Uputstvo T-B Serije Prevod Na Srpski Skraceno

1

1 Obaveštenja i upozorenja

Obaveštenja - Ova oprema može da stvara, koristi i zrači radio frekventnu energiju. Ako nije instalirana i ako se ne koristi u skladu sa ovim uputstvom za rukovanje, može uzrokovati smetnje u radio vezama. Prema urañenim testovima, ova oprema odgovara klasi A za kompjuterske ureñaje – pododeljak J, odeljka 15 FCC propisa, koji su namenjeni da obezbede razumnu zaštitu od takvih interferencija kada se radi pod komercijalnim uslovima. Rad ove opreme u stambenim zonama može uzrokovati interferenciju, a u tom slučaju korisnik je obavezan da o svom trošku preduzme sve mere da se situacija popravi. - (Odnosi se samo na kamere sa leserskim obeleživačem): ne gledajte direktno u laserski zrak , jer može da izazove oštećenja očiju. - Nemojte rasklapati ili popravljati bateriju. Baterija sadrži sigurnosne i zaštitne ureñaje koji, ako se oštete mogu izazvati pregrevanje, eksploziju ili požar. - Ako postoji curenje baterije i dospe vam do očiju, nemojte trljati oči, iperite dobro vodom i obratite se odmah lekaru. U suprotnom, postoji rizik od ozbiljnih oštećenja. - Ne nastavljajte punjenje baterije, ako ona nije napunjena u predviñeno vreme.

- Ako nastavite punjenje, baterija se može pregrejati i izazvati eksploziju ili požar.

- Koristite samo ispravnu opremu za pražnjenje baterije, u suprotnom možete umanjiti karakteristike i smanjiti životni vek baterije. Ako ne koristite ispravnu opremu, može se pojaviti neadekvatan napon, koji može izazvati eksploziju ili požar i povrede ljudi. - Pažljivo pročitajte etikete sa upozorenjima na posudama pre upotrebe tečnosti.Tečnosti mogu biti opasne.

upozorenja - Ne usmeravajte IC kameru ( sa ili bez poklopca sočiva) na intenzivne energetske izvore, npr. Ureñaje koji emituju laserska zračenja ili prema suncu na duži vremenski period. To može imati neželjene efekte na preciznost kamere, takoñe može izazvati oštećenje detektora na kameri. - Ne koristite kameru na temperaturi iznad +50 °C, ukoliko nije drugačije naznačeno u tehničkim podacima. Visoke temperature mogu izazvati oštećenje na kameri. - ( odnosi se samo na kamere sa laserskim obeleživačem) Kada ne koristite laserski pokazivač stavite zaštitnu kapu. - Ne povezujte bateriju direktno na priključak za upaljač na kolima.

2

- Ne spajajte plus i minus pol baterije direktno jedan sa drugim metalnim predmetima npr. Žicom - Nemojte kvasiti baterije vodom ili slanom vodom, ili dozvoliti da se pokvasi. - Nemojte praviti rupe na bateriji koristeći bilo koje predmete. Ne udarajte bateriju čekićem. Ne gazite bateriju, i izbegavajte jake udarce. - Ne stavljajte baterije u blizini vatre ili na direknu sunčevu svetlost. Kada se baterija zagreje, aktivira se ugrañeni sigurnosni ureñaj i može prekinuti proces punjenja. Ako se baterija pregreje, sigurnosni ureñaj se može oštetiti i izazvati veće zagrevanje, oštetiti ili zapaliti bateriju. - Ne stavljajte bateriju na vatru i nemojte povećati temperaturu sa toplotom. - Ne stavljajte bateriju blizu vatre, peći ili na topla mesta - Nemojte lemiti direktno na bateriji. - Nemojte koristiti, puniti ili spremiti bateriju ako se oseća čudan miris, ako je vruća, menja boju, menja oblik ili je u neobičnom stanju. Ako se pojavi neki od ovih problema kontaktirajte vašeg prodavca. - Koristite samo predviñeni punjač za punjenje baterije. - Temperaturni opseg na kome možete puniti bateriju je od 0 °C do + 45 °C. Ako punite bateriju van ovog opsega može doći do pregrevanja ili kvara. Takoñer možete umanjiti karakteristike i skratiti životni vek baterije. - Temperaturni opseg na kome možete prazniti bateriju je od -15 °C do + 45 °C. - Ako praznite bateriju van ovog opsega možete umanjiti karakteristike i skratiti životni vek baterije. - Kada je baterija vruća, izolujte polove izolir trakom ili sličnim materijalom pre isključenja. - Ne koristite razreñivač ili sličnu tečnost na kameri, kablovima ili drugim delovima, jer to može izazvati oštećenje. - Budite oprezni kada čistite IC sočiva, jer imaju anti reflektivni premaz. - Ne čistite IC sočiva previše, jer to može izazvati oštećenje na anti reflektivnom premazu.

3

2 Napomena za korisnika

Štamparske oznake

Ovo uputstvo koristi sledeće Štamparske oznake: -Semibold se koristi za naziv menija, komande u meniju i oznake i dugmad u dijalog boksu. - italic se koristi za važne informacije - monospace se koristi za primere - Velika slova se koriste za imena na tipkama i dugmadima

Korisnički forum

Razmenite ideje, probleme I infracrvena rešenja sa kolegama termograferima širom sveta na našem korisničkom forumu. Da biste otišli na forum posetite: http//www.infraredtraining.com/community/boards/

Kalibracija ( Ova napomena se odnosi samo na kamere koje imaju mogućnost merenja temperature) Mi preporučujemo da pošaljete kameru na kalibraciju jednom godišnje. Kontaktirajte vašeg lokalnog prodavca za instrukcije gde da pošaljete kameru.

Preciznost ( Ova napomena se odnosi samo na kamere koje imaju mogućnost merenja temperature) Za vrlo precizne rezultate, predlažemo da pričekate 5 minuta pošto ste uključili kameru pre merenja temperature

Odlaganje elektronskog otpada

Kao kod većine elektronskih proizvoda, ova oprema mora biti odlagana u saglasnosti sa normama o zaštiti životne sredine koji se odnose na elektronski otpad. Kontaktirajte vašeg lokalnog prodavca za više detalja.

Trening Za informacije u vezi obuke posetite sajt:

http: //www infraredtraining.com

5

3 Pomoć korisniku

Opšte Za dobijanje pomoći posetite: http//flir.custhelp.com

Postavljanje pitanja

Za postavljanje pitanja našem timu, morate biti registrovani korisnik. Potrebno je samo par minuta za registraciju. Ako želite da pregledate bazu podataka sa već postavljenim pitanjima i odgovorima, ne morate da se registrujete. Kada želite da postavite pitanje, pobrinite se da nam pružite sledeće informacije:

- Model kamere - Serijski broj kamere - Komunikacioni protokol ili način povezivanja izmeñu kamere i

računara ( na primer: Ethernet, USB, ili FireWire) - Operativni sistem na vačem računaru - Microsoft Office verzija - Pun naziv, broj izdanja i revizije uputstva

Preuzimanja Na nasem sajtu mozete takoñe preuzeti i sledeće: - Firmware nadogradnju za IC kamere - Programsku nadogradnju za PC software - Korisničku dokumentaciju - Application stories - Tehnička izdanja

Slika Slika ispod prikazuje pozdravnu stranicu FLIR-ovog sajta za pomoć korisnicima.

7

4 Važne napomene o ovom uputstvu

Opšte FLIR Systems izdaje opšta uputstva koja se odnose na razne kamere unutar serije modela

Pažnja FLIR Systems zadržava pravo da obustavi modele, delove i pribore, kao i druge pozicije, ili da izmene specifikacije, u bilo koje vreme, bez prethodnog obaveštenja.

5 Brzi start

Procedura Sledite ovu proceduru radi pravilnog početka rada

1 Punite bateriju četiri sata. 2 Instalirajte bateriju. 3 Umetnite SD memorijsku karticu u slot kartice na vrhu kamere. 4 Da biste uključili kameru, pritisnite On/Off taster. 5 Podesite odgovarajući temperaturni opseg. 6 Usmerite kameru prema cilju vašeg interesovanja. 7 Da biste Fokusirali (izoštrili) sliku koristite dugme Fokus. 8 Da biste sačuvali sliku, pritisnite Preview/Save taster . 9 Da biste sliku premestili u računar, uradite jedno od sledećeg:

- Uklonite SD memorijsku karticu i umetnite je u čitač kartice (card reader) priključen na računar.

- Priključite računar na kameru korišćenjem USB mini-B kabla.

10 Pomerite sliku sa kartice ili kamere, respektivno, korišćenjem operacije prevlačenja (drag-and-drop operation).

Odgovarajući odeljci

- Odeljak 12.1- Punjenje baterije na strani 44 - Odeljak 12.2- Instalisanje baterije na strani 48 - Odeljak 11.2- Umetanje SD memorijske kartice na strani 43 - Odeljak 12.4- Uključenje kamere na strani 52 - Odeljak 18.1- Promena podešenja slike na strani 99 - Odeljak 16- Rad sa mernim alatima i izotermama na strani 78 - Odeljak 11.1- Spajanje spoljnih ureñaja na strani 42

11

6 Spisak opreme

Opšte Ovaj odeljak sadrži spisak opreme koju možete naručiti za vašu kameru Sadržina kofera ovisi o modelu kamere i naručenoj konfiguraciji.

Spisak opreme

Naziv dela ( kataloški broj se nalazi u uputstvu) 12 V Automobilski punjač, adapter za upaljač za cigarete Infracrveno sočivo 10 mm (45°) Infracrveno sočivo 30 mm (15°) Baterija Punjač baterije Torbica za kameru CD sa dokumentima (uključujući uputstvo na više jezika, vodič sa primerima itd.) Poklopac za sočivo Kombinacija mikrofon slušalica Ručka za nošenje Adapter za napajanje Napajanje SD Memorijska kartica, 256 MB Olovka za touch-screen Štitnik za sunce USB kabal Uputstvo za korištenje Video kabal

Pažnja FLIR sistems zadržava pravo da obustavi modele, delove i pribore, kao i druge pozicije, ili da izmene specifikacije, u bilo koje vreme, bez prethodnog obaveštenja.

14

7 Saveti oko ergonomije

Opšte Da izbegnete eventualne povrede, važno je da rukujete sa kamerom ergonomski pravilno. Ovaj odeljak daje savete i primere kako da držite kameru.

Pažnja Obratite pažnju na sledeće: - Uvek prilagodite ugao sočiva da odgovara vašoj poziciji - Kada držite kameru, postarajte se da kućište pridržavate i levom

rukom takoñe. To umanjuje opterćenje na desnoj ruci Primeri


- odeljak 11.6 – Prilagoñavanje ugla sočiva na strani 53

16

8 8.1

Delovi kamere Pogled sa zadnje strane

Slika

Obrazloženje Na tabeli je prikazano obrazloženje slike:

1 Monitor osetljiv na dodir (touh screen) 2 Poklopac za SD memorijsku karticu 3 Taster za uvećanje (zum)

-Taster za zum ima sledeće funkcije na slici uživo: - Pritisnite taster za aktiviranje zum funkcije - Koristite džojstik za uvećanje I umanjenje zum-a - Pritisnite još jednom dugme za vraćanje na faktor uvećanja 1x - Pritisnite A/M taster, džojstik ili Save taster da biste potvrdili zum faktor I napustite stanje zum. -Taster za zum ima sledeće funkcije na zamrznutoj slici: - Zumiranje: - Pritisnite taster za aktiviranje zum funkcije - Koristite džojstik za uvećanje I umanjenje zum-a - Pritisnite još jednom dugme za vraćanje na faktor uvećanja 1x - Pritisnite A/M taster, džojstik ili Save taster da biste potvrdili zum faktor I napustite stanje zum.

17

-Pan - Pritisnite taster za aktiviranje zum funkcije - Pritisnite džojstik za aktiviranje pan stanja - Koristite džojstik da uradite pan na slici - Pritisnite džojstik da biste potvrdili pan poziciju I napustili pan stanje.

4 Olovka za monitor osetljiv na dodir Pažnja: Stavite olovku čvrsto u njeno ležište kada je ne koristite

5 Taster Kamera Ovaj taster ima sledeće funkcije: -Na slici uživo: prelazak sa IC kamere na digitalnu kameru. -Na živoj spojenoj slici (IC + Digitalna): prelazak sa spojene na IC sliku koje vam omogućava precizno fokusiranje IC slike.

6 Džojstik Džojstik ima sledeće funkcije: - U slici uživo ili zamrznutoj: -Pomerajte gore dole za podešenje level-a -Pomerajte levo desno za podešenje span-a - U meniju, dijalog boksovima i arhivi: -Pomerajte gore dole ili levo desno za navigaciju -Pritisnite da potvrdite izbor.

7 Taster A/M za automatski/ručni režim (Auto/Manual button) Taster za automatski/ručni režim ima sledeće funkcije:

- Da biste prebacili sa režima za automatsko podešavanje na ručni režim, pritisnite taster.

- Da biste načinili korekciju neprilagoñene slike, pritisnite i držite taster duže od jedne sekunde.

- Na zamrznutoj slici: prelazak sa toolbar-a na temperaturnu skalu.

8 Taster za merne alate Taster za merne alate ima sledeće funkcije: -Na slici uživo: pritisnite da se pojavi ili sakrije meni mernih alata. -Na zamrznutoj slici: pritisnite da se pojavi ili sakrije toolbar za merne alate.

9 Taster info Funkcija ovog tastera je da prikaže različite nivoe informacija na monitoru

10 Taster za podešenja Funkcija ovog tastera je da prikaže ili ukloni prozor u kome možete menjati podešenja vezana za sliku, kameru i regionalna podešenja.

11 Taster za arhivu

18

Taster za arhivu ima sledeće funkcije: - Pritisnite da otvorite galeriju slika. - Pritisnite da zatvorite galeriju slika.

12 Taster za režim rada Funkcija ovog tastera je da prikaže ili sakrije prozor za biranje režima rada

13 Taster on/off Taster on/off ima sledeće funkcije:

- Da biste uključili kameru, pritisnite ovaj taster. - Da biste isključili kameru, pritisnite i držite ovaj taster

duže od 0.2 sekunde. Ovaj taster je takoñer i indikator napajanja koji prikazuje kada je kamera uključena.

14 Kaiš za nošenje kamere

20

8.2 Pogled sa prednje strane Slika


1 Taster za laser

Taster za laser ima sledeću funkciju:

- Da biste uključili laserski pokazivač, pritisnite i držite taster za laser.

- Da biste isključili laserski pokazivač, otpustite taster za laser.

2 Taster za prethodno pregledanje i čuvanje

(Preview/Save button) Taster za prethodno pregledanje i čuvanje ima sledeće funkcije:

- Pritisnite i držite taster duže od jedne sekunde da biste zamrznuli sliku. Na ovaj način možete izvršiti dodavanje video slike, tekstualnog komentara, zvučnog komentara, markera i slično uz sliku.

- Kratko pritisnite ovaj taster da biste memorisali IC sliku kada je kamera u IC režimu rada (bez predhodnog zamrzavanja).

- Kratko pritisnite ovaj taster da biste memorisali video sliku kada je kamera u ovom režimu rada (bez predhodnog zamrzavanja).

3 Taster za fokusiranje (Focus button) Taster za fokusiranje ima sledeće funkcije:

- Pomerite taster ulevo za bliže fokusiranje

21

- Pomerite taster udesno za dalje fokusiranje - Pritisnite nakratko za automatsko fokusiranje

Pažnja:Veoma je važno da kameru držite mirno kada vršire automatsko fokusiranje.

4 Štitnik za taster za fokusiranje. 5 Nosač za kaiš za nošenje oko vrata ili ramena. 6 Video lampa 7 Sočivo za video kameru. 8 Taster utvrñivača za dodatno IC sočivo. 9 Laserski pokazivač

10 Infracrveno sočivo

11 Poklopac za IC sočivo Primedba Laserski pokazivač možda neće biti omogućen na svim tržištima.

8.3

Pogled sa donje strane

Slika


1 Ležište za stalak za nošenje 2 Utvrñivač poklopca za konektore kablova. 3 Poklopac za konektore kablova. 4 Utvrñivač za poklopac kućišta baterije. 5 Poklopac kućišta baterije.

23

8.4 Indikator na bateriji Slika

Obrazloženje Na tabeli je prikazan opis indikatora na bateriji: Tip signala Opis Zelena dioda svetli Baterija se puni preko napajanja

ili stonog punjača. Zelena lampica svetli neprekidno Baterija je napunjena Zelena lampica ne svetli Napajanje je isključeno iz

kamere

24

8.5 Laserski obeleživač Opšte Kamera poseduje laserski obeleživač. Kada je uključen možete videti

laserski zrak za oko 37 mm iznad objekta. Slika

Slika pokazuje razliku u poziciji izmeñu laserskog obeleživača I centra sočiva.

Obaveštenje Kada ne koristite laser, zaštitite ga kapicom. Upozorenje Ne gledajte direktno u laserski zrak jer može oštetiti oči. Pažnja

Laserski obeležvač možda nije omogućen na svim tržištima.

Na monitoru će biti ispisan znak kada se uključi laser Udaljenost izmeñu laserskog zraka i centra slike će se menjati sa udaljenošću od mete. Pogledajte na ekran da biste bili sigurni da pokazuje pravu metu.

Oznaka sa upozorenjem

Na kameri se nalazi oznaka sa sledećom informacijom

Pravila I regulativa

Talasna dužina: 635 nm, Max izlazna snaga: 1 mW Ovaj proizvod je u skladu sa 21 CFR 1040. 10 i 1040.11

26

9 9.1 9.1.1

Prozori sa alatima I radne površine Prozori sa alatima Prozor sa alatima za merenje temperature

Pažnja Slika

-Ovaj prozor postaje vidljiv kada pritisnete taster za merne alate I izaberete Advanced -Ovaj prozor koristite da podesite merne alate u advanced režimu ili na memorisanoj slici u arhivi. -Za kretanje po ovom prozoru koristite džojstik ili olovku.

Obrazloženje Na tabeli je prikazano obrazloženje selektora režima na gornjoj slici:

1 Ovaj prozor vam koristi da biste uradili nešto od sledećeg:

- Pomeranje mernih alata - Uklanjanje mernih alata - Uključenje ili isključenje alarma (samo za tačke ili zone) - Podešavanje nivoa alarma (samo za tačke ili zone)

2 Prozor za izotermu Ovaj prozor koristite za podešavanje različitih tipova izotermi. Izotrma je funkcija koja menja boju svih piksela koji imaju 26emperature iznad, ispod ili izmeñu prisutnih temperaturnih nivoa.

3 Prozor za mernu tačku Ovaj prozor koristite da biste formirali mernu tačku.

4 Prozor za zonu Ovaj prozor koristite da biste formirali mernu zonu.

5 Prozor za temperaturnu razliku Ovaj prozor koristite da biste podesili izračunavanje temperaturne razlike.

6 Prozor za parametre merenja Ovaj prozor koristite da biste promenili parametre za merenje što je veoma bitno ako se zahtevaju precizni rezultati merenja.

27

9.1.2 Prozor za dokumentovanje slike Pažnja Slika

-Ovaj prozor postaje vidljiv kada zamrznete sliku ili pozovete iz arhive -Za zamrzavanje slike pritisnite i držite duže od jedne sekunde taster za memorisanje. -Za kretanje po ovom prozoru koristite džojstik ili olovku.

Obrazloženje Na tabeli je prikazano obrazloženje gornje slike:

1 Prozor za brisanje slike

Ovaj prozor izaberite kada želite da odbacite sliku koju pregledevate

2 Prozor za dodavanje markera Ovaj alat koristite da biste izvršili označavanje na IC slici i strelica markera će biti memorisana zajedno sa IC slikom.

3 Prozor za dodavanje skice Ova funkcija vam omogućava da nacrtate skicu rukom preko monitora osetljivog na dodir i da skicu pridružite uz IC sliku.

4 Prozor za dodavanje zvučnog komentara Ovaj prozor omogućava dodavanje zvučnog komantara koji će biti pridodat I memorisan uz IC sliku.

5 Prozor za dodavanje tekstualnog komentara Ovaj prozor omogućava dodavanje tekstualnog komantara ili opisa slike koji će biti pridodat I memorisan uz IC sliku.

6 Prozor za dodavanje video slike Ovaj prozor omogućava dodavanje video slike koja će biti pridodata I memorisana uz IC sliku.

7 Prozor za memorisanje slike Ovaj prozor služi za memorisanje slike pošto ste predhodno dodali neki od pet dokumenata. Ako ste otvorili sliku iz arhive ovaj prozor nudi zatvaranje umesto memorisanja.

28

9.1.3 Prozor za marker Pažnja Slika

-Ovaj prozor postaje vidljiv kada dodate marker uz sliku. -Za kretanje po ovom prozoru koristite džojstik ili olovku.


1 Ovaj prozor koristite da biste pomerili ili uklonili markere koje

ste predhodno dodali uz sliku. 2 Prozor za marker

Ovaj prozor koristite za postavljanje markera. Olovkom pritisnite nežno po ekranu i nacrtajte liniju na slici.

3 Prozor OK Ovaj prozor omogućava potvrñivanje markera koje ste dodali uz sliku pre napuštanja ovog režima.

29

9.1.4 Prozor za dodavanje zvučnog komentara Pažnja Slika

-Ovaj prozor postaje vidljiv kada kreirate ili preslušavate zvučni komentar. Ovo radite iz prozora za dokumentaciju. -Za kretanje po ovom prozoru koristite džojstik ili olovku. -Neki prozori imaju jednu ili više funkcija i njihovi simboli zavise od konteksta


1 Prozor za odbacivanje komentara

Ovaj prozor izaberite kada želite da odbacite komentar koji pregledevate

2 Prozor za podešavanje jačine zvučnog komentara Ovaj prozor koristite tako što pomerate džojstik gore dole da biste podesili jačinu zvuka dok preslušavate komentar.

3 Prozor za početak/kraj zapisa Ovaj prozor koristite da biste započeli ili zaustavili zapis komentara.

4 Prozor za početak/kraj preslušavanja zapisa Ovaj prozor koristite da biste započeli ili zaustavili predhodno zapisani komentar.

5 Prozor za vraćanje na početak zapisa Ovaj prozor koristite da biste se vratili na početak zapisa.

6 Prozor OK Ovo je funkcija kojom potvrñujete I pamtite predhodno snimnjeni komentar.

7 Indikator vremena (X/Y sekundi, gde X označava preostalo vreme,a Y ukupno vreme zapisa)

30

9.2 9.2.1

Radne površine Glavna radna površina

Slika


1 Rezultati merenja (u Celziusima ili Farenhajtima) 2 Merne funkcija

Za otvaranje ili zatvaranje ovog menija, pritisnite taster Mernih funkcija.

3 Indikator za automatsko ili ručno prilagoñavanje slike (A/M) 4 Merna Tačka 5 Temperaturna skala 6 Merna Zona 7 Pokazivač granične temperature na skali

32

9.2.2 Radna površina za skicu Pažnja Slika

-Ovaj prozor postaje vidljiv kada dodajete skicu uz IC sliku. Do njega dolazite preko prozora za dokumentaciju. -Za kretanje po ovom prozoru koristite džojstik ili olovku. -Za crtanje skice koristite olovku.


1 Podloga

Skicu nacrtajte u ovoj zoni, uz pomoć olovke 2 Prozor OK

Ovaj prozor omogućava potvrñivanje skice koju ste dodali uz sliku i napuštanje ovog režima.

3 Prozor za brisanje Ovaj prozor omogućava brisanje cele podloge

4 Prozor za olovku Ovaj prozor omogućava korištenje olovke

5 Prozor za gumicu Ovaj prozor koristite da biste omogućili brisanje.

6 Prozor za boje Ovaj prozor omogućava promenu boje koju koristite za skicu.

Pogledajte takoñe

Za informacije o dodavanju skice uz IC slike, pogledajte odeljak 17.5 na strani 96

34

9.2.3

Radna površina za tekstualni komentar i opis slike

Pažnja Slika

-Ovaj prozor postaje vidljiv kada dodajete tekstualni komentar ili opis slike uz IC sliku. Do njega dolazite preko prozora za dokumentaciju. -Za kretanje po ovom prozoru koristite džojstik ili olovku. Ova slika prikazuje radnu površinu za tekstualni komentar:


1 Prozor OK

Ovaj prozor omogućava potvrñivanje I pamćenje tekstualnog komentara.

2 Prozor za radnu površinu tekstualnog komentara (za biranje iz predhodno definisanog obrasca).

3 Prozor za radnu površinu opisa slike (za upisivanje sopstvenog teksta koristite olovku).

4 Indikator naziva fajla za tekstualni komentar. 5 Oznaka za tekstualni komentar. 6 Vrednost za tekstualni komentar. 7 Podmeni u kome su dodatne vrednosti za tekstualni komentar 8 Prozor za tastaturu

Ovaj prozor omogućava prelazak na tastaturu I unošenje teksta pomoću olovke.

35

9 Prozor za brisanje Ovaj prozor koristite za brisanje unešenih podataka u izabranom obrascu.

Pogledajte takoñe

Za informacije o dodavanju tekstualnog komentara uz IC slike, pogledajte odeljak 17.3 na strani 92

Slika

Ova slika prikazuje radnu površinu za opis slike:


1 Prozor OK

Ovaj prozor omogućava potvrñivanje I pamćenje tekstualnog komentara.

2 Prozor za radnu površinu tekstualnog komentara (za biranje iz predhodno definisanog obrasca).

3 Prozor za radnu površinu opisa slike (za upisivanje sopstvenog teksta koristite olovku).

4 Prozor za pregled opisa slike. 5 Tastatura. 6 Prozor za brisanje

Ovaj prozor koristite za brisanje unešenih podataka u izabranom obrascu.

Pogledajte takoñe

Za informacije o dodavanju opisa slike uz IC slike, pogledajte odeljak 17.4 na strani 95

37

9.2.4 Radna površina za režim rada Pažnja Slika

-Ovaj prozor postaje vidljiv kada pritisnete taster Mode. -Za kretanje po ovom prozoru koristite džojstik ili olovku.


1 Režim rada za kameru.

Ovo je najčešće korišteni režim rada. Ako izaberete ovaj režim rada, I kratko pritisnete taster Prewiev/Save, IC slika koja je predmet vašeg interesovanja će biti zapamćena na SD memorijsku karticu. Ako isti taster pritisnete I držite duže od jedne sekunde pojaviće se dokumentacioni prozor.

2 Režim za simultano snimanje Ako izaberete ovaj režim rada, I kratko pritisnete taster Prewiev/Save, kamera će automatski zapamtiti u isto vreme i digitalnu fotografiju zajedno sa IC slikom.

3 Režim spajanja Ako izaberete ovaj režim, I kratko pritisnete taster Prewiev/Save, kamera će sjediniti IC sliku i Digitalnu uživo. Ovo vam omogućava lakšu analizu slike i lociranje grešaka i anomalija na objektima. U ovoj fazi možete džojstikom podešavati temperaturni nivo u spojenoj slici. Npr. Možete podesiti jedan temperaturni nivo koji će biti prikazan u IC spektru a sve ostalo će se prikazati u digitalnoj fotografiji.

39

10 Kretanje po meniju Slika

Obrazloženje Slika iznad prikazuje dva načina na koji se možete kretati po meniju

kamere: - Koriteći olovku za kretanje po meniju (levo) - Koriteći džojstik za kretanje po meniju (desno)

Možete takoñe koristiti i kombinaciju ova dva načina. U ovom uputstvu se polazi od predpostavke da se koristi džojstik, ali mnoge radnje se mogu izvesti uz pomoć olovke.

11 Povezivanje spoljašnjih ureñaja

Opšte Na kameru možete da povežete sledeće spoljašnje ureñaje:

- Izvor napajanja - Video monitor - Računar radi premeštanja slika i drugih fajlova na i sa kamere - Spoljašnji USB ureñaj, kao npr. USB tastatura ili USB

memorija - Slušalice radi zapisa i slušanja izgovorenih komentara - Jednu SD memorijsku karticu

42

11.1 Povezivanje ureñaja sa konektorima na zadnjoj strani Slika


1 Da biste povezali slušalice sa kamerom za pamćenje i

preslušavanje audio komentara, koristite kabl za slušalice i ovaj konektor.

2 Da biste povezali video monitor sa kamerom, koristite CVBS kabl (kompozitni video kabl) i ovaj konektor.

3 Da biste povezali računar sa kamerom i preneli slike sa ili na kameru, koristite USB-Mini B kabl i ovaj konektor

4 Da biste povezali spoljašnji USB ureñaj sa kamerom, koristite USB-A kabl i ovaj konektor

43

11.2 Umetanje SD memorijske kartice Slika

Obrazloženje Sledite ovu proceduru za postavljanje SD memorijske kartice:

1 Otvorite gumeni poklopac koji štiti slot kartice. 2 Pritisnite SD memorijsku karticu lagano u slot dok se ne čuje

zvuk klika.

44

12 12.1

Rukovanje kamerom Punjenje baterije

Primedba

- Pre puštanja kamere u rad prvi put, morate da punite bateriju

oko četiri sata.

Procedura Morate da punite bateriju uvek kada se na ekranu prikaže upozorenje o niskom baterijskom naponu. Sledite ovu proceduru da biste napunili bateriju:

- Koristite kombinovano napajanje i punjač baterija da biste punili bateriju kada je ona u kameri.

- Koristite kombinovano napajanje i punjač baterija da biste punili bateriju kada je ona van kamere.

- Koristite stolni punjač za punjenje baterije. Pogledajte Za informacije o tome kako puniti baterije, videti sledeće odeljke:

- Odeljak 12.1.1- Korišćenje kombinovano napajanje i punjač baterija da biste punili bateriju kada je ona u kameri na strani 45

- Odeljak 12.1.2- Korišćenje kombinovano napajanje i punjač baterija da biste punili bateriju kada je ona van kamere na strani 46

- Odeljak 12.1.3- Korišćenje stolnog punjača za punjenje baterije na strani 47

12.1.1 Korišćenje kombinovano napajanje i punjač baterije za punjenje kada je baterija u kameri

Pažnja Da bi bilo lakše za objašnjenje ‘’kombinovano napajanje & punjač baterije’’ se u daljem tekstu naziva ‘’napajanje’’.

Procedura

Uradite sledeće koristeći napajanje da biste punili bateriju u kameri: 1 Otvoritre poklopac kućišta baterije 2 Povežite kabal sa napajanja na konektor na bateriji. 3 Povežite kabal sa napajanja na priključak gradske mreže. 4 Isključite napajanje kada zelena sijalica počne da svetli

konstantno

Videti takoñe - Za informacije o indikatoru na bateriji pogledajte odeljak 8.4 na strani 23.

12.1.2 Korišćenje kombinovano napajanje i punjač baterije za punjenje kada je baterija van kamere

Pažnja Da bi bilo lakše za objašnjenje ‘’kombinovano napajanje & punjač baterije’’ se u daljem tekstu naziva ‘’napajanje’’.

Procedura

Uradite sledeće koristeći napajanje da biste punili bateriju van kamere: 1 Postavite bateriju na ravnu površinu. 2 Povežite kabal sa napajanja na konektor na bateriji. 3 Povežite kabal sa napajanja na priključak gradske mreže. 4 Isključite napajanje kada zelena sijalica počne da svetli

konstantno


12.1.3

Korišćenje stolnog punjača za punjenje baterije

Procedura

Uradite sledeće koristeći stolni punjač da biste punili baterije: 1 Postavite bateriju u stolni punjač. 2 Povežite kabal sa napajanja na konektor na stolnom punjaču. 3 Povežite kabal sa napajanja na priključak gradske mreže. 4 Isključite napajanje kada zelena sijalica počne da svetli

konstantno


12.2 Postavljanje baterije Primedba Koristite čistu i suvu krpu da biste uklonili bilo kakvu vodu ili vlagu na

bateriji pre nego što je instalirate. Procedura

Sledite ovu proceduru da biste postavili bateriju:

1 Za otvaranje ležišta za bateriju, pomerite mehanizam za zabravljivanje na poklopcu.

48

2

Otvorite poklopac ležišta baterije

3 Gurnite bateriju u ležište do utvrñivanja mehanizma.

4 Vratite poklopac ležišta.

12.3 Uklanjanje baterije

1

Za otvaranje ležišta za bateriju, pomerite mehanizam za zabravljivanje na poklopcu.

2

Otvorite poklopac ležišta baterije

3 Pomerite crveni utvrñivač u smeru strelice da biste odblokirali bateriju.

4 Izvadite bateriju iz ležišta.

51

12.4 Uključivanje kamere

Procedura

Da biste uključili kameru, pritisnite i otpustite On/Off taster.

12.5

Isključivanje kamere

Procedura

Da biste isključili kameru, pritisnite i držite On/Off taster više od 0,2 sekunde.

12.6 Podešavanje ugla sočiva

Opšte Da biste učinili vaš radni položaj što ugodnijim, možete da podesite

ugao sočiva. Slika

Procedura Da biste podesili ugao, pomerajte sočivo gore ili dole.

54

12.7 Postavljanje dodatnog IC sočiva

Pažnja Ne dodirujte sočivo po optici kada ga postavljate. Ako se ovo slučajno desi možete ga očistiti prema instrukcijama u odeljku 16.2 na strani 96.

Procedura

Sledite proceduru za postavljanje sočiva:

1 Pritisnite utvrñivač da biste uklonili poklopac sočiva.

2 Zarotirajte poklopac sočiva za 30° u smeru kazaljke na satu gledajući sa prednje strane sočiva.

3 Pažljivo izvadite poklopac sočiva iz ležišta.

55

4 Precizno podesite sočivo u pravcu ležišta.

5 Pažljivo stavite sočivo u ležište.

6 Zarotirajte sočivo za 30° u smeru kazaljke na satu gledajući sa

prednje strane sočiva.

56

12.8 Skidanje dodatnog IC sočiva

Pažnja - Ne dodirujte sočivo po optici kada ga postavljate. Ako se ovo slučajno desi možete ga očistiti prema instrukcijama u odeljku 16.2 na strani 96

- Kada uklonite sočivo, postavite na njega zaštitnu kapu radi zaštite od prašine I prstiju.

Procedura

Sledite proceduru za postavljanje sočiva:

1 Pritisnite utvrñivač za skidanje sočiva .

2 Zarotirajte sočivo za 30° u smeru suprotnom od kazaljke na satu

gledajući sa prednje strane sočiva..

