TÖRTÉNELEM SZERB NYELVENdload.oktatas.educatio.hu/erettsegi/feladatok_2015tavasz... · 2015-05-06 · ф) Велика географска открића су допринела

Történelem szerb nyelven középszint — írásbeli vizsga 1313

Név: ........................................................... osztály:......

TÖRTÉNELEM SZERB NYELVEN

KÖZÉPSZINTŰ ÍRÁSBELI VIZSGA

2015. május 6. 8:00

Az írásbeli vizsga időtartama: 180 perc

Pótlapok száma Tisztázati Piszkozati

EMBERI ERŐFORRÁSOK

MINISZTÉRIUMA É

RE

TT

SÉ

GI

VI

ZS

GA

● 2

01

5.

má

jus

6.

írásbeli vizsga 1313 2 / 32 2015. május 6.

Történelem szerb nyelven — középszint Név: ........................................................... osztály:......

Важне информације Дајте једносмислене одговоре, примењујте једносмислене ознаке – такође и у случају да исправљате!

Трудите се да у одговорима истакнете суштину, немојте да прекорачите расположиво место за одговор!

Напишите само онолико елемената одговора колико се то захтева у задатку! (Ако пишете више, одговор оцењујемо по редоследу како је написано.)

Молимо вас да користите хемијску оловку плаве боје! Приликом решавања задатака имајте на уму следеће савете!

• Пажљиво прочитајте задатке!

• Пажљиво пратите упутства у задацима!

• Проучите изворе везане уз задатак (слика, цртеж, текст, мапа)!

• За решавање сваког задатка користите дозвољена средства: карте средњошколског Историјског атласа и (правописни) двојезични речник!

• Након пажљивог процењивања, одговоре по могућству упишите без преправљања!

Приликом израде текстуалних задатака и есеја, предлажемо следећи редослед рада:

1. Проблем означен у задатку поставите у времену и простору!

2. За разумевање задатка користите изворе, односно средњошколски Историјски атлас!

3. Прикупите оне опште појмове (нпр. развој, промена, производња), односно појмове који се везују за одређено доба (нпр. тврђавски кмет, цех, култ личности), којима се може приказати дати проблем!

4. Уградите у свој састав информације и закључке које дају извори!

5. Ако је потребно направите скицу, односно концепт!

6. Откријте догађаје који су претходили проблему, затим узроке, последице!

7. Формулишите претпоставке, објашњења!

8. У текст уградите сопствено знање (нпр. имена, године), аспекте, мишљење!

9. Трудите се да вам реченице буду јасне!

10. Конципирајте текст, а пазите и на правопис!

За информацију:

Аспекти исправљања есеја:

• разумевање задатка,

• задовољавање садржајним захтевима,

• композиција одговора, логичност, правилна употреба језика.

Желимо вам пуно успеха у раду!



I КРАТКИ ЗАДАЦИ КОЈИ ЗАХТЕВАЈУ ЈЕДНОСТАВАН ОДГОВОР

1. Задатак се односи на културну баштину старог века. Поред тврдњи написаних у табели упишите одговарајуће слово! Уз сваку тврдњу припада једно слово, а једно слово поред слике је вишак. (1 бод по елементу.) A)

Лаоконова група- скулптура у групи

Б)

Колос са Родоса (приказ из XVIII века)

Ц)

Фидија: Атена Палада (Атена Партенон)

Д)

Светионик на Фаросу (приказ из XVIII века)

Тврдња Слово уз сликуa) Ово уметничко дело је било знаменитост у луци града који се сматрао културним центром хеленистичког света, а тај град је основао Александар Велики.

б) Уметничко дело које приказује драматична осећања, а везује се за предања о Троји.

ц) Уметничко дело које приказује бога Сунца, а сматра се за једно од седам светских чуда.

3 бода



2. Задатак се односи на трговину у средњем веку. Одлучите уз помоћ скице мапе и сопственог знања, које тврдње се односе на Левантску, а које на Ханзеатску трговину! Упишите знак X у одговарајуће поље у табели! У једном реду може бити само један знак X ! (0,5 бодова по елементу.)

Привреда средњовековне Европе

SZÓTÁR – РЕЧНИК Jelentős kereskedelmi útvonal – значајна трговинска путна линија Arany-, ezüst- és rézbányák – рудници злата, сребра, бакра Sóbánya – рудник соли Vasérc – руда гвожђа Textilipar – текстилна индустрија Iparcikk – индустријски артикал Nyersanyag – сировина Fűszer, luxusárú – зачин, луксузна роба arany, rabszolga – злато, робови fa, textilia, fegyver – дрво, текстил, оружје fegyver, bársony – оружје, сомот karavánutak – путеви каравана

Földközi tenger – Средоземно море Fekete tenger – Црно море ATLANTI ÓCEÁN – Атлантски океан NÉMET-RÓMAI BIRODALOM – Немачко-римско царство LENGYEL KIRÁLYSÁG – Пољска краљевина FRANCIA KIRÁLYSÁG – Француско краљевство MAGYAR KIRÁLYSÁG – Мађарско краљевство LATÍN CSÁSZ. – Латинско царство NIKAIAI CSÁSZARSÁG – Никејско царство KIJEVI FEJEDELEMSÉG – Кијевска кнежевина ANGOL KIRÁLYSÁG – Енглеско краљевство



Тврдања Левантска трговина

ТрговинаХанза

а) У њеном развоју (процвату) значајну улогу су играли крсташки ратови.

б) Многољудне фландријске градове је опскрбљивала намирницама и сировином.

ц) Значајна количина племенитих метала је овим путем извожена из Европе.

д) Већи део њене робе је задовољавао захтеве најбогатијих слојева европског племства.

е) Немачки трговински градови су међусобним удруживањем обезбеђивали трговинске путне линије.

ф) Велика географска открића су допринела њеном запостављању.

