Slavko Momilovic, dipl. in. Mirjana Milojevi-Turina, dipl. in.

MOLERSKI, FARBARSKI I TAPETARSKI RADOVI

PREDGOVOR

Ova knjiga je namenjena amaterima, koji ele da u sopstvenoj reiji adaptiraju stan, ili finalno obrade unutranje i spoljanje povrine novosagraene porodine ili vikend kue po sistemu "uradi sam". Materija je izloena tako da izvoae radova upozna sa vrstama materijala, njihovim osobina ma, tehnolokom postupku za iz voenje radova, kao i kvalitetom podloge na kojoj se radovi izvode. Imajui u vidu da je knjiga namenjena amaterima za svaku poziciju radova, po jedinici mere, dat je potreban materijal, a na kraju svakog poglavlja nephodni alat, maine i pribor. Za svaku vrstu radova izloen je nain merenja i obraun izvedenih radova, na osnovu ega se vri nabavka materijala i izraunava potrebno vreme za izvoenje radova. Tekst knjige je sistematizovan u etiri poglavlja: molerski radovi. farbarski radovi

tapetarski radovi i skele (za zavrne radove). Knjiga moe korisno posluiti i zanatlijama za proirivanje strunog znanja i uenicima srednjeg obrazovanja graevinske struke.Autori

1M O L E R S K I RADOVI

KVALITET P O D L O G E Po pravilu, za sve vrste molerskih radova podloga mora biti oiena od praine i drugih prljavtina, kao to su: smola, ulje, mast, ra, cementni malter. Sad, gar, bitu men i si. Stare premaze koji nisu vrsti i podesni za podlogu treba skinuti odgovarajuim postupkom, kao to je: struganje, pranje, bruenje i si. Bojiti je dozvoljeno samo suvu i pri premljenu podlogu, bez nedostataka. Nedostaci podloge su: - malter koji sadri razne aktivne soli, neugaene estice krea (kokice), estice uglja i druge organske materije koje su topive u vodi i ulju; - mekani i slabi malteri koji se drobe (lome) ili udubljuju na pritisak prsta;

- troan, smrznut, pregaen, raspucan ili vlaan malter; - beton ili cementni malter na koji dolazi disperziona ili uljana boja, ili bilo koja prevlaka sintetikog materijala, a koji nije dovoljno suv, oien od ulja i masti i po godan za takve premaze;

- podloga koja je zaprljana smolom, ce mentnim mallerom, plastinom masom ili drugim prljavtinama koje se teko skidaju;

- drvo natopljeno nesuivim uljem ili lo im premazom. Podaci o raznim vrstama maltera i njiho voj pogodnosti za odgovarajuu molerskofarbarsku obradu dati su u tabeli. Osnovni premazi moraju odgovarati ka rakteristikama podloge. Sredstva za osnovne premaze moraju se tako obraditi da su podesna za sledec premaze.

Maksimalna doputena vlanost maltera u zavisnosti od vrste povrina (%) Vrsta maltera (zidovi i tavanice) Krc i pesak Kre. gips, pesak Cement i pesak Doziranje, razmera, volumenski 1:3 1:0.3:3 1:3 Vrsta boje. premaza ili prevlake Poetna vlanost maltera 24,5 25,5 15,0 Uljana boja 4,0 4,0 4,0 7 l'osna boja 6,0 6,0 6.0 Krena boja 10,0 10.0 10,0 limulziona Silikatna boja boja3,J

Tapete 1,5 1,5 1,5

3,0 3,0 3,0

3,5 3,5

OTPORNOST PREMAZA OBRAENIH POVRINA Premazi na malterisanim zidnim povri nama su: - otporni na otiranje (ako prema uputstvima proizvoaa posle roka vezivanja mogu da se briu boje malim trljanjem nadlanicom bez skidanja - ovo se odnosi na posne, krenc i emulzione boje); - postojani na pranje (ako prema uputstvima proizvoaa posle roka za veziva nje mogu da se peru mekim sunderom i vodom sa malim dodatkom (1%) neutral nog sredstva za pranje, a da se pri tom voda ne oboji - ovo se odnosi na dispcrzionc boje); - postojani na ribanje (ako prema uputstvima proizvoaa posle roka za veziva nje mogu da se ribaju mekanom etkom i vodom sa dodatkom neutralnih sredstava za pranje, a da se pri tom voda ne oboji ovo se odnosi na boje na bazi sintetikih smola) i - postojani na atmosferske promenc (ako pri normalnim vremenskim uticajima posle 2 godine nema nikakvih promena u tonu i veznoj strukturi).

57. /. / Tople boje. 1 be. 2 oker, 3 iiio-zelena. 4 braon

1 2

Fl1

2

SI. 1.2 Hladne boje. 1 sveilo-zelcna, 2 lainno-zelena, 3 zelena

FIZIKA SVOJSTVA BOJARAZLAGANJE I SLAGANJE BOJA Boje su fabrika meavina prirodnih ili vetakih pigmenata postojanih na svetlost, punila, veziva, razrediva i sikativc (sredstva za suenje). O s n o v n a p o d e l a boja je na tople i hladne. Ako sunevu svctlost propustimo kroz ravnostranu trostranu prizmu, ona e se razloiti na spektar boja. U ovom spektru

su zastupljene sve osnovne boje, od crvene preko narandaste, ute, zelene, plave do ljubiaste. U dvanaestodelnom krugu boja polazi se od boja prvog reda: ute, crvene i plave. Ove boje su predstavljene u ravnostranom trouglu, tako da je svaka boja u je d n o m deki t r o u g l a . u t a u gornjem, crvena u donjem levom uglu, a plava u donjem desnom uglu. Ako oko trougla opiemo krug i u njega ucrtamo estougaonik, dobie se tri trougla van osnovnog trougla, u koje unosimo boje koje dobije mo meanjem dveju boja prvog reda. Dobijene boje drugog reda su:

8

SI. 1.3 Boje dvanaestodebiog kruga. 1 utu, 2 crvena, .i plava. 4 narandasta, 5 zelena, 6 ljubiasta, 7 iuto-narandiasta, 8 iuio-zeicna, 9 crveno-narandasta, 10 crvcno-ljubiasta, 11 plavo-zelena, 12plavoIjubiasta

- narandasta od ute i crvene - zelena od ute i plave i - ljubiasta od crvene i plave Boje se moraju meati precizno, kako narandasta ne bi bila ni jako crvena ni jako uta; zelena ni jako uta ni jako plava, a ljubiasta ni jako crvena ni jako plava. Na odreenom rastojanju od prve linije kruga opiemo drugi krug, i tako dobijemo

kruni prsten koji podelimo na dvanaest jednakih delova. U kruni prsten na odre ena mesla, unosimo boje prvog reda i boje drugog reda, tako da izmeu dva se gmenta unesene boje ostane jedan prazan segment. U taj prazan dco unosimo boje treeg reda, koje dobijamo meanjem je dne boje prvog reda sa jednom bojom dru gog reda. Tako dobijamo od:

9

ute i n a r a n d a s t e = uto-narandastu, ute i zelene = uto-zelenu crvene i n a r a n d a s t e = crveno-narandastu crvene i ljubiaste = crveno-ljubiastu plave i zelene plavo-zclcnu i plave i ljubiastc= plavo-ljubiastu. Na ovaj nain je dobijen dvanaestodelni krug boja. Boje idu istim redosledom kao i u spektru. Boje koje se nalaze jedna nas pram druge u dvanaestodclnom krugu bo ja komplementarne su. KONTRASTI BOJA Posmatranjem stvari oko sebe kaemo da je neka boja svetla ili tamna, topla ili hladna, tek poto ih uporedimo sa nekom drugom bojom. Kada se jasno zapaaju razlike izmeu dva utiska koja se porede, onda se to naziva kontrastom. Osnovni kontrasti boja mogu biti veoma razliiti, kao to su: - kontrast boje prema boji, - kontrast svctlo-tamnog, - kontrast toplo-hladnog, - komplementarni kontrast, - simultani kontrast, - kontrast kvaliteta, - kontrast kvantiteta. Boje se mogu meati na 4 naina: - jedna ista boja moe se oslabiti belom bojom, pri emu ona dobija hladniji ton; - svaka se boja moe meati sa crnom, ime se na neki nain "umrtvi"; - tonovi manjeg intenziteta od tona iste boje mogu se dobiti meanjem sa sivom bojom i - iste boje mogu se zamutiti meanjem sa odgovarajuim komplementarnim boja ma (uta-ljubiasta). Izmeanim komplementarnim bojama (dve komplementarne boje) moe se do dati bela boja da bi se dobili izuzetni tono 10

vi. Elekat zamucenosti, odnosno jedna kosti jedne boje je relativan, jer svaka boja moe izgledati intenzivna pored drugog zamuenog tona, a i sama delovati zamu eno pored drugog do nje intenzivnog to na. Kontrast kvantiteta je odnos izmeu dve (ili vie) obojene povrine. Kada govo rimo o utisku koji na nas ostavlja jedna boja, moemo rei da su tu bitna dva ini oca: intenzitet boje i njena povrinska zas tupljenost. Intenzitet, odnosno svetlosne vrednosti pojedinih boja su razliite. Za komplementarne parove boja su sledee vrednosti:

uto : ljubiasto = 9 : 3 = 3 : 1 = 3/4 : 1/4 narandasto : plavo = 8 : 4 = 2 : 1 = 2/3 : 1/3 i crveno : zeleno = 6 : 6 = 1 : 1 = 1 / 2 : 1 / 2 . Da bi komplementarne boje dale har moninu povrinu treba ih uzimali u reci pronom odnosu, pa je odnos povrina sleei: uto : zeleno = 1/4 : 3/4 narandasto : plavo = 1/3 : 2/3 i crveno : zeleno = 1/2 : 1/2. uta boja pokriva 1/4 povrine a ljubi asta, koja je manje intenzivna, 3/4 ukupne povrine. Narandasta boja, ija je svctlosna vrednost jaa, zastupljena je na 1/3 povrine, a plava na 2/3 povrine. Crveno i zeleno, boje podjednakog in tenziteta, pokrivaju 1/2 date povrine. Ovako dobijene povrine stvaraju utisak ravnotee, pod uslovom da su boje date u svojoj maksimalnoj zastupljenosti, jer se u protivnom r a v n o t e a izmeu povrina menja. SLAGANJE BOJA Sloiti boje, znai sastaviti dve ili vie boje - jednu pored druge, tako da zajedni ki stvaraju jednu harmoninu cei inu.

Boje u jednoj prostoriji se mogu uskla ivati na 3 osnovna naina: - jednotonskom harmonijom boja, - "roakom" harmonijom boja i - konlrastnom harmonijom boja.

ba samo j e d n e boje sa dvanaestodelnog kruga boja u svim njenim nijansama. Da ova harmonija ne bi postala zamorna treba koristiti vie razliitih vrednosti i jaina j e d n e iste boje (ali to mora biti jedna osnovna boja).

Jednotonska harmonija boja je upotre

Roaka harmonija boja je upotreba boja koje lee neposredno jedna do druge ili u blizini na dvanaestodelnom krugu bo-

ja. Na primer, podesna je kombinacija is to ute, zelene i zeleno-utc boje. Prilikom roakih harmonija boja, boje treba da budu razliitih vrednosti i jaina. Teko je uskladiti susedne boje koje se nalaze na obe strane jedne od osnovnih boja, npr.: crveno-ljubiasta sa crveno-narandastom, plavo-ljubiasta sa plavo-zelenom i uto-narandasta sa u t o z e l e n o m . k o n t r a s t m- harmonije boja se dobijaju kada se primene boje koje su suprotne u prirodnom krugu boja, tj. komplementar ne boje, npr.: crvena i zelena, uta i ljubiasta i narandasta i plava. Kontrastnih kombinacija boja ima vie vrsta. Tako, postoji dvostruka kontrastna harmonija boja. O n a se dobija kada kombinujemo dve direktne susedne boje sa njihovim suprotnim bojama - komplemen tarnim bojama. Moemo kombinovati lju biastu i crveno-ljubiastu sa u t o m i uto-zelenom. Pri tome, boje treba da bu du razliitih vrednosti i jaina. Boja koja pokriva povrinu treba da bude najzamuenija, a ona koja je zastupljena u manjim kombinacijama treba da bude intenzivnija.