3 Pažljivo izvucite sočivo iz ležišta.

57

4 Pažljivo stavite poklopac sočiva u ležište.

5 Pažljivo postavite poklopac sočiva u ležište.

6 Zarotirajte poklopac sočiva za 30° u smeru kazaljke na satu

gledajući sa prednje strane sočiva.

58

12.9 Postavljanje štitnika za sunce

Opšte Možete postaviti štitnik za sunce da biste učini lakše gledanje LCD ekrana pri sunčevoj svetlosti.

Procedura

Sledite proceduru za postavljanje štitnika za sunce:

1 Poravnajte dva ispupčenja na prednjem delu štitnika sa

odgovarajućim ulegnućem na gornjem delu ekrana.

2 Gurnite prednji de štitnika na mesto. Pobrinite se da dva ispupčenja odgovaraju ulegnućima.

3 Pažljivo držite dva krila na zadnjem delu štitnika.

59

4 Pomerite zadnji deo štitnika u pravcu ekrana, i otpustite štitnik. Pobrinite se da dva ispupčenja odgovaraju ulegnućima.

12.10 Korišćenje laserskog obeleživača

Slika

Procedura

Uradite sledeće: 1 Za uključenje laserskog pokazivača, pritisnite i držite taster.

2 Za isključenje laserskog pokazivača, otpustite taster.

Pažnja Laserki obeleživač može biti onemogućen na nekim tržištima

61

13 13.1

Rad sa slikama Podešavanje fokusa infracrvene kamere

Procedura Uradite nešto od sledećeg da biste podesili fokus infracrvene kamere: - Pomerite taster za fokusiranje ulevo za daljnji focus. - Pomerite taster za fokusiranje udesno za bliži focus. - Pritisnite nakratko taster za fokusiranje prema kameri za

automatsko fokusiranje. Pažnja Veoma je važno da zadržite kameru mirno za vreme automatskog

fokusiranja.

13.2

Pregled slike

Opšte U ovom režimu rada možete dodati različite tipove komentara uz sliku pre pamćenja. Ovo ćete uraditi preko dokumentacionog prozora koji se automatski pojavljuje u prewiev režimu (pregledu slike). U ovom režimu takoñe možete proveriti dali slika sadrži sve potrebne informacije pre nego što je zapamtite na SD karticu.

Procedura Da biste aktivirali pregled slike, pritisnite I zadržite duže od jedne sekunde taster Prewiev-Save.


- Za informacije o dokumentacionom prozoru pogledajte odeljak 8.1.2 na strani 27.

- Za informacije o dodavanju komentara pogledajte odeljak 14 na strani 81.

13.3 Čuvanje slike Opšte

Možete da sačuvate sliku ili više slika na SD memorijskoj kartici.

Kapacitet slike

Ova tabela vam daje informaciju o približnom broju slika koje se mogu sačuvati na SD memorijskoj kartici:

Veličina kartice

Bez pridruživanja glasa

30 sekundi pridruženog glasa

256 MB 500 250 512 MB 1000 500 1 GB 2000 1000 Procedura

Da biste sačuvali sliku bez predhodnog pregleda, pritisnite kratkotrajno taster Prewiev-Save.

64

13.4

Otvaranje slike

Opšte

Kada želite da sačuvate sliku, memorišite sliku na SD memorijsku karticu. Da biste ponovo prikazali sliku, možete da je otvorite sa SD memorijske kartice

Procedura Sledite ovu proceduru kada želite da otvorite sliku 1 Pritisnite taster Archive da biste otvorili slike koju se nedavno

zapamćene. 3 Ako želite da otvorite neku drugu sliku uradite jedno od sledećeg:

- 1. Pomerite džojstik nagore. Tada će se prikazati kompletna arhiva slika. 2. Izaberite sliku koju želite da otvorite pomoću

džojstika. 3. Pritisnite Select taster za otvaranje slike.

- Pomerajte džojstik levo/desno. Tada će se prikazati predhodna-sledeća slika u punom pregledu.

Pažnja Za napuštanje arhive, pritisnite Archice taster.

65

13.5 Ručno podešavanje slike

Opšte.

Slika se može podesiti ručno ili automatski. Ova dva režima su prikazana u gornjem desnom uglu ekrana slovima A i M. Koristite A/M taster da biste prelazili sa jednog režima na drugi.

Primer 1 Na slici su prikazane dve infracrvene slike tačaka spajanja kablova. Na levoj slici je teško uraditi ispravnu analizu levog kabla, ako koristite samo auto – podešavanje slike. Levi kabl možete da analizirate detaljnije ako:

- promenite nivo temperaturne skale; - promenite opseg (span) temperaturne skale.

Na slici levo, slika je auto – podešena. Na desnoj slici su u blizini objekta promenjeni maksimalni i minimalni temperaturni nivoi. Na desnoj temperaturnoj skali desno od svake slike možete da vidite kako su se promenili temperaturni nivoi.

A (automatic) M (manual)

Primer 2 Na ovoj slici su prikazane dve infracrvene slike izolatora u liniji napajanja. Na levoj slici hladno nebo i struktura linije napajanja su prikazane pri minimalnoj temperature od – 26 OC. Na desnoj slici su u blizini izolatora promenjeni maksimalni i minimalni temperaturni nivoi. Ovo olakšava analizu temperaturnih varijacija u izolatoru.

A (automatic) M (manual)

67

Promena nivoa temperaturne skale

Sledite ovu proceduru da biste promenili nivo temperaturne skale:

1 Pobrinite se da kamera prikazuje IC sliku uživo. Za ovo izaberite režim Camera uz pomoć tastera Mode i džojstika.

2 Pobrinite se da je kamera u ručnom režimu prilagoñavanja.Ovo je prikazano slovom M u gornjem desnom uglu ekrana, a ako nije onda pritisnite taster A-M jedanput.

3 Da biste promenili nivo temperaturne skale, pomerajte džojstik gore/dole. Primetićete da se istodobno menjaju i gornji i donji temperaturni nivoi u istoj meri.

Promena opsega temperaturne skale

Sledite ovu proceduru da biste promenili opseg temperaturne skale:

1 Pobrinite se da kamera prikazuje IC sliku uživo. Za ovo izaberite režim Camera uz pomoć tastera Mode i džojstika.

2 Pobrinite se da je kamera u ručnom režimu prilagoñavanja.Ovo je prikazano slovom M u gornjem desnom uglu ekrana, a ako nije onda pritisnite taster A-M jedanput.

3 Uradite jedno od sledećeg: - Na boksu sa alatima (toolbox), izaberite Level/Span - Pritisnite A/M da biste ušli u ručni režim.

4 Da biste promenili opseg temperaturne skale, pomerajte džojstik levo/desno.

13.6

Skrivanje grafika

Opšte

Grafici (overlay graphics) daju informaciju o slici. Možete da izaberete da li želite da prikažete ili sakrijete grafike.

Procedura

Da biste uklonili grafiku po koracima, koristite Info taster.

69

13.7

Brisanje slike

Opšte

Možete izbrisati jednu ili više slika u folderu.

Procedura

Sledite ovu proceduru da biste izbrisali slike:

1 Pritisnite taster Archive. 2 Uradite sledeće:

- Pomerajte džojstik levo-desno da izaberete sliku koju želite izbrisati i onda idite na korak 5 ispod.

- Pomerajte džojstik nagore da se sve slike prikažu, i tada idite na korak 3 ispod.

3 Uz pomoć džojstika izaberite sliku koju želite izbrisati. 4 Pritisnite džojstik za otvaranje slike. 5 Pritisnite džojstik za otvaranje menija 6 U meniju izaberite Delete image uz pomoć džojstika. 7 Pritisnite džojstik da potvrdite.

13.8

Brisanje svih slika

Opšte

Možete izbrisati sve slike na SD kartici..

Procedura

Sledite ovu proceduru da biste izbrisali sve slike:

1 Pritisnite taster Archive. 2 Pritisnite džojstik za prikazivanje menija. 3 U meniju izaberite Delete all uz pomoć džojstika 4 Pritisnite džojstik za potvrñivanje.

14

Rad sa fusion funkcijom

Šta je fusion Fusion je funkcija koja omogućava prikazivanje dela IC slike u digitalnoj. Na primer, možete da podesite kameru da prikaže sve zone koje imaju odreñenu temperature u infracrvenoj, a ostale zone u digitalnoj slici. Takoñer možete podesiti kameru da prikaže infracrveni deo preko digitalne slike. Tada možete pomerati taj deo po slici I menjati njegovu veličinu.

71

Tipovi fusion funkcija

U zavisnosti od modela kamere, omogućena su četiri tipa funkcija i to su: - Above (iznad): Sva područja u dogitalnoj slici sa temperaturom iznad podešenog nivoa će biti prikazana u infracrvenom. - Below (ispod): Sva područja u dogitalnoj slici sa temperaturom ispod podešenog nivoa će biti prikazana u infracrvenom. - Interval: Sva područja u dogitalnoj slici sa temperaturom izmeñu dva podešena nivoa će biti prikazana u infracrvenom. - Picture in picture (slika u slici): Deo infracrvene slike će biti prikazan preko digitalne slike.

Primeri slika

Ova tabela prikazuje različite tipove fusion funkcija:

73

Opšte Pre aktiviranja funkcije fusion, morate podesiti tip funkcije.

Kako podesiti tip Fusion-a

Sledite ovu proceduru da biste podesili tip fusion-a:

1 Pritisnite taster Setup 2 U meniju, izaberite Fusion, koristeci džojstik. 3 Pritisnite džojstik. 4 U Fusion boks-u izaberite nešto od sledećeg:

- Above - Below - Interval - Picture in picture

5 Pritisnite džojstik da potvrdite izbor 6 Pritisnite Setup taster

7 Uradite nešto od sledećeg:

- Ako izaberete Above (iznad) ili Below ( ispod), pomerajte džojstik gore ili dole da podesite temperaturni nivo. Temperaturni nivo je prikazan kao zastava koja se pomera duž temperaturne skale. Pogledajte sliku ispod:

Ako izaberete interval, uradite nešto od sledećeg:

- Pritisnite džojstik gore/dole da pomerite interval gore/dole.

- Pritisnite džojstik levo/desno da povećate ili smanjite interval.

Ako izaberete Picture in picture, uradite nešto od sledećeg: - Pritisnite džojstik jednom. Prikazaće se plava oznaka u

sredini infracrvenog dela. Sada možete pomerati taj deo koristeći džojstik. Pogledajte sliku ispod:

- - Pritisnite džojstik dvaput. Tada će se prikazati četiri plave

oznake oko okvira infracrvene slike. Sada možete koristiti džojstik da promenite veličinu IC slike. Pogledajte sliku:

- 8 Za uklanjanje Fusion funkcije, ponovite korak 4 iznad i izaberite

Off

75

Opšte

Pre aktiviranja Fusion funkcije, morate podesiti tip. Pogledajte predhodnu stranu sa informacijama kako da to uradite.

Kako aktivirati Fusion

Za aktiviranje Fusion funkcije, pritisnite taster Camera dok se reč Fusion ne pojavi na ekranu.

Pažnja - Kada koristite Fusion funkciju, možete i posle memorisanja da promenite temperaturne nivoe i veličinu infracrvenog dela unutar video slike. To takodjer možete uraditi u FLIR Reporter-u.

- Kada aktivirate Fusion, svaka paleta podešena na crno belu, će se prebaciti na paletu u boji da bi se povećao kontrast.

- Kada aktivirate Fusion funkciju, video kamera će se prebaciti na crno-belu sliku umesto u boji isto da bi se povećao kontrast.

15

Snimanje video klipova

Opšte

Možete snimati neradiometrijske infracrvene ili video klipove. Na ovaj način kamera će se ponašati kao obična digitalna kamera. Video klipove možete pregledavati u Windows Media Player-u, ali neće biti omogućeno dobijanje radiometrijskih informacija iz njih.

Procedura Sledite ovu proceduru da biste memorisali video klip:

1 Pritisnite taster Mode 2 Koristite džojstik da izaberete Video. 3 Za početak snimanja pritisnite džojstik. 4 Za kraj snimanja ponovo protisnite džojstik.

Kada zaustavite snimanje možete pregledati snimnjeni materijal, koristeći alate u toolbar-u za snimanje. Pogledajte odeljak 9.1.5 na strani 30 za više informacija.

Pažnja - Samo poslednji klip možete pregledati u ovom modu. Za pregledavanje drugih klipova morate ići u Archive mode.

- Možete pregledati video klipove naprimer u Windows media Player-u, ali morate skinuti I instalirati 3ivx D4 Decoder, koji je MPEG-4 alat koji podržava Mpeg-4 Video, Mpeg-4 Audio I MP 4 formate. Možete ih skinuti sa http//www.3ivx.com

- Možete raditi I sa ostalim video player-ima npr. Ffdshow koji možete skinuti sa http//source-forge.net/projects/ffshow

- Kodeci se mogu skinuti sa htttp//www.free-codecs.com - FLIR Systems ne odgovara za funkcionalnost ostalih player-a i

codecs-a

78

16 16.1

Rad sa mernim alatima i izotermama Podešavanje mernog alata

Opšte

Da biste merili temperaturu, koristite jedan ili više mernih alata. Ovaj odeljak prikazuje kako da podesite mernu tačku ili zonu.

Procedura Sledite ovu proceduru da biste formirali i podesili spotmetar ili koristili zonu:

1 Pritisnite taster Measure 2 U meniju, izaberite jednu od sledećih komandi uz pomoć

džojstika: - Measure spot - Measure area

3 Pritisnite džojstik za potvrdu izbora. Za zonu morate takoñer da podesite ako želite prikazivanje maximalne ili minimalne temperature.

4 Pritisnite taster Measure za napuštanje menija. Temperatura koju izmeri merni alat će biti ispisana u gornjem levom uglu ekrana.

Pažnja Područje unutar centra spotmetra mora biti pokriveno objektom vašeg interesovanja da bi se prikazala pravilna temperatura. - Za preciznija merenja, morate podesiti parametre objekta.. Radi više informacija, videti odeljak 16.8- na strani 86.


- Merni alat možete takoñer podesiti u advanced režimu, koji omogućava više funkcija. Radi više informacija, videti odeljak 16.2-na strani 79.

16.2 Podešavanje mernog alata (advanced mode)

Opšte

Da biste podesili merni alat, možete koristiti napredni režim. Ovaj režim omogućava kombinaciju više alata i njihovo ispisivanje na ekranu..

Procedura Sledite ovu proceduru da biste podesili merne alate uz pomoć

79

naprednog režima:

1 Pritisnite taster Measure 2 U meniju, izaberite Advanced. 3 Pritisnite džojstik. Tada će se prikazati merni toolbar u donjem

delu ekrana. 4 Uradite nešto od sledećeg:

- Za postavljanje izoterme, izaberite prozor na toolbaru. Tada će se ispisati meni na kojem možete izabrati tip izoterme koji želite koristiti.

- Za postavljanje merne tačke, izaberite prozor na toolbaru i pritisnite džojstik da potvrdite.

- Za postavljanje zone, izaberite prozor na toolbaru i pritisnite džojstik da potvrdite.

- Odgovarajući odeljci

- Radi više informacija o izotermama, videti odeljak 16.4-na strani 81.

- Radi više informacija o mernom toolbaru, videti odeljak 9.1.1-na strani 26.

16.3 Podešavanje izracunavanja temperaturne razlike

Opšte

Da biste podesili merni alat, možete koristiti napredni režim. Ovaj režim omogućava kombinaciju više alata i njihovo ispisivanje na ekranu..

Procedura Sledite ovu proceduru da biste podesili merne alate uz pomoć naprednog režima:

1 Pritisnite taster Measure 2 U meniju, izaberite Advanced. 3 Pritisnite džojstik. Tada će se prikazati merni toolbar u donjem

delu ekrana. 4 Uradite nešto od sledećeg:

- Za postavljanje izoterme, izaberite prozor na toolbaru. Tada će se ispisati meni na kojem možete izabrati tip izoterme koji želite koristiti.

- Za postavljanje merne tačke, izaberite prozor na toolbaru i pritisnite džojstik da potvrdite.

- Za postavljanje zone, izaberite prozor na toolbaru i pritisnite džojstik da potvrdite.

- Odgovarajući odeljci

- Radi više informacija o izotermama, videti odeljak 16.4-na strani 81.

- Radi više informacija o mernom toolbaru, videti odeljak 9.1.1-na strani 26.

81

16.4 Formiranje I podešavanje izoterme Opšte

Možete učiniti da kamera prikazuje u odreñenoj boji izoterme kada se ispune odreñeni uslovi. Sledeće izoterme se mogu podesiti.

- Izoterma koja prikazuje u odreñenoj boji temperature iznad postavljene vrednosti.

- Izoterma koja prikazuje u odreñenoj boji temperature ispod postavljene vrednosti.

- Izoterma koja prikazuje u odreñenoj boji područja gde kamera detektuje rizik od pojavljivanja vlage.

- Izoterma koja prikazuje u odreñenoj boji područja gde kamera detektuje nedovoljnu izolaciju.

Sledite ovu proceduru da biste podesili Izotermu koja prikazuje u odreñenoj boji temperature iznad postavljene vrednosti :

Podešavanje izoterme koja

1 Pritisnite taster Measure

detektuje 2 Izaberite u meniju, Detect high temperature. višu 3 Pritisnite džojstik tri puta. temperaturu 4 Pomerajte džojstik gore-dole da podesite temp. vrednost na kojoj

želite da se prikaže izoterma. 5 Pritisnite džojstik da potvrdite. 6 Pritisnite taster Measure za napuštanje glavnog menija. Na ekranu

će se sada pojaviti izoterma u odreñenoj boji kada temperatura preñe iznad odreñene vrednosti.

Sledite ovu proceduru da biste podesili Izotermu koja prikazuje u odreñenoj boji temperature ispod postavljene vrednosti :



detektuje 2 Izaberite u meniju, Detect low temperature. nižu 3 Pritisnite džojstik tri puta. temperaturu 4 Pomerajte džojstik gore-dole da podesite temp. vrednost na kojoj

želite da se prikaže izoterma. 5 Pritisnite džojstik da potvrdite. 6 Pritisnite taster Measure za napuštanje glavnog menija. Na ekranu

će se sada pojaviti izoterma u odreñenoj boji kada temperatura padne ispod odreñene vrednosti.

82

Sledite ovu proceduru da biste podesili Izoterma koja prikazuje u odreñenoj boji područja gde kamera detektuje rizik od pojavljivanja vlage:



detektuje 2 Izaberite u meniju, Detect humidity. pojavu 3 Pritisnite džojstik dva puta. vlage 4 Koristite džojstik za postavljanje sledećih parametara:

- Rel. Humidity limit: kritična granica relativne vlažnosti koju želite da detektujete u grañevinskoj strukturi. Npr., buñ se pojavljuje u područjima gde je relativna vlažnost manja od 100 %, i vi možete pronaći takve zone.

- Rel. Hum. Limit: trenutna relativna vlažnost na mestu gde se radi inspekcija.

- Atm. Temp.: trenutna atmosferska temperatura na mestu gde se radi inspekcija.

5 Pritisnite džojstik da potvrdite svaki izbor. 6 Pritisnite taster Measure za napuštanje glavnog menija. Na ekranu

će se sada pojaviti izoterma na mestima gde relativna vlažnost preñe podešenu vrednost.

Sledite ovu proceduru da biste podesili Izotermu koja prikazuje u odreñenoj boji područja gde kamera detektuje nedovoljnu izolaciju:



detektuje 2 Izaberite u meniju, Detect insulation. Nedovoljnu 3 Pritisnite džojstik dva puta. izolaciju 4 Koristite džojstik za postavljanje sledećih parametara:

- Inside temp.: temperatura u unutrašnjosti objekta gde se radi inspekcija

- Outside temp.: temperatura spoljašnjosti objekta gde se radi inspekcija

- Thermal index: Prihvatljivi gubitak energije kroz zid. Različite grañevinske regulative propisuju različite vrednosti, ali je tipična vrednost za nove objekte 60-80. Pogledajte u vaše nacionalne regulative za predložene vrednosti.

5 Pritisnite džojstik da potvrdite svaki izbor. 6 Pritisnite taster Measure za napuštanje glavnog menija. Na ekranu

će se sada pojaviti izoterma na mestima gde gubitak energije preñe podešenu vrednost.

83

16.5 Uklanjanje mernih alata

Pažnja Najlakši način za uklanjanje mernog alata je biranje druge merne funkcije u meniju. Uglavnom, ako želite da uklonite sve merne alate onda morate slediti proceduru u ovom odeljku.

Uklanjanje mernih tačaka I zona

Sledite ovu proceduru da biste uklonili mernu tačku ili zonu.:

1 Pritisnite taster Measure 2 U meniju, izaberite Advanced. I tada će se prikazati merni meni. 3

Izaberite prozor u toolbaru. Tada će se prikazati spisak trenutno aktivnih mernih funkcija.

4 U meniju izaberite merni alat koji želite da uklonite i to će vam biti ispisano u podmeniju.

5 U podmeniju izaberite Remove I pritisnite džojstik. Uklanjanje izotermi

Sledite ovu proceduru da biste uklonili izotermu.:


Izaberite prozor u toolbaru. Tada će se prikazati spisak trenutno aktivnih izotrmi.

4 U podmeniju izaberite Off I pritisnite džojstik.

16.6 Pomeranje mernih alata

Procedura Sledite ovu proceduru da biste pomerali merne alate:



4 U meniju izaberite merni alat koji želite da pomerate I to će vam biti ispisano u podmeniju.

5 U podmeniju izaberite Move I pritisnite džojstik. Tada će merni alat promeniti boju u plavu. Možete pomerati merni alat uz pomoć džojstika.

85

16.7 Promena površine zone

Procedura Sledite ovu proceduru da biste promenili površinu zone:



4 U meniju izaberite zonu. I to će vam biti ispisano u podmeniju. 5 U podmeniju izaberite ResizeI pritisnite džojstik. Tada će se

pojaviti površina koju možete pomerati. Možete promeniti površinu zone uz pomoć džojstika.

16.8 Menjanje parametara objekata

Opšte

Za precizna merenja, morate podesiti parametre objekta. Ova procedura objašnjava kako da uradite promene parametara.

Tipovi parametara

Kamera može da koristi sledeće parametre objekta: * Emisivnost, koja utvrñuje koliko radijacije potiče od objekta u suprotnosti onome što je reflektovano od njega. * Reflektovana očitana temperatura, koja se koristi za kompenzaciju radijacije okoline koju objekat reflektuje u kameru. Ova osobina objekta se naziva refleksivnost. * Udaljenost objekta, t.j., udaljenost izmeñu kamere i objekta posmatranja. * Atmosferska temperatura,t.j., temperatura vazduha izmeñu kamere i objekta posmatranja. * Relativna vlažnost,t.j., relativna vlažnost vazduha izmeñu kamere i objekta posmatranja.

Predložene vrednosti

Ako niste sigurni za vrednosti, predložene su sledeće:

Atmosferska temperatura +20°C Udaljenost 1.0 m Emisivnost 0.95 Reflektovana očitana temperatura +20°C Relativna vlažnost 50%

87

Procedura

Sledite ovu proceduru da biste promenili parametre globalno:

1 Pritisnite taster Measure 2 U meniju, izaberite Parameters.

3 Pritisnite džojstik

4 Preñite u parametar koji želite da promenite uz pomoć džojstika.

5 Pritisnite džojstik

6 Pomerajte džojstik gore-dole za promenu vrednosti.

7 Pritisnite džojstik da potvrdite.

8 Pritisnite taster Measure za napuštanje menija.

Pažnja - Od pet parametara iznad, emisivnost i reflektovana očitana temperatura su najbitniji da se podese u kameri.

- Takoñe možete menjati parametre objekta iz mernog menija. Odgovarajući odeljci

- Radi više informacija o parametrima , videti odeljak 27-na strani 233.

17

Pridruživanje uz slike

Opšte

Ovaj odeljak objašnjava kako memorisati dodatne informacije uz infracrvenu sliku koristeći pridruživanje. Razlog zbog kojeg se koristi pridruživanje je lakše izveštavanje i obrada snimaka tako što ćete koristiti informacije sa terena kao što su uslovi snimanja, fotografije, mesto I slično.


Odeljak 17.1- Pridruživanje digitalne fotografije na strani 90 Odeljak 17.2 – Pridruživanje zvučnog komentara na strani 91 Odeljak 17.4 – Pridruživanje opisa slike na strani 95 Odeljak 17.3 – Pridruživanje teksualnog komentara na strani 92 Odeljak 17.5 – Pridruživanje skice na strani 96 Odeljak 17.5 – Pridruživanje markera na strani 97

90

17.1 Pridruživanje digitalne fotografije Opšte

Kada zapamtite IC sliku takoñer možete memorisati i digitalnu fotografiju objekta vašeg interesovanja. Ova digit. Fotografija će automatski biti pridružena IC slici, koja će pojednostaviti analiziranje I izveštavanje u npr. ThermaCAM Reporteru.

Procedura Sledite ovu proceduru da biste zapamtili digitalnu fotografiju:

1 Za pregled IC slike, pritisnite Preview-Save dugme duže od jedne sekunde.Tada će se pojaviti dokumentacioni toolbar.

2 Na dokumentacionom toolbaru, izaberite prozor i pritisnite džojstik.

3 Uradite nešto od sledećeg: - Za pamćenje digitalne fotografije, pritisnite Prewiev-Save

taster - Za vraćanje u IC sliku, pritisnite džojstik.

17.2 Pridruživanje zvučnog komentara Opšte

Zvučni komentar je ustvari audio zapis koji se zapamti u fajlu IC slike. Zvučni komentar se pamti uz pomoć headset-a povezanog sa kamerom. Snimnjeni komentar može da se presluša u kameri, ili tokom analiziranja i izveštavanja uz pomoć software-a FLIR Systems.

Procedura Sledite ovu proceduru da biste zapamtili zvučni komentar:

1 Za pregled IC slike, pritisnite Preview-Save dugme duže od jedne sekunde.Tada će se pojaviti dokumentacioni toolbar.

2 Na dokumentacionom toolbaru, izaberite prozor i pritisnite džojstik.

3 Pritisnite džojstik. Tada će se prikazati toolbar za zvučni komentar.

4. Snimite zvučni komentar. Pobrinite se da je kombinacija mikrofon slušalica povezana sa kamerom. Za informacije o toolbar tasterima na ovom prozoru pogledajte odeljak 8.1.4 na strani 29.

5 Za pamćenje zvučnog komentara i zatvaranje toolbar-a izaberite OK i pritisnite džojstik.

6 Na dokumentacionom toolbaru, izaberite Save i pritisnite džojstik.

92

17.3 Pridruživanje tekstualnog komentara Opšte

Tekstualni komentar se pamti u fajlu sa slikama. Koristeći ovu osobinu, možete pridružiti preddefinisani obrazac tekst uz sliku. Ova osobina je veoma efikasna kada pamtite slike gde vrñite inspekciju većeg broja sličnih objekata. Ideja zbog koje se koriste tekstualni komentari je da bi se izbeglo popunjavanje formulara ili inspekcionih protokola ručno.

Definicija oznaka i vrednosti

Koncept tekstualnog zapisa je baziran na dve važne definicije- oznaka i vrednost. Sledeći primer objašnjava koja je razlika izmeñu ove dve definicije. Oznaka (primer) Vrednost (primer) Kompanija Kompanija A

Kompanija B Kompanija C

Objekat Radionica 1 Radionica 2 Radionica 3

Sekcija Odelenje 1 Odelenje 2 Odelenje 3

Oprema Alat 1 Alat 2 Alat 3

Preporuka Preporuka 1 Preporuka 2 Preporuka 3

Razlika izmeñu tekstualnog kom. I opisa slike

Tekstualni komentar i opis slike se razlikuju u više stvari:

- Tekstualni komentar je vlasništvo pridodatog formata iz FLIR Systems-a i tu informaciju nemogu pronaći ostali korisnici software-a.Opis slike je standardan JPEG format i mogu ga pronaći ostali korisnici software-a.

- Struktura tekstualnog zapisa se bazira na informacionom paru ( oznaka i vrednost), dok opis slike virtualno može imati bilo kakvu informacionu strukturu.

Podržani formati

Za tekstualne komentare je važeći format *.tcf., koji je sadržan u sledeća dva koda:

ANSI kod (podržan u ThermaCAM Reporter-u) UTF-8 kod ( nije podržan u ThermaCAM Reporter-u). Ovaj kod mora da se koristi za jezike izvan ISO 8859-1 (Latin-1) kod. Za pravljenje *.tcf fajla, tekst napišite u Notepad-u, zapamtite fajl u ANSI ili UTF-8 kodu i promenite ekstenziju u *.tcf

93

Maksimalni br. karaktera

Maksimalni broj karaktera u *.tcf fajlu je 512 karaktera po oznaci i po vrednosti.

Primeri strukture oznaka

Ovo je primer strukture *.tcf fajla. Reči u zagradi označavaju oznaku, a reči van zagrada označavaju vrednosti. (Kompanija) Kompanija A Kompanija B Kompanija C (Objekat) Radionica 1 Radionica 2 Radionica 3 (Sekcija) Odelenje 1 Odelenje 2 Odelenje 3

Procedura Sledite ovu proceduru da biste zapamtili tekstualni komentar:

1 Za pregled IC slike, pritisnite Preview-Save dugme duže od jedne

sekunde.Tada će se pojaviti dokumentacioni toolbar. 2

Pomerajte džojstik levo da izaberete prozor za dodavanje tekstualnog komentara.

3 Pritisnite džojstik da se prikaže radna površina za tekstualni komentar i opis slike. Ako SD memorijska kartica sadrži odgovarajući *.tcf fajl, prikazaće se obrazac za za tekstualni komentar. Za informacije o radnoj površini pogledajte odeljak 8.2.3 na strani 34.

4. Pomerajte džojstik gore dole da izaberete oznaku tekstualnog komentara.

5 Pritisnite džojstik. Tada će se pojaviti podmeni svih dostupnih vrednosti tekstualnog komentara za tu vrednost.

6 U podmeniju, pomerajte džojstik gore-dole da izaberete vrednost koju želite da koristite. Takoñe možete da izaberete taster na tastaturi u donjem delu podmenija ako želite da koristite vrednost iz skice.

7 Pritisnite džojstik. Tada će se zatvoriti podmeni, i vrednost koju se izabrali pojaviće se desno od oznake tekstualnog komentara.

8 Ponovite korake 4 do 7 sa svaku sledeću vrednost koju želite da uključite u vaš tekstualni komentar.

9 Izaberite OK taster u donjem delu ekrana i pritisnite džojstik 10 Na dokumentacionom toolbaru, izaberite Save i pritisnite

džojstik. Tekstualni komentar je sada zapamćen uz fajl slike.

95

17.4 Dodavanje opisa slike Opšte

Opis slike je kratki tekstualni opis koji se pamti u fajlu IC slike. Opis slike se može pronaći ostalim software-ima.

Razlika izmeñu tekstualnog kom. I opisa slike

Tekstualni komentar i opis slike se razlikuju u više stvari: - Tekstualni komentar je vlasništvo pridodatog formata iz FLIR

Systems-a i tu informaciju nemogu pronaći ostali korisnici software-a.Opis slike je standardan JPEG format i mogu ga pronaći ostali korisnici software-a.

- Struktura tekstualnog zapisa se bazira na informacionom paru ( oznaka i vrednost), dok opis slike virtualno može imati bilo kakvu informacionu strukturu.

Procedura Sledite ovu proceduru za dodavanje opisa slike: 1 Za pregled IC slike, pritisnite Preview-Save dugme duže od jedne


Pomerajte džojstik levo da izaberete prozor za dodavanje tekstualnog komentara.

3 Pritisnite džojstik da se prikaže radna površina za opis slike. Za informacije o radnoj površini pogledajte odeljak 8.2.3 na strani 34.

4. Uz pomoć džojstika izaberite prozor za opis slike. Tada će se pojaviti tastatura na ekranu.

5 Ukucajte vaš opis slike na tastaturi uz pomoć olovke. 6 Izaberite OK taster u donjem delu ekrana i pritisnite džojstik.

Tekstualni komentar je sada zapamćen uz fajl slike. 7 Na dokumentacionom toolbaru, izaberite Save i pritisnite

džojstik.

17.5 Dodavanje skice Opšte Skica je crtež urañen slobodnom rukom koji možete uraditi u radnoj

površini odvojeno od IC slike uz pomoć olovke. Skice možete koristiti da označite predmete vašeg interesovanja, zapišete komentare, dimenzije i slično.

Procedura Sledite ovu proceduru za dodavanje skice: 1 Za pregled IC slike, pritisnite Preview-Save dugme duže od jedne

sekunde.Tada će se pojaviti dokumentacioni toolbar.

2 Na dokumentacionom toolbaru izaberite taster uz pomoć olovke. Tada će se pojaviti radna površina za skicu. Za informacije o radnoj površini pogledajte odeljak 8.2.2 na strani 32.

3 U radnoj površini, nacrtajte skicu uz pomoć olovke. Možete menjati boje i brisati uz pomoć gumice.

4. Izaberite OK taster da potvrdite i napustite radnu površinu. 5 Na dokumentacionom toolbaru, izaberite Save i pritisnite

džojstik.

97

17.6 Dodavanje markera Opšte Marker je linija sa strelicom koja može biti usmerena prema predmetu

vašeg interesovanja. Procedura Sledite ovu proceduru za dodavanje markera: 1 Za pregled IC slike, pritisnite Preview-Save dugme duže od jedne


Na dokumentacionom toolbaru izaberite taster uz pomoć olovke.

3 Na dokumentacionom toolbaru izaberite taster uz pomoć olovke. Za informacije o toolbar-u za marker pogledajte odeljak 8.1.3 na strani 28.

4 Za izradu markera, nacrtajte liniju na slici. Strelica će biti urañena na kraju linije koju ste povukli.

5. Izaberite OK taster da potvrdite. 6 Na dokumentacionom toolbaru, izaberite Save i pritisnite

džojstik.

18 18.1

Promene podešenja Menjanje podešenja slike

Opšte U ovom odeljku su opsane su promene sledećih podešenja: - Color palette (paleta boja), tj. Boje u kojima će biti prikazana

IC slika. Različite palete boja vam mogu olakšati analiziranje slike.

- Object temparute range (temperaturni opseg), tj. Temperaturni opseg koji se koristi za merenje temperature objekta. Morate promeniti temperaturni opseg prema očekivanoj temperaturi objekta koji pregledavate.

