ultrazvuk povrede terapija

7/25/2019 ultrazvuk povrede terapija

1/33

Ultrazvuk u terapiji sportskih povreda

- master rad -

Mentor: Dr Olivera Klisuri Kandidat: Luka Tanasijin

Novi Sad, 2012

UNIVERZITET U NOVOM SADU

PRIRODNO-MATEMATIKIFAKULTET

DEPARTMAN ZA FIZIKU


2/33

Luka Tanasijin: ULTRAZVUK U FIZIKALNOJ TERAPIJI

2

Ovaj rad nastao je kao rezultat steenog teorijskog i praktinogznanja tokom studiranja na Prirodno-matematikom fakultetu.

Srdano se zahvaljujem mentoru, Doc. dr Klisuri Oliveri, kao i Doc.dr Stojanovi Maji i Doc. dr Barak Ottu koji su uz strune i pozitivnesugestije, ukazivanjem na greke i njihovim korigovanjem pomogli broj

izradi ovog rada.

Nadam se da e ovaj rad moi da poslui kao vodi ili eventualniprirunik buduim generacijama Prirodno-matematikog i srodnihfakulteta kao i svima kojima je obraena tema centar interesovanja.

Novi Sad, 30. avgust 2012. godine Luka Tanasijin


3/33


3

Sadraj

1. UVOD ........................................................................................................................................ 4

1.1. Interakcija ultrazvuka sa materijalom sredinom ...... ........ ....... ....... ..... ...... ....... ....... ....... ....... ....... ....... . 5

1.2. Generisanje ultrazvuka ....................................................................................................................... 7

1.3. Ultrazvuna dijagnostika.................................................................................................................... 8

1.4. Osnovne karakteristike i fokusiranje ultrazvunog snopa.................................................................. 11

2. TERAPIJSKI ULTRAZVUK .................................................................................................... 132.1. Istorijski pregled .............................................................................................................................. 13

2.2. Nainprimene ultrazvuka u fizikalnoj terapiji......... ....... ........ ....... ...... ...... ...... ....... ....... ....... ....... ...... 13

2.3. Mehanizam delovanja ultrazvuka u fizikalnoj terapiji ....................................................................... 16

2.4. Metode primene ultrazvuka u terapiji ................................................................................................ 17

2.5. HIFU- High Intensity Focused Ultrasound ........................................................................................ 19

2.5.1. Upotreba HIFU-a sa ultrazvukom za oslikavanje ....................................................................... 20

2.5.2. Primena HIFU-a ........................................................................................................................ 20

2.5.3. Fokusiranje i odreivanje ciljane take kod HIFU-a ................................................................... 21

3. ULTRAZVUNA DIJAGNOSTIKA SPORTSKIH POVREDA............................................... 243.1. Miii............................................................................................................................................... 24

3.2. Tetive ............................................................................................................................................... 26

3.3. Sluzne kese (Bursae synoviales) ....................................................................................................... 26

4. PRIMENA ULTRAZVUKA U TERAPIJI SPORTSKIH POVREDA ....................................... 28

ZAKLJUAK............................................................................................................................... 29

LITERATURA ............................................................................................................................. 30

BIOGRAFIJA ............................................................................................................................... 31

KLJUNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA.................................................................. 32

KEY WORDS DOCUMENTATION ............................................................................................ 33


4/33


4

1. UVOD

Talasno kretanje predstavlja kretanje poremeaja, odnosno oscilacije koje prenose energijukroz posmatranu sredinu bez transporta supstancije. Ukoliko one izazivaju promene u materijalnojsredini, poput vode, vazduha i vrstih tela, nazivaju se mehaniki talasi. Pored mehanikih postoje ielektromagnetni talasiu koje spadaju: svetlosni talasi, radiotalasi, ultraljubiasti i infracrveni talasi.

Oni predstavljaju periodinu promenu elektrinog polja koja je praena promenom magnetnog poljai za njihovo prostiranje nije potrebna materijalna sredina.

Mehaniki talasi nastaju prenoenjem oscilacija sa jedne na drugu esticu u odreenompravcu. Oni mogu biti longitudinalni - ukoliko se pravac oscilovanja estica poklapa sa pravcemprostiranja talasa i transverzalni - kada je oscilovanje estica normalno na pravacprostiranja talasa.Za transverzalne talase je karakteristino da se prostiru samo kroz vrsta tela[Slika 1.1.].

Slika 1.1.Prikaz zvunog talasa

Talas se moe javiti kao izolovani poremeaj koji se u vidu pulsa kree kroz posmatranusredinu pa se nazivapulsni talas[Slika 1.2.a.] ili se prostire periodino u toku nekog vremena i tadase naziva kontinuirani talas [Slika 1.2. b.]. Dakle, kontinuirani talasi se periodino ponavljaju u

prostoru i vremenu.

Slika 1.2. Prikaz pulsnog (a.) i kontinuiranog talasa (b.)

Zvuni talasi predstavljaju mehanike longitudinalne talase. Oni se prostiru kroz svaagregatna stanja materijalne sredine (vrstu, tenu i gasovitu). Ljudsko uho osetljivo je na zvunetalase iji je frekventni opseg 20-20 000 Hz i naziva se opseg ujnosti. Zvuni talasi ispod ovogopsega pripadaju oblasti infrazvuka, dok talasi iznad pomenutog frekventnog opsega pripadajuoblasti ultazvuka.

Ultrazvuni talasi se karakteriu velikom energijom, koja raste sa porastom frekvencije.Reeno je da se kroz materijalnu sredinu zvuk iri predajom mehanike energije od estice doestice. Pri tome estice osciluju oko svog ravnotenog poloaja. U medicni nas pre svega zanimalongitudinalni nain irenja talasa jer se u mekim tkivima talasi uglavnom ire na taj nain.


5/33


5

1.1. Interakcija ultrazvuka sa materijalnom sredinom

U interakciji ultazvunih talasa sa sredinom kroz koju prolaze dolazi do razliitih efekata:refleksije, transmisijei rasejanjaultrazvunih talasa [Slika 1.3.].

Slika 1.3.Efekti interakcije ultrazvuka sa materijalnom sredinom

Ultrazvuk se, budui da je mehaniki talas, karakterie odreenom amplitudom ifrekvencijom, a intenzitet ultrazvuka je srazmeran kvadratu amplitude i frekvencije:

2222

2

1 AZAvI

Snop ultrazvunog talasa koji se alje u unutranjost tela ogranien je i po irini i po dubiniprodiranja. Osim toga, delovi organizma kroz koje se prostire talas ne predstavljaju idealnumaterijalnu sredinu i apsorbuju samo deo ultrazvune energije koja moe imati pozitivne efekte(ultrazvuna terapija).

Pri prolaenju ultrazvuka kroz homogenu sredinu dolazi do slabljenja njegovog intenziteta,koji se karakterie koeficijentom atenuacije i odvija se po eksponencijalnom zakonu:

deII 20

gde je 0I poetni intenzitet ultrazvuka, a dudaljenost od ultrazvunog izvora.

Pri irenju ultrazvunog snopa, odnosno njegovoj divergenciji, dolazi do preraspodeleenergije od centra ka periferiji, to dovodi do slabljenja ultrazvunog snopa po centralnoj osi. Zatakasti izvor intenzitet opada sa kvadratom rastojanja. Ako se u sredini kroz koju se kreeultrazvuni talas nalaze i neke nehomogenosti, dolazi do rasejavanja snopa, to dodatno slabinjegov intenzitet i utie na kvalitet fokusiranja u tkivima.

