SADRAJ:1.Triste rada............................................................................................2-10 1.1 Tranja preduzea za inputima na konkurentnom i monopolskom tritu. 3 1.2 Tranja za radom,izvedena tranja,transverne zarade i ekonomska renta.. 4 1.3 Ponuda radne snage-dohodak,dokolica i oportunitetni troak...................... 6 1.4 Granini proizvod rada,vrednost granipnog proizvoda rada,i maksimalnog profita-praktican primer................................................................................ 9 2. Triste kapitala i prirodnih resursa.11-17 2.1 Fiziki i finansiski kapital,zemljiste,stopa prinosa na kapitalna dobra i cena imovine.......................................................................................................11 2.2 Tranja za uslugama kapitala i vrednost marginalnog proizvoda kapitala......13 2.3 Kratkoronai dugorona ponuda usluga kapitala.........................................14 2.4 Uspostavljanje ravnotee na tristu usluga kapitala u kratkom i dugom roku..15 2.5 Zemljisna renta,prirodni resursi,korisnicki trosak i cena upotrebe iscrpivih resursa..........................................................................................................17

1

1. Trite rada 1.1 Tranja preduzeca za inputima na konkurentnom i monopolskom trzitu u kratkom roku 1. Neoklasina ekonomska teorija raspodele. Raspodela se svodi na teoriju razmene,odnosno graninu produktivnost inputa proizvodnje. Cena inputa proizvodnje se formira kao i cena bilo koje druge robe,a od njihovih cena zavisi raspodela. Kriva tranje za pojedinim inputima odredjena je njihovom graninom proizvodnjom. Drugim recima,svaki input proizvodnje uestvuje u stvaranju bruto domaceg proizvoda,pa svakom inputu pripada i odgovarajuci dodatak:radu najmina,kapitalu profit,a zemljistu renta. Pri tome najmina je jednaka graninom proizvodu rada,profit graninomproizvodu kapitala,a renta granicnom proizvodu zemlje,odnosno: granini proizvod rada x cena proizvoda = cena rada = nadnica (plata,zarada) granini proizvod zemljita x cena proizvoda = cena zemljista = renta granini proizvod kapitala x cena proizvoda = cena kapitala =profit Angaovanje inputa u proizvodnji tee sve dotle dok je vrednost granicnog proizvoda (granini proizvod x cena = vrednost graninog proizvoda) dvskog pojedinog inputa proizvodnje vea od njegovog graninog troka ,odnosno od cene odredjenog inputa proizvodnje. To znaci da je: a) nadnica=graninom proizvodu rada; b) renta=graninom proizvodu zemlje,i c) profit=graninom proizvodu kapitala.

2

1.2 Tranja za radom (kada je samo jedan input promenljiv). Da bismo potpuno shvatili granine vrednosti inputa proizvodnje ,predpostavimo da je preduzee odredjen broj radnika,i elimo da saznamo da li je isplativo zaposliti jos jednog radnika. To bi bilo profitabilno,samo ako dodatni (granini) autput tog radnika bude veci od njegovog troska. Graniki(marginalni)proizvod rada je promena(poveanje) ukupnog autputa,kada se angauje dodatni radnik,a da se pri tome koliina ostalih inputa ne menja. Dodatni prihod koji ostvaruje dodatna jedinica radne snage,naziva se vrednost dodatnog proizvoda rada.

Slika1:Na konkurentnom tristu,gde je proizvoa prihvata cena tranja kupaca za inputimaje zadata krivom vrednosti graninog proizvoda. Na promer,kriva VMOL,je opadajua,jer granini proizvodrada opada sa poveanjem radnih sati. I u monopolistikim uslovima,tranja za inputima je odredjena krivom VMPL,koja je opadajua i zbog opadanja graninog proizvoda rada i zbog opadajueg prihoda graninog proizvoda rada.