SL 1.4 Harmonija zelene boje. 1 lainnv-zclcna, 2 svetio zelena, 3 zelena

BOJE U UNUTRANJEM PROSTORU

S obzirom da smo upoznali svojstva bo ja, moemo "popraviti" neke nedostatke stana u odnosu na strane sveta, klimatske uslove, veliinu i oblik prostorije.

SL 1.5 Harmonija tule boje. 1 sveilo-be, 2 be, 3 tamno-be

Prostorije o k r e n u t e prema severu ili scveroistoku imaju malo suneve svetlosti, pa je u takvim prostorijama uvek hladno. Topla boja zidova, npr. svetlouta, ublaie ovaj utisak. Prostorije o k r e n u t e prema jugu ili jugozapadu obasjane su sunevom svetlou, pa je za njih, naroito zbog le-

11

11

.

.

.

1

R3

2

1

SL l.o Boje za stanove okrenute prema severu. 1 svetlo-bel, 2 limun, 3 oker

57. 1.7 Boje za stanove okrenute prema jugu. 1 iamno-zelcna, 2 plavu-zelena, 3 plavo-ljubiasta

tnjih dana, potrebno odabrati zelene i pla ve tonove. Na si. 1.6 i 1.7 prikazane su kombinacije boja za obe vrste stanova. Mnogi stanovi imaju dugake, uske ho dnike, iz kojih se ulazi u sobe. Oblik takvih hodnika moemo lako optiki izmeniti. Je dan ili oba eona zida moramo obojiti jako narandastom bojom, a ostale zidove neu tralnom bojom. Na taj nain e se prostor optiki skratiti, jer se narandaste povri ne naizgled pribliuju.

Ako bi eone zidove obojili crno ili tamno-modro, ta bi povrina izgledala kao ru pa i jo bi se optiki vie udaljila. Mali, uski i kratki hodnik moe se "pro iriti" bojenjem svih povrina svetlozelenom bojom. Ta boja "proiruje" prostor u svim smerovima. Male prostorije se ne bi smele nikada obojiti crvenom bojom. To bi moglo dovesti do oseaja "guenja", jer crvena boja optiki skuplja i smanjuje prostor.

\

WC 1

3

SI. 1.8 Visoke prostorije: gornji deo zidova u visini od 20 cm obojiti istom bojom kao i plafon. 1 braon, 2 uta, 3 uto-zelena

SI. 1.9 Narandasia boja pri bliava zid (idealno za dugake pro storije i hodnik). 1 bela, 2 svetlo-uta, 3 narandasia, 4 svetlo-plava

SI. 1.10 Crni eoni zid deluje kao rupa, (produuje prostorije hod nik) 1 bela, 2 svetlo-uta, 3 crna, 4 svetlo-plava

\

12

SI. 1.11Svetio

Sl. 1.13 Tamno obojen plafon ini nisku prostoriju jo niom (obojitiplafon svetlom bojom). 1 uto-zelena. 2 svetlo-uta, 3 svetlo-plava

taj, veliina prostorija i njihov izgled (boje zidova, podova i plafona). Ako prostorije nisu onakve kakve eli mo, bojama ih moemo optiki izmeniti. Prijatnost prostora, uglavnom, zavisi od boje zidova. Dodue, bitnu ulogu imaju i kvalitet i svojstva nosioca boje (boja moe biti i te kako topla ako materijal deluje "hladno" - preovladivae taj utisak). Pri ulasku u nepoznatu prostoriju prvo se zapaaju zidovi, podovi i visina prostorije.SI. 1.12 Prostori je obojene crvenom bojom daju utisak stenjenosti. 1 crveno-narandiasta, 2 crve na, 3 bela

IZBOR ODGOVARAJUE BOJE ZA P R O S T O R I J U

Ako je prostorija isuvie visoka, plafon se moe obojiti tamnijom bojom od boje poda, a gornjih 20 cm zidova istom bojom kao stoje plafon. Tako e se plafon optiki spustiti. Bojom moete optiki promeniti pros torije, to je pokazano na si. 1.8, 1.9, 1.10, 1.11, i 1.12. Najbolje se oseamo ako nam u stanu sve odgovara i ako je sve usklaeno: name-

Odreena boja u prostoriji stvara odre enu atmosferu. Stoga se mogu postaviti neka pravila koja se odnose na boje odre enih prostorija u stanu. Meutim, ta su pravila samo o d r e e n e smernice, jer su ukusi razliiti. Za prostorije u kojima najvie boravite (dnevni boravak) upotrebljavaju se sledee boje: bela, uta, svetlosmeda i crvenosmeda. To su mirne i prijatne boje.

Za spavae sobe se najee upotreblja vaju mirne i "oputene" boje: zelena i plava i svi tonovi smee boje.

13

1 1

-S7. 1.14 Zidovi i pod obojeni sit konirastmm bojama. 1 plavo-zeleria, 2 uto-zelena, 3 cn-eno-ljubiasta

SI

1.15 l'rosiorijii u kojoj je piunenjena harmonija ho ja. 1 svctlo-hita, 2 uta, 3 hun-narandasta

Ruiasta boja, oker, svetlozclcna i ze lena (kao trava) pobuuju apetit i podstiu drutvenost, pa se koriste za trpezarije. Za radne prostorije preporuuju se sledec boje: sunano-zlatni zidovi sa crve nim ili zelenim tonovima. Ustanovljeno je da te boje podstiu duevni rad. Stepenita su "vedrija" i zrae "dobrodo licom" ako su obojena svetloutim, svetlo-crvenkastim ili svctlozclenim bojama. Iste boje su prikladne za deije sobe i sobe za igru. Poto su kuhinje obino male, treba ih bojiti belom ili svetloplavom bojom, da bi delovale vee. Osim toga, bela i svetloplava boja stvaraju utisak sveinc i prohladnosti. IZVOENJE MOLERSKIH RADOVA KREENJE POVRINA Po zavretku graevinskih radova pris tupa se obradi spoljanjih i unutranjih zidova i plafona molersko-farbarskim ra dovima. Povrine koje se obraduju moraju biti ravne, oble (ako je to projektom pre dvieno), suve, iste i slobodne za obradu. Povrine na kojima se izvode molerski radova mogu biti: 14

a - m a l t e r i s a n e p r o d u n i m krenim malterom, b - malterisane produnim gipsanim malterom, c - gletovane istim gipsom, d - betonske povrine, d - povrine od iverice, f - povrine od cementnoazbestnih i gipskartonskih ploa Spoljanji i unutranji zidovi i plafoni mogu se obraivati: a - kreenjem, b - kreenjem u boji c - posnim (zemljanim) bojama, d - emulzionim bojama, e - disperzionim bojama, d - bojama na bazi sintetikih smola ras tvorenih u organskim rastvorima i f - plastinim malterima (fabrika meavina sintetikih smola, kamenog agregata i pigmenata - boja). Kreenje n o v o m a l t e r i s a n i h zidova i plafona Kreenje se izvodi, uglavnom, gaenim kreom. Kre se gasi tako to se peenom (ivom) kreu dodaje potrebna koliina vode (na 1 kg peenog krea oko 5 1 vode). Gaenje se vri u drvenom koritu, uzstalno

meanje "akijom", sve dok se agregat pe enog krea ne raspadne i rastopi. Ugaeni krc mora odslojati najmanje tri do etiri neelje, a poeljno je i do etiri meseca. Od 1 kg peenog krea dobija se oko 4 kg gaenog krea. Kre se za kreenje priprema tako to se gaenom kreu doda oko 2/3 iste vode i d o b r o promea (gaeni kre razmuti). Kreno mleko se pre kreenja procedi kroz gusto sito da bi se odstranila ncugaena zrnca p e e n o g krea (krenog kamena). Ovako pripremljeno kreno mleko na nosi se na omalterisane povrine runo etkom (ajbnom), prvi premaz. Kada se ovaj premaz osui, udubljenja na malterisanim povrinama gipsaju se glet-masom napravljenom od gipsa, krea i vode. Za tim se zidovi i plafon bruc daicom i isti praina. Posle ovoga se jo jednom krei (drugi put) runo - etkom (ajbnom), sa neto redim krenim mlckom nego prili kom prvog kreenja. Kada se povrine posle drugog kreenja potpuno osue, prskaju (pricaju) se molerskom pumpom. pricaju se dva puta, s tim to se drugi p u t pricaju kada se povrine posle prvog pricanja osue. Pri likom kreenja bilo etkom ili molerskom pumpom, kreno mleko povremeno treba promeali da se krc ne bi taloio (odvojio od vode). Za kreenje novomalterisanih zidova i plafona potreban je sledei materijal: - gaeni kre 0.55 kg/m^, - gips 0,03 kg/m2, - voda za spravljanje krea i pranje alata 0,95 l/m2 Pored runog molerskog alata, potre bne su dvokrakc merdevinc visine 4-10 stepenica, zavisno od visine prostorije. Za 8 sati jedan radnik kompletno moe okreiti oko 35-40 m 2 . 15

Kreenje starih unutranjih zidova i plafona

Stari zidovi i plafoni se kree slino kao i novi zidovi i plafoni. Razlika je u tome to se stare okreene povrine p r e t h o d n o pri preme za kreenje. Priprema starih povrina sastoji se u slcdeem: stari potkorueni sloj krea ostru gati p a h l a m a do zdrave p o d l o g e (maltera), zatim se pristupi bruenju i i enju. Brusi se grubim brusnim papirom koji se stavi preko daice, da bi se odstra nili ostaci starog krea. Pukotine i rupe na o s t r u g a n i m p o v r i n a m a gipsiraju se spremljenom smeom od gipsa, krea i vo de. Ovako pripremljene povrine dva puta se runo kree etkom (ajbnom) i dva do tri puta prskaju krenim mlekom pomou molerske pumpe (istim postupkom kao kod novomalterisanih povrina).

Za izvoenje navedenih radnji potreban je sledei materijal: - gips 0,06 kg/m" - gaeni kre 0,02 kg/m2 - brusni papir 0,002 tab/m2 - voda 0,25 l/m2 Kreenje u boji novih zidova i plafona Bojenje novomalterisanih povrina kre nom bojom sastoji se iz sledeih ope racija: Povrine se runo - etkom (ajbnom) okree krenim mlekom prvi put. Kada se osue, grubo se izbruse neravnine (ispupenja) daicom, i izgipsaju oteenja (udubljenja) meavinom eipsa, krea i vo de. Zatim se povrine kree runo - etkom (ajbnom) drugi put. Osuene povrine

SI. 1.16 Postupak nanoenja emulzionog kita na mahcrisane povrine, a zahvatanje kita iz posude i stavljanje na nerdajuu glethoblu, b nanoenje kita glethoblom, c razvlaenje vika materijala (kita) sa ravnih povrina na udubljenja na zidu, d zaglaivanjepovrine kitom

izbruse se brusnim papirom i ponovo gip saju manja udubljenja meavinom gipsa, krca i vode. Ovako obraene povrine boje se krenom bojom dva puta runo etkom (ajbnom) i dva puta prskaju kre nom bojom pomou molerske pumpe. Bojenje runo ili prskanje molerskom pumpom vri se kada se povrina od pret hodnog bojenja p o t p u n o osui.

Krena boja se priprema tako to se prethodno u manjoj posudi boja u prahu dobro razmuti u retkom krenom mleku. Razmuena boja postepeno se sipa u veu posudu (otvoreno plastino bure) uz stal no meanje drvenom letvom, sve dok se ne postigne ujednaen ton. T o k o m bojenja pripremljenu k r e n u boju p o v r e m e n o promeati, da ne bi dolo do taloenja boje i krea (odvajanje boje i krea od vode).