Ukoliko je koeficijent atenuacije vei, vee je i slabljenje ultrazvuka, odnosno njegov dometje manji. Domet ultrazvuka zavisi i od frekvencije. Ultrazvuk vee frekvencije e se vieapsorbovati, pa e mu domet biti manji. Apsorpcija u mekim tkivima raste priblino linearno safrekvencijom u podruju 0,5-10MHz.

U Tabeli 1. date su vrednosti koeficijenta atenuacije pri frekvenciji od 1MHz za neke organei tkiva. Ovi podaci su dobijeni merenjem i eksperimentima koji su pokazali postojanje maksimumaapsorpcije pri frekvenciji izmeu 2-5MHz.


6/33


6

Tabela 1. Vrednosti koeficijenta atenuacije pri frekvenciji od 1MHz za neke organe i tkiva Tkivo [dB/cm] pri 1 MHz

Mozak 0,096Srce 0,010Bubreg 0,010Jetra 0,076

Miino tkivo 0,070Testis 0,049Krv 0,020Masno tkivo 0,030

Za pregled dubokih struktura u organizmu koristi se ultrazvuk nie frkvencije - 3,5Hz, a za pregledplitkih struktura, kao to su dojka ili titna lezda, frekvencije 5MHz ili 7,5MHz.

Kada ultrazvuk naie na granicu dveju homogenih sredina razliitih akustinih impedanci,deo ultrazvunog snopa e se vratiti u sredinu iz koje dolazi (refleksija), dok e drugi deo prei udrugu sredinu (transmisija). Odnos reflektovanog i transmitovanog dela talasa e zavisiti od odnosaakustinih impedanci. Sapoveanjem razlike ovih impedanci poveava se energija reflektovanogdela, a smanjuje energija transmitovanog dela snopa. Pri tome, koeficijent refleksije Rpredstavljaodnos reflektovane i upadne energije, dok koeficijent transmisije T predstavlja odnos upadne itransmitovane energije. Zbir ovih koeficijenata mora biti jednak jedinici : R+T=1, to pokazuje da

pri poveanju jednog od koeficijenata dolazi do smanjenja drugog koeficijenta.

Odnos amplituda reflektovanog, odnosno transmitovanog talasa i upadnog talasa, u sluajukada talas pada normalno na graninu povrinu dveju homogenih sredina akustinih impedanciZ1i

Z2, moe se odrediti iz sledeih izraza:

i .

Ukoliko upadni snop sa graninom povrinom zaklapa odreeni ugao, koeficijenti R i Tezavisiti od veliine upadnog ugla. Kako se u praksi ne mere amplitude talasa, ve njihovi intenzitetigornje dve relacije se mogu izraziti upravo preko intenziteta reflektovanog i transmitovanog talasakao:

i .

Zavisnost koeficijenata refleksije i transmisije od odnosa akustinih impedanci, izraena uprocentima, moe se predstaviti i grafiki [Slika 1.4.]. Vrednosti na apscisi ukazuju na to da

ultrazvuk prelazi iz sredine manje Z1 u sredinu vee akustine impedance Z2. Ako je Z1


7/33


7

Grafik 1.1.Zavisnost koeficijenata refleksije i transmisije od akustinih impedanci

Pri prelasku ultrazvunih talasa iz vazduha u vodu, odnosno tkivo slinih karakteristika, veideo energije snopa se reflektuje na graninoj povrini. Dakle, vazduh predstavlja prepreku na putuultrazvuka do pacijenta, te se mora pacijentu naneti deblji sloj gela ije karakteristike moraju, po

pravilu koe, biti iste kao i karakteristike tkiva.

1.2. Generisanje ultrazvuka

Piezoelektrini efekat sastoji se u tome da pri mehanikoj deformaciji kristala dolazi donjegove polarizacije - na povrini se javlja naelektrisanje. Ova pojava javlja se kodnecentrosimetrinih kristala, odnosno kod onih koji nemaju osu simetrije, a poseduju jednu ili vie

polarnih osa. U takve kristale spadaju anizotropni kristalni dielektrici poput kvarca, turmalina,Senjetove soli ili keramiki poput BaTiO3. U zavisnosti od smera delovanja sile dolazi do raspodelenaelektrisanja na povrinama kristala.

Postoje dve vrste piezoelektrinog efekta:a) Longitudinalni[Slika 1.4. a)]- kod kojeg sila deluje u pravcu polarne ose i

b) Transverzalni[Slika 1.4. b)]- kod kojeg sila koja deluje transverzalno proizvodi isti efekatkao i kod longitudinalnog, indirektno.

Slika 1.4.Dejstvo longitudinalnih i transverzalnih sila na kristal

Mehanizam delovanja: U jonskom kristalu postoje dve podreetke koje potiu od pozitivnihi negativnih jona. Ove podreetke se razliito deformiu pod dejstvom sile, a kao rezultatnovonastale razlike pozitivnih i negativnih jona javlja se naelektrisanje. Ovo naelektrisanje je

proporcionalno sili koja deluje na kristal: Fdq , gde je d~10-10C/m konstantapiezoelektrinogefekta.

Elektrostrikcija, odnosno inverzni piezoelektrini efekat, predstavlja deformaciju kristalapod dejstvom elektrinog polja. Mehanizam je isti kao i kod piezoelektrinog efekta. Ovo svojstvose koristi pri pretvaranju elektrinih signala u mehanike i obrnuto. To je prirodno svojstvo nekihkristala poput kvarca koje nazivamo piezoelektrinim pretvaraima.


8/33


8

U medicini se najee koriste sintetiki keramiki materijali koji poprime piezoelektrinasvojstva nakon termike i elektrine obrade. Oni se u procesu proizvodnje greju, a zatim postepenohlade u snanom elektrinom polju (reda veliine 20 kV/cm). Smer elektrinog polja odreuje smer

polarizacije. Danas se najvie upotrebljavaju olovni cirkonijumtitanat i barijumtitanat.

Aparat za dobijanje ultrazvuka sastoji se od generatora i aplikatora. Generator proizvodi

elektrin oscilacije razliitog napona i frekvencije koji se pomou piezoelektrinog elementakonvertuju u aplikatoru [Slika 1.5.] u mehanike (ultrazvune) oscilacije.

Slika 1.5. Uzduni presek ultrazvune sonde

1.3. Ultrazvuna dijagnostika

U dananjoj ultrazvunoj dijagnostici primenjuju se dva osnovna tipa ureaja: impulsniehoskopiza dobijanje slojevitih slika unutranjosti tela i aparati koji rade na principu Doplerovogefekta i slue za merenje i prikazivanje pokreta razliitih struktura u telu (srani zalisci, protokkrvi), kao i kombinacija ova dva tipa ureaja.

Ultrazvuni ehoskopi u unutranjost tela alju kratke visokofrekventne ultrazvune impulse(frekvencije izmeu 2MHz i 10 MHz, trajanja manje od 1 s )i na osnovu vremena potrebnog za

povratak reflektovanog signala odreuju poloaj reflektora, odnosno strukture u telu koja je odbilaultrazvuk [Slika 1.6.]. Postupak dobijanja slike upravlja se programom u mikroprocesoru. Signal izsonde obrauje se u kontrolnom sklopu i dovodi na pojaava, a odatle u memoriju. Iz memorije se

podaci prikazuju u obliku slike na ekranu.

