UNIVERZITET SINGIDUNUM

Predrag VukadinoviZoran Jovi

INVESTICIJE

Prvo izdanje

Beograd, 2012

INVESTICIJE

Autori:dr Predrag Vukadinovidr Zoran Jovi

Recenzenti:dr Milovan Staniidr Danijel Cvjetianindr Petar Veselinovi

Izdava:UNIVERZITET SINGIDUNUMBeograd, Danijelova 32www.singidunum.ac.rsZa izdavaa:dr Milovan Stanii

Priprema za tampu:Novak NjeguDizajn korica:Aleksandar Mihajlovi

Godina izdanja:2012.Tira:300 primerakatampa:Mladost GrupLoznicaISBN: 978-86-7912-407-4Copyright: 2012. Univerzitet Singidunum

Izdava zadrava sva prava. Reprodukcija pojedinih delova ili celine ove publikacije nije dozvoljeno.

Predgovor

III

Predmet INVESTICIJE je namenjen studentima studijskog programa Poslovna eko-nomija, izborne opcije Finansije i bankarstvo. Predmet je koncipiran tako da studenti steknu konkretna znanja iz oblasti investicija u dve sfere investiranja. Jedna se odnosi na investicije zasnovane na kapitalnim ulaganjima, a druga na investiranje na finansijskim tritima. Obe sfere znanja su neophodne i potrebne jer bilo koji razvojni ciklus poinje investicionim ciklusom. Naa praksa i investicije, kako domae tako i strane zasnivaju se na kapitalnim ulaganjima. Stoga je neophodno da studenti ovladaju osnovnim pojmo-vima investicija i da savladaju znanja koja se odnose na upravljanje investicijama. U ovoj oblasti, praksa ponekad ode dalje od teorije, zato je naglasak na konkretnim sadrajima i metodama izrade investicionih projekata koji se koriste u praksi veoma izraen u ovom udbeniku. Pre svega, prouavanje metodologije izrade i sadraja investicionih projekata po svetski priznatim metodama koje se koriste i u naoj praksi kao i prouavanje sadr-aja investicionih projekata koji se oslanjaju na propise Republike Srbije. Finansiranje investicija kao vaan segment procesa investiranja koji je istovremeno i sloen proces takoe je prikazan vrlo konkretno. Posebno je naglaen segment koji se odnosi na ocene investicionih projekata, jer u konanom od toga zavisi i sudbina investicionog projekta. Metodoloki prikaz kriterijuma koji se odnose na ocenu investicionih projekata, zasnovan je na primerima, tj. konkretnim prikazima primene ovih kriterijuma, sa svim neophod-nim elementima i tehnikama izraunavanja kao i nainu donoenja zakljuaka na osnovu dobijenih rezultata.

Predgovor

Investicije

IV

Drugi deo predmetne materije prikazuje finasijska trita i investiranje na tim tri-tima. Nezavisno od toga to naa praksa finansijskih trita jo uvek nije na takvom ste-penu razvoja da moe da se meri sa zemljama u kojima je tradicija ove vrste trita daleko vie prisutna, neophodno je da studenti ovladaju znanjima iz ove sfere investiranja jer e to biti u budunosti sve prisutnije u naoj praksi. Stoga, e naglasak na teorijskom delu finan-sijskih trita biti manjeg intenziteta, imajui u vidu da se ova materija prouava i kroz druge predmete. Meutim, sam pojam investicija, zatim investitora i politika investiranja bie prikazana tako da studenti mogu bez problema da razumeju ovu sferu investicija.

Cilj savladavanja iznete materije u ovom udbeniku je da se studenti, ovim i na praksi i teoriji zasnovanim znanjima osposobe za praktian rad, da mogu da uestvuju u izradi investicionih projekata, upravljanju investicijama, zatim u postupku evaluacije itd. Ovo je vano, stoga to bi studenti bili osposobljeni da uz odgovarajuu praksu rade u oblasti investicione funkcije u bilo kom preduzeu, zatim kao investicioni kosultanti ili savet-nici u bilo kojoj konsultantskoj kompaniji ili samostalno, kao i druge poslove vezane za investicije.

Autori se zahvaljuju na korisnim predlozima i sugestijama koje su dobili prilikom pisanja ovog udbenika. Sa jo veom panjom, autori e pratiti dobronamerne kritike i sugestije kako bi naredno izdanje bilo kvalitetnije i jo bolje odgovorilo postavljenim ciljevima.

U Beogradu, februar 2012. Autori

Sadraj

V

PREDGOVOR IIISADRAJ V

Prvi DEO - KAPITALNA ULAGANJA

1. PRIVREDNI RAZVOJ I PRIVREDNI RAST - OPTI POJMOVI 31.1. Privredni razvoj 31.2. Privredni rast 41.3. Ekonomska efektivnost investicija faktor dugoronog ekonomskog razvoja 52. OPTI POJMOVI O INVESTICIJAMA 102.1. Akumulacija i investicije 102.2. Pojam i znaaj investicija 112.3. Vrste investicija 142.4. Investicije sa stanovita predmeta i oblika ulaganja 202.4.1. Realne investicije 212.4.2. Finansijske investicije 212.4.3. Kvazi finansijske investicije 222.4.4. Materijalna i finansijska aktiva 222.4.5. Tipovi finansijske aktive 232.5. Struktura investicija 252.6. Investiciona politika 26

Sadraj

Investicije

VI

3. PROCES UPRAVLJANJA 283.1. Opti pristup procesu upravljanja 283.2. Upravljanje preduzeem i faze upravljanja 294. UPRAVLJANJE INVESTICIJAMA 384.1. Upravljanje procesom investiranja 384.2. Prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti 434.2.1. Sadraj prethodne studije opravdanosti 454.2.2. Sadraj studije opravdanosti 494.2.3. Tehnika dokumentacija 534.3. Finansiranje investicija 565. UPRAVLJANJE PROJEKTIMA 585.1. Opti pojam projekta 585.2. Karakteristike projekta 595.3. Vrste projekata 615.4. Upravljanje investicionim projektom 635.4.1. Pojam i karakteristike investicionog projekta 635.4.2. Vrste investicionih projekata 655.4.3. Metodologije upravljanja investicionim projektima 665.4.4. Organizacija za upravljanje investicionim projektom 695.4.4.1. Funkcionalna organizacija 705.4.4.2. Projektna organizacija 715.4.4.3. Matrina organizacija 725.4.5. Planiranje realizacije investicionog projekta 735.4.6. Praenje i kontrola realizacije investicionog projekta 756. METODOLOGIJA IZRADE I SADRAJ INVESTICIONOG PROJEKTA 766.1. Sadraj investicionog projekta prema UNIDO metodologiji 776.2. Sadraj investicionog projekta prema metodologiji

Meunarodne banke za obnovu i razvoj 786.3. Tipino nemaki model 796.4. Tipino ameriki model 806.5. Sadraj investicionog programa prema metodologiji fonda za razvoj 806.6. Sadraj investicionog projekta prema metodologiji PKS 806.7. Priprema projekata za obezbeivanje sredstava iz EU 817. NOVANI TOKOVI INVESTICIONOG PROJEKTA I FINANSIJSKA OCENA 857.1. Inicijalni kapitalni izdatak 857.2. Neto novani tok od eksploatacije projekta 87

Sadraj

VII

7.3. Vremenska vrednost novca i diskontni raun 907.3.1. Vremenska vrednost novca 917.3.2. Diskontni raun 927.3.3. Diskontna stopa 1007.4. Dinamike metode za ocenu rentabilnosti investicionog projekta 1007.4.1. Neto sadanja vrednost 1017.4.2. Indeks rentabilnosti 1117.4.3. Interna stopa prinosa 1137.5. Statike metode za ocenu investicionih projekata 1207.5.1. Period povraaja 1217.5.2. Raunovodstvena stopa prinosa 1307.5.3. Ostali statiki kriterijumi 1338. MEUNARODNE METODOLOGIJE ZA OCENU INVESTICIONIH PROJEKATA 1378.1. Ocena investicionih projekata od strane

Meunarodne banke za obnovu i razvoj 1378.2. UNIDO metodologija za ocenu investicionih projekata 1418.3. Cost Benefit analiza (CBA) 143Drugi DEO - ULAGANJA NA FINANSIJSKIM TRITIMA

1. UESNICI NA FINANSIJSKIM TRITIMA 1511.1. Finansijski posrednici 1521.2. Upravljake kompanije 1521.3. Investicione banke 1531.4. Savremeni trendovi 1541.4.1. Globalizacija 1541.4.2. Sekjuritizacija 1561.4.3. Finansijski inenjering 1571.4.4. Informacioni progres 1582. FINANSIJSKA TRITA, INSTRUMENTI I INDEKSI 1602.1. Finansijski instrumenti trita novca 1602.1.1. Trezorski zapisi 1612.1.2. Depozitni certifikati 1612.1.3. Komercijalni zapisi 1622.1.4. Bankarski akcept 1622.1.5. Eurodolari 1632.1.6. Repo i obrnuti repo 163

Investicije

VIII

2.1.7. Brokerske kratkorone pozajmice 1642.1.8. Federalni fondovi 1642.1.9. LIBOR trite 1642.2. Finansijski instrumenti trita obveznica 1652.2.1. Srednjorone i dugorone dravne obveznice 1652.2.2. Meunarodne obveznice 1662.2.3. Korporativne obveznice 1662.2.4. Municipalne obveznice 1672.2.5. Hipotekarni krediti i hipotekarne zalonice 1682.3. Akcije 1692.3.1. Obine akcije 1702.3.2. Preferencijalne akcije 1712.3.3. Depozitne potvrde 1722.3.4. Klase akcija, cepanje akcija, obrnuto cepanje akcija 1732.3.5. Trina kapitalizacija 1742.4. Indikatori proseka, indeksi trita akcija i trita obveznica 1752.5. Derivatni finansijski instrumenti 1792.5.1. Fjuers ugovori 1792.5.2. Opcije 1803. TRITA HARTIJA OD VREDNOSTI 1823.1. Postupak emitovanja hartija od vrednosti 1823.1.1. Uloga investicionih banaka 1823.2. Trgovina hartijama od vrednosti 1853.2.1. Tipovi trita hartija od vrednosti 1853.2.2. Tipovi naloga investitora 1863.2.3. Mehanizmi trgovanja 1873.2.4. Trokovi trgovanja 1893.2.5. Marginska kupovina 1903.2.6. Prodaja na kratko 1903.3. Regulacija trita hartija od vrednosti 1913.3.1. Samoregulacija 1933.3.2. Regulatorne mere 1934. INVESTITORI I INVESTICIJE 1954.1. Investitori i njihovi ciljevi 1954.1.1. Tolerancija i averzija prema riziku 1954.2. Vrste investitora 1964.2.1. Individualni investitori 196

Sadraj

IX

4.2.2. Profesionalni investitori 1974.2.2.1. Starateljski fondovi 1974.2.2.2. Zadubinski fondovi 1974.2.3. Institucionalni investitori 1984.2.3.1. Investicioni fondovi 1984.2.3.2. Penzioni fondovi 2004.2.3.3. Osiguravajua drutva 2024.2.3.4. Banke 2044.3. Interne investicije 2044.3.1. Investicije u zamenu 2054.3.1.1. Zamena radi odranja poslovanja 2054.3.1.2. Zamena radi smanjenja trokova 2054.3.1.3. Zamena radi odravanja poslovanja i ekspanzije 2064.3.2. Investicije u proirenje 2064.3.2.1. Proirenje postojeih proizvoda ili trita 2064.3.2.2. Proirenje u nove proizvode ili trita 2064.4. Ostale investicije 2074.4.1. Investicije u istraivanje i razvoj 2074.4.2. Investicije u sigurnost i zahteve okruenja 2084.4.3. Investicije u kozmetiko poboljanje firme 2084.5. Ogranienja investitora 2084.5.1. Opta ogranienja 2094.5.2. Likvidnost 2104.5.3. Investicioni horizont 2104.5.4. Zakonski propisi 2114.5.5. Poreska pitanja 2114.5.6. Specifine potrebe investitora 2124.6. Vrste investicija 2124.6.1. Portfolio investicije 2134.6.2. Direktne investicije 2134.6.2.1. Izvoznik 2144.6.2.2. Licencni sporazum 2144.6.2.3. Zajedniko ulaganje 2144.6.2.4. Potpuno vlasnitvo 2144.6.2.5. Investiranje u okviru multinacionalnih konglomerata 2155. PREDMETI INVESTIRANJA 2165.1. Aktiva trita novca 216