16

Za bojenje krenom bojom novomalterisanih povrina potreban je sledei ma terijal: 2 - gaeni kre 0,550 kg/m 2 - gips 0,050 kg/m 2 - brusni papir 0,002 tab./m 2 - zemljana boja u prahu 0,025 kg/m - vode oko 1 l/m2 Za osam sati jedan radnik krenom bo jom moe okreiti oko 25-30 m 2 ' PRIPREMA - GLETOVANJE POVRINA Gletovanje e n m l z i n n i m kitom (patent-kit) Gletovanje emulzionim finomalterisanih kitom povrina

SI. 1.17 Nanoenje kit-inase na ostruganu povrinu, a kitovanjc oteenja i pukotina, b gletovanje ostniganih povrina cnnilzivnim kitom prvi i drugi put

Za osam asova jedan radnik moe 2 izgletovali 20 do 25 m . Gletovanje grubo malterisanih povrina emulzionim kitom (patent-kit) Gletovanje grubo malterisanih povrina je isto kao i gletovanje fino malterisanih povrina. Razlika je u lome stoje potrebna vea koliina materijala (za 20 do 2 5 % ) . Za osam asova j e d a n radnik moe izgletovati od 15 do 20 m 2 . Kitovanjc i gletovanje emulzionim kitom ostrugane podloge

Prljave povrine su prvo izbruse papi rom za bruenje (brusni papir) sitnozrne strukture i oiste etkom pajalicom od praine. Nakon bruenja i ienja zidovi i plafo ni se okree pripremljenim krenim mlekom od g a e n o g krea. Oteenja na zidovima i plafonima (manja oteenja i pukotine) zagipsaju sc gipsom alabastcrom. Ovako pripremljene povrine gletuju sc emulzionim kilom dva puta. Gleluje se emulzionim kilom drugi put kada se pov rine p o t p u n o osue od prvog gletovanja. Ovako gletovanje povrine spremne su za bojenje posnom bojom i bojenje disperzionim bojama. Za gletovanje je potreban sledei mate rijal.: - gaeni kre - gips - emulzioni kit - emulziono vezivo - voda 0,2 kg, 0,03 kg, 0,6 kg, 0,012 kg, 0,250 1.

Oslrugana povrina izbrusi se brusnim papirom (mirgl-papirom) i oisti praina etkom pajalicom. Zatim se impregnira ostrugana povrina i kituju manja otee nja i pukotine. Ovako pripremljene povrine kituju se i gletuju emulzionim kitom (dvaput). Za izvrenje ovog posla potreban je sle dei materijal: - brusni papir 0,005 tab., - gips 0,05 kg/m2 - gaeni kre 0,08 kg/m ,

- emulzioni kit 0,50 kg/m , - voda 0,25 1. Za osam sati jedan radnik moe uraditi 2 oko 25 m , zavisno od kvaliteta ostruganc povrine. Gletovanje disperzivnim k i t o m Gletovanje malterisanih disperzivnim povrina kitom fino

Povrine zidova i plafona se izbruse brusnim papirom (mirgl-papir) i oiste od praine etkom pajalicom. Suve i dobro oiene povrine neulraliu se disperzionim sredstvom za neutralizaciju. Disperziona sredstva za neutralizaciju primenjuju se prema uputstvima proizvo aa. Sredstvo za neutralizaciju, impre gnaciju, isperzioni kit i disperziona boja treba da budu od istog proizvoaa. Ove materijale proizvodi vie proizvoaa pod raznim komercijalnim nazivima, ali su, uglavnom, od istih sirovina i napravljene istim tehnolokim postupkom. Posle izvrene neutralizacije oteena m e s t a ( g n e z d a i p u k o t i n e ) kituju se gipsom. Zidne i plafonske povrine impregniu se disperzionim sredstvima za impre gnaciju.

Na ovako pripremljenu podlogu nanosi se isperzioni kit dvaput. Nanosi se metal nim ili plastinim gleterom (glcthoblom). Debljina nanetih slojeva treba da bude od 1 do 3 mm. Temperatura zidnih povrina i vazduha tokom rada mora biti od + 5 C do + 40C. Potreban je sledei materija 0,015 kg, - sredstvo za neutralizaciju 0,03 kg, - gips - dispcrzivno vezivo za impregnaciju 0,02 kg, - disperzivni kit 1,20 kg. Za osam asova j e d a n radnik moe izgletovati od 20 do 25 m 2 . Posle prekida rada ambalau zatvorili, da ne bi materijal isparavao, alat dobro oprati vodom ili ga potopiti u vodu. Gletovanje disperzivnim kitom grubo malterisanih povrina (brdski ili morski pesak)

Grubo malterisani zidovi se gletuju isto kao i fino omalterisani zidovi. Razlika je u koliini utroenog materijala i potrebnog vremena (zbog grubljih povrina). Za grubo malterisanje potreban je sle dei materijal: -sredstvo za neutralizaciju malterisanih povrina 0,015 kg/m2. 0,10 kg/mz -gips

SI. 1.18 Posle bruenja, ienja i neutralizacije povrina vri sc kitovanjc disperzivnim kitom (a). Zatim se vri gleto vanje kilom prvi put (b) i zavrno fino gletovanje drugi put (c)

18

-dispcrzivno vezivo za 2 impregnaciju 0,03 kg/m i 2 -disperzivni kit 1,70 kg/m Za osam asova j e d a n radnik moe izgletovati od 15 do 20 m , zavisno od finoe mallcrisanc povrine. Napomena: Kod visokih temperatura, neposredno prc nanoenja disperzivnog kita, povrine zidova i plafona treba dobro navlaiti da bi se spreilo brzo suenje (gu bitak vode iz disperzivnog kita). Ako se ne navlae dovoljno moe doi do pucanja disperzivnog kita.

Gletovanje mesta)

betonskih

povrina

disperzivnim kitom

(beton liven na licu

G letova nje disperzivnim kitom betonskih povrina (montani betonski elementi i betonske povrine izvedene klizajuom oplatom) Kod betonskih povrina vidne delove betonskog gvozda koji se nalazi u zidovima i platonskim ploama treba premazati antikorozivnim sredstvima (osnovna boja za metal, nitrolak, minijum i dr.) radi sprea vanja izbijanja fleka. Oteenja na betonskim povrinama gnezda (neravnine nastale zbog segregaci je betonske mase) kituju se disperzivnim kitom. Posle kitovanja impregniraju sedisperzionim vezivom. Na impregniranim betonskim povrina ma nanose se dva sloja disperzivnog kita. Drugi sloj se nanosi kada je prvi sloj pot puno suv. Za gletovanje disperzivnim kitom, po treban je sledei materijal: - uljani minijum 0,05 kg/m2, - disperzivno vezivo za impregniranje 0 ,03 kg/m2, - disperzivni kit 2,5 kg/m2. Za osam asova jedan radnik moe glctovati 20 do 25 m 2 19

Gletovanje betonskih povrina livenih od betonske mase u oplati na licu mesta je slino kao i gletovanje montanih eleme nata (betonski elementi liveni u fabrici betona). Razlika je u tome to su betonske povrine livene na licu mesta grublje, pa je utroak materijala i vremena vei. Zbog grublje betonske povrine disperzioni kit se nanosi tri puta. U k u p n a deblji na sva tri sloja ne srne biti vea od 5 mm. Vano je da se svaki sledei sloj disperzionog kita nanosi na suvu povrinu i da sloj nije deblji od 2 mm. Za gletovanje betonskih povrina potre ban je sledei materijal: - uljani minijum 0,06 kg/m2, - dispcrzivno vezivo za impregnaciju 0,03 kg/m" - disperzivni kit 3,50 kg/m - 4,5 kg/m" zavisno od betonske povrine. Za osam asova j e d a n radnik moe izgletovati 12-15 m . BOJENJE POSNOM BOJOM Bojenje p o s n o m bojom n o v o m a l t e r i s a n i h zidova i plafona

Ciste i suvc malterisanc povrine okree se pripremljenim krenim mlekom od gaenog krea (prvi put). Posle kreenja gipsuju se oteena mesta i pukotine gipsom alabasterom. Zatim se izbruse zagipsana mesta brusnim papirom i oisti praina et kom pajalicom. Posle ienja zidovi se kree krenim mlekom od gaenog krea (drugi put). Na okreene povrine nanosi se sloj rastvorenog kaolina i krede (predbojenje posnom bojom).

Posle predbojenja impregniraju se pov rine rastvorom mazivog sapuna (molerski sapun) -molerskom etkom. Ovo su pri premne radnje za izvoenje posnog boje nja posnim bojama zidova i plafona. Pripremljene povrine boje se posnom bojom pomou molerske etke dvaput. etkom obojene povrine prskaju se (pri caju) posnom bojom pomou prskalice molerske p u mpe. Posna boja priprema se od krede i kaoli na rastvorenih u vodi i paste u boji za toniranjc (ton po elji vlasnika). Ovom rastvoru dodaje se i kotano tutkalo, koje slui za vezivanje boje (spreava otiranje posne boje sa zidnih povrina). Za bojenje posnom bojom potreban jc sledei materijal: 0,35 kg/m2, - gaeni krc - gips 0,030 kg/rri , - kaolin i kreda 0,200 kg/m i - molerski (mazivi) sapun 0,010 kg/rri , - ton-pasta 0,006 kg/m2, - lutkalo 0,013 kg/m2, - voda 1 l/m2. Za osam sati jedan radnik moe obojiti oko 25 m 2 zidnih i platonskih povrina. Bojenje p o s n o m bojom povrina gletovanih e m u l z i o n i m kitom Povrine izgletovane emulzionim kilom fino izbrusiti sitnozrnim papirom i oistili od praine. Impregnirati ih molerskim (mazivim) s a p u n o m . Na i m p r e g n i r a n e povrine naneti sloj rastvorenog kaolina i krede (predbojenjc). Posle zavrenog predbojenja, neravnine ispraviti emulzionim kitom (kilovati). Nakon ovih predradnji, povrine obojiti posnom bojom (gotovom bojom), bojom pripremljenom za bojenje. Zavrno bojenje se obavlja tri puta i to etkom dvaput, trei sloj moe se naneti 20

molerskom e t k o m , prskanjem moler skom pumpom ili vlaknastim valjkom. Za izvoenje ovih radova potreban jc sledei materijal: 0,010 kg/m2, - molerski sapun - kaolin i kreda 0,040 kg/irr, - emul/.ioni kit 0,040 kg/m^, - gotova boja (pripremljena boja) 2 0,200 kg/m , 2 0,008 kg/m , i celulozno vezivo 2 0,400 l/m . voda Za osam sali jedan radnik moe da oboji oko 35 do 40 m 2 Bojenje p o s n o m bojom povrina gletovanih disperzivnim k i t o m

Izgletovane povrine izbruse se sitno zrnim brusnim papirom i oiste od povri ne. Zatim se izvri sapunisanjc (prvi put rastvorenim mazivim sapunom - moler skim s a p u n o m ) . S a p u n i s a n e povrine prcboje sc pripremljenim rastvorom ka olina i krede. Manje neravnine gletovanih povrina gipsaju sc gipsom alabasterom, da bi sc dobila p o t p u n o ravna povrina. Gipsovane i predbojene povrine sapuniu sc rastvorom molerskog sapuna (drugi put). Ovako obraene povrine boje sc pri premljenom posnom bojom dva puta. Prvo se molerskom etkom (ajbnom) povrine oboje pripremljenom posnom bojom. Kada se prvi (osnovni) sloj osui, boji sc drugi put (zavrno bojenje) - prska nje p o s n e boje m o l e r s k o m p u m p o m (prskalicom).