Slika 1.6. Postupak dobijanja ultrazvune slike

Ureaj funkcionie na sledei nain: Elektrinim impulsom u piezoelktrinoj pretvarakojsondi se izazovu kratke visokofrekventne mehanike vibracije, vie stotina do vie hiljada puta usekundi. Frekvencija oscilovanja je odreena svojstvima piezoelektrine ploice. Sonda koja se


9/33


9

prisloni na telo sadri jednu ili vie takvih ploica i prenosi ultrazvune oscilacije u telo. Izunutranjosti tela se u vidu eha (odjeka) vraaju reflektovani signali koji na sondi izazivajuelektrini naboj koji se elektronski detektovan, pojaan i obraen prikazuje na ekranu osciloskopaili TV- monitora u vidu impulsa [Slika 1.7. a)] ili u vidu svetlih taaka koje prikazuju reflektovane

povrine u dvodimenzionalnoj slici [Slika 1.7. b)]. U zavisnosti od amplitude reflektovanih talasazavisi da li e take na ekranu biti svetlije ili tamnije. Ova dva vida oslikavanja su A-scaniB-scan,

odnosno prikaz. Dakle, A-scan je jednodimenzionalan, prikazuje reflektovane talase du centralneose ultrazvunog snopa, dok se B-scan moe upotrebiti za stvaranje dvodimenzionalne slikespajanjem taaka koje predstavljaju reflektovane talase.

Slika 1.7.Prikazi reflektovanih ultrazvunih signala- impulsa na TV- monitoru

A-scan metod se sve manje upotrebljava u medcinskoj dijagnostici. Primenu je naao uoftalmologiji za merenje dimenzija elemenata oka [Slika 1.8.]. Na osnovu dobijenih podataka i

jednostavnog softvera [Slika 1.9.] moe se brzo i dovoljno precizno odrediti potrebna dioptrijanaoara za eventualnu korekciju vida.

Slika 1.8. Primena A-scan metoda za merenje dimenzija elemenata oka

Slika 1.9. Podaci dobijeni A-scan metodom


10/33


10

Ovaj metod se takoe sa uspehom koristio i u ehoencefalografiji- u otkrivanja tumora mozga [Slika1.10.], naroito pre upotrebe kompjuterizovane tomografije (CT). Potrebno je napraviti dva snimka

postavljanjem sonde sa jedne, a zatim sa druge strane glave. Ukoliko srednja linija glave nije uistom poloaju na oba snimka, to ukazuje na mogunost da se u jednoj polovini mozga nalazi nekalezija [Slika 1.11.].

Slika 1.10. Primena A-scan metoda u otkrivanju tumora mozga

Slika 1.11. Snimci dobijeni A-scan metodom koji su napravljeni sa obe strane glave

Ispitivanje unutranjosti tela obavlja se elektronskim ili mehanikim pokretanjem sonde.Svaka sonda [Slika 1.12.] moe biti realizovana kao niz manjih pretvaraa koji se aktiviraju redomili u grupama, a da se sonda ne pomie rukom- linearna sonda [Slika 1.12. a]. Kada supojedinani

pretvarai poreani po zakrivljenoj konveksnoj ploi - konveksna sonda [Slika 1.12. b], ime sedobija drugaiji format slike u odnosu na linearnu sondu. Postoji i sonda koja poseduje jedan

pretvara na motoru koji osciluje [Slika 1.12. c], kao i sonda koja poseduje motor koji rotira sa tripretvaraa[Slika 1.12. d]. Poslednja dva tipa sondi se nazivaju sektorske sonde.

Slika 1.12.Primeri ultrazvunh sondi


11/33


11

1.4. Osnovne karakteristike i fokusiranje ultrazvunog snopa

Ultrazvuni snop se sastoji iz longitudinalnih talasa koji se sferno ire oko mesta gde sunastali. Oko pojedinanog pretvaraa irenje talasa je sfernog oblika [Slika 1.13. a.], dok se pomouveeg broja pojedinanih pretvaraa, ili jednog u vidu ploice, dobija homogeni talasni frontslaganjem sfernih talasa [Slika 1.13. a. i Slika 1.13. c].

Slika 1.13.Naini irenja ultrazvunih talasa u zavisnosti od pretvaraa

Ravan, paralelan ultrazvuni snop, dobijen pomou krune ploice dijametra d, na

odreenom rastojanju od ploice poinje da se iri. Paralelan deo snopa se naziva blisko polje iliFrenelova zona, a deo u kome se snop iri daleko polje ili Fraunhoferova zona [Slika 1.14.]. Udijgnostikim ispitivanjima je vano da ispitivani objekat lei u zoni bliskog polja.

Slika 1.14.Izgled ultrazvunog snopa dobijenog pomou krune ploice

Ultrazvuni snop moe biti slabije ili jae fokusiran, na veoj ili manjoj udaljenosti odsonde, zavisno od potreba [Slika 1.15.]. Fokusiran snop se moe dobiti ako se ravna povrina sondezameni zakrivljenom (oblika konkavnog ogledala). Slabo fokusiranje dobijamo ako je stepenzakrivljenosti manji [Slika 1.15. a)], gde je poluprenik krivine R=T. Tada fokus dobijamo narastojanju 0,6T od povrine sonde. U drugom sluaju [Slika 1.15. b)]poluprenik krivine je manji-R=0,25T, zakrivljenost povrine sonde je vea i dobijamo fokus na rastojanju 0,24T.


12/33


12

Slika 1.15.Primeri fokusiranja ultrazvunog snopa

Cilj ultrazvunog fokusiranja je da se dobije ultrazvuna energija u vidu ekstremno uzanogsnopa na odreenom prostoru i na odreenoj dubini, to se moe izvesti akustikim ili elektronskim

soivima.


13/33


13

2. TERAPIJSKI ULTRAZVUK

2.1. Istorijski pregled

PierreiJacques Curie1880. godine otkrivaju piezoelektrini efekat kristala kvarca to iniosnovu za razvoj ultrazvuka. Langevin se 1917. godine posluio inverznim piezoelektrinim

efektom teje konstruisao prvi ultrazvuni oscilator, a na osnovu kjeg su se pravili prvi ultrazvuniureaji za medicinsku primenu. Ultrazvuni oscilator je najpre je korien u ratne svrhe i to zaotkrivanje podmornica.

Bioloko delovanje ultrazvuka otkrili su WoodiLoomis1927. godine i dokazali razlaganjeeritrocita i smanjenje pokretljivosti mieva nakon izloenosti ultrazvunim talasima visokefrekvencije (300 kHz) i visokog inteziteta. Takoe su objavili 1927. da odreena jaina ultrazvukaubija abe i zmije za 1 minut.

Terapijska primena ultrazvuka je poela 1928. dok su prvi rezultati objavljeni tek 1939.godine. Objavljeni su i radovi o nekrozi tkiva bubrega kod zeca, hemolizi eritrocita in vitro(primenjena doza bila je 2 2W/cm , a frekvencija 1MHz) i drugi radovi.

Raimar Pohlmanje 1938. godine znatno doprineo razvoju klinike primene ultrazvuka uCharite institutuu Berlinu. Sugerisao je takoe da intezitet ultrazvunih talasa mora biti ograniendo 5 2W/cm , da transdjuser mora biti u pokretu za vreme terapije i da se moraju zaobilaziti kostitokom tretmana. Isti autor 1951. izdaje knjigu u kojoj sublimira svoj rad kao i rad svojih saradnikana polju fizike i primene ultrzvuka u medicinske svrhe.

