, ispod koje se kriju mo}ni motori (~itavagama zavisno od elje kupca), maksimalne snage do 430 ks.

Na krmi se nalazi i platforma sa stepeni{tem i tu{em zakupanje. Sve u svemu kompletan objekat za dug boravak navodi !

Tehni~ke karakteristike:

-duìna 8,74m

-{irina 2,59m

-unutra{nja visina 1,95m

-teìna 3346kg

-registrovan za 8 osoba

-leàja 4

-homologacija B

- rezervoar goriva 284 litara

- rezervoar vode 100 litara

Posredstvom slovena~ke firme, generalni zastupnik zaprostor biv{e SFRJ, Rav Yachtinga, ekskluzivno pravo naprodaju CROWNLINE plovila, posle Dealer meetinga od-rànog na evropskom nivou u Portroù od 05-07.09. 2008.godine dobila je beogradska firma RADIUS NAUTICAd.o.o. Adresa i telefon:

Bulevar Mihajla Pupina 10a/lok 3,

Novi Beograd, YBC

tel: 011 311 82 30

PREDSTAVLJAMO GLISER ZA VIEDNEVNA KRSTARENJA


28/50

Mogli smo jedino da usput kupi-mo ribu od silnih mreàro{a, krivolo-vce i alase smo sretali gotovo na sva-ka dva kilometra! Brojali smo: od NSdo BG na jedan ~amac sa ribolovcemi {tapovima dolazilo je u proseku tri -sa mreàma! ak je u Beogradu jedanladno, ispred cele regate, dizao mreùko da je sam na svetu?!

Prolazili smo ispod mostova, mi-moilazili sa {lepovima, i plovili dalje -traè}i zgodno pristani{te i pristojanrestoran. U slikali mreàro{e...

U Vin~i smo se ko gusari prika~iliza jedan splav-restoran, prezalogajilitek da ne gladujemo, jer smo èleli dana Srebrnom jezeru jedemo ko ljudi.

Brojali smo i dalje pecaro{e i mre-àro{e - rezultat je bio isti: na jednogsportskog tri nesportska. Situacija setek negde od Rama popravila, na deluoko Velikog Gradi{ta bilo ih je manje.

Ali od Golupca, kroz \erdap katastro-fa: jedan peca, bar petorica mreàre!!!

Uplovili smo pred ve~e u predivnumarinu Silver Lake. Vez po svetskimstandardima da ~ak ni moja kilaàne moè da ga zaljulja! Priklju~ak zastruju... ma milina. Ipak, jutarnju kafunismo popili na brodu nego u kafi}uLatino - te{ko da u Srbiji ima mestogde se sprema bolja kafa. A ona prijaposle spavanja na brodu i ve~ere kak-va i dolikuje gostima Srebrnog jezera.Na Srebrnom je restorana koliko vamdu{a i{te. Ali nema benzinske pumpeza brodove...

Malo smo pro{etali, probijali se kokroz Gu~u - ba{ je toga vikenda @ikasnimao svoju [arenicu, pa re{ili dazaplovimo ka \erdapu! Ipak smo mipanonski mornari, a klisura ba{ ne{toi nema po Vojvodini, pa nas je srcevuklo me| Babakaj stene i Kazane. Niozbiljnu plovnu kartu nismo imali, pa

smo pozajmili jednu na Silver Lejku.I zastavu smo tamo kupili - zavijorilase trobojka na beloj la|i.

Malo smo i po Rumuniji plovili -hteli smo pre~icom oko ade Moldova,ali smo nai{li na pli}ak. Tu negde imaplovni put, samo gde? I tako ispade poonoj narodnoj: preko pre~e, naokolobliè. Vratismo se, opet oko Moldove,nazad, a Rumunima nije bilo jasno {tase toliko tuda vrzmamo. Naravno la|a

je sve vreme radila s oba motora, a oniba{ ne{to i ne {tede benzin. A nije jojni konjaà bila ma~iji ka{alj...



LETNJA PRIA ZA ZIMSKE DANE - SA ADMIRALOM OD NOVOG SADA DO ERDAPA

Na ovo putovanje krenuli smoko grlom u jagode. Naime, jasam èleo na Srebrno jezero -kolima. Me|utim, kapetan Dragoljubko da je ~ekao priliku da istestira belula|u koja je zimus stigla iz Amerike,pa je predloìo: A {to ne bi i{li tamobrodom? Naravno, takav poziv se neodbija, pa smo se jedne subote u juluukrcali po redu: kapetan Dragoljub sasvojim pomo}nikom, prvim oficirom,Novicom i ja, sa svojim pomo}nikom,kamermanom Sr|anom, koji je bio imali od palube. Zaplovili smo...

Divno vreme, sun~ano, bez vetra -idealno za proslavu jubilarnog brojaTrofeja, i to na nivou, preciznije: navisini. Sedeli smo na gornjoj terasi,fotografisali i snimali, a mali je biozaduèn za kafe i ladan s ledom. Bilo

je ko u bajci, ose}ali smo se ko Ameripa smo i pili ameri~ki - burbon, a neneki {kotski. Bilo je i drugih pi}a svihfela, ali ne i klope, uprkos silnim fri-ìderima, {poretima, mikrotalasnoj -planirali smo da usput pristajemo i da

jedemo ko ljudi. Me|utim...Nauti~ki turizam u Srbiji - ajde?!

