Ambiciozni planovi za kapitalneprojekte u Petrovcu na Mlavi

Ure|enje bolnice, most iobilaznica Strana IV

Godina ~etrnaesta, broj 684, dodatak za Brani~evski okrug

Najava susreta varo{kih pozori{taSrbije „Milivojev {tap i {e{ir“

Konkurencijasve `e{}a

Strana II

P E TA K , 9 . f e b r u a r 2 0 1 8 , b r o j 7 4 3 8 , g o d i n a X X I , c e n a 4 0 d i n , 3 0 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a w w w . d a n a s . r s

Ilustr

acija

: M. \

erlek

Presuda Vi{eg suda u Po`arevcu Slavi{i Karaba{evi}u

Osu|en za ubistvood pre 15 godina

Strana VII

Po`arevac - U Turisti~koj organizacijigrada Po`arevca traju intenzivne pri-preme za predstoje}e manifestacijeme|u kojima je, svakako, najzna~ajni-ji jubilarni 40. Sajam turizma u Beo-gradu, gde }e zaposleni u ovoj oblastii drugi predstavnici lokalne samou-prave nastaviti afirmisanje svoje am-bicije da se na|u me|u vode}im desti-nacijama, a Ljubi~evske konji~ke igreda se promovi{u kao tre}i po zna~ajuturisti~ki brend u oblasti manifestaci-onog turizma Srbije.

Po`arevljani se marljivo spremajuda turisti~ku ponudu predstave na dvevelike turisti~ke manifestacije. Naime,u naredne dve nedelje o~ekuju ih na-stupi na dva zna~ajna sajma turizma.Prvi, Me|unarodni sajam turizma uglavnom bugarskom gradu Sofiji, odr-

`ava se od 14. do 16. februara, a Po`a-revljani }e nastupiti na zajedni~kom{tandu sa Turisti~kom organizacijomSrbije i jo{ dvadesetak lokalnih turi-sti~kih organizacija, a drugi je u Beo-gradu. Z. V.

Strane IV-V

U Kostolcu i u Drmnu sledi jo{ jedna godina velikih investicija

Intenzivna gradnjaslede}e ~etiri godine

Kada bude zavr{en blok „Kostolac B3“, za oko pet odsto pove}a}e se ukupniproizvodni kapaciteti EPS-a O~ekivanagodi{nja proizvodnja bi}e oko 2,5 milijardikilovat-~asova elektri~ne energije Strana VI

MAGI^NI „PRIVEG“ U SUBOTU OPET U LAZNICILaznica - Kako iskonski rituali i obi~aji na{ih davnih predaka, kojiinteresuju sve ve}i broj znati`eljnika, mogu biti korisni i za oboga}ivanjeturisti~ke ponude, svedo~i tradicija da }e u homoljskom naselju Laznicanadomak @agubice u subotu 10. februara biti po tradiciji odr`ana jednaod najarhai~nijih manifestacija obi~ajnog karaktera iz kulta mrtvih„Priveg“. O~ekuje se veliki broj u~esnika kako iz `agubi~ke op{tine, tako i

drugih delova Srbije, ali i zemalja u okru`enju. Manifestaciju organizujeKUD „Izvor“ iz Laznice u saradnji sa Turisti~kom organizacijom op{tine iKulturno-prosvetnim centrom „Jovan [erbanovi}“ @agubica, a uzpodr{ku MZ „Jedinstvo“ Laznica. Generalni pokrovitelj je op{tina@agubica. Z. V.

Strana V

U fokusu obele`avanje 300 godinaPo`areva~kog mira, kao i me|unarodnikongres arheologa u Viminacijumu

Intenzivne pripreme Turisti~ke organizacije Po`arevac uo~i 40. Sajma turizma u Beogradu i smotre u Sofiji

Ljubi~evske igre ponovotre}i turisti~ki brend Srbije

II p e t a k , 9 . f e b r u a r 2 0 1 8 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Susreti varo{kih pozori{ta Srbije „Milivojev {tap i {e{ir“

Konkurencija sve `e{}a

Po`arevac - Jedinstveni Susreti varo-{kih pozori{ta Srbije, 14. po reduAmaterske gluma~ke sve~anosti „Mi-livojev {tap i {e{ir” bi}e odr`ane od 23.do 28. februara. Najavljuju}i manife-staciju, direktor Centra za kulturu Po-`arevac Dragi Ivi} je predstavio u~e-snike festivala.

- Ove godine je konkurencija bilaveoma `estoka i sve je `e{}a, jer semnoga pozori{ta u Srbiji upravo spre-maju za ovaj festival, izjavio je Ivi}.Sve~anosti otvara valjevsko pozori{tesa dramatizacijom predstave „Mara-tonci tr~e po~asni krug”.

- Oni rade po tekstu koji je izvornodramatur{ki pisan, pa }e biti interesat-no da uporedimo {ta je Miroslav Tri-funovi} uradio sa tim komadom. Mismo to isto radili, igramo kao {to zna-te, te }e biti interesatno i kao iskustvo,jer ovaj festival zami{ljen da razme-njujemo iskustva i sa drugim glumci-ma, naglasio je Ivi}.

Nakon njih igra se predstava „Idemu lov” po`areva~kog pozori{ta Milivo-je @ivanovi}. Tre}e ve~eri nastupa Te-atar 5 iz Beograda, sa predstavom “Za-tvorski bluz”. “Sjajna dru`ina, oni dosada imaju i dva {e{ira, ovde osvojena,predstava je aktuelna…“ Predstava

koja se tako|e mnogo igra jeste “Neigraj na Engleze”, a izve{}e je jagodin-sko pozori{te “Temple of art”. „Biosam veoma prijatno iznena|en da jeto ustvari grupa momaka koja je nasvoj na~in shvatila ljubav prema pozo-ri{tu i to odli~no rad“, rekao je Ivi}.

Milanova~ko pozori{te predstavljase komadom „Tvrdica” koji postoji ~e-tiri i po veka. Ovo pozori{te osvojilo jedva {e{ira. „Ovo {to su oni uradili po-

~ev{i od kostima, preko rekvizita doglume, kao da je Molijer rekao “evo,ovi treba to ovako da igraju”, ka`e Ivi}.

Pobednik nedavne smotre dramskihamatera Pomoravlja i Podunavlja „@iv-ka Mati}“, pozori{te “Kreativni haos” izSmedereva, predstavlja se komadom„Putuju}e pozori{te [opalovi}”. „Jedanizuzetno vredan tekst, kao {to znate imau sebi retku dramsku situaciju “teatar uteatru” gde je inkapsulirana radnja [ile-rovih „Razbojnika“, ne{to {to govori ona{im naravima i jednom tragi~nom inesre}nom vremenu na{e istorije“.

Festival „Milivojev {tap i {e{ir“ na-stao je kao pandan gluma~kim sve~a-nostima Dani Milivoja @ivanovi}a“, ko-je se odr`avaju u Po`arevcu po~etkomaprila u ~ast i slavu gluma~kog poziva itrajnog se}anja na velikana srpske glu-ma~ke scene, ro|enog Po`arevljaninaMilivoja @ivanovi}a (1900 - 1976).

Z. V.

U ~ast izlo`bi odr`anih u Galeriji savremene umetnosti 2011- 2018

Retrospektivnaizlo`ba plakataPo`arevac - Izlo`ba pod nazivom„Druga postavka plakata izlo`bi odr-`anih u Galeriji savremene umetnostiu periodu od 2011-2018“ postavljenaje u popularnom prostoru na Staromkorzou. Bila je to prilika da se ljubite-lji likovne umetnosti podsete {ta je naizlo`bi sve izlagano od najzna~ajnij-nih postavki.

Marina Radosavljevi} isto-ri~ar umetnosti, ina~e kustosNarodnog muzeja u Po`arev-cu, predstavila je neke od naj-zna~ijnih likovnih, primenje-nih, etnolo{kih i drugih izlo-`bi koje su odr`ane u Galerijisavremene umetnosti odosnivanja do dana{njih dana.

Galerija savremene umet-nosti, prvobitno nazvanaGradska galerija, osnovana je4. aprila 2011. godine pri Na-rodnom muzeju. Nalazi se upe{a~koj zoni, u samom cen-tru grada, u ku}i iz 19. veka.Galerija savremene umetno-sti Po`arevac organizuje sa-mostalne i grupne izlo`be sanamerom da promovi{e ipredstavi projekte iz oblastisavremene umetnosti. Izlo-`ba je otvorena do 14. febru-ara, a ulaz je slobodan.