Investicije

X

5.2. Hartije od vrednosti sa fiksnim prihodom obveznice 2215.3. Akcije 2245.4. Finansijski derivati 2275.5. Valutni parovi Forex 2305.6. Nekretnine 2375.7. Zlato, srebro, drugi plemeniti metali i kolekcionarski predmeti 2395.8. Druge berzanske robe 2416. POLITIKE INVESTIRANJA 2446.1. Top down politika investiranja 2446.2. Pasivne politike investiranja 2456.3. Aktivne politike investiranja 2466.4. Kombinovane politike investiranja 2476.5. Diversifikovano vs. Fokusirano investiranje 2476.6. Investiranje vs. pekulacije 2486.7. Nadgledanje i revidiranje investicionih portfolija 250NAPOMENE 253LITERATURA 259PRILOG - FINANSIJSKE TABLICE 262

Prvi deoKAPITALNA ULAGANJA

Kapitalna ulaganja

3

1. PRIVREDNI RAZVOJ I PRIVREDNI RAST - OPTI POJMOVIPrivredni razvoj i privredni rast se u literaturi, pa i u svakodnevnoj komunikaciji esto koriste kao sinonimi. Meutim prema miljenju mnogih kompetentnih autora rast i razvoj se ne mogu poistovetiti.1 U ekonomskoj literaturi se veoma esto upotrebljavaju izrazi privredni rast (economic growth) i privredni razvoj (economic development), kako u smislu da se ova dva pojma vrlo esto identifikuju, tako i u smislu njihovog znaajnog kategorijalnog razlikovanja.2

Stoga, izmeu ova dva pojma postoje znaajne razlike. Pre definisanja razlika izmeu ova dva pojma, neophodno je blie objasniti sutinu privrednog razvoja i privrednog rasta.

1.1. PRIVREDNI RAZVOJ

Opti pojam razvoja bi se mogao definisati kao integralan i kontinuelan proces, koji je svojstven svim sistemima koji poseduju sposobnost da evoluiraju tokom vremena, i tako prelaze u vie nivoe organizovanosti i efikasnija stanja i dalje ovu sposobnost poseduju i drutveni sistemi, znai sistemi i u ijoj osnovi stoji ovek.3 Ovo znai da i privredni sistem kao deo drutvenog sistema u ijoj je osnovi organizovanosti, ovek sa svojim potencijalima takoe sistem koji se razvija u vremenu i po odreenim pravilima.

Privredni razvoj je sloenija i komleksnija kategorija od privrednog rasta. Ovo se tumai time, to pojam privrednog razvoja obuhvata ne samo kvalitativne ciljeve ve i kvantitativne promene. Ove promene se odnose na funkcionisanje privrednog sistema kao i promene u njegovoj strukturi. Ovakav prikaz blizak je stavu da privredni razvoj oznaava porast proizvodnje dobara i usluga, tj. porast bruto nacionalnog proizvoda, uz istovremene strukturne transformacije i promene u funkcionisanju nacionalne privrede na njenoj optoj liniji ekonomskog napredovanja. U poreenju sa rastom privredni razvoj je neuporedivo kompleksniji fenomen.4

iri pojam privrednog razvoja (u odnosu na privredni rast) istie se i time to pri-vredni razvoj ne obuhvata samo rast obima nacionalne proizvodnje ve i sve neophodne privredno sistemske i strukturne promene, odnosno, pojam privrednog razvoja obuhvata poveanje proizvodnje na nivou nacionalne ekonomije i objanjava sloene transformacije u kompoziciji i strukturi privrede, kao i promene znaajnih pojedinih inputa i njihovih udela u rastu ukupnog autputa.5

Investicije

4

Pored strukturne dimenzije razvoja, ovaj fenomen se mora posmatrati i u vremenskoj dimenziji. Ovo se odnosi na period u kome se posmatraju promene i da li su te promene u odreenom vremenskom periodu razvojne ili tekue. Posmatrane promene sistema u kraem vremenskom periodu ne mogu se tretirati kao razvojne ve kao tekue funkci-onisanje sistema zbog toga to strukturne i funkcionalne promene u razvojnom smislu zahtevaju dui vremenski period. Dakle, kada su u pitanju promene manifestovane kroz tekue funkcionisanje, posmatrano kroz prizmu privrednog ili poslovnog sistema moe se govoriti o periodu koji poinje u sadanjem trenutku i odvija se u intervalima u okviru jedne godine (poslovne godine). Promene koje se odvijaju u daljim vremenskim perio-dima, dakle duim od jedne godine mogu se tretirati kao razvojne i njih tek treba sprovesti u budunosti. Meutim, sve promene koje se sprovode u budunosti nisu istovremeno i razvojne promene samo zato to se deavaju u vremenskoj dimenziji duoj od godinu dana. Da bi bile i razvojne promene neophodno je da rezultat tih promena bude poziti-van ekonomski efekat, odnosno neophodno je da se tim promenama ostvaruje pozitivan prirast. Ukoliko ovakve promene ne donose pozitivan prirast, onda one nemaju karakter razvojnih, ve dovode do stagnacije, a kasnije i do distrofije i propasti sistema.

U najirem drutvenom i privrednom smislu, osnovna obeleja razvoja akcentirana su na sledeim elementima:6

Razvoj je normativan proces - usmeren na realizaciju odreenih ciljeva; Razvoj je multidimenzionalni proces, vezan za sve aspekte ivota i potrebe ljudi

i drutva; Razvoj je koherentan proces - ako je potrebno simultano ostvariti razliite

ciljeve, potrebno je njihovo prethodno usklaivanje.

1.2. PRIVREDNI RAST

Pojam privrednog rasta, takoe, moe da se definie sa stanovita razliitih uglova gledanja na ovaj pojam. Pod ekonomskim rastom se obino podrazumeva prirast eko-nomskog bogatstva (u masi ili per capita) za godinu dana, pri emu se pod ekonomskim bogatstvom najee podrazumeva nacionalni proizvod.7

Slino ali neto ire odreenje privrednog rasta jeste da se rast moe uslovno odrediti kao kvantitativne promene u relacijama ekonomskih agregata (u masi ili relativizirane per capita), i ako progres kao vrednosna kategorija sadri takva odreenja kao to su norma, kriterijum, standard, cilj (razvoja), tada razvoj kao svojevrsna transformacija drutveno-ekonomske strukture ukljuuje i materijalni rast kao svoju pretpostavku...8 (?)

Iz navedene definicije se jasno vidi da je rast komponenta privrednog razvoja, te prema tome privredni razvoj je sloeniji proces. Nain prikazivanja privrednog rasta je kvan-titativan, odnosno moe se prikazati stopom rasta domaeg bruto proizvoda, obimom

Kapitalna ulaganja

5

ukupne proizvodnje, bruto domaim proizvodom po glavi stanovnika itd. Dakle, samo poveanje obima proizvodnje ili rast domaeg bruto proizvoda nije sinonim za privredni razvoj, kao to i investicija u poveanje obima proizvodnje takoe nije privredni razvoj, ali sve to zajedno jesu pokazatelji privrednog rasta i komponenta privrednog razvoja.

Konano, pojam privrednog rasta je ui od pojma privrednog razvoja imajui u vidu da je privredni rast komponenta privrednog razvoja. Isto tako imajui u vidu sutinu definicije privrednog rasta (poveanje drutvenog proizvoda) ova komponenta privrednog razvoja se obzirom na nain izraavanja tretira i kao merilo dinamike privrede. Defini-cija privrednog rasta ne sadri osnove funkcionisanja privrede niti promene strukture privrede. Zbog toga privredni rast, pored toga to je komponenta privrednog razvoja predstavlja i nezamenljive analitike kategorije u veini makroekonomskih istraivanja.9

1.3. EkONOMSkA EfEkTIVNOST INVESTIcIJA -faktordugoronogekonomskograzvoja

Sagledavanje investicija kao opredeljujueg faktora ekonomskog razvoja posebno dobija na znaaju prouavanjem ekonomske efektivnosti investicija. Efektivnost investi-cija, izraava se odnosom izmeu kapitala (osnovnih materijalnih fondova) i proizvodnje ili odnosom investicija i proizvodnje. Durgim reima, ekonomska efektivnost investicija u sutini izraava odnos izmeu utroaka kapitala i njihovog proizvodnog efekta. Kapital-nim koeficijentom ili koeficijentom efektivnosti izraava se ekonomska efektivnost inve-sticija. Kvantitativni izraz prethodno iznetog stava moe se prikazati sledeom formulom:

k =KY

Korieni simboli imaju sledee znaenje: K- proizvodni fondovi; Y- rezultat proizvodnje; k- kapitalni koeficijent;

Ovde se radi o prosenom kapitalnom koeficijentu koji izraava stepen snabdevenosti proizvodnje kapitalom, odnosno pokazuje koliko jedinica kapitala doolazi na jedinicu pro-izvodnje, te prema tome i kakav je proizvodni efekat svake jedinice kapitala. Iz navedene formule moemo izvui i definiciju kapitala tj. K=Yk kao i definiciju proizvodnje Y=K/k. 10

Dakle, za utvrivanje stepena efikasnosti investicija, makroekonomska analiza koristi se navedenim metodom kapitalnog koeficijenta. Ovaj koeficijent se moe izraziti i na sledei nain:11

Investicije

6

Kp =Osp

Korieni simboli imaju sledee znaenje: Kp- kapitalni koeficijent; OS- osnovna sredstva; p- proizvodnja;

Oba navedena obrasca imaju imaju isto sutinsko znaenje, a to je odnos osnovnih materijalnih fondova ili osnovnih sredstava i proizvodnje ili rezultata proizvodnje koji pokazuje ekonomsku efikasnost i drutvenu rentabilnost osnovnih sredstava.

Kapitalni koeficijent ima i svoju recipronu formu koja se naziva koeficijent efektiv-nosti i izraava se na sledei nain:12

e =1

=Y

k K

Korelacija izmeu investicija i drutvenog bruto proizvoda moe se naelno, definisati tako da investicije imaju znaajnije uee u strukturi drutvenog bruto proizvoda kod ekonomija u ekspanziji nego u obrnutom sluaju.

Ekonomska efektivnost investicija se pored kapitalnog koeficijenta i koeficijenta efek-tivnosti izraava i marginalnim kapitalnim koeficijentom i marginalnim koeficijentom efektivnosti.

Marginalni kapitalni koeficijent ili granini kapitalni koeficijent predstavlja odnos izmeu investicija i prirasta proizvodnje. Ovaj koeficijent pokazuje koliko je jedinica investicija potrebno uloiti da bi se ostvarila jedinica prirasta u proizvodnji iskazana u jedinici drutvenog bruto proizvoda.13

Marginalni kapitalni koeficijent se moe izraziti na sledei nain:14

Ki =IP

Korieni simboli imaju sledee znaenje: Ki - marginalni kapitalni koeficijent; I - investicije; P - prirast proizvodnje;

Ovaj matematiki obrazac moe se prikazati i u razvijenoj formi i predstavlja odnos izmeu kapitala i prirasta proizvodnje:15

Kapitalna ulaganja

7

k =K1 - K0 =

IY1 - Yo Y

Marginalni koeficijent efektivnosti predstavlja reciproan oblik marginalnog kapital-nog koeficijenta i izraava se na sledei nain:

e =Y1 - Y0 =

YK1 - Ko I

Marginalni kapitalni koeficijent obuhvata isti vremenski period period u kome se porede investicije tog perioda i porast proizvodnje u istom vremenu. Tada govorimo o istovremenom marginalnom kapitalnom koeficijentu to znai da su investicije trenutno aktivirane i u istom trenutku vre uticaj na porast proizvodnje. Meutim, ukoliko se uzme u obzir da postoji vremenski period u kome tee realizacija ili izgradnja investicije, te da postoji period do aktivizacije te iste investicije, tj.period potreban da se investicija transformie u aktivan proizvodni fond onda govorimo o marginalnom kapitalnom koe-ficijentu sa vremenskim razmakom16 odnosno o tehnolokom marginalnom kapitalnom koeficijentu17 koji se moe izraziti na sledei nain:

Km =It - mP

Korieni simboli imaju sledee znaenje: Km- tehnoloki marginalni koeficijent ili

marginalni kapitalni koeficijent sa vremenskim razmakom; It - investicije u vremenu (t); m - period aktivizacije investicije; P - prirast proizvodnje;

Marginalni kapitalni koeficijent, moe se izraziti i preko stope investicija i privrednog rasta i omoguava da se utvrdi kakva se stopa privrednog rasta moe postii sa datom stopom investicija i obratno, kakva stopa investicija je potrebna za dostizanje odreene stope privrednog rasta. Ovaj stav se matematiki izraava na sledei nain:18

ki =iry

Korieni simboli imaju sledee znaenje: i - stopa investicija; ry - stopa privrednog rasta;

Investicije

8

Kapitalni koeficijent, moe se posmatrati sa razliitih aspekata. Naime, kapitalni koe-ficijent se moe posmatrati sa makro aspekta odnosno sa sa nivoa privrede u celini kao opteprivredni kapitalni koeficijent, sa mezo ekonomskog aspekta, odnosno kao kapitalni koeficijent na nivou privredne grane i sa mikroekonomskog aspekta kao kapitalni koefi-cijent na nivou preduzea.