3 бода

3. Задатак се односи на оснивање мађарске државе. Решите задатке уз помоћ извора и сопственог знања! (1 бод по елементу.)

„[…] Isten szent egyháza és a mi híveink valamennyien, a mostaniak és a jövendőbeliek, tudják meg, hogy a Pannónia hegyén lévő Szent Márton-monostornak […] olyan kiváltságot engedélyeztünk, amilyent Monte Cassino […] monostora kapott. Szent Márton monostorát még szülőatyánk kezdte és mi fejeztük be Isten segítségével lelkünk üdvéért és királyságunk megszilárdításáért. […] Gondoskodtam ugyanakkor arról is, hogy megörökítsem az utódok emlékezetében azt a különleges támogatást, amelyet Szent Márton érdemeiért gyermekkoromban megtapasztaltam. Ugyanis mikor kitört a háború vihara, […] mivel az egyik megye, a somogyi el akart űzni atyám székéről, nagy bizonytalanság fogott el, milyen tanácsot adjak háborgó lelkemnek, mihez fogjak? Ekkor […] fogadalmat tettem Szent Mártonnak, ha érdemeiért […] ellenségeimet legyőzöm, akkor úgy jó, ha a fenti megye dézsmáját, ami minden dolga, birtoka, földje, szőlője, vetése, útvámja után jár ugyanezen monostor apátjának vessem alá haladéktalanul […].” (A pannonhalmi apátság kiváltságlevele, 1001/1002) „[...] нека знају Божија света вера и сви наши верници, садашњи и будући, да смо манастиру {опатији} Светог Мартина који се налази на брду Панонија одобрили такве привилегије, какве је добио и Монте Касино [...] манастир. Градњу манастира Светог Мартина је започео још наш отац а ми смо га довршили уз Божију помоћ за спашење наше душе и учвршћавање нашег краљевства. [...] Такође сам се побринуо и о томе да овековечим у сећању наших наследника ону посебну подршку, коју сам у свом детињству доживео од Светог Мартина. Наиме, када је избила ратна олуја, [...] пошто ме је једна жупанија, шомођска, хтела протерати са престола мога оца, спопала ме је велика несигурност, какав савет да дам својој узнемиреној души, шта да радим? Тада [...] сам дао завет Светом Мартину, ако његовом подршком [...] победим непријатеља, онда је тако добро, да порез споменуте жупаније који се плаћа на сваку ствар, имање, земљиште, виноград, усеве и царину на путеве, неодложно ставим на располагање опату тог манастира [...].“ (Повеља о привилегијама опатије {манастира} у Панонхалми, 1001/1002)



a) Наведите име владара за чије владавине је започело функционисање опатије у Панонхалми!

………………………………………………………..

б) Наведите назив монашког реда којем је припадала опатија!

………………………………………………………..

ц) Наведите име особе која је изазвала рат који се помиње у извору!

………………………………………………………..

д) Наведите другим речима (стручним изразом) врсту пореза која се помиње у извору! ……………………………………………………….. 4. Задатак се односи на просвећеност (просветитељство). Одлучите на основу извора и сопственог знања, који систем или принцип је заступао Монтескје! Заокружите редни број поред тачног одговора! (1 бод по елементу.)

„Minthogy szabad államban minden szabad lelkű ember maga kell, hogy kormányozza magát, következtetésképpen a nép egészét kell, hogy illesse a törvényhozó hatalom. Minthogy azonban ez nagy államokban keresztülvihetetlen, és kis államokban is sok hátránnyal jár, a népnek a maga képviselői útján kell megtennie mindazt, amit maga nem tud megtenni. A képviselőknek nagy előnye, hogy az ügyeket meg tudják vitatni, a nép erre egyáltalán nem alkalmas. Minden állampolgárt meg kell, hogy illessen az a jog, hogy szavazhasson a képviselő-választáson, kivéve azokat, akik annyira alacsony helyzetben vannak, hogy úgy tekintendők, mint akiknek nincs szabad akaratuk. Az emberek jobban ismerik saját városuk szükségleteit, mint más városokéit, és mindenki jobban meg tudja ítélni szomszédai képességeit, mint más honfitársaiéit. Nem szabad tehát a törvényhozó testület tagjait általában a nemzet összességéből kiválasztani, hanem az a helyes, ha minden fontosabb helyen a lakosok maguk választanak maguk számára képviselőt. Szabad államban a törvényhozó hatalomnak joga van, és lehetősége kell, hogy legyen arra, hogy megvizsgálja, miként hajtják végre az általa hozott törvényeket.” (Montesquieu: A törvények szelleméről, 1748) „С обзиром на то да у слободној држави сви људи слободног ума сами управљају собом, сходно томе цео народ треба да учествује у законодавној власти. Пошто је то у великим државама неостварљиво, а и у мањим државама би било неповољно, народ треба путем својих посланика да уради све оно што сам није у могућности да уради. Велика предност посланика је да могу да расправљају о разним стварима, а народ за то уопште није способан. Сваки грађанин треба да има право да гласа на изборима за посланике, осим оних који су у толико ниском положају да се може снатрати да немају слободну вољу. Људи боље знају потребе свог града од потреба других градова, и свако може боље да процени

4 бода



способност свога суседа од способности другог земљака. Дакле, чланови законодавног тела се углавном не смеју бирати из целокупног народа, него је боље да на сваком важнијем месту становници сами бирају свога посланика. У слободној држави законодавна власт има право, а и потребно је да има могућност да испита на који начин се спроводе закони које је донела.“ (Монтескје: О духу закона, 1748) a) Начин доношења закона:

1. посланички систем 2. непосредна демократија б) Бирачко право:

1. опште бирачко право 2. цензусно бирачко право ц) Изборни систем:

1. већински систем (појединачне изборне јединице)

2. пропорционални систем (са листама)

д) Извршна власт:

1. одговорна краљу 2. одговорна законодавству

4 бода

5. Задатак се односи на избијање Ракоцијеве борбе за слободу. Решите задатке уз помоћ извора и сопственог знања! (1 бод по елементу.)