Za bojenje posnom bojom ve izgletovanih povrina potreban jc sledei ma terijal: 0,015 tab/m2, - brusni papir 0,030 kg/m2, - gips alabastcr 0,010 kg/m2, - mazivi (molerski) sapun 0,120 kg/m2, - kreda (tricla) 0,100 kg/m2, - kaolin (ton) 2 0,(X)6 kg/m , - pasta za toniranjc

- tutkalo 0,013 kg/rri , - voda 1,4 l/m". Jedan radnik za 8 asova moe obojiti oko 40 do 50 m 2 Bojenje novih g i p s a n i h povrina gipsarski gletovane g i p s o m alabasterom Prilikom bojenja gipsarski gletovanih povrina istim gipsom, treba biti posebno paljiv i struan, da se prilikom rada gips ne bi otetio (brazdanje, ostavljanje trago va etke kod predbojenja i osnovnog boje nja). Poeljno je da gipsane povrine boji struan moler. P o s t u p a k bojenja je sledei: Povrine se izbruse najfinijim brusnim papirom (paljivo). Vodenim rastvorom stipse (alauna) impregniraju se gipsane povrine. Impregnisane povrine predboje se finim rastvorom p r i p r e m l j e n e boje (dvaput cedene kroz gustu najlon mrei cu). Zatim se sapunaju zidovi i plafon ka lij umovim mazivim sapunom (molerski sapun). Eventualna sitna oteenja gipsuju se gipsom alabasterom. Ovako priprem ljene povrine boje se osnovnom bojom m o l e r s k o m e t k o m . Z a v r n o bojenje obavlja se molerskom pumpom - prska njem (pricanjem) dva puta. Svaki sledei sloj nanosi se kada je prethodni potpuno suv. Za bojenje gipsanih povrina potreban je sledei materijal: -brusni papir (sitnozrne strukture) 0,010 tab./nT, molerski sapun 0,010 kg/m2, stipsa (alaun) 0,015 kg/m2, gips 0,010 kg'm 2 , voda 0,950 l/m2, ton 0,130 kg/m2, cinkvajs 0,025 kg/m2, tutkalo 0,012 kg/m2, boja za svetle tonove 0,020 kg/m2.

Za osam sati jedan radnik moe obojiti oko 25 m 2 . Bojenje novih g i p s a n i h povrina sa srednjom o r n a m e n t i k o m

Prilikom bojenja ornamentisanih po vrina tehnoloki postupak rada je identi an kao i prethodni, razlika je samo u utroku materijala i vremena (zbog komplikovanijih povrina). Za kompletno bojenje ornamentisanih gipsanih povrina potreban je sledei ma terijal: - brusni papir (sitnozrne strukture) 0,015 tab./m2, - molerski (mazivi) sapun 0,012 kg/m", - stipsa (alaun) 0,015 kg/m2, - gips 0,012 kg/m2, - voda 1,00 I/m2, -ton 0,120 kg/m2, - cinkvajs 0,025 kg/m2, - tutkalo 0,012 kg/m2 - boje 0,016 kg/m2. Za osam sati jedan radnik moe obojiti oko 15 m 2 . BOJENJE BOJAMA DISPERZIVNIM

Disperzivne boje izraene su na bazi sintetikih smola rasprenih u vodi, sa do datkom pigmenta (boja), punila i dr. Fabriki se proizvode i zavisno od speci jalnih dodataka mogu se upotrebiti za bo jenje unutranjih zidova i plafona, spoljnih zidova i plafona (fasada) i graevinske sto larije. Gotove disperzivne boje ne zahtevaju posebnu pripremu i mogu se odmah upo trebiti. Priprema boje sastoji se samo u tome da se gotovoj boji mogu dodati ton-paste za toniranje, da bi se dobila odreena nijansa.

21

Bojenje disperzivnim bojama unutranjih povrina bez obrade podloge (na gletovanoj povrini)

Predbojenje povrina vri se razredenom dispcrzivnom bojom u vodi (razmcrc fabriki proizvedenom disperzivnom specijalnom smcom za predbojenje.

G l e t o v a n e povrine izbrusiti brusnim papirom i oistiti od praine. Oiene gletovane povrine impregnirati disperzivnim vezivom (sredstvo za impregnaciju). Manja oteenja kilovati disperzivnim kitom,

Posle predbojenja povrine ispraviti toniranim disperzivnim kitom. Ovako obradene povrine pripremljene su za zavrno bojenje dispcrzivnom bojom (dva puta), Bojiti se moe etkom, pumpom za pricanje ili vunenim valjkom.

57. 1.19 Postupak bojenja disperzivnom bojom na pripremljenoj podlozi, a vuneni valjak paljivo umoiti u boju i sa s^'ih strana dobro ga natopiti, b valjak zatim nekoliko puta prevaljati preko reetke da bi se ravnomemo natopio bo jom

SI. 1.20 Nanoenje boje valjkom vri se valjanjem odozdo nagore ujednaenim pritiskom (a). Potezima valjkom u cikcak boja se razmazuje po zidu (b). Na kraju slede dugi, ujednaeni potezi valjkom odozgo nadale

22

Za bojenje unutranjih zidova i plafona potreban je sledei materijal: 2 - brusni papir 0,015 tab./m , 2 - gips 0,020 kg/m - disperzivno vezivo 0,020 kg/m , 2 - disperzivni kit 0,040 kg/m , - disperzivna boja 0,310 kg/m2, - voda 0,300 l/m2. Za osam asova jedan radnik moe obo jiti 20 do 25 m 2 . Pre upotrebe fabriki pakovane disperzivne boje, boju treba dobro promeati. Prilikom prekida rada, alat odmah oprati vodom. T e m p e r a t u r a uskladitenja disperzivnih boja u suvim prostorijama je od + 5 d o +30C. Bojenje d i s p e r z i v n o m bojom negletovanih povrina Bojenje disperzivnim bojama fino malterisanih povrina bez. gletovanja Fino malterisane povrine izbruse se brusnim papirom i oiste od praine. Ma nje oteena mesta i pukotine gipsaju se gipsom alabasterom. Malterisane i gipsane povrine se neutralizuju s r e d s t v o m za n e u t r a l i z a c i j u (olovni fluat), da bi se uklonilo i spreilo cvetanje soli u malteru (spreila pojava kokica). Ncutralisane povrine impregniu se sredstvom za impregnaciju (disper zivno vezivo) - fabriki pripremljenim. Na impregnirane povrine molerskom e t k o m ili vunenim valjkom nanosi se osnovna pokrivna disperzivna boja - predbojenje. Neravnine na zidovima i plafonima is pravljaju se toniranim disperzivnim kitom. Ovako pripremljene povrine boje se dis perzivnom bojom dvaput (prvi sloj - pokrivno bojenje i drugi sloj - zavrno bojenje) - vunenim valjkom..S7. 1.21 Bojenje valjkom vntbo malterisanih povrina

Za izvrenje ovih radova potreban je sledei materijal: - brusni papir - gips - disperzivni kit - disperzivna boja - voda9

0,015 tab./m"\ 0,030 kg/m2, 0,035 kg/m2, 0,360 kg/m2, 0,2 l/m2.

Za osam sati jedan radnik moe obojiti 2 oko 22 m .

Bojenje disperzivnim bojama grubo malterisanih povrina bez. gletovanja

Postupak rada potpuno je isti kao i kod fino malterisanih povrina. Z b o g grubljeg mallcra utroak materijala (disperzivnog kita i disperzivne boje) vei je za 10% po m2. Za osam sati jedan radnik moe obojiti oko 20 m 2 .

Bojenje disperzivnom

bojom

iverice

Uljanim minijumom premazuju se ekseri i drugi vidljivi gvozdeni elementi. Zatim se povrine n a t o p e uljanim firnajzom. Kvalitetnije je zagrejani uljani firnajs (da lje od vatre) pomeati sa uljanim razredivaem (razmerc: 2 dela firnajza 1 deo uljanog razredivaa) i natopiti dvaput. Ka da se prvi sloj dobro osui - nanosi se drugi sloj. Disperzivnim kitom pretkitovati fuge na sastavima ploa od iverica. Iskitovane ploe od iverice predboje sa disperzivnom bojom (prvi put). Fine ne ravnine i pukotine kituju se toniranim ki tom - povrina je spremna za zavrno bojenje. Zavrno bojenje disperzivnom bojom obavlja se u dva sloja (drugi put i trei put). Boji se vlaknastim valjkom, a moe i et kom ( a k o se eli drugaiji povrinski izgled). Za izvrenje ovih radova potreban je sledei materijal: - uljani minijum 0,040 kg/m", - firnajz 0,090 kg/m2, - uljani razreiva 0,030 lit/m2, 2 - disperzivni kit 0,140 kg/m , 2 - disperzivna boja 0,470 kg/m , - pasta za toniranjc 0,013 kg/m2, - voda 0,300 l/m2. Za osam sati jedan radnik moe obojiti oko 18 m 2 . RUSTINO (RELJEFNO) KITOVANJE GLETOVANIH POVRINADISPERZIVNIM KITOM Za postizanje potrebnih efekata (relje fa) koristi se specijalnim postupkom dis perzivni kit. Izgletovane povrine disperzivnim ki tom izbruse se brusnim papirom i oiste od 24

praine. Izbruene povrine impregniu sc disperzivnim vezivom. Pretkitujc (isprav ljaju neravnine) se disperzivnim kitom. Kada sc kit osui (pretkitovanjc) pristupa se runoj rustinoj reljefnoj obradi zav rnog sloja bojenogdisperzivnog kita ipahlom i drugim alatkama (noevima za kitovanjc), zavisno od rustinosti obrade povrine.

Kada se zavrna obrada kitom osui im pregnira se reljefna povrina disperzivnim vezivom. Za izvrenje ovih radova potreban je sledei materijal: - papir za bruenje 0,010 tab./m2 - dispcrzivno vezivo 0,080 kg/iri , - disperzivni kit 0,060 kg/m2, - bojeni disperzivni kit za izradu 1,300 kg/m2 i reljefa - pasta za toniranje 0,020 kg/m2. Za osam sati jedan radnik moe kitovati oko 18 m 2 . RADOVI U ENTERIJERU RENOVIRANJE STARIH ZIDOVA Kvaenje i struganje starih boja Struganje stare krene boje lopaticom paldom Potkoruenc i ispucane krene boje na zidnim povrinama (koje se ne mogu mestimino popraviti) p o t p u n o se ostruu od maltera. Krcna boja strue se lopaticama, a vrsta mesta boje p r e t h o d n o se nakvasc vodom. Za obavljanje ovog posla potrebno je samo 0,150 do 0,200 l/m 2 vode: Za osam sati jedan radnik moe ostru gati (zavisno od dotrajalosti krene boje) oko 50 m 2

Struganje stare posne

(zemljane)

boje

Stara potkoruena boja skida sc metal nom lopaticom. Mesta na kojima je stara boja vrsto vezana na zid prethodno se nakvasc vodom. Od materijala potrebno je samo 0,200 l/m 2 vode. Struganje i pranje disperzivne boje Stare disperzivne boje se po celoj pov rini nakvasc rastvorom luine ili deter denta u vodi. Kada omekaju, metalnom lopaticom strue sc stara boja do maltera. Ako jc disperzivni kit meslimino ispucao ili se potkoruio, do maltera se strue i sloj disperzivnog kita. Zavisno od stepena struganja (da li sa mo disperzivna boja ili i disperzivni kit) potrebna jc sledea koliina materijala: -voda od 0,260 do 0,560 I/m2 i - luina ili deterdent od 0,040 do 0,100 kg/m2. Za osam sati jedan radnik moe sastru gati (zavisno od dotrajalosti disperzivne boje i disperzivnog kita) od 18 m 2 do 40 m2 Bojenje p o s n o m bojom ostrugane podloge O s t r u g a n e povrine o d s t a r e p o s n e (zemljane) boje izbrusiti brusnim papirom i molerskom etkom oistiti od praine. Ciste povrine okreiti odleanim gacnim kreom. Posle kreenja manje nerav nine i p u k o t i n e izgipsati gipsom alabasterom. Okrecnc povrine impregnirati rastvo rom mazivog sapuna (molerski sapun). Impregnisane povrine obojiti osnov nom bojom (rastvor krede i kaolina). Na kon osnovnog bojenja povrine gipsovati 25

dvaput (nadgipsovanjc). Izravnate i pri premljene povrine pokrivno bojiti po snom bojom. O b o j e n e povrine prskaju sc moler skom pumpom zemljanom bojom dva pu ta. Svaki sledei sloj nanositi kada je prethodni p o t p u n o suv. Za izvrenje ovih radova potreban je sledei materijal: brusni papir 0,005 tab./m i gaeni kre 0,080 kg/nT, gips alabaster 0,050 kg/m^, molerski (mazivi) sapun 0,010 kg/m2, 0,20 kg/m2, - kreda i kaolin 0,006 kg/m, - pasta za toniranjc 0,013 kg/m2, - tutkalo za vezivanje 0,550 l/m2. - voda za pripremanje Za osam sati jedan radnik moe obojiti oko 25 do 30 m 2 Bojenje d i s p e r z i v n o m bojom ostrugane podloge

Ostruganu podlogu sa ije je povrine skinuta stara boja dobro izbrusiti brusnim papirom i etkom pajalicom oistiti od pra ine. Izbruenu i p o t p u n o oienu povrinu predimpregnirati fabriki proizvedenim sredstvom (disperzivna im pregnacija).