Kapitalni koeficijent sa makro aspekta na nivou cele privrede je sumarni rezultat kapitalnih koeficijenata u pojedinim granama, odnosno dobija se kao prosek granskih koeficijenata. 19

Moe se izraziti na sledei nain:

I=

I1 + I2 + I3 +...+ InY Y1+ Y2+ Y3+...+ Yn

Marginalni kapitalni koeficijent se moe prikazati i kao bruto i neto marginalni kapi-talni koeficijent u zavisnosti od toga, da li je brojiocem u izrazu marginalnog kapitalnog koeficijenta obuhvaen prirast drutvenog bruto proizvoda ili nacionalnog dohotka.20

Bruto marginalni kapitalni koeficijent predstavlja odnos bruto investicija i prirasta drutvenog bruto proizvoda i moe se prikazati sledeim izrazom:

Kb =Ib

DPKorieni simboli imaju sledee znaenje:

Kb - bruto marginalni kapitalni koeficijent; Ib - bruto investicije; DP - prirast drutvenog proizvoda;

Neto marginalni kapitalni koeficijent predstavlja odnos neto investicija i prirasta naci-onalnog dohotka i moe se prikazati sledeim izrazom:

Ki =In

NDKorieni simboli imaju sledee znaenje:

Ki - neto marginalni kapitalni koeficijent; In - neto investicije; ND - prirast nacionalnog dohotka;

Kapitalna ulaganja

9

U pogledu kapitalnog koeficijenta, u literaturi vladaju razliita miljenja u pogledu statinosti ili promenljivosti kapitalnog koeficijenta.

Prema odreenim miljenjima kapitalni koeficijent je nepromenljiva veliina, prema drugim miljenjima ovaj koeficijent je opadajua veliina, a prema treim miljenjima ovaj koeficijent je promenljiva veliina. Ukoliko se kapitalni koeficijent posmatra na kratak rok, onda se moe prihvatiti miljenje da je on nepromenljiva veliina. Meutim, proto-kom vremena, usled tehnikog progresa i supstitucije rada i kapitala, kapitalni koeficijent je opadajua veliina, tj. ima silaznu putanju. Promenljivost kapitalnog koeficijenta je zavisna od pojedinih etapa u privrednom razvoju zemlje. Kada se angauje vie ili manje investicionih sredstava u razvoj zemlje i kapitalni koeficijent se menja. Ovaj koeficijent je po pravilu visok u granama sa velikim kapitalnim ulaganjima, kao to su: mainogradnja, brodogradnja itd.21

Kapitalni koeficijent nalazi vrlo racionalnu upotrebu u ekonomskoj analizi. On je, pre svega, neophodna veliina u odmeravanju mogue stope ekonomskog rasta, te samim tim polazni bazini element u svim dinamikim modelima koji se bave faktorima privrednog rasta. Pomou njega se ustanovljava masa investicija potrebna za odreeno poveanje proizvodnje, odnosno opta investiciona kvota za eljeno ubrzanje privrednog razvoja. Meutim, njegova najvanija uloga je u merenju makroekonomskih efekata investicija, u ispitivanju efektivnosti supstitucije rada kapitalom i, uopte, u merenju ekonomskih rezultata tehnikog progresa u privredi kao celini.22

Efikasnost investicija predstavlja jedno od sutinskih pitanja ekonomije jer i minimalne promene u efikasnosti investicija mogu da prouzrokuju velike promene u ekonomiji jedne zemlje. Relativno malo procentualno poboljanje ili pogoranje efikasnosti moe da prui osetne drutvene utede ili da prouzrokuje isto tako osetne gubitke koji e se reflektovati na nivo proizvodnje i nivo ivotnog standarda stanovnitva.23

Investicije

10

2. OPTI POJMOVI O INVESTIcIJAMAZbog lakeg razumevanja pojma investicija, neophodno je prvo razgraniiti pojmove investicija i akumulacije. Objasniemo pojam i znaaj investicija, vrste investicija, zatim podela investicija sa stanovita predmeta i oblika ulaganja, strukturu investicija i pojam investicione politike.

2.1.akumulacijaiinvesticije

Investicije predstavljaju sloenu pojmovnu kategoriju koja je na odreeni nain vezana za akumulaciju. Stoga, neophodno je napraviti distinkciju izmeu akumulacije i investicija u cilju boljeg shvatanja pojma investicija i veza sa akumulacijom.

U najoptijem smislu, akumulacija predstavlja kategoriju raspodele drustvenog proi-zvoda i nacionalnog dohotka. Drutveno ekonomski razvoj se bazira na akumulaciji kao osnovnoj pretpostavci tog razvoja. Imajui u vidu da je akumulacija kategorija drutvenog proizvoda i nacionalnog dohotka, moe se rei da se sa porastom drutvenog proizvoda i nacionalnog dohotka stvara istovremeno i pretpostavka za ostvarenje veeg nivoa aku-mulacije.

Akumulacija je takoe kategorija namenske raspodele drutvenog proizvoda i nacio-nalnog dohotka i predstavlja ustvari deo nacionalnog dohotka koji je namenjen proirenoj reprodukciji. Takoe, akumulacijom se uveava raspoloivi kapital u drutvu pa samim tim ona (akumulacija) predstavlja nunu pretpostavku za poveanje obima proizvodnje. U tom smislu, nuno je napraviti razliku izmeu stvarne (realne) i novane akumulacije. Naime, novana akumulacija predstavlja namenski odvojeni deo nacionalnog dohotka za proirenu reprodukciju i po pravilu ne troi se odmah, odnosno njena potronja je namenjena buduem periodu. Upotreba novane akumulacije predstavlja stvarnu (realnu) akumulaciju. Novana akumulacija bi trebalo da prethodi stvarnoj akumulaciji (prvo se namenski izdvoji deo nacionalnog dohotka za proirenu reprodukciju, pa se tek onda on i upotrebljava), meutim, u praksi to nije uvek tako. Razlog tome je to se kao izvor za realizaciju investicija ne koristi samo akumulacija ve i drugi izvori, npr. krediti ime se skrauje vremenski interval izmeu novane i stvarne akumulacije.24

Kapitalna ulaganja

11

Akumulacija predstavlja, kao to je navedeno, kategoriju namenske raspodele naci-onalnog dohotka dok su investicije kategorija njene finalne (konane) upotrebe. Zbog toga akumulacija predstavlja najvaniji ali ne i jedini izvor investicija, dok investicije predstavljaju upotrebu akumulacije. Akumulacija predstavlja namenski izdvojeni deo nacionalnog dohotka u njegovoj raspodeli namenjenog investicijama, a investiranje je proces proizvodnog troenja tih namenski izdvojenih sredstava i njihovo transformisanje u poslovna sredstva (osnovna i obrtna sredstva). Akumulacija i investicije nisu identine kategorije ni po veliini. Po veliini, investicije najee nadmauju akumulaciju, obzirom da akumulacija nije jedini izvor finansiranja investicija, ve se za finansiranje investicija mogu upotrebiti i drugi izvori (krediti, direktne investicije, lizing, zajedniko ulaganje itd.). Akumulacija se smatra, u krajnjem sluaju, determinantom materijalne strukture proizvodnje.25

2.2.Pojamiznaajinvesticija

Investicije su determinanta privrednog razvoja u celini sa makro stanovita ali razvoja preduzea sa mikro stanovita. Investicije su nezaobilazni element svake ekonomske poli-tike jer se realizacijom investicija ostvaruju pretpostavke ne samo ekonomskog razvoja ve i stabilnosti privrednih i drutvenih tokova.

Investicije u najirem smislu, predstavljaju i neophodan uslov ostvarenja progresa i realizacije stalnog nastojanja oveka da ovlada prirodnim silama i iskoristi ih za to efi-kasnije zadovoljenje svojih potreba. Bez investicija nema tehnolokog progresa, odnosno napretka u celini.26

Razvoj preduzea i ostvarenje razvojnih ciljeva preduzea je nezamisliv bez investi-cija. Svaka razvojna politika odreena razvojnim ciljevima nema nikakvu svrhu ako se ne ostvari. Stoga se kao fundamentalni problem razvoja preduzea postavlja upravo rea-lizacija investicija ime se postie i realizacija razvojnih ciljeva. Preduzee koje nema investicije praktino odrava samo tekuu reprodukciju, to na kratak rok moe biti bez teih posledica. Meutim, na dui rok, preduzee bez investicija najpre stagnira, a onda poinje da zaostaje za konkurencijom da bi na kraju dolo u opasnost da prestane da postoji. Ovakav znaaj investicija, stavlja ih na sam vrh prioriteta svakog preduzea koje ima ambiciju da izdri trinu utakmicu.

Investicije su sloena, kompleksan kategorija pa zbog toga u literaturi postoje brojne razliite definicije investicija. Etimoloki koren rei investicija je u latinskoj rei investi-tio to znai ulaganje kapitala u neki unosan posao ili preduzee.

Prema nekim autorima investicije su deo tekueg drutvenog proizvoda koji se ulae u sredstva za rad, bilo za zamenu utroenih ili dotrajalih ili za stvaranje novih sredstava za rad.27 iri pristup definisanju pojma investicija istie da investicije predstavljaju onaj deo drutvenog produkta koji se u procesu njegove konane raspodele i upotrebe nije potroio, nego je upotrebljen za zamenu istroenih i dotrajalih i za gradnju novih kapaciteta.28

Investicije

12

U literature se i drugi pristupi u definisanju investicija po kojima investicije predstav-ljaju upotrebu jednog dela drutvenog odnosno raspoloivog proizvoda za zamenu i proirenu reprodukciju osnovnih fondova u privredi i vanprivrednim delatnostima i za poveanje zaliha, sirovina i nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda u privredi.29

Opta saglasnost oko definisanja pojma investicija, kao to se vidi nema. Navedene definicije stavljaju u prvi plan pojmove drutvenog proizvoda i zamenu i proirenu repro-dukciju itd. Postoje meutim i drugaiji pristupi.

Prema P. Masse-u investiranje predstavlja razmenu neposrednog i izvesnog zado-voljenja od koga se odustaje, za nadu da ovek koju ovek dobija i koja se zasniva na investicionom dobru30, zatim H. Peumans daje sledeu definiciju: Uopteno reeno investiranje se sastoji u nabavci realnih dobara, a to e rei u plaanju jedne sadanje cene sa ciljem da se u budunosti raspolae izvesnim prihodima. To je dakle razmena neeg izvesnog (odricanje od neposrednog i sigurnog zadovoljenja jedne potrebe) za niz nada rasporeenih u vremenu.31

Dakle u iznetim definicijama vidi se da je zajedniki pristup da investicije u sutini predstavljaju odricanje od potronje danas zarad ostvarenja koristi u budunosti. Ovaj opti pristup u literaturi je prihvaen uglavnom od svih relevantnih autora.32

Investicije kao sloena i kompleksna kategorija sadri etiri osnovna elementa:33

subjekt koji investira; objekt u koga se investira (investicioni predlog ili projekat); cenu odricanja od potronje (kamatna stopa); cenu nade (diskontna stopa);

Investicije, dakle, podrazumevaju sadanja ulaganja koja se vre u realna proizvodna dobra radi dobijanja odreenih efekata u budunosti i na taj nain poveanja ukupne vrednosti preduzea.

