Gde je Gral Vladimire Vladimiroviču - gde je planina Apsoluta? Gde planina spasenja - svetli Monsalvat? Gde? Gde je vlasti, kulture, posrnulog života obnavljajuće - gde krv-snaga koja zaceljuje i isceljuje? Gde je eliksir pobede? Gde je pehar sa Somom - tim pićem entuzijazma i ekstaze? Gde Vladimire Vladimiroviču - ako ne u odvažnosti i borbi, ako ne kod Strelkova, Borodaja, kod ruskih evroazijskih patriota, kod ruskih maksimalista? Da nije kod rumenog komsomolca Surkova? Da nije kod tajkunizirane komsomolske "omladine" - svih tih Dima, Romana, Ahmetova, tehnokrata i birokrata Države, koji bi hteli da je se dočepaju i domognu, kao nekad državnog kapitala? Da nije u "pragmatičnoj tajkunskoj računici" za koju su i Strelkov i Borodaj i Dugin - "fašiste gori od ukrajinskih"? Da nije u "puštanju Strelkova niz vodu", u prepuštanju Donjecka i Luganska, u bednim, izrjadnim pokušajuma da se Ukrajina "federalizuje" i "neutralizuje" a nikako uzme u posed? Gde je Gral Evroazije, gde je Soma/Haoma? Gde je piće besmrtnosti, božanstveni nektar? U redovima "pragmatičnih konzervativnih" homunkula i podgojenih vesternoida i tajkuna ili u redovima patriotskih boraca - vojnika i mislilaca Imperije? Gde ste Vi? Ka čemu kuca Vaše srce, ka čemu misli Vaša pamet, Vi Vladimire Vladimiroviču? Ka čemu? -

....................

....................

Appendix o Somi/Haomi/Dionisu: BOG SOMA I PIĆE "NE-SMRTI", Mirča Elijade, Istorija verovanja i religijskih ideja I

"... Sve dobre osobine SOME su vezane za ekstatičko iskustvo izazvano njenim ispijanjem. "Pili smo SOMU", čitamo u jednoj čuvenoj himni (Rg-Veda, VIII, 48), "postali smo besmrtni; stigavši u svetlost, pronašli smo Bogove. Ko nam sada od smrtnika može iskazati nepoštovanje ili naneti zlo, o besmrtni?" (strofa 3). SOMA se preklinje da produži "naše vreme života"; jer ona je "čuvar našeg tela" a "pred njom beže nemoći, bolesti". SOMA podstiče misao, oživljava hrabrost ratnika, povećava polnu snagu, leči bolesti. Kada je zajedno piju sveštenici i bogovi, ona PRIBLIŽAVA Zemlju Nebu, krepi i produžava život, obezbeđuje plodnost. U stvari, ekstatičko iskustvo istovremeno otkriva punoću života, smisao bezgranične slobode, ovladavanje neslućenim fizičkim i psihičkim moćima. Otuda osećanje zajedništva s bogovima, odnosno, pripadanje božanskom svetu, uverenost u "ne-smrt", odnosno, na prvom mestu, u potpuni život produžen u beskraj. Ko govori u slavnoj himni (Rg-Vede) X, 119, bog ili čovek u zanosu koji je upravo popio sveti napitak? "Pet (ljudskih) plemena nije mi izgledalo dostojno čak ni jednog pogleda - nisam li, uostalom, pio SOMU?" Ta ličnost nabraja svoje podvige: "Nadvisio sa nebo svojim stasom, premašio prostranu zemlju... Udariću snažnim udarcem tu zemlju... Nebom sam ucrtao jedno od svojih krila, drugo sam ucrtao ovde dole... Ja sam veliki, veliki, uzvinuo sam se do oblaka - nisam li, dakle, pio SOMU?"Nećemo se zadržavati na surogatima i zamenama za originalnu biljku kulta. Za indijsku misao je značajna uloga koju su imala ISKUSTVA vezana za SOMU. Vrlo je verovatno da su takva iskustva bila ograničena na brahmane i jedan broj prinosilaca žrtava. Ali, ona su imala značajan odjek zahvaljujući tumačenjima koja su otuda proizišla. Otkrivanje potpune i božanske egzistencije, u zajednici s bogovima, nastavilo je da podstiče indijsko mišljenje još dugo posle nestanka prvobitnog napitka. Zatim je pokušano da se takvo stanje postigne pomoću drugih sredstava: isposništva ili orgijastičkih preteranosti, meditacije, tehnika joge, mistične pobožnosti. Kao što ćemo videti, drevna Indija je znala za više vrsta ekstatika. Pored toga, traganje za apsolutnom slobodom dalo je zamah čitavom nizu metoda i philosouphema koji su, na koncu, otvorili nove vidokruge, neslućene u vedsko doba. U svim tim KASNIJIM izlaganjima bog SOMA je imao skromnu ulogu; pažnju teologa i metafizičara potpuno je zaokupljao kosmološki i žrtveni PRINCIP koji je ON označavao". -

Dole: Dionis (Fidija, istočni zabat Partenona, 438-432 p. n. ere)

http://a.disquscdn.com/uploads/mediaembed/images/1178/1146/original.jpg