UPRAVLJANJE ISTRAIVANJEM I RAZVOJEMNajee se koriste skraenice:

R&D (Research and Development)

IR (Istraivanje i razvoj)

Istraivanje je proces kojim se dolazi do nekog novog znanja o svetu oko nas ili mogunosti reavanja problema kojeg smo uoili. Istraivake aktivnosti obuhvataju sistemsko posmatranje fenomena iji je cilj spoznavanje novih injenica ili testiranje postojeih, kako bi se teorijska saznanja prevela u primenjiva znanja i injenice.

Istraivanje se teko razdvaja od procesa razvoja.

Razvoj podrazumeva primenu novog znanja, odnosno prevoenje rezultata istraivanja ili nekog drugog akumuliranog znanja u plan, skicu za nove ili poboljane proizvode, procese, usluge, sisteme. Razvoj predstavlja postepeno napredovanje ili porast kroz seriju progresivnih promena.

Istraivanje i razvoj, je proces iz kojeg proizilaze nauna i struna saznanja i do danas je doivelo velike promene. Istraivanje i razvoj nije iskljuivo u domenu nauno - istraivakih i istraivako - razvojnih organizacija, ve je to znaajna poslovna funkcija.

Istraivanje i razvoj se zasniva na znanju, kreativnosti i inteligenciji ljudi koji obavljaju posao, a povezan je sa naukom.

U teoriji i praksi menadmenta pod pojmom ISTRAIVANJE I RAZVOJ podrazumeva se deo preduzea koji je zaduen za aktivnosti pribavljanja znanja o novim proizvodima i procesima namenjenih tritu.

Osnovna uloga istraivanja i razvoja su invencija (ideja ili izum) i razvoj proizvoda (robe i usluga), procesa i sistema koji dovode do komercijalnih mogunosti inovacije (promena, pronalazak).

Invencija- Razvoj proizvoda,procesa, sistema-Inovacija

Osnovni resurs istraivanja i razvoja je znanje. U kontinuiranom procesu razvoja ideja, primenom znanja kroz razvoj proizvoda i procese dolazi se do organizacionog uenja.

1. SAVREMENO UPRAVLJANJE ISTRAIVANJEM I RAZVOJEM1.1. SAVREMENO UPRAVLJANJE U EPOHI NAUNO-TEHNIKOG PROGRESANa poetku III milenijuma industrija i privreda suoeni su sa najveim izazovima u istoriji oveanstva - traenjem naina kako da osiguraju

kontinuirani ekonomski rast uz istovremenu zatitu ivotne sredine od zagaivanja i iscrpljivanja prirodnih bogatstava, u okvirima koncepcije odrivog razvoja. Nove tehnologije imaju za cilj ne samo poveanje produktivnosti i efikasnosti, ve i utedu energetskih i svih ostalih prirodnih resursa i repromaterijala, uz mogunost reciklae otpadaka i preiavanja otpadnih voda. Nove tehnologije trebalo bi da budu efikasne, efektivne i niskotrokovne, kao i da daju visokokvalitetne proizvode prema standardima ISO 9000 i ISO 14000. Tehnolokim razvojem moe se upravljati u odreenoj firmi :

-putem nabavke nove opreme , ili

-veih ulaganja u sektor za istraivanje i razvoj.

1.1.1. Obeleja savremene epohe nauno-istraivakog rada

Nova epoha u razvoju civilizacije nazvana je - nauno - tehnika revolucija.

Bitna obeleja tree nauno-tehnike revolucije ogledaju se u tome, to funkciju oveka zamenjuje automatika i robotika, a intelektualno razvojnu funkciju - kompjuter i kibernetika.

Zbog toga se, nauno tehnika revolucija pojmovno poistoveuje sa informatikom revolucijom.

Brzina razvoja u epohi nauno - istraivakog progresa zavisi u kojoj se meri angauje nauka, znanje i sposobnost ljudi, odnosno od stepena razvoja i slobode delovanja stvaralakih kadrovskih potencijala.

U industrijskoj revoluciji sa poetkom XX veka, postojala je neprikosnovena subjektivnost maina, a ovek je tek bio dodatak maini. Tejlor- je zahtevao da se iz proizvodnje izbaci potreba za kvalifikovanim radom, radnik ne treba da misli, ve da izvrava zadatke, to predstavlja degradaciju ljudskog subjektiviteta-linosti.

U savremnoj epohi nauno-istraivakog progresa, istie se ljudski subjektivitet, znanje i sposobnost. Suprotno Tejlor-u zahteva se od radnika da misle i stvaralaki rade.

Iz toga proizilazi zahtev, da je nuno uspostaviti vru spregu izmeu nauno - tehnikog progresa i obrazovnog sistema.

Pored navedenih osnovnih naela i kriterijuma za veu efikasnost, potrebna su i savremena strategijska znanja i inovacije u procesima rada i kulturnijeg ivljenja.

Uz vei nivo obrazovanja potreban je i vei nivo kulture, meusobne tolerancije, timskog rada i uzajamnog potovanja svih kadrova, kao bitne pretpostavke za demokratizaciju.

Uspeno ukljuivanje u nauno-tehniku revoluciju, zahteva sinhronizovano delovanje kadrova, kako bi nastali tehniki progres bio u funkciji razvoja i efikasnog privreivanja.

Na uspenost oveka u procesu rada i upravljanja utiu sledei pojmovi (9 E pojmova):

1. ELEKTRONIKA - nauka o prouavanju elektona i primena rezultata,

2. ETIKA - nauka o moralu i moralnoj praksi, o vrlinama,

3. EDUKOLOGIJA - nauka o obrazovanju i sticanju znanja,

4. EKONOMIJA - nauka o razvoju privrede,

5. EMANCIPACIJA - oslobaanje svih vrsta zavisnosti,

6. ERGONOMIJA - nauka o radu i zatiti oveka, prilagoavanje maine oveku,

7. ESTETIKA - umetniko oblikovanje proizvoda,

8. EKOLOGIJA - nauka o nainu ivota i zatite ovekove okoline,

9. EGZISTENCIJA - postojati i opstati - ljudski iveti i se razvijati sa vie duha.

1.1.2.1. Poimanje i definisanje tehnikog progresaU ekonomskoj literaturi, naroito novijoj, pridaje se veliki znaaj problematici tehnikog progresa. Susreu se razliite definicije tehnikog procesa.

Tehniki progres je istorijski razmatrano, trajan proces usavravanja sredstava za rad i predmeta rada, ukljuujui i nain dobijanja energije.

Takoe, tehniki progres je proces usavravanja tehniko-tehnolokih metoda i formi organizacije rada u materijalnom procesu proizvodnje.

Drutveno - ekonomske pretpostavke tehnikog progresa, pre svega su:

- porast usavravanja materijalnih elemenata proizvodnje (mainska oprema i mehanika postrojenja, instalisani ureaji, materijalna i druga sredstva proizvodnje,

- usavravanje tehnologije, dobijanja i obrada sirovina koja je sa tim povezana (polifabrikati, energija, transport proizvoda) i

- sve nauno tehnike inovacije koje utiu na progresivno menjanje strukture materijalne proizvodnje sa ciljem poveenja produktivnosti rada.

Pored kategorije razvitak tehnike, odnosno nova tehnika nailazimo u ekonomskoj literaturi i na kategorije tehnika proizvodnje tj tehnika rada i na kraju kategoriju tehnologija.

Re tehnika potie od grke rei tehne koja znai umee, vetina. Pod pojmom tehnika, podrazumeva se nain, postupak, metoda koja daje obeleje nekoj delatnosti, ako je taj nain (postupak, metoda) unapred definisan i ako tei veoj efikasnosti.

Pod tehnikom rada, odnosno proizvodnje podrazumeva se nain (metoda) kojim ovek primenjujui sredstva za rad, kombinuje energiju i materijale sa ciljem proizvodnje odreenih upotrebnih vrednosti.

Svaka kombinacija elemenata proizvodnje ne spada u tehniki progres, ve samo onakva promena kombinacija koja omoguuje smanjenje ukupno uloenog ivog i oplemenjenog rada u jedinici gotovog proizvoda.

Re tehnologija vodi poreklo od grkih rei tehna koja znai umee, vetinu i logos nauka; pa prema tome pod pojmom tehnologija obuhvata se odreeni fond akumuliranih znanja o razliitim tehnikama proizvodnje.

Prolazei kroz razliite faze, pravce (mehanizaciju, automatizaciju, hemizaciju, kompjuterizaciju, kibernetizaciju i njihov uzajamni uticaj), nauno tehniki progres u praksi predstavlja i uslovljava pojavu sledeih delatnosti i elemenata:

a) Stvaranje i iskoriavanje savremenih proizvoda;

- Poboljanje njihovih novih tehniko-ekonomskih osobina, funkcionalnih i estetskih i naroito fizikih, hemijskih, biolokih i ostalih karakteristika proizvoda,

- Podizanje tehnikog nivoa proizvodnih procesa, stvaranjem novih i usavravanjem postojeih tipova maina, agregata i pribora i njihova primena,

- Stvaranje, pronalaenje, utvrivanje i iskoriavanje novih vrsta materijala, goriva, energije, kao i usavravanje i bolje iskorienje postojeih vrsta materijala,

- Stvaranje i iskoriavanje novih vrsta proizvoda, namenjenih za proizvodnu potronju.

Invencija je re latinskog porekla koja oznaava domiljatost, izumiteljski dar, stvaralaku fantaziju, matu, sposobnost iznalaenja, a u uem smislu znai ideju ili izum. U engleskom govornom podruju, pod invencijom se podrazumeva i otkrie, pronalazak.

Inovacija (lat.) oznaava promenu, izmenu , novotariju.

Difuzija (lat.) oznaava irenje, rasprostiranje. Difuzija inovacije jeste proces irenja pronalaska posle njegove prve praktine primene, odnosno proces kojim se nova tehnologija, ili novi proizvod prenose na iri krug korisnika.

1.1.2.2. TIPOVI TEHNIKOG PROGRESARazliiti tipovi, odnosno forme ili vrste tehnikog progresa koji se mogu pojaviti u razvoju jedne zemlje, zavise pre svega od prihvaene ekonomske politike.

Ekonomska politika svake zemlje treba da ispita mogue kombinacije faktora proizvodnje, i da izborom posebnih tipova tehnikog progresa , izabere pravac i model privrednog razvoja.

Javljaju se uglavnom sledee forme tehnikog procesa:

1) Kapitalno-intenzivni, koji tedi radnu snagu, odnosno ekonomian je ivi rad;

2) Radno-intenzivni, koji tedi na kapitalu, odnosno ekonomian je za minuli opredmeeni rad;

3) Neutralni tehniki progres, odnosno tehnika, koja ne menja postojee odnose izmeu ivog i opredmeenog rada.

Od ove tri forme tehnikog progresa, kapitalno-intenzivna forma tehnikog progresa izraava pravi smisao pojma - tehniki progres, jer omoguava ekonomiju ivog rada, koji pomou vie tehnike poveava produktivnost rada.

KAPITALNO-INTENZIVNI TIP TEHNIKOG PROGESA

Karakteristike:

1. Izdvajanje visokog obima investicija , u kome se prostorno iri izgradnja novih proizvodnih kapaciteta, naroito u energetici, rudarstvu i tekoj industriji, kao i izgradnja objekata proizvodne infrastrukture, karakterie se kao model ubrzanog tipa ekstenzivnog privrednog razvoja.

2. Prenapregnuta investiciona izgradnja zahteva, visoki stepen akumulacije iz nacionalnog dohodka. (A akumulacija se esto formira i putem vanekonomskih metoda).

3. Izgradnja krupnih objekata uslovljava duge aktivizacione periode investicija. Dugi aktivizacioni period oko 4-4,5 godina, uslovljava znaajne gubitke u neostvarenom nacionalnom dohodku. Pojava nepoklapanja novanih i realnih materijalnih elementa na tritu investicione robe, odnosno njihovog rapidnog porasta, nuno vodi inflatorskim tendencijama.

RADNO - INTENZIVNI TIP TEHNIKOG PROGRESA1. Glavna karakteristika ove vrste tehnikog progresa je uteda investicija u tehnici i vee korienje jeftinog raspoloivog faktora rada koji omoguuje komparativnu prednost zemlje.

2. Radno - intenzivni tip tehnikog progresa omoguuje veu zaposlenost, tako da zaposlenost bre raste. Znai isti obim proizvodnje moe se dobiti veim korienjem radne snage, a manjim korienjem kapitala i tehnike.