Investiranje kao proces stavlja na veoma vano mesto vreme koje proe od poetka od ideje preko donoenja odluka i realizacije investicije i napokon njene eksploatacije koja treba da donese odreenu korist. Ovo vreme je esto veoma dugo i zato su mogunosti da se ne ostvare oekivane koristi prisutne u svakoj investiciji. Duina vremena investiranja i rizik da se ne ostvare oekivane koristi, odnosno neizvesnost ostvarenja oekivanih koristi su u korelaciji. To znai to je vreme investiranja due, neizvesnost je vea.

Pod investicijama, u svakodnevnoj praksi podrazumevaju se a) novana sredstva koja se ulau u odreena proizvodna dobra, b) proces transformacije novanih sredstava u proizvodna dobra, odnosno proces ulaganja u proizvodna dobra i c) predmet (proizvodno dobro) u koje se investira, i koje se dobija kao rezultat procesa investiranja.34

Dakle, iako se u teoriji pod investicijama najee podrazumevaju ulaganja u proi-zvodna dobra-objekte, maine i opremu i dr. ipak treba rei da investicije u irem smislu obuhvataju:

ulaganje u objekte, opremu, instalacije, postrojenja, sredstva, ureaje i dr.; ulaganje u obezbeenje trajnih obrtnih sredstava;

Kapitalna ulaganja

13

ulaganje u hartije od vrednosti; ulaganje u nove konstrukcije i prototipe i uopte ulaganja u poboljanje posto-

jeih i razvoj novih proizvoda; ulaganja u nova tehniko-tehnoloka reenja i poboljanje tehnolokog procesa; ulaganja u poboljanje organizacije i uvoenje novih organizacionih reenja; ulaganje u obuku i usavravanje kadrova; ulaganje u nabavku nabavku patenata, licenci i drugih prava; ulaganja u nauna istraivanja; ulaganja u razvoj trgovake mree, servisa, reklamu; ulaganje u dugorone zasade i ume; ulaganja u osnovno stado;

Problematika investicija je zbog svoje kompleksnosti predmet mnogih teorijskih razrada. Naelno, moe se govoriti o dva teorijska pristupa:

1. investiciona teorija profita i2. teorija akceleracije.

Investiciona teorija profita u prvi plan stavlja tezu da je osnovni cilj investiranja preduzetnika da ostvari profit. Smisao investiranja po ovoj teoriji jeste poveanje profita.

Teorija akceleracije ima drugaije stanovite. Do investiranja ne dolazi zato to se oekivani profit u budunosti uveava, ve zato to poveanje proizvodnje vri pritisan na poveanje nivoa i stepena iskorienosti postojeih kapaciteta. Odnos izmeu promena u nivou proizvodnje i obima investicija poznat je kao princip akceleracije.35

Nedostaci ovih teorija ogledaju se u tome to investiciona teorija profita ima statian karakter i kratkorono posmatranje investicija. Investicije su dugoroan proces te se ova teorija ne moe prihvatiti kao relevantna teorijska koncepcija. Teorija akceleracije je ogra-niena na privredni bum, jer u period recesije zbog postojanja vika kapaciteta moe doi do usporavanja investicija.36

Znaaj investicija, ogleda se pre svega u njihovoj ulozi i funkciji koje imaju u privred-nom i drutvenom razvoju i koje se ogledaju u sledeem:

obezbeuju kontinuitet proizvodnje; obezbeuju proirenu reprodukciju (podizanje proizvodnih potencijala na vii

nivo u odnosu na prethodni period); stvaraju materijalno-tehnike osnove za rekonstrukciju svih privrednih grana; doprinose odravanju privredne stabilnosti; obezbeuju poeljne stope privrednog rasta; predstavljaju osnovu reprodukcije materijalnih uslova ivota ljudi.

Investicije

14

2.3. VRSTE INVESTIcIJA

U teoriji su prisutne i razraene mnogobrojne klasifikacije investicija u zavisnosti od kriterijuma koji se uzima kao osnov klasifikacije. Drugim reima, razliitost kriteri-juma uslovljava i kakva e klasifikacija, odnosno podela investicija biti. Izbor kriterijuma istovremeno oznaava i naglasak koji pojedini autori stavljaju na odreene klasifikacije investicija. U nastavku, naveemo neke od klasifikacija prema kriterijumima na koje pojedini autori stavljaju naglasak.

U zavisnosti od svrhe i sveobuhvatnosti analize, investicije se mogu podeliti prema sledeim kriterijumima:37

1. Prema nameni investicije se mogu podeliti na privredne investicije i neprivredne investicije. Privredne investicije predstavljaju ulaganja u sredstva za rad (osnovna sredstva) privrednih delatnosti, a u okviru njih u privredne grane i oblasti. Od ovih investicija zavisi budui tempo razvoja privrede. Neprivredne investicije su ulaganja u sredstva za rad (osnovna sredstva) neprivrednih delatnosti (obrazovanje, kultura, zdravstvo itd.) i slue za njihovu prostu i proirenu reprodukciju.

Ova klasifikacija bi mogla da se posmatra sa makroaspekta.2. Prema nameni ali sa drugog aspekta privredne investicije mogu se podeliti na

investicije u osnovna sredstva i na investicije u obrtna sredstva. Investicijama u osnovna sredstva poveava se fiziki obim i vrednost sredstava, a investicijama u obrtna sredstva se iskazuje vrednost predmeta rada.

3. Prema izvoru sredstava za investiranje imajui u vidu vrednosnu strukturu dru-tvenog proizvoda investicije moemo podeliti na neto investicije, bruto investicije i nove investicije.

Neto investicije potiu iz nacionalnog dohotka, odnosno izvor neto investicija je akumulacija to znai da je vrednost neto investicija jednaka iznosu akumulacije.

Neto investicije Ni = Ak Akumulacija

Bruto investicije predstavljaju ukupna ulaganja u osnovne fondove (osnovna sredstva) i njihov izvor ine akumulacija i amortizacija.

Neto investicije Bi = Ak+Am Amortizacija

Akumulacija

Specifinost ovih investicija je u tome to pored dela koji se finansira iz novostvo-rene vrednosti (Ak) sadre i prenesenu vrednost (Am) to znai da bruto investi-cije slue kako za prostu tako i za proirenu reprodukciju.

Kapitalna ulaganja

15

Nove investicije se pojavljuju kao kategorija raspodele novog proizvoda i svojim celokupnim iznosom slue za proirenu reprodukciju, odnosno za uveanje obima osnovnih sredstava. Izvor za ove investicije je akumulacija i akumulativni deo amortizacije (neutroeni deo amortizacije koji je namenjen zameni). Dobija se umanjenjem bruto investicija za iznos zamene.

Nove investicije N = Ak +Am-Z Zamena

Nove investicije su jednake neto investicijama, ali samo ako je cela amortizacija potroena za zamenu osnovnih sredstava.

4. U odnosu na uticaj investicija na obim proizvodnje po stanovniku, odnosno prema porastu drutvenog proizvoda i nacionalnog dohotka po stanovniku uzimajui u obzir prirodni prirataj stanovnika investicije se mogu podeliti na demografske i ekonomske.

Demografske investicije predstavljaju minimalni deo investicija koji se mora ulagati da bi se obzirom na prirodni prirataj stanovnika veliina nacionalnog dohotka, odnosno drutvenog proizvoda po stanovniku odrala nepromenjena, odnosno na postojeem nivou u odnosu na prethodni period.

Ekonomske investicije obezbeuju porast drutvenog proizvoda, odnosno naci-onalnog dohotka po stanovniku.

5. Prema tehnikoj strukturi investicije moemo podeliti na investicije u graevin-ske objekte, investicije u opremu i ostalo.

Investicije u graevinske objekte stvaraju opte uslove za proizvodnju ili za obavljanje osnovnih radnih funkcija.

Investicije u opremu sadre vrednost maina, alata, saobraajnih sredstava itd. Ovim investicijama se neposredno poveava proizvodni potencijal kapaciteta.

Investicije u ostalo su investicije u osnovno stado ili dugogodinje zasade u poljoprivredi, investicije za ekonomsku i tehniku dokumentaciju, investicije za otkup licenci, za obrazovanje kadrova itd.

Da bi smo razumeli neka sutinska pitanja iz oblasti investicija, ukazaemo na osnovnu podelu i vrste investicija.38

1. Po svojoj nameni razlikuju se privredne i neprivredne investicije. Privredne investicije slue neposredno uveanju proizvodnog potencijala pri-

vrede, a njihov materijalni oblik predstavljaju sredstva rada i predmeti rada. Neprivredne investicije obuhvataju investiciona ulaganja namenjena podizanju

objekata drutvenog standarda ili administracije. Odnos izmeu privrednih i neprivrednih investicija mora biti pravilno utvren,

zbog toga to privredne investicije imaju presudan uticaj na razvoj proizvodni

Investicije

16

snaga, omoguavaju prodor nove tehnike i tehnologije, podizanje produktivno-sti rada, dok neprivredne investicije direktno utiu na drutveni i lini standard oveka i na taj nain posredno i na privredni razvoj.

2. Privredne investicije se dalje dele na investicije u osnovna i investicije u obrtna sredstva. Ove investicije su ulaganja u osnovne fondove i predmete rada.

3. Drutvena reprodukcija je kriterijum za podelu privrednih investicija u osnovna sredstva na bruto i neto investicije.

Bruto privredne investicije u osnovne fondove sadre neto fiksne investicije i amortizaciju. Ove investicije predstavljaju ukupna drutvena ulaganja kako za odravanje i obnavljanje starih objekata, tako i za podizanje novih.

Neto fiksne investicije neposredno potiu iz nacionalnog dohotka i ravne su akumulaciji umanjenoj za ulaganje u zalihe.

4. Uticaj na rast nacionalnog dohotka je kriterijum za podelu investicija na demo-grafske i ekonomske.

Demografske investicije su onaj deo neto investicija koji obezbeuje ravno-meran rast dohotka uporedo sa porastom stanovnitva. Ovaj deo privrednih investicija nema uticaj na poveanje nacionalnog dohotka po stanovniku.

Ekonomske investicije predstavljaju viak neto investicija iznad nivoa demo-grafskih investicija i utiu na rast nacionalnog dohotka po stanovniku.

5. Prema tehnikoj strukturi investicije moemo podeliti na: a) ulaganja u graevinske objekte, b) ulaganja u kapitalnu opremu i c) ostalo.

Naredna klasifikacija investicija polazi od tri osnovna kriterijuma:39

1. Vrste ekonomskih efekata;2. Ciljevi ulaganja sredstava;3. Predmeti ulaganja (vrsta dobara);1. Vrste ekonomskih efekata je kriterijum koji polazi od dinamikog pristupa shva-

tanja investicija u preduzeu, te se po logici stvari klasifikacija investicija vri sa vremenskog aspekta:a) jednokratno ulaganje jednokratni efekat, predstavlja tip investicije koji

je karakteristian po tome to je ulaganje jednokratno, odnosno ogranieno na jedan odreeni trenutak, dok se rezultat investicije ostvaruje takoe u jednom trenutku.

b) viekratno ulaganje jednokratni efekat, predstavlja investiciju koja je karakteristina po tome to se ulaganja vre tokom odreenog vremenskog perioda, dok se rezultat tih ulaganja ostvaruje samo u jednom datom tre-nutku.

c) jednokratno ulaganje-viekratni efekti, predstavlja tip investicije koji je karakteristian po tome to se ulaganje vri jednokratno u datom trenutku,

Kapitalna ulaganja

17

dok se rezultati tog ulaganja ostvaruju u vie sukcesivnih vremenskih peri-oda.

d) viekratna ulaganja viekratni efekti, predstavlja tip investicije koji je karakteristian po tome to proces izgradnje novih objekata traje due vre-mena, a nakon zavretka izgradnje i poetka funkcionisanja objekta ostvaruje se odreeni prihod u duem vremenskom periodu.