Sredstvo za predimpregnaciju nanosi se molerskom etkom. Mala oteenja i pu kotine kituju sc disperzivnim kitom - pahlom (strugalicom). Nakon kitovanja vri se kitovanje - pre svlaenje celokupne povrine emulzionim kitom pomou gletarice (glethobla), da bi sc dobila p o t p u n o ravna i glatka povrina. Kitovane povrine izbruse se finim bru snim papirom (sitnozrni papir) i impregniraju s r e d s t v o m za i m p r e g n a c i j u disperzivna impregnacija. Impregnisane povrine bojiti osnovnom pripremljenom (toniranom) disperzivnom bojom - vlaknastim valjkom. Na osnovno

obojenim povrinama ispraviti manja ote enja disperzivnim kitom. Ovako pripremljene povrine boje se dva puta toniranim disperzivnim bojama vlaknastim valjkom. Za izvoenje kompletnih radova potre ban je sledei materijal: - brusni papir 0,005 tab./m2 - disperzivna impregnacija 0,070 kg/nT, - disperzivni kit 0,550 kg/m", - disperzivna boja 0,330 kg/m2, - disperzivna pasta 0,030 kg/m2, - voda 0,350 l/m2. Za osam asova jedan radnik moe kom pletno obojiti oko 15 m 2 . Bojenje preko stare boje Bojenje krenom bojom preko postojee stare krene boje Stari obojeni zidovi i plafoni izbruse se brusnim papirom i oiste od praine et kom pajalicom. Oteena mesta i pukotine gipsovati meavinom gipsa, gaenog krea i vode. iste izgipsovane povrine okreiti krenim m l e k o m - e t k o m (ajbnom). O k r e e n e povrine obojiti krenom bo jom (etkom) dva puta. Svaki sledei sloj krene boje nanosi se kada je prethodni potpuno suv. Suvc kreom obojene povrine prskati krenom bojom (pricati) - molerskom pumpom, dva puta. Za kompletno bojenje starih obojenih povrina krenom bojom potreban je sle dei materijal: - brusni papir 0,005 tab./m2, - gips alabaster 0,020 kg/m2, - gaeni kre 0,350 kg/m2, - boja u prahu 0,030 kg/m% i - voda za pripremanje i pranje alata 0,450 l/m2. Za osam asova jedan radnik moe obo jiti oko 40 m 2 . 26

Bojenje posnom

(zemljanom)

bojom

preko postojee stare posne boje

Stare obojene povrine izbrusiti sitnozrnim brusnim papirom. Oteena mesta i pukotine gipsovati gipsom alabasterom. Izgipsovane povrine okreiti krenim mlekom molerskom etkom. Kada se osu e impregnirali ih. Impregnacija se vri ras tvorom mazivog sapuna (molerski sapun). Pripremljenom posnom bojom (od krede, kaolina, paste za loniranje, tutkala i vode) obojiti ih molerskom etkom (prvi put). Kada se prvi sloj osui obojili povrine posnom bojom molerskom etkom (drugi put).

Bojenje molerskom etkom u dva sloja je, u stvari, osnovno bojenje, odnosno pri prema povrina za zavrno bojenje. Zavrno bojenje posnom bojom obavlja se prskanjem pripremljenom posnom bo jom - molerskom pumpom. Za kompletno bojenje posnom bojom starih obojenih povrina potreban je sle dei materijal: gaeni kre 0,050 kg/m' gips alabaster 0,030 kg/m , mazivi sapun 0,015 kg/m2, 0,180 kg/m2, - kreda i kaolin - pasta za toniranje 0,006 kg/m^, - lutkalo (vezivo) 0,013 kg/m", - voda za pripremanje boje i pranje z alata 0,500 l/m Za osam asova jedan struni radnik 2 moe obojiti oko 35 m

RAZNI MOLERSKI RADOVI Izvlaenje linija Kada se ele postii odreeni estetski efekti prilikom obrade unutranjih zidova i plafona, pojedini zidovi ili delovi zidova i plafoni boje se razliitim bojama.

esto se plafon boji jednom bojom, zi dovi drugom, a uglovi na sastavu dva zida i zida i plafona treom bojom (obino belom bojom). Uglovi izmeu zidova i zida i plafona obino su irine od 15 do 20 cm. Da bi se odvojile boje i izveli uglovi izvlae se horizontalne i vertikalne linije u jaem tonu. irina ovih linija kree sc od 5 do 12 mm. Ove linije izvlae se pomou lenjira i spe cijalno napravljenih ravnjaa od aluminijuma ili drveta i male (uzane) specijalne molerske etke (napravljene posebno za izvlaenje linija).

manjim posudama. Nain raa isti je kao i kod izvlaenja posnom bojom.

Za osam asova jedan radnik moe izvu i oko 150 do 200 m. Prekrivanje - izolovanje fleka

Na novomalterisanim povrinama mogu se pojaviti fleke i mrlje od re, ulja, kreozita, salitre i dr. Na starim zidovima i plafo nima mogu se pojaviti mrlje i fleke od nafte, masti, dima, katrana, ulja, smole i dr.

Izvlaenje linija na

horizontalnih

i

vertikalnih

obojenoj povrini posnom

bojom irine 5 -12 mm Pripremljenoj posnoj boji dodaje sc odreena koliina ton-paste. Koliina tonpaste i njena boja zavise od elje vlasnika. Posna boja sprema se u manjim posuda ma, zavisno od duine linije. Za jedan metar dune linije potrebno je 0,020 k g p o s n e b o j e p o s e b n o pri premljene. Za osam sati jedan radnik moe izvui oko 150 do 200 m. Izvlaenje horizontalnih i vertikalnih linija na obojenoj povrini disperzivnom bojom irine 5 do 12 m

Pre obrade isflekanih povrina moraju se izolovati mrlje ("lcenje" fleka i mrlja). U zavisnosti od vrste fleke primenjuje se odgovarajue sredstvo za "lcenje" fleka (izolovanje).

Vano je fleke izolovati prc poetka zavrne obrade zidova i plafona, da sc ka snije ne bi pojavile na finalno obojenim zidovima i plafonima. Izolovanje fleke) isflekanog maltera (ute

Disperzivna boja za izvlaenje horizon talnih i vertikalnih linija priprema se tako to se osnovnoj disperzivnoj boji dodaje odreena koliina ton-paste. Koliina tonpaste zavisi od elje investitora. Za izvla enje j e d n o g metra linije p o t r e b n o je 0,020 kg/m 2 . Boja se sprema u posebnim 27

u t e fleke nastaju od re, ulja, dima, vode ili kreozita Ove fleke sc obino po javljuju u kuhinjama, restoranima i drugim prostorijama. Isflekana mesta ili povrine dobro se izbruse brusnim papirom i oiste od prai ne. Oiene povrine premazu se alkidnom lak-bojom (bela) - prvi put. Kada sc prvi sloj osui premaze se istom bojom drugi put (zavrno). Za premazivanjc povrina alkidnom bo jom (u dva sloja) za 1 m 2 , potrebno je 0,010 tabli brusnog papira i 0,220 kg/m alkidne boje. Za osam asova jedan radnik moe ure diti oko 40 m 2 .

Izolovanje mrlja

od anilina

Prvo se brusnim papirom izbruse i oiste povrine od praine. Oiene povrine premazu se dva puta e-lakom. Drugo premazivanje sc obavlja kada jc prvi sloj p o t p u n o suv. Ako su mrlje jake, premazuje se tri puta. Prvi premaz (kao predradnja) vri se elakom rastvorenim u alkoholu (piritus). Za izolovanje je potreban sledei ma terijal: - brusni papir 0,010 tab./m2 i - e-lak za dva premaza 0,200 kg/m2. Za osam asova jedan radnik moe izolovati o k o 60 m 2 . Izolovanje mrlja od masti, ulja, nafte, katrana i si. Prljave povrine dobro izbrusiti brusnim papirom i oistiti od praine. Ove mrlje su najtee za izolovanje, pa je n e o p h o d n o pretpremazati ih sintetikom bojom i rastvaraem (razmere 7 0 % : 30%) radi bolje penetracije (prodiranje rastvora u podlogu). Kada sc osue (brzo se sue zbog brze isparljivosti) premazati ih sintetikom bo jom (prvi put). Kada se prvi premaz pot puno osui premazati ih drugi put (zavrni premaz) - etkom. Za izolovanje ovakvih mrlja po'reban jc sledei materijal: - brusni papir 0,010 tab./m2, - sintetika boja 0,270 kg/m^i - rastvara 0,030 kg/m2. Za osam sati jedan radnik moe izolovati oko 26 m 2 . Izolovanje mrlja od salitre, ugljena i si. Povrine dobro izbrusiti brusnim papi rom i oistiti od praine. 28

Ociscenc povrine dvaput premazati fluatom. Drugi put sc premazuje kada je prvi sloj suv. Ovako izolovanc povrine spremne su za bojenje. Za izolovanje povrina potreban je sle dei materijal: - brusni papir 0,010 tab./m", - fluat 0,080 kg/m2 i - voda 0,200 kg/m2. Za osam sati jedan radnik moe izolovati oko 40 m 2 . OBRADA UNUTRANJIH Z I D O V A PLASTINIM MALTEROM (RELJEFNI MALTER)

Plastini malter jc izraen od polimcrnih emulzija, punila i posebnih pigmenata. Moe se nabaviti u trgovinama grae vinskog materijala ( p o t p u n o spreman za u p o t r e b u ) . P r e nanoenja smesu treba promeati radi p o t p u n e homogenizacije. Glavne karakteristike plastinog maltera su: - odlikuje se dobrom prionljivou za podlogu, pokrivnou i brzo se sui, - nema neugodan miris i nije zapaljiv i - pogodan za upotrebu.

SI.

1.22 Nanoenje plastinog maha u metalnom glet hoblom na zid

SL 1.23 Aa\rna obrada valjkom od jagnjeeg krzna "ro loplasf

SI. 1.25 Povrinska obrada nazubljcnotn lopaticom pahlom (a) i izgled uraenog plastinog maltera (b)

Nanosi sc jedan sloj debljine od 2 do 4 mm, zavisno od granulacijc punila plasti nog maltera i od povrinske obrade. Prc nanoenja povrina sc oisti od prljavtinc, mrlja i praine i impregnic sredstvom za impregnaciju, koje sc nabavlja kad i plasti ni malter i od istog proizvoaa.

SI. 1.2-1 Zavrna obrada pcrfortranim sundcrasiim valj kom

Malter za reljefnu obradu se nanosi plastinim ili elinom nerdajuom hoblom na zid, odozdo prema gore, nakon e g a s c vri p o v r i n s k a d e k o r a t i v n a obrada.

Plastini malter prianja na sve vrste po dloge i malter, beton, salonit, lesonit, gip s a n e ploe itd. Pakuje se u plastinim kantama, kantama od nerdajueg lima ili u plastinim kesama. 29

Postoji vie povrinskih obrada, naveemo najee.

1. Tehnika valjanja - nanesena plastina masa (hoblom) valja sc vunenim valjkom (valjak od jagnjeeg krzna). Od vrste valj ka zavisi struktura povrine. M o e se va ljati i perforiranim sunderastim valjkom.