„Az oly sok nagy mozgalom legfőbb oka most és mindig – az ősi törvények szégyenletes eltörlése [...] kierőszakolták a beleegyezést, s az országnak a szabad királyválasztásban fennálló arany szabadságát szolgai átváltozással örökletes királyság képére alakították át. […] gyalázatos módon eltörölték ama nagy Jeruzsálemi Endre király nagyfontosságú törvényét, amely a nemzet dicsőségére magában foglalta az összes rendek sarkalatos szabadságjogait, s örökre megadta azt a jogot, hogy törvénysértés esetében szembeszegülhessenek a királyokkal. […] Szégyen elmondani, hogy a fizető képességét teljesen elvesztett népet milyen sokféle kétségbeesés gyötri. […] Az ország népe még most is széltében hangoztatja, hogy jobb volt a sorsa a hódító félhold uralma alatt; az meg az okmányokból bizonyítható, hogy az osztrákok évenkénti zsarolásai az ottománoknak fél évszázad alatt teljesített szolgáltatásokat is bőségesen elérik.” (II. Rákóczi Ferenc kiáltványa, 1704) „Главни разлог тих многих покрета је сада, а биће и увек – срамно укидање древних закона [...], изнудили су пристанак и сервилно претворили вековима неокрњену важећу, златну слободу у избору краља земље у наследно краљевство. [...] на срамни начин су укинули закон великог Андрије Јерусалимског од велике важности, који је на славу нације садржавао наглашена права слободе свих сталежа, и за сва времена дао право да у случају повреде закона могу да се супротставе краљевима. [...]



Срамота је изрећи колики очај мучи народ који је изгубио сву своју платну моћ. [...] Народ у држави још и данас нашироко наглашава да је имао бољу судбину под владавином освајачког полумесеца; а то се документима може доказати да годишње уцене од стране Аустријанаца увелико достижу услуге чињене Отоманима током пола века.“ (Проглас Ференца Ракоција II, 1704.) a) Наведите назив две друштвене групе чије жалбе наводи део из прогласа! ……………………………… ……………………………… б) Које године је „краљ Андрија Јерусалимски“ издао закон који се помиње у прогласу? …………………………………………. ц) Које године се завршио период на који упућује подвучени део у тексту? ………………………………………….. 6. Задатак се односи на индустријску револуцију. Заокружите редни број тачног одговора! (1 бод по елементу.) Проналасци у текстилној индустрији: 1733 Џон Кеј: летећи чунак (удвостручавање учинка разбоја) 1764–1767 Џејмс Хергрејвс: Плетиља Џени (машина за плетење на ручни погон, са 8

вретена) 1769 Ричард Аркрајт: машина за плетење (на водени погон) 1779 Семјуел Кромптон: машина за плетење (више од 1000 вретена, на водени или

парни погон) 1785–1792 Едмунд Картрајт: машина за ткање (на водени или парни погон) a) Шта је највише подстицало да се усавршавају машине за плетење?

1. Тзв „глад за влакном“. Кејев проналазак је плетење учинио бржим.

2. Појава парних машина, јер су значиле нови и јефтинији извор енергије.

3. У САД које су постале независне су увели ропство, па је зато порасла количина памука за прераду.

б) Зашто је на почетку XIX века опао број самосталних ткача?

1. Настала је криза због хиперпроизводње, па нису могли да продају своје производе.

2. Распустили су се цехове, па су им укинута радна места.

3. Пронашли су машину за плетење коју су користили у фабрикама.

4 бода



ц) Зашто је текстилна индустрија била једна од првих индустријских грана где је започела индустријска револуција?

1. Као последица развоја је поскупела радна снага.

2. Тржиште се проширило услед демографске експлозије.

3. Пронашли су вештачко (синтетичко) влакно. 7. Задатак се односи на мађарску борбу за слободу 1848-49. године. Решите задатке уз помоћ извора и сопственог знања! (1 бод по елементу.)

„Tisztelt ház! Használni akarom az alkalmat arra, hogy nyilvános ülésben is megmondjam, […] hogy az országgyűlésnek és a kormánynak ideiglenes székhelyét máshová tegye által. Én ezt szükségesnek tartom a következő oknál fogva:

Tökéletes hittel és reménnyel vagyok igazságos ügyünk győzelme iránt, hiszek Istenben és hiszek vitéz seregeink kitűrésében, bátor, férfias, hű magokviseletében, azonban a csatáknak kimenetele Isten kezében van, és mivel táborunk már most úgyszólván itt, csaknem a fővárosban, holnap pedig egy részben Budának környékén táborzandik, azon vélekedésben vagyok, hogy […] megtörténhetnék, hogy a csata rossz kimenete esetében zavarba jönne az ország kormánya és képviselete; pedig annak zavarba jőnie nem kell, nem szabad […].

[…] mindig azt tartottam, hogy Magyarország nem támadó harcot visel, nem akar semmit akvirálni [szerezni], csak megtartani azt, amire a király megesküdött, amihez törvényes joga van; s miután egyebet nem, csak ezt akarja, […] bizonyosan én fogok leginkább örvendezni, ha a nemzetnek igazságos s törvényes jogait, becsületét, szabadságát, s azon viszonyokat tekintetbe véve, melyek köztünk s az ausztriai monarchia között fennforognak, a méltányos kiegyenlítést béke útján biztosíthatjuk.” (Kossuth Lajos országgyűlési beszéde)

„Цењени Доме! Користим прилику да изјавим и на јавној седници да се привремено седиште скупштине и владе премести. Ја то сматрам потребним због следећег разлога:

Имам пуну веру и наду у победу наше праведне ствари, верујем у Бога и верујем у издржљивост наших витешких војски, у њихово храбро, мужевно и верно држање, међутим, исход битке је у Божијим рукама, и пошто се наша војска већ налази скоро у главном граду, а сутра ће њен један део бити у Будиму, мишљења сам да се може десити да у случају лошег исхода рата дође до комешања у влади и међу посланицима, а до тога не сме да дође [...].