3

Slika2: Preduzee prodaje autput pri odreenoj ceni,i angauje radnu snagu za nadnicu w*. Ono je suoeno sa savreno elastinom ponudom rada(S1),pa je profitabilno da zaposli radnu snagu (L*)uz platu(w*). Tranja za radom(D1)je odreena vrednou graninog proizvoda rada(VMP 1). Kriva VMPl,je zbog opadajue produktivnosti rada. Ispod L* dodatna zaposlenost vie poveava prihod nego trokove radne snage. Iznad L* dodatna zaposlenost vise poveava prihod nego trokove radne snage. Iznad L* dodatna zaposlenost vie poveava trokove nego prihod.L* je nivo zaposlenosti koji maksimira profit. U raki E,vrednost graninog proizvoda rada jednaka je nadnicama ili platama(VMP L=w*)

1.2.. Tranja za radom, izvedena tranja, transferne zarade i ekonomska renta 1. Tranja za radnom snagom (radom). Tranja za radom je koliina rada koju su poslodavci spremni i u stanju da angauju po razliitim platama, odnosno nadnicama, u datom periodu (ceteris paribus). Tranja za radom savsim je oigledna i u novinskim oglasima za zapoljavanje. Poslodavci koji plaaju ove oglase spremni su i mogu da zaposle odreeni broj radnika uz odreenu platu. Kako oni odluuju ta da plate i koliko ljudi da zaposle? 2. Izvedena tranja za radom i ostalim inputima proizvodnje. U prethodnom naslovu, definisali smo izvedenu tranju koja zavisi od tranje za finalnim proizvodima (autputima), tj. robama i uslugama koje ti inputi proizvode. Dakle, tranja za radom zavisi od tranje za proizvodima tog rada. U ranijim poglavljima smo stavljali akcenat na to da poslodavci ele

4

maksimalan profit. U tenji da maksimiraju profit, preduzea trae stopu produktivnosti po kojoj granini prihod znai i graninu cenu. Kada jednom ustanove stopu produktivnosti koja donosi najvei profit, preduzee se upuuju na trite i kupuju odreenu koliinu rada, opreme i sirovina. Tako koliina resursa koju jedno preduzee kupuje zavisi od produktivnosti i od toga koliko se realne plate oekuju u preduzeu. U tom smislu, kaemo da je tranja za proizvodnim inputima, ukljuujui rad, izvedena tranja. Ona je izvedena iz tranje za robama i usluama. 3. Transferne zarade i ekonomska renta. Vrhunski sportisti, pijanisti, politiari i drugi prezadovoljni su visokim platama (nadnicama) koje primaju, a moda bi se opredelili za ista zanimanja i da imaju manje plate. Zato su oni toliko plaeni? Da bismo odgovorili potrebno je da razgraniimo transferne zarade i ekonomsku rentu (ne treba je meati sa dohotkom koji se ostvaruje po osnovu neke imovine).

Slika3. Ekonomska renta i transferne zarade . Ekonomska renta je povezana sa inputom rada. Predstavlja razliku izmeu isplaenih plata (nadnica) * i minimalnog iznosa potrebnog za unajmljivanje radnika, odnosno transfernih zarada (oportunitentnog troka) oznaene sa O, B, E, L*, zatamljeno polje 2. Taka E u proseku krive ponude rada i krive tranje za radom, predstavlja ravnotenu platu. Zatamljeno podruje E, B, O, radnici.

* predstavlja ekonomsku rentu koji su primili svi

Transferne zarade nekog inputa koji se koristi predstavljaju minimalna plaanje, neophodna da bi se input angaovao za dati rad. Ekonomska renta poveava iznos koji input prima, a koji je iznad transferne zarade neophodne da bi se on inicirao da ponudi svoje usluge za datu namenu.