SI.

1.26 Po\rinska obrada plastinog maltcra ravnom lopaticom pahlom

3. Posebna tehnika povrinske obrade ravnom lopaticom (pahlom). 4. O b r a d a pomou etke n a n e s e n o g plastinog maltera glethoblom i izvaljanog vunenim valjkom. Postupak izvoenja de korativnih efekata. 5. Povrinska obrada nanesenog plasti nog maltcra pomou mistrijc. Utroak materijala zavisi od debljine sloja i naina povrinske obrade (kree se od 2 kg/m 2 za valjani plastini malter do 4 kg/m 2 za grublje strukture maltera) i de bljine povrinskih slojeva. Za osam sati jedan moler moe naneti i izvaljati oko 15 m 2 . Za druge povrinske obrade uinak je znatno manji od 8 m 2 /8 h, a za dekoraciju etkom do 12 m 2 /8 h i imitaciju hrastove kore. MOLERSKO-FARBARSKI RADOVI NA SPOLJNIM POVRINAMA (FASADAMA)

SI. 1.27 Tehnika zavrne obrade plastinog maltcra po mou etke

Pod molersko-farbarskim radovima na fasadama podrazumeva se obrada fasadnih povrina fasadnim bojama i plasti n i m m a l t e r i m a , u cilju z a t i t e od atmosferskih padavina i plastinim malte rima, u cilju zatite od atmosferskih pada vina i odvoenja atmosferskog taloga u difuzne pore. Dobrim izborom tona fasadne boje i tona i strukture plastinog mal tera fasadama se daje lep izgled.

SL

1.28 Tehnika povrinske obrade plastinog maltcra mistrijom

2. Tehnika eljanja - Naneseni plasti ni malter metalnom glethoblom ostrugati elinom lopaticom (pahlom sa zupcima) - dobija se struktura hrastove kore.

Na tritu postoji veliki izbor boja i plas tinih maltera, tako da projektanti po elji investitora mogu pravili najrazliitije kom binacije i time postii visok estetski izgled fasade. Proizvode se uglavnom disperzivne fasadne boje, fasadne boje od sinteti kih s m o l a r a s t v o r e n i h u o r g a n s k i m rastvaraima i fasadne boje ije je vezivo na bazi silikata. Disperzivne boje proizvo de se na bazi sintetskih smola rasprenih u

vodi i na bazi akrilnih smola rasprenih u vodi. Zavisno od proizvoaa, na tritu se pojavljuju pod razliitim komercijalnim nazivima. Vano je pravilo da se fasadne boje i plastini mallcri razliitih proizvoaa me usobno ne meaju, mogu sc samo pojedi ne cele povrine na objektu raditi sa materijalima razliitih proizvoaa. Plastini malteri se proizvode razliitih struktura i boja, a vezivo je kao i kod fasadnih boja - na bazi sintetikih smola, akril nih smola i silikata. Zavrni radovi na fasadama ne smeju sc izvoditi po loem vremenu, jer bi mogli uticati na kvalitet radova, a to su: a - padavinc (kia, sneg, grad), b - jaka magla i zasien vazduh, c - vetar jaine preko 30 km/h, d - temperatura vazduha ispod + 5 C za plastine maltere i ispod -10C za fasadne boje sa razredivaima kao i temperature iznad + 30C za sve materijale. Posebno treba biti oprezan prilikom ra da sa fasadnim bojama od sintetikih smo la rastvorenih u organskim rastvaraima (brzo ispare) jer su zapaljive. Pre poetka izvoenja molersko-farbarskih radova na fasadama moraju bili izve deni svi p r e t h o d n i radovi, kao to su: skelarski, zidarski, bravarski, stolarski, pokrivaki i izolaterski. Bojenje fasadnih povrina d i s p e r z i v n i m bojama Disperzivne boje su fabriki proizvede ne boje u razliitim tonovima. Osnovna boja jc bela, a moe sc tonirati disperziv nim ton-pastama. Toniranjc bele ili druge boje vri sc u dve faze: a) U manju koliinu boje najprc se isti sne odreena koliina ton-paste i dobro promea. 31

b) Obojena smea dodaje se preostaloj koliini disperzivne boje uz stalno meanjc do p o t p u n e homogenizacije. Jedna tuba ton-paste dovoljna jc za toniranjc od 10 do 15 kg disperzivne boje svetlog tona. Obojene osuene fasadne povrine ot porne su na atmosferske uticaje, koroziju, pranje vodom i svctlost. Disperzivnim bojama mogu sc bojiti fa sade malterisane cementnim i produnim malterom, fasade od betona, salonita i kamena. Bojenje fasada ravnih novomalterisanih bojom

disperzivnom

Novomaltcrisanu fasadnu povrinu najpre oistiti od neistoe i praine (etkom pajalicom). Ako jc malterisana produnim malterom, premazati jc fluatom ili rastvo rom fluapila, a zatim oprati istom vodom. Oteena mesta (neravnine) izravnati disperzivnim kitom. Ovo nije n e o p h o d n o s obzirom da se fasada ne posmatra sa odstojanja 1-2 m, ve sa vee udaljenosti, pa sc male neravnine ne mogu zapaziti. Kada se osui, fasadnu povrinu prema zati disperzivnom impregnacijom. Tako pripremljenu povrinu obojiti dispcrziv nom bojom (vunenim valjkom ako su po v r i n e r a v n e ili e t k o m i m o l e r s k o m pumpom ako je fasada izvedena u orna mentici). Kada se osnovni sloj osui, vri se pokrivno bojenje disperzivnom bojom, a zatim zavrno bojenje. (Postupak je isti kao i kod osnovnog bojenja). Fasade izloene jakom suncu treba za tititi od brzog gubitka vode zastirkom od jute. Kada se zavri rad, alat oprati vodom. Za bojenje fasadnih povrina disperziv nom bojom potreban je sledei materijal: - fluat ili fluatol 0,020 kg/m2, - disperzivni kit 0,040 kg/m2,

SL

1.29 Postupak bojenja fusadnih povrina disperziv nom bojom pomou valjka

- disperzivna impregnacija - disperzivna boja - voda

0,030 kg/m , 0,380 kg/m2 i 0,4(K) kg/m2.

kamena, salonita i betona. Postupak boje nja kamena i salonita je isti kao i kod mal terisanih povrina, samo sc kod salonita prc poetka bojenja sastavi salonitnih tabli (spojevi - fuge) fuguju trajno elastinim kitom, da bi se spreio prodor vode kroz fasadni zid. Betonske povrine pre poetka bojenja n e o p h o d n o jc pripremiti za bojenje. Be tonske povrine se prvo oiste od neisto e i p r a i n e i p r e m a z u s r e d s t v o m za disperzionu impregnaciju. Metalni delovi koji sc nalaze na fasadi premazuju se antikorozivnim sredstvom (minijum ili dr.) pre impregnacije. Na impregnisanim povri nama metalnom gletaricom (glethoblom) navlai sc disperzivni kit dva puta. Maksi malna debljina prvog i drugog sloja jc 5 mm. Kod grubljih povrina betona, prvi sloj disperzivnog kita jc krupnije, a drugi finije (sitnije) zrnavosti, pa sc postie pot puno ravna povrina.

Za osam asova jedan radnik moe obo jiti o k o 1 5 - 2 0 m 2 . Pored malterisanih povrina disperziv nim bojama mogu se bojiti i povrine od:

Disperzivni kitovi proizvode se u 10 do 15 razliitih tonova. Ako se eli dobiti ton priblian tonu za zavrnu obradu disper zivnom bojom, disperzivnom kitu se doda je tonirana disperzivna boja ili ton-pasta.

SL

1.30 Postupak nanoenja disperzivnog kita na beton ske povrine

SI. 1.31 Gletovanje disperzivnim kilom fasadnih zidova zidanih elijasiim blokovima (gas i peno betonskim bloko vima)

32

Drugi, liniji sloj nanosi sc kada se prvi sloj p o t p u n o osui (u protivnom, na izgletovanoj povrini pojavile bi se pukotine). Ovako pripremljene povrine direktno se zavrno boje (dva puta) vunenim valj kom (moe i etkom ili prskalicom). Za pripremu srednje grubih betonskih povrina potreban jc sledei materijal: - antikorozivno sredstvo (minijum) 0,60 kg/m2, - disperzivna impregnacija (vezivo) 0,030 kg/m2, - tonirani disperzivni kit 2,5 do 3,5 kg/m2, - za toniranjc kita - disperzivna pasta 0,050 kg/m2, - za pripremanje - voda 0,200 lit/m2 Za osam asova jedan radnik moe obo jiti oko 15 m 2 . Bojenje ravnih novomalterisanih fasada sintetikim bojama (sintetike smole rastvorene u organskim rastvaraima) Prc poetka bojenja, plastinom folijom treba zatititi stolariju, bravariju, limariju i mermerske solbanakc (da se ne bi zaprljali bojom, jer se boja brzo sui i teko isti). Povrine se prvo oiste od praine etkom pajalicom, a manje neravnine isprave spe cijalnim plastinim kitom. Zatim se pre mazu sredstvom za impregnaciju, koje je proizvedeno na bazi organskih rastvaraa. Impregnirane povrine oboje sc sinteti kom bojom dva puta - vunenim valjkom ili etkorr. S obzirom da se brzo sue (isparavaju), posle prvog odmah se moe naneti i drugi sloj. Sintetike boje (s obzirom na njihova svojstva: sa njima se moe raditi i na niskim temperaturama, na - 10C i nie, brzo se sue) su najkvalitetnije boje za fasadu. Vrlo su o t p o r n e i po;tojane na spoljne 33

uticaje. Zahtcvaju samo suvu podlogu i oprez pri radu zbog zapaljivosti. Za bojenje fasadnih povrina sinteti kim bojama potreban je sledei materijal: 2 - polivinil folija 0,030 kg/m , - plastini kit 0,080 kg/m2, - sredstvo za impregnaciju 0,150 kg/m , - fasadna sintetika boja 0,580 kg/m2 Za osam sati jedan radnik moe obojili oko 15 m 2 . RADOVI NA SPOLJNIM

POVRINAMA (FASADE) RENOVIRANJE Struganje - ienje starih fasada s o r n a m e n t i m a (likorezaki radovi) i popravka oteenih m e s t a

Najprc sc vri ienje aplika (konzola, kapitela, cvetova, medaljona, kartua, li kova, poprsja, venaca i ornamcnt-clcmcnata), struganje naslage rica i premaza boja uz obilno kvaenje, mirglanje (bru enje) i pajanje etkom. Po ienju sc vri popravka-retuiranje o r n a m e n t - e l e m e n a t a , oteenih mesta, ivica i venaca specijalnim kitom. U praksi se pokazalo daje bolje popravke oteenih elemenata na fasadi vriti specijalnim mal terom spravljenim na gradilitu od starog ugaenog krea, cementa, cementnog lcpka (cementno lepilo za keramike ploice) i peska ("dunavac"). Specijalni malter sprema se u manjim posudama i manjim koliinama u razmeri cementni lepak: ce ment: gaeni krc: sitan pesak 1:3:2:9. Gaeni kre se dodaje da bi se usporilo vezivanje i poboljala ugradivost, a cemen tno lepilo poboljava viskozitet maltera. P r c n a n o e n j a spravljenog m a l t e r a , oteena mesta nakvase se vodom, a kad upiju vodu paakiraju (premazu) razmu enim cementnim lepilom u vodi (razmerc