2. Na osnovu kriterijuma ciljeva ulaganja, investicije se mogu podeliti na:a) investicije koje imaju za cilj zamenu opreme;b) investicije koje imaju za cilj proirenje postojee proizvodnje;c) investicije koje imaju za cilj proizvodnju novih proizvoda;d) investicije u strategijske svrhe;

Ova klasifikacija se smatra znaajnom za analizu ekonomske efikasnosti inve-sticija. Kod investicija u zamenu opreme najvaniji kriterijum je ekonominost, kod investicije za proirenje i proizvodnju novih proizvoda najvaniji kriterijum je rentabilnost, dok kod strategijskih investicija kriterijum rentabilnosti nije dominantan niti odluujui.

3. Na osnovu kriterijuma predmeta ulaganja ili vrste dobara investicije delimo na kapitalne investicije i portfolio investicije.

Ovaj kriterijum polazi od koncepta investicija po kome preduzee pored inve-stiranja u projekte moe svoj slobodni kapital investirati i u hartije od vrednosti na finansijskom tritu i po tom osnovu ostvariti zaradu.

U teoriji investicija postoji veliki broj klasifikacija investicija, koje se razlikuju prema kriterijumu koji je upotrebljen kao osnova za klasifikaciju. U daljem tekstu, bie prikazane neke od osnovnih i najznaajnijih klasifikacija.40

1. Jedna od osnovnih kasifikacija na makroekonomskom nivou koja je izvedena prema nameni ulaganja jeste podela investicija na privredne i neprivredne. Privredne investicije obuhvataju sva ulaganja privrednog karaktera, odnosno

ulaganja namenjena za poveanje osnovnih i obrtnih fondova privrede, a nepri-vredne investicije obuhvataju sva ulaganja neprivrednog karaktera, odnosno ulaganja namenjena za zamenu i poveanje osnovnih fondova u neprivredi.

2. Jedna od osnovnih podela, koja takoe potie sa makroekonomskog nivoa, mada se upotrebljava i na mikroekonomskom nivou je podela na bruto, neto i nove investicije.

3. Prema kriterijumu tehnike strukture investicije se dele na: investicije u graevinske objekte koje obuhvataju izgradnju novih objekata, i

rekonstrukciju i proirenje postojeih; investicije u opremu (maine, postrojenja, instalacije itd.); ostalo (studije i istraivanja, priprema i obuka kadrova itd.);

Investicije

18

4. Prema kriterijumu namene sa mikroekonomskog aspekta investicije moemo podeliti na:a) investicije u zamenu kojima se vri zamena dotrajalih sredstava to najee ne

predvia poveanje proizvodnje;b) investicije u modernizaciju koje se vre radi uvoenja novih modernijih sred-

stava ime se poveava produktivnost, sniavaju trokovi poslovanja i postiu i drugi pozitivni efekti u poslovanju;

c) investicije u proirenje proizvodnje vre se izgradnjom novih kapaciteta sa ciljem kvantitativnog i kvalitativnog poveanja proizvodnje i ostvarenja zna-ajnih ekonomskih i finansijskih rezultata;

5. Poznati ameriki autori u oblasti investicija F. i V. Lutz, prema kriterijumu naina ulaganja sredstava i ostvarenja efekata od investicija razlikuju tri globalne grupe investicija i to:a) ulaganja u jednom trenutku (jednokratna) efekti u jednom trenutku (point

input point output). To su investicije kod kojih se ulaganja (I) vre u jednom vremenskom trenutku (to) dok se prihodi (efekti) od investicija (E) takoe ostva-ruju u jednom vremenskom trenutku (tn). Primer za ovu investiciju moe biti drvo namenjeno da se upotrebi kao graa, ili vino ostavljeno da stari i dr.

b) kontinuelna ulaganja (viekratna ulaganja) efekti u jednom trenutku (con-tinuous input point output). Investicije kod kojih je ulaganje kontinuelno (viekratno) u odreenom vremenskom periodu, dok se prihodi od investicija ostvaruju u jednom vremenskom trenutku. Kao primer se navodi sluaj indu-strijskih procesa kod kojih se obavlja niz ulaganja sa ciljem dobijanja gotovih proizvoda.

c) ulaganja u jednom trenutku efekti kontinuelni (point input continuous output). To su investicije kod kojih se ulaganje vrvri u jednom trenutku, a

Kapitalna ulaganja

19

efekti ostvaruju kontinuelno u odreenom vremenskom periodu. Kao primer se navodi proizvodna oprema i maine kod kojih se ulaganje vri u jednom trenutku, dok se efekti od njih ostvaruju tokom itavog veka njihovog trajanja.

P. Jovanovi, dalje navodi klasifikacije investicija koje su dali nemaki autor P. Pack i ameriki autor J. Dean.

6. Prema P. Pack-u kriterijum za podelu investicija su efekti koji se od njih oekuju. Prema ovom kriterijumu investicije moemo svrstati u tri grupe:41

1. Prema kvantitativnim efektimaa) u raznim sektorima preduzea:

investicije u opremu; investicije u eksploataciona dobra (sirovina, roba, itd.); investicije u organizaciju preduzea;

b) investicije u realna dobra: poetne (inicijalne) investicije; realne bruto investicije; realne dezinvesticije; realne neto investicije; investicije za zamenu; investicije za proirenje;

c) sa gledita finansijskih sredstava: nove investicije; bruto investicije; dezinvesticije; neto investicije; reinvesticije ili kumulirane investicije; granine investicije; marginalne investicije; komplementarne investicije;

Investicije

20

2. prema kvalitativnim efektima: investicije u zamenu sa kvalitativnim efektima; investicije za poboljanje; investicije za racionalizaciju; investicije socijalnog karaktera;

3. prema vremenski efektima:a) kontinuelne investicije

bezvremene; kratkorone;

b) diskontinualne investicije: srednjorone; dugorone;

7. Prema J. Dean-u investicije se mogu na osnovu kriterijuma motivacija za investi-ranje svrstati u etiri grupe:42

a) investicije za zamenu, kojima se vri zamena dotrajale ili zastarele opreme novom;

b) investicije za proirenje koje se preduzimaju radi zadovoljenja porasta tranje;c) investicije za modernizaciju koje se preduzimaju da bi se smanjili proizvodni

trokovi uvoenjem nove opreme, da bi se poboljao kvalitet postojeih proi-zvoda itd.;

d) strategijske investicije, koje se preduzimaju da bi se smanji rizik preduzea koji stvara tehnoloki proces i konkurencija i da bi se ostvario dalji napredak pre-duzea.

2.4.investicijesastanovitaPredmetaioblikaulaganja

Investicije predstavljaju odricanje od novca ili drugih sredstava danas u oekivanju da e to doneti koristi u budunosti. Na primer, pojedinac se moe odluiti da kupi nekret-ninu radi rentiranja oekujui da e prihod koji e imati u budunosti od ubiranja naja-mnine istovremeno opravdati i vreme tokom kojeg e novac biti vezan i rizik od ove investicije. Vreme koje e student provesti u prouavanju ovog predmeta takoe je inve-sticija. On se odrie trenutnog provoda ili novca koji bi mogao zaraditi na nekom poslu oekujui da e napredak u njegovoj buduoj karijeri biti dovoljan da opravda uloeni trud i vreme. Iako su pomenute dve potpuno razliite investicije, one imaju jednu zajedniku, kljunu osobinu imanentnu svim vrstama investicija, a to je rtvovanje neeg vrednog sada u oekivanju da e ta rtva doneti korist kasnije.

Kapitalna ulaganja

21

Investicija se moe definisati kao bilo kakvo ulaganje, prvenstveno novanih sredstava radi sticanja odreenih ekonomskih koristi, odnosno profita. Ulaganje se moe vriti u realne oblike imovine koji omoguavaju ostvarivanje profita kroz odreene produktivne poslovne aktivnosti ili u finansijske oblike imovine i sa njima izjednaene investicije, odnosno u kvazi finansijske investicije. Otuda se investicije mogu podeliti na tri grupe:

realne investicije finansijske investicije kvazi finansijske investicije

2.4.1.realneinvesticije

Realne investicije se po pravilu vre u opipljivu materijalnu imovinu poput maina, opreme, voznog parka i sl. Za razliku od finansijskih investicija ija se svrha sastoji u dranju i ostvarivanju odreenih prinosa, namena realnih investicija se sastoji u pro-duktivnom korienju za obavljanje odreenih poslovnih aktivnosti. Vrednost realnih investicija je esto teko proceniti zbog injenice da uz sebe vezuju i ulaganja u neto obrtni kapital koji je potreban za obavljanje planiranih poslovnih aktivnosti. Takoe, potrebno je praviti razliita razgranienja ostvarenih profita iz poslovnih aktivnosti na pojedinane realne investicije. Ocena finansijske efikasnosti realnih investicija je sloenija nego kod dugoronih finansijskih investicija zbog tekoa pri vrednovanju veliine realnih investi-cija i njihovih prinosa. Otuda su i tehnike budetiranja kapitala neto sloenije od tehnika procene efikasnosti finansijskih investicija.

U realne investicije se moe ukljuiti i deo tzv. investicija u neopipljivu imovinu kao to su kupovina patenata, licenci i ulaganja u goodwill. Ove investicije imaju sve karakteristike realnih jer se ine radi odreenih realnih investicija. Drugi deo neopipljivih investicija ima sve karakteristike finansijskih investicija.

2.4.2.finansijskeinvesticije

Finansijske investicije obuhvataju ulaganja u finansijsku imovinu kao to su akcije, obve-znice i druge hartije od vrednosti. Obeleje finansijske imovine je visok stepen likvidnosti poto su hartije od vrednosti visoko utrivi finansijski instrumenti. Sledea karakteristika finansijskih investicija je laka identifikacija veliine investicije i njenih prinosa. Veliina finansijske investicije odreena je trinom cenom finansijskog instrumenta u vreme kupo-vine uveanom za trokove trgovanja i sticanja vlasnitva. Prinosi od finansijskih investicija se isplauju za svaki finansijski instrument pojedinano u vidu dividendi, kamata i drugih naknada. Otuda je procena prinosa finansijskih investicija neosporna. Pored tekuih prinosa finansijske investicije mogu doneti i profit u vidu kapitalne dobiti prodajom finansijskih instrumenata po vioj ceni od nabavne. Kapitalni dobici se nesumljivo mogu utvrditi za

Investicije

22

svaku pojedinanu finansijsku investiciju, odnosno za svaki pojedinano kupljeni finansijski instrument.

2.4.3.kvazifinansijskeinvesticije

Postoje i druga ulaganja u utrive imovinske oblike koja se mogu izjednaiti sa finan-sijskim investicijama iako tu zaista nije re o ulaganju u finansijsku imovinu. Radi se o ulaganju u nekretnine koje imaju sve odlike finansijske investicije ukoliko se ne stiu radi obavljanja produktivnih poslovnih aktivnosti. Slino finansijskim investicijama i investicije u ovaj tip nekretnina nose sobom laku identifikaciju prinosa u vidu najamnina i eventualnih kapitalnih dobitaka od prodaje istih po viim cenama od cena njihovog sticanja. Poput nekretnina i investicije u zlato, srebro i druge plemenite metale imaju karakteristike finansijske imovine ukoliko se ne koriste u proizvodne svrhe, iz prostog razloga to se dre kao svojevrsni vid tednje ili kao investicija pekulativnog karaktera.

2.4.4.materijalnaifinansijskaaktiva

Materijalnu aktivu predstavljaju sredstva koja se koriste za proizvodnju roba i usluga. itavo materijalno bogatstvo jedne drutvene zajednice opredeljuju proizvodni kapaciteti njene privrede tj. robe i usluge koje lanovi te zajednice mogu da proizvedu. Proizvodni kapaciteti zavise od materijalne aktive tj. od materijalnih sredstava kao to su zemlja, objekti, maine kao i znanja koja mogu da se koriste za proizvodnju roba i usluga. Naci-onalno bogatstvo jedne zemlje sastoji se od infrastrukture, opreme, maina, zaliha robe, zemljita i sl.