5

1.3. Ponuda radne snage dohodak, dokolica i oportunitetni troak U mnogim moete proitati: - radim sve poslove, monom mukarcu slobodnih shvatanja potreban je novac i spreman je sve da radi, da bi doao do novca. Pozvati Milana, tel..., ili diplomirani inenjer programer, izuzetno sposoban za softvere i programiranje. Molim, pozovite, Marije, tel... Iako su ova dva oglasa dale dve osobe razliitih sklonosti, jasno odraavaju Milanovu i Marijinu elju i spremnost da rade. Oni su spremni da rade i to je njihova ponuda rada. Radna snaga obuhvata sve pojedince koji rade ili trae posao Ponuda predstavlja broj sati koje radna snaga eli da radi na poslovima koji donose zaradu (platu, najamninu, nadnicu i sl.): u fabrikama, na poljoprivrednim imanjima, u trgovini, dravnoj administraciji ili ustanovama. Glavne odrednice ponude rada su (1) brojnost stanovnitva i (2) nain na koji oni provode svoje vreme. 1. Stanovnitvo je veoma bitan input stvaranja nacionalnog dohotka. Brojnost stanovnitva je odreena natalitetom, mortalitetom i imigracijom. Poetkom prolog veka granice mnogih zemalja su bile otvorene za kretanje ljudi, pa su oni naputali zemlju sa niskim nadnicama i useljavali se u zemlje koje su imale bolje ekonomske mogunosti. No, posle Prvog svetskog rata uvedeni su zakoni koji su znatno ograniavali imigraciju. 2. Nain na koji stanovnitvo provodi slobodno vreme moemo posmatrati sa aspekta radnih aktivnosti, u toku, recimo, nedelje, meseca, godine itd. Ako bismo od dana odbili asove spavanja i nunog odmora, to bi bilo 84 asa nedeljno (7 x 12 asova dnevno). Od tih 84 asa svaki pojedinac treba da odlui kaliko e da radi, a koliko e vremena da posveti dokolici i razonodi, odnosno koliko e radnih asova da ponudu preduzeu a koliko e sati da posveti dokolici i razonodi. to vie radi, manje vremena ostaje za dokolicu i razonodu, i obrnuto. Dokolica i razonoda se nudi kao i svaka druga roba ili usluga, i koliko e radnik uivati u tome zavisi od njene cene, odnosno od dohotka radne snage. Pojedinac, kao deo radne snage, sueljava ponuene sate rada s realnom platom (nadnicom), odnosno: w / P (nominalne plate ili nadnice podeljene sa cenom dobara), to ukazuje na koliinu dobara koja se mogu kupiti na osnovu

6

takvog radnog zalaganja. Dakle, na odluke o ponudi radne snage utie realna nadnica ili plata. Realna plata predstavlja odnos nominalne plate ili nadnice, podeljene sa cenama dobara i usluga (w / P), to pokazuje realnu kupovnu mo. 3. Dohodak naspram dokolici (slobodnom vremenu). Najoiglednija korist od rada je realna plata. to je ponuena plata vea vea je spremnosti da se radi. Koliko god da je plata vana, ljudi ipak priznaju da posao trai istinske rtve. Svaki sat proveden u radu je jedan sat manje za druge potrebe. Ako idemo na posao, imamo manje vremena za TV, itanje, fudbal, ili jednostavno za uivanje u lepom danu. Drugim reima, u novcu je vezan i oportunitetni troak. Uopteno kaemo da je oportunitetni troak rada koliina slobodnog vremena koje se mora rtvovati u zom procesu.

7

Slika 4. Individualna ponuda radne snage rada. Ponuda rada reaguje na realan rast nadnice (plata). Pri plati (zaradi) W1, koliina rada je q1 (taka A). Pri veoj plati (W2), radnici su spremniji da rade vei broj sati u neelji, tj. Da ponude veu koliinu rada (q 2) No, moe doi do smanjenja ponude rada, kada se kriva ponude rada (SSL2) savija u naza, iznad take C, kada pojedinci izaberu vie dokolice, a manje rada, iako realne nadnice (plate) rastu.

Odlaenje na posao podrazumeva vie prihoda, ali manje slobodnog vremena. Ostajanje kod kue ima suprotne efekte. Neizbeno vaganje razloga za rad, odnosno za slobodno vreme, objanjava izglede pojedinanih krivih ponude rada (na konkurentnom i monopolskom tritu). Uzlazna kriva neije ponude rada je posledica bar dva inioca: a) poveanje oportunitetnog troka rada i b) smanjenja sekundarnog korienja dohotka to se vie sati radi.