U Galeriji najavljuju da }e povo-dom Dana dr`avnosti Republike Srbi-je 15. februara biti otvorena izlo`ba„Umetni~ka zbirka SANU - likovniumetnici akademici“. Naime, Srpskaakademija nauka i umetnosti, povo-dom jubileja 175 godina postojanja,kroz ovu izlo`bu predstavlja deo svojebogate zbirke umetni~kih dela. Od

osnivanja Dru{tva srpske slovesnosti1841. godine, a kasnije preko Srpskogu~enog dru{tva, Kraljevske akademi-je, do dana{nje Srpske akademije na-uka i umetnosti, prikupljana su umet-ni~ka dela na razli~ite na~ine: otkupi-ma, donacijama dobrotvora, pokloni-ma umetnika akademika.

Ljubitelji umetnosti bi}e u prilici da

u`ivaju u delima Stevana Steve Todo-rovi}a, Paje Jovanovi}a, LjubomiraLjube Ivanovi}a, Uro{a Predi}a, Mar-ka ^elebonovi}a, Petra Lubarde, MilaMilunovi}a, Nedeljka Gvozdenovi}a,Zore Petrovi}, Ljubice Soki} i mnogihdrugih velikana na{eg slikarstva. Ovaizuzetna izlo`ba traja}e mesec dana.

Z. V.

Po`arevac - Zahvaljuju}i ~lanovimafamilije Radovanovi}, Narodna bibli-oteka „Ilija M. Petrovi}“ u Po`arevcudobila je umetni~ki portret li~nosti ~i-je ime decenijama nosi.

Naime, Narodna biblioteka Ilija M.Petrovi} u Po`arevcu je obele`ila 171.godinu postojanja i rada. Proslava je odr-`ana uz prisustvo ~lanova Nadzornog iUpravnog odbora, nekada{njih radnika,najvernijih ~italaca i prijatelja Biblioteke.Ovom prilikom su ~lanovi familije IlijeM. Petrovi}a, Predrag i dr Bojan Radova-novi} poklonili po`areva~koj bibliotecioriginalan portret Ilije M. Petrovi}a(1895 - 1942) iz 1933. godine u znak se-

}anja na po~iv{eg Zorana Radovanovi}a,unuka Ilije M. Petrovi}a. Portret je delonema~ke slikarke Elze [mit Vu~eti}(Drezden 1880 - Dubrovnik 1969).

Ovom prilikom je direktorka Biblio-teke Vera Zari} Mitrovi} uru~ila nagra-de u vidu vrednih knjiga najbol?im ~ita-ocima u 2017. godini. U kategoriji naj-mla|eg uzrasta nagrade su osvojili: Ni-na Muti}, \or|e Ivanovi} i Milica Pe-trovi} iz Po`arevca i Nikola Milojevi} izKostolca. U kategoriji omladinskog uz-rasta nagrade su dobile Sara i Sofija Spa-si}, dok su u kategoriji odraslih nagradeosvojile Milica Stojanovi} iz Po`arevca iVesna Berger iz Kostolca. Z. V.

Vredan dar familije Radovanovi} biblioteci - slika li~nosti ~ije ime nosi

Poklonili portret Ilije M. Petrovi}a

Kostolac - Po~etak zimskog raspusta ukostola~kom odeljenju biblioteke „Ili-ja M. Petrovi}“ Po`arevac bio je zaistasladak po{to su zaposleni priredili ra-dionicu „[e}erna umetnost: kineskelizalice za decu“.

Ina~e, Kinesko oslikavanje {e}erom

(Chinese Sugar Painting) je tradicional-na kineska forma narodne umetnostikori{}enja vru}eg, te~nog {e}era za kre-iranje dvodimenzionalnih figura, koja

poti~e jo{ iz vremena dinastije Ming(1368 - 1644), kada su male ivotinje od{e}era pravljenje u kalupima za religio-zne rituale. Slatke oblike mogu pravitiodrasli, ali i deca kojoj ove kreacije zaistamogu u~initi raspust interesantnijim.

Kao jedinstvena ma{tovitost za

stvaranje umetni~kih predmeta, kine-sko oslikavanje {e}erom se veoma raz-likuje od uobi~ajenog slikarstva. [e}eru te~nom stanju vrlo brzo prelazi u

~vrstu materiju, a kako se hladi, slika-ru je potrebna velika brzina, preci-znost i ume{nost. U Kini se ovi umet-nici mogu sresti i na ulicama ili u par-kovima, kako na licu mesta prave ra-zne oblike od {e}era, uvek okru`eniznati`eljnim posmatra~ima.

Radionicu u Biblioteci u Kostolcuvodila je Violeta Kevro, likovna umet-nica, predsednica likovnog udru`enja„Kevro“, uz pomo} bibliotekara Rena-te Mini}, Nevene Vuksanovi} i MarijeKopun. Vredne i ma{tovite bibliote-karke su priredile jo{ iznena|enja, pasu u~esnici radionice mogli videti ka-ko se prave {e}erna vuna i vafli, {to jepolaznike dodatno obradovalo.

Pored `elje da se oprobaju u pra-vljenju ovih poslastica, mali{ani sumogli ne{to i da nau~e o njima. Nai-me, pored nastanka {e}era kao sirovi-ne, pri~alo se i o {e}ernoj vuni i vafli-ma i njihovoj interesantnoj istoriji. Ra-dionica je bila edukativnog karakterasa ciljem da se poka`e da umetnostmo`e da se iska`e na razli~ite na~ine,sa razli~itim materijalima i alatima.

Z. V.

Radionica „Kineske lizalice za decu“ u bibilioteci

[e}erna umetnost iz Kine

Svake ve~eri po dve nagradeNa predstoje}im Susretima dramskih amatera, svake festivalske ve~eri stru~ni iri dodeljuje po jed-nu specijalnu nagradu za slikovito prikazivanje lika i jednu nagradu za najboljeg glumca ve~eri ko-ja se sastoji iz replike Milivojevog {tapa. Iz kruga dobitnika {tapa, na kraju festivala, stru~ni iri pro-glasi}e najboljeg glumca Festivala koji kao nagradu dobija {e{ir i tako kompletira nagradu. Cenakarte za svaku predstavu je 300 dinara.

Festival Milivojev {tap i{e{ir nastao je kaopandan gluma~kimsve~anostima DaniMilivoja @ivanovi}a,koje se odr`avajupo~etkom aprila u ~asti slavu gluma~kogpoziva

Foto:

Rena

ta M

ini}

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

IIIp e t a k , 9 . f e b r u a r 2 0 1 8 . brani~evo

@agubica - Lokalna samouprava u@agubici uspe{no je poslovala u pro-{loj godini, jer su zavr{eni i zapo~etibrojni razvojni projekti. Me|u ispu-njenim obe}anjima datim gra|anima,prednja~ila su ona vezana za oblast in-frastrukture, jer je ona klju~na za raz-voj privrede i turizma.

Jedna od najve}ih investicija bilo jeobnavljanje puta @agubica - Krepoljin,dugog 22 kilometra. Taj put je ure|enu saradnji sa Republikom, {to je pret-hodno obe}ao predsednik Vu~i}, po~a-sni gra|anin @agubice. Krenulo se i saradovima na putu Krepoljin - Sige -Krupaja, kako bi se @agubica povezalasa op{tinom Despotovac i Pomorav-skim okrugom.

- Tokom pro{le godine, u popravkulokalnih putnih pravac i nasipanje polj-skih puteva ulo ili smo 17 miliona dina-ra, kazao je Safet Pavlovi}, koji se na ~e-lu op{tine @agubica nalazi od 2013. go-dine. Osim u putnu infrastrukturu, upro{loj godini znatna sredstva ulo`enasu i u oblasti vodosnabdevanja.

- Zavr{ena je gradnja vodovoda zanaselja Bliznak, Krupaja, Sige i Mila-novac. Time smo zdravu pija}u voduobezbedili za preko 3.000 me{tana unavedenim naseljima. Tako|e, pro-blem vodosnabdevanja re{ili smo i uSeli{tu, Izvarici, Ribaru i Jo{anici, re-kao je Pavlovi}.

Ova homoljska op{tina zna~ajne re-

zultate postigla je i u oblasti energetskeefikasnosti javnih ustanova. U osnov-nim {kolama u Krepoljinu i @agubicizamenjena je dotrajala stolarija, posta-vljena izolacija i obnovljeni su kotlovi.Stolarija je zamenjena i u Tehni~koj

{koli, u kojoj je sre|ena fasada i zame-njeni kotlovi, rekao je Pavlovi}.