3. Nisko angaovani obim kapitala (investicije), u odnosu na dobijeni novi proizvod na bazi veeg angaovanja rada, omoguava opadanje kapitalnih koeficijenata u uslovima relativno nie produktivnosti rada po zaposlenom.

4. Radno intezivni tip tehnikog progresa uglavnom obuhvata grane preraivake industrije koji apsorbuje visoki obim zaposlenosti. Tu uglavnom dominiraju grane metalo-preraivake industrije, tekstilne industrije, prehrambene i agro ingustrijske itd.

5. Ovaj tip tehnikog progresa, koji je prisutan pored kapitalno-intenzivnog tipa, dominantan je u zemljama sa centralizovanom privredom.

1.1.2.3. Tehniki progres i modeli razvojaTehniki progres sa aspekta zaposlenosti, moe da se ocenjuje znatno ire. U ekonomskoj literaturi se danas govori o etvorostrukoj podeli tehnikog progresa:

1) Kapitalno-intenzivni,

2) Radno-intenzivni,

3) Obrazovno-intenzivni,

4) Istraivako-intenzivni.

Trei i etvrti tip tehnikog progresa pokazuje relativno blai, odnosno neznatniji uticaj na zaposlenost, pa se iz toga zakljuuje da najvaniji problem, ipak ostaje izbor izmeu kapitalno-intenzivnog i radno-intenzivnog tipa progresa.

OBRAZOVNO-INTENZIVNI TIP TEHNIKOG PROGRESA

- uglavnom povlai investicije u smislu podizanja kvalifikacionog nivoa zaposlenosti,

izgraivanje uih strunih profila potrebnih za odreene grane i delatnosti.

Znai re je o kolovanju takvih strunih kadrova sa uim specijalzacijama, koje do tada nisu postojale u zemlji. To su ogromne investicije za otvaranje novih kola, fakulteta i centara za uzdizanje novih kadrova, kao i za dalje kolovanje postojeih u obliku specijalistikih i poslediplomskih studija i raznih formi permanetnog obrazovanja.

ISTRAIVAKO - INTEZIVNI TIP TEHNIKOG PROGRESA

usmeren je ka izgradnji tehnikih i intelektualnih investicija,

odnosno ka formiranju specijalistikih kadrova za nauno-istraivaki rad.

U ovom sluaju imamo izvestan mali procenat porasta zaposlenosti, ali i porast ukupnih ulaganja u izgradnju i opremu institucija u nauno istraivakom sektoru.

Orijentacija na ovaj tip investicija je veoma znaajna za izgradnju zemlje i pored toga to nije atraktivna sa gledita poveanja zaposlenosti (iako pokazuje izvesnu tendenciju poveanja zapoljavanja u naunim institutima, strunim zavodima, biroima i laboratorijama, inenjering organizacijama i velikim istraivako-razvojnim centrima u privredi).

Primena pojedinanih tipova tehnikog progresa na kretanje zaposlenosti, moe da se iskae u vidu primarnih i sekundarnih uticaja, kako je prikazano u tebeli 1.1.

Tabela 1.1. Uticaj razliitih tipova tehnikog progresa na zaposlenost

Tipovi investicija (odnosno tehnikog progresa)Karakter primarnog uticajaKarakter sekundarnog uticaja

I Kapitalno-intenzivniIzrazito negativnoUblaeno negativno (vea produktivnost rada uticae povratno na odreeni porast zaposelnosti)

II Radno-intenzivniIzrazito pozitivnoUblaeno pozitivno (nia produktivnst rada kasnije utie povratno na odreeno smanjenje zaposelnosti)

III Obrazovno-intenzivniNeutralnoUglavnom neutralno

IV Istraivako-intenzivniBlago pozitivnoNeutralno

Vodei rauna o izboru posebnih tipova tehnikog progresa, osnovni zadatak ekonomske politike svake zemlje svakako predstavlja izbor pravca i model privrednog razvoja.

Ekonomska razvojna teorija, zadrava se na EKSTENZIVNOM i INTENZIVNOM modelu razvoja.

Pod EKSTENZIVNIM modelom razvoja treba shvatiti proirenje proizvodnje putem izgradnje novih krupnih objekata u industriji, novih povina u poljoprivredi, novih rudnika, energetskih kapaciteta (hidroelektrana), magistralnih puteva, aerodroma itd. Ovaj model predstavlja veliko angaovanje u investicionoj izgradnji, otvaranje novih radnih mesta, a da se pri tom ne posveuje panja tehnikom nivou kapaciteta. Ekstenzivni model je znatno skuplji put razvoja, poto se po prvi put formiraju proizvodni kapaciteti (u kojima se vie od 50% uloenih investicija angauje u graevinske objekte).

U kasnijem privrednom razvoju, kad je ve stvorena materijalno-tehnika baza, namee se potreba za racionalnim korienjem materijalnih i radnih resursa, na osnovu intenziviranja proizvodnje modernizacijom, tehnikom i tehnologijom. Taj proces modernizacije proizvodnih kapaciteta naziva se INTENZIVNI model privrednog razvoja.

U privrednoj praksi prilikom izbora modela razvoja, ne bi se mogla prihvatiti imitacija drugih zemalja sa razliitim karakteristikama u stepenima razvoja i specifinostima u unutranjim uslovima, kao i raspoloivost i snabdevenost faktorima za proizvodnju. Svaka zemlja treba da uvaava vlastitu specifinost u razvoju.

U svakoj zemlji, razvojna politika uvaava problem nezaposlenosti stanovnitva, nastojei da broj zaposelnih bude to je mogue manji. Ali se na problem zaposlenosti u razvijenim privredama gleda na sasvim novi nain. U Japanu, drava ne dozvoljava da se iskorenjuje nezaposelnost time to e se stvarati fiktivni poslovi.

ingo smatra: Svaka zemlja koja veruje da joj je jedini cilj da iskoreni nezaposlenost mora sebe da dovede do apsolutne propasti. Treba voditi rauna da se proizvodi efikasno, a ne kako da se stvaraju nova radna mesta.1.1.3. Upravljanje u uslovima tehnikog progresaIdeje kreativnosti i inovacija su postojale i u decenijama koje su predhodile osamdesetim godinama. Meutim poetkom osamdesetih godina XX veka, sa talasom robotizacije radnog procesa u fabrikama automobila i kompjuterizacijom radnog procesa u mnogim drugim drugim granama industrije - dolo se do pravog svetskog pokreta u oblasti inovacija.

Ekonomisti i menaderi vratili su svetlost idejama kreativnosti i inovacija. Podrka tim idejama bile su nove tehnologije, u koje spadaju:

- Mikroelektronika i mini ili mikrokompjuteri,

- Automatizacija i robotizacija,

- CAD sistem (kompjutersko dizajniranje proizvoda) i

- CAM sistem (kompjuterska proizvodnja),

- CIM sistem (integrisana kompjuterska proizvodnja),

- FMS (fleksibilni proizvodni sistemi),

- Biotehnologija,

- Novi, kompozitni materijali.

Sa pojavom ovih novih tehnologija nastale su i promene u organizaciono -upravljakoj strukturi kompanija. Upravljanje njima poverava se posebnim istraivako - razvojnim timovima. Ovi timovi se sastoje od direktora pogona proizvodnje, preko vodeeg inenjera - do tehnikog direktora fabrike i potpredsednika cele kompanije zaduenog za razvoj.

Delovanje ovakvih timova moe se podeliti u vie faza:

1. PLANIRANJE PROIZVODA - Ovo je inicijalna faza u kojoj se identifikuju potrebe trita, odnosno susreu se potrebe potroaa.

2. INENJERSTVO PROIZVODA I PROCESA - To je uobiajeno tehnoloko - inenjerstvo razvoja novih saznanja prema dizajnu novih proizvoda ili poboljanja postojeih proizvoda i proizvodnih procesa.

3. PRIMENJENO INENJERSTVO Ova faza je:

- posveena promociji proizvoda,

- odgovoru na zahteve kupaca ,

- i prodaji proizvoda.

Ovde postoji jako uee marketinkih funkcija, odnosno, ljudi iz marketinga kompanije.

4. INENjERSTVO SERVISA - U ovoj fazi razvijaju se sistemi i procedure za podrku instalacija, odravanju i popravki. To znai-

obavlja se instalacija ureaja za proizvodnju novih proizvoda,

ispravljaju se greke,

vri se obuka ljudi koji rade na novim mainama i izdaju se upustva za rad.

U isto vreme komunicira se sa potroaima, analiziraju se njihove primedbe i dijagnosticiraju se potekoe.

U svetu posle osamdesetih godina XX veka, upravljanje kompanijom u najveoj meri svodi se na upravljanje tehnolokim promenama i inovacijama koje namee tehniki progres.

Dilema izmeu strategijskog i operativnog upravljanja sve je prisutnija u velikim kompanijama na zapadu.

STRATEKO UPRAVLJANJE je upravljanje opstankom. Upravni odbor kompanije mora da projekuje putanju svog poslovanja. Upravljake strukukture moraju da imaju dobru mo anticipacije (vienja unapred), i da u saglasnosti sa tim predvide dimenzije kalkulativnog rizika, kao i dimenzije nepredvidivih riskantnih situacija. Kalkulativni rizik podrazumeva, ve unapred spreman odgovor na krizne situacije, dok nepredvidivi rizik podrazumeva set alternativnih odgovora. U tom smislu, strateko upravljanje je fleksibilno.

OPERATIVNO upravljanje je upravljanje za stabilna okruenja. Ono je konzervativno, rigidno i sa tano definisanim aktivnostima. Operativno upravljanje podrazumeva opredeljenost za ve proverenu tehnologiju, ak i ako je ova ve prevaziena.

Moe se rei da je strateko upravljanje vezano za permanentno nove situacije i inovacije (novo trite, novi proizvodni proces ili novi proizvod, dakle vezano je sa rizicima, to je ematski prikazano na slici 1.1., dok se operativno upravljanje vezuje za postojeu situaciju.

U uslovima tehnikog progresa koji se deava posle osamdesetih godina XX veka, oigledno je da je strateko upravljanje imperativ uspenog rada kompanije.

Za takav vid upravljanja potrebna su daleko vea znanja svih zaposlenih u kompaniji, a posebno znanja menadera. Zbog toga se od osamdesetih godina XX veka, javlja jo jedna nova praksa brzog uenja stalna inovacija znanja pojedinih kategorija zaposlenih, a posebni kursevi se organizuju za direktore kako bi stekli posebna znanja da kompletno donose strateke odluke u savremenom okruenju.

Sistematsko obrazovanje direktora odreeno je razvojem sledeih sposobnosti:

- Sposobnost analize problema,

- Sposobnost reavanja problema,

- Sposobnost analize svih ostalih delova sistema na koje moe da utie nastali problem i sposobnost njegovog reavanja.

Sutina funkcionalnog obrazovanja direktora je u osposobljavanju direktora da ispravno primenjuju koncepte planiranja, organizovanja, motivacije i kontrole u celokupnom sistemu upravljanja.

U svetu postoji nekoliko naina obrazovanja poslovodnih i rukovodeih kadrova (menadera), a to su:

1. Informativni seminari (Informative Seminars IS)

2. Osnovni kursevi (Basic Courses BS)

3. Program za razvoj rukovodeeg kadra (Executive Development Programmes EDP)

4. Poslediplomske poslovne studije (MBA)

IS programi (Informativni seminari) imaju za cilj afirmisanje potrebe za permanentnim obrazovanjem poslovodnih i rukovodeih kadrova i primenjuju se kao promocija ozbiljnih edukativnih programa.

BS - osnovni kursevi predstavljaju prvi obrazovni stepen obrazovanja poslovodnih i rukovodeih kadrova. Traju od 5-14 dana i na njima se polaznici obrazuju u odreenoj oblasti upravljanja:

- strateko upravljanje kadrovima,

- upravljanje finansijama,

- upravljanje tehnologijom,

- upravljanje istraivanjem i razvojem itd.

Programi za razvoj rukovodeeg kadra (EDP) traju 1-6 meseci, a cilj im je da prue detaljno obrazovanje polaznicima u pomenutim oblastima. Znanje koje polaznici ponesu smatra se odmah primenjivo u njihovoj svakodnevnoj aktivnosti u kompanijama u kojima rada.