[...] увек сам сматрао да Мађарска не води нападачки рат, ништа не жели аквирирати (освојити), само задржати оно на шта се краљ заклео, на шта има законско право, и пошто ништа друго не жели, ја ћу се највише обрадовати ако можемо осигурати нацији њена праведна законска права, поштење, слободу, и узимајући у обзир односе између нас и аустријске монархије, можемо осигурати поравнање мирним путем.“ (Говор Лајоша Кошта у народној скупштини)

3 бода



a) Када је Кошут одржао овај говор? Заокружите редни број поред тачног датума!

1. 5. април 1848.

2. 31. децембар 1848.

3. 21. мај 1849.

4. 13. август 1849. б) Кратко објасните зашто су скупштина и влада морали да напусте главни град!

………………………………………………………………………………………………….

………………………………………………………………………………………………….

ц) Наведите назив града у који је прешла мађарска влада након горе наведеног говора!

……………………………………………….

д) Која тврдња одговара Кошутовим цитираним речима? Заокружите редни број поред тачног одговора! 1. Према његовом мишљењу, циљ борбе за слободу је био извојевање потпуне независности Мађарске.

2. Борбу за слободу је сматрао одбрамбеним ратом.

3. За могући губитак главног града криви војсковође.

4. Моли посланике да са војском заједно до краја бране главни град.

5. Према његовом мишљењу, предаја главног града би значила пораз борбе за слободу.

4 бода



8. Задатак се односи на територијалне и етничке последице склопљених мирова којима је завршен Први светски рат. Решите задатке уз помоћ скициране мапе и сопственог знања! (1 бод по елементу.)

Етнички односи држава Средње и Источне Европе 1920. године

SZÓTÁR – РЕЧНИК Etnikailag homogén terület – етнички хомогена територија Két nemzetiség 10%-on felül – две народности (мањине) изнад 10% Három nemzetiség 10%-on felül – три народности (мањине) изнад 10% Négy nemzetiség 10%-on felül – четири народности (мањине) изнад 10% Öt nemzetiség 10%-on felül – пет народности (мањине) изнад 10% a) Које специфичне етничке односе приказује скица мапе у Средњој и Источној Европи, чије се црте разликују од оних у западној Европи?

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

б) Наведите назив државне творевине чији је распад на крају Првог светског рата изазвао значајне промене на територији коју приказује скица мапе!

……………………………………………………………………..

ц) Наведите назив националне мањине о којој се говори у следећем тексту! У 1920. години им је проценат на појединим територијама у Чехословачкој, Мађарској, Румунији и Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца био виши од 10%. Њихова матична земља је касније искористила ову чињеницу за узимање права за њена освајачка настојања

………………………………



д) За коју државу је тачан следећи опис? Заокружите редни број тачног одговора! Површина и број становника су јој захваљујући миру склопљеном у околини Париза више него двоструко порасли. На територијама добијеним од Аустрије, Мађарске и Русије су у значајном броју живеле националне мањине.

1. Бугарска 2. Чехословачка 3. Пољска

4. Румунија 5. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца

9. Задатак се односи на историју Мађарске за време Другог светског рата. Одредите које догађаје описују одломци извора! У квадрате који се налазе поред одломака извора упишите редни број догађаја који се везује за цитат! Бирајте између наведених догађаја! Два догађаја су вишак. (1 бод по елементу.) Догађаји: 1. окупација Војводине; 2. Донска катастрофа; 3. покушај изласка из рата; 4. почетак немачке окупације Мађарске; 5. почетак остваривања владавине њилаша; 6. склапање париског мира a) „A géppisztoly lett a komoly szerzés eszköze. A sok szegénylegény először a zsidókat fosztogatta ki, s ahogy elnehezedett a helyzet, figyelmét a kirabolható parasztságra összpontosította. […] Az utánzás vásári ripacs tehetetlensége tombolt. «Németországban így, Németországban úgy» - hangoztatták olyan emberek, akik nem jártak a Birodalomban, utánzás – ruhákban, lépésben, minden külsőségben, köszöntésben.” (Rajniss Ferenc, vallás- és közoktatásügyi miniszter naplója)

а) „Аутоматско оружје је постало средство прибављања озбиљних ствари. Многи бећари су прво отимали од Јевреја, а како је ситуација постајала све тежа, своју пажњу су усмерили на сељаштво које се могло опљачкати. [...] Опонашање немоћних вашарских лакрдијаша је имало јаког замаха. «У Немачкој овако, у Немачкој онако» - истицали су такви људи који нису били у Рајху, опонашање – у одевању, корачању, спољашњости, приликом поздрављања.“ (Из дневника Ференца Рајниса, министра за вере и јавно образовање)

b) „Kállay miniszterelnök a pályaudvaron fogadott, és a várpalotába vezető utunk alatt röviden tájékoztatott a Budapesten időközben történtekről. A Gestapo [a német titkosrendőrség] kilenc felsőházi tagot és tizenhárom képviselőt nyomban letartóztatott: […] és lefoglalta saját használatára az Astoria Szállót.” (Horthy Miklós emlékiratai)

б) Премијер Калаи ме је примио на жељезничкој станици, и док смо се возили према палати у тврђаву укратко ме информисао о протеклим дешавањима у Будимпешти. Гестапо [немачка тајна полиција] је ухапсио девет чланова горњег дома и тринаест посланика: [...] и запосео за своје потребе хотел Асторију.“ (Из мемоара Миклоша Хортија)