Uz donaciju ambasade Japana, ob-novljen je de~ji vrti} „Poletarac“ u @agu-bici. Nabavljeno je i kombi vozilo zaprevoz dece u vrti} iz okolnih naselja, aop{tina je jo{ dva mini busa obezbedilai za potrebe {kola, fudbalskih klubova iudru`enja. - Ponosno nagla{avam dasmo jedina op{tina u zemlji koja jeomogu}ila gra|anima besplatan auto-buski prevoz, a za decu besplatan vrti} iprevoz do vrti}a, istakao je Pavlovi}.

Tokom godine u op{tini @agubicaodr`ava se ~ak 14 manifestacija, koje je u2017. posetilo preko 17.000 turista. Bo-gatstvo kulture i tradicije, uz prirodne le-pote, ~iste reke i Homoljske planine, op-{tina redovno promovi{e na brojnim tu-risti~kim sajmovima i manifestacijama uzemlji. „I u ovoj godini nastavi}emo saprojektima koji unapre|uju uslove ivo-ta na{ih gra|ana. Cilj nam je da mladi neodlaze iz na{e op{tine, ve} da ostanu ov-de, da je zajedno izgra|ujemo i razvija-mo“, zaklju~uje Pavlovi}. M. V.

Lokalna samouprava u @agubici uspe{no radila i u pro{loj godini

Temelj za br`i razvojKostolac - U Gradskoj op{tini Kostolacodr`ana je tradicionalna, odli~no po-se}ena tribina posve}ena agrokom-pleksu na teritoriji koju pokriva tamo-{nja lokalna samouprava. Predava~isu govorili o IPARD programima upoljoprivredi, naj~e{}im bolestimastrnih `ita, kontroli plodnosti poljo-privrednog zemlji{ta, osnovnim poj-movima o pesticidima i afri~koj kugisvinja. Na {estoj po redu tribini su do-deljene pohvalnice i knjige najuspe-{nijim poljoprivrednim proizvo|a~i-ma.

Tribinu je otvorio dr Dragoljub Iva-novi}, samostalni stru~ni saradnik ko-ji se zahvalio prisutnima na dosada-{njoj saradnji i dobrom odzivu. U imelokalne samouprave u~esnike tribine,

srda~no je pozdravio Rajko Bo`i}, za-menik predsednika Skup{tine Grad-ske op{tine Kostolac po`elev{i im pu-no uspeha u daljem radu. Grad Po`a-revac ve} godinama poma`e poljopri-vrednicima ula`u}i velika sredstva uprotivgradnu za{titu, atarske puteve,razvoj poljoprivrednih udru`enja, kaoi u stru~na usavr{avanja poljoprivred-nika, rekla je izme|u ostalog Sa{a \or-|evi}, ~lanica Gradskog ve}a zadu`e-na za poljoprivredu.

- U protekle dve godine Grad jekroz direktne podsticaje odvojio 600hiljada evra za poljoprivrednike. Pla-niramo da i ove godine odvojimo zna-~ajna sredstva kako bi {to vi{e dopri-neli razvoju agrara.

Pohvalnice i knjige najuspe{nijimpoljoprivrednim proizvo|a~ima, sto-~arima, povrtarima, cve}arima i p~e-larima u 2017. godini sa podru~jaGradske op{tine Kostolac uru~io jeRajko Bo`i}, zamenik predsednikaSGO Kostolac. Za najbolje u oblasti ra-tarstva na teritoriji Gradske op{tineKostolac izabrani su Milo{ @ivojino-vi}, Mali{a Stoki}, Dejan Dimitrov,Mladen Jovanov, Tiosav Paunovi},Mla|an Markovi} i Ljubi{a Ivkovi},dok su iz oblasti sto~arstva za najbolje

progla{eni Vladislav Spasi}, Milan@ivojinovi}i Zoran Veselinov.

Iz oblasti povrtarstva izabrani suNegovan Bogdanovi} i AleksandarVuji~i}, a dok je u oblasti cve}arstvanajbolji Goran @ivkovi}. Za najboljep~elare progla{eni su Nenad ]iri}, Ni-kola @ivkovi} i Slobodan Jevti}. Tako-|e pohvalnice su dodeljene i odgajiva-~ima i organizatorima izlo`be sitnih`ivotinja Vojislavu Adamovi}u i IlijiGruji}u. Z. V.

Uspela tribina o poljoprivredi u Gradskoj op{tini Kostolac

Agrar sve ve}i oslonac

Saradnja sa RumunijomSredinom pro{le godine op{tina @agubica po~e-la je sa realizacijom projekta prekograni~ne sa-radnje sa Rumunijom, kojom }e pobolj{ati uslo-ve za protivpo`arnu za{titu. „Kroz nabavku dvaprotivpo`arna vozila i obuku vatrogasaca, znat-no }emo unaprediti sistem protivpo`arne za{ti-te“, rekao je Pavlovi}.

Na klizali{tu kraj Hale sportova

Po~eo program „Ledilo 3“Po`arevac - Po{to su kona~no stvore-ni optimalni vremenski uslovi, po~eloje da radi klizali{te kod Hale sportovauz realizaciju programa pod nazivom„Ledilo 3“.

Iz Kulturno sportskog centra, koji or-ganizuje ovo u ivanje na ledu, saop{ta-vaju da je, nakon nekoliko dana sa izu-zetno visokim dnevnim temperatura-

ma, nedelja 4. februar je bio prvi dan ka-da je bilo mogu}e osposobiti ledenu plo-~u te je klizali{te tada i zvani~no po~elosa radom. Ulaz se napla}uje 150 dinara,a iznajmljivanje klizaljki 100 dinara. Kli-zanje je mogu}e u 6 termina a terminizapo~inju svakog parnog sata u trajanjuod 90 minuta po~ev{i od 10 sati, zaklju~-no sa terminom u 20 ~asova. Z. V.

Po`arevac i ove godine poma`e samofinansiraju}e studente

Grad pla}akamate zastudentskekreditePo`arevac - Grad Po`arevac i ovegodine poma`e samofinansiraju}estudente, ~iji su roditelji zbog pla-}anja {kolarine primorani da podi-`u kredite u bankama. Da bi im sebar malo olak{alo, kamata na ovekredite bi}e pla}ena iz gradskogbud`eta i za te namene ove godinebi}e izdvojeno 500.000 dinara,100.000 vi{e nego pro{le godine.

Oni kojima treba ovakav vid po-mo}i, treba da se jave na upravo ob-javljen konkurs, ukoliko su kreditpodigli u banci Societe Generale.Maksimalni iznos subvencije po jed-nom kreditu iznosi 100.000 dinara.

Pravo na subvenciju ima samofi-nansiraju}i student prvog stepenaakademskih studija koji nije korisnikrepubli~ke ili gradske stipendije, nitidobija kredit ili stipendiju od nekeustanove ili preduze}a. Redovne stu-dente grad poma`e dodelom stipen-dije od 10.000 dinara, a od pre godi-nu dana, jednoglasnom odlukomodbornika Skup{tine grada, po~eo jei sa pomaganjem samofinansiraju-}ih studenata. M. V.

„MARKET PARKET“ DONIRA CENTAR ZA SOCIJALNI RAD

Po`arevac - Centar za socijalni rad u Po`arevcu dobio je vrednu donacijua kompanija „Market parket“, na ~elu sa direktorom Dejanom Dini}em,jo{ jednom dokazala da je dru{tveno odgovorno preduze}e. Direktorkaove ustanove Tatjana Raji} je izjavila da su, pored donacije u viduzamene kompletnih podova u holovima sedi{ta ustanove, od ove firmedobili i lap top ra~unar koji }e se koristiti za potrebe de`urstava iintervencija u kriznim stanjima. Ukupna vrednost ovih donacija iznosi oko170.000 dinara. Ona je dodala da }e oba dara doprineti jo{ efikasnijemradu Centra za socijalni rad. Z. V.

Donacija Udru`enja Roma bolniciPo`arevac - Udru`enje Roma Brani~evskog okruga je uru~ilo donacijuOp{toj bolnici Po`arevac a pomo} sadr`i dva ra~unara, {tampa~ i materijalaza uniforme lekara i osoblja. Kako je prilikom uru~enja re~eno, donacija jefinansirana od ~lanarina pripadnika Udru`enja Roma Brani~evskog okru-ga i doprine}e pobolj{anju usluge koju pru`a bolnica za svo stanovni{tvo pai pripadnike romske nacionalnosti. Prisutnima su se obratili predsednik UR-BO Miroslav Veljkovi}, Ivana Gavran savetnik za medije i direktor Bolnicedr Danko Nikoli}. Z. V.