MBA poslediplomske poslovne studije, predstavljaju najvii stepen obrazovanja rukovodeih i poslovnih kadrova. Mladi ljudi sa nieg rukovodeeg kadra ili svreni studenti odgovarajuih fakulteta mogu da nastave svoje trogodinje obrazovanje na fakultetima. Programi MBA studija ubuhvataju vrhunska znanja iz svih posebnih oblasti menadmenta.

1.2. UPRAVLJANJE ISTRAIVANJEM I RAZVOJEM U USLOVIMA KOMPJUTERIZACIJE I ROBOTIZACIJE PROIZVODNIH PROCESA1.2.1. Savremene promene u svetu i njihov uticaj na tehnoloki razvojivimo u doba brzih, dubokih socijalnih preobraenja, dobu zadivljujueg i brzog, ali u svetu neravnomernog napredka nauke i tehnologije i brzog rasta kulture i obrazovanja.

Oekuje se da e rast nauke i novih tehnologija postepeno izbrisati sve geografske granice nacionalnih drava i ubrzati politiku i ekonomsku unifikaciju u svetu.

Na pragu smo nove postindustijske civilizacije, koja e se zasnivati na elektronici, robotici, vetakoj inteligenciji, manipulaciji genima.

Snaga tih sveukupnih preobraaja su nauka, kultura, obrazovanje, etika, efikasnost i ekspeditivnost u poslovanju, kao i dalje upoznavanje bioloke prirode i genetike oveka i njegove psihe.

Nauka je danas, a u budunosti e jo vie biti usmerena ka jasno definisanim ciljevima i potrebama oveanstva.

Dosadanja istraivanja pokazuju da postoji meusobna povezanost izmeu ulaganja u naune i tehnoloke potencijale neke zemlje i njenog materijalnog i duhovnog napretka.

Dobit ili profit se danas stiu jedino novim znanjima;

ukoliko je vie sopstvenog i originalnog znanja, utoliko je dobit vea,

utoliko je zemlja bogatija, ta nova znanja se stiu u jakim obrazovnim i istraivakim centrima.

Danas su bogati oni koji mnogo znaju, a siromani su obino polupismeni i poluobrazovani.

(Danas se bogatstvo jedne zemlje vie ne meri koliinom prirodnih resursa i energije, ve koliinom znanja kojima te zemlja raspolae. primer: Nagli rast japanske privrede usledio je uvozom jeftinih sirovina i proizvodnjom proizvoda visokog stepena finalizacije, drei se principa da se siromatvo prirodnih resursa mora nadoknaditi marljivim radom i znanjem. Danas nisu bogati oni koji imaju, ve oni koji znaju).

Ulaganja u nauno - tehnoloka istraivanja znaajno karakteriu industrijski i ekonomski razvoj u drugoj polovini XX veka. Period do sedamdesetih godina, bio period velikih nauka i programa, kao to su nuklearna i kosmika. U poslednjih etvrt veka dominiraju nove tehnologije kao telekomunikacione, koje su definisale poetak postindustrijskog perioda.

Ulaganja zemalja u nauku:

razvijene zemalje oko 2% bruto nacionalnog dohotka,

najrazvijenije zemlje 2,5-3% (Japan je udvostruio ulaganja u poslednjih deset godina i iznosi oko 5%, a ostale razvijene zemlje su uveale ulaganja za 20-40%).

Ulaganje drave (buet) kod najrazvijenijih zemalja je 50% od ukupnog ulaganja u nauku, ali sa rastom bruto nacionalnog proizvoda, drave po pravilu poreskom politikom snano podstiu privredu i graane da ulau u nauno-istraivaki rad.

Pored ulaganja u nauno-istraivaki rad u bruto nacionalnom proizvodu, veoma su vana i ulaganja u nauku po stanovniku i po istraivau, raspodela sredstava na univerzitete, institute ili istraivake organizacije, privrede, odnos vojnih i civilnih ulaganja, ulaganja prema ekonomskim, odnosno tehnolokim ciljevima.

Nauka je danas, a u budunosti e jo vie biti usmerena ka jasno definisanim ciljevima i potrebama oveanstva. Ona je ve danas dobrim delom stavljena u slubu brzog sticanja profita.

Dosadanja istraivanja pokazuju da postoji meusobna povezanost izmeu ulaganja u naune i tehnoloke potencijale neke zemlje i njenog materijalnog i duhovnog napretka.

Tek kada ulaganje u nauno istraivaki rad pree kritinu granicu od 2-3% bruto nacionalnog dohotka, znanje postaje bitan inilac rasta drutvenog proizvoda i produktivnosti, odnosno sveukupnog napretka zemlje.

U malim, ekonomsko nerazvijenim zemljama u tranziciji, situacija je takva da je problem razvoja nauke sloen, jer se privreda u tim zemljama sporo razvija i nije u stanju da podnese potrebna izdvajanja sredstava za nauku.

Briga o razvitku nauke prelazi na dravu, odnosno na odgovarajua ministarstva.

S obzirom da je nacionalni dohodak ovih zemalja nizak, ulaganja u nauku su vrlo mala, a posledica je spor nauni i tehnoloki razvitak zemlje, to uslovljava sve veu ekonomsku i politiku zavisnost od razvijenih.

Zaostajanje u nauci i tehnolokom razvoju dovelo je do stvaranja dva bloka u svetu. To nisu hladno ratovski blokovi ve:

1. blokovi zemalja koji imaju razvijenu nauku i tehnologiju, informatiku, brzo primenjivanje rezultata nauke u proizvodnji,

2. drugi blok zemalja koji zaostaju u nauci i novim tehnologijama i postaju duhovno i materijalno sve nemonije.

U takvim uslovima, kada je razvoj kompjuterizacije i robotizacije tehnolokih procesa doveo do novih mogunosti za razvoj, upravljanje promenama se vri znanjem koje se stvara u istraivako-razvojnim odeljenjima kompanija, samostalnim istraivakim institiutima i na fakultetima.

1.2.2. Organizacija istraivako-razvojnih odeljenjaU proizvodnim kompanijama izraena je vea potreba za posebnim sektorom koji e se baviti istraivako-razvojnim radom.

U ovim odeljenjima osnovna aktivnost se sastoji u :

- razvoju i unapreivanju proizvodnje postojeih proizvoda,

- razvoju i unapreivanju postojee tehnologije,

- razvoju i unapreivanju novih tehnolokih procesa i itavih tehnologija za postojee proizvode,

- razvoj novih proizvoda u postojeim tehnologijama,

- kao i razvoj novih proizvoda u novim tehnologijama.

U zavisnosti od veliine kompanije definie se obim potrebnih aktivnosti u nauno istraivakom radu. Male kompanije imaju male potrebe za istraivako-razvojnim radom, pa organizacija R&D odeljenja u njima nije racionalna. U velikim proizvodnim kompanijama potrebe za istraivako -razvojnim radom su veoma izraene, zbog ega se u njima formiraju posebne istraivako - razvojne organizacione jedinice koje u nekim sluajevima zapoljavaju veliki broj ljudi.

R&D- odeljenja za istraivanje razvoj u proizvodnim kompanijama imaju razliite naziva kao na primer:

IRJ - Istraivako razvojna jedinica

IRC - Istraivako razvojni centar

IRI - Istraivako razvojni institut

NIO - Nauno istraivake organizacije-instituti (u nekim sluajevim zapoljavaju i preko 1000 ljudi).

Samostalni nauno istraivaki instituti i fakulteti obavljaju istraivako - razvojne poslove za vei broj kompanija prema posebnim ugovorima. U ovim istraivakim organizacijama se takoe obavljaju istraivanja koje finansira drava iz budeta (nacionalni programi).

Takoe, na fakultetima na nivou katedre, formiraju se istraivaki timovi koji pored edukacije studenata na dodiplomskim i poslediplomskim studijama, obavljaju fundamentalna istraivanja iz svoje struke (najee finansira drava iz budeta), a takoe i razvojna istraivanja za potrebe kompanija po posebnim bilateralnim ugovorima.

Praksa je pokazala da na katedrama fakulteta gde nije razvijen nauno - istraivaki rad, rezultati edukativnog rada su skromni. Dakle, osnova dobrog edukativnog rada sa studentima je razvijen kvalitetni nauno - istraivaki rad, kako u oblasti fundamentalnih nauka, tako i u oblasti razvojnih istraivanja i saradnje sa privredom.

Grad-okruenje u kome se to deava (obrazovanje kadrova, istraivako - razvojni rad i proizvodnja) treba da bude zainteresovan za odvijanje ovih aktivnosti, radi unapreenja opte kulture ivljenja i veeg standarda graana.

1.2.3. Upravljanje istraivako-razvojnim odeljenjima

U zavisnosti od veliine kompanije zavisi veliina R&D odeljenja, od ega zavisi struktura i funkcionisanje menadmenta u njemu.

Kod manjih kompanija gde se u R&D odeljenju nalazi desetak ljudi, postoji ef odeljenja - upravnik, a kod veih kompanija radi i preko 100 istraivaa i funkcionisanje takvog odeljenja je daleko sloenije, a samim tim i funkcionisanje menadementa. U takvim sluajevima, javlja se potreba za uvoenjem odgovornog lica za oblast R&D menadmenta na poslovnom nivou kompanije. Obino menaderi su i top menaderi koji su u tesnoj povezanosti sa funkcionisanjem R&D odeljenja.

Izbor koordinatora - voe grupe u R&D odeljenju treba da bude po kriterijumu naune kompententnosti. Nekompententni top - menaderi u istraivakim institutima i na fakultetima mogu da nanesu vie zla istraivakim centrima, razvoju pojedinih sredina, nego elementarne nepogode i ratna razaranja. Nekompententni menaderi ne mogu kompetentno da predstavljaju svoju instituciju u zemlji i inostranstvu .

primer: na fakultetima top-menaderi su dekani fakulteta, gde je potreba za naunom kompententnou jo vie izraena.

(menader sa malim koeficijentom naune kompententnosti ne moe autoritativno da deluje na istraivae sa veim koeficijentom naune kompententnost).

Uspean lider istraivake organizacije (R&D u kompaniji, samostalni instituti ili fakulteti) treba da bude motorna snaga rada i motivacije svih istraivaa u datoj nauno istraivakoj organizaciji. Svojom naunom kompententnou treba da uliva poverenje i da svojom energijom mobilie sve istraivae da misle i rade.

U R&D odeljenju treba imati to vie profesionalaca za razliite oblasti i to vei broj kandidata za poziciju lidera za koju su potrebna vrhunska profesionalna i vrhunska menaderska znanja.

U savremnim uslovima upravljanja R&D aktivnostima, potrebno je obezbediti odgovarajuu istraivaku infrastrukturu, koja zahteva jo i sledee:

- Savremenu laboratorijsku opremu i materijale za eksperimentalna istraivanja u oblastima date istraivake organizacije;

- Savremenu raunarsku opremu, opremljenu aplikativnim softverima i bazama podataka koji su znaajni za pojedine istraivake oblasti;

- Savremenu biblioteku, kao izvor naunih informacija (relevatne naune asopise i knjige);

- Kvalitetne ljude koji e ove resurse istaivako razvojnim radom da prevedu u naune rezultate i komercijalne proizvodeDanas je neophodno da svaki istraiva ima svoj PC raunar umreen u okvir istraivake organizacije, a ova mrea treba da se povee sa Internet-om. Takoe je potrebno napraviti WEB prezentaciju istraivake organizacije u celini sa linom prezentacijom svih istraivaa pojedinano.

Pojedinane prezentacije obino sadre : fotografiju istraivaa, osnovne podatke (telefon, fax, E-mail adresu) kratku biografiju, referenc - listu sa posebno izdvojenim referencama po kojim je istraiva prepoznatljiv, kao i citiranost radova.

1.3. PRILAGOAVANJE LJUDSKIH RESURSA NOVIM TENOLOGIJAMA I INOVACIJAMA1.3.1. Promena scenarija proizvodnje Proizvodna filozofija tokom XX vek se menjala, a time i ekonomski rezultati koji se ostvaruju.

Osnovne karakteristike proizvoda ezdesetih godina XX veka bile su da su proizvodi bili veliki, teki, debeli, za iju je proiizvodnju bilo potrebno utroiti ogromnu koliinu kapitala i materijala. Osnovni resursi za ovakvu proizvodnju su bili kapital i prirodna bogatstva (rude, metali, nemetali). Karateristini proizvodi ovog vremena su : brodovi, lokomotive, avioni...

Osamdesetih godina XX veka dominiraju proizvodi za iju proizvodnju je bilo potrebno daleko manje materijala, a karakteristini proizvodi ovog vremena su mali, tanki, laki. Tipini proizvodi tog vremena su bili ipovi, a osnovni resurs za ovakvu proizvodnju su bile informacione tehnologije. Slka 1.4.