1942. godineLynni Putnamuspesno su primenili ultrazvune talase u leenju bolesti mozgakod ivotinja. Wiliam Fry i Russell Mayers izvrili su kraniotomoju i ultrazvukom unitili delove

bazalnih ganglija kod pacijenta koji je bolovao od Parkinsonove bolesti. Primenu ultarazvuneterapije u medicini uveli su 1952. godine Buchatalau Nemakoj i Kuiwert iHarr1955. godine uSAD. In vivo ili in vitro vreni su eksperimenti kod karcinoma jetre, prostate i dojke.

2.2. Nain primene ultrazvuka u fizikalnoj terapiji

Ultrazvuk se ve nekoliko decenija koristi u fizikalnoj terapiji [Slika 2.1.]. Tu seupotrebljavaju njegovi termiki i netermiki uinci u zavisnosti od naina primene:

- direktna ili indirektna primena,- stabilna, labilna ili subakvalna (podvodna) metoda i- kontinuirani ili impulsni ultrazvuk intenziteta 0,75-3 2W/cm .

Slika 2.1. Terapijski ultrazvuk koji se koristi u fizikalnoj terapiji


14/33


14

Ultrazvuk se aplikuje preko ultrazvune sonde, ija se aplikaciona povrina kree 3-10cm, au zavisnosti od veliine tretirane povrine. Povrina sonde je tako podeena da se moe direktnostaviti na ravne i oble povrine i to predstavlja direktnu aplikaciju. Meutim, kada su povrineneravne i kad sonda ne moe potpuno da nalegne na tretiranu povrinu koriste se razliiti nastavci iultrazvuk se aplikuje indirektno.

Direktan nain aplikacije predstavlja direktno prislanjanje sonde na tretirani predeo, a da bise postigao to bolji kontakt, koristi se odreena supstanca malog akustinog otpora - kontaktnasupstanca. Najee je to parafinsko ulje, koje slui za uklanjanje prisustva i najmanjeg slojavazduha, koji se moe zadrati u neravninama i u porama oko manjih dlaica.

Ako se sonda ne pomera sve vreme (na primer, kada se eli postii delovanje ultrazvunihtalasa preko nervnih stabala), to je direktna stabilna metoda. Ako se sonda u toku aplikacije stalnolagano pomera, to je direktna labilna metoda. Sonda se moepomerati na dva naina:

kruni cirkularni nain i paralelno pomeranje izvedeno transverzalno, longitudinalno ili dijagonalno u odnosu na

tretiranu povrinu. Tako,na primer, transverzalno pomeranje se vri nad miinim vlaknima,jer je tada apsorpcija bolja. Meutim, pomeranje se ne sme nikada izvoditi paralelno sa

veim krvnim sudom, jer to moe izazvati agregaciju trombocita i nastanak tromba.

Indirektna aplikacija na neravne povrine vri se preko metalnog tubusa ispunjenog vodom,pomou kojeg se ultrazvuk sa povrine sonde prenosi na eljenu oblast. Na taj nain tretiraju semale povrine, a ovaj nain aplikacije predstavlja indirektnu stabilnu metodu. Na slian nainkoriste se jastuii nainjeni od gume ili fine, tanke elastine materije, ispunjenu prokuvanomvodom, preko ije se povrine pomera sonda to predstavlja indirektnu labilnu metodu

Subakvalna (podvodna) aplikacija ultrazvuka primenjuje se na delove tela koji su tolikoneravni da nije mogua direktna aplikacija (npr. lakat, aka, stopalo) ili je ta oblast hipersenzitivna(preosetljiva) tako da kontakt sa sondom izaziva neprijatnost. Pri tome voda predstavlja kontaktnusredinu i nije potrebno prislanjanje na povrinu, jer voda potpuno prenosi ultrazvune talase. Kod

ovog vida aplikacije sonda se stavlja u vodu i fiksira pomou tzv. ultrazvunog reflektora.Ultrazvuni reflektor metalna naprava glatkih povrina, na ijem se jednom kraju privruje

projektor i fiksira pod odreenim uglom se postavlja na dno suda pa se tako ultrazvuni talasi izindirektno ili reflektovano usmeravaju prema povrini vode. Predeo koji se tretira postavlja se takoda je koa u kontaktu sa povrinom vode [Slika 2.2.].

Slika 2.2.Aparatza subakvalnu metodu i njegov nain primene


15/33


15

Periodinim prekidima kontinuiranog ultrazvuka, dobija se impulsni ultrazvuk[Slika 2.3.].Jedan impulsni period obuhvata trajanje impulsa i trajanje pauze. Uglavnom se primenjuju

pravougaoni impulsi. Znatno ree se koriste eksponencijalni impulsi.

Slika 2.3.Model aparata koji radi na principu impulsnog ultrazvuka

Intezitet impulsnog ultrazvuka se ne razlikuje mnogo od kontinuiranog, ali se zbog prekida ukupnadoza smanjuje.

Trajanje aplikacije je vana odrednica za doziranje ultrazvuka i zavisi od povrine tela kojase zrai i efektivne zraene povrine. Efektivna zraena povrina (engl. Efective radiating area ERA) uvek je manja od povrine sondejer je piezoelektrini kristal manji od te povrine i ne vibrirauniformno.

Sweitzerpreporuuje sledei obrazac za odreivanje trajanja zraenja:

,

gde je k koeficijent koji za subakutna stanja iznosi 1,50, a za hronina 1,00, a za maksimalnitermiki efekat 0,80.

Primer: Ako je povrina zraenja 50cm (otprilike tolika je povrina dlana), ERA = 5cm i ako je upitanju hronino stanje, trajanje zraenja (t) iznosie:

.

U pogledu inteziteta, odnosno doziranja, veina autora smatra da su niske doze povoljnije uterapijskom smislu. Prema intezitetu procedure se dele na:

slabe intezitet 0,1-0,4 2W/cm , srednje intezitet 0,5-0,8 2W/cm i jake inteziteta preko 1,5 2W/cm , odnosno gornja granica je 3 2W/cm .


16/33


16

Opte uzevi, vreme aplikacije je: za kontinuirani (neprekidni) ultrazvuk 3-10 min za impulsni ultrazvuk 5-15 min

2.3. Mehanizam delovanja ultrazvuka u fizikalnoj terapiji

Ultrazvuk se upotrebljava u fizikalnoj terapiji kod raznih disfunkcija mekog tkiva, upaletetiva, upala sluznih vrea u zglobovima, spazma skeletnih miia, degenerativnih promena nazglobovima, bolnih stanja kime, uganuai sportskih povreda.

Terapijski efekti ultrazvuka potiu od njegovog mehanikog, toplotnog, fiziko-hemijskog ineurorefleksnogdejstva na ljudski organizam.

Mehaniko delovanjese sastoji u snanim oscilacijama, pri emu nastaju faze kompresije ifaze dilatacije, sa naizmeninim stvaranjem pozitivnog i negativnog pritiska. Kao posledicestvaranja velike razlike u pritisku, na relativno malom rastojanju, u kratkom vremenskom intervalu i

pri naizmeninom zgunjavanju i razreivanju tkiva, dolazi do raspadanja izvesnih jedinjenja,poveanja propustljivosti elijskih membrana, kao i do posebne vrste mikromasae tkiva, odnosno

specifinog oblika visokofrkventne vibracione masae. Ultrazvuna intracelularna masaa naroitopovoljno deluje na oiljke i kontrakture. Primenom veih inteziteta ultrazvuka poinju njegovanepoeljna razorna dejstva. Ona se u suini temelje na pojavi kavitacija [Slika 2.4.], koja jekarakterisina za tene sredine. Kavitacija se primenom nepomine glave aplikatora javlja ve priintezitetu od 1 2W/cm , a pri primeni pokretne glave aplikatora pri intezitetu od 3 2W/cm .