1:5). Malter se nanosi mistrijom i pahlom na ornamentnim elementima, a na vcncima mistrijom i ablonom koji je prethodno (prema profilu venca) izraen od lima i drveta. Retuiranc elemente i oteena mesta na vencima dva do tri dana pokriti mokrom jutom i zatititi od jakog sunca, da ne bi naglo izgubili vodu (pojavile se pukotine i dolo do ljutenja). Ove radove izvode visokostruni maj stori, mogu i amateri ako su pedantni i strpljivi pri radu. Utroak materijala zavisi od komplikovanosti i otecnosti (dotrajalosti) fasade i uglavnom je mali i ekonom ski zanemarljiv. Za ove radoveje potrebno dosta vremena (vreme za 1 m ortogonalnc projekcije fasade moe proceniti samo strunjak koji se godinama bavio ovim po slovima). Bojenje k r e n o m bojom na ostruganoj i pripremljenoj podlozi starim g a e n i m kreom Impregniraju se stare fasadne povrine krenim mlekom uz dodatak lanenog firnajza. Impregnirane povrine sc zatim bo je krenom bojom - osnovni premaz. Kada se prvi sloj osui, vri se takozvano pokrivno bojenje k r e n o m bojom ( e t k o m ) . Zavrno bojenje izvodi sc dva puta kre nom bojom (molerskom etkom). Drugi sloj se moe izvesti i prskanjem molerskom pumpom. Posle svakog bojenja, osuena povrina se pomou molerske pumpe po prska istom vodom (malo ovlai). Ovo prskanje omoguava bolje vezivanje sledeeg sloja bojenja za prethodni. Za bojenje stilskih fasada krenom bo jom potreban je sledei materijal: - laneni firnajz 0,015 kg/m2. - gaeni kre 0,500 kg/m2, - za toniranje-mineralne boje 0,035 kg/m2, 34

- za pripremanje - voda 0,850 l/m . Stilske fasade boje se u vie tonova (naj ee u dva, a moe i u tri tona). Osnovna povrina boji sc u jednoj, a ornamenti i venci u drugoj boji (radi lepeg izgleda). Za osam sali j e d a n radnik moe obojiti od 25 do 30 m , zavisno od komplikova nosti fasade i broja tonova kojima sc fasa da boji. Bojenje d i s p e r z i v n o m bojom o s t r u g a n e i pripremljene podloge stilskih fasada

2

Pripremljene povrine stilskih fasada premazu sc sredstvom za impregnaciju disperzivnim vezivom. Imprcgnisane pov rine premazu se pripremljenom disper zivnom bojom (jednom - osnovno bojenje) - molerskom etkom. Kada se osnovni sloj osui vri se pokrivno bojenje disperziv nom bojom.

Zavrno bojenje disperzivnom bojom (trei sloj) vri se etkom ili prskanjem molerskom pumpom. Ako se zavrni sloj izvodi prskanjem a fasada sc boji u vie tonova, neophodna je potpuna zatita ra nije obojenih povrina u drugom tonu (drvenim ramovima ili ablonima i polivi nil folijom). Stilske fasade se uglavnom boje etka ma raznih oblika i veliina. Za bojenje stilskih fasada disperzivnom bojom potreban jc sledei materijal: - sredstvo za impregnaciju - dispcrzivno 2 vezivo 0,040 kg/m . - disperzivna boja 0.400 kg/m", - za toniranje - disperzivna pasta 0,035 kg/m2. - voda za pripremanje i pranje 0.300 l/m2. - polivinil folija za zatitu 0,080 kg/m2, - letve i daske za ablone 0,005 m/in 2 . Za osam sa'ti jedan radnik moe obojiti od 20 do 25 m 2 .

Bojenje f a s a d n o m bojom sa rastvaraima pripremljenih (struganih) stilskih fasada Stilske fasadne povrine najpre se impregniu sredstvom za impregnaciju (na bazi organskih rastvaraa). Impregnacionim rastvorima moe se dodati fasadna sintetika boja (oko 25%) da bi zavrno bojenje bolje pokrilo povrinu. Pre boje nja, stolariju, limariju, mermerne solbankc i bravariju zatititi polivinil folijom (boja sc vrlo teko isti ako se nezatieni delovi prilikom rada zamau a brzo i isparava). Prvo sc boje osnovne povrine stilske fasa de etkom dva puta. Posle prvog sloja mo e se odmah bojiti drugi put, jer dok sc oboji cela povrina prvi put, povrine oda kle je poeto bojenje ve su suvc i mogu primiti drugi sloj. Zatim se boje venci i stubovi, i na kraju ornament-elementi. Po to se stilske fasade boje u vie tonova, obavezno treba zatititi obojene povrine polivinil folijom (na drvenim ramovima i ablonima). Boji se, uglavnom, etkama raznih veliina i oblika, nije preporuljivo pricanje pumpom, jer zbog rasprivanja boja naglo isparava i moe se zapaliti. Boje su fabriki pripremljene, a tonovi se biraju iz ton-kartc proizvoaa, pa na

objektu nije potrebno posebno toniranje. Boje razliitih tonova po elji sc mogu meusobno meati. Za bojenje stilskih fasada bojom na bazi sintetikih smola rastvorenih u organskim rastvaraima (fasadeks, sintefos, fasakril itd.) potreban je sledei materijal: - letve i daske za ramove i ablone 0,005 m 3 /m 2 , - polivinil folija za zatitu 0,080 kg/m", - sredstvo za impregnaciju od 0,150 do 0,200 kg/m2, - fasadna boja od 0,600 do 0,800 kg/m2, - specijalni razrediva za razredivanje i pranje alata od 0,070 do 0,090 kg/m2. Potreban materijal je dat po m 2 ortogonalnc projekcije fasade, a koliina materi jala zavisi od k o m p l i k o v a n o s t i stilske fasade. Za osam sali jedan radnik moe obojili oko 8 do 12 m 2 , u zavisnosti od kompliko vanosti stilske fasade. SPREAVANJE P R O D O R A ATMOSFERSKIH UTICAJA KROZ FASADNI ZID OD FUGOVANE FASADNE OPEKE esto prilikom jakih kia praenih vetrom dolazi do prodora vlage (vode) kroz fasadni zid od fugovane opeke. Da bi se ovo spreilo, fuge (spojnice) izmeu o p e k e treba dobro isfugovati, zagladiti). Fuge moraju biti bez rupica, u pljina i pukotina. Dobro isfugovani zid ( p o t p u n o suv) pre mazuje se specijalnim sredstvom proizve d e n i m na bazi silikonskih smola rastopljenih u rastvorima "fobus", karbosil i dr. Tenost je bezbojna, pa fasadne povrine ne menjaju boju i izgled, vodootp o r n e su (zanemarljiva je p o r o p r o p u s tljivost).

SI.

1.32 Detalj bojenja fasadnog venea fasadnom bo jom "fasadeks"

35

Premazuju se samo vertikalne povrine i povrine veeg nagiba od 70, a nikada horizontalne. U prvih 48 sati delovanja vode smanjeno je upijanje za 90 do 9 5 % . Premazuje sc dva do tri puta potpuno suva i nesmrznuta povrina. Vreme suenja je dnog sloja je od dva do tri sata, a svaki novi sloj nanosi se pre nego to sc prethodni sloj p o t p u n o osuio. Povrine premazane sredstvom za hidrofobiranje ne mogu sc naknadno malterisati. Tcnost se na zid od opeke nanosi uglav nom etkama (raznih veliina), a tuge se paljivo premazuju uzanim (malim) etka ma. R a d n a temperatura je od 0 do 30C. Dubina penetracije na zidu od fasadne o p e k e je od 5 do 11 mm, u zavisnosti od poroznosti opeke. Utroak materijala po m 2 za jedan sloj je oko 0,30 kg, a za tri sloja oko 0,8 kg. Materijal treba drati to dalje od vatre i iskrenja. Za vreme rada na objektu se ne smeju vriti zavarivanja i lemljcnja. Pored hidrofobiranja zidova od opeke, na efikasan nain se moe spreiti prodor vode i kod fasadnih povrina od kamena, salonita, maltera i betona, uz uslov da su vrste (da se ne krune), suve i bez rupa, upljina i pukotina, jer ih premaz nee moi premostili. OBRAIVANJE PRESVLAENJE NOVIH RAVNIH FASADNIH POVRINA PLASTINIM M A L T E R O M (FASAPAOST, TERAPAOST, K E R A - M I N E R A L I SL.) Plastini malteri namenjeni su za za vrnu obradu, uglavnom, ravnih povrina na novosagraenim objektima. Ukoliko se ele postii odreeni dekorativni efekti, malteri se mogu uspeno primeniti za 36

obradu enterijera (pojedini delovi, detalji i si.). Na fasadama se nanose na omalterisane isperdaene povrine, produnim i cementnim malterima, a mogu se uspeno nanositi i na povrinama od salonita i od fino livenih betonskih elemenata. Povrine od salonita i betona neopho dno jc ncutralizovati fluatom i oprati vodom. Povrina na koju sc nanosi plastini mal ter mora biti stabilna (vrsta - "zdrava"), suva i ravna, bez masnih mrlja i praine stara najmanje 28 dana (zavren proces vezivanja). Plastini malteri su fabrika meavina sintetike smole, pigmenta i k a m e n o g agregata razliite granulacije. Sintetika smola, kao nosilac osnovnog svojstva plastinog maltera, omoguuje: - dobru prionljivost na fasadnu povrinu, - veliku elastinost i - brzo suenje (na 20C sui se 2 do 3 sata). Razni organski i anorganski pigmenti daju plastinim malterima trajne tonove. Kod gletovanog plastinog maltera kame ni agregat (okrugla zrnca) je iste veliine, a krupnoa zavisi od elje investitora (na ruioca, vlasnika objekta). Materijal se pakuje u plastinim kanta ma ili polivinilskim vreama i limenim kan tama, da ne bi oksidirao. Preporuuje se da se pojedine fasadne povrine obrade malterom iz iste are, koje su na ambalai obeleene brojevima. S obzirom na veliinu zrna i granulometrijski sastav kamenog agregata, plasti nost maltera (gustina) i postupak nanoenja (raznim alatkama), proizvodi se vie tipova plastinih maltera. Prema nai nu nanoenja postoje sledei osnovni tipovi: - gletovani (zaglaeni) plastini malter, - prskani (oricani) plastini malter,

- strugani (zaribani) plastini malteri imitacija travertina i - valjani (rolovani) plastini malter. Obraivanje - presvlaenje fasade gletovanim p l a s t i n i m m a l t e r o m Prc nanoenja maltera, polivinil folijom zatitili stolariju, bravariju, limariju i mermer i oistiti prainu sa fasade molerskom etkom. Oiena povrina premazuje sa fabriki proizvedenim sredstvom za pene traciju i izolaciju (izolir-grund) molerskom etkom. Ve posle 8 h na grundiranu pov rinu moe se nanositi plastini malter naj kasnije u roku od 24 h. Plastini malter se pre nanoenja mora promeati bez razredivanja. Plastini malter stavlja sc pomou lopa tice ili vee pahle na metalnu gletaricu kojom sc nanosi na zid. Malter sc razvlai odozdo na gore u jednom sloju (debljine 2 do 3 mm, zavisno od granulacije kamenog agregata) i zagladuje vertikalnim pokreti ma gletarice (glethobla). Fasada sc obra duje od vrha fasade prema skeli. Poeljno je da na svakoj radnoj platformi skele radi po jedan radnik, da se ne bi primeivali nastavci. N e o p h o d n o jc da se u horizontal nom pravcu zavri povrina od ivice do ivice (ugla). Ako je objekat visok, pa jc u vertikalnom pravcu prekid rada neopho dan, na fasadnoj povrini sc nalepi hori zontalno lcpljiva traka, da se prilikom nastavljanja rada sledeeg dana nastavak ne bi primetio. Rad sc obavlja po lepom vremenu. Svc, jo nc stabilizovan malter, ne bi smeo u toku sledeih 12 asova da pokisne. Prilikom rada na t e m p e r a t u r i iznad 25C, n e o p h o d n o jc da se pri radu svee naneti malter zatiti odgovarajuim fasadnim zavesama od sunca. 37

SI. l.JJ Detalj nanoenja gfeiovanog plastinog maltera

Utroak plastinog maltera zavisi od ve liine kamenog zrna (krupnoa), a veliina moe biti 1,2 i 2,5 mm. Za obradu fasade gletovanim plastinim malterom potreban je sledei materijal: - polivinil folija 0,30 kg/m2. - izolir-grund za penetraciju 0,20 kg/m" - plastini malter 3,5 - 4,50 kg/m^, - voda za pranje alata 0.200 l/m". Za osam sati jedan radnik moe uraditi od 10 do 12,5 m . Obrada m a l t e r i s a n i h fasada prskanim ( p r i c a n i m ) p l a s t i n i m malterom Prskani plastini malter je meavina ve ziva, mineralnog agregata i pigmenata.