Krajem XX veka i poetkom XXI veka menja se scenario proizvodne filozofije, tako da su proizvodi superiornog kvaliteta. Za ostvarivanje ovakve proizvodne filozofije, potrebno je sve manje materijala i kapitala, ali sve vie ljudskog znanja. Prema tome osnovni resurs za takvu proizvodnju bie ljudi i njihovo znanje. One privrede koje ovaj resurs budu imale i koristile ga kvantitativno i kvalitativno njihova uspenost bie vea.

1.3.2. Razvoj tehnologije Dostignuti nivo razvoja u jednoj oblasti znaajna je osnova za nove tehnoloke skokove, koji se deavaju u kraim vremenskim intervalima kao posledica tehnikog progresa, a kada se dese, onda su tehnoloki skokovi nivoa tehnologije znatno vei u odnosu na prethodne, a njihova deavanja su u kraim vremenskim intervalima, to je ematski prikazano na sl. 1.5.Da bi se iskoristile mogunosti novouvedene tehnologije, potrebno je obuiti kadar za korienje svih performansi koje data tehnologija prua. Pojavljuje se disproporcija izmeu obuenosti kadra i mogunosti tehnologije, na sl.1.5. predstavjena je irafiranom povrinom (koja pokazuje neiskoriene mogunosti date tehnologije). to je ova povrina vea, to su neiskoriene mogunosti novouvedene tehnologije vee.

Meutim deava, da se kadrovi postepeno obuavaju za korienje nove tehnologije tokom njenog uvoenja, tako da se disproporcija izmeu mogunosti tehnologije i obuenosti radnika tokom korienja novouvedene tehnologije smanjuje.

Krajem XX veka i poetkom XXI u eri ekspanzije tehnolokog razvoja, u svakoj oblasti su se deavali veliki tehnoloki skokovi, zahvaljujui akumuliranom znanju. Za takve tehnoloke izazove, sada a i u budunosti potrebni su kvalifikovaniji ljudi, kako u odeljenjima za istraivanje i razvoj, tako i u sektorima proizvodnje gde e se novostvorene tehnologije i realizovati.

U takvim uslovima, od ljudi se sve manje zahteva manuelni rad koji podrazumeva naprezanje miia i troenje snage, a sve vie intelektualni i stvaralaki rad.

Tehnokratski menaderi kojima je moto u odnosima sa potinjenima da rade, a ne da misle, u savremenim uslovima tehnolokog razvoja, morae da svoje uloge prepuste menaderima sasvim drugog tipa, koji sa potinjenima razvijaju humane odnose uvaavajui njihove linosti i zahtevajui od njih da rade i da misle.

Pored permanentnog obrazovanja radnika na svim nivoima tehnolokog procesa koga zahteva dananje vreme, permanentno obrazovanje i lino usavravanje ljudi u R&D odeljenjima je imperativ njihovog uspenog rada. Takoe, veoma znaajan segment je kontinuirano obrazovanje menadera, jer nije dovoljno znanje koje su doneli sa sobom pre preuzimanja dunosti menadera.

Odgovor na pitanje, zato Japanci uvek pobeuju u poslovnim pregovorima sa Evropljanima je: U istonoj Aziji najbolji studenti po zavretku fakulteteta, idu u biznis, neto slabiji u dravnu administraciju, slabiji studenti ostaju na univerzitetima i bave se naukom, a najslabiji postaju politiari.

Prema tome za pregovarakim stolom, kada su poslovni pregovori izmeu Japanca i Amerikanca (ili Evropljana) jedni naspram drugih sede briljantni japanski studenti, a sa druge strane slabi ameriki ili evropski studenti. Zbog toga su i rezultati jasni i oekivani.

Uspeni menaderi moraju imati dobro formalno obrazovanje. Znai da su uspeno zavrili odgovarajue fakultete, magistrature, doktorate. Meutim ovako steeno znanje vremenom gubi mo, jer su tokovi biznisa brzi i nepredvidivi, pa je potrebno permanentno inovirati znanja menadera. Iskustvo i intuicija nisu dovoljni da se uspeno upravlja kompanijom, ve je za to potrebno i odgovarajue znanje.

Razvoj nauke i tehnologije pedesetih godina XX veka, uslovio je da se formira shvatanje o potrebi permanentnog obrazovanja menadera, naroito u proizvodnji. Na sl 1.5. jasno se vidi da se posle pedesetih godina XX veka, uvoenje novih tehnologija deava u periodima koji su krai od 10 godina.

Dakle nametnula se potreba da se obavlja permanetna obuka svih zaposlenih, a posebno poslovodno-rukovodeeg kadra. U poetku su bili kratki seminari koji su prerasli u tkz. poslovne kole kao stalne oblike obrazovanja za sve segmente menadmenta. Obrazovanje direktora je podeljeno na vie segmenata, s obzirom na spektar potrebnih znanja koja su potrebna za uspeno upravljanje kompanijom.

1.3.3. ivotni ciklus profesionalcaNa osnovu ivotnog ciklusa profesionalca, uspeh u poslu sigurniji je do 45. godine starosti. Posle toga, prirodne psihofizike mogunosti opadaju. Oigledno je da se rezultati pojedinaca korisni za kompaniju postiu izmeu 35. i 55. godine ivota. Posle toga, zbog nagomilanog znanja i iskustva, koriste kompaniji kao savetnici. Nakon 65. godine ivota, istonoazijske kompanije se ne odriu mudrosti svojih profesionalaca, ve ih postavljaju za svoje ambasadore, koji e predstavljati kompaniju u raznim promotivnim kampanjama do kraja svog ivota.

Da bi se zadrao trend porasta nivoa znanja u kompaniji i produio vek profesionalca od 40. do 65. godine ivota, neophodno je njihovo kontinuirano obrazovanje. Potrebno je obavljati permanentnu edukaciju i inovaciju znanja od navrene 40.godine ivota. Tako e, sa opadanjem psihofizikih sposobnosti-nivo znanja ipak biti u porastu., sl. 1.6.

Ukoliko izostane kontinuitet u obrazovanju, maksimalni nivo koji profesionalac dostigne u karijeri-bie znatno nii, a opadanje nivoa znanja sa godinama starosti bie intenzivnije.

Nova proizvodna filozofija u Japanu koja ukljuuje doivotno zapoljavanje, vodi rauna o ivotnom ciklusu profesionalca svoje kompanije. Nagomilano znanje tokom rada u kompaniji do svoje 55. godine ivota, (kada ljudi zbog biolokog procesa starenja nemaju kondiciju za intenzivan stvaralaki rad), koriste se izmeu ostalog i za obuku mladih kadrova, kako bi njihov ulazak u kompaniju (pripravniki sta) bio to krai, a obuka to kvalitetnija.

Praksa je da se posle penzionisanje direktora jo uvek koriste njihove usluge. Novi direktor neko vreme, na poslovnim razgovorima sa partnerima vodi starog - prethodnog direktora, ime se kod partnera stie poverenje i kontinuitetu kompanije u poslu i odnosima sa partnerima i posle promene top-menadera.

1.4. INVENTIVNOST I INOVATIVNOSTPojmovima invencija i inovacija se esto pogreno daje isto znaenje.

INVENCIJA-znai otkrie, nauno ili tehniko i vezuje se, esto za pojam apstrakno miljenje tako se invencija vrsto vezuje za proces kreativnosti.

Inovacija je novi nain stavljanja starih ili novih ideja u praksu.

Invencija je otkrie ,

a inovacija nain njegove primene.

Inovacioni proces ukljuuje niz naunih, tehnolokih, organizacionih, finansijskih i komercijalnih aktivnosti. U inovacionom procesu obavljaju se:

- aktivnosti istraivakog rada IR,

- aktivnosti razvoja alata,

- aktivnosti industrijskog inenjerstva,

- pripreme za proizvodnju,

- marketing novog proizvoda,

- projektovanje (obuhvata projekte kojim su definisane procedure, tehnika specifikacija i operacione instrukcije potrebne za razvoj, proizvodnju i prodaju novog proizvoda).

Tipvi inovacija:

1- Novi proizvod,

2- Novi proizvodni proces,

3- Nova menadment ili organizaciona struktura,

4- Novi tip marketinga ili sveukupno ponaanje na tritu.

Postavlja se pitanje - kakva organizacioa klima podstie kreativne procese, a kakva ih koi.

Iskustvo je pokazalo da klima koja obiluje potekoama - nije tako lo ambijent za kreativnost. Mnogi umetnici i naunici su radili u ekstremno loim uslovima, i u tom periodu nastala su mnoga epohalna otkria.

Znai, odreeni psiholoki pritisci, odreena ekstremna stanja ljudske psihe - rezultiraju visokom motivacijom za kreativan rad. Meutim to su prirodne motivacije pa se taj vid stimulisanja danas ne primenjuje.

Istraivako razvojna odeljenja velikih kompanija obino se grade u izuzetno lepim prirodnim ambijentima (bazeni, teniske i tereni, golf tereni) i tako se prirodna kreativnost poboljava u pozitivnoj organizacionoj klimi.

Neke od definicija inovacija i invencija su:

1- Inovacija je primena novog znanja da bi se ponudio novi proizvod ili usluga koju trae kupci. Inovacija je invencija kojoj se dodaje komercijaliazacija.

2- Invencija je aktivnost kreiranja ili proizvodnje primenom imaginacije, a inovacija je komercijalna eksploatacija invencije.

3- Inovacija je inspiracija i kreacija, preporod, nedoumica, ona je put otkria.Inovacija je novi nain stvaranja starih ili novih ideja u praksu. Definicije inovacije moe se svesti na to da je :

invencija otkrie, i

inovacija-nain njegove primene u praksi.

Model klasinog procesa inovacije dat je na sl.1.7.

Model klasinog inovativnog procesa je previe izolovan od okruenja u kome se odvija.

Moderniji i efikasniji proces inovacije sl.1.8., trebalo bi da se odvija po, ne tako lineralnom modelu, ve kao model inovativnog susreta koji se odvija u sveukupnom okruenju :

-tehniko-tehnolokom,

-kulturnom,

-socijalnom,

-ekonomskom,

-ekolokom, itd.

Model savremenog procesa inovacije dat je ematski na sl. 1.8.

Teko je regrutovati visokoobrazovnog profesionalca, inenjera, istraivaa koji kreativno stvara u kompaniji, odnosno onakav kadar kakav zahteva visoka i moderna tehnologija.

Kreativni ljudi su skupi, pogotovu ako su se kao takvi u praksi dokazali.

Osnovni problemi sa kojima se susreu direktori kadrovskih odeljenja kada su u pitanju zahtevi za kreativnim ljudima, koji e odgovarati tehnolokim zahtevima kompanije su-kako zadrati kreativne, a otpustiti nekreativne ljude, ljude bez ideja.

Teko je regrutovati visokoobrazovnog profesionalca, inenjera, istraivaa koji kreativno stvara u kompaniji, odnosno onakav kadar kakav zahteva visoka i moderna tehnologija.

Kreativni ljudi su skupi, pogotovu ako su se kao takvi u praksi dokazali.

Osnovni problemi sa kojima se susreu direktori kadrovskih odeljenja kada su u pitanju zahtevi za kreativnim ljudima, koji e odgovarati tehnolokim zahtevima kompanije su-kako zadrati kreativne, a otpustiti nekreativne ljude, ljude bez ideja.

Kompanije moraju po svaku cenu da eliminiu nekreativne ljude. S druge strane, ukoliko kreativni ljudi osete da su dostigli maksimum kreativnosti u postojeim uslovima - bez razmiljanja e otii u drugu kompaniju, koja im omoguuje dalji razvoj njihove kreativnosti.

U tom smislu vano je razumeti spiralu uspeha na tritu, to dovodi do visokog kvaliteta pojedinca. Sl. 1.9.

Oni pojedinci koji u toku rada u kompaniji pokau najbolje rezultate kroz kreativni rad treba da napreduju ka boljim poloajima, a oni koji ne pokau kreativnost u radu treba da budu odstranjeni iz kompanije.

2. KREATIVNOST I POBOLJANJA

Kreativnost podrazumeva sposobnost stvaranja novih i korisnih ideja. Neophodna je u svim fazama inovatinog procesa. Moe se shvatiti ka proces raanja ideja, a inovacija proces kojim se one prevode u mogua reenja.