VOJNE VE@BE NA POLIGONU „PESKOVI“Veliko Gradi{te - Na vojnom poligonu „Peskovi“ kod Velikog Gradi{ta, jedinice Vojske Srbije izvo-di}e ga|anja iz pe{adijskog naoru`anja 12, 13. i 14. februara. Zbog toga se zabranjuje kretanje, za-dr`avanje i boravak ljudi, stoke, motornih vozila i sto~nih zaprega u ozna~enom prostoru, u navede-nom vremenu. Poligonsko-ve`bovni prostor bi}e obele`en crvenim barja~i}ima i tablicama sa nat-pisom: „Ne idi dalje, mine!“. M. V.U RESTITUCIJI VRA]ENO 99 OBJEKATAPo`arevac - U postupku restitucije vlasnicima na podru~ju Brani~evskog okruga vra}eno je 99 obje-kata. Od toga, najvi{e je vra}eno u Po`arevcu, ukupno 50 - 25 poslovnih prostora i isto toliko zgra-da. U Velikom Gradi{tu re{enja o vra}anju nekretnina dobilo je 18 vlasnika, u Petrovcu na Mlavi de-vet, u Ku~evu osam, u @agubici {est, u Malom Crni}u pet i u @abaru tri. M. V.

U DVE RE^I

Safet Pavlovi}, predsednik Op{tine Asfaltirani put @agubica - Krepoljin

p e t a k , 9 . f e b r u a r 2 0 1 8 .

VIVp e t a k , 9 . f e b r u a r 2 0 1 8 . b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Ambiciozni planovi za kapitalne projekte u petrova~koj op{tini

Rekonstrukcija bolnice i gradnja mosta i obilaznicePetrovac na Mlavi - Detaljna re-konstrukcija bolni~kog kom-pleksa, most na Mlavi u centrugrada i izgradnja obilaznice okovaro{i samo su neki od planovalokalne samouprave u op{tini

Petrovac na Mlavi za ovu i pred-stoje}e godine.

Predsednik op{tine Du{koNedini} je, nakon nekoliko sasta-naka u Vladi Republike Srbije irazgovora sa izvr{nim direkto-rom JP „Putevi Srbije“ ZoranomStojisavljevi}em, uspeo da ugo-

vori izgradnju obilaznice oko Pe-trovca na Mlavi i potpuno novogmosta u samom gradu.

Podse}amo da je na postoje-}em mostu kod „Solitera“ zbogveoma lo{eg stanja od pre dva

meseca zabranjen „te{ki saobra-}aj“. Ugovorenom dinamikomradova prvo }e se pristupiti grad-nji obilaznice oko grada koja bi bi-la alternativa kako bi se saobra}ajza te{ka vozila preusmerio do za-vr{etka izgradnje novog mostapreko Mlave na mestu postoje}eg.

Predsednik Nedini} je na kon-ferenciji za medije najavio da }ese budu}a obilaznica prostirati odKamenova do Zabr|a u du`iniod 3.050 metara, a po svim para-metrima mo}i }e da zadovolji po-

trebe tranzitnog i te{kog saobra-}aja u potpunosti jer na toj deoni-ci ve} postoji novoizgra|eni most~ija je nosivost do 60 tona.

- Osim {to }e rasteretiti te{ki sa-obra}aj u samom gradu, obilazni-ca }e povezati i dva regionalna pu-ta, sela Kamenovo i Zabr|e kao i

ostala susedna sela ~ime }e seumnogome vremenski interval pu-tovanja ka odre|enim odredi{timaumanjiti. Planirano je da nova obi-laznica bude izgra|ena do juna ovegodine, dok }e novi most biti izgra-|en tokom 2019. godine. Vrednostbudu}e saobra}ajnice procenjenaje na vi{e od 70 miliona dinara, na-glasio je predsednik op{tine.

Jedan od prioriteta u ovoj go-dini je i zdravstvo. Sa Kancelari-jom za upravljanje javnim ulaga-njima ugovorena je rekonstruk-cija bolni~kog kompleksa Domazdravlja i Op{te bolnice. Vred-nost kompletnih radova proce-njuje se na vi{e od pet milionaevra, a rekonstrukcija }e se odvi-jati etapno, u tri faze.

Prema re~ima dr Branka Lu-ki}a, direktora Op{te bolnice Pe-trovac na Mlavi, u prvoj fazi bi}erekonstruisani krovovi, fasada,postavljena nova stolarija, uredi-}e se dvori{te kao i nova zgradave{ernice. U drugoj fazi bi}e iz-gra|ena nova toplana na bioma-su, koja }e imati kapacitete dagreje ne samo bolni~ki kompleksve} i ve}i deo grada koji je sme-{ten na levoj obali Mlave. Na kra-ju, u tre}oj etapi pristupi}e seunutra{njem ure|enju bolni~kihobjekata. Realizacija svih radovana rekonstrukciji predvi|ena je unaredne tri godine. Z. V.

Intenzivne pripreme Turisti~ke organizacije Po`arevac uo~i 40. Sajma turizma u Beogradu i smotre u Sofiji

Ljubi~evske konji~ke igre bi}e tre}i turisti~ki brend Srbije Po`arevac - U Turisti~koj organi-zaciji grada Po`arevca traju in-tenzivne pripreme za predstoje-}e manifestacije me|u kojima je,svakako, najzna~ajniji jubilarni40. Sajam turizma u Beogradu,gde }e zaposleni u ovoj oblasti idrugi predstavnici lokalne samo-uprave nastaviti afirmisanje svo-je ambicije da se na|u me|u vo-de}im destinacijama, a Ljubi~ev-ske konji~ke igre da se promovi-{u kao tre}i po zna~aju turisti~kibrend u oblasti manifestacionogturizma Srbije.

Po`arevljani se marljivo spre-maju da turisti~ku ponudu pred-stave na dve velike turisti~ke ma-nifestacije. Naime, u naredne dvenedelje o~ekuju ih nastupi na dva

zna~ajna sajma turizma. Prvi,Me|unarodni sajam turizma uglavnom bugarskom gradu Sofi-ji, odr`ava se od 14. do 16. febru-ara, a Po`arevljani }e nastupiti nazajedni~kom {tandu sa Turisti~-kom organizacijom Srbije i jo{dvadesetak lokalnih turisti~kihorganizacija.

Ovo je prvi put da }e Turisti~kaorganizacija Po`arevca svoju po-nudu predstaviti Bugarima a ka-ko je izjavio Vasilije Baldi} zame-nik direktora, na ovo su se odlu~i-li jer je prime}en pove}an dolazakbugarskih turista na jug Srbije.

- Nama je cilj da ih privu~emoi u na{ kraj, a poja~an motiv ima-mo jer smo organizatori tradicio-nalne manifestacije Ljubi~evskekonji~ke igre, na kojima se svakegodine pojavljuju vlasnici ergela izBugarske. Ove godine Po`arevacje dobio novu me|unarodnu tr-ku. Mediteranskom trkom poja-~avamo prvi takmi~arski dan iga-ra te bismo `eleli da na Sajmu uneposrednom kontaktu sa ~lano-vima bugarskih konji~kih saveza

dogovorimo njihov masovniji do-lazak. Osim Igara predstavi}emo,podrazumeva se, kompletnu po-nudu Grada, izjavio je Baldi}.

Turisti~ka organizacija Gradau veoma ozbiljnim je priprema-ma za najve}i regionalni sajam,

sada ve} 40. Me|unarodni sajamturizma u Beogradu koji se odr-`ava od 22. do 25. februara. Sva-ke godine uvode se inovacije una~inu ure|enja {tanda, kao i uprezentaciju turisti~kih potenci-jala. Baldi} u ovom delu nagla{a-

va nesebi~nu pomo} Grada koji,kako ka`e, vidno ula`e u turi-zam, naro~ito u manifestacioni.

- Ljubi~evske konji~ke igrepoku{avamo da podignemo nanivo tre}eg brenda u Srbiji, kao{to je to nekada i bilo. Imamo i

podr{ku Republike, trebalo bi dau|emo u nacionalne programerevitalizacije ergele i hipodroma,dogradnju i pro{irenja kapacite-ta za sedenje, kao i pro{irenje iosvetljenje staza, ~ime bi se otvo-rila mogu}nost za no}ne trke.Fokus kada je u pitanju prezenta-cija na Sajmu i}i }e u tri pravca,jer }e se u toku 2018. u Gradu od-igrati tri zna~ajna doga|aja.

- Prvi je me|unarodni kon-gres arheologa u Viminacijumuu periodu od 3. do 9. septembra.To je veoma dobra prilika da sli-ka Po`arevca kao turisti~kog me-sta ode u svet. Veoma nam jestalo da u~esnicima kongresapribli`imo celokupnu turisti~kuponudu, isti~e i dodaje da se to-kom leta o~ekuje veliki broj pro-grama vezanih za drugi zna~ajanturisti~ki momenat, a to je obele-`avanje 300 godina Po`areva~-kog mira. Ceremonijalno odr`a-vanje }e biti 21. jula, ali }e ovajzna~ajan doga|aj biti obele`avanu du`em vremenskom periodu.