Slika 2.4. Stvaranje mikro-mlaza pri inploziji kavitacijskog mehura

Termiko delovanjese ispoljava lokalnim poveanjem temperature tkiva, koje se javlja kaoposledica apsorpcije ultrazvunih talasa u tkivu i deliminog pretvaranja njihove kinetike energijeu toplotnu. Zagrevanje tkiva je naroito izraeno na graninim povrinama sredina sa razliitimakustinim impedancama. Zbog refleksije na povrini kost - mii nastaju stojei talasi, koji zatimizazivaju poveano zagrevanje oko zgloba ili kosti. Uloga pojave refleksije izmeu slojeva tkiva jevelika jer dolazi do gomilanja energije na mestu refleksije. Ukoliko se stvoreni mehurii poveaju iosciluju u rezonantnoj frekvenciji dolazi do znatnog poveanja temperature koja moe dovesti do

tekog oteenja elija i tkiva. Ako se eli postii poveano zagrevanje u miiu, ultrazvuk ga moeefektivno izazvati. Kao posledica toplotnog dejstva javlja se vazodilatacija i ubrzanje protoka limfe.Poveana elijska aktivnost i vazodilatacija dovode do poveanog snabdevanja tkiva kiseonikom ihranljivim materijama. Na taj nain ubrzava se otklanjanje tetnih produkata metabolizma ismanjuje intezitet zapaljenskog procesa. Deo ultrazvune energije koja je apsorbovana u tkivu

pretvara se u toplotu. Prodiranjem ultrazvune energije u dubinu intezitet slabi i toeksponencijalno.

Fiziko - hemijsko delovanjese ispoljava na nivou elija poboljanjem oksidacionih procesai ubrzanjem metabolizma. Primenom terapijskih doza ultrazvuk uzrokuje korisne fiziko hemijske


17/33


17

procese. Primenom velikih doza ultrazvuka zabeleeno je pomeranjeph vrednostina kiselu stranu,to je fizoloki tetno jer dolazi do cepanja molekula belanevina, to je jedino povoljno kodoiljnog tkiva.

Neurorefleksno delovanjepostoji piezo prag ispod koga ultrazvune vibracije ostaju bezdejstva, i piezo maksimum iznad koga nerv ne moe vie da reaguje na ovu vrstu nadraaja.

Ultrazvuk ima izraen vazopresorni efekat na nervne puteve i takvo izlaganje njegovom dejstvudovodi do inhibicije simpatikog nervnog sistema. Dokazano je da ultrazvuk smanjuje brzinunervne provodljivosti.

injenica je da ultrazvuk primenjen u terapijskim dozama i frekvencijama ne remetinormalnu ravnoteu ivotnih procesa. Prema tome, mehanizam delovnja ultrazvuka moe seobjasniti jedino kompleksnim delovanjem svih navedenih faktora, to znai da bioloko dejstvo

predstavlja skup svih pomenutih delovanja

Najvaniji terapijski efekti su: analgetiko dejstvo(protiv bola), antiinflamatorno (protiv zapaljenja),

smanjuje spazam (gr) miia, poveava lokalnu cirkulaciju, smanjenje otoka i depozita kalcijuma u sluznim kesama i

drugim tkivima, deluje reparatorno (pospeuje zarastanje tetiva posle povreda i sutura), poboljava ekstenzibilitet, odnosno rastegljivost oiljnog tkiva jer ima dublji toplotni efekat

na zglobne kapsule, ligamente i tetive (koristi se kod kontraktura zglobova i kao uvod uvebe istezanja, kao i kod oiljaka).

Naravno, postoje i kontraindikacije poput malignih tumora, akutne i hronine infekcije,osteoporoze, sranog pejsmejkera i slino, kada se ne upotrebljava.

Primenom impulsnog ultrazvuka nema mogunosti nastanka kavitacija, jer se zbog pauza namoe nagomilati energija potrebna za njihov razvoj. U terapijskom smislu izuzetno se pokazao usluajevima velike bolne osetljivosti i osetljivosti na toplotu. To je vano za akutne neuralgije islina stanja. Delotvorno smanjuje izraen miini tonus kao i mijalgije - bolna stanja miia.

2.4. Metode primene ultrazvuka u terapiji

Jedna od metoda koja se ve dugo godina primenjuje u leenju obolelih od multiple sklerozeje i leenje ultrazvukom prema Hansu Selzeru. Njegovo stanovite je da obolenje prati izvestanzastoj limfe i likvora i da se na taj zastoj moe uticati mehanikim putem, odnosno malim dozamaultrazvuka i manuelnom limfnom drenaom, ime se postie bolje proticanje, desenzibilizacijalimfe i likvora, ime se poboljavaimunitet organizma i spreava napredovanje bolesti.

Metodom ultrazvuka po Selzeru tretiraju se dve zone: podruje vratai podruje grudnogi slabinskog dela kime.

Svaki tretman sastoji se od primene rune limfne drenae i terapije ultrazvukom navedenogpodruja naizmenino.Tretman se sprovodi 24 puta u jednom ciklusu. Takav tretman trebalo biponavljati svakih 6meseci tokom 3-4godine, a nakon tog perioda jednom godinje, to zavisi odteine obolenja. Terapija ultrazvukom po Selzeru pokazala je do sada dobre rezultate, pa bi svi

bolesnici trebali proi ovaj tretman.


18/33


18

Neto kasnije, poela je i primena ultrazvuka u razbijanju kamena u bubregu i mokraovodu(uretheru)- litotripsijai litolaplaksija. Za razbijanje kamena u bubregu koriste se etiri metode.

Litotripsija se moe izvesti pomou ureaja sa udarnim talasima (ESWL-ExtracorporealShock Wave Lithotripsy), ili pomou ureaja sa fokusiranim energetskim piezoelektrinim

pretvaraem. ESWL ima generator udarnih mehanikih talasa smeten u jednom fokusu eliptinogultrazvunog ogledala, dok se kamen unutar bubrega smeta u drugo arite [Slika 2.5. A)]. Ovociljanje obavlja se specijalnim rentgenskim ureajem i sistemom za nianjenje. Potrebno je viestotina do vie hiljada impulsa u generatoru da bi se kamen razbio. Drugi aparat poseduje velikuenergiju i u fokusu (irine 3mm) stvara se intenzitet reda veliine 5 2MW/cm u trajanju od 0,1 sdo 1 s . U fokus se ponovo smeta kamen i oko 85 % istog se uklanja pri jednom desetominutnomtretmanu.

Jo jedan sistem koji se rutinski upotrebljava je kontaktni litotriptor [Slika 2.5. B)] koji sesastoji od generatora ultrazvunih vibracija (frekvencije 30 kHz i snage 20-60 W) na koji je

privrena otra, buea sonda koja se dovodi do kamena kroz nefroskop i mali rez. Kamen se poddirektnim dejstvom vibracija raspada u manje delove. Zatim se vei delovi vade kroz nefroskop, amanji izbacuju putem mokrae.

A)

B) Slika 2.5. Prikaz ESWL-a i kontaktnog litotriptora

Devedesetih godina je u eksperimentalnoj upotrebi bio i savitljivi kontaktni litotriptor [Slika2.6.] koji se dovodi do uretera kroz beiku. Na slian nain se moe dovesti i elektrohidraulinasonda koja radi na principu ESWL.