4 бода



c) „[…] 12 h-kor érkezett jelentés szerint a szomszédos olasz hadtest megkezdte a visszavonulást. […] Előreláthatólag az ellenség a magyar hadsereget dél felé […] le akarná nyomni, és az esetleg ettől nyugatra eső területeken is támad, ahol védelemre saját csapatok már nem állnak rendelkezésre. […] A hadsereg ellenállása ilyen esetben nem lehet hosszú.” (Vitéz Kovács Gyula vezérőrnagy helyzetjelentése)

ц) „[...] према извештају који је стигао у 12 часова, суседна италијанска војска је започела повлачење. [...] Може се предвидети да непријатељ жели да потисне [...] мађарску војску према југу, и евентуално је нападне на простору западно одатле где јој њене јединице не стоје на располагању за одбрану. [...] У том случају отпор војске не може дуго трајати.“ (Ситуациони извештај генерал-мајора Ђуле Витеза Ковача)

d) „Elhatároztam, hogy a magyar nemzet becsületét megőrzöm a volt szövetségessel szemben is, midőn az a kilátásba helyezett megfelelő katonai segítség helyett a magyar nemzetet legnagyobb kincsétől, szabadságától, függetlenségétől akarja végleg megfosztani. Ezért közöltem a Német Birodalom itteni képviselőivel, hogy eddigi ellenfeleinkkel előzetes fegyverszünetet kötünk […].” (Horthy Miklós rádión elhangzott kiáltványa)

д) Одлучио сам да сачувам част мађарске нације и у односу на бившег савезника, који уместо предвиђене одговарајуће војне помоћи настоји да опљачка мађарску нацију и лиши је њеног највећег блага, слободе и независности. Зато сам саопштио овдашњем представнику Немачког Рајха да ћемо са досадашњим непријатељима склопити прелиминарни прекид ватре [...].“ (Проглас Миклоша Хортија преко радија)

4 бода

10. Задатак се односи на Мађаре ван граница (мађарску мањину). Наведите имена оних територија које се налазе ван Мађарске, чији подаци се налазе у доњој табели! Немојте наводити имена данашњих држава, него уобичајене (историјске) називе! Упиђите називе у одговарајуће поље у табели! Можете уписати и мађарски назив територије. (1 бод по елементу.)

Назив територије

а)

........................

б)

........................

ц)

........................

д)

........................ Мађари 559 000 154 000 1 650 000 424 000Немци 3 000 - 320 000 7 000Румуни - - 5 320 000 -Украјинци - 772 000 - -Срби - - - 1 089 000Словаци 4 317 000 - - -остали 112 000 131 000 210 000 431 000

Расподела народности по попису становништва из 1970-тих година

4 бода



11. Задатак се односи на Европску унију. Одговорите на питања уз помоћ извора и сопственог знања! (1 бод по елементу.)

Важније институције Европске уније и њихово функционисање За коју унијску институцију – од наведених на слици – су тачне наведене тврдње? a) Њених више од 700 чланова бирају грађани држава чланица на основу изборног система са листама.

……………………………………………………………………………………..

б) Чланство у њему није стално, на седницама увек учествују повереници који се баве надзором актуелних питања.

…………………………………………………………………………………….. ц) У ово тело свака држава чланица делегира по једног члана, који су одговорни за различите стручне области.

…………………………………………………………………………………….. д) Наведите назив оне институције Европске уније која у основи доноси одлуке (дакле није саветодавна ни финансијска), и није приказана на слици!

……………………………………………………………………………………..

4 бода

Савет Европске уније 28 министара, по 1 из сваке државе чланице

Европска комисија 28, по 1 повереник који надзире

одређено стручно подручје, по 1 из сваке државе чланице

Европски парламент Непосредно изабрани посланици

предлог

предлог

заједно одлучују



12. Задатак се односи на односе прираштаја становништва у Мађарској у XX веку. Одлучите уз помоћ графика и сопственог знања, да ли су тврдње тачне или нетачне! Упишите знак X у одговарајуће поље у табели! (1 бод по елементу.)

Број рођења и смртност – промена природног прираштаја у Мађарској

Тврдње тачно нетачно а) Дејство забране абортуса које се испољава деценијама

касније се такође може очитати са графика.

б) За време Другог светског рата првенствени разлог природног морталитета су били ратни људски губици и велики број жртава холокауста.

ц) У Ракошијево доба је изненадно порастао број рођења, јер је уведен дечији додатак и породични додатак.

д) Са графика се може очитати промена броја становништва у Мађарској.

4 бода

[хиљаду особа]

Природни прираштај Природни морталитет

Живи рођени Смртност



II ТЕКСТУАЛНИ (ЕСЕЈСКИ) ЗАДАЦИ УЗ АНАЛИЗУ

Пажљиво прочитајте!

Од следећих наведених задатака треба урадити укупно три. Избор се врши по следећим критеријумима:

За израду: један задатак који се односи на светску историју, два, која се односе на мађарску историју, један кратак и један дугачак задатак,

од којих се сваки односи на различито раздобље.

Пажљиво проучите задатке!

Редни број

Раздобља, теме Тип задатка

Светска историја

13. Средњовековни град кратак

14. Положај и начин живота жена кратак

Мађарска историја

15. Београдска победа кратак

16. Најезда Татара дугачак

17. Питање мађарског језика кратак

18. Нагодба дугачак

19. Кадарово доба кратак

20. Тријанон дугачак

Као помоћ дајемо вам могуће комбинације тачно изабраних редних бројева задатака. Означите један стубац (колону) у доњој табели! Заокружите слово изабраног ступца!

Тип задатка

A B C D E F G H I J K L

кратак 13. 13. 13. 13. 13. 13. 14. 14. 14. 14. 14. 14.

кратак 15. 15. 17. 17. 19. 19. 15. 15. 17. 17. 19. 19.

дугачак 18. 20. 16. 20. 16. 18. 18. 20. 16. 20. 16. 18.

Вреднују се само они задаци који су изабрани по наведеном правилу! Иза задатака налазе се аспекти вредновања, а постигнут број бодова одређује наставник који исправља задатке.