Poboljanje nastaje kao rezultat primene znanja.

U principu, adekvatnost znanja koje se primenjuje je direkno proporicionalna veliini poboljanja.

Ljudi mogu da uvedu puno poboljanja u predmetnoj oblasti korienjem svoje prirodne kreativnosti i znanja koje poseduju.

Deming je razvio koncept poznat kao dubinsko znanje koji predstavlja: - interakciju znanja i sistema,

- znanja i odstupanja,

- poznavanja psihologije i poznavanja tehnike uenja.

Edvard de Bono, vodei strunjak u oblasti konceptualnog i krativnog razmiljanja, razvio je specifine metode za poveanje obima znanja poboljavanjem sposobnosti pojedinca da razmilja kreativno.

Poboljanje je nemogue uvesti bez realizacije odreene promene.

Pojedinac moe da koristi svoje znanje za uvoenje poboljanja sledei logiku ciklusa:

planiraj uradi - analiziraj deluj (unapredi), sl.2.1.

Model podstie uvoenje poboljanja kroz sticanje znanja i korienje znanja za razvoj, ispitivanje i realizaciju izmena.

On prua osnovu za uvoenje kako kontinualnih, postepenih izmena, tako i drastinih inovacija.

Ponekad kada se postavi pitanje koje izmene moemo da uvedemo u cilju realizacije poboljanja odgovor je oigledan.

Meutim ei je sluaj da potrebna izmena nije oigledna ili dostupna. U ovakvim sluajevima, Edvard de Bono predlae tehnike kritikog i kreativnog razmiljanja, koja predstavlja dodatak ili glavno pomono sredstvo tradicionanim metodama, ali ne i njihovu zamenu.

Model poboljanja, podran odreenim vanim alatima i metodama moe da bude veoma uspean pristup za uvoenje poboljanja u velikom broju raliitih poslovnih okruenja.

U tabeli 2.1. navedeni su neki od moguih alata i metoda koje se obino koriste za aktivnosti poboljanja kvaliteta.

Ovi alati pomau zaposlenima da urade sledee:

Shvate nain funkcionisanja postojeih procesa,

Prikupe podatke i informacije koje im omoguuju da definiu bolje naine za obavljanje odreenih aktivnosti,

Identifikuju mesta na kojima postoje problemi,

Utvrde koje probleme treba prvo reavati,

Koncentriu se na uzorke problema i nedoslednosti,

Predstavljaju podatke u vidu grafikih prezentacija,

Utvrde odnos izmeu potreba kupaca i datog procesa,

Upoznaju znaenje odnosa promenjivih,

Razumeju prepreke koje se javljaju tokom realizacije.

Metode kreativnog razmiljanja poboljavaju rezultate koji se dobijaju u aktivnostima primene standardnih alata kontinuiranih poboljanja i inovacija.

2.1. Alati poboljanja zasnovani na kreativnom razmiljanjuUloga kreativnog kao dela aktivnosti poboljanja jo uvek nije dovoljno prihvaena. Kao rezultat toga, malo je organizacija koje preduzimaju inicijativu ka korienju kreativnosti u svojim aktivnostima poboljanja.

Kreativnost moe i treba da igra centralnu ulogu u aktivnostima poboljanja. Meutim postavlja se pitanje koji su to alati kreativnog razmiljanja i kako oni funkcioniu.

Koncept kreativnosti koji se ovde razmatra nema nieg zajednikog sa umetnikom kreativnou.

Kreatinost predstavlja ozbiljan, isplaniran i sistemski proces stvaranja novih ideja, novih koncepata i novih percepcija vrednosti.

Kreativnost predstavlja beg od postojeih percepcija i koncepata u cilju pronalaenja novih naina za analizu i realizaciju odreenih aktivnosti.

Njena sutina je u prepravljanju koncepta sistema i ideja, kao i u stvaranju novih koncepata ni iz ega. Ovo je vana injenica, s obzirom na potrebu pojedinca da se povremeno vraa unazad i pravi novi raspored u okviru ve postojeeg koncepta. Ponovno stvaranje koncepata je ponekad neophodno zbog ega su se stvari izmenile i to prvobitni koncept vie nije efektivan u novonastalim okolnostima.

U protekle tri decenije, Edvard de Bono je razvio koncept pod nazivom bono razmiljanje. Ovaj termin je postao sinonim za skup alata i metoda kreativnog razmiljanja koji se koristi u poslovnim organizacijama.

2.2. LOGIKA DE BONOVIH METODAMetodi bonog razmiljanja su ozbiljni, unapred isplanirani i sistematski; oni se ne oslanjaju samo na prirodni talenat ili improvizacije.

Ovi alati kreativnog razmiljanja su zasnovani na teoriji spoznaje da mozak funkcionie kao aktivan informacioni sistem sa sopstvenom unutranjom organizacijom. Oni su zamiljeni da kao sredstvo koje pomae ljudima da svesno proizode misli koje su izvan njihovog uobiajenog naina razmiljanja. Ovakvim pristupom se poveava verovatnoa dobijanja novih ideja, novih koncepata i novih percepcija na osnovu starih situacija.

De Bono smatra da mrea nerava obrauje informacije stvarajui ablone koji su osnova za formiranje percepcija (proces opaanja). S obzirom da se ti abloni vremenom uvruju dolazi do formiranja stabilnih, ustaljenih ablona ili percepcija.

Kada mozak jednom uspostavi ove stabilne ablone, veoma je teko proizvesti misli izvan tih ablona kada se razmilja o odreenom objektu.

Kada pojedinac jednom ue u ustaljeni ablon misli, on e tamo i ostati sve dok se neto ne preduzme da se on izbaci iz njega.

Ostali abloni koji postoje pored glavnog ablona su praktino nevidljivi za datog pojedinca.

Meutim ako ta osoba uspe nekako da se izvue iz tog ablona percepcije, dolazi do znaajnog poveanja verovatnoe povezivanja sa drugim ablonima i formiranja novih ideja, koncepata i percepcija (opaanja).

2.3. PROVOCIRANJE NOVIH IDEJAJedan od neobinih metoda za uvoenje novih ideja i koncepata poznat je kao provociranje.

Kao to je ve poznato, ako nema naina za beg iz ablona percepcije, ljudi se jednostavno vraaju na iste stare ideje i uhvaeni su u zamku svojih postojeih percepcija.

Svrha tehnike provociranja je da izbaci pojedince iz ovih ustaljenih ablona, kako bi oni mogli da se poveu sa drugim misaonim ablonima u cilju dobijanja novih ideja, koncepata i percepcija.

Jedan od naina za smiljeno provociranje je metod pod nazivom beg.

Da bi se realizovao ovaj metod, neophodno je napraviti prvo spisak stvari koje se uzimaju zdravo za gotovo u vezi sa nekom situacijom ili procesom.

Zatim pojedinac mora da odbaci stvari koje se uzimaju zdravo za gotovo, njihovim eliminisanjem, brisanjem (iz pamenja) ili jednostavnim izbegavanjem. Imajui u vidu da je svrha same provokacije da bude neobina i nelogina, ona dovodi do veoma nestabilnog koncepta ili situacije sa kojom um mora da se bori.

U takvim situacijama um, pokuava da se ponovo stabilizuje povezivanjem sa drugim ablonima u nastojanju da pronae bilo koju logiku u datoj provokaciji.

Na ovaj nain, prirodna sklonost uma da pravi ablone moe da se koristi za razvoj novih ideja i koncepata.

Primer: inenjer za projektovanje trai nove ideje za poboljanje personalnih raunara.

-On prvo sastavlja spisak stvari koje ljudi uzimaju zdravo za gotovo u vezi sa raunarima.

- Raunar zahteva izvor napajanja elektrinom energijom, mora da ima vizuelni dispej i neophodna mu je tastarura za unoenje podataka.

- Na osnovu ove poslednje pretpostavke, inenjer definie provokativnu pretpostavku primenom metode bega koja glasi raunari nemaju tastature.

Inenjer mora da koristi aktivan psihiki proces - poznat kao kretanje- da bi pobegao od nemogunosti ostvarivanja ove nelogine provokacije i doao do ideje koja je ostvarljiva, korisna i vredna.

U procesu kretanja ide se ka aktivnom premetanju misli.

- Osnovna tehnika kretanja, poznata pod nazivom od trenutka do trenutka, omoguava umu da ide napred stvarajui slike ta bi se moglo dogoditi ako bi data provokativna pretpostavka postala stvarna.

SLUAJNO ODABRANI TERMIN

Jo jedan alat bonog razmiljanja je primena sluajno izabranog termina.

U okviru ovog metoda, koristi se sluajno izabrani termin koji treba da obezbedi potpuno novu poetnu taku izvan ustaljenog ablona.

Bira se odreeni termin metodom sluajnog uzorka (koji je potpuno nepovezan sa predmetom razmiljanja) i postavlja pored datog predmeta. Zatim se umu ostavlja mogunost da krene napred i pokua na odreeni nain definie odnos izmeu njih.

Prilikom stvaranja ove veze, koristi se prirodna sklonost uma da kreira ablone.

Da bi krenuo napred ka novoj ideji, pojedinac definie odreeni pristup ili kreira jednostavnu asocijaciju.

Primer: Lanac hotela koji trae nove naine za ostvarivanje veeg odziva svojih klijenata prilikom prikupljanja povratnih informacija u vezi sa kvalitetom smetaja i drugih usluga. Korienjem rei radar (sluajno izabrana iz renika) dobijene su sledee ideje.

Radar asocira na princip refleksije (radio talasa) koji podsee na odraz u ogledalu. Ako bi se upitnik postavio na ogledalu, onda bi se lake primeivao i stoga bi postojala vea verovatnoa da ga gost popuni nego u sluaju kada se postavlja na sto u hotelskoj sobi.

Radar takoe asocira i na tanjir (radarski tanjir). Tanjir asocira na hranu tj. obrok. Na ovaj nain se dolo do ideje da bi se gostu mogao ponuditi popust za obrok koji konzumira u hotelskom restoranu ili besplatno pie u baru, ukoliko uestvuje u programu prikupljanja povratnih informacija od klijenata.

Ljudi su skloni da svesno ili podsvesno biraju odreeni termin koji mogu da ga poveu sa nekom postojeom idejom ili percepcijom. Da bi se obezbedili da dati termin nije smiljeno izabran, pokuajte da listate renik i murei pokaete prstom na neki termin. Imenice su najadekvatnije za ovaj metod.

3. FORMULISANJE RAZVOJNE POLITIKE PREDUZEA3.1. PODELA, KARAKTERISTIKE I SISTEMATIZACIJA RAZVOJNE POLITIKE PREDUZEA

Razvoj preduzea podrazumeva promenu poloaja preduzea u prostoru i vremenu, tako da ga promena dovodi u kvalitetno novo, bolje stanje to predstavlja jedan od osnovnih ekonomskih ciljeva svakog preduzea u trinoj privredi.

Istraivanje i predvianje buduih stanja, dogaaja i procesa zaokupljuju panju biznismena, menadera, istraivaa i politiara.

Zadatak i tenja svakog poslovodnog i organizacionog sistema je kako ostvariti povoljan prelazak iz sadanjeg pozitivnog funkcionisanja, u budee jo bolje funkcionisanje.

Razvoj je proces koji se ne moe zaustaviti, predstavlja uslov daljeg opstanka celokupne civilizacije, uslov egzistencije svih pojedinih sistema u njoj.

Razvoj moemo definisati kao takvu promenu sistema, koja dovodi sistem u kvalitetno, novo stanje.

Razvoj za preduzee, a takoe i za celu privredu i drutvo u celini je sudbonosan i odluujui. Pored aktivnosti kojima obezbeuje uslove za trenutni opstanak, preduzee mora neprekidno da se razvija, (dugorono, kvantitativno i kvalitativno).

Procesom razvoja, preduzee obezbeuje sebi takvo novo stanje, koje e omoguiti egzistenciju u tim novim uslovima i dati bazu za dalji razvoj. Time se razvoj pretvara u neprekidan i kontinualan proces, koji tee pod dejstvom mnogobrojnih faktora.

Razvoj se posmatra kao jedan od posebnih oblika kretanja, kao opta kvantitativna promena sistema, koja ide od nieg razvojnog stepena, ka viem.

Uopte gledano, razvoj se definie kao integralan i kontinualan proces, koji poseduje sposobnost da prelaze u vie nivoe organizovanosti i efikasnija stanja.

Razvoj predstavlja progres stalne promene i stalno kretanje napred, kontinualan napredak sistema u svim sferama njegovog funkcionisanja.