19/33


19

Slika 2.6. Izgled savitljivog kontaktnog litotriptora

2.5. HIFU- Fokusirani Ultrazvuk Visokog Intenziteta (High Intensity Focused

Ultrasound)

Sam naziv nam govori da je re o konvergetnom ultrazvunom snopu velikog intenzitetakoji je generisan transdjuserima velike snage u cilju proizvodnje toplote. Dok je ultrazvuk kojikoristimo za oslikavanja u opstetriciji intenziteta 0,1 2W/cm , HIFU uzima vrednosti intenziteta od1000 -10 000 2W/cm [Tabela 2.].

Tabela 2. Uporedni prikaz frekvencija i intenziteta ultrzvuka za oslikavanje i HIFU-a

Ultrazvuk za

imiding

HIFU

Frekvencija > 20 000 MHz 0,8 15 MHzIntenzitet 0,1 2W/cm 1000-10 000

2W/cm

Slika 2.7. ematski prikaz HIFU transdjusera

HIFU transdjuser [Slika 2.7.] se sastoji od 32 prstenasta elementa sainjena od tankih sfernihpiezokeramikih pretvaraa [Slika 2.8.].

Transdjuser

Zakrivljenapovrinatransdjusera Ultrazvuni

snopFokus uvidu elipse


20/33


20

Slika 2.8.

HIFU koristi ultrazvuk velikog intenziteta i zakrivljen transdjuser kako bi fokusirao ultrazvuk ujednu taku (elipsu) veliine zrna pirina. Ekstremno velika energija dovedena u taku koja jefokusirana moe se koristiti u razliite svrhe.

2.5.1. Upotreba HIFU-a sa ultrazvukom za imiding

Iako rade na razliitim frekvencijama i razliito deluju na organizam HIFU i ultrazvuk zaimiding se mogu koristiti zajedno u vidu kombinovane tehnike. Ova tehnika omoguava nam daistovremeno vidimo i lociramo mesto koje izlaemo terapiji i izvrimo tretman ultrazvukom. NaOvakva terapeutsku napravu sadri HIFU transdjuser zakaen na sondu ultrazvuka za imiding[Slika 2.9.].

Slika 2.9. Prikaz aparature za ombinovanu tehniku

2.5.2. Primena HIFU-a

Unutranje krvarenje :

Gubitak krvi je jedan od najkritinijih posledica koji nastaje kod ozbiljnijih povreda(automobilska nesrea, rtve nasilja- tua). Unutranja krvarenja kod organa kao to su jetra islezina teko se otkrivaju, naroito ukoliko je do njih dolo usled traume koja nije ostavila posledicena koi. U mnogim sluajevima gubitak krvi je glavni uzrok smrti.


21/33


21

Dokazano je da HIFU veoma efikasno moe da zaustavi krvarenje u oteenoj jetri.Termiki i mehaniki efekti na fokusiranoj taki saniraju i zatvaraju ciljani krvni sud spreavajuidalji gubitak krvi [Slika 2.10.].

Slika 2.10. Primena HIFU-a pri unutranjem krvarenju

Tumorska ablacija :

Jedna od najboljih primena HIFU-a je u unitavanju tumorskih elija mehanikim itermikim efektima [Slika 2.11.]. Eksperimenti su potvrdili da HIFU moe znaajno da smanjimaligne i benigne tumore sa malom mogunou njihovogpovratka. Jedna od venih prednosti uovom postupku je svakako i bri oporavak pacijenta, s obzirom da ne postoji hirurki zahvatseenjem.

Slika 2.11.Primena HIFU-a u sluau tumorske ablacije

2.5.3. Fokusiranje i odreivanje ciljane take kod HIFU-a

Da bi se pravilno upotrebljavao HIFU tehniar mora da zna gde se u tkivu nalazi taka kojuelimo da fokusiramo. HIFU lezija se na ekranu pojavljuje u vidu svetle bele take [Slika 2.12. c].


22/33


22

Slika 2.12.

Postoji specijalni softver [Slika 2.13.] za integrisnje ultrazvune slike pod kontrolom HIFU

ureaja. Ovaj program pokazuje jedan krug- oval na monitoru [Slika 2.12. d] i na taj nain ukazujetehniaru precizan poloaj fokusa. Kao rezultat dobija se mnogo delotvornija terapija, iskljuivo naeljeno mesto- taku u organizmu.

Slika 2.13. Izgled softvera za integrisanje ultrazvune slike pod kontrolom HIFU-a

Istraivanja irom sveta razvijaju HIFU tehnologiju i klinike protokole. Ispitivanja se vrena ivotinjama i ljudima sa razliitim tipovima raka i pokazuju ohrabrujue rezultate.


23/33


23

Za sada se HIFU primenjuje u terapiji raka prostate (najvie), potom jetre, dojke, u mnogimoperativnim zahvatima, a oekuje se i primena na druge organe koji esto bivaju zahvaenikancerom.


24/33


24

3. ULTRAZVUNA DIJAGNOSTIKA SPORTSKIH POVREDA

Poslednjih godina uviena je velika korisnost ultrazvune dijagnostike kako u ortopedijiuopte, tako i u dijagnostici sportskih povreda. Do ovoga je dolo kako zbog sve sofisticiranijeultrazvune opreme, tako i zbog mogunosti dinamikog pregleda- poreenja dobijenih nalaza prirelaksaciji i kontrakciji miia, potom ponavljanja pregleda pri razliitim poloajima susednog

zgloba, uporeivanja sa zdravom stranom i konano mogunost ponavljanja pregleda u razliitimvremenskim intervalima to omoguava efikasan tok leenja. Naravno, kao znaajni faktori ulaze inia cena pregleda, vea dostupnost samih ureaja, lake i bolje prihvatanje samog pregleda odstrane pacijenta.

Kako bi lekar mogao da koristi ultrazvuk pri dijagnostikovanju sportskih povreda, mora bitidobro upoznat sa anatomijom sistema za kretanje i adekvatnom metodom ispitivanja, jer upravo odtoga zavisi i intrpretacija samog nalaza. Poznato je da se i najmanjim pomeranjem sonde moe stei

pogrean utisak o stanju ispitivanog tkiva, tako da ispitiva uvek mora na isti nain da pristupaultrazvunom pregledu - najpre da se ustanovi da li postoji neka promena koja bi bila vidljivaultrazvunim pregledom i potom da se izvri detekcija iste. Nakon toga bi trebalo to je mogue

preciznije da se lokalizuje data promena (npr. da li se nalazi u samoj tetivi ili na spoju tetive za kost

i slino), potom da se odredi veliina promene, njeno ponaanje tokom dinamikog pregleda i nakraju dobijeni rezultati da se uporede sa zdravom stranom.

3.1. Miii

Jedna od najeihpovreda kod sportista, jo od vremena antike Grke, svakako je povredamiia. Razlikuju se dva naina nastanka povrede: kao posledica direktnog mehanizma - udarac umii i kao posledica indirektnog mehanizma, koja je znatno ea - snana kontrakcija ili

prekomerno istezanje samog miia.

S obzirom na anatomsku izloenost najei su udarci u prednju stranu natkolenice. Unajveem broju sluajeva, u pitanju su lake povrede, ali to zavisi od jaine udarca i varira od

blagog do znatnijeg krvarenja unutar i oko miia koji moe da dovede i do pojave fascijalnogsindroma. Osnovni simptomi koji se javljaju su: bol, otok natkolenice koja u teim sluajevimasmanjuje pokretljivost kolena. Usled toga pacijent dri nogu u poloaju ekstenzije, a kod samog

pregleda se postavlja na stomak i u tom poloaju ispituje se stepen fleksije u kolenu. Nakon togavri se ultrazvuni pregled kako bi se odredila veliina krvarenja unutar i oko miia. U sluaju

postojanja hematoma, vri se punktiranje i to 24 - 48 sati nakon povrede [Slika 3.1.].