Од задатака урадите само три изабрана задатка, остало оставите празно!

Пре почетка израде задатака проучите упутство које се налази на страни 2!

Приликом израде одговора можете направити скицу (концепт)!



13. Задатак се односи на средњовековне градове. (кратак) Прикажите уз помоћ извора и сопственог знања привилегије средњовековних градова! „Ha egy férfi vagy nő Bréma városában […] egy évet és egy napot háborítatlanul eltöltött, annak, aki ezután szabadságát el akarná venni, hallgatást parancsoljanak. Neki pedig jogában áll szabadságát megtartani, minthogy az ezzel szemben (esetleg) fennálló jogok az említett idő alatt elévülnek;” (I. Frigyes német-római császár kiváltságlevele, 1164)

„Ако су један мушкарац или жена у граду Бремену [...] неузнемиравано провели годину дана и један дан, ономе ко им после тога жели одузети слободу треба заповедити да ћути. А они имају права да задрже своју слободу, будући да су супротно томе (евентуално) важећа права за поменути период застарела.“ (Повеља о привилегијама, Фридрих I немачко-римски цар, 1164)

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………



Аспекти Могући број

Постигнут број

бодова Разумевање задатка 4 Оријентација у простору и времену 4 Употреба стручне терминологије 4 Коришћење извора 4 Откривање чињеница битних за догађаје 6 Композиција, правилна употреба језика 2 Укупан број бодова 24 Делилац 2 Број испитних бодова 12

14. Задатак се односи на историју друштва у првој половини XX века. (кратак) Прикажите уз помоћ извора и сопственог знања карактеристичне промене положаја и начина живота жена у развијеном свету!

Женска мода на крају XIX века и у 1920-тим годинама

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………



…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………




15. Задатак се односи на борбу Јаноша Хуњадија против Турака. (кратак) Прикажите уз помоћ извора и сопственог знања победу Јаноша Хуњадија код Београда! У свом одговору укратко објасните значај ове победе! Користите средњошколски историјски атлас! „Konstantinápoly pusztulásának híre minden hívőt rémülettel töltött el, leginkább a szomszédokat, akik azonnali romlásukat érezték. Miklós pápa, a tudományok pártfogója és a katolikus nép legjámborabb pásztora nagyon féltette a pannóniaiakat [értsd: magyarokat] […], mert tudta, hogy azok veszte a keresztény világ végét jelentené, ezért szent hadjáratra adott ki üdvös felhívást, amely szerint mindenki, aki a török ellen önként fölveszi a szent kereszt jelét, és ingyenes katonai szolgálatot vállal, minden bűnéért teljes bocsánatot kap. Sőt, az alemannokhoz [értsd: németekhez], a magyarokhoz és a lengyelekhez elküldte […] az isteni Ferenc szentségébe beavatott Kapisztrán Jánost, e szent életű férfit, akit ékesszólása és feddhetetlen életmódja kiválóan alkalmassá tett a nép közötti agitációra, hogy szent szónoklattal buzdítsa az embereket az üdvös hadjáratra.” (Antonio Bonfini)

„Вест о пропасти Константинопоља је сваког верника испунила страхом, а највише суседе који су осетили своју моменталну пропаст. Папа Никола присталица науке и најпобожнији пастир католичког народа је веома страховао за народ у Панонији [мисли на Мађаре] [...], јер је знао да би њихов губитак значио крај за хришћански свет, па је зато издао спасоносни позив за свети ратни поход, по којем ће се сваком ко против Турака добровољно узме знак светог крста, и прихвати се бесплатне војне службе, сасвим опростити сви грехови. Штавише, алеманима [мисли на Немце], Мађарима и



Пољацима је послао [...] у реду светог Фрање посвећеног Јована Капистрана, тог мушкарца светог живота, чија проповедничка вештина и непорочан начин живота су га направили способним за агитацију у народу, да својом светом беседом подстиче људе на спасоносни ратни поход.“ (Антонио Бонфини)

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………






16. Задатак се односи на најезду Татара. (дугачак) Прикажите уз помоћ извора и сопственог знања догађаје најезде Ттара и поновну изградњу државе! Немојте да пишете о догађајима пре најезде Татара!

Битка код Мухија

„Elkezdtük bejárni a puszta és elhagyatott földet, amelyet elmenetelünkkor pusztítottak el. Az egyházak tornyai voltak útmutató jeleink egyik helységből a másikba, és ezek is borzalmas utat jelöltek. A nyolcadik napon Gyulafehérvár városába értünk, ahol semmit sem találtunk, csak megöltek csontjait és koponyáit, a bazilikák és paloták szétrombolt és aláásott falait. […] És a tízedik mérföldkőnél […] az erdőtől négy mérföldnyire volt egy csodálatos magas hegy, amelynek a csúcsán megerősítettek egy sziklát, vagyis félelmetes követ: embereknek és asszonyoknak nagy sokasága menekült ide, és most szívesen és könnyek között fogadtak.” (Rogerius: Siralmas ének)

„Почели смо да обилазимо пусту и напуштену земљу, коју су опустошили док смо се повлачили. Торњеви цркава су нам били путоказ од једног места до другог, а показивали су ужасан пут. Осмог дана смо сигли у град Ђулафехервар, где ништа нисмо нашли, само кости и лобање побијених, разорене и поткопане зидове базилика и палата. [...] И код десетог миљског камена [...] четири миље од шуме је било једно чудесно високо брдо, на чијем су врху подупрли једну стену, односно страховити камен: мноштво људи и жена је ту избегло, и сада су нас прихватили радо и са сузама.“ (Рогерије: Тужна песма) „Mivel a híveket kimagasló szolgálataikért jutalom illeti, méltányos, hogy a királyi bőkezűség adományokkal támogassa őket. Még sokkal inkább tartozik az uralkodó visszaadni azt, amit talán kevésbé méltányosan elvettek valakitől. Ennélfogva minden most élőnek és jövendőbelinek tudomására kívánjuk hozni e sorokkal, hogy […] Simon ispán […] a tatár veszedelem idején is mind a csatamezőn, mind Esztergom vár védelmével elismerésre méltó, dicső szolgálatokat tett nekünk. Ezért számos hű helytállásáról megemlékezve, de nem teljes viszonzás, mivel kimagasló,