Procedura Sledite ovu proceduru, da biste promenili jedno ili više spomenutih podešenja:

1 Pritisnite taster Setup 2 Idite na Image. 3 Izaberite podešenje koje želite da promenite. 4 Pritisnite džojstik 5 Pomerajte džojstik gore-dole da izaberete nove vrednosti. 6 Pritisnite taster Setup da biste potvrdili promenu i napustili setup

mode.

100

18.2 Menjanje regionalnih podešenja Opšte Možete izmeniti sledeća regionalna podešenja:

- Jezik - Format datuma - Format vremena - Podesiti datum i vreme - Mernu jedinicu za udaljenost - Mernu jedinicu za temperaturu - Video format

Procedura Sledite ovu proceduru, za podešenja da odgovaraju vašem regionu: 1 Pritisnite taster Setup 2 Idite na Regional. 3 Izaberite podešenje koje želite da promenite. 4 Pritisnite džojstik 5 Pomerajte džojstik gore-dole da izaberete nove vrednosti. 6 Pritisnite taster Setup da biste potvrdili promenu i napustili setup

mode.

18.3 Menjanje podešenja kamere Opšte Možete izmeniti sledeća podešenja rada kamere:

- Lampa za snimanja u mraku (On/Off) - Intenzitet displeja (Veći, srednji, manji) - Zvuk klika (On/Off) - Zvuk alarma (On/Off) - Automatsko gašenje (za/ 3 min/5 min/10 min/20 min) - Režim rada USB - Kalibracija ekrana osetljivog na dodir - Vraćanje na osnovna podešenja

Procedura Sledite ovu proceduru, za podešenja gore spomenuta: 1 Pritisnite taster Setup 2 Idite na Camera. 3 Izaberite podešenje koje želite da promenite. 4 Pritisnite džojstik 5 Pomerajte džojstik gore-dole da izaberete nove vrednosti. 6 Pritisnite taster Setup da biste potvrdili promenu i napustili setup

mode.

103

19 19.1

Čišćenje kamere Kućište kamere, kablovi i ostali sadržaj

Tečnosti Koristite nešto od sledećih tečnosti: - Toplu vodu - Slab rastvor deterdženta

Oprema Meka krpa Procedura Sledite ovu proceduru, da biste očistili kućište kamere, kablove i ostali

sadržaj: 1 Natopite krpu sa tečnošću 2 Iscedite krpu od viška tečnosti 3 Očistite delove sa krpom Pažnja Ne koristite razreñivač ili sličnu tečnost nakameri, kablovima ili ostaloj

opremi, jer može izazvati oštećenje

19.2 Infracrvena sočiva Tečnosti Koristite nešto od sledećih tečnosti:

- 96 % etanol ( C2 H5 OH) - Komercijalna tečnost za čišćenje sočiva sa više od 30 % etanola

Oprema Pamučna krpa Procedura Sledite ovu proceduru, da biste očistili infracrvena sočiva tečnošću: 1 Natopite pamučnu krpu sa tečnošću 2 Iscedite pamučnu krpu od viška tečnosti 3 Obrišite sočivo samo jedanput sa krpom i bacite je. Upozorenje Pročitajte sve natpise na ambalaži supstanci pre njihove upotrebe kao I

primenjive MSDS tabele podataka koje se odnose na sigurnost prilikom upotrebe materijala. Tečnosti mogu biti opasne.

Pažnja - Budite oprezni kada čistite infracrvena sočiva, pošto ona imanju anti refleksivnu zaštitu

- Nemojte čistiti previše sočiva, jer to može oštetiti njihov antirefleksivni premaz

105

20 20.1

Tehnički podaci T serija kamera

Obaveštenje FLIR Systems zadržava pravo diskontinuiteta modela, delova i opreme, ili promene specifikacija u bilo koje vreme bez predhodne najave

Performanse slike

Vidno polje 25° do 19° Minimalna daljina fokusiranja

0.4 m

Žižna daljina 18 mm Prostorna rezolucija Zavisno od modela kamere:

-1.36 mrad ( FLIR T400) -1.36 mrad ( FLIR T360) -2.18 mrad ( FLIR T250) -2.18 mrad ( FLIR T250)

Identifikacija sočiva Automatski F-broj 1.3 Termička osetljivost Zavisno od modela kamere:

‹ 0.05 °C na 30 °C / 50 mK ( FLIR T400) ‹ 0.06 °C na 30 °C / 60 mK ( FLIR T360) ‹ 0.08 °C na 30 °C / 80 mK ( FLIR T250) ‹ 0.1 °C na 30 °C / 100 mK ( FLIR T200)

Osveženje slike Zavisno od modela kamere / regiona: - 30/9 Hz ( FLIR T400) - 30/9 Hz ( FLIR T400) - 9 Hz ( FLIR T250) - 9 Hz ( FLIR T200)

Fokus Automatski ili ručni Digitalni zum Zavisno od modela kamere:

-1-8x kontinuelni zum ( FLIR T400) -1-4x kontinuelni zum ( FLIR T360) -1-2x kontinuelni zum ( FLIR T250) -1-2x kontinuelni zum ( FLIR T200)

Pan Pan preko zumirane slike

Detektor Tip detektora Nehlañeni mikrobolometar FPA Spektralni opseg 7.5-13 µm

106

Rezolucija Zavisno od modela kamere:

- 320x240 piksela ( FLIR T400) - 320x240 piksela ( FLIR T360) - 200x150 piksela ( FLIR T250) - 200x150 piksela ( FLIR T200)

Prikazivanje slike

Monitor Ugrañeni 3.5 in., LCD osetljiv na dodir (320x240 piksela)

Kvalitet boje 16 k Monitor, odnos 3:2

Način prikaza slike Ovisno o modelu kamere FLIR T 400

- IC slika - Video slika - MPEG4 video - Termo spojena - Slika u slici - Galerija za pregled

FLIR T 360 - IC slika - Video slika - Termo spojena - Slika u slici - Galerija za pregled

FLIR T 250 - IC slika - Video slika - Slika u slici - Galerija za pregled

FLIR T 200 - IC slika - Video slika - Slika u slici - Galerija za pregled

Termo spajanje Zavisno od modela kamere: - Kombinacija video i IC slike (interval,

iznad/ispod) ( FLIR T400) - Kombinacija video i IC slike (interval)

( FLIR T360) - Nije omogućeno ( FLIR T250) - Nije omogućeno ( FLIR T200)

107

Slika u slici Zavisno od modela kamere:

-Promenjiva veličina i pozicija ( FLIR T400) - Promenjiva veličina i pozicija ( FLIR T360) -Promena po skali ( FLIR T250) -Promena po skali ( FLIR T200)

Merenje Temperaturni opseg -20 °C do +120°C 0 °C do +350°C

Opcionalni temperaturni opseg

do +1200°C

Preciznost ± 2.0 °C ili ± 2 % očitavanja

Način merenja Merne Tačke 5 Mernih tačaka

Zone 5 zona sa maks/min/prosek Automatska detekcija toplo/hladno

Automatski prikaz najtoplije i najhladnije tačke markerom unutar zone

Izoterma Detekcija najviše/najniže temp/interval Temperaturna razlika

Zavisno od modela kamere: -Temp.razlika izmeñu različitih mernih funkcija ili referentne temperature ( FLIR T400)

- Nije omogućeno ( FLIR T360) - Nije omogućeno ( FLIR T250) - Nije omogućeno ( FLIR T200)

Referentna temperatura

Zavisno od modela kamere: -Ručno podešena ili uzeta od bilo koje merne funkcije ( FLIR T400)


Merne korekcije Reflektovana ambijentalna temperatura i faktor emisivnosti

Tabela emisivnosti Zavisno od modela kamere: -Predhodno definisana tabela sa materijalima ( FLIR T400)


108

Alarmi

Merna funkcija alarma

Zavisno od modela kamere: -FLIR T400: Audio/Video alarmi (iznad/ispod) za: - merne tačke - zone - temperaturne razlike


Alarm za vlagu Nije omogućeno Alarm za izolaciju Nije omogućeno

Podešenja Paleta boja Zavisno od modela kamere: - Crno-bela, CB inv., Toplj.gvožña,

Dugine boje is a jačim kontrastom, plavo crvena ( FLIR T400)

- Crno-bela, CB inv., Toplj.gvožña, Dugine boje ( FLIR T360)



Komande za podešenja

Lokalno prilagoñavanje jedinici, jeziku, datumu i vremenu

Pamćenje slike Tip memorije Prenosna SD memorijska kartica Kapacitet 1000 i više JPEG slika Način memorisanja Zavisno od modela kamere:

FLIR T 400 -IC/ Video slike -Simultano memorisanje IC i video slika -Snimanje u realnom vremenu MPEG4 neradiometrijskih video klipova FLIR T 360 -IC/ Video slike -Simultano memorisanje IC i video slika FLIR T 250 -IC/ Video slike -Simultano memorisanje IC i video slika FLIR T 200 -IC/ Video slike -Simultano memorisanje IC i video slika

109

Format zapisa Zavisno od modela kamere:

FLIR T 400 -Standardan JPEG, 14-bitni sa mernim podacima -Neradiometrijski MPEG4 video zapis -Standardan JPEG, 14-bitni sa mernim podacima ( FLIR T360) -Standardan JPEG, 14-bitni sa mernim podacima ( FLIR T250) -Standardan JPEG, 14-bitni sa mernim podacima ( FLIR T200)

Zvučni zapis Zavisno od modela kamere: -Digitalni zvučni zapis zapamćen zajedno sa slikom ( 60 s) ( FLIR T400) - Nije omogućeno ( FLIR T360) -Digitalni zvučni zapis zapamćen zajedno sa slikom ( 60 s) ( FLIR T250) - Nije omogućeno ( FLIR T200)

Tekstualni komentar Zavisno od modela kamere: FLIR T 400: Tekst, zapamćen zajedno sa slikom iz: -Predhodno definisane liste -Tastature sa ekrana osetljivog na dodir - Nije omogućeno ( FLIR T360) -Tekst sa ekrana osetljivog na dodir, zapamćen zajedno sa slikom ( FLIR T250) - Nije omogućeno ( FLIR T200)

Marker na slici Zavisno od modela kamere: -4 markera na IC i video slici ( FLIR T400) - Nije omogućeno ( FLIR T360) - marker na IC i video slici ( FLIR T250) - Nije omogućeno ( FLIR T200)

Skica Zavisno od modela kamere: -Skica zapamćena zajedno sa slikom ( FLIR T400) - Nije omogućeno ( FLIR T360) - Skica zapamćena zajedno sa slikom ( FLIR T250) - Nije omogućeno ( FLIR T200)

Kompatibilnost Kompatibilnost sa FLIR Software-om

FLIR Reporter 8 i Quick Report

110

Digitalna kamera

Digitalna kamera, rezolucija

Ugrañena 1.3 Mpiksela (1280x1024), uključujući lampu

Digitalna kamera, focus

Fiksni fokus

Digitalna kamera, odnos

5:4

Digitalna kamera, osveženje slike

10 Hz

Digitalna kamera, kvalitet boja

24 bit

Video lampa 1000 cd

Laserski obeleživač

Laser Aktivira se odreñenim tasterom Klasa Klasa2 Tip Poluprovodnički AlGaLn diodni Snaga 1mW Talasna dužina 635 nm crveni

Veze za komunikaciju

USB Zavisno od modela kamere: - FLIR T 400 -USB-A: Veza sa spoljnim USB ureñajem (tj.memory stick) - USB-miniB: Prenos podataka sa i na PC / Prenos MPEG4 - FLIR T 360 -USB-A: Veza sa spoljnim USB ureñajem (tj.memory stick) - USB-miniB: Prenos podataka sa i na PC - FLIR T 250 -USB-A: Veza sa spoljnim USB ureñajem (tj.memory stick) - USB-miniB: Prenos podataka sa i na PC - FLIR T 200 -USB-A: Veza sa spoljnim USB ureñajem (tj.memory stick) - USB-miniB: Prenos podataka sa i na PC

USB, standard USB 1.1 Puna brzina (12 Mbps) USB,tip konektora - USB-A konektor

- USB-miniB konektor

111

Audio Zavisno od modela kamere:

Kombinacija mikrofon slušalica za davanje zvučnog komentara uz slike ( FLIR T400) - Nije omogućeno ( FLIR T360) Kombinacija mikrofon slušalica za davanje zvučnog komentara uz slike ( FLIR T250) - Nije omogućeno ( FLIR T200)

Audio, tip konektora -4-o polni, 3.5 mm ( FLIR T400) - Nije omogućeno ( FLIR T360) -4-o polni, 3.5 mm ( FLIR T250) - Nije omogućeno ( FLIR T200)

Video Kompozitni video izlaz Video, standard CVBS ( ITU-R-BT 470 PAL/SMPTE 170M

NTSC) Video, tip konektora 4-o polni, 3.5 mm

Sistem napajanja

Tip baterije Dopunjiva Li/Ion Napon Baterije 7.2 V Kapacitet Baterije 2.2 Ah na +20°C do +25°C Trajanje baterije Oko 4 sata na +25°C ambijentalne

temperature Sistem punjenja - Pomoću kombinovanog napajanja I

punjača kada je baterija u ili van kamere

- Stolni punjač Vreme punjenja 2.5 h do 95 % kapaciteta, status prikazan

LED diodom Auto gašenje Kamera se isključuje po periodu koje podesi

korisnik Ispravljač AC adapter, 90-260 V, 50/60Hz 12V izlaz Napon 11-16 V Vreme aktiviranja iz sleep režima

odmah

Uslovi okoline Temp.opseg -15 °C do +50°C Temperatura uskladištenja

-40 °C do +70°C

112

Vlažnost( radna i skladišna)

IEC 68-2-30/24 h 95 % rel.vlažnosti +25°C do +40°C

EMC EN 61000-6-2:2001 (Imunity) EN 61000-6-3:2001 (Emission) FCC 47 CFR Part 15 Class B (Emission)

Zaštita - Kućište kamere i sočiva IP 54 (IEC 60259)

- Kofer za npšenje IP 65 (IEC 60259) Udarci 25 g (IEC 60068-2-29) Vibracije 2 g (IEC 60068-2-6) Sigurnost Napajanje i delovi sadrže radio transmitters

EN/UL/CSA60950-1

Fizičke dimenzije

Težina kamere sa baterijom

0.88 kg

Veličina kamere 106.0 x 201.0 x 125.0 Veličina baterije 91.8 x 41.3 x 26.2 Veličina punjača baterija

80.2 x 97.8 x 46.5

Adapter za tripod Standardan ¼ "-20 Materijal za kućište Polikarbonat +acrylonitrile butadiene stryene

Thixomold Magnezijum TPE Thermoplastic Elastomer Plastics

IC sočiva (opcionalno)

30 mm/15°, Vidno polje (FOV)

15°x11°

30 mm/15°, min fokus

1.2 m

30 mm/15°, žižna daljina

30 mm

30 mm/15°, prostorna rezolucija

Zavisno od modela kamere: - 0.82 mrad ( FLIR T400) - 0.82 mrad ( FLIR T360) - 1.31 mrad ( FLIR T250) - 1.31 mrad ( FLIR T200)

113

30 mm/15°, F-broj 1.3 30 mm/15°, veličina 24x58 mm 30 mm/15°, veličina kamere

121.1 x 201.0 x 125.0

30 mm/15°, težina 0.092 kg 10 mm/45°, Vidno polje (FOV)

45°x34°


0.2 m


10 mm


Zavisno od modela kamere: - 2.45 mrad ( FLIR T400) - 2.45 mrad ( FLIR T360) - 3.93 mrad ( FLIR T250) - 3.93 mrad ( FLIR T200)


135.2 x 201.0 x 125.0

10 mm/45°, težina 0.105

114

Konfiguracija pinova za USB mini B

Konfiguracija konektora za headset

116

Konfiguracija konektora za video

Konfiguracija pinova za USB A

118

Konfiguracija konektora za napajanje

119

Vidno polje I udaljenosti za sočivo 30 mm/15°

Slika 17.1 Odnos izmeñu vidnog polja I udaljenosti. 1: udaljenost do objekta; 2: VFOV- vertikalno vidno polje 3: HFOV- horizontalno vidno polje 3: IFOV- trenutno vidno polje ( veličina pojedinačnog elementa detektora) Tabela ispod daje odnos vidnog polja prema udaljenosti za sočivo od 30 mm/15°. D – udaljenost do objekta

120


Slika 17.2 Odnos izmeñu vidnog polja I udaljenosti. 1: udaljenost do objekta; 2: VFOV- vertikalno vidno polje 3: HFOV- horizontalno vidno polje 4: IFOV- trenutno vidno polje ( veličina pojedinačnog elementa detektora) Tabela ispod daje odnos vidnog polja prema udaljenosti za sočivo od 18 mm/25° D – udaljenost do objekta

121


Slika 17.3 Odnos izmeñu vidnog polja I udaljenosti. 1: udaljenost do objekta; 2: VFOV- vertikalno vidno polje 3: HFOV- horizontalno vidno polje 3: IFOV- trenutno vidno polje ( veličina pojedinačnog elementa detektora) Tabela ispod daje odnos vidnog polja prema udaljenosti za sočivo od 10 mm/45° . D – udaljenost do objekta

122

20 20.2

Tehnički podaci B serija kamera

Obaveštenje FLIR Systems zadržava pravo diskontinuiteta modela, delova i opreme, ili promene specifikacija u bilo koje vreme bez predhodne najave

Performanse slike

Vidno polje 25° do 19° Minimalna daljina fokusiranja

0.4 m

Žižna daljina 18 mm Prostorna rezolucija Zavisno od modela kamere:

-1.36 mrad ( FLIR B400) -1.36 mrad ( FLIR B360) -2.18 mrad ( FLIR B250) -2.18 mrad ( FLIR B250)

Identifikacija sočiva Automatski F-broj 1.3 Termička osetljivost Zavisno od modela kamere:

‹ 0.05 °C na 30 °C / 50 mK ( FLIR B400) ‹ 0.06 °C na 30 °C / 60 mK ( FLIR B360) ‹ 0.07 °C na 30 °C / 70 mK ( FLIR B250) ‹ 0.08 °C na 30 °C / 80 mK ( FLIR B200)

Osveženje slike Zavisno od modela kamere / regiona: - 30/9 Hz ( FLIR B400) - 30/9 Hz ( FLIR B400) - 9 Hz ( FLIR B250) - 9 Hz ( FLIR B200)

Fokus Automatski ili ručni Digitalni zum Zavisno od modela kamere:

-1-8x kontinuelni zum ( FLIR B400) -1-4x kontinuelni zum ( FLIR B360) -1-2x kontinuelni zum ( FLIR B250) -1-2x kontinuelni zum ( FLIR B200)

Pan Pan preko zumirane slike

Detektor Tip detektora Nehlañeni mikrobolometar FPA Spektralni opseg 7.5-13 µm

123

Rezolucija Zavisno od modela kamere:

- 320x240 piksela ( FLIR B400) - 320x240 piksela ( FLIR B360) - 200x150 piksela ( FLIR B250) - 200x150 piksela ( FLIR B200)

Prikazivanje slike

Monitor Ugrañeni 3.5 in., LCD osetljiv na dodir (320x240 piksela)

Kvalitet boje 16 k Monitor, odnos 3:2

Način prikaza slike Ovisno o modelu kamere FLIR B 400

- IC slika - Video slika - MPEG4 video - Termo spojena - Slika u slici - Galerija za pregled

FLIR B 360 - IC slika - Video slika - Termo spojena - Slika u slici - Galerija za pregled

FLIR B 250 - IC slika - Video slika - Slika u slici - Galerija za pregled

FLIR B 200 - IC slika - Video slika - Slika u slici - Galerija za pregled

Termo spajanje Zavisno od modela kamere: - Kombinacija video i IC slike (interval,

iznad/ispod) ( FLIR B400) - Kombinacija video i IC slike (interval)

( FLIR B360) - Nije omogućeno ( FLIR B250) - Nije omogućeno ( FLIR B200)

124

Slika u slici Zavisno od modela kamere:

-Promenjiva veličina i pozicija ( FLIR B400) - Promenjiva veličina i pozicija ( FLIR B360) -Promena po skali ( FLIR B250) -Promena po skali ( FLIR B200)

Merenje Temperaturni opseg -20 °C do +120°C

Opcionalni temperaturni opseg

do +1200°C

Preciznost ± 2.0 °C ili ± 2 % očitavanja

Način merenja Merne Tačke 5 Mernih tačaka

Zone 5 zona sa maks/min/prosek Automatska detekcija toplo/hladno

Automatski prikaz najtoplije i najhladnije tačke markerom unutar zone

Izoterma Detekcija najviše/najniže temp/interval Temperaturna razlika

Zavisno od modela kamere: -Temp.razlika izmeñu različitih mernih funkcija ili referentne temperature ( FLIR B400)

- Nije omogućeno ( FLIR B360) - Nije omogućeno ( FLIR B250) - Nije omogućeno ( FLIR B200)

Referentna temperatura

Zavisno od modela kamere: -Ručno podešena ili uzeta od bilo koje merne funkcije ( FLIR B400)


Merne korekcije Reflektovana ambijentalna temperatura i faktor emisivnosti

Tabela emisivnosti Zavisno od modela kamere: -Predhodno definisana tabela sa materijalima ( FLIR B400)


125

Alarmi

Merna funkcija alarma

Zavisno od modela kamere: -FLIR B400: Audio/Video alarmi (iznad/ispod) za: - merne tačke - zone - temperaturne razlike


Alarm za vlagu Nije omogućeno Alarm za izolaciju Nije omogućeno

Podešenja Paleta boja Zavisno od modela kamere: - Crno-bela, CB inv., Toplj.gvožña,

Dugine boje is a jačim kontrastom, plavo crvena ( FLIR B400)

- Crno-bela, CB inv., Toplj.gvožña, Dugine boje ( FLIR B360)



Komande za podešenja

Lokalno prilagoñavanje jedinici, jeziku, datumu i vremenu

Pamćenje slike Tip memorije Prenosna SD memorijska kartica Kapacitet 1000 i više JPEG slika Način memorisanja Zavisno od modela kamere:

FLIR B 400 -IC/ Video slike -Simultano memorisanje IC i video slika -Snimanje u realnom vremenu MPEG4 neradiometrijskih video klipova FLIR B 360 -IC/ Video slike -Simultano memorisanje IC i video slika FLIR B 250 -IC/ Video slike -Simultano memorisanje IC i video slika FLIR B 200 -IC/ Video slike -Simultano memorisanje IC i video slika

126

Format zapisa Zavisno od modela kamere:

FLIR B 400 -Standardan JPEG, 14-bitni sa mernim podacima -Neradiometrijski MPEG4 video zapis -Standardan JPEG, 14-bitni sa mernim podacima ( FLIR B360) -Standardan JPEG, 14-bitni sa mernim podacima ( FLIR B250) -Standardan JPEG, 14-bitni sa mernim podacima ( FLIR B200)

Zvučni zapis Zavisno od modela kamere: -Digitalni zvučni zapis zapamćen zajedno sa slikom ( 60 s) ( FLIR B400) - Nije omogućeno ( FLIR B360) -Digitalni zvučni zapis zapamćen zajedno sa slikom ( 60 s) ( FLIR B250) - Nije omogućeno ( FLIR B200)

Tekstualni komentar Zavisno od modela kamere: FLIR T 400: Tekst, zapamćen zajedno sa slikom iz: -Predhodno definisane liste -Tastature sa ekrana osetljivog na dodir - Nije omogućeno ( FLIR B360) -Tekst sa ekrana osetljivog na dodir, zapamćen zajedno sa slikom ( FLIR B250) - Nije omogućeno ( FLIR B200)

Marker na slici Zavisno od modela kamere: -4 markera na IC i video slici ( FLIR T400) - Nije omogućeno ( FLIR T360) - marker na IC i video slici ( FLIR T250) - Nije omogućeno ( FLIR T200)

Skica Zavisno od modela kamere: -Skica zapamćena zajedno sa slikom ( FLIR B400) - Nije omogućeno ( FLIR B360) - Skica zapamćena zajedno sa slikom ( FLIR B250) - Nije omogućeno ( FLIR B200)

Kompatibilnost Kompatibilnost sa FLIR Software-om

FLIR Reporter 8 i Quick Report

127

Digitalna kamera

Digitalna kamera, rezolucija

Ugrañena 1.3 Mpiksela (1280x1024), uključujući lampu

Digitalna kamera, focus

Fiksni fokus

Digitalna kamera, odnos

5:4

Digitalna kamera, osveženje slike

10 Hz

Digitalna kamera, kvalitet boja

24 bit

Video lampa 1000 cd

Laserski obeleživač

Laser Aktivira se odreñenim tasterom Klasa Klasa2 Tip Poluprovodnički AlGaLn diodni Snaga 1mW Talasna dužina 635 nm crveni

Veze za komunikaciju

USB Zavisno od modela kamere: - FLIR B 400 -USB-A: Veza sa spoljnim USB ureñajem (tj.memory stick) - USB-miniB: Prenos podataka sa i na PC / Prenos MPEG4 - FLIR B 360 -USB-A: Veza sa spoljnim USB ureñajem (tj.memory stick) - USB-miniB: Prenos podataka sa i na PC - FLIR B 250 -USB-A: Veza sa spoljnim USB ureñajem (tj.memory stick) - USB-miniB: Prenos podataka sa i na PC - FLIR T 200 -USB-A: Veza sa spoljnim USB ureñajem (tj.memory stick) - USB-miniB: Prenos podataka sa i na PC

USB, standard USB 1.1 Puna brzina (12 Mbps) USB,tip konektora - USB-A konektor

- USB-miniB konektor

128

Audio Zavisno od modela kamere:

Kombinacija mikrofon slušalica za davanje zvučnog komentara uz slike ( FLIR B400) - Nije omogućeno ( FLIR T360) Kombinacija mikrofon slušalica za davanje zvučnog komentara uz slike ( FLIR B250) - Nije omogućeno ( FLIR B200)

Audio, tip konektora -4-o polni, 3.5 mm ( FLIR B400) - Nije omogućeno ( FLIR B360) -4-o polni, 3.5 mm ( FLIR B250) - Nije omogućeno ( FLIR B200)

Video Kompozitni video izlaz Video, standard CVBS ( ITU-R-BT 470 PAL/SMPTE 170M

NTSC) Video, tip konektora 4-o polni, 3.5 mm

Sistem napajanja

Tip baterije Dopunjiva Li/Ion Napon Baterije 7.2 V Kapacitet Baterije 2.2 Ah na +20°C do +25°C Trajanje baterije Oko 4 sata na +25°C ambijentalne

temperature Sistem punjenja - Pomoću kombinovanog napajanja I

punjača kada je baterija u ili van kamere

- Stolni punjač Vreme punjenja 2.5 h do 95 % kapaciteta, status prikazan

LED diodom Auto gašenje Kamera se isključuje po periodu koje podesi

korisnik Ispravljač AC adapter, 90-260 V, 50/60Hz 12V izlaz Napon 11-16 V Vreme aktiviranja iz sleep režima

odmah

Uslovi okoline Temp.opseg -15 °C do +50°C Temperatura uskladištenja

-40 °C do +70°C

129

Vlažnost( radna i skladišna)

IEC 68-2-30/24 h 95 % rel.vlažnosti +25°C do +40°C

EMC EN 61000-6-2:2001 (Imunity) EN 61000-6-3:2001 (Emission) FCC 47 CFR Part 15 Class B (Emission)

Zaštita - Kućište kamere i sočiva IP 54 (IEC 60259)

- Kofer za npšenje IP 65 (IEC 60259) Udarci 25 g (IEC 60068-2-29) Vibracije 2 g (IEC 60068-2-6) Sigurnost Napajanje i delovi sadrže radio transmitters

EN/UL/CSA60950-1

Fizičke dimenzije

Težina kamere sa baterijom

0.88 kg

Veličina kamere 106.0 x 201.0 x 125.0 Veličina baterije 91.8 x 41.3 x 26.2 Veličina punjača baterija

80.2 x 97.8 x 46.5

Adapter za tripod Standardan ¼ "-20 Materijal za kućište Polikarbonat +acrylonitrile butadiene stryene

Thixomold Magnezijum TPE Thermoplastic Elastomer Plastics

IC sočiva (opcionalno)

30 mm/15°, Vidno polje (FOV)

15°x11°


1.2 m


30 mm


Zavisno od modela kamere: - 0.82 mrad ( FLIR B400) - 0.82 mrad ( FLIR B360) - 1.31 mrad ( FLIR B250) - 1.31 mrad ( FLIR B200)

130


121.1 x 201.0 x 125.0

30 mm/15°, težina 0.092 kg 10 mm/45°, Vidno polje (FOV)

45°x34°


0.2 m


10 mm


Zavisno od modela kamere: - 2.45 mrad ( FLIR B400) - 2.45 mrad ( FLIR B360) - 3.93 mrad ( FLIR B250) - 3.93 mrad ( FLIR B200)


135.2 x 201.0 x 125.0

10 mm/45°, težina 0.105

131

Konfiguracija pinova za USB mini B

Konfiguracija konektora za headset

133

Konfiguracija konektora za video

Konfiguracija pinova za USB A

135

Konfiguracija konektora za napajanje

136


Slika 17.1 Odnos izmeñu vidnog polja I udaljenosti. 1: udaljenost do objekta; 2: VFOV- vertikalno vidno polje 3: HFOV- horizontalno vidno polje 3: IFOV- trenutno vidno polje ( veličina pojedinačnog elementa detektora) Tabela ispod daje odnos vidnog polja prema udaljenosti za sočivo od 30 mm/15°. D – udaljenost do objekta

137


Slika 17.2 Odnos izmeñu vidnog polja I udaljenosti. 1: udaljenost do objekta; 2: VFOV- vertikalno vidno polje 3: HFOV- horizontalno vidno polje 4: IFOV- trenutno vidno polje ( veličina pojedinačnog elementa detektora) Tabela ispod daje odnos vidnog polja prema udaljenosti za sočivo od 18 mm/25° D – udaljenost do objekta

138


Slika 17.3 Odnos izmeñu vidnog polja I udaljenosti. 1: udaljenost do objekta; 2: VFOV- vertikalno vidno polje 3: HFOV- horizontalno vidno polje 3: IFOV- trenutno vidno polje ( veličina pojedinačnog elementa detektora) Tabela ispod daje odnos vidnog polja prema udaljenosti za sočivo od 10 mm/45° . D – udaljenost do objekta

139

21 21.1

Crteži dimenzija Kamera Dimenzije kamere

Slika

21.1.2 Dimenzije kamere, nastavak Slika

141

21.1.3 Dimenzije kamere, nastavak Slika

21.1.4 Dimenzije kamere, nastavak (sa sočivom 30 mm/15°) Slika

143

21.1.5 Dimenzije kamere, nastavak (sa sočivom 10 mm/45°) Slika

21.2 Baterija

Slika

Pažnja Koristite čistu i suvu krpu da obrišete vodu i vlagu sa baterije pre nego što je postavite

145

21.3 Stoni punjač baterija

Slika


146

21.4 Stoni punjač baterija sa baterijama

Slika


21.5 IC sočivo 30 mm/15°) Slika

148

21.6 IC sočivo 10 mm/45°) Slika

22 22.1

Primeri iz prakse Vlaga i prodor vode

Opšte

Često je moguće pronaći vlagu i prodiranje vode u kući korišćenjem IC kamere.To je delimično zato što oštećena područja imaju različita svojstva provodljivosti I delimično zato što je različit termalni kapacitet nakupljene toplote u odnosu na okolni materijal.

Beleška Mnogo faktora utiče na to kako će se vlaga pojaviti u IC slici. Na primer, grejanje i hlañenje tih zona će se drugačije prikazati u zavisnosti od materijala i doba dana. Zbog tog razloga, je važno da se koriste i druge metode za proveru vlage i vode.

Slika Slika ispod prikazuje popriličan prodor vode na spoljnom zidu jer se pojavila zahvaljujući nepropisno ugrañenom prozoru.

150

22.2 Loš kontakt električnog spoja

Opšte

U zavisnosti od načina spajanja, loše spojena žica može rezultirati lokalnim povećanjem temperature, čiji će porast biti uzrokovan smanjenjem kontaktne površine izmeñu kleme na žici i kućišta, te može prouzrokovati požar.

Beleška Konstrukcije kućišta mogu umnogome da se razlikuju od proizvoñača do proizvoñača. Zbog toga, različiti problemi na kućištima mogu slično da se vide u IC slici. Lokalno povećanje temperature može da se pojavi zbog lošeg kontakta izmeñu žice I kućišta ili zbog razlike u opterećenju.

Slika Slika ispod prikazuje spoj kabla prema kućištu gde je loš kontakt rezultirao lokalnim povećanjem temperature.

151

22.3 Oksidirani spojevi

Opšte

U zavisnosti od vrste kućišta I sredine u kojoj je montirano, oksidacija može da se pojavi na kontaktnoj površini spojeva. Ova oksidacija može dovesti do lokalnog povećanja otpora kod opterećenja, koje se može videti u IC slici kao povećanje temperature.

Beleška Konstrukcije kućišta mogu umnogome da se razlikuju od proizvoñača do proizvoñača. Zbog toga, različiti problemi na kućištima mogu slično da se vide u IC slici. Lokalno povećanje temperature može da se pojavi zbog lošeg kontakta izmeñu žice I kućišta ili zbog razlike u opterećenju.

Slika Slika ispod prikazuje više osigurača gde jedan osigurač ima povećanje temperature na kontaktnoj površini sa nosačem. Pošto je kontaktna površina od glatkog metala, povećanje temperature nije na njemu vidljivo nego na keramičkom materijalu.

152

22.4 Nedovoljna izolacija

Opšte

Nedovoljna izolacija može da se pojavi zbog gubitka izolacione mase s vremenom I tako stvarajući nepotpuno ispunjene zidne strukture. IC kamera omogućava da vidite mesta sa nedovoljnom izolacijom zato što ona ili imaju drugačija svojstva toplotne provodljivosti u odnosu na područja sa dobrom izolacijom ili prikazuje zone gde ulazi vazduh u grañevinsku strukturu.

Beleška Kada vršite inspekciju objekata, temperaturna razlika izmeñu spoljne i unutrašnje treba da bude najmanje 10°C. Strukture, cevi za vodu, betonski nosači, i slične komponente mogu ličiti na nedovoljnu izolaciju u IC slici. Manje razlike mogu takoñe da izgledaju prirodno.