Slika 3.1. Uzduni presek natkolenice na kojem je vidljiv hematom nastao kao posledica udarca u kvadriceps


25/33


25

Tokom leenja je potrebno ponavljati ultrazvuni pregled svakih sedam dana jer se u sluaju ovakvepovrede najee javlja i myositis ossificans(nastanak tzv. heterotopne kosti) na mestu hematoma[Slika 3.2.]. Do njega dolazi uglavnom usled zakasnelog leenja.

Slika 3.1. Uzduni presek natkolenice (A- relaksiran B- kontrahovan mii) na kojem je vidljiv nastanak osificirajueg

miozitisa u jo postojeem hematomu kvadricepsa

Drugi tip povreda javlja se uglavnom na miiima u predelu zadnje loe natkolenice. Uzavisnosti od teine povrede, razlikuju se blaga povreda - istegnue koja predstavlja I. stepen,umerena povreda - delimina ruptura koja predstavlja II. stepen i teka povreda - rupturu koja

predstavlja III. stepen. Pomnim klinikim pregledom se tano moe napipati ozleda kao mestonajjae bolne osetljivosti. Takoe je karakteristino da se pri svakom pokretu koji izaziva veeistezanje povreenog miia javlja bol u celoj njegovoj duini. Kod teih sluajeva dolazi i do

promena koje su vidljive na samoj koi (promena boje), uslovljene krvarenjem, a vidljive dopodruja kolena. Ultrazvunom dijagnostikom je mogue ustanoviti kod I. i II. stepena nepravilnoogranienu anehogenu zonu koja je napravilnog oblika i odgovara samom hematomu nastalom umiiu [Slika 3.3.]. Pregled se ponavlja svakih sedam dana kako bi se pratilo zaceljivanje miia.

Kako se kod mlaih sportista esto javlja i avulzija sedalne kvrge (tuber ossis ischii) koja ima slinesimptome, potrebno je radi sigurnosti uraditi i rtg-dijagnostiku.

Slika 3.3. Uzduni presek natkolenice (A- relaksiran B- kontrahovan mii) na kojem je vidljiv manja ruptura m. bicepsfemoris


26/33


26

3.2. Tetive

Povrede tetiva su veoma este u sportu, naroito povrede na Ahilovoj tet ivi i patelarnomligamentu.

Ultrazvunim pregledom moe se ustanoviti ruptura Ahilove tetive tako to se na uzdunom

preseku jasno vidi prekid kontinuiteta vlakana izmeu kojih je smeten hematom [Slika 3.4.], dokse na poprenom preseku vidi sam hematom, bez prisutnog tkiva same tetive. Pomou dinamikogpregleda mogue je ustanoviti poloaj (fleksiju) stopala pri kojem postoji mogunost dodirivanjaprekinutih delova tetive kako bi se imobilizacijom ili pomou specijalne ortoze (izme) fiksirao tajpoloaj pri daljem leenju, a iji se tok nadalje takoe prati ultrazvunim pregledima.

Slika 3.4. Uzduni presek Ahilove tetive na kojem je vidljiv prekid tetive s hematomom izmeu prekinutih krajeva

Ultrazvuna dijagnostika je od pomoi i u sluajevima zanemarene rupture Ahilove tetive (oitava

se hipoehogeno, sueno podruje na mestu rupture) kao i pri dijagnostikovanju prenaprezanja iste(oitava se zadebljanje uz smanjeno ehogenost i neotro prikazane rubove tetive).

Oteenje patelarnog ligamenta - tzv. skakako koleno, upotpunjuje se obaveznimultrazvunim pregledom. U poetnim stadijumima prisutan je otok tetive koja se nalazi na

proksimalnom hvatitu. Vri se pregled ligamenta za vreme kontrakcije miia natkolenice. Ukolikoovo zadebljanje ostaje i tada prisutno, re je o vakuoli koja predstavlja znak akutnog stadijuma.Kod hronine upale ehogenost patelarnog ligamenta se poveava i rub tetive postaje neotar. Kaokrajnji rezultat hronine upale mogu se videti i kalcifikati u ligamentu koji su do tada jo nevidljivi

pri rtg-ispitivanju.

3.3. Sluzne kese (Bursae synoviales)

Sluzne kese predstavljaju deo spoja kost tetiva - zglob, a nalaze se izmeu pojedinihmiia i tetiva, kao i na mestima gde tetive i miii dolaze u kontakt s tvrdom podlog om. Oneuklanjaju trenje izmeu tetiva i miia i njihove podloge i kod sportista su esto podloneoteenjima. Direktan udarac u burzu dovodi do akutne povrede - izliva krvi u sluznu vreu, anajvie stradaju prepatelarna i infrapatelarna sluzna vrea. U sluaju uestalog delovanja sile nasluznu vreu to se javlja u mnogim sportovima i profesionalnim aktivnostima dolazi do hroninog

burzitisa. Ovo oboljenje se najee javlja kod bacaa - usled estog zamaha rukom kada stradasubakromijalna burza, a kao uzrok nastanka mogu biti i vetaka podloga u atletici i gimnastici,


27/33


27

strunjae u borilakim vetinama i slino. Ultrazvunom dijagnostikom je mogue utvrditi gustinu ikoliinu sadraja unutar burze, uoavanje promena na njoj kao i praenje punkcije i inst alacijalekova u njenu upljinu nakon punkcije.


28/33


28

4. PRIMENA ULTRAZVUKA U TERAPIJI SPORTSKIH POVREDA

U primeni fizikalne terapije mora se voditi rauna ne samo o povredi ve i o tome da li seradi o detetu, profesionalnom sportisti ili rekreativcu. Ovo govori o neophodnosti individualnogdoziranja kako u pogledu primene agenasa tako i u pogledu stepena oteenja jer su efekti terapijerazliiti.Da bi se fizikalna terapija mogla precizno odrediti, neophodno je uraditi detaljan pregled

kako bi se donela precizna dijagnoza.

Kod veine sportskih povreda, neophodno je korienje takozvane kombinovane fizikalneterapije koja ukljuuje primenu nekoliko razliitih metoda (fototerapiju, termoterapiju,magnetoterapiju, mehanoterapiju i elektroterapiju) u zavisnosti od faze povrede - akutna faza(neposredno posle povrede ili u prva dva dana nakon povrede) ili subakutna faza (nakon akutnefaze).

U terapiji sportskih povreda, ultrazvuk se koristi u leenju mialgija, miogeloza, miozitisa,burzitisai slinih povredakoje su navedene u prethodnom poglavlju. U ovim sluajevima se poredultrazvuka, primenjuju i druge metode, meutim, u sluaju periartritisaje mogue leenje samoultrazvukom.

Periartritis je zajedniki naziv za sve promene koje se odigravaju na strukturama okozglobova i odnosi se na oboljenja zglobne kapsule, burzi, miinih tetiva i njihovih omotaa, pripojamiia i ligamenata za kost i fascija. U grupu periartritisa spadaju:

sindrom bolnog ramena periartritis chumeroscapularis, periartritis kuka peritrohanteritisi periartritis kolena.