Kao i svake godine prvog sep-tembarskog vikenda o~ekuju nasLjubi~evske konji~ke igre. Ove go-dine obele`ava se polujubilej, 55.manifestacija koja donosi dodat-ne kvalitetne trke i sadr`aje. Po~a-sni predsednik Ljubi~evskih igara}e i ove godine biti predsednik Sr-bije Aleksandar Vu~i}. Z. V.

Izmene bud`eta zbog projekataNa 22. sednici Skup{tine op{tinePetrovac na Mlavi najzna~ajnijata~ka dnevnog reda bila je izme-na odluke o bud`etu op{tine Pe-trovac na Mlavi za 2018. godinudo ~ega dolazi usled pove}anihinvesticija u zdravstvu, izgradnjenovog mosta i obilaznice oko na-selja kao i drugih projekata kojeje nedavno, obra}aju}i se javno-sti, najavio predsednik ove op{ti-ne Du{ko Nedini}. Milan~e A}i-

movi}, predsednik SO, rekao jeda ova izmena nije proistekla kaoposledica lo{e projektovanog bu-d`eta, ve} zbog novih investicijakoje }e sti}i u op{tinu.

- Ovde se konkretno radi onovom projektu za rekonstrukci-ju i sre|ivanje bolnice. Op{ta bol-nica u Petrovcu na Mlavi jeste re-publi~ka institucija, ali je od po-sebne va`nosti za gra|ane ove,kao i susednih op{tina. Predvi|e-

na je nova pozicija u bud`etu odpet miliona dinara kako bi seuradio projekat za adaptacijubolnice, a bi}e obezbe|ena sred-stva od preko ~etiri miliona evraza kompletan posao. U prvoj fazi}e to biti radovi u ve{ernici i ko-tlarnici. Na novu kotlarnicu kojabude izgra|ena bi}e priklju~enejo{ neke od institucija kao {to su{kola i sportska hala. Drugi pro-jekat, zbog ~ega je bila potrebna

izmena i dopuna odluke o bu-d`etu, u vezi je sa saobra}ajnominfrastrukturom, odnosno, po-treban je projekat za raskrsnicukod bolnice, obja{njava A}imo-vi}. Me|u va`nijim ta~kama, odukupno petnaest, na{la se i sagla-snost na kolektivni ugovor koji }ebiti potpisan sa sindikatom i po-slodavcem Javnog komunalnogpreduze}a „Izvor“, a na kome seradilo pet godina. Z. V.

Beograd - Kako je ranije najavlji-vano, a o ~emu smo vas ve} izve-{tavali, Vlada Srbije usvojila jeUredbu o utvr|ivanju lu~kog pod-ru~ja na pristani{tu u Golupcu.

Prema navodima Agencije zaupravljanje lukama, Vlada Srbijeusvojila je Uredbu o utvr|ivanjulu~kog podru~ja me|unarodnogputni~kog pristani{ta u Golupcu.Tim aktom, me|unarodno put-ni~ko pristani{te u ovoj op{tini seure|uje u skladu sa Strategijomrazvoja vodnog saobra}aja kojase odnosi na period od 2015. do2015. godine. Prema odluci, lu~-ko podru~je u Golupcu se prosti-re na parceli povr{ine 600 meta-ra kvadratnih.

Ina~e, Agencija je u drugomgodi{njem Biltenu objavila mapudo sada progla{enih lu~kih pod-

ru~ja u Srbiji kojih ukupno imadevet. To su Apatin, Senta, Ba~-ka Palanka, Novi Sad, Sremska

Mitrovica, [abac, Pan~evo, Sme-derevo i Prahovo. Od toga su, u{est gradova tako|e i me|una-

rodna putni~ka pristani{ta, a me-|u njima je i Golubac.

Z. V.

Laznica - Kako iskonski rituali iobi~aji na{ih davnih predaka, ko-ji interesuju sve ve}i broj znati elj-nika, mogu biti korisni i za oboga-}ivanje turisti~ke ponude, svedo~itradicija da }e u homoljskom na-selju Laznica nadomak @agubiceu subotu 10. februara biti po tra-diciji odr`ana jedna od najarhai~-nijih manifestacija obi~ajnog ka-raktera iz kulta mrtvih „Priveg“.

Kroz razli~ite obi~aje kao {toje pu{tanje vode, pripremanjevatre i namenjivanje pesme i igrepreminulima, me{tani pokazujukoliko neguju svoju tradiciju i~uvaju uspomenu na svoje po-kojnike. O~ekuje se veliki broju~esnika kako iz agubi~ke op{ti-ne, tako i drugih delova Srbije, alii zemalja u okru`enju. Takav od-ziv u~esnika ~ini ovu specifi~numanifestaciju jednom od masov-nijih u ovom delu zemlje.

Doga|aj po~inje od 8 ~asovaujutro, prikupljanjem drva. Po-podne od 16 sati je planiran defi-le u~esnika, a od 16 i 30 je palje-nje vatre, „privega“, uz po{tova-nje verskih obi~aja i tradicije. U18 i 30 predstavi}e se doma}inKUD „Izvor“ sa gostima. Laznicaje ina~e, jedno od najve}ih nase-lja u op{tini @agubica.

Manifestaciju organizujeKUD „Izvor“ iz Laznice u sarad-nji sa Turisti~kom organizacijomop{tine i Kulturno-prosvetnimcentrom „Jovan [erbanovi}“@agubica, a uz podr{ku MZ „Je-

dinstvo“ Laznica. Generalni po-krovitelj je op{tina @agubica.

Ina~e, prema verovanjima pre-daka, mrtvi iz Isto~ne Srbije nemoraju da brinu za svoju budu}-nost. O svim njihovim onozemalj-skim potrebama staraju se nasled-nici, ro|aci i prijatelji. Gotovo svipogrebni obi~aji Vlaha Isto~ne Sr-bije po~ivaju na tradicionalnimnarodnim verovanjima koja vuku

korene iz drevnih vremena i svi suusmereni ka tome da preminu-lom olak{aju prelazak na onaj svet,kao i ve~ni boravak u raju.

Tako Vlasi i danas u XXI vekuodr`avaju takozvane pomane(da}e) za pokojnike, izlivaju voduza mrtve, prave priveg - veliku va-tru nalik loma~i oko koje igrajuduga ritualna kola, prire|uju po-sebna kola za mrtve, odlaze no}una groblja i tako|e pale vatre, asve do potkraj XX veka odr`avalisu i posmrtne rituale „otkopava-nja pokojnika“ i „crne svadbe“.Sve te magijsko-religijske radnjepra}ene su bogatim gozbama, jerse smatra da se obiljem jela, pi}a i

muzike, pokojnik na onom svetu,koji je mra~an, hladan i bezvo-dan, uvodi u raj i blagostanje.

Me|utim, po re~ima DanijelaSinanija, docenta na Odeljenju zaetnologiju i antropologiju Filozof-skog fakulteta u Beogradu, osimbrige da se du{a pokojnika ispratizadovoljna i odr`ava zadovolj-nom na onom svetu, kako bi se nataj na~in obezbedio natprirodni

saveznik koji }e nam pristupati upomo} kada god je to potrebno ikoji }e sa neba voditi ra~una o na-ma i nama bliskima, s druge stra-ne prisutan je i strah od osvete du-{e pokojnika koja, eventualno, nebi bila zadovoljna na~inom na ko-ji je ispra}ena i pa`njom koja joj sepotom posve}uje.

- [tavi{e, u narodu ovog delaSrbije i dan-danas je veoma `ivobi~aj da se „na~ne“ telo pokoj-nika pre sahrane, odnosno, damu se na nekom delu probu{i ilizare`e ko`a da se pokojnik ne bivampirio, odnosno vra}ao saonog sveta i maltretirao svoje bli-`nje, ka`e Sinani. Z. V.

Kako iskonske rituale staviti u funkciji turizma

Magi~ni „Priveg“ opet u Laznici

Odlukom Vlade Srbije Golubac dobija status lu~kog podru~ja

Priprema za izgradnju me|unarodnog pristana

Glavnu ulogu obavljaju `eneGlavnu ulogu u svim obrednim ritualima vla{kog kulta mrtvih obavljaju `ene iz naju`erodbine umrlog. „One su sve{tenice i ~uvarke tradicionalne narodne religije. ^im navr-{e sedam-osam godina, u tajne obreda uvode ih starije `ene, naj~e{}e babe ili seoskevra~are. U~e ih magijskim radnjama, molitvama, kao i da, kle~e}i na kolenima i laktovi-ma, izgovaraju posebne obredne molitve zvane marturije, koje omogu}avaju da se otvo-re granice izme|u dva sveta da bi pokojnici mogli da do|u na ovaj svet i li~no uzmu da-rove koje im `ivi spremaju, isti~e etnolog Paun Es Durli}, kustos Muzeja u Majdanpeku.