Mongol táborok – Монголски табори



fényes tettei jóval több jutalmat érdemelnének, mint e sorok kijelentik, Csenke földet szigettel, réttel és más tartozékaival együtt, amelyet Simon ispán ugyanazon dicséretes emlékű atyánk adományából szolgálataival kiérdemelve valaha megkapott […] visszaadtuk, visszaállítottuk, neki és örököseinek, valamint örökösei utódainak adjuk, adományozzuk és juttatjuk örök jogon való birtoklásra.” (IV. Béla oklevele, 1243)

„Пошто верницима за истакнуте услуге следује награда, правично је да их краљевска дарежљивост помаже прилозима. Чак је владар дужан да врати оно што су можда на мање правичан начин одузели од некога. Због тога овим редовима желимо ставити на знање сваком сада живом а и будућем да нам је [...] жупан Симон [...] у време најезде Татара, како на бојном бољу, тако и у одбрани Естергомске тврђаве учинио славне услуге вредне признања. Зато сећајући се његових бројних верно примљених обавеза, не тражећи ништа заузврат, пошто његова истакнута светла дела заслужују далеко већу награду, већу од оне коју ови редови изјављују, Ченке земљу са острвом, ливадом и заједно са осталим што припада уз то, које је жупан Симон некада заслужено добио за своје услуге, као прилог од нашег оца такође славног помена [...] смо вратили, повратили назад, њему и његовим наследницима, као и потомцима његових наследника, дајемо, прилажемо и додељујемо у поседовање са наследним правом.“ (Повеља Беле IV, 1243.) …………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………



…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

………………………………………………………………………………………………….




17. Задатак се односи на историју Мађарске у доба реформи. (кратак) Прикажите уз помоћ извора и сопственог знања како се у политичком животу појавило питање мађарског језика! „Meleg szeretettel függj a hon nyelvén! – mert haza, nemzet és nyelv, három egymástól válhatatlan dolog; s ki ez utolsóért nem buzog, a két elsőért áldozatokra kész lenni nehezen fog. Tiszteld s tanuld más mívelt népek nyelvét is, […] de soha ne feledd, miképpen idegen nyelveket tudni szép, a hazait pedig tehetségig mívelni kötelesség.” (Kölcsey: Parainesis Kölcsey Kálmánhoz)

„Са искреном љубављу говори на језику своје домовине! – јер домовина, нација и језик, су три међусобно неодвојиве ствари; а ко за последњу не мари, тешко да ће бити спреман да се жртвује за прве две. Поштуј и учи и језике других образованих народа, [...] али никада немој заборавити, како је лепо знати стране језике, али матерњи је обавезно развијати колико си способан.“ (Келчеи: Параинесис Калману Келчеију)



…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………




18. Задатак се односи на аустријско-мађарску нагодбу. (дугачак) Прикажите уз помоћ извора и сопственог знања садржај политичке нагодбе коју су склопили Аустрија и Мађарска! У одговору на основу извора наведите и како су два чувена мислиоца из будућих генерација оценила нагодбу! „Ő császári s apostoli királyi felsége […] felszólítá az országgyűlést, hogy a Pragmatica Sanctiónak mint kölcsönösen elismert jogalapnak elveiből kiindulva, gondoskodnék oly módokról, melyeknél fogva mind Magyarország és társországainak a Pragmatica Sanctio által is biztosított közjogi és belkormányzati önállósága, mind a birodalom biztosságának és együtt maradásának életfeltételei sértetlenül megóvassanak […].” (Részlet a közös ügyekről szóló törvénycikk bevezetőjéből)



„Његово краљевско и апостолско величанство [...] је позвало народну скупштину да се, полазећи од права “Pragmatica Sanctió” као обострано признате правне основе побрине о начинима којима би се могла неокрњено очувати самосталност јавног права и унутрашње управе. , као и услови за опстанак царевине у целини и њене сигурности [...].“ (Део из уводника законског члана о јавним стварима) „Ausztriával történt egybeházasíttatásunk óta állami függetlenségünk soha nem volt oly reális és biztos, mint a kiegyezési törvény folytán. […] Mert közös ügyeink Ausztriával négyszáz év óta folyton-folyvást voltak, de a közös ügyek intézésébe mimagunk soha eléggé be nem tudtunk folyni, a közös ügyeket Ausztria és a dinasztia tényleg nélkülünk intézte. Viszont a bécsi kormány a közös ügyeken kívül a tiszta magyar ügyeinkre is befolyást gyakorolt […]. Egyedül Deák kiegyezése mentette fel belügyeinket Ausztria és az összmonarchia befolyása alól […].” (Szekfű Gyula történész, 1920)

„Наша државна независност никада није била толико реална и сигурна од почетка саживота са Аустријом, као што је постала после издавања закон о нагодби. [...] Јер смо четири стотине година редовно имали заједничке послове са Аустријом, али уплив (утицај) у обављање својих послова никада нисмо много имали, наше заједничке послове су Аустрија и династија решавали заправо без нас. Међутим, бечка влада је осим заједничких послова вршила притисак и на наше, чисто мађарске послове [...]. Једино је Деакова нагодба спасила наше унутрашње послове од утицаја Аустрије и монархије [...].“ (Историчар Ђула Секфи, 1920.) „A ’67-es kiegyezésnek […] vannak magasztalói – holott legföljebb azokat lehet menteni és kell is szeretnünk, akik megkötötték. Maga a szerződés csak szerencsétlenséget hozott. Egy halálraítélttel sose jó egy zsákba varratni magunk: a Habsburg-uralmat pedig halálra ítélte az, hogy a birodalom népei nemzeti tudatra ébredtek.” (Németh László író, 1940) „Нагодба из ’67 има своје обожаваоце, мада би требали ценити и волети само оне који су је склопили. Сам уговор нам је донео несрећу. Никада није добро делити судбину осуђеног на смрт, а Хабсбуршка монархија је осуђена на смрт због чињенице да се у њеним народима пробудила национална свест.“ (Писац Ласло Немет, 1940.) …………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………



…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

………………………………………………………………………………………………….