Primena ultrazvuka u terapiji periartritisa se svodi na masau ultrazvunom sondom upredelu pripoja miia na kost. Masaom treba da bude obuhvaena cela regijabola i ukuenostizgloba. U sluaju periartritisa ramena primenjuje se ultrazvuna terapija u trajanju 5-8 minutaintenzitetom od 0,8 2W/cm .


29/33


29

ZAKLJUAK

Ultrazvuk se intezivnije koristi u poslednjih 20 godina, kako u tehnici tako i u medicini i tou dijagnostike i terapijske svrhe, kao i za destrukciju tkiva u hirurgiji i za zraenje tumora.

Ultrazvuk kao dijagnostiko i terapeutsko sredstvo iroko je rasprostranjeno u savremenoj

medicinskoj praksi, iako se ne moe pobei od injenice da su neke terapijske metode danaszamenjene savremenijim metodama. U fizikalnoj terapiji, meutim, ultrazvuk je i daljenajpouzdanija i najefikasnija metoda u brem i lakem otklanjanju razliitih tipova obolenja i

povreda.


30/33


30

L I T E R A T U R A :

1. Breyer, Branko.Medicinski dijagnostiki ultrazvuk- uvod u fiziku i tehniku. Zagreb: kolskaknjiga, 1991.

2. iak, Nikola i sur. Ultrazvuk sustava za kretanje. Zagreb: Medicinska naklada, 2003.

3. Pejakovi, Boana. Primena ultrazvuka u terapiji- seminarski rad. Novi Sad: Departman zafiziku, 2007.

4. Popovi-Mladenovi, Olga.Klinika primena fizikalne medicine - skripta. Salerno : L. Sprea& F.Ili srl, 1998.

5. Stankovi, Slobodanka. Fizika i tehnika ultrazvuka - skripta. Novi Sad: Departman zafiziku, 2005.

6. Stankovi, Slobodanka. Fizika ljudskog organizma. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu,

2006.7. http://cimu.apl.washington.edu/hifusurgerysystem.html

8. http://medus.apl.washington.edu/

9. http://tesla.pmf.ni.ac.yu/org/drfiz/docs/ultrazvuk2007.ppt

10.http://www.antamedica.com/fizikalna/fizikalna-terapija/

11.http://www.cancerresearchuk.org/

12.http://www2.chemie.uni-erlangen.de/education/medchem/harnsteine/beh_eswl.html

13.http://www.fizioterapija-biondic.hr/fizikalnaterapija.aspx#uv

14.http://www.hifu.ca

15.http://www.plutonss.co.yu/proizvodnja19.html

16.http://www.soton.ac.uk/~fifede/ESWL.htm

17.http://www.wellspan.org/AboutUs/newsarchive.htm

18.http://www.reumatologija.co.rs/reumatska-oboljenja/sindrom-bolnog-ramena/

19.http://www.stetoskop.info/Periartritis-kolena-3468-c27-sickness.htm

20.http://www.antamedica.com/?s=periartritis


31/33


31

B I O G R A F I J A:

Roen sam 18. avgusta 1984. godine u Novom Sadu. Osnovnu koluDositej Obradovi i srednju Medicinsku kolu 7. april zavriosam u Novom Sadu sa odlinim uspehom. kolske 2003/2004. godineupisujem Prirodno-matematiki fakultet, smer Medicinska fizika naDepartmanu za fiziku. Diplomirao sam sa prosenom ocenom 8,5008. jula 2011. godine. Iste godine upisujem Master studije fizikePrirodno-matematikom fakultetu, modul Medicinska fizika. Od svojedevete godine intenzivno se bavim folklorom, da bih 2003. godine

poeo da primenjujem svoja steena znanja iz ove oblasti i upedagokom radu sa decom, vodei kolu folklora u svojoj osnovnoj

koli. Uporedo sa tim poeo sam da pohaam i seminare folkloraoraganizovane od strane Centra za prouavanje narodnih igara Srbije iSaveza amatera Vojvodine.


32/33


32

UNIVERZITET U NOVOM SADUPRIRODNO-MATEMATIKI FAKULTETKLJUNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJARedni broj:

RBR

Identifikacioni broj:

IBR

Tip dokumentacije:TD

Monografska dokumentacija

Tip zapisa:

TZTekstualni tampani materijal

Vrsta rada:

VRMaster rad

Autor:

AU

Luka Tanasijin

Mentor:

MN

Doc. dr Olivera Klisuri

Naslov rada:NR

Ultrazvuk u terpiji sportskih povreda

Jezik publikacije:

JPsrpski (latinica)

Jezik izvoda:JI srpski/engleski

Zemlja publikovanja:

ZP

Srbija

Ue geografsko podruje:UGP

Vojvodina

Godina:

GO

2012

Izdava:IZ

Autorski reprint

Mesto i adresa:

MAPrirodno-matematiki fakultet, Trg Dositeja Obradovia 4, Novi Sad

Fiziki opis rada:FO

Broj poglavlja/broj strana/broj slika/broj tabela/broj grafika/brojreferenci:4/32/32/2/1/20

Nauna oblast:NO FizikaNauna disciplina:ND

Medicinska fizika

Predmetna odrednica/ kljune rei:POUDK

Osnovi fizike i tehnike ultrazvuka, HIFU- High Intensity FocusedUltrasound, ultrazvuna dijagnostika i terapija sportskih povreda

uva se:U

Biblioteka departmana za fiziku, PMF-a u Novom Sadu

Vana napomena:

VN

nema

Izvod:

IZ

Rad se bavi fizikom i tehnikom ultrazvune dijagnostike i terapije saposebnim akcentom na terapiju sportskih povreda.

Datum prihvatanja teme od NN vea:

DP23.08.2012.

Datum odbrane:

DO30.08.2012.

lanovi komisije:KO

Predsednik: Doc. dr Maja Stojanovi

lan: Doc. dr Olivera Klisuri

lan: Doc. dr Otto Barak


33/33


UNIVERSITY OF NOVI SADFACULTY OF SCIENCE AND MATHEMATICSKEY WORDS DOCUMENTATIONAccession number:

ANO

Identification number:

INO

Document type:DT

Monograph publication

Type of record:

TRTextual printed material

Content code:

CCFinal paper

Author:

AU

Luka Tanasijin

Mentor/comentor:

MN

PhD Olivera Klisuri

Title:TI

Ultrasound in sport injuries therapy

Language of text:

LTSerbian (Latin)

Language of abstract:LA English

Country of publication:

CP

Serbia

Locality of publication:

LP

Vojvodina

Publication year:

PY

2012

Publisher:

PU

Author's reprint

Publication place:

PPFaculty of Sciences, Trg Dositeja Obradovia4, Novi Sad

Physical description:

PD

4/32/32/2/1/20

Scientific field:SF PhysicsScientific discipline:

SD

Medical physics

Subject/ Key words:

SKWUC

Basis of physics and techniques of ultrasound, HIFU- High IntensityFocused Ultrasound, ultrasound diagnosis and treatment of sports injuries

Holding data:

HD

Library of Department of Physics, Trg Dositeja Obradovia4

Note:

N

None

Abstract:

AB

This study refers to basics of physics and tecniques of ultrasound diagnosticand therapy particulary stressing sport injuries therapy

Accepted by the Scientific Board:

ASB23.08.2012.

Defended on:

DE30.08.2012.

Thesis defend board:

DBPresident: PhD Maja Stojanovi

Member: PhD Olivera KlisuriMember: PhD Otto Barak

Documents

ultrazvuk povrede terapija