Na drugoj strani stoji finansijska aktiva u obliku hartija od vrednosti kao to su akcije i obveznice. Ove hartije predstavljaju samo list papira ili to je danas u dematerijalizo-vanoj varijanti ei sluaj, samo podatak unet u kompjuter. One direktno ne doprinose proizvodnim kapacitetima privrede ve predstavljaju sredstvo pomou kojeg pojedinci u zemljama sa razvijenim finansijskim tritima polau pravo na materijalnu aktivu. Finan-sijska aktiva se odnosi na potraivanja na osnovu materijalne aktive ili potraivanja pri-hoda stvorenih materijalnim sredstvima ili na potraivanja dravnih prihoda. Ako neko ne moe da budete vlasnik fabrike automobila (znai materijalne aktive), onda moe kao investitor da kupi akcije odreenog proizvoaa automobila (znai finansijsku aktivu), i da na taj nain dobije deo prihoda stvorenog proizvodnjom automobila. Uspeh ili neuspeh finansijske aktive koju je investitor odluio da kupi zavisi od rezultata osnovnih elemenata materijalne aktive (u ovom sluaju fabrike automobila).

Materijalna aktiva stvara neto prihod u privredi, a finansijska aktiva odreuje raspo-delu prihoda ili bogatstva meu investitorima. Svako moe odluiti da li e svoj novac potroiti danas ili e ulagati za budunost. Ukoliko se odlui za ulaganje u budunost tj. za investiranje, onda svoj novac moe uloiti u kupovinu hartija od vrednosti, dakle u finansijsku aktivu. Kada investitori kupuju hartije od vrednosti firmi, onda firme tako prikupljen novac koriste za kupovinu materijalne aktive odnosno kupuju fabrike, opremu,

Kapitalna ulaganja

23

maine, tehnologiju, zalihe i sl. Kako prinos na hartije od vrednosti proizilazi iz prihoda stvorenog materijalnom aktivom koja je finansirana izdavanjem tih hartija od vrednosti, stvara se krug u kome investitori posredno sami finasiraju svoje prinose preko materijalne aktive koja sama svojim performansama utie na svoj razvoj posredno preko finansijske aktive.

2.4.5.tipovifinansijskeaktive

Klasifikacija finansijske aktive razlikuje tri osnovna tipa finansijske aktive: finansijska aktiva koja donosi fiksni prihod, akcije, finansijski derivati.

Finansijska aktiva sa fiksnim prihodom tj. hartije od vrednosti sa fiksnim prihodom isplauju ugovoreni novani iznos tokom odreenog perioda. One investitorima omogua-vaju ili fiksni iznos prihoda ili predvidivi prihod koji se izraunava na osnovu dogovorene formule. Tako npr. investitor u korporativne obveznice obino prima fiksni iznos kamate svake godine. Investitor moe posedovati i obveznice sa promenljivom kamatnom stopom koje su na primer fiksirane tako da budu za tri procentna poena vie od kamatne stope koja se plaa na kratkorone dravne obveznice. Na taj nain ukupna visina promenljive kamatne stope zavisi od tekuih kamatnih stopa na dravne obveznice i menja se u skladu sa njihovom promenom. Ukoliko emitent (izdavalac obveznice) regularno posluje (ne proglasi steaj), onda su isplate po ovakvim hartijama od vrednosti ili fiksne ili odreene formulom. Otuda je uinak hartija od vrednosti sa fiksnim prihodom najmanje povezan sa poslovnim uspehom i finansijskim stanjem izdavaoca u odnosu na druge tipove hartija od vrednosti.

Ovaj tip hartija od vrednosti vezuje se za mnotvo razliitih dospea i prinosa. One funkcioniu i na tritu novca i na tritu kapitala. Na tritu novca se kratkorone hartije od vrednosti sa fiksnim prihodom veoma dobro prodaju i vezuju za vrlo mali rizik (zbog brzog dospea).43 Kao primer kratkoronih hartija od vrednosti na tritu novca mogu se navesti kratkoroni trezorski zapisi i bankarski depozitni certifikati. S druge strane, trite kapitala sa fiksnim prihodom obuhvata dugorone hartije od vrednosti (sa rokom dospea duim od godinu dana), kao to su npr. dugorone dravne obveznice, obveznice lokalnih samouprava, korporativne obveznice. Specifian primer u Srbiji su obveznice stare devizne tednje. Obveznice variraju u pogledu sigurnosti i rizika neispunjenja obaveza od relativno najsigurnijih, poput kratkoronih trezorskih zapisa, do relativno rizinih kakve su visoko-prinosne ili junk obveznice. Obveznice se takoe meusobno razlikuju i po prihodima koje mogu doneti investitoru, kao i po stepenu zatite investitora u sluaju da izdavalac obveznice padne pod steaj.

Drugi tip finansijske aktive predstavljaju hartije od vrednosti poznate kao akcije. Obine akcije (akcijski kapital) u firmi predstavljaju vlasniki udeo u korporaciji. Vlasnicima ova-kve finansijke aktive se ne obeava nikakva odreena fiksna isplata. Investitori u ovakve

Investicije

24

akcije imaju srazmerno vlasnitvo nad firmom odnosno nad materijalnom aktivom date firme. Investitori primaju i dividende koje firma moe da isplati ukoliko pozitivno posluje i skuptina akcionara odlui da jedan deo ostvarenog profita podeli vlasnicima u obliku dividendi. Ostatak profita se pripisuje kapitalu firme i slui za kapitalno jaanje firme i posredno za rast cena akcija na berzanskim tritima, tako da investitori ostatak nepo-deljenog profita kroz dividende mogu uivati kroz potencijalni rast cena akcija na tritu (kapitalna dobit). Ukoliko firma uspeno posluje vrednost njenog akcijskog kapitala raste, a ako ostvaruje gubitke u poslovanju, ta vrednost opada. Otuda je i uspenost investiranja u akcije direktno povezana sa poslovnim uspehom firme i njenom materijalnom aktivom, iz ega proizilazi da investiranje u akcije podrazumeva vei rizik od investiranja u obveznice tj. hartije od vrednosti sa fiksnim prihodom.

Trei tip finansijske aktive predstavljaju finansijski derivati kao to su opcije i terminski ugovori: fjuersi, svopovi i sl. Finansijski derivati investitorima obezbeuju isplate koje se odreuju na osnovu cene aktive iz njihove osnove, a to mogu biti cene obveznica ili akcija. Npr. kupovna, kol-opcija na akcije odreene firme moe biti potpuno bezvredna ako je trenutna trina cena akcije te firme ispod tzv. strajk cene ili cene izvrenja opcije, ali moe biti prilino vredna ako trina cena te akcije skoi iznad tog nivoa. Ako investitor kupi kol-opciju na akcije neke firme, on dobija pravo da kupi akcije po utvrenoj ceni izvrenja (npr. po 50 evra) na dan dospea opcije ili pre tog datuma. Ako trina cena akcije pred-metne firme ostane sve vreme vaenja opcije (recimo 90 dana) ispod 50 evra, pravo na kupovinu po ceni od 50 evra pokazae se kao bezvredno i investitor ga nee iskoristiti tj. nee kupiti akciju po toj ceni jer je moe kupiti na slobodnom tritu po nioj ceni. Po isteku roka opcije, opcija kao takva propada. Investitor e u tom sluaju beleiti gubitak u visini opcijske premije koju je platio za pravo opcije. Meutim, ako cena akcije predmetne firme za koju je kupljena ova opcija poraste iznad 50 evra (npr. na 60 evra) pre isteka opcije ili najkasnije na dan njenog dospea, investitor e iskoristiti pravo opcije i od prodavca opcije kupiti predmetnu akciju po ceni od samo 50 evra. Tada investitor dolazi u posed akcije po nioj ceni od trenutne trine cene i moe je odmah prodati po vioj-trinoj ceni (po 60 evra) i ostvariti kapitalnu dobit (od 10 evra po akciji).

Finansijski derivati su dobili naziv po tome to se njihova vrednost izvodi iz vrednosti drugih finansijskih instrumenata (akcija, obveznica...). Vrednost kol-opcije iz pomenutog primera zavisi od trine cene akcija predmetne firme. Same opcije kao finansijski derivat su predmet trgovine meu investitorima i retko ih jedan investitor dri do roka dospea. Slino je i sa drugim finansijskim derivatima kao to su fjuersi i svopovi.

Finansijski derivati imaju znaajnu ulogu u savremenom procesu investiranja. Upotreba finasijskih derivata, s jedne strane se odnosi na osiguranje od rizika ili prenoenje rizika na druge investitore, a s druge strane se moe odnositi na zauzimanje visoko pekulativne inve-sticione pozicije. Na taj nain derivati omoguavaju investitorima ili upravljanje rizicima ili enormne zarade na pekulativnim poslovima koji takoe investitorima mogu doneti i enormne gubitke. U svakom sluaju, derivati imaju vanu ulogu u kreiranju investicionih portfolia u savremenom finansijskom sistemu.

Kapitalna ulaganja

25

Pored investiranja u finansijsku aktivu, investitori mogu ulagati direktno i u neku vrstu materijalne aktive kao to su poljoprivredni proizvodi i druge berzanske robe ili u grupu tzv. kvazi finansijskih investicija kao to su nekretnine, zlato, srebro i drugi plemeniti metali. Dakle, investicioni portfolio moe da se sastoji od veoma razliitih kategorija, od hartija od vrednosti sa fiksnom prihodom, preko akcija i finansijskih derivata do ugovora o posedovanju materijalne aktive i kvazi finansijskih investicija.

2.5.strukturainvesticija

Dinamika rasta i razvoja, pored ve navedenih faktora, zavisi i od usklaene kom-pozicije i strukture investicija. Imajui u vidu samu sutinu investicija i njihov uticaj na rast i razvoj privrede, onda je neophodno uskladiti strukturu investicija sa potrebama i ciljevima razvoja i rasta jer samo tako nee doi do disharmonije u ovim procesima i do razilaenja ciljeva razvoja i naina i puteva za ostvarenje tih ciljeva.

Izbor investicija oslanja se na dva aspekta posmatranja. Jedan aspekt je izbor investicija posmatran sa makroekonomskog nivoa, odnosno raspored investicija na nivou privrede izmeu pojedinih grana i delatnosti i njihov regionalni razmetaj imajui u vidu princip ravnomernog regionalnog razvoja. Drugi aspekt izbora investicija, odnosno formiranje strukture investicija, odnosi se na odreenu vrstu proizvodnje, odnosno izbor odreenih investicionih alternativa na nivou preduzea.

Struktura investicija moe se posmatrati kao:44

1. Globalna ekonomska struktura investicija;2. Tehnika struktura investicija;3. Reproduktivna struktura investicija;

1. Globalnom ekonomskom strukturom investicija, vri se raspodela investicio-nih sredstava na nivou privrede, po privrednim sektorima i granama, odnosno meu privrednim delatnostima. Ciljevi ekonomskog razvoja mogu se postii ako se izvri adekvatna alokacija investicija na one proizvodne sektore privrede koji daju najvei podsticaj razvoju i ostvarenju razvojnih ciljeva. Istovremeno mora se voditi rauna i o tome da to budu sektori ili grane koje predstavljaju komparativne prednosti, imajui u vidu da privreda nije zatvoren sistem i da je svakodnevno izloene konkurenciji okruenja u kome se razvija i ire. Isto tako, prilikom izbora investicija mora se voditi rauna i o ravnomernom regionalnom razvoju zemlje kao faktoru stabilnosti ekonomije i privrede uopte. Investicije se moraju posmatrati na dugi rok, pa shodno tome, prilikom izbora investicija moraju se uzeti u obzir i drugi faktori ne samo ekonomski (politiki, socijalni, i odbrambeno-strategijski).

2. Tehnika struktura investicija se menja u zavisnosti od dostignutog nivoa razvoja i postavljenih razvojnih ciljeva ija realizacija vodi buduem razvoju.

Investicije

26

U zemljama koje su na niem nivou razvoja, dominiraju investicije u izgrad-nju novih graevinskih objekata, dok su investicije u opremu i modernizaciju manjeg obima. Ovo se deava zbog toga to investicije u graevinske objekte ili infrastrukturu stvaraju uslove za kontinuirano obavljanje proizvodnje ali i osnovu za dalji razvoj. Ove investicije praktino prethode investicijama koje su karakteristine za zemlje koje imaju jedan vii nivo razvoja. U privrednom ambijentu tih zemalja dominiraju investicije u opremu rekonstrukciju i moder-nizaciju, i tehniki napredak.