Veliko Gradi{te - Op{tinska upra-va pokrenula je postupak priku-pljanja ponuda za kontrolu broj-nosti pasa lutalica na teritoriji Ve-likog Gradi{ta u 2018. godini.Obaveza izabranog ponu|a~a bi-}e hvatanje, evidentiranje, prevoz,sme{taj i ishrana pasa lutalica.

Tako|e, on }e obavljati stru~-nu trija`u uhva}enih pasa, steri-lizaciju, le~enje, vakcinaciju pro-tiv besnila, mikro-~ipovanje i fo-toevidentiranje. Posle stru~ne tri-ja`e, on }e vra}ati pse na prvobit-no mesto hvatanja, a obavlja}e i

ne{kodljivo uklanjanje i tran-sportovanje le{eva `ivotinja sajavnih povr{ina. Navedene uslu-

ge obavlja}e se do izgradnje pri-hvatili{ta za pse, najdu`e do 31.decembra ove godine. M. V.

Zbrinjavanje pasa lutalicaZimski trening konja u Ljubi~evu

Dobrobiti zatvorenogmanje`aLjubi~evo - Od trenutka kada je ponovo stavljen u funkciju, zatvoreni manje` u Ljubi~evupokazao je svoje dobrobiti i privukao je veliki broj ljubitelja konji~kog sporta, koji ovdemogu da treniraju i u zimskim mesecima. Trenutno u Ergeli „Ljubi~evo“ trenira veliki brojdece iz cele Srbije koji se bave konji~kim sportom. Posao kona~nog renoviranja ovog ob-jekta se tek o~ekuje u nekom ve}em obimu u narednom periodu kao i radovi na ure|enjukompletne Ergele. Direktor „Ljubi~eva“ Mirko Stojanovi}, govore}i o trenutnim aktivnos-tima, ka`e da se obavljaju intenzivne pripreme za nove investicije koje predstoje a i ove go-dina o~ekuje se prinova. Novo `drebe bi}e, ka`u, potencijalno novi trka~ budu}i {ampion.Ina~e, zatvoreni manje`, bogata istorija kao i ~itav kompleks ergele Ljubi~evo jedan je odnajve}ih privrednih i turisti~kih potencijala grada Po`arevca. Z. V.

U fokusuobele`avanje 300godinaPo`areva~kogmira, kao ime|unarodnikongresarheologa uViminacijumu

Mogu}e gu`ve za sme{tajIako }e veliki broj turista pr-vih septembarskih danado}i u Po`arevac u Turisti~-koj organizaciji ka`u da sesme{tajni kapaciteti pripre-maju. Naime, Arheolo{kipark Viminacijum obezbedi-}e za potrebe arheologa460 postelja, a za gosteIgara tu su kapaciteti uGradu. Baldi} ka`e da jedolazak ve}eg broja turistaistovremeno i signal koji jeu strategijama predvi|enkroz ja~anje sme{tajnih ka-paciteta koji su nedovoljniili neadekvatni. „Radi sepetogodi{nja analiza sme-{taja. @elimo da animiramomogu}e investitore, a deosredstava mogu}e je obez-bediti i apliciranjem na kon-kurs resornog ministar-stva“, zaklju~uje Baldi}.

Predsednik Vu~i} na [tandu

Sa pro{logodi{njeg nastupa na Beogradskom sajmu

VI p e t a k , 9 . f e b r u a r 2 0 1 8 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

I 2018. je u Kostolcu i u Drmnu godina velikih investicija

Intenzivna gradnja slede}e ~etiri godineKostolac - Kao uvod u izgradnju novogtermobloka, u toku 2017. zapo~eta jerealizacija jo{ nekoliko velikih proje-kata u kostola~kom ogranku EPS-a,navodi izvor EPS Energija. Strategi-jom razvoja energetike definisani suprojekti iz oblasti energetike koji su u

skladu sa potrebom za reformisanjeenergetskog sektora i njegovim racio-nalnim uskla|ivanjem sa privrednoekonomskim razvojem zemlje.

Odmah potom je do{ao i kreditniaran`man sa Kinom za finansiranjeprojekata iz oblasti energetike podpreferencijalnim uslovima, koji se rea-lizuju i realizova}e se u ogranku „TE-KO Kostolac“. U naredne ~etiri godi-ne o~ekuje se da }e biti zavr{ena grad-nja bloka „Kostolac B3“, koji }e za okopet odsto pove}ati ukupne proizvod-ne kapacitete EPS-a. O~ekivana godi-{nja proizvodnja je oko 2,5 milijardikilovat-~asova elektri~ne energije.

Polaganjem kamena temeljca poredTE „Kostolac B“, 20. novembra po~elisu radovi na izgradnji novog, tre}eg blo-

ka „Kostolac B3“ snage 350 MW, prvogvelikog termokapaciteta koji EPS gradiposle gotovo tri decenije. EPS }e obez-bediti 15 odsto sredstava za finansiranjeovog projekta, dok }e se preostali deo fi-nansirati iz kredita kineske Eksim ban-ke. U gradnju novog bloka investira}e

se 613 miliona dolara, a zajedno sa pra-te}im projektom za pove}anje kapacite-ta kopa „Drmno“, investicija }e dosti}i715,6 miliona dolara.

Tokom 2017. zapo~eta je realizaci-ja jo{ nekoliko velikih projekata u ko-stola~kom ogranku EPS-a iz kineskogkreditnog aran`mana, uz po{tovanjeekolo{kih standarda. EPS je u januaruje po~ela monta`u savremene rudar-

ske opreme za pove}anje proizvodnjeuglja na Povr{inskom kopu „Drmno“,vrednosti 123 miliona dolara. Kom-pletan posao vodi kineska kompanijaCMEK sa svojim podizvo|a~ima, me-|u kojima su nema~ki Krup, austrijskiSandvik, kao i srpske firme iz oblastielektrogradnje i ma{inogradnje.

Realizacija projekta izgradnje no-vog, {estog sistema bager-traka-odla-ga~, stvara preduslove za pove}anjeproizvodnih kapaciteta kopa „Drmno“sa sada{njih devet na 12 miliona tonauglja godi{nje. Do sada je nabavljeno3.400 tona opreme za bager, od koje jedo 19. decembra montirano 1.450 to-na, odnosno 45 odsto. Kod ~etiri tran-sportera na novom sistemu montiranoje od 39 do 87 odsto pristigle opreme,dok je na odlaga~u od 1.770 tona mon-tirano 194,7 tona, odnosno 11 odsto.

U ogranku „TE-KO Kostolac“2017. je nastavljena i realizacija pro-jekta izgradnje industrijskog koloseka,od `elezni~ke stanice „Stig“ do Ter-moelektrane „Kostolac B“, ukupnedu`ine 21,5 kilometara. Projekat jeuradio CIP iz Beograda, a izvo|a~ ra-dova je grupa ponu|a~a koju predvo-di italijanska firma „Italiana Costruci-oni“, sa grupom doma}ih ponu|a~a safirmom „Bauwesen“ iz Lazarevca na~elu. Ukupna vrednost projekta je oko1.764.581.000 dinara i finansira se izzajma kineske Eksim banke. Do sadaje realizovano 13 odsto planiranih ra-dova, a rok za zavr{etak je jul.

EPS Energija i Z.V.

Stru~njacima RB „Kolubara“ i „TE-KO Kostolac“ predstavljena nova dostignu}a

Daljinsko upravljanjeKostolac - Najnoviji trendovi i savre-mena dostignu}a u dijagnostici i odr-`avanju opreme, kao i softverska re{e-nja za pra}enje i kontrolu opreme,predstavljeni su stru~njacima ograna-ka RB „Kolubara“ i „TE-KO Kostolac“na osmom stru~nom skupu „Savre-mene tendencije u razvoju i primenirudarske mehanizacije“, izve{tava EPSEnergija.

Skup je odr`an u organizaciji Upra-ve za proizvodnju uglja JP EPS i kom-panije „Tejkom“, zastupnika japanskefirme „Komacu“. Na placu kompani-je „Tejkom“ in`enjeri EPS-a mogli suda vide „Komacu“ ma{ine D155, D51i PC350. Slobodan Mitrovi}, izvr{nidirektor za tehni~ke poslove proizvod-

nje uglja, istakao je zna~aj odr`avanjaskupova na kojima stru~njaci EPS-amogu da se upoznaju sa najnovijimdostignu}ima i pravcima razvoja teh-nologija.