U kibernetskom smislu, razvoj se definie kao integralan i kontinualan proces transformacije sistema iz postojeeg stanja, u novo stanje vie efikasnosti.

Razvoj je dinamian proces koji se odvija u vremenu, koji mi neprekidno planiramo i realizujemo, ostvarujui tako kontinuitet egzistencije.

Da bi se oznaavalo razvoj, budue funkcionisanje mora da bude sa pozitivnim prirastom rezultata.

Razvoj je borba za opstanak, prirodni zakon koji se protee i na privredne organizacije.

Razvoj predstavlja upravljaki proces, proces kojim se mora upravljati da bi on tekao u eljenom smeru. Upravljanje razvojem je neophodno da bi se postigli eljeni ciljevi i rezultati, da bi se proces razvoja uopte i mogao odvijati.

Ukoliko kao objekat istraivanja uzmemo preduzea, razvoj se definie kao proces prelaska iz postojeeg u novo, efikasnije stanje, koje se manifestuje kroz mnogobrojne promene koje se vre na:

podruju proizvoda i proizvodnog programa,

tehnike i tehnologije,

organizacije kadrova,

promene koje obezbeuju kontinuitet sadanjeg i budueg funkcionisanja uz neophodno poveanje efikasnosti.

Poto razvoj preduzea predpostavlja promene i napredak na podruju proizvoda i proizvodnog programa, tehnike i tehnologije, organizacije kadrova, oigledno je da razvoj svakog preduzea zavisi od organizovanja i rezultata sopstvenog istraivako-razvojnog rada.

Bez istraivako-razvojnog rada nema razvoja preduzea, nema napretka u svim podrujima poslovanja.

Povezanost istraivako-razvojnog rada i razvoja preduzea je veoma velika i oigledna, tako da se moe konstatovati da je istraivako-razvojni rad osnova i neophodnost uspenog razvoja.

U praksi se esto ne pravi vea razlika izmeu razvoja i rasta.

Rast prikazuje poveanje vrednosti ostvarene proizvodnje.

Razvoj je komplaksniji od rasta i on bi obuhvatio, pored poveanja vrednosti proizvodnje i sledee:

poboljanje proizvodne tehnike, tehnologije i organizacije,

poboljanje upravljanja u svim oblastima poslovanja,

poboljanje ukupne organizacije i razvoj pojednih slubi i otvaranje novih,

razvoj proizvoda i poboljanje proizvodnih programa,

poboljanje uslova rada itd.

Rast obuhvata kvantitativno poveanje obima poslovanja, koje ne predviaju bitnije izmene postojeih poslovnih aktivnosti.

Razvoj podrazumeva, pored kvantitativnog poveanja obima proizvodnje:

i kvalitativno proirivanje, poboljanje i inoviranje postojee proizvodnje i poslovanja uopte.

kod rasta je akcenat na kvantitativnim,

a kod razvoja na kvalitativnim promenama.Kvalitativne promene i inovacije u poslovanju preduzea koje zahteva razvoj, jedino je mogue obezbediti stalnim praenjem razvoja nauke i tehnologije i primenom najnovijih naunih dostignua.

Zbog toga razvoj, pored ostalog predstavlja i permanentan proces akceptiranja (primene) nauno-tehnolokog progresa i primene njegovih tekovina i rezultata.

Sutina razvoja preduzea je u obezbeenju adaptivnosti u neprekidnom toku njegovog funkcionisanja i neperkidnim promenama okoline sa kojom se nalazi u tesnoj mauzavisnosti, kao to je ematski prikazano na sl. 3.1.

Investicije predstavaljaju nain realizacije razvoja, a proces investiranja predstavlja zavrni deo procesa razvoja koji vodi u neposrednu realizaciju.

Investicije predstavljaju deo procesa razvoja kojim preduzee osigurava svoju egzistenciju i svoje efikasno poslovanje.

Realizacija investicionih projekata, odnosno konkretna izgradnja investicionih objekata je sledei problem koji je veoma izraen u praksi.

Izgradnja investicionoh objekata predugo traje, znatno due nego to se unapred planira, i to najee ponitava dobru prethodnu pripremu investicionih projekata i donosi gubitke, umesto pozitivnih razvojnih rezultata.

U ovoj oblasti se u svetu koristi softverski podran koncept upravljanja projektima, koji znaajno pomae da se skrate i eliminiu vremenska i trokovna prekoraenja u investicionoj izgradnji.

3.2. STRATEGIJA I CILJEVI RAZVOJNE POLITIKE PREDUZEA

RAZVOJ svakog preduzea povezan je sa promenama i inovacijama, a ostvaruje se kroz realizaciju odreenih promena.

Poto je razvoj kompleksan i integralan proces koji obuhvata sva podruja poslovanja preduzea, za ostvarivanje razvoja preduzea potrebne su promene u svim podrujima poslovanja

proizvodnom programu,

tehnologiji,

organizaciji i dr.

Promene koje se mogu uiniti u preduzeu su u oblasti :

proizvodnih programa i

trita.

Preduzea moraju permanetno da rade na :

- prestrukutiranju i inoviranju proizvodnog programa,

- stalnim poboljavanjem postojeih i uvoenjem novih proizvoda i proizvodnih programa.

Te promene su nune, a one su istovremeno osnov za dalje promene i poboljanja koja su mogua i potrebna svakom preduzeu.

PROMENE U OBLASTI TRITA su od vitalnog znaaja za svako preduzee.

Poveanje uea na postojeim tritima i

osvajanje novih trita za nove proizvode,

je permanentni zadatak, bez kojeg nema poboljanja rezultata poslovanja.

PROMENE I INOVACIJE U DOMENU TEHNOLOGIJE. Tehnoloke promene i tehnoloki razvoj daju bazu za napredovanjem i razvoj preduzea.

Neka preduzea se nalaze u tehnolokom zaostajanju za razvijenim svetom, tako da je tehnoloki razvoj tih preduzea poetni uslov njihove konkurentnosti na tritu.

Osnovu za TEHNOLOKI RAZVOJ preduzea, pored ostalog treba da prui:

- sopstveni istraivako-razvojni rad i

- inovativna delatnost.

Jedan od glavnih zadataka u preduzeu koji se mora obaviti su promene i poboljanja istraivako-razvojnog rada, da preduzea ne bi zaostajala u tehnolokom razvoju.

PROMENE I POBOLJANJA U OBLASTI KADROVA, posebno u oblasti upravljanja ljudskim resursima, su takoe nune u preduzeima.

Promene u kadrovskoj strukturi, obrazovanju i obuci kadrova, naroito za korienje savremenih informatikih i drugih metoda i sredstava, predstavljaju vaan skup promena i inovacija koje doprinose poboljanju opteg stanja preduzea.

Veoma znaajne promene koje bitno utiu na razvoj PREDUZEA su PROMENE U DOMENU ORGANIZACIJE I UPRAVLJANJA.

Ove promene i transformacije su povezane sa PROMENAMA U DOMENU VLASNITVA i one rezultiraju privatizacijom drutvenih preduzea (koje treba da se nastave promenama u domenu organizovanja preduzea).

Organizovanje preduzea prati i FORMIRANJE I USPOSTAVLJANJE ODGOVARAJUE MENADERSKE STRUKTURE, koja je zaduena da na efikasan nain upravlja poslovanjem preduzea.

Savremeni oblici organizovanja preduzea zahtevaju profesionalne menadere, postavljene od strane vlasnika, i zaduene da planiraju, organizuju i realizuju efikasno poslovanje i razvoj preduzea.

Uvoenje savremenog menadementa je jedan od osnovnih preduslova za uvoenje potrebnih promena u preduzeu, a time i ostvarenje potrebnog razvoja preduzea.

S obzirom da menaderi predstavljaju nosioce upravljakih procesa u preduzeima oni su po prirodi posla zadueni za uvoenje svih promena i inovacija u preduzeu koji doprinose bolje poslovne rezultate i razvoj preduzea.

Uloga i pozicija menadera je takva da oni postiu i omoguavaju uvoene promena i inovacija u preduzeu.

- Bez njihove angaovanosti u uvoenju promena, nemogue je postii eljene rezultate.

Prema tome, MENADERI SU NOSIOCI PROMENA U PREDUZEU, a time zadueni za stvaranje mogunosti za bri eknomski razvoj.

MENADER treba da obezbedi sve potrebne uslove za uvoenje :

programskih,

trinih,

tehniko - tehnolokih,

organizacionih,

finansijskih,

kadrovskih i drugih promena u preduzeu.

Takoe treba da stvori takvu klimu u preduzeu, koja e omoguiti da se prihvataju i permanentno uvode potrebne promene (da obezbedi da se ljudi ne plae promena, ve da ih vide kao ansu za razvoj firme, ali i za sopstveni razvoj).

Sloeni uslovi rada i velika meuzavisnost rada i razvoja, uslovljava POTREBU DONOENJA VELIKOG BROJA ODLUKA.

Dinaminost funkcionisanja i brzog razvoja nuno zahteva da se odluke donose veoma brzo.

BRZINA ODLUIVANJA pojavljuje se kao osnovna karakteristika procesa odluivanja.

Odluke je neophodno donositi veoma brzo, jer najee od brzine donoenja odluke zavisi da li e se one uopte realizovati i postii cilj. Ovaj zahtev za to brim odlukama je u suprotnosti sa kvalitetom odluka. Vea brzina odluivanja, najee donosi slabiji kvalitet odluka, a potreba za veim kvalitetom odluka, smanjuje brzinu njihovog donoenjaIzbor izmeu alternativnih razvojnih akcija dosta je sloen i opredeljivanje za jednu alternativu, predstavlja znaajan i odgovoran zadatak.

Rizik i posledice koje odluivanje sa sobom nosi su veliki, te je i motivacija za dobru pripremu odluka i valjanu selekciju alernativa, veoma velika.

Odluivanje o razvoju je veoma sloen i dinamian proces, iji je znaaj sudbonosan za budue poslovanje.

Posledice dobrog ili loeg odluivanja, o razvoju danas, preduzee e osetiti u budunosti.

S obzirom na veliki znaaj razvojnih odluka, odluivanje o razvoju ne moe predstavljati skup pojedinanih odluka koje je preduzee bilo prinueno da donese u odreenim trenucima, ve mora predstavljati lanac meuslovljenih i povezanih odluka koje odreuju budunost preduzea.

U istraivanju procesa odluivanja o razvoju preduzea, veoma je bitno najpre utvrditi gde se o procesu upravljanja razvojem odluuje.

To znai da bi trebalo analizirati i definisati koje su glavne take odluivanja u ovom procesu, odrediti vrste odluka i njihove karakteristike u odnosu na posmatrani proces razvoja preduzea.

U procesu upravljanja razvojem preduzea menaderi donose odluke kod:

1. Definisanja i izbora strategija razvoja preduzea,

2. Definisanja i izbora razvojne politike preduzea,

3. Definisanja i usvajanja dugoronog i srednjoronog plana razvoja preduzea,

4. Definisanja i usvajanja pojedinanih planova razvoja preduzea,

5. Selekcije i izbora razvojnih projekata,

6. Izrade i ocene predinvesticionih studija,

7. Izrade i ocene investicionih programa,

8. Izrade i usvajanja investiciono - tehnike dokumantacije,

9. Konanog odluivanja o realizaciji odreenog investicionog projekta itd.

Ovo je jedan globalni pristup, koji se odnosi samo na osnovne odluke (najznaajniji elaborati i akcije). Veliki broj odluka odnose se za svaki pojedinani izbor ili realizaciju pojedinih akcija, a to su:

1. Odluivanje o inovaciji postojeeg proizvodnog programa,

2. Odluivanje o uvoenju novog proizvodnog programa,

3. Odluivanje o poboljanju tehnologije i organizacije,

4. Odluivanje o izboru tehnologije,

5. Odluivanje o izboru lokacije,

6. Odluivanje o ekolokim reenjima,

7. Odluivanje o izvoriima finasiranja,

8. Odluivanje o izboru projektanta,

9. Oluivanje o izboru izvoaa radova, itd.

Sve navedene i druge odluke koje se odnose u procesu upravljanja razvojem preduzea su od izuzetnog, sudbonosnog znaaja za razvoj preduzea.

To se odnosi i na :

- odluke u procesu planiranja i pripreme realizacije razvoja,

- takoe i na odluke koje se tiu neposredne realizacije razvojnih procesa.