3. Reproduktivna struktura investicija poiva na ueu odreenih izvora inve-sticija u njihovoj reprodukciji. Izvori investicija su najee, nacionalni dohodak, amortizacija i inostrana sredstva. Nacionalni dohodak i inostrana sredstva su najee izvor investicija u proirenu reprodukciju osnovnih fondova (osnovnih sredstava). Upotreba amortizacije usmerena je najvie ka investicijama koje jed-nim delom slue za zamenu osnovnih sredstava, a jednim delom za proirenu reprodukciju, odnosno kao dodatni izvor za investicije uz akumulaciju.

2.6.investicionaPolitika

Investicije su ne samo osnovna pretpostavka razvoja ve i sredstvo i nain ostvarenja razvojnih ciljeva. Izbor investicija i njihova struktura, stoga takoe predstavljaju neraz-dvojni deo ostvarenja razvojnih ciljeva. Dakle, razvojna i investiciona politika su takoe nerazdvojivi i zato se moraju sagledavati zajedno, kao celina. Investiciona politika jeste po definiciji deo razvojne politike, pri tome je to onaj deo koji mora da definie kriterijume i naine ulaganja, obzirom da razvoj podrazumeva ulaganje znaajnih finansijskih sred-stava. Nije svejedno kako e se ta finansijska sredstva usmeravati, jer pogrena politika ulaganja moe dovesti do teih ekonomskih posledica, pa i do ekonomske nestabilnosti. Praksa poznaje sluajeve proizale iz pogrene investicione politike, pa sledstveno tome i pogrene investicione odluke. Takvi sluajevi predstavljaju veliki materijalni gubitak ne samo za preduzee, ako je pogrean investicioni izbor napravljen na nivou preduzea, ve i za celu drutvenu zajednicu pogotovo ako se radi o velikim dravnim projektima. Ova teta proistie iz injenice da su sredstva za investicije ograniena te prema tome moraju se racionalno koristiti.

Ulaganje finansijskih sredstava putem investicija ne moe se ostvarivati bez odgovara-juih principa na kojima e se bazirati, kao to ne moe biti ni bez odgovarajuih ciljeva koji treba da se postignu realizacijom investicionih projekata. Takoe, za efikasno ulaganje moraju da se uspostave i potuju odreeni kriterijumi, kao to moraju i da se uspostavi prioriteti investiranja. Na kraju, mora se izvriti i izbor konkretnih investicionih projekata koji e se realizovati kako bi se ostvarili razvojni ciljevi. Ovo je nuno upravo iz razloga ogranienih resursa koji stoje na raspolaganju za investiranje.

Kapitalna ulaganja

27

Dakle investiciona politika, kao sastavni deo razvojne politike, definie principe, kri-terijume i ciljeve investicionih ulaganja, prioritete i konkretne investicione projekte koji e se realizovati u skladu sa ciljevima razvojne politike.

Investiciona politika, bazira se na odreenim naelima. Sprovoenje i potovanje tih naela je od sutinske vanosti jer od od toga zavisi kako e se sprovoditi investiciona politika i kakve e posledice po drutvenu zajednicu imati eventualno pogreno sprovo-enje investicione politike.

Osnovna naela investicione politike su:45

1. Naelo proporcionalnog (harmoninog, usklaenog) razvoja privrede;2. Naelo prioriteta proizvodnje sredstava za proizvodnju u odnosu na proizvodnju

sredstava za potronju i3. Naelo stalnog poveanja ivotnog standarda stanovnitva;

Naela investicione politike su takoe:46

1. Usklaenost sa bazinim ciljevima drutva kao celine;2. Usklaenost sa bazinim ciljevima preduzea;3. Potpuna konzistentnost sa razvojnom politikom preduzea;4. Istraivanje kao osnova za voenje investicione politike;5. Objektivnost u odluivanju o najpovoljnijim investicionim reenjima;6. Usklaenost sa politikom rasta ivotnog standarda;

Postoji i odreeni broj faktora koji determiniu definisanje investicione politike. To su najveim delom faktori koji utiu na definisanje razvojne politike i na realizaciju razvoja svakog preduzea. Najznaajniji faktori su:47

1. Trite;2. Nauka i tehnologija;3. Kadrovske i finansijske mogunosti preduzea;4. Institucionalni uslovi i5. Organizacione mogunost preduzea.

Investicije

28

3. ProcesuPravljanjaProces upravljanja je sloen i kompleksan proces koji se sastoji od velikog broja podpro-cesa, faza, podfaza, aktivnosti, operacija i postupaka. U narednom tekstu emo pre-staviti opti aspekt procesa upravljanja, a zatim i proces upravljanja preduzeem kao osnovnim privrednim sistemom, zatim proces upravljanja investicijama i investicionim projektima.

3.1.oPtiPristuPProcesuuPravljanja

Upravljanje je u savremenom privrednom ivotu uopte, a posebno kada je u pitanju upravljanje razliitim vrstama sistema postala nezaobilazna aktivnost, koja i u teorijskom smislu, ne samo u praktinom delovanju ima veoma razliitu razradu. Problemom uprav-ljanja teorija se bavi sa vie aspekata, ali ono to je nesporno, upravljanje kao osmiljena aktivnost je jedna od osnovnih funkcija bez koje nema funkcionisanja ni jednog sistema, poevi od privrednog sistema pa do svih podsistema koji su na direktan ili indirektan nain vezani ili imaju meusobno dejstvo sa privrednim sistemom.

U sutini upravljanja kao skupa sloenih postupaka i aktivnosti jeste delovanje na odreeni sistem u cilju promene sistema na putu ka ostvarenju razvojnih ciljeva.

U optem smislu, pod upravljanjem se podrazumeva kontinuelno dejstvo upravljakih akcija, kojim se, uticajem na parametre, sistem prevodi iz jednog stanja u drugo. Ili, izbor i realizacija upravljakih akcija kojima se odreeni sistem prevodi iz postojeeg, u neko novo stanje.48 Sa kibernetskog stanovita, upravljanje se moe definisati i kao dejstvo na objekat koje poboljava funkcionisanje ili razvoj datog objekta, a koje je izabrano iz mnotva moguih dejstava, a na osnovu za to raspoloive informacije.49

U kibernetskom smislu mogu se navesti odreene osnovne karakteristike upravljanja poslovnim sistemom. Dakle, upravljanje poslovnim sistemom je:

sloen proces koji sadri karakteristike poslovnog sistema na koji se odnosi i drutvenog sistema u kome egzistira;

proces bitan svakom poslovnom sistemu; dinamiki proces koji se odvija kontinualno; kompleksan proces koji obuhvata veliki broj meupovezanih i meuuslovljenih

aktivnosti;

Kapitalna ulaganja

29

Pored navedenog, upravljanje poslovnim sistemom ima i sledee karakteristike: Sistemski pristup je osnova prouavanja upravljanja poslovnim sistemom; Upravljanje poslovnim sistemom treba da bude sveobuhvatno i da ukljui sve

funkcije poslovnog sistema; Nauni metodi se aktivno koriste u reavanju problema upravljanja sistemom; Savremeno okruenje i situacija u kojoj je napredak tehnologije, posebno infor-

matike tehnologije zahteva obavezno korienje raunara u upravljanju poslov-nim sistemom.

Svaki sistem definie odreene ciljeve koje treba da dostigne svojim funkcionisanjem. Funkcionisanje sistema obavlja se kontinuiranim preduzimanjem odreenih aktivnosti i sprovoenjem odreenih postupaka koji imaju za zadatak da na bazi usklaenosti nji-hovog sprovoenja dovedu sistem do postavljenih ciljeva. Stoga je upravljanje kao skup upravljakih akcija nezaobilazan put dostizanja ciljeva sistema, odnosno upravljanje pred-stavlja kontinuirani proces iji je put unapred odreen ka realizaciji postavljenih ciljeva sistema.

Preduzea kao poslovni sistemi danas posluju u sistemu otvorenih privreda u kojima su promene svakodnevne. Okruenje u kome funkcionie jedan poslovni sistem stalno se menja, kako domae okruenje tako i okruenje preko granice. Poslovni sistemi su dakle, svakodnevno izloeni promenama i konkurenciji. Ukoliko hoe da opstanu na tritu i da se razvijaju moraju se prilagoavati promenama i boriti sa konkurencijom. U tom kontek-stu moemo govoriti o stratekom upravljanju koje obuhvata niz upravljakih aktivnosti sa ciljem da se poslovni sistem prilagodi promenama u okruenje i definie instrumente konkurentske utakmice. Takoe, realizacija strategije mora biti podvrgnuta kontroli kako bi se strateko upravljanje odvijalo predvienim tokom.

Upravljanje poslovnim sistemom predstavlja integralni proces koji obuhvata sve poje-dinane procese upravljanja u poslovnom sistemu - upravljanje proizvodnjom, upravljanje nabavkom, upravljanje razvojem, dakle, suma svih ovih pojedinanih procesa upravljanja, integrisanih u celovit sistem, predstavlja upravljanje preduzeem. Kao to je ve napome-nuto, to je aktivno delovanje na sistem, s ciljem da se on prevede u novo, bolje stanje.50

3.2.uPravljanjePreduzeemifazeuPravljanja

Pojedinani procesi upravljanja u preduzeu su sastavljeni od raznovrsnih i komplek-snih aktivnosti i akcija, kojima se neprekidno utie na parametre preduzea i usmerava delovanje mnogobrojnih faktora pod ijim uticajem se odvija funkcionisanje i razvoj preduzea. Upravljanje je sloen proces, koji je mogue razloiti na pojedinane procese upravljanja. Ovakav postupak je neophodan radi lakeg istraivanja i prouavanja uku-pnog procesa upravljanja ne zanemarujui uzajamne veze i uticaje svakog pojedinanog procesa upravljanja. 51

Investicije

30

Gledano uopteno, proces upravljanja bilo kojim procesom, pa i procesom investiranja u naim preduzeima, sastoji se od tri globalne faze: planiranja, realizacije i kontrole.52

Planiranje je faza od koje poinje upravljanje. Ova faza podrazumeva takoe niz akcija i postupaka kojima se sprovodi. Sastavni deo ove faze je prethodna analiza dostignutih prethodno planiranih ciljeva, kao i drugih segmenata poslovanja. Dakle, analiza prethod-nog planskog perioda sadri podatke o nivou ostvarenih planiranih parametara i veliina. Ova analiza prestavlja i jednu od kljunih osnova za planiranje ciljeva i aktivnosti koje je neophodno sprovesti u buduem planiranom periodu kako bi se dostigli planirani ciljevi. To znai da ova faza sadri planiranje buduih ciljeva sistema, zatim planiranje strategije i pravaca daljeg razvoja, definisanje tokova i odvijanja osnovnih poslovnih funkcija sa posebnim planovima za svaku od njih, definisanje moguih alternativa i aktivnosti za postizanje planiranih ciljeva itd. Sve faze upravljanja su meusobno povezane, pa je i faza planiranja povezana sa fazom realizacije.

Realizacija kao faza upravljanja obuhvata konkretno izvoenje planiranih aktivnosti i postupaka u skladu sa izabranom alternativom. U okviru ove faze, najpre se vri priprema za realizaciju na osnovu informacija iz faze planiranja, jer efikasne realizacije nema bez efikasnog i realnog planiranja. Ukoliko su planirane aktivnosti nerealne sa stanovita realizacije onda ova faza nee moi da bude sprovedena u skladu sa planom. U tom slu-aju mora doi ili do analize uslova realizacije ili do redefinisanja plana. Isto tako ako su planirani ciljevi i veliine takoe nerealno planirani, onda i sprovedenim planiranim aktivnostima ti ciljevi nee moi da se dostignu. Dakle, veza izmeu planiranja i realiza-cije je neposredna i postoji jasan meusobni uticaj jedne faze na drugu. Faza realizacije, povezana je direktno sa fazom kontrole.