8

1.4. Granini proizvod rada,vrednost granipnog proizvoda rada,i maksimalnog profita-praktican primer 1. Granini fiziki proizvod rada. Opadajui nagib krive koja oznaava tranju za radom odraava promenu produktivnosti zaposlenih. Svaki pojedinani radnik ne postie cenu rada po kojoj je plaen sledei radnik. im se vie radnika prima, svaki sledei radnik ima tendenciju da bude uposlen po nioj ceni rada. Na primer, na poljima za proizvodnju malina u Srbiji, vrednost radnika se meri gajbama malina koje on moe da napuni malinama za jedan sat. U principu vrednost radnika za preduzee meri se njegovim graninim fizikim proizvodom rada, a to je promena ukupnog uinka (autputa) u odnosu na promenu koliine inputa (dodatno angaovanog radnika), pri emu se koliine ostalih inputa ne menjaju. U veini sluajeva granini fiziki proizvod rada ili, skraeno, marginalni proizvod rada, opada sa angaovanjem vie radnika. Granini proizvod rada (MP1) = promena ukupnog autputa / promena u koliini rada, a da se pri tome koliina ostalih inputa ne menja. Predpostavimo da student koji je napustio studije, nakon to je tri leta proveo kao instruktor vonje, moe ubrati pet gajbi za 4 sata rada. Tih pet gajbi predstavlja studentov granini (fiziki) proizvod rada. Drugim reima, to je dodatak ukupnom uinku koji se javlja kada vlasnik malinjaka angauje svakog sledeeg studenata za ubiranje malina, pri emu se koliina ostalih inputa ne menja. Granini proizvod rada (MPL) uspostavlja gornju granicu do koje je uzgajiva malina spreman da plati njihovu berbu. Jasno je da uzgajiva ne moe profitirati ako studentu plati vie od 2 za svaku od 5 gajbi malina koje ubere predpostavimo za etiri sata rada. Uzgajiva nee platiti studentu nadnicu vie nego to je vrednost proizvedenih malina. 2. Vrednost marginalnog proizvoda rada. Veina beraa ne eli da ih plate malinama. Na kraju dana provedenog na plantaama, poslednja stvar koju jedan bera eli da vidi je jo malina. Student, poput ostalih beraa, eli da bude plaen u novcu. Da bismo otkrili koliko moe da nam plati, treba samo da znamo koliko vredi gajba malina. To je lako izraunati. Trina vrednost gajbe malina cena po kojoj je uzgajiva moe prodati. Prema tome, vrednost graninog proizvoda rada je dodatni prihod od prodaje autputa (gajbi malina), kada se angauje dodatna jedinica rada.

9

Vrednost graninog proizvoda rada (VMP1) = dodatni prihod od prodaje autputa / dodatna jedinica rada, ili promena ukupnog prihoda / promena koliine rada. 10 Ako uzgajiva moe da proda maline za 2 evra po gajbi, studentov granini prihod proizvoda rada je 5 gajbi za etiri sata rada x 2 evra po gajbi, ili 10 evra za etiri sata rada (zanemaruju se ostali trokovi). To je studentovna vrednost marginalnog proizvoda rada kod uzgajivaa. Vlasnik farme moe dopustiti sebi da plati studentu najvie 10 evra za etiri sata rada. Stoga granini prihod proizvoda rada postavlja gornju granicu plaanja studentovog rada. Ali ta je sa donjom granicom? Pretpostavljamo da berai nisu organizovani, a studentu je novac preko potreban za studije. U takvim okolnostima, moda bi bio spreman da radi (da ponudi rad) za samo 6 umesto 10 evra za etiri sata rada (zanemaruju se ostali trokovi). To je studentova vrednost marginalnog proizvoda rada kod uzgajivaa. Vlasnik farme moe dopustiti sebi da studentu plati najvie 10 evra za etiri sata. Stoga granini prihod proizvoda rada postavlja gornju granicu plaanja studentovog rada.