- Kompanijama koje se bave proiz-vodnjom pomo}ne mehanizacije trebadati priliku da predstave svoj proiz-vodni program, a posebno dostignu}au oblasti daljinskog upravljanja. Kaoodgovorna kompanija, „Elektroprivre-da Srbije“ }e znati da izabere onu me-hanizaciju koja }e svojim kvalitetom,eksploatacionim karakteristikama iprimenom novih tehnologija u komu-nikaciji i upravljanju mo}i da zadovoljipotrebe EPS-a, istakao je Mitrovi}.

EPS Energija i Z.V.

Pristani{te gotovo vi{e od tre}ineIzgradnja pristani{ta „Kostolac“, jednog od pet projekata prve faze kineskog kreditnog aran`mana,po~ela je polovinom marta, napreduje dobrim tempom i u skladu sa planom. Radove izvodi kon-zorcijum koji ~ine beogradske firme „Akvamont servis“ i „Hidrotehnika - Hidroenergetika“, „Ju`naBa~ka“ iz Novog Sada i smederevski „Tomi trejd“. Do sada je realizovano 36 odsto planiranih rado-va, a predvi|eni rok za zavr{etak je jul. Vrednost radova na izgradnji pristani{ta „Kostolac“ je1.864.291.450 dinara.

Kostolac - Proverava~i su utvrdili da postoje veoma pozitivne promene u do-kumentaciji sistema energetskog menad`menta, izve{tava EPS Energija. Eks-terni proverava~ „SGS“ iz Bugarske krajem 2017. zavr{io je nadzornu prove-ru sistema menad`menta energijom (EnMS/ISO 50001) u ogranku „TE-KOKostolac“.

Ovaj sistem menad`menta u kostola~kom ogranku EPS-a je u po~etnojfazi primene. Predlozima mera sa ove provere osigurava se fokus na klju~neaspekte sistema, koje je neophodno istrajno i dugoro~no pobolj{avati. Prove-rava~i su utvrdili da postoje veoma pozitivne promene u dokumentaciji siste-ma energetskog menad`menta, kao i u delu uklju~ivanja zaposlenih. Prepo-ruka je da se defini{e sopstvena potro{nja elektri~ne energije na isti na~in, jersu trenutno na nekim mestima gubici u transformatorima uklju~eni, a u ne-kim nisu. Monitoring plan, kako je dalje navedeno u izve{taju sa provere,zahteva analize iz prethodnih perioda, kao i da prikupljanje i zapisivanje po-dataka treba da bude najmanje na mese~nom nivou ubudu}e.

Preporu~eno je da se preispita plan standardizacije merne opreme na lo-kaciji TE „Kostolac A“, posebno u delu merenja sopstvene potro{nje, kao ida se pro{iri plan energetskih ciljeva sa radovima na trafostanici 5. Preporu-ka je i da se uspostavi komunikacija sa zaposlenima na rudniku uglja u vezisa rezultatima energetskog pregleda, kao i da se obezbede parametri efika-snosti zna~ajnih energetskih potro{a~a. Neophodno je da se uradi i analizaenergetske vrednosti uglja posle iskopavanja i nakon odre|enog vremenaskladi{tenja. Z. V.

Zavr{ena nadzorna provera EnMS u „TE-KO Kostolac“

Kvalitetnije upravljanjeenergijom

Kostolac - Rudari Povr{inskog kopa„Drmno“ u Kostolcu sredinom de-cembra su ostvarili plan proizvodnjeza 2017. godinu od 9,3 miliona tona itime oborili rekord iz 2011. Osim to-ga, realizovan je i veliki broj slo`enih itehni~ki zahtevnih poslova tokom re-monta, prenosi list EPS Energija.

U ovoj godini pred rudarima su no-ve obaveze i izazovi. Plan proizvodnjeuglja za 2018. ve}i je od pro{logodi-{njeg. Bilansirana je proizvodnja ugljaod 10,2 miliona tona, {to je za blizu700.000 tona vi{e od pro{logodi{njegplana proizvodnje lignita. Kada je re~ ojalovini, plan otkrivke ve}i je za oko dvamiliona metara kubnih od pro{logodi-{njeg i definisan je na koli~inu od 42miliona kubnih metara ~vrste mase.

- Da bi se odgovorilo zahtevimaproizvodnog bilansa, neophodno je dase u ovoj godini pove}a vremensko ikapacitativno iskori{}enje rudarskeotkopne mehanizacije i opreme, rekaoje Ivan Ta{i}, direktor Direkcije zaproizvodnju uglja u ogranku „TE-KOKostolac“. Izvesno je da pored proiz-vodnih treba realizovati i niz drugihposlova. Ovogodi{nji remonti moraju

biti ura|eni kvalitetno i u predvi|e-nim rokovima, jer }e za ostvarenje bi-lansa biti zna~ajan svaki radni sat idan, naglasio je Ta{i}. U ovoj godiniplanirano je da se izmesti i rekonstru-i{e ugljeni transportni izvozni sistemu du`ini od 3,7 kilometara.

- Ovaj posao moramo da uradimozbog dinamike napredovanja Povr{in-skog kopa „Drmno“, tehnolo{kih raz-loga, ali i obezbe|ivanja uslova zauklju~enje u proizvodni proces novog

rudarskog sistema za otkrivanje uglja,po zavr{etku njegove monta`e. Izme-{tanje izvoznog transportnog sistemamora se uraditi i zbog toga {to ugljenole`i{te, kako napredujemo prema se-verozapadu, sve vi{e zale`e u dubinu.To bi u postoje}im uslovima ote`alotransport uglja prema drobilani, od-nosno termoenergetskim postrojenji-ma, objasnio je Ta{i} i dodao da seglavni radovi o~ekuju u ovoj godini.

EPS Energija i Z.V.

Pred rudarima Povr{inskog kopa „Drmno“ novi izazovi

Bitka za realizaciju ambicioznog plana

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

VIIp e t a k , 9 . f e b r u a r 2 0 1 8 . brani~evo

Presuda Vi{eg suda u Po`arevcu Slavi{i Karaba{evi}u

Osu|en za ubistvo od pre 15 godinaPo`arevac - Sudsko ve}e Vi{eg suda uPo`arevcu, kojim je predsedavala su-dija Gordana Vidojkovi}, osudilo je uodsustvu Slavi{u Karaba{evi}a (48) izPo`arevca, na osam godina zatvorazbog ubistva nema~kog dr`avljaninaElvisa @e`elja (30) i na godinu i po da-na za po~injenu prevaru. Ove dve ka-zne njemu su spojene u jednu jedin-stvenu, po kojoj }e u zatvoru provestiukupno devet godina.

Prema optu`nici koju je zastupaozamenik vi{eg javnog tu`ioca DraganPetrovi}, Slavi{a je osu|en jer je ubioElvisa 1. jula 2002. godine u ataru selaMelnica kod Petrovca na Mlavi. On je2003. godine, od strane tada{njegOkru`nog suda, oslobo|en krivice alije Vrhovni sud nalo`io ponovno su|e-nje. U julu 2005. godine ponovo je do-neta osloba|aju}a presuda i tada jepu{ten iz pritvora u kojem je proveone{to vi{e od tri godine i od tada mu segubi svaki trag.

Utvr|eno je da je on Elvisa ubio 1.jula rano ujutru, sa pet hica iz pi{toljakalibra 9 mm, „duga devetka“, ispalje-nih u glavu i telo. Motiv zlo~ina se nezna, jer optu`eni nije priznao izvr{enjeovog dela. Jedino se zna da je sa Elvi-

som prethodnog dana i no}i pio po pe-trova~kim kafi}ima. Kad je oslobo|enpo drugi put, on je pobegao, pa je zanjim raspisana centralna i me|una-rodna poternica i opet mu je odre|enpritvor. Pre nego {to je pritvoren on jetelefonom pozvao u Nema~ku prijate-lja ubijenog Elvisa, nema~kog dr`avlja-nina M. K. i zatra`io da mu po{alje7.500 evra. Elvisovom prijatelju rekaoje da mu toliki iznos novca treba kako

bi Elvisa, navodno, izvukao iz zatvora.Nemac mu je poverovao i poslao muje tra`enu sumu novca. Zbog toga jeosu|en i za prevaru na zatvorsku ka-znu od godinu i {est meseci i na pla}a-nje pau{ala od 10.000 dinara, tako damu je Vi{i sud odredio jedinstvenu ka-znu od devet godina zatvora. Vi{e jav-no tu`ila{tvo podne}e `albu, jer sma-tra da je ova kazna mala u odnosu nadelo koje je optu`eni po~inio. M. V.