Slika U slici ispod postoji gubitak u izolaciji krovne strukture. Zbog nedostatka izolacije, vazduh je ušao u krovnu strukturu što se prikazuje na drugačiji karakterističan način na slici.

153

22.5 Promaja

Opšte

Promaja može da se pronañe oko vrata, prozora I ispod tavanica. Promaju je često moguće uočiti IC kamerom kao strujanje vazduha koje hladi površinu okoline.

Beleška Kada tražte promaju u objektu, treba da postoji podpritisak. Zatvorite sva vrata, prozore, ventilacione otvore i uključite ventilator u kuhinji na neko vreme pre uzimanja IC slika. IC slika promaje se često prikazuje na tipičan način. Taj obrazac se jasno vidi na slici ispod. Imajte na umu na promaja može biti povezana sa strukturom podnog grejanja.

Slika U slici ispod je prikazan otvor na tavanici gde je loša izolacija prouzrokovala jaku promaju

155

23 Upoznavanje sa grañevinskom termografijom 23.1 Važno obaveštenje Sve funkcije i osobine koje su opisane u ovom odeljku možda nisu podržane u kameri koju vi posedujete. 23.2 Osobine rada na terenu 23.2.1 Smernice Kao što će biti navedeno u narednim odeljcima postoji odreñeni broj opštih smernica na koje korisnik treba da obrati pažnju kada vrši grañevinski termografski pregled. Ovaj odeljak daje zbir tih smernica. 23.2.1.1 Opšte smernice - Emisivnost većine grañevinskih materijala je izmeñu 0.85 I 0.95

Podešavanjem emisivnosti na 0.90 i kameri može se smatrati dobrom startnom tačkom.

- Samo IC inspekcija ne treba da bude korištena za donošenje odluka o sledećim akcijama. - Termalnim podešavanjem levela i spana u IC slici možete otkriti više detalja.

Slika 23.1 LEVO: Termalno nepodešena slika; DESNO: Termalno podešena slika posle podešavanja levela i spana

156

23.2.1.2 Smernice za detekciju vlage, buñi i prodiranja vode - Grañevinski defekti vezani za vlagu i prodiranje vode mogu da se prikažu samo kada se zagreje površina, npr., od sunca

- Prisustvo vode menja termalnu provodljivost i termalu masu greñevinskih materijala.Može tekoñe promeniti površinsku temperaturu grañevinskih materijala zbog isparavajućeg hlañenja. Termalna provodljivost je sposobnost materijala da provede toplotu, dok je termalna masa njegova sposobnost skladištenja toplote.

- Infracrvena inspekcija nemože direktno detektovati prisustvo buñi, već se pre može koristiti za pronalaženje vlage gde buñ može da se razvije ili se već razvila. Buñ zahteva temperature izmeñu + 4°C do +38°C, hranu i vlagu za razvoj. Rast buñi može omogućiti I nivo vlažnosti iznad 50 %.

Slika 23.2 : Mikroskopski izgled buñi

23.2.1.2 Smernice za detekciju strujanja vazduha i nedovoljne izolacije

- Za veoma precizna merenje kamerom, izmerite temperaturu i unesite tu vrednost u kameru.

- Preporučuje se razlika u pritisku izmeñu spoljašnjosti i unutrašnjosti grañevinske strukture. Ovo olakšava analizu IC slika o otkriva propuste koji se drugačije nebi uočili. Takoñe se preporučuje negativan pritisak izmeñu 10 i 50 Pa, a mogu da se prihvate i pregledi na nižim pritiscima. Da biste ovo uradili, zatvorite sve prozore, vrata i ventilacione otvore i uključite kuhinjski izduvni ventilator na neko vreme da dostignete negativni pritisak od 5-10 Pa ( odnosi se na stambene kuće samo).

157

- Preporučuje se razlika u temperaturi izmeñu spoljne i unutrašnje za 10-15°C.

Inspekcije se mogu raditi i na nižim temp. razlikama, ali će to učiniti analiziranje IC slika nešto složenijim.

- Izbegavajte direktnu sunčevu svetlost na delovima grañevinske strukture, tj., na fasadi kojoj treba vršiti inspekciju iznutra. Sunčeva svetlost će zagrejati fasadu što će izjednačiti temp. razlike u unutrašnjosti i sakriti nedostatke u grañevinskoj strukturi.Proletnji periodi sa niskim noćnim temperaturama oko 0°C i više dnevne temperature + 14°C su posebno rizične.

23.2.2 O pronalaženju vlage Vlaga u grañevinskim strukturama može da potiče iz nekoliko različitih izvora tj.

- Spoljno curenje, kao što je poplava, curenje protivpožarnog hidranata itd. - Unutrašnje curenje, kao npr. Curenje izcevi za vodu, rezervoara za vodu i slično - Kondenzacija, što je vlažnost iz vazduha koja se pretvara u vodu zbog

kondenzovanja na hladnoj površini. - Grañevinska vlaga, što je svaka vlažnost u grañevinskom materijalu koja se

pojavljuje u njegovoj srtukturi - Voda ostala od gašenja požara

Kao metoda bez razaranja, korišćenje IC kamere ima odreñene prednosti ali i par nedostataka: Prednosti Nedostaci - Ovaj metod je brza - Ovaj metod je sredstvo bez razaranja za ispitivanje - Ovaj metod ne zahteva preselenje stanara - Karakteristika ove metode je ilustrativan vizuelni pregled pronañenog -Ovaj metod potvrñuje potvrñuje gubitne tačke i staze kretanja vlage

- Ovaj metod samo detektuje razliku u površinskoj temperaturi i ne može videti kroz zid

- Ovaj metod nemože detektovati oštećenja ispod površine tj., buñ ili oštećenje strukture

23.2.3 Pronalaženje vlage (1):Komercijalni krovovi sa manjim nagibom 23.2.3.1 Opšte informacije Krovovi sa manjim nagibom su najčešći tipovi krova za industrijske objekte, kao što su skladišta, fabrike, prodavnice mašina i slično. Njihova najveća prednost u odnosu na kosi krov je jeftinija izrada. Ipak zbog njhovog dizajna sneg i led nemogu da padnu samostalno kao što je to slučaj kod većine kosih krovova, pa izgradnja mora biti jača da izdrži ukupnu težinu same strukture i nakupljene težine snega, leda i kiše.

158

Premda je poželjno osnovno poznavanje krovnih konstrukcija sa manjim nagibom, za vršenje termografskih inspekcija na njima nije neophodno ekspertsko poznavanje. Postoji veliki broj različitih izvedbi komercijalnih krovova sa malim nagibom, kada je u pitanju i materijal i dizajn, pa je nemoguće za osobe koje rade IC inspekciju da ih sve poznaje. Ako je potrebna dodatna informacija za odreñeni krov, možete je potražiti od arhitekte ili izvoñača radova. Uobičajeni uzroci krovnih nedostataka su navedeni u tabeli ispod: Razlog % Loša izgradnja 47.6 Krovni saobraćaj 2.6 Loš dizajn 16.7 Zarobljena vlaga 7.8 Materijal 8.0 Starost 8.4 Potencijalna mesta curenja uključuju sledeće:

- Oluci - Odvodi - Spojevi - Itd

23.2.3.2 Mere predostrožnosti

- Predlažemo minimum dve osobe na krovu, po mogućnosti tri ili više - Pregledati unutrašnju stranu krovne konstrukcije (čvrstoću) pre penjana na nju - Izbegavati stajanje na potencijalno opasna mesta na ravnim krovovima - Poneti sa sobom mobilni telefon ili radio ureñaj za hitne slučajeve - Obavestiti policiju i obezbeñenje pre noćnih pregleda krova

23.2.3.3 Primeri iz grañevinskih struktura Ovaj odeljak uključuje nekoliko tipičnih problema sa vlagom na krovovima sa malim nagibom

159

Crtež strukture komentar

Neodgovarajuće dihtovanje oko ventilacionih ili sličnih izvoda koje dovode do curenja oko njih

Neodgovarajuće zaptivanje oko izlaza na krov


Drenažni odvod koji je postavljen previsoko i s malim nagibom. Posle kiše tu će ostati malo vode, koja može da curi oko kanala.

Nepravilno zaptivanje izmeñu krovne konstrukcije i oluka može prouzrokovati curenje.

160

23.2.3.4 IC snimci sa komentarima Kako ćete pronaći mokru izolaciju ispod površine krova. Kada je površina sama po sebi suva, uključujući i pesak, sunce će ugrejati čitav krov. Predveče ako je vedro nebo, krov će početi da se hladi. Zbog većeg termalnog kapaciteta vlažni delovi izolacije će ostati duže vremena topliji od suvih mesta, što će biti vidljivo na IC slici (pogledaj sliku ispod ) Ova tehnika je posebno uspešna na krovovima sa velikom izolacionom apsorbcijom kao što su drvo, fiberglas i perlit gde se termalni obrasci podudaraju savršeno sa vlagom. IC ispekcija na krovovima sa malom izolacionom apsorbcijom, koja je česta u mnogim jednoslojnim sistemima, je mnogo komplikovanija zbog toga što su termalni obrasci nejasni.

Ovaj odeljak uključuje nekoliko tipičnih IC slika problema sa vlagom na komercijalnim krovovima sa malim nagibom: IC slika komentar

Detekcija vlage na krovu, snimljena tokom večeri. Pošto vlažan grañevinski materijal ima veću termalnu masu, njegova temperatura sporije opada nego u okolnim zonama.

Navlažene krovne komponente i izolacija uočene sa IC ureñajem sa donje strane konstrukcije. Zahvaćene zone su hladnije od okoline zbog provodljivog i termalno kapacitativnog efekta.

Dnevni pregled konstrukcije sa malim nagibom. Zahvaćene zone su hladnije od okoline zbog provodljivog i termalno kapacitativnog efekta

162

23.2.4 Pronalaženje vlage (2):Komercijalne i stambene fasade 23.2.4.1 Opšte informacije

Termografija se pokazala nekorisnom u proceni vlaženja komercijalnih i stambenih fasada. Ako ste u mogućnosti, fizička ilustracija puteva vlažnosti donosi konkretnije zaključke nego ispitivanje merenjem i isplativije je. 23.2.4.2 Primeri iz grañevinskih struktura

Ovaj odeljak uključuje nekoliko tipičnih problema sa vlagom na komercijalnim i stambenim fasadama. Crtež strukture komentar

Pljusak prodire kroz fasadu preko loše postavljenog okvira. Vlaga ulazi u zid iznad prozora.

Pljusak pogaña prozor pod uglom.Većina kiše otiče niz ivicu štoka , ali jedan deo pronalazi put u zid gde je malter.

163

Kiša pod uglom pogaña fasadu i ulazi u malter kroz pukotine.Tada voda prolazi kroz malter i omogućava mraznu eroziju

Kiša zapljuskuje fasadu i ulazi kroz malter i zid apsorpcijom koja vodi do mrazne erozije.

164

23.2.4.3 IC snimci sa komentarima Ovaj odeljak uključuje nekoliko tipičnih IC slika problema sa vlagom na komercijalnim i stambenim fasadama: IC slika komentar

Nepravilno zaptivanje prozorskog okvira i nedostatak zaptivke je rezultirao ulaskom vlage u zidne šupljine i unutrašnjost stambenog prostora.

Vlaženje u suvi zid kapilarnim putem i unutrašnji završni sloj usled nepravilnog zazora i stepena nagiba.

23.2.5 Pronalaženje vlage (3):Terase i balkoni 23.2.4.4 Opšte informacije

Iako postoji razlika u dizajnu, materijalu i konstrukciji terase i balkoni trpe iste probleme sa vlagom i curenjem kao i krovovi sa malim nagibom. Nepravilno zaptivanje i nedovoljna drenaža mogu dovesti do velikih oštećenja u donjim slojevima grañevinskih struktura. Balkoni, iako manjih veličina, zahtevaju istu pažnju u projektovanju, izboru u materijalu i radu na njima kao ostale grañevinske strukture. Pošto su balkoni obično poduprti samo sa jedne strane, vlaga koja dovodi do korozije na betonu i armaturi može izazvati probleme i dovesti do opasnih situacija.

165

23.2.5.2 Primeri iz grañevinskih struktura Ovaj odeljak uključuje nekoliko tipičnih problema sa vlagom na terasama i balkonima: Crtež strukture komentar

Nepravilno zaptivanje odvodnika dovodi do curenja za vreme kišnih padavina

Ne zaptiven spoj terase i zida dovodi do prolaska kiše prema betonu i izolaciji

166


Voda je prdrla kroz beton zbog nedovoljnog nagiba i dovela do pucanja i korodiranja armature. OPASNO PO BEZBEDNOST !

Voda je prdrla do maltera i podlila na nosač na mestu gde je rukohvat pričvršćen na zid. OPASNO PO BEZBEDNOST !

167

23.2.5.3 IC snimci sa komentarima Ovaj odeljak uključuje nekoliko tipičnih IC slika problema sa vlagom na balkonima i terasama: IC slika komentar

Nepravilno zaptivanje izmeñu balkona i zida i nedostatak drenažnog sistema je doveo do ulaska vlage u drvenu konstrukciju koja podupire balkonsko gazište tavanskog kompleksa.

Nedostatak drenaže na betonskoj ploči podzemne garaže doveo je do zadržavanja vode izmeñu betonske strukture i pokrivne maske.

23.2.6 Pronalaženje vlage (3):Pucanje cevi i curenje 23.2.6.1 Opšte informacije Voda koja curi iz puknutih cevovoda može dovesti do ozbiljnih oštećenja na grañevinskim strukturama. Manja curenja je možda teže pronaći, ali mogu s vremenom, prodreti u strukturu zidova i temelja do stepena gde je već potrebna popravka grañevinske strukture. Korišćenje termografije u ranijim fazama kada puknu cevi i cure može dovesti do značajnih ušteda u materijalu i radu.

168

23.2.6.2 IC snimci sa komentarima Ovaj odeljak uključuje nekoliko tipičnih IC slika problema sa pukotinama cevi i curenjima: IC slika komentar

Prekid cevi za vodu u porodičnoj kući koji je izazvao vlaženje duž čelične konstrukcije.

Voda iz procurele cevi je pronañena mnogo dalje od mesta curenja, pošto je isečen tepih i postavljen isušivač.

169

IC slika Komentar

IC slika trospratne zgrade koja pokazuje ozbiljno curenje odvodnika mašine za pranje veša, koje je u potpunosti sakriveno u zidu.

Curenje vode oko slivnika u kupatilu zbog nepravilnog zaptivanja izmeñu njega i pločica.

170

23.2.7 Strujanje vazduha 23.2.7.1 Opšte informacije Zbog uticaja vetra na grañevine , temperaturne razlike izmeñu unutrašnjosti i spoljašnosti, činjenice da mnogi objekti koriste ureñaje za izduvavanje korišćenog vazduha iz zgrade, može da se javi negativni pritisak od 2-5 Pa. Kada taj negativni pritisak dovodi hladan vazduh u objekat, zbog loše izolacije ili zaptivenosti tada to Zovemo strujanje vazduha ili promaja. Strujanje vazduha se očekuje spojevima i otvorima grañevinskih struktura. Zbog činjenice da strujanje vazduha dovodi do hlañenja vazduha, naprimer u sobi, to može dovesti do suštinskog poremećaja unutrašnje klime. Malo strujanje vazduha kao što je 0.15 m\s obično primate stanari, mada ga je teško detektovati uobičajenim mernim ureñajima. Na IC slici strujanje vazduha se može razaznati po tipičnom obrascu, koji potiče od ulazne tačke u objekat, npr., iza spoja patosa I zida. Tako dakle, područja na kojima ulazi vazduh imaju niže temperature od onih gde postoji samo nedostatak izolacije. To je zbog rashlañenja strujanjem vazduha.

23.2.7.2 Primeri iz grañevinskih struktura Ovaj odeljak uključuje nekoliko tipičnih primera na grañevinskim objektima gde se može pojaviti strujanje vazduha: Crtež strukture komentar

Nedovoljna izolacija na ivici zida, zbog nepravilno postavljenih izolacionih panela. Vazduh prolazi u sobu iza panela.

171


Nedovoljna izolacija izmeñu nosećih greda, zbog nepravilno postavljenih izolacionih panela. Vazduh prolazi u sobu iza panela.

Strujanje vazduha kroz prostor gde je patos spojen sa zidom zbog nepotpunih fugni na fasadi sa ciglom. Vazduh ulazi ispod spoja patosa i zida.

172

23.2.7.3 IC snimci sa komentarima Ovaj odeljak uključuje nekoliko tipičnih IC slika sa detaljima na grañevinskom strukturama gde se može pojaviti strujanje vazduha: IC slika komentar

Strujanje vazduha iza podne lajsne. Primetićete tipični vazdušni obrazac.

Strujanje vazduha iza podne lajsne. Primetićete tipični vazdušni obrazac. Belo područje levo je u stvari radijator.

Strujanje vazduha iza podne lajsne. Primetićete tipični vazdušni obrazac.

173

23.2.8 Nedovoljna izolacija 23.2.7.1 Opšte informacije Nedovoljna izolacija ne vodi obavezno do strujanja vazduha. Ako izolacioni paneli nisu pravilno postavljeni u grañevinskoj strukturi će se formirati vazdušni čepovi. Pošto ti vazdušni čepovi imaju drugačiji termalni kapacitet u odnosu na područja gde su paneli postavljeni pravilno, moći ćemo ih ustanoviti termografskom inspekcijom. Kao po pravilu se javlja da područja sa nedovoljnom izolacijom imaju veće temperature od onih gde se javlja samo strujanje vazduha. Kada vršite termografsku inspekciju sa ciljem da pronañemo nedovoljnu izolaciju, morate obratiti pažnju na sledeće delove grañevinskih struktura koje mogu da izgledaju kao nedovoljno izolovana mesta na IC slici:

- Drveni nosači, grede, krovni nosači - Metalni nosači i krovni metalni nosači - Cevovodi unutar zidova, tavanica i podova - Elektroinstalacija unutar zidova, tavanica i podova - Betonski nosači unutar zidanih struktura - Ventilacioni ili vazdušni otvori

23.2.8.2 Primeri iz grañevinskih struktura Ovaj odeljak uključuje nekoliko tipičnih primera na grañevinskim objektima gde je nedovoljna izolacija: Crtež strukture komentar

Nedovoljna izolacija ( i strujanje vazduha), zbog nepravilno postavljenih izolacionih panela oko strujnog napojnog kabla. Ova vrsta nedovoljne izolacije će se pokazati kao tamnije zone na IC slici.

174


Nedovoljna izolacija zbog nepravilno postavljenih izolacionih panela oko greda na stropu tavanice. Hladan vazduh ulazi u strukturu i hladi unutrašnjost tavanice. Ova vrsta nedovoljne izolacije će se pokazati kao tamnije zone na IC slici.

Nedovoljna izolacija zbog nepravilno postavljenih izolacionih panela pa se stvara vazdušno strujanje na spoljašnjosti krovne konstrukcije. Ova vrsta nedovoljne izolacije će se pokazati kao tamnije zone na IC slici.

175

23.2.8.3 IC snimci sa komentarima Ovaj odeljak uključuje nekoliko tipičnih IC slika gde je nedovoljna izolacija: IC slika komentar

Nedovoljna izolacija u meñuprostoru podne strukture. Razlika može da se javi ili zbog nedostatka izolacionih ploša ili zbog njhovog lošeg postavljanja( vazdušni čep).

Nepravilno postavljeni paneli na plafonu.

176

IC slika komentar

Nedovoljna izolacija u meñuprostoru podne strukture. Razlika može da se javi ili zbog nedostatka izolacionih ploša ili zbog njhovog lošeg postavljanja( vazdušni čep).

23.3 Teorija grañevinske nauke

23.3.1 Opšte informacije Zahtev za energetski efikasnim konstrukcijama se značajno povećao u skorašnje vreme. Razvoj na polju energije, zajedno sa zahtevom na prijatnijim unutrašnjim okruženjima, je rezultirao sve većim pridodavanjem značaja kako funkciji grañevinske izolacije tako I efikasnosti njihovih grejnih I ventilacionih sistema. Nepravilna izolacija može imati veliki uticaj na gubitke u energiji. Defekti u termalnoj izolaciji grañevinskih objekata nemaju samo uticaj na gubitke u grejanju I troškove održavanja, nego stvaraju I loše klimatske uslove u unutrašnjosti. Stepen grañevinske izolacije je obično izražen u formi termalnog otpora ili koeficijenta termalnog prenosa ( U vrednost) za različite delove objekta. Uglavnom, vrednost stanja termalnog otpora retko donosi meru stvarnog energetskog gubitka na objektu. Strujanje vazduh oko nosača i greda koji nisu u potpunosti popunjeni izolacijom obično daje veće razlike izmeñu projektovanih i očekivanih vrednosti. Potvrda pojedinih materijala i grañevinskih elemenata po pitanju svojstava je na nivou laboratorijskih testova. Završeni objekti moraju da se provere u cilju dokazivanja da su željene izolacione funkvije dostignute. U strukturi projektovanja, termografija se koristi za proučavanje temperaturnih razlika na površini strukture. Razlike u termalnom otporu mogu pod odreñenim uslovima proizvesti temperaturne varijacije na površini. Proticanje hladnog (ili toplog) vazduha kroz strukturu takoñe utiče na razlike u površinskoj temperaturi. To znači da propusti u izolaciji, termalni mostovi i proticanje vazduha u unutrašnjosti strukturalnih komponenti može biti locirano i pregledano. Termografija po sebi ne pokazuje direktno termalni otpor i kompaktnost strukture. Tamo gde se to preciznije traži treba uraditi još neka dodatnja merenja. Termografska analiza grañevina se zasniva na odreñenim preduslovima u pogledu temperature i pritiska kroz strukturu. Detalji, oblik i kontrast u termalnoj slici mogu se menjati sa promenama nekog od ovih parametara. Dublja analiza i interpretacija IC slika stoga zahteva dublje poznavanje sa aspekta materijala i struktura, efekata klime i najnovijih mernih tehnika.

178

Za dobijanje mernih rezultata, postoji specijalan zahtev po pitanju veština i iskustava onoga ko radi merenje, tj.,autorizacija nacionalnog ili regionalnog standardizacionog tela. 23.3.2 Efekti testiranja i proveravanja Može biti teško da se predvidi kako dobro će izgledati termalna izolacija i kompaktnost kompletnog objekta. Postoje odreñeni faktori uključeni u spajanje različitih komponenti i grañevinskih elemenata koji mogu imati uticaj na krajnji rezultat. Uticaj transporta, rukovanje i skladištenje na gradilištu i način na koji se radi posao se nemože unapred izračunati. Da biste osigurali dobijanje željenog, potrebno je izvršiti proveru i testiranje kompletnog objekta. Moderne izolacione tehnologije su smanjile teoretske toplotne zahteve. To znači da iako su defekti mali, ako je važnija lokacija gde postoji defekt može imati neželjene posledice po pitanju komfora. Verifikacioni testovi npr. Termografski su dokazali svoju vrednost sa tačke gledišta kako dizajnera i izvoñača radova tako i vlasnika i stanara.

- Za projektanta, važna stvar je da pronañe funkcije različitih tipova struktura, tako da može da projektuje i proračunava radni metod i funkcionalne zahteve. Projektant mora takoñe da zna kako se materijali i njihova kombinacija ponašaju u praksi. Efikasno testiranje i provera kao i iskustvo mogu da se koriste za dostizanje željenog razvoja na ovom polju.

- Izvoñač radova je željan da uradi više testiranja i inspekcije u cilju očuvanja funkcionalnosti koja je ustanovljena regulativom izdatom u projektnoj dokumentaciji. Izvoñač želi da zna u ranijoj fazi konstrukcije o nekim promenama koje su potrebne da se urade da se izbegnu sistematski defekti. Za vreme gradnje treba raditi proveru na prvim urañenim stanovima kada se radi o masovnijoj izgradnji. Na taj način se mogu zaobići neželjeni troškovi u budućnosti. Ova provera je korisna i za izvoñača i za korisnika.

- Za nadzornika i vlasnika je bitno da se objekti provere po pitanju toplotne ekonomije, održavanja (oštećenja zbog vlage) i komfora stanara (hladnih površina i strujanja vazduha u stanarskoj zoni)

179

- Za korisnika je važna stvar da je završni produkt ispunio željene zahteve po pitanju termalne izolacije i zaptivenosti. Za pojedinca kupovina kuće uključuje i značajne finansijske obaveze i naručilac zato želi da zna dali će neki defekti u konstrukciji uključiti ozbiljne finansijske posledice ili higijenske probleme.

Efekti testiranja i provere izolacije na objektima I zaptivenosti su delimično psihološki I delimično finansijski. Psihološki doživljaj na klimi u unutrašnjem okruženju je veoma subjektivan, I varira prema pojedinom toplotnom balansu na čovekovom telu I načinu na koji pojedinac doživljava temperaturu. Doživljavanje klime ovisi kako o temperaturi vazduha tako I o temperaturi površine okoline. Brzina kretanja I saržaj vlage vazduha takoñe imaju nekakav uticaj. Psihološki promaja dovodi do osećaja lokalnog hlañenja na površini tela koji je prouzrokovan: - Intenzivno strujanje vazduha u odreñenoj zoni sa normalnom temperaturom

vazduha; - Normalno strujanje vazduha u odreñenoj zoni, ali sa preniskom sobnom

temperaturom, - Značajna razmena toplotne radijacije sa hladnom površinom. Teško je doći do brojčanih efekata testiranja I provere termalne izolacije na objektima. Istraživanja su pokazala da defekti pronañeni na termalnoj izolaciji I zaptivanju na objektima stvaraju toplotne gubitke koji su oko 20-30℅ veći od očekivanih. Nadgledanje potrošnje energije pre I posle popravke u relativno velikim kompleksima malih kuća I većim stambenim blokovima su pokazali isto. Navedene brojke verovatno nisu reprezentativne za grañevine generalno, pošto dobijeni podaci nemu da se uzmu precizno za ceo blok. Pažljivije odreñivanje bi bilo kada bi efektivnije testiranje I provera termalne izolacije I zaptivanja rezultiralo uštedom u energiji oko 10℅. Istraživanja su takoñe pokazala da je gubitak energije povezan sa defektima koji su prouzrokovani povećanjem unutrašnje temperature za stepen ili dva da bi se kompenzovala termalna radijacija hladnih površina uznemirujući osećaj strujanja vazduha u sobi.

23.3.3 Izvori remećenja u termografiji Za vreme termografskog pregleda, rizik od zabune u temperaturnim varijacijama prouzrokovan defektima u izolaciji sa onima koji su povezani sa prirodnim varijacijama u U vrednosti duž tople površine strukture je malo moguć pod normalnim okolnostima

180

Temperaturne promene povezane sa varijacijama u U vrednosti su generalno postupno i simetrično distribuirane po površini. Varijacije ove vrste se takoñe pojavljuju u uglovima formiranih krovom i podom i u uglovima zidova. Temperaturne promene povezane sa strujanjem vazduha i defektima u izolaciji su u većini slučajeva više uočljivi sa karakterističnim konturama oštrih ivica. Temperaturni obrazac je obično asimetričan. Za vreme termografskog pregleda i kada analiziramo IC sliku, poreñenje slika može da donese vredne informacije za donošenje zaključka. Izvori koji remete termografki pregled a koji se najčešće javljaju u praksi su:

- Efekat od sunca na površini koja se pregledava termografski ( sunčeva svetlost prolazi kroz prozor);

- Vrući radijatori sa cevima; - Svetla usmerena na mesta posmatranja ili mesta blizu površine koja se meri; - Strujanje vazduha (npr sa izduvnika) usmerenog na površinu; - Efekat raspodele vlage po površini. -

Površine na koje sjaji sunčeva svetlost ne trebaju biti predmet termografskog posmatranja. Ako postoji rizik od efekta sunčeve svetlosti, prozori trebaju biti prekriveni zatvaranjem roletni ili venecijanera. Uglavnom, obratite pažnju na to da postoje grañevinski defekti ili problemi (uglavnom sa vlagom) koji se pojavljuju kada površine poprime toplotu naprimer od sunca. Za više informacija o detekciji vlage pogledajte odeljak 24.2.2 na strani 163. Vrući radijatori se pojavljuju kao svetle površine u IC slici. Površinska temperatura zida pored radijatora je povećana što može sakriti prisutne defekte. Za maksimalnu prevenciju narušavajućih efekata vrućih radijatora , oni mogu da se zatvore nakratko pre merenja. Uglavnom, u zavisnosti od konstrukcije grañevine (manja ili veća masa), možda postoji potreba za zatvaranjem nekoliko sati pre termografskog pregleda. Sobna temperatura ne sme da opadne toliko mnogo da narušava raspodelu temperature po površini strukture. Postoji manji vremenski period za električne radijatore, tako da se oni hlade relativno brzo po isključenju oko 20-30 minuta. Svetla usmerena prema zidovima treba da se isključe prilikom uzimanja IC slika. Za vreme termografskog pregleda ne bi smelo biti nikakvog narušavajućeg strujanja vazduha (npr. Otvoreni prozori, otvoreni ventili ventilatori usmereni na površinu koja se meri) koje bi moglo da utiče na poršine koje se pregledavaju.

181

Sve mokre površine, tj., kao rezultat površinske kondenzacije, imaju definitivno efekat na prenos toplote prema površini I na njenu temperaturu. Kad postoji vlaga na površini, javiće se I isparenje koje će smanjiti toplotu, I tako smanjiti temperaturu površine za nekoliko stepeni. Postoji rizik od površinske kondenzacije na većim termalnim mostovima I izolacionim propustima. Značajnija narušavanja ove vrste mogu normalno da se detektuju I eliminišu pre merenja. Ako za vreme termografskog pregleda nije moguće zaštiti površine od narušavajućih faktora, to se mora uzeti u obzir prilikom analiziranja I iznošenja rezultata. Uslovi u kojima se obavljaju termografski pregledi trebaju biti zapamćeni u detalj za svako merenje.

23.3.4 Površinska temperatura i strujanje vazduha Propusti u zaptivanju objekata zbog malih razmaka u strukturi se može pronaći merenjem površinske temperature. Ako postoji negativni pritisak u objektu koji se pregledava, vazduh će strujati unutar objekta kroz pukotine. Hladni vazduh će ulaziti kroz male razmake u zidu obično snižavajući temperaturu u susednim zonama zida. Rezultat je taj da se u unutrašnjoj površini zida javlja hladnija površina sa karakterističnim oblikom. Termografija se može koristiti za pronalaženje područja sa hladnijim površinama. Strujanje vazduha na površini zida se može meriti koristeći merač brzine. Ako postoji pozitivni pritisak unutar objekta koji se pregledava, topli vazduh iz sobe će izlaziti kroz proreze u zidu, rezultirajući lokalnim zagrevanjem površina oko kojih vazduh izlazi. Količina strujanja zavisi delimočno o prorezima u zidu a delimično o razlici u pritisku kroz strukture. 23.3.4.1 Pritisci u grañevinama Najvažniji uzrok razlike u pritisku kroz strukturalne elemente u grañevinama su:

- Vetrovi oko grañevina; - Efekti ventilacionih sistema; - Temperaturne razlike izmeñu unutrašnje I spoljne

Stvarni pritisak unutar grañevine je obično prouzrokovan kombinacijom ovih faktora. Rezultanta pritiska kroz različite strukturalne elemente je prikazan na slici na strani 189. Nepravilni uticaj vetra na objekte znači da u praksi pritisak može biti relativno različit I komplikovan.

182

U stabilnom stanju, Bernoulli-jev zakon podrazumeva:

Gde je ρ Gustina vazduha u kg/m³ v Brzina vetra u m/s p Statički pritisak u Pa I gde:

Označava dinamički pritisak I p statički pritisak. Zbir ovih pritisaka daje nam ukupni pritisak. Vetar usmeren na površinu čini da dinamički pritisak postaje statički pritisak prema površini. Magnituda ovog statičkog pritiska se utvrñuje izmeñu ostalog po obliku površine I uglu vetra. Deo dinamičkog pritiska koji postaje statički na površini se utvrñuje po tzv faktoru koncentracije pritiska:

Ako je ρ =1.23 kg/m³ (gustina vazduha na + 15 stepeni C) , to nam daje sledeći lokalni pritisak u strujanju vetra:

183

Slika 23.3 Raspodela rezultantnog pritiska na grañevinsku spoljnu površinu u ovisnosti o efektu vetra, ventilaciji i razlici u temperaturi spolja/unutra. 1. Smer vetra; T/u spoljni termodinamički pritisak u K ; T/i unutrašnji termodinamički pritisak u K Ako ceo dinamički pritisak postane statički, tada je C=1. Primer raspodele faktora koncentracije pritiska za objekat sa različitim smerovima vetra je prikazan na slici na strani 190. Vetar stoga uzrokuje interni negativni pritisak na stranu koja nije zaštićena od vetra i interni pozitivni pritisak na stranu koja je zaštićena od vetra. Pritisak vazduha u unutrašnjosti zavisi od uslova vetra, propusta u objektu i kako su oni rasporeñeni u relaciji sa smerom vetra. Ako su propusti u objektu ravnomerno rasporeñeni interni pritisak može varirati +- 0.2 P/stat. Ako su propusti većinom na strani koja nije zaštićena od vetra interni pritisak će porasti nekako. U suprotnom slučaju kada su većinom propusti na strani koja je zaštićena od vetra, interni pritisak će opasti.

184

Slika 23.4 Raspodela faktora koncentracije pritiska(C) za različite smerove i brzine vetra prema objektu Uslovi vetra mogu znatno varirati s vremenom i izmeñu lokacija koje su relativno blizu. U termografiji takve varijacije mogu imati jasne efekte na merne rezultate. Eksperimentalno je dokazano da će razlika u pritisku na fasadi koja je izložena prosečnim udarima vetra od 5 m/s biti oko 10 Pa. Mehanička ventilacija rezultira konstantnim negativnim ili pozitivnim pritiskom (u zavisnosti od smera ventilacije). Istraživanja su pokazala da negativni pritisak prouzrokovan mehaničkim putem (kuhinjski ventilator) u manjim kućama iznosi obično izmeñu 5 i 10 Pa. Kada postoji mehaničko izbacivanje ventilisanog vazduha npr., u većim stambenim blokovima, negativni pritisak je nešto veći 10-50 Pa. Tamo gde postoji takozvana balansirana ventilacija (mehanički kontrolisano ubacivanje i izbacivanje vazduha), podešen je blagi negativni pritisak unutra 3-5 Pa. Različit pritisak prouzrokovan temperaturnom razlikom, tzv. Efekat dimnjaka (razlika u zaptivanju na različitim temperaturama) znači da postoji negativni pritisak u nižim delovima i pozitivni pritisak u višim delovima.