Ipak treba rei da odreene globalne odluke predstavljaju prekretnicu u procesu razvoja preduzea, te se na njih mora obratiti posebna panja.

Bez dobre pripreme odluka nema valjanog odluivanja o razvoju preduzea, pa ni efikasne realizacije razvoja preduzea, a to su sledee odluke:

1. Odluke o izboru strategije razvoja preduzea,

2. Odluke o planu razvoja preduzea,

3. Odluke o razvoju novog proizvoda,

4. Odluke o osvajanju novih trita,

5. Odluke o odreenim investicionim poduhvatima i dr.

Ove odluke direkno utiu na efikasnost i valjanost upravljakog procesa i predstavljaju najvanije menaderske odluke.

Efikasno upravljanje promenama podrazumeva, definisanje odgovarajueg pristupa ili koncepta,

Jedan od poznatijih pristupa upravljanju promenama predstavlja MODEL 7S.

Prema ovom konceptu, uspeno upravljanje promenama zahteva da se uzme u obzir sedam kljunih faktora koji stvaraju mogunosti za promene.

Svi faktori su podjednako vani i povezani su sa ostalim faktorima, a izostajanje jednog faktora moe nepovoljno uticati na uvoenje potrebnih promena.

U konkretnom sluaju, specifine okolnosti mogu opredeliti koji je od navedenih faktora najznaajniji u primeni odreene strategije.

Na slici 3.2. dat je ematski prikaz modela 7S sa meusobnom povezanou sedam kljunih faktora:

1. STRUKTURA

2. STRATEGIJA

3. SISTEMI

4. STIL

5. VETINE

6. OSOBLJE

7. IZVANPROSENI CILJEVI.

Prva tri faktora predstavljaju tvrde (hardware) fakore uspenog poslovanja preduzea, a sledea etiri, predstavljaju meke (sofware) faktore

1) STRUKTURA- Model 7S predvia da u sprovoenju odreene strategije treba formirati odgovarajuu organizacionu strukturu koja e na najbolji nain da omogui realizaciju planirane strategije.

Najee se vre strukturne promene, odnosno gradi se privremena organizaciona struktura realizacije date strategije, ali bez naputanja osnovne organizacione strukture.

(primer. General Motors koji zadrava svoju tradicionalnu organizaciju, ali da bi realizovao strategiju uvoenja malih automobila, uvodi dodatne organizacione jedinice - projektne centre).

2) STRATEGIJA. U modelu 7S se polazi od definisanja strategije kojom preduzee eli realizovati svoje ciljeve.

- Razvoj odgovarajue strategije utie na definisanje organizacione strukture, koja e omoguiti sprovoenje.

3) SISTEMI. Sistemi obuhvataju sve formalne i neformalne procedure, koje omoguavaju efikasno poslovanje preduzea. Tu spadaju:

informacioni sistemi,

sistemi planiranja i kontrole,

sistem budetiranja,

sistemi vrednovanja,

sistemi treninga osoblja itd.

Sistemi mogu biti uslov za sprovoenje odgovarajue strategije.

4) STIL. U modelu 7S posebna panja se pridaje stilu upravljanja vrhovnog menadera.

- Iako se govori o nainu ponaanja koji je karakteristian za odreenu organizaciju, stil je pre svega vezan za upravljake akcije, koje izvodi vrhovno rukovodstvo.

- (primer. Istraivake aktivnosti u oblasti nafte i minerala, koje daju bolje rezultate, ako vrhovni menaderi vie panje posveuju istraivanjima i preduzimanju odreene akcije da ih uine efikasnijim).

5) VETINE. Vetine obuhvataju odreena znanja i umea kojima raspolau zaposleni u preduzei i po emu je firma posebno poznata.

- (primer: Firma DU POnt je poznata po istaivakim aktivnostima, Hewlet Packard po inovacijama i kvalitetu).

- Takoe novi ciljevi i strategije koje preduzee namerava da realizuje, moe zahtevati dopunjavanje postojeih znanja i vetina.

6) OSOBLJE. Osoblje predstavlja znaajni faktor u Modelu 7S i podrazumeva, da je firma popunjena potrebnim ljudima za realizaciju predvienih strategija.

Posebno se obraa panja na rasporeivanje, obuku, razvoj i voenje osoblja i to kako postojeeg, tako i novih koji se primaju.

Pravilno rasporeivanje posla i razvoja celokupnog osoblja je znaajan zadatak vrhovnih menadera od koga zavisi efikasnost funkcionisanja preduzea u celini.

7) IZNAD PROSENI CILJEVI. Ovi ciljevi nisu, zvanini ciljevi organizacije koji na neki nain vode organizaciju ka nekim vrednostima i tenjama.

Oni imaju posebno znaenje u samoj organizaciji i donose zajedniku korist svim zaposlenima u organizaciji, te se smatraju i zajednikim, vrednostima za preduzee.

PROGRAMSKA TRANSORMACIJA I UVOENJE NOVIH RAZVOJNIH PROGRAMA je najznaajniji segment razvoja preduzea.

Ona otpoinje:

- istraivanjem,

- analizom i

- selekcijom raspoloivih i dostupnih programa i proizvoda,

(koji su rezultat sopstvenog istraivako-razvojnog rada ili se kupuju od drugih davaoca).

Izbor i uvoenje jednog ili vie razvojnih programa podrazumeva da se krene u proces realizacije odgovarajueg razvojnog poduhvata :

izradom predinvesticione studije,

zatim izradom investicionog programa,

zatvaranjem finansijske konstukcije i

donoenjem investicione odluke o uvoenju novog programa.

Iz toga sledi:

izrada investciono - tehnike dokumentacije i

realizacija investicionog poduhvata,

koja najee podrazmeva uvoenje nove tehnike i tehnologije, ali ne retko i izgradnju odgovarajuih osnovnih i prateih objekata.

PROGRAMSKA TRANSFORMACIJA se najee, zavrava:

organizacionim promenama i

konanim organizacionim definisanjem preduzea. 3.3. DINAMINOST RAZVOJNE POLITIKE PREDUZEAPoslednje decenije oznaile su nastanak novog tehnolokog reima, koji je uslovljen novim svojstvima tehnologije:

Prodornost,

Frekventnost promena (turbulentnost),

Fleksibilnost,

Integrisanost,

i zadiranje u sve pore drutva.

Promene se mogu oznaiti kao revolucionarne i radikalane, jer nije vie re o tome da organizacije prihvate tehnologije i primene je, ve da se one tranformiu u celini. Ti procesi su nazvani:

Reinenjering

Restrukturiranje

Strategije preokreta

Ostvarenje totalnog kvaliteta

Inovativne organizacije

Visoko responzivne organizacije.

Reinenjering (Fundamentalno preosmiljavanje i radikalno preprojektovanje poslovnih procesa da bi se postigla dinamina poboljanja kao to su trokovi, kvalitet, usluge i brzina).

Restrukturiranje (Ovaj proces obuhvata svojinske, trine i tehnoloke transformacije privrede).

Strategije preokreta (Nain ostvarivanje ciljeva organizacije.To je planska odluka kojom se odreuje pravac rasta i razvoja preduzea).

Ostvarenje totalnog kvaliteta (Upravljanje totalnim kvalitetom, Total Quality Management, je specijalizovana disciplina koja tei poboljavanju i usavravanju kvaliteta u celokupnom procesu poslovanja preduzea u kojoj uestvuju sve organizacione jedinice i svi zaposleni).

Inovativne organizacije (Organizacija koja je u stanju da obezbedi rast i razvoj, uz fleksibilnost i adaptivnost u odnosu na trinu konkurenciju).

Visoko responzivne organizacije (responzivne koje daju odgovor, koji odgovara za neto, to preneto na organizaciju) znai visoko odgovorne organizacije. Biti odgovoran znai odgovarati za svoj posao nadlenome.

Novi pristupi savremene teorije tehnologije i organizacije polaze od dinamike interaktivnosti ovih kategorija, a sveukupna efektivnost tehnologije i organizacije ostvaruje se kroz neprekidnu inovativnost i promene.

Tehnoloke inovacije su klju tehnoloke konkurentnosti i kritini faktor poslovne konkurentnosti firme.

Porast efikasnosti tehnologije i tehnolokih inovacija neposredno se vezuje za :

Dinamiku responzivnost kao osetljivost i odgovor na uticaje iz okruenja,

Aktivni uticaj na okruenje.

U inovativnoj organizaciji se pospeuje klima tehnoloke inovativnosti, podstiu se inovacije i obezbeuje njihova uspenost:

Uspenom evaluacijom, (ocenom) i izborom pravaca inovacijske aktivnosti kroz odabir projekta tehnoloke inovacije

Ostvarujui potrebnu efikasnost realizacije projekta tehnoloke inovacije.

a) U domenu samog nastanka, generisanja tehnoloke inovacije,

b) U domenu uspene primene tehnoloke inovacije u konkretnim tehnolokim procesima preduzea, uz ostvarenje tehnoloke konkurentnosti kao osnova strateke konkuretnosti preduzea.

Tehnoloka strategija firme proizilazi iz korporativne (udruene) strategije koja povezuje organizaciju i njeno okruenje. Odnos organizacije i okruenja istrauje se kao osnova za sagledavanje strategije inovacije u kompanijama.

U nekim modelima, strategija se sagledava kroz dve globalne alternative:

1. Reaktivne strategije (kada firme odgovaraju na zahteve kupaca i aktivnosti konkurenata),

2. Proaktivne strategije, kada one nastoje da predvide i anticipiraju (preduzimaju) promene u okruenju i da aktivno utiu na njih.

Svaka od navedenih opcija moe biti prihvatljiva, u zavisnosti od internih i eksternih uslova firme, njenih statekih poslovnih podruja i jedinica, stratekih tehnolokih podruja.

Novi pristupi savremene teorije tehnologije i organizacije polaze od dinamike interaktivnosti ovih kategorija, a sveukupna efektivnost tehnologije i organizacije ostvaruje se kroz neprekidnu inovativnost i promene.

Tehnoloke inovacije su klju tehnoloke konkurentnosti i kritini faktor poslovne konkurentnosti firme.

Reaktivne strategije mogu biti:

1. RESPONZIVNE (kada firme reaguju direkno na zahteve kupaca dovodei ih u vezu sa odreenim tehnolokim inovacijama),

2. IMITATIVNE (kao reakcija na nove proizvode konkurenata direknim njihovim kopiranjem),

3. DRUGI BOLJI (razvojem i usavravanjem reenja koja su konkurenti uveli),

4. DEFANZIVNE (kada je njihova reakcija na izazove inovacija konkurenata u tome da se modifikuje postojei proizvod kao i da se razvije potpuno nov proizvod).

Proaktivni pristupi mogu biti:

1. ZASNOVANI NA IR (sa inovacijama kao rezultatom tehnoloke inicijative u IR funkciji),

2. PREDUZETNIKI (kada je inovativna aktivnost visoko rizina i shvaena kao ansa, ali ne podrazumeva nuno i tehniku novinu),

3. INTEGRACIJOM (kada se inovacije ostvaruju kupovinom nove tehnologije ili kompanije),

4. MARKETINKI ZASNOVANI (polazei od inicijative marketing funkcije sa konkurentski agresivnim inovacijama). Strateki uticaj tehnologije na konkurentsku situaciju preduzea analizira se na tri nivoa:

1. Uticaj na delatnost i aktivnost unutar firme,

2. Uticaj na konkurentske pozicije koje firma zauzima u okviru sektora (ili grane),

3. Uticaj na strukturu konkurencije.

Dinamika tehnologije, moe znaajno da utie na razvoj aktivnosti sektora (ili grane), tako to deluju na razvoj i znaaj delatnosti sektora. Razvoj tehnologije moe usloviti nastanak novih delatnosti, ali i nestanak onih koje postaju zastarele.

Moe se zakljuiti da u razvojnoj politici preduzea, tehnoloka komponenta (razvoj tehnologije) je osnovna determinanta na kojoj se definie razvojna politika preduzea.

Tehnologija deluje na konkurentsku poziciju firme uslovljavajui, dva pravca konkurentske prednosti:

1. PREDNOST KROZ TROKOVE (delujui na strukturu trokova),

2. PREDNOST KROZ DIFERENCIJACIJU PROIZVODA (potencijalna fleksibilnost programa proizvodnje ili usluga u okviru resora).

Navedena dva efekta se nuno ne iskljuuju, ve naprotiv, oni se dopunjavaju i proizvode sinergetske efekte u optimalnoj kombinaciji tehnoloke strategije firme.