10

2. Triste kapitala i prirodnih resursa 2.1 Fiziki i finansijski kapital,zemljiste,stopa prinosa na kapitalna dobra i cena imovine 1. Sta je kapital? Ekonomska analiza deli inpute proizvodnje u tri kategorije: zemljiste,rad i kapitalna dobra. Prva dva inputa nazivamo primarnim ili osnovnim inputima proizvodnje,koji su raspolozivi i pre poetka proizvodnje. Na ova dva inputa dodajemo i proizvedeni input-kapital ili kapitalna dobra. Budui da novani kapital ne moze dugo da postoji u svom pojavnom obliku,jer se tada ne oplouje,ne donosi prinos. On tei da se transformie u jedan od svoja dva osnovna oblika: a) fiziki(ili realni) i b) finansijski kapital. a) U realnom ili fitikom obliku,kapital postoji kao sredstva za proizvodnju: masine,oprema,postrojenja,zgrade i drugi objekti,repromatrijal,zalihe poluproizvoda,zalihe gotovih proizvoda koji nisu prodati,itf. Kapital u ovom obliku obino nazivamo realnom imovinom i moe se pojaviti kao input i kao autput. b) U finansijskom obliku kapital predstavlja potraivanja jedne strane prema drugoj. na primer,hipoteka,koja predstavlja potraivanja banke prema vlasnicima stana ili kuce za mesena plaanja glavnice i kamate. Ovim olaanjima povratie se poetni zajam koji je omoguio finasiranje kue ili stana. Postoji u raznim finansijskim instrumentima koji vlasniku (zahvaljujui funkciji vlasnitva) donose prihod (prinos ili povrat). Mogu biti u obliku tednih uloga,novani krediti ,obveznice ,akcije,komercijalni zapisi i sl. U ovo bi se mogli ubrojati i ekovni rauni koji slue za plaanje. To su i depoziti koji koji donose kamatu. c) Zemljiste predstavlja dar prirode,za razliku od fizikog kapitala koji se proizvodi. Ekonomisti ponudu zemljita smatraju fiksnom veliinom,iako se to moze promeniti usled odstranivanja rastinja,talozenja mulja,poplava,zemljotresa i sl. Kapital i zemljite zajedno ine opipljivo bogatstvo privrede. Zemljiste predstavlja input proizvodnje koji nudi dar prirode. Nadoknada za privremeno korienje kapitalnih dobara,nazivamo rentalima. Na primer,vlasnik stana moze da izda (iznajmi)stan studentu na godinu dana,uz mesenu nadoknadu od 300 eur ,koja ini rental.

11

2. Stopa prinosa i rentali na kapitalna dobra. Valja se podsetiti ranijeg izlaganja i zakljuiti da je jedan od najvanijih zadataka svake privrede,i svake porodice da svoj kapital alocira na razliite investicije. Za izbor najbolje,investicije je neophodna mera odredjenog prihoda ili prinosa na kapital. Jedna od najvanijih mera je: stopa prinosa od kapitala,koja oznaava prinos u dinarima (ili drugim valutama ),na godinu dana na svaki dinar investiranog kapitala. Nadoknade za privremeno korienje kapitalnih dobara nazivamo rentalima. 3. Cena imovine. Imovina i usluge kapitala mogu dase kupe i prodaju na tritu kao sva druga dobra. Na primer,kada odete na more bez automobila,a tamo vam je potreban,vi cete iznajmiti automobil na 7 dana. Cena imovine je je iznos za koji data imovina,moze4 odmah da se kupi. Vlasnik kapitalne imovine u budunosti ostvaruje niz usluga od date imovine.

12

2.2.Tranja za uslugama kapitala i vrednosti marginalnog proizvoda kapitala Analiza tranje za realnim kapitalom(uslugama kapitala)slina je analizi tranje za radnom snagom.Svaki troak je (cena kotanja) rezultat itnajmljivanja usluga.Naglaavamo korienje kapitala.Dobar primer je kada neko preduzee rentira vozilo ili daje pod zakup kancelarijski prostor.Kad trai usluge kapitala,kompanija razmatra,koliko e dodatne usluge kapitala doprineti poveanju njenog autputa,odnosno ukupnom prihodu.Vrednost marginalnog proizvoda kapitala predstavlja dodatnu vrednost autputa kada se koriste dodatne usluge kapitala. Vrednost graninog kapitala je dodatna vrednost autputa preduzeca kada se koristi dodatna jedinica kapitala,a pri tom svi ostali inputi ostaju nepromenjeni.