185

Na odreñenim visinama postoji neutralna zona gde je pritisak spolja i unutra isti, pogledajte sliku na strani 192. Ovaj diferencijalni pritisak može biti opisan sledecom formulom:

Gde je : ρ Vazdušni pritisak u strukturi u Pa g 9.81 m/s Ρu Gustina vazduha u kg/m³ Tu Termodinamička spoljna temperatura u K Ti Termodinamička unutrašnja temperatura u K H Udaljenost od neutralne zone u m Ako je Pu =1.29 (gustina vazduha na temperaturi od 273 K i približno 100 kPa) to nam proizvodi:

Sa razlikom od + 25 stepeni C izmeñu ambijentalne unutrašnje i spoljne temperature, rezultat je razlika u diferencijalnom pritisku u strukturi oko 1 Pa/m u visini.

186

Slika 23.5 Raspodela pritiska na objektu gde postoje dva otvora i gde je spoljna temperatura niža od unutrašnje. 1. Neutralna zona, 2. Pozitivni pritisak, 3. Negativni pritisak, h Udaljenost od neutralne zone u m Pozicija neutralne zone može da varira, ovisno o nekim propustima u objektu. Ako je to propuštanje rasporeñeno vertikalno, ova zona će biti na oko polovini objekta. Ako je više propuštanja u donjim delovima objekta neutralna zona će biti niže. Ako je propuštanje više onda će biti pomereno naviše. Gde je otvoren dimnjak iznad krova, postoji značajan efekt na poziciju neutralne zone, i rezultat može biti negativan pritisak kroz objekat. Ovakva situacija postoji uglavnom u manjim grañevinama. U većim objektima kao što su industrijski, sa propuštanjem na vratima i bilo kojim prozorima u nižim delovima objekta, neutralna zona je otprilike na trećini objekta.

187

23.3.5 Uslovi merenja & merne sezone Predhodno se može sumirati kao što sledi prema zahtevima koji se odnose na merne uslove kada se vrši termografsko snimanje grañevina. Termografsko snimanje se radi na takav način da je uticaj spoljnih klimatskih faktora jedva moguć. Proces snimanja se stoga izvodi unutra tj., gde se objekat zagreva, i pregledavaju se tople površine. Spoljna termografija se koristi samo da se izvrši merenje velikih fasadnih površina. U odreñenim slučajevima tj., tamo gde je termalna izolacija veoma loša ili tamo gde postoji unutrašnji pozitivni pritisak, spoljna merenja mogu biti korisna. Čak i kada ispitujete efekte instalacija lociranih u unutrašnjosti objekta, može biti opravdano snimanje spolja. Predlažu se sledeći uslovi:

- Razlika u temeraturi vazduha na relevantnim delovima objekta mora biti najmanje 10 stepeni C i to nekoliko sati pre snimanja i za vreme snimanja. Za neki period temperatura ambijenta ne sme varirati više od 30 % kada počne snimanje. Za vreme termografskog snimanja unutrašnja ambijentalna temperatura ne sme da se menja +- 2 stepena C.

- Nekoliko sati pre početka snimanja i dok ono traje ne sme biti uticaja sunca na posmatrane delove objekta.

- Negativni pritisak unutar objekta 10-50 Pa - Kada vršite termografsko snimanje u cilju pronalaženja propuštanja vazduha u

unutrašnjim delovima zahtevi mogu biti blaži. Razlika od 5 stepeni C u odnosu spoljna i unutrašnja može biti dovoljna za pronalaženje ovakvih defekata. Da biste bili u mogućnosti da pronañete propuštanje vazduha moraju biti ispunjeni odreñeni uslovi vezani za diferencijalni pritisak; oko 10 Pa bi bilo dovoljno.

23.3.6 Tumačenje IC slika Glavna uloga termografije je da pronañe nepravilnosti i defekte na termo izolaciji u spoljnim zidovima i podnim strukturama i da utvrdi njihovu prirodu i veličinu. Zadatak merenja može biti takoñe formulacija na takav način da cilj termografije bude potvrñivanje dali je ili nije ispatani zid u skladu za očekivanim karakteristikama po pitanju izolacije i zaptivenosti. Očevane karakteristike zidne izolacije prema njihovom dizajnu mogu da se konvertuju u očekivanu površinsku temperaturu za površine koje se pregledavaju ako se znaju uslovi merenja u vremenu u kom merenje izvodimo.

188

U praksi metoda uključuje sledeće: Laboratorijsko ili ispitivanje na terenu se koristi za pronalaženje očekivane raspodele temperature u formi tipične ili komparativne IC slike za uobičajene zidne strukture, uporeñujući meñusobno defektne strukture i one bez defekata.Primeri tipičnih IC slika su prikazani u odeljku 24.2 na strani 161. Ako se IC slike struktura uzete na terenu nameravaju koristiti za uporeñivanje, tada se moraju znati i dokumentovati u detalj podaci o kompoziciji strukture, načinu na koji je grañena i uslovima merenja. Da biste bili u mogućnosti da možete analizirati uzroke devijacija u odnosu na očekivane rezultate, moraju se znati fizički, meteorološki i strukturalni preduslovi. Interpretacija IC slika uzetih na terenu može se opisati na sledeći način: Poreñenje IC slike za strukture bez defekta izaberite na osnovu pregledane zidne strukture i uslova pod kojima je vršeno merenje. IC slika greñevinskog elementa koji se ispituje se tada uporeñuje sa odabranom IC slikom. Svaka razlika koja nije zbog dizajna strukture ili mernih uslova može biti obeležena kao očekivani defekt u izolaciji. Priroda i veličina defekta se utvrñuje poreñenjem IC slika sa različitim defektima. Ako nije dostupna odgovarajuća slika, procena se radi na osnovu iskustva. Ovo zahteva preciznije rasuñivanje za vreme analize. Kada analizirate IC slike treba obratiti pažnju na sledeće:

- Jednoobraznost osvetlenja u IC slici na površinama gde nema termalnih mostova - Pravilnost i prisustvo hladnijih površina npr., nosači i uglovi - Konture i karakteristični oblici hladnijih površina - Merenje temperaturne razlike izmeñu normalne površinske temperature i

odabrane hladnije površine - Kontinuitet i jednoobraznost krive izoterme na površini strukture. Funkcija

Izoterme se u softveru kamere naziva Isotherm ili Color alarm u zavisnosti od modela kamere.

189

Odstupanje ili nepravilnosti koje se pojavljuju u IC slici obično prikazuju defekte u izolaciji. U IC slikama struktura sa izolacionim defektima će se pojaviti očigledne varijacije. Neki tipovi izolacionih defekata imaju karakterističan oblik u IC slici. Odeljak 24.2 na strani 161 prikazuje uzorke IC slika. Kada uzimate IC slike sa istog objekta, ako se uzimaju sa različitih područja treba postaviti ista podešenja u kameri i na taj način će biti lakše njhovo poreñenje. 23.3.7 Vlažnost & rosa 23.3.7.1 Relativna & apsolutna vlažnost Vlažnost može da se izrazi na dva različita načina kao relativna vlažnost ili kao apsolutna vlažnost. Relativna vlažnost je procentualni iznos koliko vode u vazduhu može odreñena zapremina vazduha da zadrži na odreñenoj temperaturi , dok je apsolutna vlažnost izražena u procentima vode po težini materije. Poslednji način izražavanja vlažnosti je uobičajen kada merimo vlažnost u drvetu ili drugim grañevinskim materijalima. Što je veća temperatura vazduha, veća je količina vode koja taj odreñeni vazduh može zadržati. Sledeća tabela prikazuje maksimum količine vode u vazduhu na odreñenim temperaturama:

190

Primer: Relativna vlažnost odreñene zapremine vazduha na temperaturi + 30 stepeni C je 40 % RV. Količina vode u 1 m³ vazduha na + 30 C = 30.44xRel Vlažnost=30.44x0.40= 12.18 g. 23.3.7.2 Definicija tačke stvaranja rose Tačka stvaranja rose može biti povezana sa temperaturom na kojoj će se vlažnost u odreñenoj zapremini vazduha kondenzovati u vodu. Primer: Relativna vlažnost odreñene zapremine vazduha na temperaturi + 30 stepeni C je 40 % RV. Količina vode u 1 m³ vazduha na + 30 C = 30.44xRel Vlažnost=30.44x0.40= 12.18 g. U tabeli iznad, pogledajte temperaturu za koju je količina vode u vazduhu najbliža 12.18 g. To bi trebalo da bude + 14 stepeni C, što bi trebalo da je približno tačka stvaranja rose. 23.3.8 Izvod iz Tehničke beleške ’’ Procena termalnih mostova i kontinuitet

izolacije’’ 23.3.8.1 Napomena Ovu tehničku belešku je objavila radna grupa koja je uključivala eksperte termografije i naučne savetnike. Dodatne konsultacije sa drugim osobama i organizacijama sadržane u ovom dokumentu su se proširile i bivaju prihvaćene u raznim industrijama. Sadržina ove tehničke beleške je prenešena sa odobrenjem i uz puno autorsko pravo Termografske asocijacije Velike Britanije.

191

23.3.8.2 Upoznavanje U nekoliko poslednjih godina oprema, aplikacije, softver i poznavanje vezano za termografiju su se razvili yadivljujućom brzinom. Kako se tehnologija integrisala u matične prakse, porasla je potreba za priručnicima, srandardima i termografskim treninzima. Ova tehnička beleška je je izdana sa ciljem da uspostavi dosledan pristup da bi kvantifikovali rezultate ispitivanja kontinuiteta termalne izolacije. Namenjen je da se korisnici služe njime kao vodičem radi zadovoljavanja zahteva u grañevinskim regulativama, i zato omogućavaju kvalifikovanim termograferima da izdaju povoljan ili nepovoljan izveštaj. 23.3.8.3 Okolne informacije Termografija može detektovati površinske temperaturne razlike od 0.1 stepen C i grafički prikazi mogu da se naprave tako da vizualno prikazuju raspodelu temperature na površini objekta. Promene termalnih osobina grañevinskih struktura, kao što su loše postavljanje ili nedostatak izolacionih delova, prouzrokuju promene na obe strane strukture. One su stoga vidljive za termografere. Takoñe i ostali faktori kao što su lokalni toplotni izvori, refleksije ili strujanje vazduha mogu prouzrokovati površinske temperaturne razlike. Profesionalno prosuñivanje termografera je obično poželjno da se razlikuje pravi nedostatak u odnosu na ostale izvore temperaturnih razlika. Uglavnom se od termografera zahteva da sami procenjuju grañevinske objekte i u nedostatku adekvatnih uputstava, može biti teško odrediti nivo dozvoljenih ili nedozvoljenih temperaturnih varijacija. Važeći standard za termovizijska snimanja fabričkih objekata u Velikoj Britaniji je bS EN 13187:1999 ( termalne performanse grañevina-kvalitativna detekcija termalnih osobina u grañevinskim objektima Infracrveni metod) Uglavnom, ovo ostavlja tumačenje IC slika profesionalnim termograferima i ostavlja malo savetovanja na demarkaciji izmeñu prihvatljivih i neprihvatljivih varijacija. Vodič o obimima termalnih anomalijama može da se pronañe u termografskom priručniku Vodič za termografsko snimanje.

192

23.3.8.3.1 Uslovi Termografski pregled koji prikazuje kontinuitet izolacije, područja termalnih mostova i u skladu je sa Grañevinskim regulativama treba da sadrži sledeće:

- Termičke anomalije - Razliku izmeñu stvarnih termičkih anomalija, gde je temperaturna razlika

prouzrokovana nepravilnom termičkom anomalijom, i onih koje se pojavljuju zbog narušavajućih faktora kao što su lokalizovane razlike zbog strujanja vazduha, refleksije i emisivnosti.

- Označiti neprirodna područja u odnosu na sve ukupno izolovana - Ustanoviti dali su u celini prihvatljive anomalije na izolaciji objekta

23.3.8.4 Kvantitativna procena termalnih anomalija Termografski pregled će pokazati razlike u prikazanoj temperaturi na zonama u vidnom polju. Da bi bio koristan, znači mora sistematski detektovati sve prisutne defekte, uporediti ih sa predodreñenim kriterijumima, eliminisati one anomalije koje nisu stvarni defekti i napraviti izveštaj klijentu.

23.3.8.4.1 Selekcija kritičnih temperaturnih parametara Korisni saveti o minimalno prihvatljivim površinskim temperaturama i prikladnim vrednostima kritičnih površinskih temperaturnih faktora fCRsi mogu se pronaći u BRE information Paper IP 17/01. Korišćenje površinskog temperaturnog faktora omogućava pregled u svim termalnim uslovima da bi prikazao rizik od kondenzacije ili pojavljivanja vlage pod normalnim uslovima. Stvarna površinska temperatura će uveliko ovisiti o temperaturi unutra i spolja za vreme pregleda, ali površinski temperaturni faktor (fRsi) će oslabiti ovisno o apsolutnim uslovima. To je odnos opadanja temperature preko grañevinske površine u odnosu na opadanje temperature izmeñu unutrašnje i spoljne. Za unutrašnji pregled: fRsi=Tsi-Te/Ti-Te Tsi=unutrašnji površinski faktor Ti=unutrašnja temperatura vazduha Te=spoljna temperatura vazduha

193

Vrednost za fCRsi od 0.75 se odnosi za nove grañevine kao najviša i nije faktor razmatran u kontinuitetu izolacije ili termičkim mostovima. Uglavnom, kada se razmišlja o obnavljanju dodatnih objekata npr. kao što je bazen, za interni pregled možda treba računati na neuobičajene okolnosti. 23.3.8.4.2 Alternativna metoda korišćenjem površinske temperature

Postoje jaki argumenti za vršenje termografskih pregleda na samoj površinskoj temperaturi, bez potrebe da se meri temperatura vazduha.

- Uslovi unutar objekta čine vezu sa unutrašnjom temperaturom vazduha vrlo složenom. Dali to znači temperatura vazduha, niža, viša ili temperatura na nivou anomalije i koliko daleko od zida je treba meriti.

- Efekti zračenja, kao što je zračenje neba noću, čini složenim korišćenje spoljne temperature vazduha. Nije neuobičajeno da temperatura spoljne površine objekta bude niža od temperature vazduha zbog zračenja od neba koje može biti tako nisko kao – 50 stepeni C. To može da se vidi i prostim okom često kada se pojavljuju rosa ili mraz čak i kada ne padne temperatura ispod tačke mržnjenja.

- Treba dodati da je koncept U vrednosti baziran na temperaturama okoline za obe strane strukture. Ovo je zanemareno od strane neiskusnih analitičara.

- Dve temperature koje su čvrsto povezane sa prenošenjem toplote kroz grañvinske površine (i bilo koje čvrste) su površinske temperature sa obe strane.

- Stoga, gledajući na površinske temperature pregled je više ponovljiv. - Površinske temperature koje se koriste su prosečne površinske temperature na

istom materijalu u zonama oko anomalija na unutrašnjim i spoljnim površinama. Zajedno sa temperaturama anomalija, prag level-a može da se podesi u ovisnosti o tim temperaturama koristeći kritični faktor površinske temperature.

- Ovi argumenti ne otklanjaju potrebu svesnosti termografera na refleksiju od objekata na neuobičajenim temperaturama u okolini koja je usmerena na površine strukture.

- Termografer treba takoñe koristiti poreñenje izmeñu spoljnih površina usmerenih iz raznih pravaca da bi utvrdio dali postoji ostatak toplote sa solarnih izvora koji utiču na spoljne površine.

- Spoljne preglede ne treba raditi na površinama gde je Tsi-Tso veći od 10 % nego Tsi-Tso na severnoj strani ili najbliže severnoj strani.

- Za defekte koji prouzrokuju greške ispod 0.75 u uslovima IP 17/01 kritični površinski faktor je 0.78 u unutrašnjoj površini i 0.93 na spoljnoj površini

Tabela ispod prikazuje spoljne i unutrašnje površinske temperature na anomalijama koje dovode do greške pod IP 17/01. Ona takoñe prikazuje propuste u termalnoj izolaciji koji su neophodni da je prouzrokuju.

194

Primer za lake grañevine sa oštećenim izolacijama Dobra površina Loša površina Spoljna temperatura u Stepenima C 0 0 Površinski faktor iz IP 17/01 0.95 0.75 Spoljna površinska temperatura u Stepenima C 0.3 1.5 Kritični spoljni temperaturni faktor po IP 17/01 0.92 Debljina izolacije koja daje ove performanse u mm 80 5.1 Lokalna U vrednost W/m2K 0.35 1.92 Unutrašnja temperatura u stepenima C 19.1 15 UKTA TN1 površinski faktor 0.78 UKTA TN1 površinski faktor spoljni 0.93 Beleške uz tabelu 1 Vrednosti za površinski otpor uzete iz ADL2 2001 su:

- unutrašnje površine 0.13 m2K/W - spoljne površine 0.04 m2K/W

Ovo proizilazi iz BS EN ISO 6946 2 Termalne izolacije korištene ovde predpostavlja se imaju provodljivost od 0.03 W/m K. 3 Razlika u temperaturi izmeñu anomalije i dobre površine je 1.2 spolja i 4.1 stepen C unutra. 4 Po UKTA TN 1 površinski temperaturni faktor za unutrašnje preglede je: Fsi=Tsia-Tso/Tsi-Tso Gde je : Tsia= unutrašnja temperatura površine anomalije Tso= spoljna temperatura površine (dobra površina) Tsi= unutrašnja temperatura površine (dobra površina) 5 Po UKTA TN 1 površinski temperaturni faktor za spoljašnje preglede je: Fso=Tsoa-Tsi/Tso-Tsi Gde je Tsoa spoljna temperatura površine anomalije. 23.3.8.4.3 Odabir maksimalno prihvatljive defektne površine

Prihvatljiva defektna površina je stvar kvaliteta kontrole. Može biti argumentovana tako da to nebi trebala biti površina na kojoj ima kondenzacije, porasta vlage ili loše izolacije koja se pojavljuje ili slične anomalije koje treba uključiti u izveštaj. Uglavnom, često korištena

195

Vrednost od 0.1 % izloženih površina objekta koje su uopšte prihvaćene kao maksimalno defektne površine su u skladu sa Grañevinskim regulativama. To predstavlja jedan kvadratni metar na svakih hiljadu. 23.3.8.4.4 Merenje površinske temperature

Merenje površinske temperature je funkcija infracrvenog mernog sistema. Trenirani termografer će prepoznati, uračunati i napisati izveštaj uzimajući u obzir uticaj emisivnosti i reflektivnosti. 23.3.8.4.5 Merenje defektne površine

Merenje defektne površine može da se uradi uračunavanjem broja piksela u softveru za analaliziranje ili paketima koji omogućavaju:

- Udaljenost kamere do objekta izmeriti precizno koristeći laserski merni sistem - Udaljenost do objekta treba uračunati u IFOV kamere - Bilo kakve promene ugla izmeñu kamere i površine objekta u odnosu na normalan

Postoje odreñeni delovi konstrukcija koje ne treba uključivati u kvalitativni pregled kao što su prozori, toplotni emiteri, cevi i električni provodnici. Uglavnom, nosači i veze izmeñu ovih objekata i grañevinske konstrukcije treba razmatrati kao deo pregleda. 23.3.8.5 Uslovi i oprema Da biste postigli najbolje rezultate pregledavajući izolaciju važno je da uzmete u obzir uslove okoline i koristiti najprikladniju termografsku tehniku. Termalne anomalije će se prikazati termograferu tamo gde postoje temperaturne razlike za koje su uračunati fenomeni okoline. Kao minimalni sledeći uslovi trebaju biti ispunjeni:

- temperaturne razlike preko grañevinske površine da budu veće od 10 stepeni C - temperaturna razlika izmeñu unutrašnjosti i ambijenta da bude veća od 5 stepeni

C za poslednja 24 sata pre pregleda - spoljna temperatura da bude unutar +- 3 stepena C za vreme pregleda i sat

vremena pre - spoljna temperatura da bude unutar +- 10 stepeni C za predhodna 24 sata

U tom cilju, spoljni pregledi trebaju uključivati i sledeće:

196

- obavezno neutralisati uticaj direktne solarne radijacije ili njenih ostataka na površine. To se može proveriti uporeñivanjem površinskih temperatura na suprotnim krajevima objekta.

- Uveriti se da su površine koje se pregledavaju suve - Brzina vetra da bude manja od 10 m/s

Kao što je temperatura, postoje i ostali uslovi okoline koje treba uračunati kada se planiraju termografski pregledi grañevina. Spoljna inspekcija, za primer može biti pod uticajem radijacije ili refleksije okolnih objekata ili od vedrog neba, pa čak i grejni efekat koji sunce može imati na površinu. Dodatno, gde postoji temperatura okoline različita u odnosu na unutrašnju ili spoljnu za više od 5 stepeni, tada okolnu temperaturu treba meriti na svim površinama da bi se obezbedilo merenje sa dovoljnom preciznošću. 23.3.8.6 Pregledi i analize Sledeće donosi neke operativne savete za termografere. Pregled mora sadržati korisne termografske informacije i da pokažu da su sve površine pregledane u tom cilju da uključe sve termalne anomalije. Inicijalno, podaci o okolini moraju da uzmu, kao što svaki termografski pregled uključuje sledeće:

- Unutrašnja temperatura u zoni anomalije - Spoljna temperatura u zoni anomalije - Emisivnost površine - Temparatura okoline - Udaljenost od površine

Interpolacijom, utvrdite granične temperature koje ćete koristiti.

- Za unutrašnje preglede granične površinske temperature(Tsia) je Tsia=fsi(Tsi-Tso)+Tso. Termografer će tražiti pojavu temperature ispod te granice.

- Za spoljne preglede granične površinske temperature(Tsoa) je Tsoa=fso(Tso-Tsi)+Tsi. Termografer će tražiti pojavu temperature ispod te granice.

Slike anomalija moraju biti uhvaćene tako da su prikladne za analiziranje:

- Slika je kvadrat nekog dela zida ili krova.

197

- Ugao gledanja je blizu vertikalnog prema površini koja se snima. Izvori IC radijacije koji smetaju kao što su svetla, toplotni izvori, električni provodnici reflektivni elementi su umanjeni Način analiziranja će ovisiti kako o softveru koji se koristi, tako i ključnim fazama koje slede: Napravite sliku svake anomalije ili grupe anomalija.

- Koristite softverske alate za analiziranje koji obuhvaćaju područja sa anomalijama u slici, obraćajući pažnju da se ne uključe detalji konstrukcije koji nisu potrebni.

- Izračunajte zonu ispod granične temperature za unutrašnje preglede ili iznad granične temperature za spoljne preglede. To je defektna zona. Neke anomalije za koje se ispostavlja da su defektne možda se neće prikazati kao defektne u toj fazi pregledavanja.

- Napravite zbir defektnih područja ssa svih slika - Izračunajte ukupnu izloženu površinu grñevine. To je površinska zona svih zidova

i krovova. Za to je uobičajen naziv spoljna površinska zona. Za jednostavan oblik objekta to se računa kao ukupna dužina, širina i visina. At=(2h(L+w))+(Lw)

- Ustanovite kritične defektne površine Ac. Uslovno to treba da iznosi hiljaditi deo 0.1 % od ukupne površine. Ac=At/1000

- Ako je zbir Ad manji od Ac, za objekat u celini se može smatrati da ima razumno neprekidnu izolaciju.

23.3.8.7 Izveštavanje Izveštaji treba da potvrde prolazni ili neprolazni rezultat, povinovati se zahtevima klijenta i kao minimalne uključiti informacije zahtevane u BSEN 13187. Sledeći podaci su obično zahtevani tako da pregled može biti ponovljen posle popravki.

- Jasan cilj i princip ispitivanja - Lokaciju, položaj, datum i vreme pregleda - Jedinstvenu karakteristiku. - Ime termografera i kvalifikaciju - Tip konstrukcije - Vremenski uslovi, brzina vetra i smer, sunce, stepen oblačnosti - Ambijentalna temperatura unutra i spolja, pre, za vreme pregleda i vreme

uzimanja svake slike. Temperatura vazduha i zračenja treba da budu zapamćene. - Stanje razlika u odnosu na zahtevane - Oprema koja se koristi, datum poslednje kalibracije bilo koji poznati defekti. - Ime udruženje ili firma i kvalifikacije izvoñača snimanja.

198

- Tip, veličina i pozicija svakog posmatranog defekta. - Rezultat dodatnih merenja i ispitivanja - Izveštaj treba da bude označen i arhiviran od strane termografera

23.3.8.7.1 Razmatranja i ograničenja Izbor izmeñu unutrašnjeg ili spoljnog pregleda će ovisiti o:

- Pristupačnosti površina. Grañevine gde i unutrašnja i spoljna strana nisu pristupačne tj., tavanice ili zidovi zaklonjeni nekim materijalom neće moći da se pregledavaju na ovaj način.

- Položaj termoizolacije. Pregledi su obično efikasniji sa strane koja je bliža izolaciji.

- Položaj težh materijala. Pregledi su obično manje efikasni sa strane koja je bliža teškim materijalima.

- Svrha pregleda. Ako je cilj pregleda da pokaže rizik od kondenzacije i pojave vlage onda treba da bude iznutra.

- Pozicija stakla, sjajnih metala ili ostalih materijala koji mogu biti reflektivni. Pregledi su obično manje efikasni na visosko reflektivnim površinama.

- Defekti će obično ostvariti manje temperaturne razlike na spoljnom zidu koji je izložen strujanju vazduha. Uglavnom, nedostatak ili defektna izolacija blizu spoljne površine može obično da se lakše identifikuje spolja.

23.4 Napomena

23.4.1 Beleška o autorskom pravu Neki odeljci i/ili slike koje se pojavljuju u ovom poglavlju su zaštićeni autorskom pravima sledećih organizacija ili kompanija:

23.4.2 Trening & Sertifikacija Izvoñenje termografske inspekcije na grañevinama zahteva znatan trening i iskustvo, i može zahtevati sertifikat od strane nacionalnog ili regionalnog standardizacionig tela. Ovaj odeljak je samo upoznavanje sa grañeviskom termografijom. Korisniku se čvrsto preporučuje da završi relevantnu obuku. Za više informacija o infracrvenim obukama, posetite sledeći websajt: http://www.infraredtrainig.com

23.4.3 Nacionalni ili regionalni grañevinski propisi Grañevinske strukture koje su razmatrane u ovom poglavlju mogu da se razlikuju od zemlje do zemlje. Za više informacija o detaljima konstrukcija i standardnim procedurama, obavezno pogledajte u nacionalnim i regionalnim propisima.

201

24 Upoznavanje sa termografskom inspekcijom električnih instalacija 24.1 Važno obaveštenje Sve funkcije i osobine koje su opisane u ovom odeljku možda nisu podržane u kameri koju vi posedujete. Propisi po pitanju struje mogu da se razlikuju od zemlje do zemlje. Zbog tog razloga, procedure koje su opisane u ovom odeljku možda nisu standardne konkretno u vašoj zemlji. Takoñe, u većini zemalja vršenje električarskih inspekcija zahteva posebnu kvalifikaciju. Uvek proučite nacionalne i regionalne propise. 24.2 Opšte informacije

24.2.1 Upoznavanje Danas je termografija veoma ustaljena tehnika za inspekciju električnih instalacija. Bila je prva primena termografije i još uvek je najveća. IC kamera je prošla eksplozivan razvoj i danas možemo reći da je danas dostupna osma generacija termografskih sistema. Sve je počelo 1964. pre više od 40 godina. Ova tehnika je sada uspostavljena širom celog sveta. Industrijalizovane zemlje, kao i zemlje u razvoju su usvojile ovu tehniku. Termografija, u saradnji sa vibrodijagnostikom, je poslednjih decenija bila glavni metod za dijagnosticiranje u industriji kao deo programa preventivnog održavanja. Glavna prednost ovih metoda je ne samo to što je moguće vršiti inspekciju na instalacijama u radu; normalan rad je preduslov za pravilne merne rezultate, već se proizvodni proces ne narušava. Termografska inspekcija električnih instalacija se koristi u tri najveća područja:

- Proizvodnja struje - Prenos struje - Distribucija, što je industrijska upotreba električne energije.

Činjenica da se ove kontrole vrše pod normalnim radnim uslovima je stvorila prirodnu razliku izmeñu ovih grupa. Kompanije koje proizvode struju vrše merenja u periodu najveće prizvodnje. Ovi periodi se razlikuju od zemlje do zemlje i po klimatskim zonama. Merni periodi mogu da se razlikuju i ovisno od tipa elektrane na kojoj se radi, dali je hidro-elektrana, nuklearna, termoelektrana na ugalj ili mazut. Inspekcije se u industriji (barem u Nordijskim zemljama sa jasnim sezonskim razlikama ), vrše za vreme proleća ili jeseni ili pre dužeg

202

stajanja u radu. Kako bilo, ovo pravilo izgleda sve reñe i reñe, što nas dovodi do inspekcija na elektranama pod raznim opterećenjima i stanjima.

24.2.2 Opšti podaci o opremi Oprema na kojoj se vrši inspekcija je u oreñenom temperaturnom stanju koje treba da je poznato termograferu pre nego što krene u inspekciju. U slučaju elektične opreme, fizički principi po kojima se greške prikazuju kao temperaturne razlike zbog povećanja otpora ili struje su dobro poznati. Uglavnom, korisno je zapamtiti da u nekim sličajevima naprimer, pregrevanje solenoida je prirodno i ne utiče na proizvodne efekte. U ostalim slučajevima kao što su spojevi na elektromotorima, pregrevanje može ovisiti o činjenici da ispravni deo preuzima celo opterećenje i zbog toga se pregreva. Sličan primer je prikazan u odeljku 25.5.7 -Pregrevanje jednog dela kao rezultat neispravnosti na drugom na strani 223. Defektni delovi električne opreme mogu stoga ujedno da indiciraju pregrevanje i da budu hladniji nego normalno ’’zdrave’’ komponente. Neophodno je biti svestan toga šta očekivati tako što ćete saznati što više informacija o opremi pre inspekcije. Opšte je pravilo, uglavnom, da je toplo mesto prouzrokovano verovatno defektom. Temperatura i opterećenje odreñene komponente u momentu inspekcije će dati indikaciju o ozbiljnosti greške s obzirom na uslove. Pravilna procena u svakom slučaju zahteva detaljniju informaciju o termičkom ponašanju komponenti, tj., potrebno je znati maksimalnu dozvoljanu temperaturu materijala i njegovu ulogu u sistemu. Izolacija na kablovima, naprimer, iznad odreñene temperature se gube izolaciona svojstva što povećava rizik od požara. U slučaju prekidača, gde se javi previsoka temperatura, delovi mogu da se tope i čine nemogućim otvaranje prekidača i tako mu narušava funkcionalnost

203

Što više osoba koja koristi IC kameru zna o opremi koju će proveravati, bolji je i kvalitet provere. Ali praktično je nemoguće da sam aparat sadrži potrebne informacije o opremi koja se može kontrolisati. Stoga je praksa da osoba koja je zadužena za opremu bude prisutna tokom svake kontrole. 24.2.3Kontrolisanje Pripreme za kontrolisanje bi trebalo da uključuju izbor odgovarajuće vrste izveštaja. Često je neophodno koristiti komplementarnu opremu kao što je ampermetar da bi se izmerila struja u kolu gde su pronañeni defekti. Anemometar je neophodan ako želite da izmerite brzinu vetra prilikom kontrole opreme koja je napolju. Automatske funkcije pomažu operateru da vidi infra-crvenu (IC) sliku komponenti sa pravim kontrastom da bi se omogućila jednostavna identifikacija kvara ili pregrevanja. Skoro je nemoguće ne opaziti mesto pregrevanja skenirane komponente. Prilikom merenja na displeju se automatski prikazuje najtoplija tačka u okviru površine koja se skenira ili razlika izmeñu maksimalne temperature i referentne temperature, koju može odrediti operater (na primer temperatura u okolini).

Slika24.1 Infracrvena slika i fotografija izolatora strujnog voda Kada se greška jasno identifikuje i IC termografer potvrdi da nije u pitanju odraz niti prirodno mesto zagrevanja, počinje sakupljanje podataka koji će omogućiti pravilnu identifikaciju greške. Nivo emisije, identifikacija komponente i stvarni uslovi rada, kao i izmerena temperatura biće korišćeni u izveštaju o greškama. Defekt se uvek fotografiše da bi se olakšala identifikacija komponente. 24.2.4 Klasifikacija i izveštavanje Pravljenje izveštaja je tradicionalno bilo najduži deo u procesu IC ispitivanja. Nakon jednog dana provera potrebno je jedan ili dva dana da bi se načinio izveštaj i klasifikovali pronañeni defekti. Ovo je još uvek slučaj kod mnogih termografa koji ne koriste prednosti koje su doneli računari i moderni softveri u oblast IC provera stanja.

204

Klasifikacija defekata pruža detaljniji uvid koji ne samo da uzima u obzir stanje u vreme provere (što je svakako od velikog značaja), nego i mogućnost da se normalizuje povišena temperatura na nivo standardnih temperatura opreme i sredine. Povišenje temperature od +30°C (+86°F) je svakako značajna greška. Ali ako to prekoračenje važi za jednu komponentu koja radi pod 100% opterećenjem i drugu koja radi pod opterećenjem od 50%, očigledno je da će druga komponenta dostići mnogo višu temperaturu ukoliko se njena opterećenost poveća sa 50% na 100%. Takav standard zavisi od uslova fabrike. Meñutim, veoma često se rezultati planiraju za opterećenje od 100%. Postojanje standarda olakšava poreñenje grešaka tokom vremena i pravljenje potpunije klasifikacije. 24.2.5 Prioritet Na osnovu klasifikacije defekata, šef održavanja pravi prioritet popravki defekata. Veoma često, informacije prikupljene tokom IC kontrole se koriste uz komplementarne informacije o opremi dobijene drugim vrstama kontrole kao što su kontrola vibracija, ultrazvuk ili redovno preventivno kontrolisanje. Čak i ako IC provera brzo postaje najčešće korišćen i bezbedan metod prikupljanja informacija o električnim komponentama opreme pod normalnim radnim uslovima, postoje mnogi drugi izvori informacija koje šef proizvodnje ili održavanja moraju uzeti u obzir. Prioritet popravki stoga, u normalnim okolnostima, nije zadatak koji obavlja operater IC kamere. Ako se uoči kritična situacija tokom kontrole ili tokom klasifikacije defekata, svakako na to treba skrenuti pažnju šefu održavanja, ali je odgovornost za odreñivanje hitnosti popravki na njemu/njoj. 24.2.6 Popravke Popravka poznatih defekata je najvažnija funkcija preventivnog održavanja. Meñutim, omogućavanje proizvodnje u odgovarajućem roku ili po odgovarajućoj ceni takoñe mogu biti važni ciljevi odeljenja za održavanje. Informacije dobijene IC kontrolom mogu se koristiti za unapreñivanje efikasnosti opravki kao i za postizanje drugih ciljeva sa proračunatim rizikom. Da bi se pratila temperatura poznatog defekta koji se ne može odmah popraviti, na primer jer nema rezervnih delova, često je višestruko skuplja od cene provere pa čak i od same IC kamere. Odluka da se otkrivene neispravnosti ne popravljaju zbog uštede na troškovima i izbegavanja praznog hoda tokom proizvodnje je još jedan način korišćenja informacija dobijenih IC kontrolom na produktivan način.