19. Задатак се односи на Кадарово доба. (кратак) Прикажите уз помоћ извора и сопственог знања промене које су настале у потрошњи у Кадарово доба! У одговору се осврните и на политичку позадину теме!

Број важнијих трајних потрошачких артикала на 100 домаћинстава

1960 1970 1980 фрижидер 1 35 87 машина за веш 19 70 91 аутомобил 0 6 26 радио 73 101 142 телевизор 5 66 99

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………






20. Задатак се односи на тријанонски мировни уговор. (дугачак) Прикажите уз помоћ извора и сопственог знања привредна дејства и последице тријанонског мировног уговора!

Расподела производног капацитета унутар и изван тријанонских граница (светлији кружни исечци кружних дијаграма и уписани проценти приказују капацитет који је остао унутар тријанонских граница) „180. Cikk. A Jóvátételi Bizottság részéről engedélyezhető kivételek fenntartásával Magyarország minden vagyona és jövedelme rangsorbeli elsőbbséggel szavatol a jóvátételi követelések megfizetéséért és azokért az egyéb terhekért, amelyek a jelen Szerződésből vagy az azt kiegészítő szerződésekből és egyezményekből, vagy pedig azokból a megállapodásokból származnak, amelyeket Magyarország a Szövetséges és Társult Hatalmakkal az 1918. évi november hó 3-án aláírt fegyverszünet ideje alatt kötött. Az 1921. évi május hó 1. napjáig a Magyar Kormány a Jóvátételi Bizottságban képviselt Szövetséges és Társult Hatalmak előzetes engedélye nélkül maga aranyat ki nem vihet, s aranyra nézve nem rendelkezhetik és egyúttal aranykiviteli és rendelkezési tilalmat köteles megállapítani.” (A trianoni békeszerződés)

„члан 180. Комисија за (ратну) одштету одобрава, са одржавањем изузетака, да сва имовина и приход Мађарске по хијерархијској предности даје гаранцију за исплаћивање захтева за одштету и за оне разне терете који потичу из овог Уговора или из његових допунских уговора и споразума, или потичу из споразума које је Мађарска потписала за време прекида ватре 3. новембра 1918. године са Савезним и удруженим силама. До 1. маја 1921. године Мађарска влада не може да изнесе злато без дозволе Савезних и удружених сила које су заступљене у Комисији за одштету, и што се тиче злата, не може њиме да располаже и уједно је обавезна да установи забрану износа и располагања златом.“ (Тријанонски мировни споразум) „A háború előtti magyar gazdaság az Osztrák–Magyar Monarchia kereteihez igazodott, s a birodalom piac- és nyersanyagviszonyaira épült. A Monarchia, ez a csaknem önellátó nagy gazdasági egység, amelynek áruforgalma vámok és deviza nélkül, közös pénz- és árrendszer alapján szinte belkereskedelmi jelleggel zajlott, 1918 őszén hat részre bomlott.” (Romsics Ignác történész)

„Мађарска привреда се пре рата равнала према оквирима Аустроугарске монархије, а базирала се на односима тржишта и сировина царевине. Монархија, та скоро самоопскрбљујућа велика привредна јединица, чији промет робе се вршио без царина и

SZÓTÁR – РЕЧНИК vasipar – тешка индустрија gépgyártás – производња машина élеlmiszeripar – прехрамбена индустрија



девиза, на основу заједничког монетарног и робног система се одвијала са скоро унутрашње-трговинским карактером, се у јесен 1918. распала на шест делова.“ (Историчар Игнац Ромшич) …………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………



…………………………………………………………………………………………………

………………………………………………………………………………………………….








максимални број бодова

постигнут број бодова

I. Једноставни, кратки задаци

1. Хеленска култура 3 2. Средњовековна трговина 3 3. Оснивање мађарске државе 4 4. Просвећеност (просветитељство) 4 5. Ракоцијева борба за слободу 4 6. Индустријска револуција 3 7. Борба за слободу 1848-49. 4 8. Мирови којима је завршен I св. рат 4 9. Мађарска у II светском рату 4 10. Мађарска мањина 4 11. Европска унија 4 12. Односи прираштаја становништва у Мађарској 4

Укупно 45 I Постигнут број бодова заокружен на цео број

II. Текстуални задаци уз анализу

13. Средњовековни град 12 14. Положај и начин живота жена 12 15. Београдска победа 12 16. Најезда Татара 21 17. Питање мађарског језика 12 18. Нагодба 21

19. Кадарово доба 12 20. Тријанон 21

Укупно 45 II Постигнут број бодова заокружен на цео број

I. + II.

Број бодова писменог дела испита90

наставник који исправља Датум: .......................................... _________________________________________________________________________________

elért pontszám egész számra kerekítve/

постигнут број бодова заокружен на цео број

programba beírt egész pontszám/

број целих бодова уписаних у програм

I. Egyszerű, rövid feladatok I Једноставни, кратки задаци II. Szöveges kifejtendő feladatok II Текстуални задаци уз анализу

javító tanár/ наставник који исправља

jegyző/ записничар

Dátum/датум: .................................... Dátum/датум: .....................................

Documents

TÖRTÉNELEM SZERB NYELVENdload.oktatas.educatio.hu/erettsegi/feladatok_2015tavasz... · 2015-05-06 · ф) Велика географска открића су допринела