Slika 5. Tranja za uslugama kapitala. Slabljenje marginalne produktivnosti ukazuje na pad krive VMPk, kada se povee ulaganje kapitala, drei ostale inpute konstantnim pri bilo kojoj drugoj zakupnini (rentalu ili renti), preduzee iznajmljuje usluge kapitala do take u kojoj je renta po jedinici kapitala jednaka VMPk. Tako je kriva VMPk ujedno i potraujua kriva preduzea za uslugama kapitala. Preduzee e da iznajmi usluge kapitala K0 pri visini rente R0.

Naa teorija o zahtevu pojedinanog preduzeca za radnom snagom moe bez promene da se primeni na zahtev za ulaganja u druge inpute.Na primer preduzee kupuje onoliko kapitalnih dobara koliko je potrebno da granini izdatak(renta)bude jednak vrednosti graninog proizvoda kapitala. VMPK = MR x MPK=R

13

2.3.Kratkorona i dugorona ponuda usluga kapitala U kratkoronom periodu,ukupna ponuda usluga kapitala a samim tim i usluge koje prua kapitalna imovina su fiksne veliine.Nove fabrike,maine i drugo ne mogu da se izgrade preko noi.Zato je ponuda kapitala vertikalna kriva,koju odreuje postojea koliina kapitalne imovine. Zahtevanu rentu ili rentalnu stopu odreuju:cena kapitalnog dobra,realna kamatna stopa,troak odravanja i amortizacija.Amortizacija zavisi od metodologije kako se vri njen obraun i koliko maina brzo zastareva.Realna kamatna stopa se odreuje na nivou privrede,gde je referentna trina kamatna stopa osnov za definisanje realne kamatne stope. U dugom roku,kapitalna dobra treba da obezbede zaradu,odnosno zahtevnu rentu.Ako obezbedi veu zaradu,poslodavci e vie kupovati maine i obrnuto.Isto tako,proizvoai kapitalnih dobara e vie proizvoditi i ponuditi kapitalnih dobara po vioj ceni.

Slika 6. Ponuda usluga kapitala u privredi. U kratkom roku koliina kapitalnih dobara i usluga je fiksna veliina (rezultat ranijih investicija). Za proizvodnju novih kapitalnih dobara je potrebno vreme. Da bi se inicirala proizvodnja, potrebno je da trite inicira vie cene. To bi uslovilo trajnu veu ponudu kapitala. Meutim vea renta neutralie veu cenu kapitalnih dobara (kao uslova za veu proivodnju maina). Prema tome, zahtevana stopa prinosa je zadovoljena u svim takama na krivoj S 1, S1. Ako bi se poveala realna kamatna stopa, poveala bi se i zahtevana stopa prinosa da bi pratila oportunitentni troak sredstava uloenih u maina. Zato se dugorona kriva ponude usluge kapitala pomera sa S 1, S1 na S2, S2. Time se obezbeuje vii nivo rente pri svakom datom nivou kapitala i njegovoj nabavnoj ceni.

U dugom roku industrija moze da doe do koliko god eli kapitalnih dobara,ako je spremna da plaa zahtevanu visinu rente.Vea i snanija industrija

14

moe da povea rentu i time privue vei deo ponude kapitala na nivou cele privrede,to znai da se industrija suoava sa rastuom krivom ponude usluga kapitala.

2.4 Uspostavljanje ravnotee na tritu usluga kapitala u kratkom i dugom roku

Dugoronu ravnoteu industrije na tritu kapitala ilustruje slika 12.3. Ravnotea se ostvaruje u tako E0 u preseku horizontalne krive ponude S1, S1 i opadajue krive tranje D1, D1, izvedene iz MRPk krivih svih preduzee. Pri visini rente R0, industrija angauje K0 usluga kapitala.