205

Meñutim, najčešći rezultat identifikacije i klasifikacije primećenih grešaka je preporuka da se popravke hitno izvrše ili čim to praktično bude moguće. Važno je da su ljudi iz održavanja svesni fizičkih principa za identifikaciju defekata. Ako defekt pokazuje visoku temperaturu i u kritičnom je stanju, radnici održavanja veoma često očekuju da pronañu veoma zarñalu komponentu. Takoñe ne bi trebalo za radnike da bude iznenañenje, da konekcija, koja je obično dobra može imati visoku temperaturu kao da je zarñala ako se opusti. Ovakve greške pri interpretaciji defekata su prilično česte i dovode u pitanje pouzdanost IC kontrole. 24.2.7 Kontrola Popravljena komponenta može se kontrolisati što je pre moguće nakon popravke. Neefikasno je čekati sledeću zakazanu IC kontrolu da se ne bi kombinovala nova provera sa kontrolom popravljenih defekata. Statistika efekata popravki pokazuje da će do jedne trećine popravljenih defekata i dalje pokazivati pregrevanje. Može se reći da ovi defekti predstavljaju potencijalni rizik za neuspeh. Čekanje sledeće zakazane redovne IC kontrole predstavlja nepotreban rizik za fabriku. Pored povećavanja efikasnosti ciklusa održavanja (merenim smanjenjem rizika za fabriku), kontrola odmah nakon popravke ima i drugih prednosti za samu službu održavanja. Kada defekt pokazuje znake pregrevanja i nakon popravke, pronalaženje uzroka pregrevanja poboljšava proceduru popravke, pomaže u odabiru najboljih snabdevača komponentama i otkriva greške u dizajnu električnih instalacija. Služba održavanja brzo vidi efekte rada i brzo može izvući pouku kako iz uspešnih popravki, tako i iz grešaka. Još jedan razlog za nabavku IC aparata je taj što su defekti otkriveni ovom tehnikom relativno mali. Umesto popravke, koja oduzima vreme i službi održavanja i proizvodnje, može se doneti odluka da se isti drže pod kontrolom. Stoga bi služba održavanja trebala da ima pristup svojoj IC opremi. Uobičajeno je u izveštaju o kontroli navesti tip greške koja je primećena, kao i šta je preduzeto. Ova zapažanja su veoma važan izvor iskustava koja se mogu koristiti za smanjenje zaliha, odabir najboljih snabdevača ili obuku radnika službe održavanja.

206

24.3 Tehnika merenja za termografsku proveru električnih instalacija 24.3.1 Pravilno podešavanje opreme Slika koja prikazuje toplotu objekata može pokazivati velike varijacije u temperaturi

Slika 24.2 Temperaturne varijacije na osiguračima Na gornjim slikama osigurač desno ima maksimalnu temperaturu od +61°C (+142°F), dok osigurač sa leve strane ima maksimalnu temperaturu od +32°C (+90°F). Osigurač koji se nalazi u sredini ima vrednosti koje su izmeñu gorenavedenih za levi i desni osigurač. Tri slike se razlikuju utoliko što svaka od njih na temperaturnoj skali prikazuje vrednosti za samo jedan od osigurača. To su zapravo iste slike koje sadrže sve informacije za sva tri osigurača. Razlika je samo u podešavanju vrednosti temperaturne skale. 24.3.2 Merenje temperature Neke kamere danas mogu automatski da pronañu najvišu temperaturu na slici. Slika ispod prikazuje kako to operater vidi.

Slika 24.3 Infra-crvena slika kutije sa osiguračima gde je prikazana najviša temperatura Maksimalna temperatura na mestu koje se kontoliše je +62,2°C (+144,0°F). Ureñaj prikazuje tačno mesto gde je najviša temperatura. Slika se jednostavno može sačuvati u memoriji kamere.

207

Tačna temperatura merenja zavisi, meñutim, ne samo od funkcija softvera za kontrolu ili kamere. Može se dogoditi da je pravi kvar, na primer, u konekciji koju kamera ne može da kontroliše zbog njene pozicije u trenutku snimanja. Tako se dešava da vi izmerite zagrevanje koje se prenosi na odreñenu daljinu, ali zapravo ne vidite izvor jer je skriven. Primer ovoga je prikazan na slici.

Slika 24.4 Prikriveno mesto pregrevanja u kutiji Pokušajte da odaberete različite uglove i obavezno omogućite da se mesto zagrevanja vidi u svojoj punoj veličini, to jest da se ne nalazi iza drugog objekta koji može zaklanjati mesto sa najvišom temperaturom. Na ovoj slici, najtoplije mesto koje kamera može da „vidi” je +83°C (+181°F), dok je radna temperatura kablova ispod kutije +60°C (+140°F). Meñutim, pravo mesto pregrevanja je verovatno unutar kutije u oblasti u okviru žute linije na gornjoj slici. Ova greška je prijavljena kao da ima povišenu temperaturu za +23,0°C (+41,4°F), ali pravo mesto zagrevanja ima verovatno višu temperaturu. Drugi razlog zbog kojeg se može očitati temperatura niža od stvarne je loše fokusiranje. Veoma je važno da mesto zagrevanja bude u fokusu. Pogledajte primer ispod.

Slika 24.5 LEVO: Tačka zagrevanja u fokusu; DESNO: Tačka zagrevanja van fokusa Na slici levo, lampica je u fokusu. Njena prosečna temperatura je +64°C (+147°F). Na desnoj slici, lampica je van fokusa i očitana maksimalna temperatura je svega +51°C (+124°F).

208

24.3.3 Komparativno merenje Za termografske provere električnih instalacija koristi se posebna metoda koja se zasniva na poreñenju različitih objekata, takozvano merenje sa referentnom vrednošću. Ovo znači da vi meñusobno poredite tri faze. Za ovaj metod potrebno je sistematsko skeniranje paralelne tri faze da bi se procenilo da li mesto odstupa od uobičajenih vrednosti. Normalne temperaturne vrednosti znači da komponente koje prenose struju imaju odreñenu radnu temperaturu koja je prikazana odreñenom bojom (ili sivom) na displeju i koja je obično identična tokom sve tri faze pod simetričnim opterećenjem. Mogu se pojaviti male razlike u boji duž strujne instalacije, na primer na mestu gde se spajaju dva različita materijala, na mestima gde se pojačava ili smanjuje napon ili na mestima prekida kola. Na donjoj slici su prikazana tri prekidača, čije su temperature vrlo slične. Merenje pokazuje manje od +2°C (+3,6°F) razlike u temperaturi izmeñu faza. Različite boje se obično pojavljuju kada faze imaju nejednako opterećenje. Razlika u boji ne predstavlja pregrevanje pošto se ne pojavljuje na jednom mestu već je ravnomerno rasporeñeno duž čitave faze.

Slika 24.6 Infracrvena slika kutije sa osiguračima Prava tačka zagrevanja, s druge strane, pokazuje sve višu temperaturu što se više približavate izvoru toplote. Pogledajte sliku dole gde profil (linija) pokazuje temperaturu koja ravnomerno raste do oko +93°C (+199°F) na samom mestu zagrevanja.

209

Slika 24.7 Profil (linija) na infracrvenoj slici i grafikon koji prikazuje porast temperature 24.3.4 Normalna radna temperatura Merenje temperature termografski obično daje apsolutnu temperaturu objekta. Da bi se pravilno procenilo da li je komponenta preterano zagrejana, neophodno je znati njenu radnu temperaturu, to jest njenu normalnu temperaturu ako uzmemo u obzir opterećenje i temperaturu okoline. Pošto direkto merenje daje podatak o apsolutnoj temperaturi – koja se takoñe mora uzeti u obzir (pošto većina komponenti ima gornju granicu do svoje apsolutne temperature) – neophodno je izračunati očekivanu radnu temperaturu uzevši u obzir opterećenje i temperaturu okoline. Razmotrite sledeće definicije:

� Radna temperatura: apsolutna temperatura komponente. Zavisi od opterećenja i temperature okoline. Uvek je viša od temperature okoline.

� Razlika (višak) temperature (pregrevanje): razlika u temperaturi izmeñu komponenti koje pravilno rade i onih koje ne rade pravilno.

Višak temperature se smatra razlikom izmeñu temperature „normalne komponente” i komponente pored nje. Važno je porediti iste tačke na različitim fazama. Kao primer, pogledajte slike opreme koja stoji u zatvorenom:

Slika 24.8 Infracrvena slika električne opreme u zatvorenom prostoru (1)

210

Slika 24.9 Infracrvena slika električne opreme u zatvorenom prostoru (2) Dve faze sa leve strane se smatraju normalnim, dok faza sa desne strane pokazuje jasno višu temperaturu. Zapravo, radna temperatura faze levo je +68°C (+154°F), što je prilično visoka temperatura, dok neispravna faza desno pokazuje temperaturu od +86°C (+187°F). Ovo znači je temperatura povišena za +18°C (+33°F), a to je nepravilnost koju što pre treba ispraviti. Iz praktičnih razloga normalna, očekivana radna temperatura komponente se uzima kao temperatura komponenti u najmanje dve od tri faze, pod uslovom da smatrate da one rade normalno. Najpravilniji slučaj je, naravno, da sve tri faze imaju istu ili skoro istu temperaturu. Radna temperatura komponenti smeštenih na otvorenom u podstanicama ili električnim vodovima je obično svega 1°C ili 2°C viša od temperature vazduha (1,8°F ili 3.6°F). U podstanicama u zatvorenom prostoru radne temperature mnogo više variraju. Ova činjenica je jasno vidljiva na donjoj slici. Ovde leva faza pokazuje povišenu temperaturu. Radna temperatura, koju imaju dve „hladne” faze, je +66°C (+151°F). Neispravna faza pokazuje temperaturu od +127°C (+261°F), na šta se odmah mora obratiti pažnja. 24.3.5 Klasifikacija grešaka Kada se otkrije neispravna konekcija, korektivne mere mogu biti neophodne ili ne moraju biti urañene istog trenutka. Da bi se preporučilo ono što je najbolje u konkretnoj situaciji, treba vrednovati sledeće kriterijume:

� Opterećenje tokom merenja � Jednako ili promenljivo opterećenje � Pozicija neispravnog dela u okviru električne instalacije � Očekivana situacija u pogledu budućeg opterećenja � Da li se višak temperature meri direktno na neispravnom mestu ili

indirektno merenjem prenešene toplote koju emituje neki neispravan deo u okviru sistema?

Povišene temperature merene direktno na neispravnom delu su obično podeljene u tri kategorije do 100% maksimalnog opterećenja.

211

< 5°C (9°F) Početak pregrevanja. Ovo

se mora pažljivo pratiti.

II 5 - 30°C (9 - 54°F) Pregrevanje napreduje. Mora se izvršiti popravka što je pre moguće (ali razmotrite opterećenje pre donošenja konačne odluke).

III > 30°C (54°F) Akutno pregrevanje. Mora se hitno sanirati (ali razmotrite opterećenje pre donošenja konačne odluke).

24.4 Izveštaji Danas se, verovatno bez izuzetka, rezultati termografske inspekcije dokumentuju pomoću programa za pravljenje izveštaja. Ovi programi, koji se razlikuju od proizvoñača do proizvoñača, su direktno prilagoñeni kamerama i njihovom upotrebom pravljenje izveštaja postaje veoma brz i lak posao. Program, koji je upotrebljen za izradu izveštaja prikazanog dole se naziva ThermaCAMTM Reporter. Prilagoñen je različitim tipovima infracrvenih kamera iz FLIR sistema. Profesionalan izveštaj je obično podeljen na dve celine: � Naslovna strana, koja sadrži činjenice vezane za kontrolu, kao što su:

� Ko je klijent, na primer, naziv firme i ime kontakt osobe � Lokacija: adresa, grad, itd. � Datum kontrole � Ime osobe koja rukuje termografskom kamerom � Potpis osobe koja rukuje termografskom kamerom � Sadržaj

� Opis kontrole, sa priloženim infracrvenim slikama koje

dokumentuju i pomažu u analiziranju termičkih osobina ili anomalija � Identifikacija kontrolisanog objekta

� Funkcija, naziv, broj itd. � Fotografija

� IC slika. Prilikom prikupljanja IC slika treba razmotriti nekoliko detalja:

� Optički fokus � Termičko prilagoñavanje posmatranog objekta ili kvara (nivo i opseg) � Kompozicija: odgovarajuća udaljenost od objekta i ugao posmatranja

� Komentar

� Ima li ikakve anomalije ili ne? � Ima li refleksije ili ne? � Koristite alat za merenje – mesta, površine ili izoter

me – da biste brojčano definisali problem. Koristite najjednostavniji alat; grafikoni skoro nikada nisu potrebni u ovakvim izveštajima

213

Slika 24.10 Primer izveštaja TERMOGRAFSKA INSPEKCIJA za FLIR Systems AB Datum: 10. 10. 2005. Potpis: Ugovor: 1708 FOTOGRAFIJA Mesto Zgrada 1 Mesto kontrole Desna tabla, grupa 2 Oprema Osigurač Model/tip BBC LHBN 250 Faza/ID Snabdevanje ploče 8 Temperatura prostorije °C 15 Status Pregrejan TERMOGRAM Temperatura, tačka 1 34°C Temperatura, tačka 2 17°C TEMPERATURNA RAZLIKA 17°C Faza L1 L2 L3 Opterećenje (A) 45 47 47 Procenjeno opterećenje 250 Klasa greške 2 NAPOMENA Isključiti kabl, proveriti kontaktne površine. Proveriti da li su dobro povezani kablovska spojnica i vod. Zameniti svaku neispravnu komponentu. Sklopiti prema uputstvima sa odgovarajućim obrtnim momentom. Obratite pažnju da je opterećenje svega 18%. Prema proračunu, na 50% opterećenja, povećanje temperature bi bilo približno 104°C. [ T50 = ( T1 – T2) * ( 125 / 45) ^ 1,6 + T2 ] POPRAVKA IZVRŠENA Merenje obavio: Datum: Potpis: Potpis:

214

24.5 Različite vrste zagrevanja kod električnih instalacija 24.5.1 Refleksija Termografska kamera registruje svako zračenje koje prolazi kroz objektiv, koje ne potiče samo od objekta koji se posmatra, već i od drugih izvora i koje se reflektuje na posmatranom objektu. Električne komponente su veći deo vremena kao ogledala za infracrveno zračenje, čak i kada to nije očigledno našem oku. Delovi od ogoljenog metala su naročito sjajni, dok oni koji su ofarbani ili obloženi gumom ili plastikom uglavnom nisu. Na slici dole, može se jasno videti refleksija. Ovo, naravno, nije mesto pregrevanja posmatranog objekta. Da biste utvrdili da li je nešto refleksija ili nije, pomerajte se. Snimajte objekat iz različitih uglova i posmatrajte sumnjivo mesto pregrevanja. Ako se ono pomera kada se vi pomerate, to jeste refleksija. Merenje temperature ovih tačaka gde se zračenje reflektuje nije moguće. Objekat prikazan na slikama dole ima ofarbane površine koje su pogodne za merenje temperature. Materijal je bakar, koji je veoma dobar provodnik toplote. Ovo znači da su variranja temperature na površini mala.

Slika 24.11 Refleksije na objektu 24.5.2 Zagrevanje od sunca

Površina komponente koja mnogo zrači, na primer prekidača, može se tokom vrelog letnjeg dana zagrejati do veoma visoke temperature zbog sunčevog zračenja. Na slici je prikazan prekidač kola koji je sunce zagrejalo.

215

Slika 24.12 Infracrvena slika prekidača kola 24.5.3 Induktivno zagrevanje

Slika 24.13 infracrvena slika zagrejanih tegova za stabilizaciju Vrtložne struje mogu izazvati pojavu pregrevanja na svom putu. U slučaju jakog napona i blizine drugih metala, ovo je u nekoliko slučajeva izazvalo velike požare. Ovakva vrsta pregrevanja se javlja kod namagnetisanih materijala oko strujnog voda kao što su metalne donje ploče za izolacije. Na slici gore vide se tegovi za stabilizaciju kroz koje prolazi struja. Ovi metalni tegovi, koji su napravljeni od blago namagnetisanog materijala neće provoditi struju ali su izloženi naizmeničnim magnetnim poljima, koji će ih vremenom zagrejati. Prekomerno zagrevanje na slici je manje od +5°C (+9°F). Ovo, meñutim, ne mora uvek biti slučaj. 24.5.4 Variranje opterećenja

Trofazni sistemi su norma kod električnih ureñaja. Kada se traže mesta pregrevanja lako je uporediti tri faze direktno jednu sa drugom, na primer kablove, prekidače, izolatore. Podjednako opterećenje svake faze bi trebalo kao rezultat da ima ujednačene temperaturne šeme za sve tri faze. Na grešku se može posumnjati u slučajevima kada se temperatura jedne faze znatno razlikuje od preostale dve. Meñutim, uvek bi trebalo obezbediti podjednaku rasporeñenost opterećenja. Najbolji pokazatelj su fiksni ili prenosivi ampermetri (do 600 A).

216

Slika 24.14 Primeri infracrvenih slika varirajućeg opterećenja Slika levo prikazuje tri kabla koji su jedan pored drugog. Oni su toliko udaljeni da se može smatrati da su meñusobno termički izolovani. Kabl u sredini ima nižu temperaturu od ostalih. Ukoliko su dve faze neispravne i pregrejane, ovo je tipičan primer veoma nesimetrično rasporeñenog opterećenja. Temperatura se podjednako prostire duž kablova što je pre znak porasta temperature koja zavisi od opterećenja, nego neispravne konekcije. Slika desno prikazuje dva snopa kablova različitog opterećenja. Snop sa desne strane nema skoro nikakvo opterećenje. Oni koji imaju znatno opterećenje su za oko 5°C (9°F) topliji od onih koji nisu pod opterećenjem. Ovde nema nikakve neispravnosti. 24.5.5 Promenjivi uslovi hlañenja

Slika 24.15 Infracrvena slika kablova u snopovima Kada se, na primer, odreñen broj kablova grupiše u snopove može se dogoditi da se kablovi koji su u sredini snopa veoma slabo hlade, te mogu dostići veoma visoke temperature. Pogledajte sliku gore. Kablovi sa desne strane ne pokazuju nikakvo pregrevanje pri kraju. Meñutim, u vertikalnom delu snopa kablovi su sabijeni, pa je njihovo hlañenje slabo, toplota ne odlazi i kablovi su primetno topliji, za oko 5°C (9°F) više od temperature kablova koji se bolje hlade.

217

24.5.6 Promene otpora Poreklo pregrevanja može biti različito. Najčešći uzroci su opisani dole. Niski kontaktni pritisak može se javiti pri postavljanju spoja ili istrošenog materijala koji smanjuje zategnutost opruge, istrošenih niti kod glava i šrafova ili kada se primeni prevelika sila prilikom montiranja. Sa porastom opterećenja i temperatura, izdržljivost materijala se povećava i zategnutost se smanjuje. Slika levo prikazuje loš kontakt zbog slabo zategnutog šrafa. Pošto ovaj kontakt ima veoma male dimenzije, dolazi do pregrevanja na veoma maloj površini, sa koje se toplota širi ravnomerno duž kabla. Sam šraf ima niži nivo emisije i stoga izgleda hladnije od izolovanog kabla, koji zbog toga ima viši nivo emisije. Slika desno prikazuje još jedan slučaj pregrevanja, ovog puta zbog labavog kabla. Kabl se nalazi spolja, te ga stoga vetar hladi i vrlo je verovatno da bi zagrevanje bilo još jače da se on nalazi u zatvorenom.

Slika 24.16 LEVO: Infracrvena slika lošeg kontakta zbog nedovoljno zategnutog šrafa; DESNO: Labav spoljni kabl, izložen vetru koji ga hladi 24.5.7 Pregrevanje jednog dela kao rezultat kvara drugog dela

Ponekad, pregrevanje se može pojaviti kod neke komponente iako je ona ispravna. Razlog ovome je taj što dva provodnika dele opterećenje. Jedan provodnik ima pojačanu otpornost, ali je drugi u redu. Stoga neispravna komponenta ima manje opterećenje, dok ispravna ima veće, koje može biti preveliko i koje onda dovodi do preteranog porasta temperature. Pogledajte sliku.

Slika 24.17 Pregrevanje prekidača kola Pregrevanje ovog prekidača kola najverovatnije izaziva loš kontakt na bližem kraju. Zato dalji kraj prenosi više struje i postaje toplija. Komponente na infracrvenoj slici i na fotografiji nisu iste, ali su slične.

219

24.6 Faktori koji remete termografsku kontrolu električnih instalacija Tokom termografske kontrole različitih tipova električnih instalacija, različiti faktori, kao što su vetar, udaljenost objekta, kiša ili sneg, često utiču na rezultate merenja. 24.6.1 Vetar Tokom kontrole na otvorenom, rashlañujući efekat vetra se mora uzeti u obzir. Pregrevanje izmereno pri brzini vetra od 5 m/s (10 čvorova) biće približno dvostruko veći pri brzini vetra od 1 m/s (2 čvora). Povišena temperatura izmerena pri brzini vetra od 8 m/s (16 čvorova) biće 2,5 puta veća pri brzini od 1 m/s (2 čvora). Korektivni faktor, zasnovan na empirijskim merenjima, se obično može primeniti do brzine vetra od 8 m/s (16 čvorova). Ima, meñutim, slučajeva kada se kontrola mora obaviti čak i ako je vetar jači od 8 m/s (16 čvorova). U svetu ima mnogo vetrovitih mesta (planine, ostrva itd.) ali je važno znati da bi pregrejane komponente imale znatno višu temperaturu pri manjoj brzini vetra. Empirijski korektivni faktor je prikazan u tabeli. Brzina vetra (m/s) Brzina vetra (čvorovi) Korektivni faktor

1 2 1

2 4 1,36

3 6 1,64

4 8 1,86

5 10 2,06

6 12 2,23

7 14 2,40

8 16 2,54

Izmereno pregrevanje pomnoženo sa korektivnim faktorom daje za koliko je povišena temperatura kada nema vetra, to jest, pri brzini od 1 m/s (2 čvora). 24.6.2 Kiša i sneg Kiša i sneg takoñe rashlañuju električnu opremu. Termografsko merenje se ipak može obaviti sa zadovoljavajućim rezultatima kada pada slabiji suv sneg ili slaba kiša. Kvalitet slike se kvari kada pada jak sneg ili kiša i pouzdano merenje je tada

220

nemoguće. Ovo je zbog toga što su jaka kiša, kao i sneg prepreka koju infracrveni zraci ne mogu da probiju i vrlo je verovatno da će aparat izmeriti temperaturu snežnih pahuljica ili kišnih kapi, a ne objekta koji se kontroliše. 24.6.3 Udaljenost objekta Ova slika je snimljena iz helikoptera sa udaljenosti od 20 metara (66 stopa) od neispravne konekcije. Udaljenost je bila podešena na 1 m (3 stope) što je bilo netačno i izmerena je temperatura od +37,9°C (100,2°F). Izmerene vrednosti nakon podešavanja idaljenosti na 20 m (66 stopa) su prikazane na slici desno, gde je temperatura +38,8°C (+101,8°F). Razlika nije velika, ali se kvar može smatrati težim nego što jeste. Stoga se podešavanje udaljenosti na aparatu ne sme zanemariti.

Slika 24.18 LEVO: Nepravilno podešena udaljenost; DESNO: Pravilno podešena udaljenost Na sledećim slikama prikazana su očitavanja temperature crnog tela na +85°C (+185°F) sa povećavanjem udaljenosti.

Slika 24.19 Očitavanja temperature crnog tela na +85°C (+185°F) sa povećavanjem udaljenosti.

221

Izmerene prosečne temperature su, s leva na desno, +85,3°C (185,5°F), +85,3°C (+185,5°F), +84,8°C (+184,6°F), +84,8°C (+184,6°F), +84,8°C (+184,6°F) i +84,3°C (+183,7°F) na +85°C (+185°F). Termogrami su rañeni objektivom 12°. Razdaljine su 1, 2, 3, 4, 5 i 10 metara (3, 7, 10, 13, 16 i 33 stope). Korekcija udaljenosti je pažljivo podešena i funkcioniše jer je objekat dovoljno velik za pravilno merenje. 24.6.4 Veličina objekta Sledeća serija slika prikazuje isto što i prethodna ali sa normalnim objektivom 24°. Ovde su izmerene prosečne temperature na +85°C (+185°F): +84,2°C (+183,6°F), +83,7°C (+182,7°F), +83,3°C (+181,9°F), +83,3°C (+181,9°F), +83,4°C (+181,1°F) i +78,4°C (+173,1°F). Poslednja vrednost, (+78,4°C (+173,1°F)) je maksimalna temperatura jer nije bilo moguće smestiti krug u sada veoma malu sliku. Očigledno, nemoguće je izmeriti prave vrednosti ukoliko je objekat premali. Udaljenost je pravilno podešena na 10 m (33 stope).

Slika 24.20 Očitavanja temperature crnog tela na +85°C (+185°F) na udaljenostima koja rastu (objektivom 24°) Razlog zbog kojeg se javlja ovaj efekat je taj što postoji definisan najmanji mogući objekat kod kojeg se može očitati prava temperatura. Najmanja veličina je naznačena u svim kamerama FLIR Sistema. Na slici dole je prikazano šta se vidi dok tražite objekat kamerom model 695. Ureñaj za merenje snimanog objekta ima otvor u sredini, koji se bolje vidi na slici desno. Posmatrani objekat mora biti veći od tog otvora ili nekog zračenja iz okoline koje bi moglo ometati očitavanje temperature ciljnog objekta. U ovakvom slučaju, kada imamo objekat u obliku tačke, koji je znatno topliji od okoline, očitana temperatura biće previše niska.

222

Slika 24.21 Slika traženja objekta kod kamere Therma CAM 695 Ovo se javlja zbog nesavršenosti optike i veličine elemenata koji se detektuju. Ovo je tipično za sve infracrvene kamere i ne može se izbeći.

24.7 Praktični saveti za rukovanje kamerom Služeći se ovom kamerom otkrićete mnoge sitnice koje će vam olakšati posao. Neke od njih ćemo vam predstaviti sada.

24.7.1 Sa hladnog na toplo Bili ste napolju sa kamerom na temperaturi od +5°C (+41°F). Morate da nastavite posao i obavite kontrolu ureñaja u zatvorenom prostoru. Ako nosite naočare, navikli ste da brišete kondenzovanu vodu sa stakla ili nećete moći ništa da vidite. Isto se dešava i sa kamerom. Da biste obavili ispravno merenje, trebalo bi da sačekate dok se kamera ne zagreje dovoljno i kondenzovana voda ne ispari. Za to vreme će se i unutrašnji sistem za kompenzaciju temperature prilagoditi promenjenim uslovima. 24.7.2 Pljuskovi Ako počne kiša ne biste trebali da koristite kameru jer voda drastično menja površinsku temperaturu objekta koji snimate. Bez obzira na to, nekada je neophodno da koristite kameru čak i kada pada kiša. Zaštitite kameru običnom prozirnom najlon vrećicom. Korekcija koja se mora izvršiti u ovakvom slučaju je jednostavna: podešavajte udaljenost sve dotle dok se očitana temperatura ne poklapa sa očitanom temperaturom bez upotrebe najlon vrećice. Neki modeli kamere imaju posebnu opciju External optics transmission.

223

24.7.3 Nivo emisije Morate odrediti nivo emisije materijala koji kontrolišete. To vrednosti uglavnom nećete pronaći u tabelama. Koristite optičku crnu boju, to jest Nextel Black Velvet. Ofarbajte malu površinu materijala sa kojim radite. Nivo emisije optičke crne boje je 0,94. Ne zaboravite da temperatura objekta mora biti različita, obično viša, od temperature okoline. Što je veća razlika, biće tačniji proračun nivoa emisije. Razlika bi trebala da bude najmanje 20°C (36°F). Postoje i druge boje koje podnose veoma visoke temperature do +800°C (+1472°F). Nivo emisije, meñutim, može biti niži nego kad se koristi optička crna boja. U nekim slučajevima ne može se obojiti objekat koji se snima. U ovakvim slučajevima možete koristiti lepljivu traku. Tanka traka za koju ste unapred odredili nivo emisije će poslužiti u većini slučajeva a kasnije je možete ukloniti bez ikakvih oštećenja na objektu. Neke lepljive trake su poluprozirne i ne mogu se koristiti u ovom slučaju. Jedna od najboljih za traka za odreñivanje nivoa emisije je Scotch electrical tape (izolir traka) za upotrebu spolja i na temperaturama ispod nule.

24.7.4 Reflektovana stvarna temperatura Prilikom upotrebe kamere doći ćete u situaciju kada postoji više izvora toplote koji utiču na vaše merenje. Morate imati prave vrednosti reflektovane temperature i tako obaviti najbolju moguću korekciju. Uradite to na sledeći način: podesite nivo emisije na 1.0. Podesite objektiv kamere na bliži fokus i, gledajući u smeru suprotnom od objekta, sačuvajte jednu sliku. U oblasti izoterme, odredite najverovatnije prosečne vrednosti slike i upotrebite tu vrednost kada unosite reflektovanu temperaturu. 24.7.5 Objekat koji je previše udaljen Sumnjate li da kamera koju imate meri pravilno na odreñenoj udaljenosti? Pravilo je da pomnožite IFOV (detalj objekta koji „vidi” jedan element detektora) sa 3. Primer: 25 stepeni odgovara vrednosti od oko 437 mrad. Ako vaša kamera ima sliku od 120 x 120 piksela, IFOV je 437/120=3,6 mrad (3,6 mm/m) i razmer vaše slike je 1000/(3x3,6)=92:1. To znači da na udaljenosti od 9,2 m (30,2 stope), objekat koji snimate mora biti širine najmanje 0,1 m ili 100 mm (3.9’’). na 7 – 8 m (23 – 26 stopa), vaše merenje bi trebalo da bude tačno.

25 O FLIR Systems-u FLIR Systems je osnovan 1978.g. kao pionir u razvoju IC sistema visokih performansi i svetski je lider u dizajniranju, proizvodnji i prodaji termalnih sistema za različite komercijalne, industrijske i primene u bezbednosti. Danas, FLIR Systems ima istorijat od 1965. g. četiri velike kompanije sa izvanrednim dostignućima u IC tehnologiji i to su Švedska AGEMA bivša AGA Infrared Systems i tri Američke kompanije: Indigo Systems, FSI, i

Inframetrics.

Slika 25.1LEVO: FLIR System's Thermovision Model 661. Fotografija je snimljena 30 maja 1969 god. U postrojenju blizu Bekomberga. Stokholm, Švedska. Kamera je težila oko 25 kg, osciloskop 20 kg a tronožac 15 kg. Operatoru je bio potreban 220 VAC generator i posuda od 10 l tečnog azota. S leve strane osciloskopa vidi se priključen Polaroid od 6 kg. DESNO: FLIR System's InfraCAM iz 2006 – težina 0.55 kg., zajedno sa baterijom.

Kompanija je prodala više od 40 000 IC kamera širom sveta za primene kao što su preventivno održavanje, razvoj i nauka, nerazarajuće testiranje, procesna kontrola i automatizacija i mnoge druge. FLIR Systems ima tri fabrike u SAD ( Portland, BOSTON I Santa Barbara) i jednu u Švedskoj (Stokholm). Direkne prodajne kancelarije su u Belgiji, Brazilu, Kini, francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Hong Kongu, Italiji, Japanu, Švedskoj, i SAD, a široka mreža agenata i distributera širom sveta. Flir Systems je na vrhu u inovacijama u IC industriji.Učestvujemo na tržištu sa stalnim unapreñivanjem postojećih kamera i projektovanjem novih. Kompanija je dizajnirala i proizvela prve portabl kamere na baterije za industrijske inspekcije i prvu nehlañenu iC kameru, i to su samo par inovacija.

Flir Systems proizvodi vitalne mehaničke i elektronske komponente za svoje kamere. Od projektovanja detektora i proizvodnje sočiva do krajnjeg testiranja i kalibracije svi proizvodni koraci se nadziru od strane naših inženjera. Ovi IC specijalisti svojom kontrolom osiguravaju precizne i pouzdane komponente koje se ugrañuju u vašu IC kameru. 25.1 Više od IC kamere Mi u Flir Systems-u gledamo na naš posao više od same proizvodnje najboljih kamera. Omogućavamo našim korisnicima da rade što produktivnije omogućavajući im najmoćnije kombinacije kamera i programa. Specijalno izrañen software za preventivu, razvoj i nauku, nadgledanje procesa je projektovan kod nas i dostipan na više jezika. Podržavamo naše kamere sa širokim opsegom opreme za prilagoñavanje vañe opreme najzahtevnijim inspekcijama.

25.2 Delimo naše znanje Iako su naše kamere napravljene tako da se jednostavno koriste , postoji mnogo toga u termografiji van samog korištenja kamere. Zato je FLIR Systems osnovao Infrared Training Centar (ITC), posebnu radnu jedinicu koja izvodi sertifikovanu obuku. Učestvovanjem u obuci doći ćete do praktičnih saznanja. Osoblje u ITC će takoñe omogućiti podršku svemu što je potrebno da IC teoriju koristite praktično.