Za ubistvo bebe samo godinu i po dana zatvora

Zakonom predvi|enakazna do pet godinaPo`arevac - Vi{i sud u Po`arevcu osudio je Silvanu Todorovi} (42) iz Zabre-ge kod Malog Crni}a na godinu i po dana zatvora, jer je u novembru 2015.godine ubila svoje tek ro|eno dete. Za ovaj slu~aj saznalo se kad je optu`enado{la u po`areva~ku bolnicu zbog jakih bolova, kada su lekari utvrdili da seona porodila. Iako je ona to negirala, slu~aj je prijavljen policiji, koja je pre-tra`ila dvori{te optu`ene i prona{la zakopanu bebu. Obdukcijom je utvr|e-no da je dete ubijeno udarcima u glavu, pa je optu`ena uhap{ena. Ona `ivisa majkom i dve }erke, u veoma te{kim materijalnim uslovima. Za delo ko-je je po~inila, ubistvo deteta posle poro|aja, zakonom je predvi|ena kaznado pet godina zatvora. M. V.

Po`arevac -Po`arevljanka Renata Sta-nisavljevi} pred Novu godinu bila je{okirana kada je umesto plate, kojudobija kao radnik u jednoj trgovinskojfirmi u Po`arevcu, dobila samo platnilisti}, na kome je pisalo da joj je skinu-to 30.000 dinara, od strane izvr{iteljazbog, navodnog duga filijali po`are-va~kog „Dunav osiguranja“.

Renata ka`e da je problem nastaooko obavezuju}eg kasko osiguranjazbog dobijanja kredita za kupovinu

automobila, koji je ona godinu i po ra-nije od ugovorene obaveze otplatila, tezbog toga vi{e nije bila u obavezi dakupljeni auto kasko osigurava.

- U junu mesecu 2009. godine u eks-pozituri „Komercijalne“ banke podiglasam kredit od 6.000 evra radi kupovineautomobila, na period od sedam godi-na. Uslov za kredit bilo je obavezno ka-sko osiguranje, koje sam svake godine ujunu mesecu obnavljala u Dunavu i po-lisu dostavljala banci. Rata za kasko osi-guranje bila mi je oko 1.300 dinara me-se~no. Juna 2014. godine obnovila samkasko, ali sam u novembru iste godine,isplatila godinu i po dana pre isteka kre-dita, svo dugovanje Komercijalnoj ban-ci i u njoj zatvorila predmet vezan zamoje kreditiranje, bez ikakvih dugova-nja. Smatrala sam da vi{e nema potre-

be da pla}am kasko osiguranje, jer jekredit izmiren i banci vi{e nije bila po-trebno da dostavljam dokaz o kasko osi-guranju. Ona ka`e da je posle dobijanjaplatnog listi}a na kome joj je pisalo dajoj je skinuto 30. 000 dinara oti{la pravou filijalu Dunava po obja{njenje, ali od-govor nije dobila, ve} je do`ivela nepri-jatnosti od pravnice te ku}e.

- Njihova pravnica ve} na vratimame je drsko do~ekala, pitaju}i me {taho}u. Pitala sam je za{to mi je skinuto

toliko novca i {ta to ja dugujem. Bila jeizuzetno arogantna i neprijatna, stal-no ponavljaju}i da ja taj dug u potpu-nosti moram da izmirim i da druga~i-je ne mo`e da bude. Na moje argu-mente nije se bazirala. Jo{ mi je reklada }u morati da platim svu kamatu,kao i tro{kove izvr{enja, {to iznosi jo{petnaestak hiljada dinara, ogor~ena jeStanisavljevi}eva.

Povodom ovog slu~aja kontaktiralismo direktora po`areva~ke filijale Du-nav osiguranja, koji je rekao da se nala-zi u kolima i da je na putu za Beograd, aako ho}emo odgovor za ovaj slu~aj, dapitanja mejlom po{aljemo njihovommenad`mentu u Beogradu i da }emo udogledno vreme dobiti odgovore. Dozavr{etka pisanja ovog teksta niko izDunava nam se nije javio. M. V.

Dunav osiguranje i izvr{itelj ojadili Po`arevljanku

O~ekivali uplate rata inakon izmirenja kredita

Kamate sve do decembra 2017Renata Stanisavljevi} ka`e da je i{la i kod direktora filijale, koji je bio ljubazan, ali joj, posle konsul-tacije sa pravnicom, ipak nije pomogao, rekav{i da mora da se pomiri sa situacijom. Ona nagla{avada razume da su joj naplatili pet meseci osiguranja, dok nije otplatila ceo kredit, ali ne razume dasu joj kasko napla}ivali cele 2015. godine, a kamate sve do decembra 2017. Ona je dodala da }e sasvom dokumentacijom anga`ovati advokata koji se razume u ovakvu materiju.

Po`arevac - Pro{log ~etvrtka, nekolikominuta pre kraja radnog vremena upo`areva~kom Domu zdravlja izbio jeincident u kojem je deblji kraj izvukaolekar Du{an Tasi}, po{to ga je nervo-zni pacijent glavom, bukvalno nokau-tirao. U po`areva~koj policiji nam jepotvr|en doga|aj, rekav{i nam da suprotiv B. K. (73) iz Po`arevca podneliOsnovnom tu`ila{tvu u Po`arevcu kri-vi~nu prijavu zbog nasilni~kog pona-{anja u redovnom postupku, {to zna~ibez odre|ivanja bilo kakvog pritvora.

- Ne{to pre pola devet uve~e javlje-no nam je da se u Domu zdravlja de-sio incident u kome je fizi~ki napad-nut lekar. Patrola je odmah do{la na li-ce mesta i napravila zapisnik. U stani-ci je saslu{an B. K. kao i lekar Domazdravlja. Nakon saslu{anja nadle`nomtu`ila{tvu podneli smo krivi~nu prija-vu protiv B. K. zbog nasilni~kog pona-{anja, re~eno nam je u policiji.

Prema navodima krivi~ne prijave B.K. je ~ekao na pregled kod doktora Du-

{ana Tasi}a. Nezadovoljan ~ekanjem,oko 20 i 15 ~asova glasno je negodo-vao. Doktor Tasi} iza{ao je ispred ordi-nacije da vidi o ~emu se radi, ali ga jeosumnji~eni, bez ikakve najave glavomnekoliko puta udario u predelu lica iglave, navodi se u prijavi. Jedan paci-jent, o~evidac, ka`e da je stariji ~ovekkoji je stajao ispred ordinacije, glasnokomentarisao da jedva stoji na noga-ma i da nije u redu {to ga ne prozivaju.

- U jednom trenutku otvorio je vra-ta ordinacije i glasno pitao sestru kada}e da do|e na red. Lekar je ~uo to i iza-{ao na hodnik i „brecnuo“ pacijentu daje radno vreme do pola devet, i da je te-{ko da }e da stigne da ga pregleda dokraja radnog vremena. uv{i to, mno-go se iznervirao i uz bujici pogrda upu-}enim lekaru, glavom je nasrnuo nanjega, udariv{i ga nekoliko puta, pri~aovaj pacijent, ne ele}i da se predstavi.

Direktor Dragan Raki} ka`e da se ne-sporazumi izme|u pacijenata i lekara go-tovo svakodnevni, ali i da lekar Du{an

Tasi} nema konstatovane povrede. Naj-ve}i problem je taj {to lekar ima visok {e-}er koji je dodatno sko~io zbog stresa i onje na bolovanju, rekao je Raki}. M. V.

Krivi~na prijava za nasilnog pacijenta

Glavom nokautirao lekara

Ka`njeno417 voza~aPo`arevac - U kontroli sprovedenoj napodru~ju Brani~evskog okruga pret-hodne sedmice, policija je kaznila 417voza~a i podnela 114 zahteva za pokre-tanje prekr{ajnog postupka, uglavnomzbog prekora~enja dozvoljene brzine.Iz saobra}aja je isklju~en i poslat natre`njenje jedan voza~, jer je imao 2,6promila alkohola u krvi. U istom peri-odu dogodile su se tri saobra}ajne ne-zgode, u kojima su dva lica zadobile te-`e, a jedno lak{e povrede. M. V.

VIII p e t a k , 9 . f e b r u a r 2 0 1 8 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Redakcija: Zoran Vasi}, Miodrag Kuzmanovi}, Mom~ilo Veljkovi}. Pokreta~ priloga Brani~evo u listu Danas – Mile Veljkovi}.