Retko gde se moè pristati s ovolikimbrodom a da se ne mora manevrisatiko admiral Nelson. Tako|e, sa vode seni dvogledom ne moè otkriti da li naobali ima neki pristojan restoran, ni{tanije obeleèno, nikakvih oznaka...

[to smo dalje plovili sve smo biligladniji, ali u Beograd nismo hteli dapristajemo, da ne gubimo vreme.

Beograd - mreàro{ ispred regate mrtav ladan radi danju!

Mreàro{

Mreàro{i

Slankamen

Vin~a - vreme za ru~ak

Pan~eva~ki most


29/50

Moldovu smo zaobi{li sa na{estrane, pa pored Golupca prema, pomnogima, najlep{oj srednjevekov-noj tvr|avi na Dunavu. Lepa je i saobale ali je pogled sa vode za pam-}enje. Tu je Dunav postajao dublji -izmerili smo tridesetak metara, pavi{e nije bilo potrebe za nepresta-nim gledanjem u sonar. Ali zatosmo gledali iskonsku lepotu, i ne-kako podsvesno osetili tihu jezu -Bog je svemo}an, mi smo sa svomsvojom savremenom tehnologijomtako si}u{ni. A mo`da i nismo, jerljudi su (Rimljani) kroz ovo stenjeprobili put, a nama sada treba ten-der za put kroz pitomu Ba~ku?!

I ko je ove zidine izgradio - bezbagera, kranova? A one stoje, stoje -prkose vremenu i gospodare prosto-rom. Zato je kapetan malo ja~e ste-gao kormilo, ne{to zbog strahopo{ta-

vanja prema mo}i prirode, a ne{to izbog jakih struja u klisuri. Izre|alismo se sva ~etvorica za kormilom -ko da propusti da doìvi tako ne{to?Zaista se ne moè opisati ose}aj kadmota{ ulevo a struja gura u desno, koda plovi{ zonom sumraka, gde nekamo}na sila gospodari. A mo`da nijetako stra{no, mo`da to samo adrena-lin stvara iluziju. Mo`da, mada...

Kada smo se privikli na Derdap,postali smo - gladni. Traìmo kafanu,Lepenac se ne vidi s vode, a Kod

Tome nismo uspeli da se usidrimo.Plovimo dalje, stièmo do Pore~kogzaliva, gde smo i planirali da preno-}imo. Ali, gladni smo!

Lutamo, traìmo kafanu... Eeeej,

Srbijo, {ta nam uradi! Eeej turizmu!Eeeej nautiko! Eeej benzinu!!!Cvrc! Usred zaliva ostajemo bez

goriva? Da smo i traìli bezbednijemesto ne bi ga na{li. Mirno, zaklo-njeno... samo {to je obala malo vandohvata. Mali od palube ska~e sapalube, a u zubima mu konopac. Naobalu nas privu~e, ta~no izme|u triribolovca. Sve strune im umrsismo!

Ali se i sprijateljismo. Jedan od njihjo{ i taksista?! Idi begaj, pravac prvakafana. Zlatna ribica be{e!

Ribolova~kiTROFEJ56 57Ribolova~kiTROFEJ

VODENI PUTOKAZ VODENI PUTOKAZ


30/50


No}, brod uz obalu, mi siti (a nekii napiti!), pa re{ili da malo i na rovcazabacimo. Zabacismo... no} pro|e.

Ujutru, jedan iz trojke stiè s trak-torom i prikolicom punom buradi. He,he - sankcije! U \erdapu je vi{e bura-di s naftom nego u Kuvajtu. Tankuje-mo, tankujemo... lele! Guta la|a ko da

je Masin Ferrari. Napunismo tankovei pozdravljamo se sa ribolovcima kojisu ostali da ~ekaju, ~ekaju, ~ekaju... A{ta da do~ekaju kad su kroz ceo celcat\erdap (Nacionalni park) mreè. I jo{imaju smelosti da Smu|ijadu organi-zuju ni manje ni vi{e nego u Golupcu!

Veliki Kazan, Mali Kazan... Opaa!Dubina i do 90 metara! A na povr{inikanistri-bove - samice i strukovi su naskoro svakih stotinak metara! Turizam- ajde? [panijo, eto nas opet! \erdapvidi, u [paniju idi!!!

Vra}amo se. [to smo bliì Golup-cu vetar sve ja~i, talasi sve ve}i - ve}se pojavljuju bele kreste. No, na{a

bela la|e moè da plovi i po Bermud-skom trouglu, pa se ni malo ne bri-nemo, nego u Golupcu tankujemo na-tenane. Silver Lake (jo{?) nije dobiodozvolu za pumpu u marini. Kaù: dase ne zaga|uje okolina! Ajde?! Ovakosmo svaki put po deci prosuli pretaka-

ju}i iz kanistera u brod. Da je pumpe screvom ne bi prosuli ni kap!

Nasuli smo jedno dvadesetak ka-nistera (i prosuli litar-dva), pa krenulika Silver Lejku. Sunce je sve niè, avetar sve ja~i! Mrak pade odjednom,ili se to ~ini zbog olujnih oblaka? Ne

vidi se ni prst pred okom, jedino kadsevne munja otkrivamo gde smo. Gasdo daske ne pomaè, plovimo uzvod-no no}u po letnjoj

Documents

Trofej1web