25.3 Podrška našim korisnicima.

Flir Systems ima široku servisnu mrežu koja će omogućiti da vaša kamera radi u svako vreme. Ako se pojavi problem sa vašom kamerom, lokalni servis poseduje opremu da reši problem u što kraćem roku. Stoga nemate potrebe za slanjem kamere u drugi kraj sveta ili razgovarate sa ljudima koji ne govore vaš jezik.

25.4 Nekoliko slika iz naših postrojenja

Slika 25.4 LEVO: Razvoj sistema elektronike; DESNO: Testiranje FPA detektora

Slika 25.5 LEVO: Dijamantska brusilica; DESNO: Poliranje sočiva

229

26 TERMINI Slika 15.1 Uobičajeni termini i izrazI Termini ili izrazi Objašnjenje apsorbcija (koeficijent apsorbcije) Količina zračenja apsorbovana od strane

objekta u odnosu na primljeno zračenje. Broj izmeñu 0 i 1.

Sredina Objekat i gasovi koji emituju zračenje ka objektu koji se meri.

atmosfera Gasovi izmeñu objekta koji se meri i kamere, obično vazduh.

samopodešavanje Funkcija koja čini da kamera vrši unutrašnju korekciju slike.

autopaleta IR slika se prikazuje sa nejednako rasporeñenim bojama, pokazujući hladne i tople objekte u isto vreme

(apsolutno) crno telo Potpuno ne-reflektujući objekat. Svo njegovo zračenje nastaje uzrokovano njegovom temperaturom.

ureñaj za zračenje crnog tela Opreme koja ima IR zračenje i koristi karakteristike crnog tela za kalibraciju IR kamere.

proračunati atmosferski prenos Vrednost prenosa izračunata iz temperature, relativne vlažnosti vazduha i udaljenosti objekta.

ureñaj za zračenje šupljine Grejno telou obliku boce sa apsorbujućom unutrašnjošću, sa pogledom kroz vrat boce.

temperatura boje Temperatura za koju se boja crnog tela slaže sa specifičnom bojom.

provodljivost Proces koji omogućava da se toplota širi kroz materijal.

stalno podešavanje Funkcija koja podešava sliku. Funkcija radi sve vreme, neprekidno podešavajući svetlost i kontrast u skladu sa sadržajem slike.

konvekcija (strujanje) Proces koji uslovljava podizanje toplog vazduha ili temperature.

temperaturna razlika Vrednost koja je rezultat oduzimanja dve temperaturne vrednosti.

Dvojna izoterma Izoterma koja umesto jednog ima dva graničnika boje.

zračenje (koeficijent zračenja) Količina zračenja koja dolazi od objekta poreñena sa crnim telom. Broj izmeñu 0 i 1.

emitanca Količina energije koju emituje objekat po jedinici vremena i površine (W/m2).

proračunat atmosferski prenos Vrednost prenosa, data od strane korisnika, zamenjuje onu koja je proračunata.

spoljna optika Dodatna sočiva, filteri, toplotna zaštita tj. ona koja mogu da se postave izmeñu kamere i objekta koji se meri.

230

filter Materijal koji je transparentan samo za neke talasne duzine infra crvenih zraka.

FOV Polje vidokruga: Horizontalni ugao koji može da se vidi kroz IR sočivo.

FPA Fokusno polje. Tip IR detektora. sivo telo Objekt koji emituje fiksni deo količine

energije crnog tela za svaku talasnu dužinu. IFOV Trenutno polje vidokruga. Mera geometrijske

rezolucije IR kamere. korekcija slike (unutrašnja ili spoljašnja) Način kompenzovanja razlike u osetljivosti u

različitim delovima žive slike i stabilizovanja kamere.

infra-crveno Nevidljivo zračenje, ima talasnu dužinu od 2-13µm.

IR Infra-crveno izoterma Funkcija naglašavanja onih delova slike koji

idu iznad, ispod ili izmeñu jednog ili više temperaturnih intervala.

izoterma šupljine Grejno telo za postizanje jednobrazne temperatre, sa pogledom kroz vrat boce.

Laser LocatIR Izvor svetlosti napajan električnom energijom koji se nalazi na kameri i emituje lasersko zračenje u tankim, koncentrisanim snopovima koji su usmereni ka odreñenim delovima objekta koji se nalazi ispred kamere.

laserski pointer Izvor svetlosti napajan električnom energijom koji se nalazi na kameri i emituje lasersko zračenje u tankim, koncentrisanim snopovima koji su usmereni ka odreñenim delovima objekta koji se nalazi ispred kamere.

level (nivo) Cetralna vrednost temperaturne skale obično izražena kao signalna vrednost.

ručno podešavanje Način podešavanja slike ručnom promenom odreñenih parametara.

NETD Buka ekvivalentna temperaturnoj razlici. Mera nivoa buke slike IR kamere.

buka Neželjena, mala smetnja IR slike. parametri objekta Grupa vrednosti koje opisuju okolnosti pod

kojima je vršeno merenje objekta i merenje samog objekta (zračenje, temperatura sredine, udaljenost, itd.).

signal objekta Nekalibrisana vrednost koja je vezana za količinu zračenja koju je kamera primila od objekta.

paleta Grupa boja koje su korišćene za prikaz IR slike.

piksel Znači element slike. Jedna tačka u slici. zračenje Količina energije koju emituje objekat po

231

jedinici vremena, površine i ugla ( W/m2/sr) snaga zračenja Količina enrgije koju objekat emituje po

jedinici vremena (W). radijacija Proces gde objekat ili gas emituju

elektromagnetnu energiju. opseg Trenutna sveukupna ograničenja

temperaturnih merenja pomoću IR kamere. Kamera može da ima nekoliko opsega. Izraženi su kao dve temperature crnog tela koje ograničavanju trenutnu kalibraciju.

referentna temperatura Temperatura s kojom merene vrednosti mogu da se porede.

refleksija Količina zračenja reflektovana od strane objekta koja zavisi od primljenog zračenja. Broj izmeñu 0 i 1.

relativna vlažnost Procenat vode u vazduhu u zavisnosti od fizičkih uslova. Zavisi od temperature vazduha.

zasićena boja Površina koja sadrži temperature koje su van trenutnih podešavanja level/span je obojna zasićenom bojom. Zasićena boja sadrži boje ispod i iznad granice. Postoji i treća crvena zasićena boja kojom se sve zacrveni kada detektor indikuje da opseg najverovatnije treba da se promeni.

span Interval temperaturne skale obično izražen kao temperaturna vrednost.

posebno zračenje Količina energija emitovana od strane objekta po jedinici vremena, površine i talasne dužine (W/m2/µm).

temperaturni opseg Trenutna sveukupna ograničenja temperaturnih merenja IR kamerom. Kamera može da ima nekoliko opsega. Izraženi su kao dve temperature crnog tela koje ograničavanju trenutnu kalibraciju.

temperaturna skala Način na koji je IR slika prikazana. Izražena je kao dve temperaturne vrednosti koje ograničavaju boje.

termogram IR slika faktor prenosa Gasovi i materijali mogu da budu manje ili

više transparentni. Prenos je količina IR zračenja koja prolazi kroz njih. Broj je izmeñu 0 i 1.

transparentna izoterma Izoterma prikazuje linearno raširene boje umesto pokrivanja naglašenih delova slike.

vizuelno Odnosi se na video mod IR kamere. Suprotan je normalnom termografskom modu. Kada je kamera u video modu, ona beleži obične video slike, dok se termografske slike beleže kada je kamera u

233

27 Tehnike termografskog merenja 27.1 Uvod Infracrvena kamera meri i daje slike emitovanog infracrvenog zračenja nekog objekta. Činjenica da je zračenje povezano sa površinskom temperaturom objekta omogućava da kamera proračuna i prikaže ovu temperaturu. Meñutim, zračenje koje meri kamera ne zavisi samo od temperature objekta već i od nivoa emisije. Zračenje takoñe potiče od objekata iz okruženja i reflektuje se na objektu. Zračenje samog objekta i reflektovano zračenje su takoñe pod uticajem apsorpcije atmosfere. Da bi se precizno izmerila temperatura, neophodno je kompenzovati efekte velikog broja različitih izvora zračenja. Ovo kamera radi automatski na licu mesta. Meñutim, sledeći parametri moraju se precizirati: � Nivo emisije objekta � Reflektovana temperatura � Udaljenost izmeñu objekta i kamere � Relativna vlažnost � Temperatura atmosfere

27.2 Nivo emisije Najvažniji parametar objekta koji mora biti ispravan je nivo emisije, koji je, ukratko, mera količine zračenja koje emituje objekat u poreñenju sa količinom zračenja koju emituje savršeno crno telo iste temperature. U većini slučajeva, materijali i različiti načini površinske obrade imaju nivo emisije u opsegu od približno 0,1 do 0,95. Veoma uglačana površina (ogledalo) ima ispod 0,1, dok oksidovana ili ofarbana površina ima viši nivo emisije. Farba na bazi ulja, bez obzira na boju iz vidljivog spektra, ima nivo emisije preko 0,9 u infracrvenom delu spektra. Ljudska koža ima nivo emisije od 0,97 do 0,98. Neoksidovani metali predstavljaju ekstreman slučaj savršene prozirnosti i visoke refleksivnosti, koji ne varira mnogo sa promenom talasne dužine. Zbog toga je nivo emisije metala nizak – i povećava se sa temperaturom. Za nemetale nivo emisije je obično visok i smanjuje se sa porastom temperature.

27.2.1 Odreñivanje nivoa emisije uzorka 27.2.2 27.2.2.1 1. korak: Odreñivanje reflektovane temperature 27.2.2.2

Koristite jednu od navedene dve metode da biste odredili reflektovanu temperaturu:

234

27.2.2.2.1 Metoda 1: Direktna metoda Korak Radnja

1 Potražite moguće izvore refleksije, uzimajući u obzir da su uglovi pod

kojima zračenje pada na površinu objekta i pod kojim se od nje odbija

jednaki.

Slika 27.1 1 = Izvor refleksije

2 Ako je izvor refleksije tačka, modifikujte izvor zaklanjajući ga komadom

kartona.


3 Izmerite jačinu zračenja (=očiglednu temperaturu) izvora refleksije

koristeći sledeće podešenja:

� Nivo emisije: 1.0

� Dobj: 0

Možete izmeriti jačinu zračenja korišćenjem neke od ovih dvaju metoda:


235

→Obratite pažnju na sledeće: Ne preporučuje se upotreba termospoja za merenje reflektovane temperature iz dva razloga: � Termospoj ne meri jačinu zračenja � Kod upotrebe termospoja neophodan je kontakt sa površinom objekta, jer se

senzor obično zalepi za površinu i prekriva termoizolatorom. 27.2.2.2.2 Metoda 2: Metoda reflektora Korak Radnja

1 Zgužvajte veliki komad aluminijumske folije.

2 Ispravite aluminijumsku foliju i pričvrstite je na komad kartona iste

veličine.

3 Stavite karton ispred objekta koji želite da snimate. Strana kartona

pokrivena folijom mora biti okrenuta prema kameri.

4 Podesite nivo emisije na 1.0.

5 Izmerite temperaturu aluminijumske folije i zapišite je.

Slika 27.4 Merenje očigledne temperature aluminijumske folije

236

27.2.2.3 2. korak: Odreñivanje nivoa emisije Korak Radnja

1 Odaberite mesto gde ćete staviti uzorak.

2 Odredite i podesite reflektovanu temperaturu na način opisan u

prethodnom poglavlju.

3 Stavite komad izolir trake sa visokim nivoom emisije na uzorak.

4 Zagrejte uzorak tako da ima temperaturu višu od sobne najmanje

20 K. Zagrevanje mora biti ujednačeno.

5 Fokusirajte i kameru i pustite da se ona automatski podesi, zatim

zamrznite sliku.

6 Podesite Level (nivo) i Span (opseg) da bi slika imala najbolju

osvetljenost i kontrast.

7 Podesite nivo emisije da bude kao nivo emisije izolir trake (obično

0.97).

8 Izmerite temperaturu trake upotrebom jedne od sledećih metoda

merenja:

� Isotherm (pomaže vam da odredite i temperaturu i koliko ste

ravnomerno zagrejali uzorak)

� Spot (jednostavnije)

� Box Avg (pogodno za površine kod kojih varira nivo emisije)

9 Zapišite temperaturu.

10 Izmerite temperaturu uzorka.

237

11 Menjajte vrednost nivoa emisije dok ne dobijete istu temperaturu

kao u prethodnom merenju

12 Zapišite nivo emisije.

→Obratite pažnju na sledeće: � Izbegavajte nametnutu konveksiju � Pronañite termički stabilno okruženje u kojem neće dolaziti to tačkaste

refleksije � Koristite kvalitetnu izolir traku koja nije prozirna i za koju ste sigurni da ima

visok nivo emisije � Ova metoda podrazumeva da su temperatura izolir trake i površine uzorka

iste. Ako nisu, vaše merenje nivoa emisije će biti pogrešno. 27.3 Reflektovana temperatura Ovaj parametar služi za kompenzovanje zračenja koje reflektuje objekat. Ako je nivo emisije nizak a temperatura objekta relativno drugačija od reflektovane, važno je precizno postaviti i kompenzovati reflektovanu temperaturu. 27.4 Udaljenost Udaljenost predstavlja razmak izmeñu objekta i prednjeg sočiva kamere. Parametar se koristi da bi kompenzovao sledeće dve činjenice činjenice:

- Atmosfera izmeñu objekta i kamere apsorbuje zračenje samog objekta. - Kamera takoñe detektuje i zračenje atmosfere

27.5 Relativna vlažnost Kamera može da kompenzuje činjenicu da je prozirnost donekle zavisna od relativne vlažnosti atmosfere. Da bi ste ovo uradili morate da postavite relativnu vlažnost na ispravnu vrednost. Za malu udaljenost i normalnu vlažnost, relativna vlažnost može da ostane na standarnoj vrednosti od 50%. 27.6 Ostali parametri Neke kamere i programi analize FLIR System AB vam omogućavaju da kompenzujete za sledeće parametre.

� Temparatura atmosfere – tj temperatura atmosfere izmeñu kamere i cilja � Temperatura spoljne optike – tj. temperatura spoljnih sočiva ili stakala koja

su na prednjoj strani kamere � Prenos spoljne optike – tj. prenos spoljnih sočiva ili stakala koja su na

prednjoj strani kamere

239

28 ISTORIJA TEHNOLOGIJE SA INFRACRVENIM ZRAČENJEM Pre manje od 200 godina, nije se čak ni pomišljalo na postojanje infeacrvenog zračenja u elektromagnetnom spektru. Početni značaj infracrvenog spektra, ili jednostavnije '' infracrveno'', najčešće korišćeno, kao forma zračenja toplote, danas je možda manje očigledno nego što je to bilo u doba kada je to otkrio Heršel 1800 god.

Slika 28.1 Ser Vilijam Heršel (1738-1822) Otkriće je nastalo slučajno; tokom istraživanja novog optičkog materijala. Ser Vilijam Heršel – kraljevski astronom engleskog kralja ðorñalll – a koji je već bio poznat zbog otkrića planete Uran, istraživao je optički filter materijal za smanjenje blještanja sunčeve svetlosti na teleskope u toku osmatranja sunca. Dok je ispitivao različite uzorke obojenog stakla koji su davali slična umanjenja prolaska sunčevog svetla, on se zainteresovao kada je uvideo da je kroz neke uzorke prošlo vrlo malo sunčeve toplote a kod drugih tako mnogo da je rizikovao oštećenje očiju posle samo nekoliko sekundi osmatranja. Heršel je uskoro bio uveren da treba da se sprovedu sistematični eksperimenti kako bi se pronašao jedan materijal koji bi postigao željeno smanjenje i svetlosti i toplote.Počeo je sa eksperimentom tako što je ponovio Njutnov eksperiment sa prizmom, ali je više pažnje posvetio efektu zagrevanja nego vizuelnom rasprostiranju jačine u spektru. Prvo je zatamnio sijalicu osetljivog termometra sa živom pomoću mastila i sa ovim, kao njegovim detektorom zračenja, nastavio je da testira efekt zagrevanja različitih boja spektra, koje su se formirale na površini stola, propuštanjem sunčeve svetlosti kroz staklenu prizmu. Drugi termometri, koji su postavljeni izvan dometa sunčevih zraka, služili su kao kontrole. Dok je zatamnjeni termometar polako pomerao duž boja spektra, očitavanje temperature je pokazivalo stabilni porast od kraja ljubičaste do kraja crvene. Ovo nije bili u potpunosti neočekivano, pošto je italijanski istraživač, Landriani, u sličnom eksperimentu 1777 god. Primetio dosta sličan efekt. Ipak je Heršel bio prvi koji je utvrdio da sigurno mora postojati tačka gde efekt zagrevanja dostiže maksimum, ali te mere koje su se graničile sa vidnim delom spektra nisu uspele da lociraju ovu tačku.

Slika 28.2 Marsilio Landriani (1746-1815) Pomerajući termometar u tamni deo iza crvene boje u spektru, Heršel je utvrdio da je zagrevanje nastavilo da se povećava. Tačka maksimuma, kada je pronašao, nalazila se iza crvenog kraja – na mestu koje je danas poznato kao ' infracrveni talasi'. Kada je Heršel objavio svoje otkriće, on je ovaj novi deo elektromagnetskog spektra nazvao ''termometričkim spektrom''. Samo zračenje on ponekad naziva ''tamna toplota'' ili jednostavno ''nevidljivi zraci''. Zvuči ironično, a isto tako je i suprotno od popularnog mišljenja, ali Heršel nije bio taj koji je ovome dao naziv ''infracrveno zračenje''. Taj naziv je počeo da se javlja u štampi oko 75 godina kasnije, i još nije jasno ko je zaslužan za to. Heršelovo korišćenje stakla u prizmi kod njegovog prvog eksperimenta dovelo je u početku do kontroverzi sa njegovim savremenicima o stvarnom postojanju infracrvenog talasnog zračenja. Ostali istraživači, u nastojanju da potvrde svoj rad, koristili su sve vrste stakla, bez odabiranja, sa različitom prozirnošću za korišćenje infracrvenog zračenja. Tokom kasnijih eksperimenata, Heršel je bio svestan ograničene prozirnosti stakla za novo-otkriveno termalno zračenje i bio primoran da zaključi da će se optika za infracrveno zračenje verovatno koristiti samo za reflektujuće elemente (tj. Avion i zakrivljena ogledala). Srećom, to je bilo istina samo do 1830 god. Kada je italijanski istraživač, Meloni, napravio veliko otkriće sa natrijum hloridom (NaCl) koga ima dovoljno u prirodnim kristalima koji se koriste za sočiva i prizme, a koji je izuzetno proziran za infracrveno zračenje. On je ostao glavni optički materijal sledećih sto godina sve dok nije zavladao sintetički kristal 1930-tih.S

241

Slika 28.3 Masedonio Meloni (1798-1854) Termometri, kao i detektori zračenja, ostali su izazov do 1892 god. Kada je Nobili izumeo termopar. Na Heršelovom termometru se moglo očitavati do 0.2ºC (0.036ºF), a na kasnijim modelima do 0.05ºC (0.09ºF). Tada je došlo do preokreta: Meloni je povezao jedan broj termo elemenata u seriju i napravio prvi set termo elemenata. Novi ureñaj je bio bar 40 puta osetljiv kao i najbolji termometar današnjice za otkrivanje toplotnog zračenja – sposoban da detektuje toplotu osobe koja stoji 3 metra udaljena. Prva tkz. ''slika toplote'' je nastala 1840 god., koja je bila rezultat rada Ser Džona Heršela, sina izumitelja infracrvenog zračenja i čuvenog astronoma. Bazirano na diferencijalnim isparenjima tankog filma ulja kada je podvrgnuto toplotnoj šemi koja je fokusirana na njega, toplotna slika je mogla da se vidi reflektovanim svetlom gde su efekti interferencije uljanog filma napravili sliku vidljivu oku. Ser Džon je uspeo i da dobije primitivni snimak toplotne slike na papiru, koju je on nazvao ''termograf''.

Osetljivost detektora na infracrveno zračenje se polako razvijala. Drugi važan poduhvat, koji je postigao Lengli 1880 god., bio je izum bolometra. On se sastojao od tanke zacrnjene trake platine povezane sa jednim krakom Vitstonovog strujnog kola na koje je fokusirano zračenje, a na koje je osetljivi galvanometar odgovarao . Za ovaj instrument se kaže da može detektovati toplotu krave na udaljenosti od 400 m. Engleski naučnik, Ser Džejms Djuer, bio je prvi koji je uveo tečne gasove kao agense za hlañenje (kao što je tečni azot sa temp. Od -196ºC(-320.8ºF) u istraživanjima sa niskim temperaturama. 1892 god. Izumeo je jedinstveni vakuum izolacioni kontejner u kome je moguće da se skladište tečni gasovi danima. Termos boce, koje se koriste za topla i hladna pića, zasnivaju se na ovom izumu. Izmeñu 1900 i 1920 god izumitelji u celom svetu su ''otkrili'' infracrveno zračenje. Izdati su mnogi patenti za ureñaje koji detektuju ljude, artiljeriju, avione, brodove – čak i ledene bregove. Prvi operativni sistemi, u modernom smislu, počeli su da se razvijaju tokom rata od 1914 do 18, kada su obe strane imale istraživačke programe posvećene iskorišćenju infracrvenog zračenja u vojne svrhe. Ti programi su obuhvatali eksperimentalne sisteme za opstrukciju/otkrivanje neprijatelja, daljinsku temperaturu, sigurnosne komunikacije i navoñenje torpeda. Sistem za traženje koji je testiran u toku ovog perioda mogao je da otkrije avion koji se približava na rastojanju od 1.5 km (0.94 milja), ili osobu na više od 300 m (984 ft.). Najosetljiviji sistemi do sada su bazirani na varijacijama bolometra, ali je u periodu izmeñu dva rata došlo do revolucionarnog otkrića detektora sa infracrvenim zračenjem: pretvarač(konvertor) slike i fotonski detektor. U početku je pretvarač slike zadobio najveću pažnju od strane vojske,jer se po prvi put u istoriji moglo, bukvalno, 'videti u mraku'. Meñutim, osetljivost pretvarača slike je bila ograničena na kratke talasne dužine, a najinteresantniji vojni ciljevi su bili neprijateljski vojnici, koje je trebalo da osvetle infracrveni zraci za traganje. Pošto je to uključivalo rizik od odavanja pozicije posmatrača neprijatelju koji ima sličnu opremu, može se shvatiti zašto je vojska na kraju izgubila interes za pretvarač slike. Taktičke vojne slabosti tkz. ''aktivnog'' (tj. Oprema za traženje zracima) toplotnog sistema snimanja dale su zamah u godinama rata od 1939 do 1945 kada se intenzivno razvijaju tajni vojni programi u istraživanju infracrvenog zračenja i razvijaju ''pasivni'' (bez zraka za traganje) sistemi koji za rezultat daju izuzetno osetljiv fotonski detektor. U toku ovog perioda, propisi o vojnim tajnama su u potpunosti zabranjivali da se otkrije status tehnologije sa infracrvenim zračenjem. Te tajne su počele da se otkrivaju sredinom 1950-ih, i od tada su ovi ureñaji počeli da budu dostupni civilnoj nauci i industriji.

243

29 TEORIJA TERMOGRAFIJE 29.1 Uvod Infra-crveno zračenje i termografske tehnike za to vezane su još uvek novi za mnoge koji će koristit IR kameru. U ovom odeljku je data teorija na kojoj je zasnovana termografija. 29.2 Elektro-magnetni spektar Elektro-magnetni spektar je podeljen na brojna područja talasnih dužina, nazvana opsezima, odreñen metodima korišćenim za stvaranje i ustanovilo zračenje. Ne postoji suštinska razlika izmeñu zračenja u različitim opsezima elektro-magnetnog spektra. Sve njih vode isti zakoni i jedine razlike se svode na one nastale usled razlika u talasnim dužinama.

Slika 29.1 Elektro-magnetni spektar. 1: X-zrak, 2: UV, 3: Vidljivi, 4: IR, 5: Mikro-talasi, 6: Radio-talasi. Termografija koristi opseg infra-crvenog spektra. Granica dužina kratkih talasa je na granici vizuelne percepcije, jako crvena. Kraj dugih talsanih dužina se prepliće sa mikro-talasima radio-talasa, u milimetarskom opsegu. Opseg IR često ima dalje pod-podele na četiri manja opsega, čije su granice često izabrane svojevoljno. One uključuju: bliže IR (0.75-3µm), srednje IR (3-6µm), daleke IR (6-15µm) i ekstremne IR (15-100µm). Iako su talasne dužine date u µm (mikrometrima), i druge jedinice se često koriste za merenje talasnih dužina u opsegu spektra npr. nanometar (nm) i Ångström (Å).

244

Odnos izmeñu različitih merenja talasnih dužina je: 10 000 Å = 1 000 nm = 1 µm 29.3 Zračenje crnog tela Apsolutno crno telo je definisano kao objekat koji apsorbuje svo zračenje koje ga dodirne na bilo kojoj talasnoj dužini. Pridev crn se odnosi na objekat koji emituje zračenje, a pojašnjen je Kirchhoff-ovim zakonom (po Gustav Robert Kirchhoff, 1824-1887) gde se navodi da telo koje može da apsorbuje svo zračenje na bilo kojoj talasnoj dužini isto tako može i da emituje zračenje.

Slika 29.2 Gustav Robert Kirchhoff, (1824-1887) Konstrukcija izvora crnog tela je u suštini vrlo jednostavna. Karakteristike zračenja blende u izoterničkoj šupljini, koja je napravljena od neprozirnog apsorbujućeg materijala, ima skoro iste karakteristike kao crno telo. Praktična primena principa na konstrukciju savršenog apsobera zračenja se sastoji od kutije koja nigde ne propušta svetlo izuzev kroz otvor na jednoj strani. Svako zračenje koje tada uñe kroz otvor je rasuto i apsorbovano ponovljenim refleksijama tako da samo beskonačno mali deo može da pobegne. Crnilo koje je postignuto u otvoru je skoro jednako crnom telu i skoro savršeno za sve talasne dužine. Obezbeñivanjem ovakve izotermičke šupljine sa odgovarajućim grejačem dobijamo ono što se zove cavity radiator. Izotermička šupljina grejana jednobraznom temperaturom proizvodi zračenje crnog tela, karakteristike koje su utvrñene isključivo temperaturom šupljine. Ovakvi grejači šupljine se često koriste kao izvori zračenja za standardne referentne temperature u laboratorijama za kalibrisanje termografskih instrumenata kao npr. za FLIR Systen AB kameru.

245

Ukoliko temperatura zračenja crnog tela poraste više od 5250C (9770F), izvor postaje vidljiv tako da oku više ne izgleda crn. Ovo je početna temperatura crvenog usijanja grejača koja postaje narandžasta ili žuta što temperatura više raste. U suštini, definicija takozvane boje temperature objekta je temperatura do koje crno telo treba da bude zagrevano da bi dobilo isti izgled. Sada pogledajte tri izraza koja opisuju zračenje emitovano od strane crnog tela. 29.3.1 Planck-ov zakon

Slika 30.3 Max Planck (1885-1947)

Max Planck (188-1947) je uspeo da opiše spektralnu distribuciju zračenja crnog tela pomoću sledeće formule: 2πhc³ Wλb = -------------------------- ---------------- x10

-6 (Watt/m² µm) hc/mt λ -5 (e -1) gde je:

Wλb Spektralno zračenje crnog tela na λ talasnoj dužini c Brzina svetlosti = 3x108 m/s h Planck-ova konstanta = 6.6x10-34 džul sekunde. k Boltzmann-ova konstanta = 1.4x10-34 džul/K. T Apsolutna temperatura (K) crnog tela. λ Talasna dužina (µm). NAPOMENA: Faktor 10-6 je korišćen jer je spektralno zračenje u dijagramu krive izraženo u Watt/m2m. Ukoliko se isključi faktor, veličina bi bila Watt/m2

µm. Kada se Planck-ova formula grafički prikaže za ražličite temperature, dobija se grupa krivih. Ukoliko pratimo bilo koju Planck-ovu krivu, spekrtalno emitovanje je nula za λ=0, da bi se rapidno povećalo do maksimuma za λmax, a po prelaženju dostiže ponovo nulu za vrlo duge talasne dužine. Što je temperatura viša, kraći su talasi na kojima se pojavljuje maksimum.

246

Slika 18.4 Spektralno emitovanje zračenja crnog tela prema Planck-ovom zakonu, dato za različite apsolutne temperature. 1: Spektralno emitovanje zračenja (W/cm2x103(µm)); 2: Talasna dužina (µm) 29.3.2 Wien-ov zakon pomeranja Pri diferencijaciji Planck-ove formule u odnosu na λ i nalaženju maksimuma dobijamo: 2898 λmax= ----------- (µm) T

Ovo je Wien-ova formula (po Wilhelm Wien-u, 1864-1928) koja matematički izražava opštu konstataciju da boje variraju od crvene ka narandžastoj ili žutoj u skladu sa rastom temperature termo grejača. Talasna dužina boje je ista kao i talasna dužina računata za λmax. Dobra približnost vrednosti λmax za datu temperaturu crnog tela je dobijena primenom empirijskog pravila 3000/T µm. Dakle, vrlo topla zvezda kao što je Sirius (11 000K), emituje plavkasto-belu svetlost, zrači sa vršnim spektralnim zračenjem koje se pojavljuje unutar nevidljivog ultra-ljubičastog spektra, sa talasnom dužinom od 0.27 µm.

Slika 29.5 Wilihelm Wien (1864-1928)

Sunce (oko 6000K) emituje žutu svetlost, sa vršnim zračenjem na oko 05µm na sredini vidljivog svetlosnog spektra. Na sobnoj temparturi (300K), vršno emitovanje zračenja je na 9.7 µm sa dugim IR dok se na temperatiri tečnog azota (77K) pojavljuje maksimum koji je skoro neznačajna količina emitovanja zračenja na 38µm sa ekstremnom IR talasnom dužinom.

248

Slika 30.6 Planckian-ova kriva data na polu ucrtanoj skali do 100K do 1000K. Tačkasta linija predstavlja položaj maksimalnog emitovanja zračenja za svaku temperaturu prema Wien-ovom zakonu o pomeranju. 1: Spektralno emitovanje zračenja; 2: Talasna dužina (µm). 29.3.3 Stefan-Boltzmann-ov zakon Integracijom Planck-ove formule od λ = 0 do λ = ∞ dobijamo ukupno emitovanje zračenja (Wb) crnog tela: Wb = σT

4 [Watt/m2]

Ovo je Stefan-Boltzmann-ova formula (po Josef Stefan-u 1835-1893 i Ludwig Boltzmann-u 1844-1906) koja navodi da je ukupna snaga zračenja crnog tela proporcionalna četvrtom stepenu njegove apsolutne temperature. Grafički dato, Wb predstavlja površinu ispod Planck-ove krive za odreñenu temperaturu. Može se prikazati da emitovanje zračenja u intervalu λ = 0 do λmax je samo 25% od ukupnog zračenja što predstavlja približnu količinu zračenja sunca koje je u vidljivom svetlosnim spektru.

249

Slika 29.7 Josef Stefan 1835-1893 i Ludwig Boltzmann 1844-1906 Upotrebom Stefan-Boltzmann-ove formule za izračunavanje snage zračenja u odnosu na ljudsko telo pri temperaturi od 300K i spoljnoj površini od oko 2m2 dobijamo 1kW. Gubitak snage ne bi mogao da se održi da nije kompenzacione apsorbcije zračenja okoline, na sobnoj temperaturi koja ne ostupa mnogo od temperature tela – ili naravno odela. 29.3.4 Emiteri koji nisu crna tela Do sada smo diskutovali samo o grejačima i zračenju crnog tela. Ipak, stvarni objekti skoro nikada nisu u skladu sa ovim zakonima u proširenom rasponu talasne dužine – ialo mogu da postignu ponašanje crnog tela u odreñenim posebnim intervalima. Na primer, odreñeni tipovi bele boje mogu da izgledaju apsolutno belo u vidljivom svetlosnom spektru, ali da postanu očito sivi na oko 2µm, a preko 3µm da izgledaju skoro crno. Postoje tri procesa koja mogu da se pojave, a koja sprečavaju stvarne predmete da se ponašaju kao crna tela: čestica slučajnog zračenja α može da se apsorbuje, čestica ρ može da se reflektuje, a čestica τ da se prenese. Kako su svi ovi faktori manje više u zavisnosti od dužine talasa, indeks λ se koristi za navoñenje posebne zavisnosti definicija. Tako:

� Spektralna apsorpcija αλ = odnos snage zračenja spektra koju je apsorbovao objekat pod tim uslovima

� Spektralna refleksija ρλ = odnos snage zračenja spektra koju je reflektovao objekat pod tim uslovima

� Spektralna prenos τ λ = odnos snage zračenja spektra prenešene kroz objekt pod tim uslovima

Zbir ova tri faktora uvek mora da se doda celini za bilo koju dužinu talasa, pa odatle dobijamo odnos: αλ + ρλ + τλ = 1

250

Za neprozirne materijale τλ = 0 pa se odnos pojednostavljuje: αλ + ρλ = 1 Potreban je još jedan faktor koji se zove koeficijent zračenja da bi se opisala čestica ε emitovanja zračenja crnog tela koju proizvodi objekat na specifičnoj temperaturi. Prema ovome sledi definicija: Spektralno zračenje ελ = odnosu snage spektralnog zračenja od objekta do crnog tela na istoj temperaturi i talasnoj dužini. Matematički izraženo, ovo se može napisati kao odnos spektralnog emitovanja objekta do crnog tela i to:

b

o

W

W

λ

λλ =ε

Opšte uzev, postoje tri vrste izvora zračenja podeljenih prema načinu na koji spektralno emitovanje svake vrste varira u skladu sa dužinom talasa.