Potrebno je ustanoviti inventar tehnologija sa kojima firma raspolae, zatim metodom komparacije da se utvrdi odnos prema konkurentima, sagledaju slabosti i prednosti i alternativna reenja.

Sve tehnologije koje uestvuju u odvijanju odgovarajue delatnosti nemaju podjednak uticaj i znaaj - neke su od sutinskog znaaja, jer utiu na trokove i diferencijaciju (stvaranje razliitih) proizvoda.

Ostale tehnologije uestvuju samo u sekundarnom smislu u uspehu preduzea, jer je njihov uticaj na performanse proizvoda ili njegovu cenu kotanja slab, ili su one veoma iroko raspostranjene i lako dostupne tako da svi konkurenti mogu njima da ovladaju.

Polazei od stratekih dimenzija tehnologije, moe se prihvatiti PODELA TENOLOGIJA na tri velike kategorije:

1. BAZNE TEHNOLOGIJE (u najvej meri su prisutne u osnovi odreene delatnosti, u kojoj je preduzee od poetka aktivnosti, ali iji konkurentski uticaj danas vie nije odluujui i u kojima konkurenti imaju ekvivalentne (iste, jednake) sposobnosti.

2. KLJUNE TEHNOLOGIJE (su one u kojima je konkurentski uticaj najjai, koji ine baznu konkurenciju i ijim ovladavanjem se stie sasvim specifina kompetentnost).

3. NASTAJUE TEHNOLOGIJE (to su tehnologije u usponu, koje se jo razvijaju i doivljavaju svoju prvu primenu. One vremenom mogu da budu znaajni potencijal, a neke od njih e se transformisati u kljune tehnologije.

Navedena kategorizacija tehnologije, izvedena je zbog sagledavanja strateke uloge tehnologije u konkretnoj firmi.

To su univerzalni tipovi tehnologije, oni su determinisani :

vremenskom dimenzijom (trenutkom kada se uspostavlja dijagnoza tehnolokih potencijala firme) i

konkretnom firmom u kojoj deluje.

(primer. Ista tehnologija moe da bude bazna u jednoj vrsti delatnosti, kljuna u drugoj i nastupajua u treoj. CIM tehnologija-integrisana kompjuteska proizvodnja u aeroindustriji, automobilskoj i u tekstilnoj).

DINAMIKA RAZVOJA TEHNOLOGIJE- direkno utie na dinamiku razvoja preduzea, to se strateki sagledava analizom ivotnih ciklusa tehnologije. Razliite klasifikacije tehnologije kojima firma raspolae, pruaju preseke stanja tehnologije u firmi i njenom okruenju. Korisno je prouiti ivotni ciklus tehnologija, jer konkurentski uticaj tehnologija vremenom evoluira (razvija se).

TEHNOLOGIJE se jo klasifikuju na:

1. STABILNE (prati u itavom ciklusu tranje, potrebu trita i udovoljava potrebnim promenama).

2. FLEKSIBILNE (u okviru ciklusa tranje i ivotnog ciklusa generie - raa vie razliitih proizvoda. Stabilna tehnologija moe da bude i fleksibilna.

3. TURBULENTNE (znai promene vie ivotnih ciklusa tehnologije u okviru jednog ciklusa tranje).

Navedena podela tehnologije, omoguuje da se poslovna strategija blie uskladi sa identifikovanim karakterom tehnologije.

Pored toga, potrebno je

identifikovati i frekventnost ciklusa tranje na tritu, promene ukusa potroaa i

treba utvrditi optimalnu strategiju dinamike tehnologije proizvoda i procesa,

a u vezi sa time i dinamiku razvojne politike preduzea.Tehnoloki potfolio (resor) firme, kao skup tehnologija i identifikovanih stratekih svojstava, treba da ispuni sledee osnovne zadatke:

1. Da je odabran portfolio tehnologija u stratekim tehnolokim podrujima (STP) koji je najbolji mogui, s obzirom na ogranienja u vidu finansijskih sredstava potrebnih za investicije u tehnologiji, postojee stanje kadrova i njihova znanja u odreenim tehnolokim oblastima, postojea organizacija i upravljanje, trokovi u vezi sa promenom i sl.

2. Da se sa odabranim tehnolokim potfoliom zadovoljavaju ciljevi efikasnosti tehnologije, tj. da se raspoloivi tehnoloki portfolio na operativnom nivou koristi na racionalan nain, sa zadovoljavajuim nivoom produktivnosti uloenog kapitala;

3. Da se odabranim tehnolokim portfoliom zadovoljavaju ciljevi efikasnosti tehnologije u firmi, tj, da se njime obezbeuje dugorona profitabilnost kapitala firme, da je on odabran u skladu sa stratekim razvojnim projekcijama promena u okruenju.

Za firme, to znai obavezu stalnog preispitivanja sadraja tehnikog portfolia i uvoenje funkcije tehnolokog menadementa, kao jednog od funkcionalnih oblasti u okviru koje se ostvaruju sloene aktivnosti stratekog i operativnog upravljanja tehnologijom i razvojne potrebe preduzea.

Na slici 3.3. su predstavljene dve firme, A i B, sa svojim tehnolokim portfoliom, koji sadri razliite tehnologije predstavljene projekcijom njihovih ivotnih ciklusa i dinamikom promene uloga (bazne, kljune, nastajue).

U predstavljenom operativnom preseku, sveukupna performansa firme A, je na viem nivou nego firme B.

Ali je prema projekciji ivotnog ciklusa tehnologije i promene njenih stratekih karakteristika u budunosti, poloaj firme B, daleko povoljniji u dugoronoj perspektivi.

Tehnoloki portfolio firme B, karakterie odabir i dinamiku tehnologija koje znae uravnoteenu strategiju dugorone profitabilnosti.

Savremeni razvoj namee, da se tradicionalni pristupi naputaju i zamenjuju razliitim kombinacijama, velikog broja alternativa i u datom trenutku potrebno je opredeliti se za strateki optimalnu kombinaciju.

U veini firmi, nedostaju potrebni resursi, finansijski ili u znanjima i sposobnostima, da bi sa lakoom mogle da proire kako tehnike tako i trine osnove.

Zato raste broj firmi koje tragaju za parterima, koji bi delovali komplementarno, u odnosu na kompetentnost (tehnoloku ili trinu), koja firmi nedostaje.

U tom otvaranju meu firmama nastaju razni oblici njihove meusobne saradnje po principu simbioza. Ovo je i nain za ostvarivanje ciljeva uzajamog dopunjavanja i ostvarivanja poeljnih strategija.

Jaanje tehnoloke inovativnosti zasnovano je uspostavljanju organizacije i strategije firme koja omoguuje reavanje dva fundamentalna pitanja:

1. Kako da firme iskoriste sve prednosti tehnolokog razvoja, koji se odvija u okruenju, jer je nuna sinhronizacija svih delova zahvaenim inovacijom?

Kljuno je da se :

odrede koakteri, prema kojima bi organizacija trebalo da se prilagodi,

koje tehnoloke trendove da sledi,

kako na vreme da se prilagodi,

kako da na vreme prikupi sve sve signale za promenu,

kako da ostvari internu koordinaciju.

2. Drugo, fundamentalno pitanje, tie se obrnutog procesa, kako da firme iniciraju tehnoloki razvoj u drugim jedinicama i delovima okruenja kako bi to ilo u prilog promenama koje one nastoje da ostvare. Taj aktivni uticaj, ukljuuje tehnoloki razvoj ili saradnju sa jednom ili vie eksternih jedinica.

Mogue strategije firme su uglavnom koncentrisane oko dve polarizovane pozicije:

- LIDER-SLEDBENIK

- PREDUZETNIKE - POZICIONE

- INTERNO OKRENUTE - EKSTERNO OKRENUTE

- PROAKTIVNE - REAKTIVNE.

Realni ivot firme ukazuje na niz pozicija izmeu ovih ekstrema, a uravnoteeni pristup koji je utemeljen u moguoj teoriji, polazi od potrebe, da se uvaavaju svi faktori internih kompentencija (nadlenosti) i eksternih uticaja, teei sve vie objektivnom sagledavanju mogunosti izmeu dva ekstrema.

Izrazita je potreba firmi da se odredi i strateki odnos kooperacije sa delovima okruenja. Ovo je veoma vano da se se firma Ekternalizuje, odgovarajuim saveznitvom sa drugim organizacijama u okruenju.

Ona se vrsto temelji na dominantnom karakteru i prirodi tehnolokih inovacija:

- sposobnosti difuzije i daljeg unapreivanja tog procesa,

- komplementarnosti,

- kumulativnosti,

- otvorenosti i

- prevazilaenju svih podela i granica (teritorijalnih, granskih, meunaunim disciplianama, razliitim delatnostimaStrateka pozicija i snaga firme sagledavaju se:

a) Kroz odnos firme i njenog konkurentskog okruenja sa kojim se ona nalazi u suparnikom odnosu, stalnoj borbi za presti i nadmo, kroz strateke pozicije:

proaktivna-reaktivna ili

lider-sledbenik,

b) Kroz odnose i veze firme sa njenim komplementarnim saradnikim okruenjem, sa kojim ona stupa u raznovrsne oblike saradnje osnaujui pre svega vitalnost svoje tehnoloke inovativnosti, saraujui sa drugim firmama, institucijama i organizacijama u okviru razliitih mrea.

Na osnovu empirijskog istraivanja na uzorku od preko stotinu kompanija u vedskoj, utvreni su dominatni kooperativni profili:

1. IZOLOVANE KOMPANIJE,

2. FOKUSIRANE KOMPANIJE

3. IROKI KOOPERATIVNI PROFIL,

4. VEOMA IROK KOOPERATIVNI PROFIL.IZOLOVANE su one kompanije koje imaju slabe i ograniene tehnoloke veze saradnje, nemaju nikakve tehnoloke veze ili su one veoma slabo izraene kako u vertikalnim linijama (sa snabdevaima i kupcima) tako i horizontalno.

FOKUSIRANE kompanije imaju razvijene veze samo u jednom pravcu, vezuju se za kupce ili horizontalno, a najmanje sa snabdevaima.

IROK KOOPERTIVNI PROFIL- imaju one kompanije koje aktivno rade sa vie partnera i to barem sa dva predstavnika od tri kategorije koje su posmatrane (snabdevai, kupci i paralelno). Ovde dominiraju odnosi sa snabdevaima i kupcima.

KOMPANIJE SA VEOMA IROKOM KOOPERACIJOM su one koje imaju istovremeno barem pet znaajnih kontakta kooperacije i zastupljne su sve tri navedene kategorije.

Kooperativni profil je znaajna dimenzija kooperativnog identiteta i dovodi se u vezi sa pozicijom kompanije u okviru mrea.

Projekti tehnolokih kooperacija veoma su raznovrsni po formama, sadrajima, ciljevima i nije ih lako klasifikovati. Takoe ne radi se uvek o projektima iste tenoloke saradnje, ve se ona odvija u okviru sloenijih oblika meusobnog sporazumevanja i ugovaranja (koji se tiu koliina, cena).

Tehnoloka saradnja varira i s obzirom moe da bude u domenu horizontalnog i vertikalnog transfera tehnologije, sve do kupovine novog preduzea, kao na primer: meusobna razmena tehnolokih informacija, zajedniki testovi, probe, specifini projekti, zajednike istraivako - razvojene aktivnosti, transfer putem licenci itd.

Kooperativni profil je znaajna dimenzija kooperativnog identiteta i dovodi se u vezi sa pozicijom kompanije u okviru mrea.

Projekti tehnolokih kooperacija veoma su raznovrsni po formama, sadrajima, ciljevima i nije ih lako klasifikovati. Takoe ne radi se uvek o projektima iste tenoloke saradnje, ve se ona odvija u okviru sloenijih oblika meusobnog sporazumevanja i ugovaranja (koji se tiu koliina, cena).

Tehnoloka saradnja varira i s obzirom moe da bude u domenu horizontalnog i vertikalnog transfera tehnologije, sve do kupovine novog preduzea, kao na primer: meusobna razmena tehnolokih informacija, zajedniki testovi, probe, specifini projekti, zajednike istraivako - razvojene aktivnosti, transfer putem licenci itd.

U aktuelnim uslovima dinamikih promena, u nauno-tehnolokom procesu, koje dovode do dramatinih promena u tehnolokim skokovima u skoro svim tehnologijama, razvojno orijentisane kompanije, svojim razvojnim programima moraju da prate ove promene da bi opstale na tri