15

Slika 7: Kratkorocna i dugorocna ravnoteza na tritu usluga kapitala. U kratkoronom periodu ponuda usluga kapitala SO, SO je fiksna KO, a ravnotea je u taki EO pri visini rente RO . U drugom roku industrija se suoava sa horizintalnom krivom ponude S1, SA uz rentu R0. Ako su sindikati izborili ciu nadnicu za rad,onda se kriva tranje za kapitalom pomera ulevo,sa D1,D2 na D2,tako da je nova taka ravnotee R1. Poto ova renta,ne donosi zahtevanu stopu prinosa,preduzetnici smanjuju kupovinu novih kapitalnih dobara. Industrija se vremenom oporavlja,pa se novaravnoteza postepeno uspostavlja u taki E2. Budui da kapitalna dobra ponovo donosezahtevanu stopu prinosa,biznismeni menjaju zastarele maine.

Predpostavimo das u se sindikati izborili za poveanje nadnica radnika u industriji, pa se industrija preusmerava na kapitalno-intezivno privreivanje, ime se poveava tranja za uslugama kapitala. Ali poveanje nadnica (troka) smanjuje ponuenu koliinu kapitala, odnosno svih inputa - izvedena tranja. Sada se kriva tranje pomera sa D1, D1, na D2, D2, tako da se kratkorona ravnotea uspostavlja u taki ravnotee E1, a visina rente opada sa R0 na R1. Industrija je suoena sa dugoronom horizontalnom krivom ponude usluga kapitala ( S1, S1 ) i plaa kapitalna dobra po tekuoj ceni. Poto preduzetnici u taki E1 ne dobijaju zahtevanu stopu prinosa (rentu) za usluge kapitala, interes za uslugama kapitala opada na K1, dok se ponovo ne uspostavi ravnotea u taki E2, kada poslodavci ponovo plaaju rentu R0. Strelice na slici pokazuju promene u industriji, tj. kada opadne tranja, pada i renta na capital. Preduzetnici ne mogu da u kratkom period usklade ponuenu koliinu kapitala, ali u dugom roku usklauju koliinu kapitala i dozvoljavaju depresijaciju kapitalnih dobara, pa se renta poveava.

16

Poveanje nadnica navodi mnoge industrije da zamene radnu snagu kapitalom.

2.5.Zemljina renta,prirodni resursi,korisniki troak i cena upotrebe iscrpivih resursa Zemljite predstavlja trajno dobro u neijem vlasnitvu koje donosi prinos(rentu) u nekom vremenskom periodu.Zemljite se ne moe proizvoditi,ali ima presudnu ulogu u razvoju svake nacionalne ekonomije. Za razliku od drugih inputa,osnovna specifinost zemljite je i to da je ukupna ponuda odreena neekonomskim iniocima.Zemljite se obino ne moe poveati kao odgovor na vie cene,ili smanjivati kada je u pitanju nia cena. Obino se kae da je zemljite neiscrpan izvor i dar prirode. Za grane privreivanja ija je proizvodnja neposredno povezana sa korienjem zemljita vai koncept granicnih uslova proizvodnje,odnosno vrednost graninog proizvoda zemljita.

Slika 8. Zemljina renta. Ukupna ponuda zemljita je fiksna pa je kriva S, S vertikalna. Izvedena kriva tranje (D 1, D1) za uslugama zemljita odraava VMP L. Kriva tranje D1, D1 odreuje ravnomernu rentu R1. Ako se izvedena kriva tranje za uslugama zemljita pomeri navie tj. D2, D2, ravnitena renta raste na R2. Celokupna vrednost zemljita je ekonomska renta. Ako je tranja odreena sa D1, D1, ekonomska renta po aru zemljita je R1. Kada tranja poraste na D2, D2, renta po aru zemljita se povea na R2.

Svi proizvoai koji imaju manje trokove proizvodnje od vrednosti graninog proizvoda zemljita ostvaruju ekstra dohodak-rentu.

17

18