� Crno telo za koje je ελ = ε = 1 � Sivo telo za koje je ελ = ε = konstanta manja od 1 � Selektivni grejač, za koga ε varira sa dužinom talasa

Prema Kirchhoff-om zakonu za sve materijale spektralno zračenje i spektralna apsorbcija tela su jednaki na bilo kojoj navedenoj temperaturi i talasnoj dužini. Tako da je: ελ = αλ

Odavde dobijamo , za neprozirne materijale (pošto je αλ + ρλ = 1)

ελ + ρλ = 1

251

Za visoko uglačane materijale ελ

se približava nuli, tako da za savršeno reflektujuće

materijal (npr savršeno ogledalo) imamo: ρλ = 1 Za grejače koji su siva tela Stefan-Booltzmann-ova formula je: W = ερT1

[Watt/m2]

Ovo govori da je ukupna emisiona snaga sivog tela ista kao crnog tela na istoj temperaturi proporcionalno umanjena za vrednost ε od sivog tela

Slika 29.8 Spektralna emisija zračenja data za tri vrste grejača 1: Spektralno emitovanje zračenja: Talasna dužina 3: Crno telo, 4: Selektivni grejač, 5: Sivo telo

Slika 30.9 Spektralna mogućnost zračenja data za tri vrste grejača 1: Spektralna mogućnost zračenja: Talasna dužina 3: Crno telo, 4: Sivo telo, 5:Selektivni grejač

26.4 IR polu-providni materijali Sada imajte u vidu ne-metalno, polu-providno telo – da kažemo u obliku ravne plastične ploče. Kada se ploča zagreva, zračenje koje nastaje u ploči mora da pronañe put ka površini kroz materijal u koji je paralelno apsorbovano. Kada stigne na površinu, deo zračenja se reflektuje nazad u unutrašnjost. Nazad reflektovano zračenje je opet paralelno apsorbovano, ali deo zračenja stiže do druge površine, kroz koju veći deo odlazi, a deo se ponovo reflektuje. Iako progresivna refleksija postaje sve slabija, sveukupno treba sabrati kada se traži ukupna sposobnost emitovanja ploče. Kada se rezultirajuća geometrijska serija sabere, efektivna mogućnost zračenja polu-providne ploče je:

λλ

λλλ

τρ−

τ−ρ−=ε

1

11 ))((

Kada je ploča neprozirna ova formula se svodi na: ελ = 1 - ρλ Poslednja relacija je izuzetno pogodna jer je obično lakše izmeriti refleksiju nego direktno zračenje.

253

30 Formula merenja Kao što je već pomenuto, kada se kamerom snima objekat, do nje ne dopire samo zračenje od samog objekta koji se snima. Kamera takoñe registruje zračenje iz okruženja koje se reflektuje po površini objekta. Sva ta zračenja bivaju do neke mere oslabljena uticajem atmosfere. Tu se pojavljuje i treća vrsta zračenja – od same atmosfere. Ovaj opis stanja prilikom merenja, kao što je prikazano na slici dole, je prilično precizan opis stvarnih uslova merenja. Ono što je zanemareno moglo bi biti, na primer, sunčevo zračenje koje se rasipa po atmosferi ili zalutalo zračenje koje potiče od nekog izvora koji intenzivno zrači, a nalazi se van vidokruga kamere. Takve poremećaje je teško izraziti brojčano, meñutim, u većini slučajeva oni su toliko mali da se mogu zanemariti. U slučaju da nisu zanemarljivi, konfiguracija merenja će biti takva da je rizik od smetnji velik, što će primetiti svaki obučeni operater. Tada je na njemu/njoj odgovornost da modifikuje merenje tako da se izbegnu smetnje, na primer promenom pravca snimanja, zaštitom od intenzivnih izvor zračenja itd. Ukoliko prihvatimo navedeni opis, možemo koristiti donju sliku da bismo izveli formulu za izračunavanje temperature objekta na osnovu podataka dobijenih kalibriranom kamerom.

Slika 30.1 Šematski prikaz opšte sitacije termografskog merenja. 1: Okolina; 2: Objekat; 3: Atmosfera; 4: Kamera Pretpostavimo da primljena snaga zračenja W od crnog tela koji je izvor temperature Tsource na kratkoj razdaljini generiše izlazni signal kamere Usource koji je proporcionalan ulaznoj snazi (snaga linearne kamere). Tada možemo zapisati (Jednačina 1):

254

Usource = CW(Tsource) Ili, jednostavnije: Usource = CWsource Gde je C konstanta. Ukoliko je izvor sivo telo sa nivoom emisije ε, primljeno zračenje bi stoga bilo εWsource. Sada smo spremni da zapišemo tri prikupljena izraza za jačinu zračenja: 1 – Emisija od strane objekta = ετWobj, gde je ε nivo emisije objekta i τ sposobnost prenosa atmosfere. Temperatura objekta je Tobj. 2 – Reflektovana emisija od izvora iz okoline = (1 – ε)τWrefl, gde je (1 – ε) refleksivnost objekta. Izvori iz okoline imaju temperaturu Trefl. Pretpostavlja se da je temperatura Trefl ista za sve površine koje emituju zračenje u okviru polusfere koja se vidi sa mesta na površini objekt. Ovo je pojednostavljena slika realne situacije. Pojednostavljivanje je, meñutim, neophodno da bi se mogla izvesti primenljiva formula, i Trefl može, barem teoretski, dobiti vrednost koja predstavlja realnu temperaturu kompleksnog okruženja. Takoñe smo pretpostavili da je nivo emisije okoline = 1. Ovo je tačno u skladu sa Kiršhofovim zakonom: svo zračenje koje stiže do površina iz okoline će te iste površine apsorbovati pre ili kasnije. Zbog toga je nivo emisije = 1. (u ovom razmatranju je neophodno uzeti u obzir čitavu sferu oko objekta.) 3 – Emisija iz atmosfere = (1 – τ)τWatm, gde je (1 – τ) nivo emisije atmosfere. Temperatura atmosfere je Tatm. Ukupna snaga primljene radijacije se može zapisati na sledeći način (Jednačina 2): Wtot = ετWobj + (1 – ε)τWrefl + (1 – τ)Watm

ako svaki izraz pomnožimo sa konstantom C iz Jednačine 1 i zamenimo prozvod CW odgovarajućom vrednošću U prema istoj jednačini, dobićemo sledeće (Jednačina 3): Utot = ετUobj + (1 – ε)τUrefl + (1 – τ)Uatm

255

Ako rešimo Jednačinu 3 za Uobj (Jednačina 4):

Uobj = ετ

1Utot -

ε

ε−1Urefl -

ετ

τ−1Uatm

Ovo je generalna fomula merenja koja se koristi u svim FLIR sistemima termografske opreme. Voltaže u formuli su: Slika 30.2 Voltaže Uobj Proračunata izlazna voltaža za crno telo temperature Tobj, to jest voltaža koja se

može direktno pretvoriti u pravu zahtevanu temperaturu objekta.

Utot Izmerena izlazna voltaža kamere u konkretnom slučaju.

Urefl Teoretska izlazna voltaža kamere za crno telo temperature Trefl na osnovu

kalibracije.

Uatm Teoretska izlazna voltaža kamere za crno telo temperature Tatm na osnovu

kalibracije.

Osoba koja rukuje kamerom mora obezbediti odreñen broj vrednosti parametara za izračunavanje: � Nivo emisije objekta ε, � Relativnu vlažnost, � Tatm, � Udaljenost objekta (Dobj), � (efektivnu) temperaturu okoline objekta ili reflektovanu temperaturu okoline

Trefl i � Temperaturu atmosfere Tatm. Ovaj zadatak bi mogao biti težak za operatera jer obično ne postoji lak način za utvrñivanje tačnih vrednosti nivoa emisije i atmosferske provodljivosti za konkretan slučaj. Dve temperature su manji problem ako u okolini nema velikih i snažnih izvora zračenja. Ovde je prirodno postaviti sledeće pitanje: koliko je važno znati prave vrednosti ovih parametara? Bilo bi zanimljivo upoznati se sa ovim problemom već ovde analizom nekoliko mogućih slučajeva merenja i poreñenjem relativnih jačina tri vrste zračenja. Ovo će nam pomoći da uvidimo kada je važno upotrebiti tačne vrednosti ovih parametara. U izrazima dole su date relativne jačine tri zračenja za tri različite temperature objekta, dva nivoa emisije i dve oblasti spektra: SW i LW. Preostali parametri imaju fiksne vrednosti: � Τ = 0,88 � Trefl = +20°C (+68°F) � Tatm = +20°C (+68°F)

256

Očigledno je da je merenje niskih temperatura objekata kritičnije nego merenje visokih temperatura pošto se izvori zračenja koji ometaju relativno jači u prvom slučaju. Ako je uz to i nivo emisije objekta nizak, situacija će biti još komplikovanija. Konačno, treba odgovoriti i na pitanje o značaju upotrebe krive kalibracije iznad najviše tačke, što nazivamo ekstrapolacijom. Zamislite da u odreñenom slučaju izmerimo Utot = 4,5 volti. Najviša tačka kalibracije za kameru je 4,1 volti i ta vrednost je nepoznata operateru. Stoga, čak i ako je objekat crno telo, to jest Uobj = Utot, mi zapravo imamo ekstrapolaciju krive kalibracije kada pretvaramo 4,5 volti u temperaturu. Pretpostavimo sada da objekat nije crn, da mu je nivo emisije 0,75, a prozirnost 0,92. takoñe pretpostavljamo da drudi i treći izraz iz Jednačine 4 imaju zbir do 0,5 volti. Izračunavanjem Uobj pomoću Jednačine 4 daje nam: Uobj = 4,5 / 0,75 / 0,92 – 0,5 = 6,0. ovo je prilično ekstremna ekstrapolacija, naročito ako se ima u vidu da video pojačalo može ogranićiti izlaz na 5 volti! Meñutim, primena krive kalibracije je teoretski postupak gde ne postoje elektronska ili bilo kakva druga ograničenja. Smatramo da kada ne bi bilo ograničenja signala u kameri i kada bi bila kalibrirana na mnogo više od 5 volti, odgovarajuća kriva bi bila skoro ista kao i naša kriva, ako bi algoritam kalibracije bio zasnovan na radijacijskoj fizici, kao što je algoritam FLIR sistema. Naravno, mora biti ograničenja i kod takvih ekstrapolacija.

Slika 30.3 Relativne jačine izvora zračenja pod različitim uslovima merenja (SW kamera). 1: Temperatura objekta; 2: Nivo emisije; Obj: Zračenje objekta; Refl: Reflektovano zračenje; Atm: Atmosfersko zračenje. Fiksni parametri: τ = 0,88; Trefl = 20°C (+68°F); Tatm = 20°C (+68°F)

258

Slika 30.4 Relativne jačine izvora zračenja pod različitim uslovima merenja (LW kamera). 1: Temperatura objekta; 2: Nivo emisije; Obj: Zračenje objekta; Refl: Reflektovano zračenje; Atm: Atmosfersko zračenje. Fiksni parametri: τ = 0,88; Trefl = 20°C (+68°F); Tatm = 20°C (+68°F)

259

31 Tabele nivoa emisije Ovo poglavlje je zbirka podataka o nivou emisije iz literature o infracrvenom zračenju i merenja obavljena pomoću FLIR sistema. 31.1 Literatura 1 Mikael A. Bramson: Infrared Radiation, A Handbook for Applications, Plenum

press, N.Y.

2 William L. Wolfe, George J. Zissis: The Infrared Handbook, Office of Naval

Research, Department of Navy, Washington, D.C.

3 Madding, R.P.: Thermographic Instruments and Systems, Madison, Wisconsin:

University of Wisconsin – Extension, Department of Engineering and Applied

Science.

4 William L. Wolfe: Handbook of Military Infrared Technology, Office of Naval

Research, Department of Navy, Washington, D.C.

5 Jones, Smith, Probert: External thermography of buildings..., Proc. Of the Society

of Photo-Optical Instrumentation Engineers, vol. 110, Industrial and Civil

Applications of Infrared Technology, June 1977, London.

6 Paljak, Pettersson: Thermography of Buildings, Swedish Building Research

Institute, Stockholm 1972.

7 Vicek, J: Determination of emissivity with imaging radiometers and some

emissivities at

λ = 5 µm. Photogrammetric Engineering and Remote Sensing.

8 Kern: Evaluation of infrared emission of clouds and ground as measured by

weather satellites, Defence Documentation Center, AD 617 417.

9 Öhman, Claes: Emittansmätningar med AGEMA E-Box. Teknisk rapport, AGEMA

1999. (Emittance measurements using AGEMA E-Box. Technical report, AGEMA

1999)

31.2 Važna napomena o tabelama nivoa emisije

Vrednosti nivoa emisije u donjoj tabeli su snimljene upotrebom kratkotalasne (SW) kamere. One bi trebalo da se smatraju kao preporučene i koriste sa oprezom.

260

31.3 Tabele Tabela 31.1 T: ceo spektar; SW: 2 – 5 µm; LW: 8 – 14 µm; LLW: 6,5 – 20 µm; 1: Materijal; 2: Specifikacija; 3: Temperatura u °C; 4: Spektar; 5: Nivo emisije; 6: Knjiga iz spiska literature iz koje su uzeti podaci 1 2 3 4 5 6 Aluminijum oksidovan

elektrolizom, crn, bez sjaja

70 LW 0.95 9

Aluminijum oksidovan elektrolizom, crn, bez sjaja

70 SW 0,67 9

Aluminijum oksidovan elektrolizom, svetlo siv, bez sjaja

70 LW 0,97 9

Aluminijum oksidovan elektrolizom, svetlo siv, bez sjaja

70 SW 0,61 9

Aluminijum oksidovan elektrolizom, tabla

100 T 0,55 2

Aluminijum u primljenom stanju, ploča

100 T 0,09 4

Aluminijum u primljenom stanju, tabla

100 T 0,09 2

Aluminijum liven, očišćen pod pritiskom

70 LW 0,46 9

Aluminijum liven, očišćen pod pritiskom

70 SW 0,47 9

Aluminijum potopljen u HNO3, ploča

100 T 0,05 4

Aluminijum folija 27 3 µm 0,09 3 Aluminijum folija 27 10 µm 0,04 3 Aluminijum veoma oksidovan 50 – 500 T 0,2 – 0,3 1 Aluminijum poliran 50 – 100 T 0,04 – 0,06 1 Aluminijum poliran, tabla 100 T 0,05 2 Aluminijum polirana ploča 100 T 0,05 4 Aluminijum hrapav 27 3 µm 0,28 3 Aluminijum hrapav 27 10 µm 0,18 3 Aluminijum hrapava površina 20 – 50 T 0,06 – 0,07 1 Aluminijum tabla, 4 uzorka

različito izgrebana 70 LW 0,03 – 0,06 9

Aluminijum tabla, 4 uzorka različito izgrebana

70 SW 0,05 – 0,08 9

Aluminijum rastopljen u vakuumu

20 T 0,04 2

Aluminijum veoma izmenjen dejstvom vremena

17 SW 0,83 – 0,94 5

Aluminijum bronza

20 T 0,60 1

261

Aluminijum- hidroksid

prah T 0,28 1

Aluminijum-oskid

aktivan, prah T 0,46 1

1 2 3 4 5 6 Aluminijum oksid

čist, u prahu (aluminijum trioksid)

T 0.16 1

Azbest tabla

20 T 0,96 1

Azbest materijal T 0,78 1 Azbest podne ploče 35 SW 0,94 7 Azbest papir 40 - 400 T 0,93 – 0,95 1 Azbest prah T 0,40 – 0,60 1 Azbest ploča 20 T 0,96 1 Asfaltni pločnik

4 LLW 0,967 8

Mesing bez sjaja, potamneo

20 - 350 T 0,22 1

Mesing oksidovan 70 SW 0,04 – 0,09 9 Mesing oksidovan 70 LW 0,03 – 0,07 9 Mesing oksidovan 100 T 0,61 2 Mesing oksidovan na

600°C 200 – 600 T 0,59 – 0,61 1

Mesing poliran 200 T 0,03 1 Mesing poliran u

velikoj meri 100 T 0,03 2

Mesing tretiran šmirglom finoće 80

20 T 0,20 2

Mesing tabla, u rolni 20 T 0,06 1 Mesing tabla,

ošmirglana 20 T 0,2 1

Cigla glina 17 SW 0,68 5 Cigla obična 17 SW 0,86 – 0,81 5 Cigla dinas,

glazirana, neravna

1100 T 0,85 1

Cigla dinas, postojana

1000 T 0,66 1

Cigla dinas, neglazirana, neravna

1000 T 0,80 1

Cigla pečena 17 SW 0,68 5 Cigla pečena glina 20 T 0,85 1

262

1 2 3 4 5 6 Cigla pečena glina

1000 T 0.75 1

Cigla pečena glina

1200 T 0,59 1

Cigla za zidanje 35 SW 0,94 7 Cigla za zidanje, sa

malterom 20 T 0,94 1

Cigla crvena, obična 20 T 0,93 2 Cigla crvena, gruba 20 T 0,88 – 0,93 1 Cigla postojana,

korund 1000 T 0,46 1

Cigla postojana, magnezit

1000 – 1300 T 0,38 1

Cigla postojana, jako zrači

500 – 1000 T 0,8 – 0,9 1

Cigla postojana, malo zrači

500 – 1000 T 0,65 – 0,75 1

Cigla silicijum dioksid, 95% SiO2

1230 T 0,66 1

Cigla silimanit, 33% SiO2, 64% Al2O3

1500 T 0,29 1

Cigla vodootporna 17 SW 0,87 5 Bronza fosforna

bronza 70 LW 0,06 9

Bronza fosforna bronza

70 SW 0,08 9

Bronza polirana 50 T 0,1 1 Bronza porozna,

neravna 50 – 150 T 0,55 1

Bronza prah T 0,76 – 0,80 1 Ugljenik gar od sveće 20 T 0,95 2 Ugljenik ugljena

prašina T 0,96 1

Ugljenik grafit, obrañena površina

20 T 0,98 2

Ugljenik grafitni prah T 0,97 1 Ugljenik čañ 20 – 40 T 0,95 – 0,97 1 Šperploča netretirana 20 SW 0,90 6

263

1 2 3 4 5 6 Hrom poliran

50 T 0,10 1

Hrom poliran

500 – 1000 T 0,28 – 0,38 1

Glina pečena 70 T 0,91 1 Tkanina crna 20 T 0,98 1 Beton 20 T 0,92 2 Beton suv 36 SW 0,95 7 Beton neravan 17 SW 0,97 5 Beton pločnik 5 LLW 0,974 8 Bakar komercijalni,

uglačan 20 T 0,07 1

Bakar elektrolitički, precizno poliran

80 T 0,018 1

Bakar elektrolitički, poliran

-34 T 0,006 4

Bakar izliven 1100 – 1300 T 0,13 – 0,15 1 Bakar oksidovan 50 T 0,6 – 0,7 1 Bakar oksidovan, crn 27 T 0,78 4 Bakar veoma

oksidovan 20 T 0,78 2

Bakar oksidovan do crne boje

T 0,88 1

Bakar poliran 50 – 100 T 0,02 1 Bakar poliran 100 T 0,03 2 Bakar poliran,

komercijalan 27 T 0,03 4

Bakar poliran, mehanički

22 T 0,015 4

Bakar čist, pažljivo obrañena površina

22 T 0,008 4

Bakar izgreban 27 T 0,07 4 Bakar dioksid prah T 0,84 1 Bakar oksid crveni, prah T 0,70 1

264

1 2 3 4 5 6 Ebonit T 0,89 1 Šmirgla krupna

80 T 0,85 1

Emajl 20 T 0,9 1 Emajl lak 20 T 0,85 – 0,95 1 Iverica tvrda,

netretirana 20 SW 0,85 6

Iverica masonit 70 LW 0,88 9 Iverica masonit 70 SW 0,75 9 Iverica ploča od

komadića 70 LW 0,89 9

Iverica ploča od komadića

70 SW 0,77 9

Iverica porozna, netretirana

20 SW 0,85 6

Zlato polirano 130 T 0,018 1 Zlato polirano,

pažljivo 200 – 600 T 0,02 – 0,03 1

Zlato polirano, veoma

100 T 0,02 2

Granit grub 20 LLW 0,849 8 Granit grub, 4

različita uzorka

21 LLW 0,879 8

Granit grub, 4 različita uzorka

70 LW 0,77 – 0,87 9

Granit poliran 70 SW 0,95 – 0,97 9 Gips 20 T 0,8 – 0,9 1 Led: vidi Voda Gvožñe, liveno

odlivak 50 T 0,81 1

Gvožñe, liveno

komadi 1000 T 0,95 1

Gvožñe, liveno

tečno 1300 T 0,28 1

Gvožñe, liveno

mašinski obrañeno

800 – 1000 T 0,60 – 0,70 1

Gvožñe, liveno

oksidovano 38 T 0,63 4

Gvožñe, liveno


Gvožñe, liveno


Gvožñe, liveno


265

1 2 3 4 5 6 Gvožñe, liveno

Oksidovano na 600°C

200 – 600 T 0,44 – 0,78 1

Gvožñe, liveno

polirano

38 T 0,21 4

Gvožñe, liveno

polirano 40 T 0,21 2

Gvožñe, liveno


Gvožñe, liveno

neobrañeno 900 – 1100 T 0,87 – 0,95 1

Gvožñe i čelik hladno tanjeno 70 LW 0,09 9 Gvožñe i čelik hladno tanjeno 70 SW 0,20 9 Gvožñe i čelik prekriveno

crvenom rñom 20 T 0,61 – 0,85 1

Gvožñe i čelik elektrolitičko 22 T 0,05 4 Gvožñe i čelik elektrolitičko 100 T 0,05 4 Gvožñe i čelik elektrolitičko 260 T 0,07 4 Gvožñe i čelik elektrolitičko,

pažljivo obrañeno

175 – 225 T 0,05 – 0,06 1

Gvožñe i čelik šmirglano u skorije vreme

20 T 0,24 1

Gvožñe i čelik tabla 950 – 1100 T 0,55 – 0,61 1 Gvožñe i čelik veoma zarñala

tabla 20 T 0,69 2

Gvožñe i čelik toplo tanjeno 20 T 0,77 1 Gvožñe i čelik toplo tanjeno 130 T 0,60 1 Gvožñe i čelik oksidovano 100 T 0,74 1 Gvožñe i čelik oksidovano 100 T 0,74 4 Gvožñe i čelik oksidovano 125 – 525 T 0,78 – 0,82 1 Gvožñe i čelik oksidovano 200 T 0,79 2 Gvožñe i čelik oksidovano 1227 T 0,89 4 Gvožñe i čelik oksidovano 200 – 600 T 0,80 1 Gvožñe i čelik veoma


Gvožñe i čelik veoma oksidovano

500 T 0,98 1

Gvožñe i čelik polirano 100 T 0,07 2

266

1 2 3 4 5 6 Gvožñe i čelik polirano 400 – 1000 T 0,14 – 0,38 1 Gvožñe i čelik polirana tabla

750 – 1050 T 0,52 – 0,56 1

Gvožñe i čelik tanjeno u skorije vreme

20 T 0,24 1

Gvožñe i čelik tanjeno, ploča 50 T 0,56 1 Gvožñe i čelik gruba, ravna

površina 50 T 0,95 – 0,98 1

Gvožñe i čelik veoma zarñalo 17 SW 0,96 5 Gvožñe i čelik crvena rña,

tabla 22 T 0,69 4

Gvožñe i čelik prekriveno crvenom rñom

20 T 0,69 1

Gvožñe i čelik Sjajno, gravirano

150 T 0,16 1

Gvožñe i čelik sjajan oksidovani omotač, tabla

20 T 0,82 1

Gvožñe i čelik kovano, fino polirano

40 – 250 T 0,28 1

Gvožñe, galvanizovano

veoma oksidirano

70 LW 0,85 9


veoma oksidirano

70 SW 0,64 9


tabla 92 T 0,07 4


tabla, polirano 30 T 0,23 1


tabla, oksidirana

20 T 0,28 1

Lak tabla 24 T 0,064 4 Lak 3 boje,

poprskan po aluminijumu

70 LW 0,92 – 0,94 9

Lak 3 boje, poprskan po aluminijumu

70 SW 0,50 – 0,53 9

Lak aluminijum na gruboj površini

20 T 0,4 1

Lak bakelit 80 T 0,83 1 Lak crni, bez sjaja 40 – 100 T 0,96 – 0,98 1 Lak crni, met 100 T 0,97 2 Lak crni, sjajan,

poprskan po gvožñu

20 T 0,87 1

267

1 2 3 4 5 6 Lak otporan na

toplotu 100 T 0,92 1

Lak beli

40 – 100 T 0,8 – 0,95 1

Lak beli 100 T 0,92 2 Olovo oksidovano,

sivo 20 T 0,28 1

Olovo oksidovano, sivo

22 T 0,28 4

Olovo Oksidovano na 200°C

200 T 0,63 1

Olovo sjajno 250 T 0,08 1 Olovo neoksidovano,


Olovo, crveno 100 T 0,93 4 Olovo, crveno, prah

100 T 0,93 1

Koža štavljena T 0,75 – 0,80 1 Kreč T 0,3 – 0,4 1 Magnezijum 22 T O,07 4 Magnezijum 260 T 0,13 4 Magnezijum 538 T 0,18 4 Magnezijum poliran 20 T 0,07 2 Magnezijum u prahu

T 0,86 1

Molibden 600 – 1000 T 0,08 – 0,13 1 Molibden 1500 – 2200 T 0,19 – 0,26 1 Molibden žica 700 – 2500 T 0,1 – 0,3 1 Malter 17 SW 0,87 5 Malter suv 36 SW 0,94 7 Hromnikl tanjen 700 T 0,25 1 Hromnikl peskiran 700 T 0,70 1 Hromnikl žica, čista 50 T 0,65 1 Hromnikl žica, čista 500 – 1000 T 0,71 – 0,79 1 Hromnikl žica,

oksidovana 50 – 500 T 0,95 – 0,98 1

268

1 2 3 4 5 6 Nikl svetao, mat 122 T 0,041 4 Nikl komercijalan,

čist, poliran 100 T 0,045 1

Nikl komercijalan, čist, poliran

200 – 400 T 0,07 – 0,09 1

Nikl elektrolitički 22 T 0,04 4 Nikl elektrolitički 38 T 0,06 4 Nikl elektrolitički 260 T 0,07 4 Nikl elektrolitički 538 T 0,10 4 Nikl galvaniziran,

poliran 20 T 0,05 2

Nikl galvaniziran, na gvožñu, poliran

22 T 0,045 4

Nikl galvaniziran, na gvožñu, nepoliran

20 T 0,11 – 0,40 1

Nikl galvaniziran, na gvožñu, nepoliran

22 T 0,11 4

Nikl oksidovan 200 T 0,37 2 Nikl oksidovan 227 T 0,37 4 Nikl oksidovan 1227 T 0,85 4 Nikl Oksidovan na

600°C 200 – 600 T 0,37 – 0,48 1

Nikl poliran 122 T 0,045 4 Nikl žica 200 – 1000 T 0,1 – 0,2 1 Nikl oksid 500 – 650 T 0,52 – 0,59 1 Nikl oksid 1000 – 1250 T 0,75 – 0,86 1 Ulje za podmazivanje

film 0,025 mm 20 T 0,27 2

Ulje za podmazivanje

film 0,050 mm 20 T 0,46 2


film 0,125 mm 20 T 0,72 2


film na bazi od nikla

20 T 0,05 2


debeo sloj 20 T 0,82 2

269

1 2 3 4 5 6 Farba 8 različitih

boja i kvaliteta 70 LW 0,92 – 0,94 9

Farba 8 različitih boja i kvaliteta

70 SW 0,88 – 0,96 9

Farba aluminijum, različite starosti

50 – 100 T 0,27 – 0,67 1

Farba kadmijum žuta T 0,28 – 0,33 1 Farba hrom zelena T 0,65 – 0,70 1 Farba kobalt plava T 0,7 – 0,8 1 Farba uljana 17 SW 0,87 5 Farba uljana, crna

mat 20 SW 0,94 6

Farba uljana, crna sjajna

20 SW 0,92 6

Farba uljana, siva mat

20 SW 0,97 6

Farba uljana, siva sjajna

20 SW 0,96 6

Farba uljana, različite boje

100 T 0,92 – 0,96 1

Farba uljana, prosečno 16 boja

100 T 0,94 2

Farba za plastiku, crna

20 SW 0,95 6

Farba za plastiku, bela

20 SW 0,84 6

Papir 4 različite boje 70 LW 0,92 – 0,94 9 Papir 4 različite boje 70 SW 0,68 – 0,74 9 Papir crni T 0,90 1 Papir crni mat T 0,94 1 Papir crni mat 70 LW 0,89 9 Papir crni mat 70 SW 0,86 9 Papir tamno plavi T 0,84 1 Papir lakiran crnim

lakom T 0,93 1

Papir zeleni T 0,85 1 Papir crveni T 0,76 1 Papir beli 20 T 0,7 – 0,9 1

270

1 2 3 4 5 6 Papir beli, 3 različita

nivoa sjaja 70 LW 0,88 – 0,90 9

Papir beli, 3 različita nivoa sjaja

70 SW 0,76 – 0,78 9

Papir beli 20 T 0,93 2 Papir žuti T 0,72 1 Gipsani malter

17 SW 0,86 5

Gipsani malter

gipsana ploča, netretirana

20 SW 0,90 6

Gipsani malter

grubi sloj 20 T 0,91 2

Plastika fiberglas (štampana tabla)

70 LW 0,91 9

Plastika fiberglas (štampana tabla)

70 SW 0,94 9

Plastika poliuretanska izolaciona ploča

70 LW 0,55 9

Plastika poliuretanska izolaciona ploča

70 SW 0,29 9

Plastika PVC, plastična podna obloga, mat, iz delova

70 LW 0,93 9

Plastika PVC, plastična podna obloga, mat, iz delova

70 SW 0,94 9

Platina 17 T 0,016 4 Platina 22 T 0,13 4 Platina 100 T 0,05 4 Platina 260 T 0,06 4 Platina 538 T 0,10 4 Platina 1000 – 1500 T 0,14 – 0,18 1 Platina 1094 T 0,18 4 Platina čista, polirana 200 – 600 T 0,05 – 0,10 1 Platina traka 900 - 1100 T 0,12 – 0,17 1

271

1 2 3 4 5 6 Platina žica 50 – 200 T 0,06 – 0,07 1 Platina žica 500 – 1000 T 0,10 – 0,16 1 Platina žica 1400 T 0,18 1 Porcelan glaziran 20 T 0,92 1 Porcelan beo, sjajan T 0,70 – 0,75 1 Guma tvrda 20 T 0,95 1 Guma meka, siva,

oštra 20 T 0,95 1

Pesak T 0,60 1 Pesak 20 T 0,90 2 Peščar poliran 19 LLW 0,909 8 Peščar rapav 19 LLW 0,935 8 Srebro polirano 100 T 0,03 2 Srebro čisto, polirano 200 – 600 T 0,02 – 0,03 1 Koža ljudska 32 T 0,98 2 Šljaka topljena 0 – 100 T 0,97 – 0,93 1 Šljaka topljena 200 – 500 T 0,89 – 0,78 1 Šljaka topljena 600 – 1200 T 0,76 – 0,70 1 Šljaka topljena 1400 – 1800 T 0,69 – 0,67 1 Sneg: vidi Voda

Zemlja suva 20 T 0,92 2 Zemlja Zasićena

vodom 20 T 0,95 2

Nerñajući čelik

Legura, 8% Ni, 18% Cr

500 T 0,35 1

Nerñajući čelik

tanjen 700 T 0,45 1

Nerñajući čelik

peskiran 700 T 0,70 1

Nerñajući čelik

tabla, poliran 70 LW 0,14 9

Nerñajući čelik

tabla, poliran 70 SW 0,18 9

272

1 2 3 4 5 6 Nerñajući čelik

tabla, netretiran, mestimično izgreban

70 LW 0,28 9

Nerñajući čelik

tabla, netretiran, mestimično izgreban

70 SW 0,30 9

Nerñajući čelik

tip 18-8, poliran

20 T 0,16 2

Nerñajući čelik

tip 18-8, oksidovan na 800°C

60 T 0,85 2

Stuko grub, sa krečom

10 – 90 T 0,91 1

Pur rena izolacija 37 SW 0,60 7 Katran T 0,79 – 0,84 1 Katran papir 20 T 0,91 – 0,93 1 Pločica glazirana 17 SW 0,94 5 Kalaj poliran 20 – 50 T 0,04 – 0,06 1 Kalaj gvozdena

ploča obložena kalajem

100 T 0,07 2

Titanijum oksidovan na 540°C

200 T 0,40 1


500 T 0,50 1


1000 T 0,60 1

Titanijum poliran 200 T 0,15 1 Titanijum poliran 500 T 0,20 1 Titanijum poliran 1000 T 0,36 1 Tungsten 200 T 0,05 1 Tungsten 600 – 1000 T 0,1 – 0,16 1 Tungsten 1500 – 2200 T 0,24 – 0,31 1 Tungsten žica 3300 T 0,39 1 Firnajz supstanca 20 SW 0,93 6 Firnajz na podu od

hrastovog parketa

70 LW 0,90 – 0,93 9

Firnajz na podu od hrastovog parketa

70 SW 0,90 9

273

1 2 3 4 5 6 Zidni tapet diskretna šara,

svetlo siv 20 SW 0,85 6

Zidni tapet diskretna šara, crven

20 SW 0,90 6

Voda destilovana 20 T 0,96 2 Voda kristali mraza -10 T 0,98 2 Voda led, neravan 0 T 0,98 1 Voda led, gladak -10 T 0,96 2 Voda led, gladak 0 T 0,97 1 Voda sloj > 0,1 mm

debljine 0 – 100 T 0,95 – 0,98 1

Voda sneg T 0,8 1 Voda sneg -10 T 0,85 2 Drvo 17 SW 0,98 5 Drvo 19 LLW 0,962 8 Drvo piljevina T 0,5 – 0,7 1 Drvo jelovina, 4

različita uzorka

70 LW 0,81 – 0,89 9

Drvo jelovina, 4 različita uzorka

70 SW 0,67 – 0,75 9

Drvo ploča 20 T 0,8 – 0,9 1 Drvo hrastova ploča 20 T 0,90 2 Drvo hrastova ploča 70 LW 0,88 9 Drvo hrastova ploča 70 SW 0,77 9 Drvo šperploča,

glatka, suva 36 SW 0,82 7

Drvo šperploča, netretirana

20 SW 0,83 6

Drvo belo, vlažno 20 T 0,7 – 0,8 1 Cink oksidovan na

400°C 400 T 0,11 1

Cink oksidovana površina

1000 – 1200 T 0,50 – 0,60 1

Cink poliran 200 – 300 T 0,04 – 0,05 1 Cink tabla 50 T 0,20 1

Documents

Uputstvo T-B Serije Prevod Na Srpski Skraceno