Kontrola je zadnja faza upravljanja u kojoj se vri komparacija planiranih i realizo-vanih aktivnosti, ciljeva i kvantitativnih i kvalitativnih veliina plana. Faza kontrole je neprestana aktivnost kojom se ne porede samo konani rezultati ve se porede sve aktiv-nosti koje su planirane ime se faza realizacije kontrolie kontinuirano i permanentno. Uoena eventualna odstupanja se povratno putem odgovarajue informacije prezentuju nosiocima aktivnosti u fazi realizacije ali i nosiocima aktivnosti u fazi planiranja. Korekcije koje je neophodno uiniti sprovode se u fazi realizacije, ukoliko je odstupanje posledica greaka u realizaciji ili se prenose u fazu planiranja ukoliko su ta odstupanja u fazi rea-lizacije uzrokovana u fazi planiranja. Korigovane planirane aktivnosti prosleuju se fazi realizacije koja nastavllja da funkcionie na bazi korigovanih planiranih aktivnosti.

Pojedine faze, globalni potprocesi ukupnog procesa upravljanja su takoe neprekidni i stalno ponavljajui procesi koji se, uopteno gledano, sastoje od istih potprocesa-pla-niranje, realizacija i kontrole. Znai planiranje kao globalna faza procesa upravljanja, se takoe sastoji istih potprocesa planiranje, realizacije i kontrole, pa imamo planiranje planiranja, realizaciju planiranja i kontrolu planiranja,.itd.

Kapitalna ulaganja

31

ema br. 1: Prikaz kontinuelnog procesa upravljanja53

Upravljanje preduzeem je jedna od osnovnih funkcija preduzea. Veliki uticaj na ovo shvatanje imao je H. Fayol, koji je upravo ovu funkciju stavio u prvi plan.

Da bi prikazao funkciju upravlajanja preduzeem Fayol grupie sve poslove preduzea u est osnovnih funkcija:54

Tehnika funkcija obuhvata poslove koji spadaju u osnovnu delatnost preduzea; Komercijalna funkcija obuhvata poslove prodaje i nabavke; Finansijska funkcija obuhvata poslove oko pribavljanja potrebnih finansijskih

sredstava i njihovog efikasnog korienja; Funkcija bezbednosti obuhvata poslove na ouvanju bezbednosti imovine i

kadrova; Raunovodstvena funkcija obuhvata poslove na obraunu i prikazu stanja i

poslovnog uspeha preduzea; Administrativna funkcija je najznaajnija funkcija i ona obuhvata poslove uprav-

ljanja preduzeem;Isti autor navodi est elemenata iz kojih se sastoji funkcija upravljanja:

Predvianja predstavlja sagledavanje moguih buduih stanja i definisanje buduih akcija;

Organizovanja obezbeivanje preduzea svim faktorima neophodnim za nje-govo efikasno funkcionisanje;

Komandovanje omoguava poetak funkcionisanja, davanjem odreenih nareenja;

Koordinacije (usklaivanja) usklaivanje svih aktivnosti i faktora u cilju odr-avanja efikasnog funkcionisanja;

Kontrole nadgledanje i proveravanje da li se sve aktivnosti odvijaju u skladu sa naredbama.

Investicije

32

Pored osnovnih elemenata funkcije upravljanja, Fayol definie 17 osnovnih principa na kojima se ova funkcija bazira:

igrupaprincipakojiimajustatikikarakter:

1. Jedinstvo direkcije svaka akcija u preduzeu mora biti u skladu sa jedinstvenim programom preduzea;

2. Jedinstvo komadovanja za svako radno mesto nadlean je samo jedan ef (nema meanja ingerencija);

3. Kontinuitet u komandovanju prisustvo efa ili njegovog zamenika je obavezno;4. Hijerarhija odnosi podreenosti i nadreenosti, princip stareinstva;5. Centralizacija sva prava i sva odgovornost su koncentrisani u linosti efa;

iigrupaprincipakojiimajudinamikikarakter:

6. Inicijativa i odgovornost ef bi trebalo da bude inicijator svih aktivnosti u cilju boljeg rada i boljih rezultata poslovanja;

7. Autoritet osnovna karakteristika svakog efa;8. Disciplina uslov za uspeno sprovoenje svake akcije ili naredbe je disciplina,

i ona zavisi od autoriteta efa;9. Jedinstvo osoblja kolektiv koji deluje kao jedan ovek najvea je garancija

uspenih rezultata;10. Red u oganizaciji je, pre svega, neophodan red; 11. Tanost svaki posao mora biti tano preciziran;12. Ekonominost nekorisne izdatke, bilo koje vrste, trebalo bi svesti na objektivni

minimum;13. Budunost ef koji se ne optereuje detaljima vidi bolje od svog osoblja sve

ono to doprinosi uspehu;14. Pravinost i predusretljivost pravinost je osnova morala i znaajna je za sva-

kog efa, jer utie na disciplinu i jedinstvo osoblja. Predusretljivost je uslov za uspostavljanje pravih odnosa izmeu rukovodioca i osoblja;

15. Stabilnost osoblja stabilnost je uslov za jedinstvo osoblja;16. Podreivanje pojedinca optim interesima za uspean rad preduzea potrebno

je da, pored zalaganja, svaki pojedinac uskladi svoje interese s interesima celo-kupnog preduzea;

17. Brzina realizacije nije dovoljno da se zadatak uradi dobro, ve bi trebalo da se uradi brzo, odnosno na vreme;

Podela koju navodi J.L. Massie55 sadri sedam funkcija ili potprocesa koji ine proces upravljanja:

1. Odluivanje proces izbora najbolje akcije izmeu vie raspoloivih alternativa;2. Organizovanje proces odreivanja strukture i raspodele poslova.

Kapitalna ulaganja

33

3. Kadrovanje proces odabiranja, obuke i promocije kadrova;4. Planiranje proces planiranja buduih aktivnosti i ciljeva;5. Kontrolisanje proces u kome se kontrolie izvoenje svakodnevnih aktivnosti

ka postizanju postavljenih ciljeva;6. Komuniciranje prenos informacija i ideja na druge, sa svrhom postizanja elje-

nog cilja;7. Voenje proces u kome se potinjeni vode prema zajednikim ciljevima;

Proces upravljanja Prema Fayolu, sastoji se iz pet osnovnih faza:1. Planiranje2. Organizovanje3. Kadrovanje4. Voenje5. Kontrolisanje

1. Planiranje predstavlja poetnu fazu procesa upravljanja. U ovoj fazi se definiu ciljevi preduzea i aktivnosti i postupci koji se preduzimaju radi dostizanja postavljenih ciljeva preduzea. Planiranje je i predvianje buduih aktivnosti, situacija i promena. Kako se radi praktino o predvianju svih ovih postupaka u budunosti, onda je redovni pra-tilac faze planiranja neizvesnost. Planiranje upravo ima za cilj da smanji neizvesnost, odnosno rizik od neostvarenja planiranih ciljeva.

Faktor neizvesnosti ali promene koje nastupaju, a koje nisu planirane, to je esta pojava u praksi, nameu planiranju potrebu fleksibilnosti, odnosno potrebu stvaranja mogu-nosti da se odreene promene koje utiu naa ostvrenje planiranih ciljeva adekvatno i tretiraju u planovima. To se radi promenom plana, odnosno rebalansom plana.

Proizvod planiranja je plan, odnosno dokument u kome su navedene planirane aktiv-nosti i postupci, kvantitativni i kvalitativni pokazatelji kao ciljevi koje treba dostii. Plan, dakle, izraava jedno odreeno budue stanje, za odreeni vremenski period. Planiranje je neprekidan i kontinurian proces koji se izraava kroz stalne promene i dopune plana. Planiranje mora da obuhvati kompletan proces poslovanja preduzea, sve njegove delove sa tano odreenim ciljevima, i da respektuje sve veze koje postoje izmeu delova kao nosioca ostvarenja odreenih planiranih ciljeva. Ova osobina inte-gralnosti je pored kontinuiteta bitna karakteristika planiranja.

Kao to je ve napomenuto, plan predstavlja proizvod procesa planiranja, u kome su definisani ciljevi koji se ele postii i mere ijom se realizacijom ovi ciljevi ostvaruju. Proces planiranja zahteva prethodnu anlizu, odnosno analizu prethodnog planskog perioda, ocenu sadanjeg stanja i planiranje odnosno predvianje buduih aktivnosti i ciljeva. Navedene aktivnosti predstavljaju osnovu za izradu plana.

Preduzee donosi odreene vrste planova prema kriterijumima na kojima se bazira donoenje planova.

Investicije

34

Prema vremenu obuhvata planovi mogu biti dugoroni, srednjoroni i kratkoroni. Dugoroni planovi se izrauju za period od deset i vie godina. Ovim planovima se

utvruje dugorona razvojna orijentacija, odnosno dugoroni ciljevi i pravci razvoja preduzea. Dugoroni planovi imaju zadatak da predvide kretanje poslovanja predu-zea u buduem, duem vremenskom periodu. To znai gobalno opredeljenje i usme-renje, dugoronog razvoja preduzea.

Ovi planovi predzea uobiajeno sadre: Razvoj nauke, tehnike i tehnologije; Dugorone prognoze razvoja okoline; Dugoronu razvojnu orijentaciju, pravce i ciljeve razvoja preduzea; Dugoronu programsku orijentaciju preduzea; Razvoj trita prodaje i nabavke; Poboljanje osnovnih ekonomskih principa (produktivnst rada, ekonominost

i rentabilnost proizvodnje i efikasnost poslovanja); Razvoj i obrazovanje kadrova; Dugoronu orijentaciju u razvoju organizacije i upravljanja;

Srednjoroni planovi se utvruju za period od 5 godina i predstavljaju osnovne pla-nove razvoja preduzea. Ovi planovi imaju zadatak da, prema prognozama iz dugo-ronih planova, sa mnogo vie detalja predvide kretanje poslovanja u petogodinjem buduem periodu i da definiu politiku i ciljeve razvoja u tom vremenskom periodu.

Srednjoroni plan po pravilu treba da sadri: Ciljeve i zadatke u vezi sa razvojem i modernizacijom proizvodnje, razvojem

kapaciteta i tehnologije; Ciljeve i zadatke u vezi sa poboljanjem osnovnih ekonomskih principa efika-

snosti poslovanja; Projekcije u vezi sa obezbeenjem kadrova; Plan potrebnih uslova za kontinuiranu realizaciju proizvodnje; Plan neophodnih uslova za realizaciju prodaje na domaem i inostranom tritu; Plan poboljanja efikasnosti organizacije, upravljanja i informatike; Ciljeve i zadatke u oblasti zatite i unapreenja radne i ivotne sredine.

Kratkoroni planovi se donose za period od godinu dana i po stepenu konkretnosti i detalja se razlikuju od dugoronih i srednjoronih planova.

Prema kriterijumu organizacionog obuhvata planovi mogu biti globalni i pojedinani. Globalni planovi obuhvataju celinu, dok pojedinani, odnosno komponentni planovi,

obuhvataju samo jedno podruje poslovanja. Preduzee, moe imati sledee pojedinane planove:

Plan prodaje Plan proizvodnje

Kapitalna ulaganja

35

Plan nabavke materijalnih sredstava Plan istraivako-razvojnog rada Plan investicija Plan kadrova Plan trokova Plan sticanja i raspodele prihoda, rashoda i dobiti Plan pokazatelja rezultata poslovanje i dr.

Plan investicija obuhvata konkretne investicione projekte koji treba da se realizuju u najee u srednjeronom ili dugoronom periodu. Realizacija plana investicija u funkciji je ostvarenja ciljeva razvojne politike.

Plan investicija trebalo bi da sadi sledee osnovne elemente: Podelu i naziv pojedinih investicija; Skup investicionih poduhvata koje bi trebalo realizovati; Osnovne podatke o pojedinim investicijama; Planirano ukupno vreme i dinamiku realizacije investicija; Ukupna finansijska sredstva potrebna za realizaciju investicija; Potrebna devizna sredstva za realizaciju investicija; Pregled sadanjih obaveza po kreditima; Naine obezbeenja sredstava; Obrazloenje drutvene i ekonomske opravdanosti realizacije investicija; Mere potrebne za realizaciju plana investicija;

2. Organizovanje je druga faza koja dolazi nakon planiranja. Ova faza je praktino u nastavku faze planiranja i njom je obuhvaeno definisanje i formiranje organizacije pre-duzea koja omoguava realizaciju planiranih ciljeva i zadata