Kod fabriki mcsanog maltcra (gotov fa briki proizvod), vezivo moe biti sinteti ka smola ili vodena disperzija polivinilacetata. Ako se malter priprema na gradilitu vezivo jc mineralnog porekla ili na bazi silikata. Koje e sc vezivo upotrebiti za pripremu maltera zavisi od proi zvoaa. Bez obzira na vrstu veziva, dodaci za proizvodnju maltera su mineralno punilo (granulacije od 1 do 3 mm) i pigmenti postojani na svctlost. Postupak nanoenja plastinog maltera prskanjem jc sledei: P r e t h o d n o izvedene radove p o t p u n o zatititi polivinil folijom, a fasadne povri ne oistiti od neistoe i praine. Radi bo lje prionljivosti m a l t e r a za p o d l o g u , podloga se penetrie sredstvom za pene traciju i izolaciju (izolir-grund). Plastini malter sc nanosi u dva sloja, ukupne debljine od 2 do .3 mm, pomou jea ili pitolja i kompresora. Prskanje je om izvodi se runim okretanjem "jea" u kutiji u koju jc sipan malter. Prska se sa odstojanja od 20 do 30 cm. Prilikom prskanja kompresorom bitan jc pravilan izbor mlaznice (dizne) i dobro podeen pritisak. Pitolj za vreme rada mora biti udaljen od zida od 50 do 70 cm (ako proizvoa pitolja nije preporuio drugaije). Prskanje se izvodi u dva sloja, drugi sloj se nanosi kad se prvi sloj prosuio - posle 24 h. Plastini malter se prica pod istim vre menskim uslovima kao i gletovani plastini malter. P r e pricanja, malter dobro promeati - do p o t p u n e homogenizacije. Za obradu fasada plastinim malterom potreban jc sledei materijal: - polivinil folija 0,30 kg/m2 - sredstvo za penetraciju (izolir-grund) 0,200 kg/m2 38

- gotov plastini malter (fabriki 2 spravljen) 3,0 - 3,5 kg/m i 2 - voda za pranje i ienje 0,250 l/m . Za osam sati jedan radnik kompletno 2 moe da uradi oko 20 m . Obrada n o v o m a l t e r i s a n i h fasadnih povrina struganim ( z a r i b a n i m ) p l a s t i n i m m a l t e r o m - imitacija travertina

I strugani malter jc gotova fabrika mcavina veziva (sintetika smola, vodena disperzija poliakrilata) kamenog agregata i pigmenata postojanih na svetlost. Kame ni agregat je meavina kamenog zrna razli itih veliina, krupnoe od 2 do 3 mm. Kvalitet malterisane i isperdaene podlo ge jc isti kao i kod prethodnih vrsta plasti nih m a l t c r a . Na isti nain sc tite i prethodno izvedeni radovi.

Pre nanoenja maltcra, fasada sc prema zuje sredstvom za penetraciju - moler skom e t k o m . Penetraciono sredstvo, fabriki proizvedeno, nanosi sc nerazredcno ili sc razreduje vodom u razmeri od 1 : 1 do 1 : 4, zavisno od proizvoaa (na ambalai proizvoa daje upulstvo za pri premu). Osam sati posle izvrene penetra cije nanosi se malter. Malter se nanosi metalnom nerajuom gladilicom (gletho blom) - jedan sloj, debljine najveeg zrna agregata (3 mm). Plastini malter sc stavlja molerskom lopaticom ili veom pahlom na glethoblu, kojom sc nanosi na zid.

Strugani plastini malter se razvlai odo zdo na gore, ili horizontalno, moe i kru no, zavisno od toga kakve se are ele. Prilikom struganja odozdo prema gore, najkrupnija zrna agregata (pomeranjem ili kotiranjem) ostavljaju tragove u obliku a ra - vertikalnih malih brazdica. Razvlae njem i struganjem u horizontalnom pravcu

SI. 1.34 Tehnika nanoenja SOVganog (zaribonog) jilaStinog maltera sa horizontalnim brazdama

segregacije k a m e n o g agregata. Nancti malter sc sui od 2 do 4 sata, zavisno od temperature vazduha, a p o t p u n o ovrava za 4 do 6 dana. Moe se raditi na temperaturi od 5C do 30C, a optimalna temperatura je 25C, bez direktnog udara suneve svetlosti. Malter sc nc srne nanositi za vreme atmos ferskih nepogoda (kia, grad, sneg). Nakon upotrebe alat oprati vodom, a ambalau sa materijalom dobro zatvoriti. Materijal nije zapaljiv. Kod rada na tem peraturi iznad 25C i pod direktnim uda rom suneve svetlosti, n e o p h o d n o je da se prilikom rada svee nancti malter zatiti odgovarajuim fasadnim zavesama. Za obradu fasade slruganim plastinim malterom potreban jc sledei materijal: - polivinil folija 0,300 kg/m", - sredstvo za penetraciju 0,200 kg/m2, - plastini malter 4,0 - 4,50 kg/m2, - voda za pranje alala i ienje 0,250 l/m2. Za osam sati jedan radnik moe uradili od 10 do 12 m 2 Obrada n o v o m a l t e r i s a n i h fasada valjanim (rolovanim) p l a s t i n i m malterom

SI.

1.35 Nanoenje struganogplastinog maltera sa krunim brazdama

postie sc ara sa horizontalnim brazdicama. Radi breg oticanja vode sa fasade (kod jakih kia) praktinije jc da su brazdice vertikalne. Krunim pokretanjem glethoble postiu se posebni efekti - krune brazdice razlii tih duina i poluprenika (vidi sliku). To kom rada glethoblu povremeno umakati u vodu, a malter promeati da nc bi dolo do 39

Plastini malter za valjanje je takode fabrika meavina veziva, kamenog agre gata i pigmenata postojanih na svetlost. Kameni agregat je sitniji (do 1,5 mm). Po dloga na koju sc nanosi malter mora biti stabilna, vrsta, zdrava, suva i ravna, bez masnih mrlja i praine. Svee (nove) po dloge izvedene od produnog i cementnog maltcra moraju biti stare najmanje 28 dana (zavren proces vezivanja). Kod ponovljenih nabavki materijala mogua su odstupanja u nijansama, a pre poruuje sc da sc nabavi dovoljna koliina za celu fasadu. Takode sc preporuuje po jedine fasadne povrine obraivati materi-

jalom iz iste sarze (broj jc oznaen na ambalai). Fasadne povrine sc obraduju u dva radna postupka, i to penetracijom i nanoenjem zavrnog sloja. Penetracija se izvodi fabriki proizvedenim sredstvima za penetraciju, po uputslvu proizvoaa (razmera razredivanja vodom). Ugradnja se vri molerskom etkom, prvi sloj (penetra cija). Zavrni sloj plastinog maltera nano si se metalnom nerdajuom glcthoblom (jedan sloj) a nakon toga povrina sc prede sunderastim valjkom ili valjkom od jagnje e koe. Najbolje je ako plastini matici nanosi jedan radnik glcthoblom, a drugi radnik posle njega razvlai valjkom. Debljina valjanog plastinog maltera kree sc od 1,5 do 2 mm. Rad jc jednostavan i brz, uz malo rasipa nje materijala. Izvaljani malter sui sc od 2 do 4 sata, a potpunu vrstou postie za 4 do 6 dana. Radni uslovi su isti kao i za ostale vrste plastinih maltera (vreme, temperatura, ild.). Tokom rada materijal povremeno promeati, a prilikom prekida rada, alat, pribor i posude oprati vodom. Za obradu fasade valjanim plastinim malterom potreban jc sledei materijal: - polivinil folija za zaStitu 0,300 kg/m , - sredstvo za impregnaciju 0,200 kg/m". - plastini malter 2 - 2,200 kg/m" i - voda za pranje alata i pribora 0,250 l/m2. Za osam sati jedan radnik moe uraditi oko 20 m . Kod svih vrsta plastinih maltera ista knuto jc kakva mora biti povrina fasadnog zida na koju sc malter nanosi. No, i pored kvalitetne podloge, moe doi do neeljenih pojava, ljutcnja i klobuenja plastinog maltera. Zbog loe termike izolacije, difuzna pora iz unutranjosti zgrada na svom putu prema hladnim fasadnim zidovima prelazi zonu oroenja, gde sc kondenzuje (zimi sc moe smrznuti). 402

.V/. 1.36 Tehnika nanoenja plastinog maltera gletho Mom i vunenim valjkom valjani (rolovani) plastini malter

SI.

1.37 Nanoenje plastinog maltera perj'oriranim sunderastim valjkom (gmblja struktura)

Ovakve smrzlinc mogu izbaciti na fasadnim zidovima plastini malter, koji sc klo-

bui i ljusti. Ako su zidovi pravilno dimcnzionisani i termiki izolovani da ovakvih kondenzacija ne dolazi. M E R E N J E I NAIN OBRAUNA RADOVA 2 Izvreni radovi se obraunavaju po 1 m ili po komadu. Za radove koji sc obraunavaju po ko madu sa naznaenim dimenzijama, odstu panje do 5 cm, od jedne mere'navedene u opisu ne uzima sc u obzir. Za vea odstupanja (makar i jedne di menzije) tolerancija se ne uzima u obzir; mera sc menja procentualno u odnosu na promenu odreene povrine. Radovi u prostorijama sa stepenastim ili kosim podom, sa neravnim kosim plafo nom ili svodom (prostori stepenita, dvo rane i si.) i radovi u prostorijama viim od 4 m obraunavaju sc posebno. Takvi rado vi treba da su u opisu posebno navedeni. N a i n uzimanja mere i obraunavanje Bojenje krenim emulzionim i posnim bojama, kao i priprema povrina (gletova nje svim materijalima, struganje, pahlovanje i si.) mere sc i obraunavaju na naine kako sledi: Vodoravni plafoni - po m . Bone pov rine podvlaka greda i povrine zidnih po jasa ispada dodaju sc kvadraturi plafona, ako su obraeni u istoj tehnici. Kosi plafoni, nodgledi stepeninih kra kova i si. - po m prema stvarnoj povrini. Zidovi - po m 2 . Visina sc meri od poda ili gornjeg ruba podnoja do gornje grani ce zida. Ako je podnoje sokla izraeno od dru gog materijala ili izvedeno u drugoj tehnici 41

bojenja, visini zidne povrine iznad podno ja dodaje se 2 0 % visine podnoja (sokle). Ukoliko jc visina podnoja koje jc izve deno od drugog materijala manja od 25 cm, ona se meri od poda do gornje granice zida. Svodovi - po m . Za visine temena svoda jednake 1/10 raspona svoda meri se svetla vodoravna povrina izmeu zidova, a za visine temena svoda iznad 1/10 raspona svoda, meri se kao prostorija sa ravnim plafonom, s tim to sc za obraun zidova uzima visina temena svoda.

Ispadi i udubljenja (palete, nie i slino) obraunavaju se posebno, iako su obrae ni u istoj tehnici kao i plafon i zidovi.

Zidovi stepeninih i slinih prostorija mere se u celoj visini od najnieg nivoa poda do najvie granice plafona (zida) ako podnoje zida nije vie od 25 cm. Ukoliko se u takvom prostoru na zidovima nalazi podnoje obraeno od drugog materijala, visine vee od 25 cm, od ukupne visine zidova odbija se zbir visina podnoja, uma njen za 20%. Plafoni, svodovi i zidovi od gipsanog maltera (sadre - strukture) obojeni bojom na bazi tutkala, celuloze ili emulzije, mere se i obraunavaju u tri dela, ako nije u opisu drugaije dato i to:

- gipsanje glatke povrine (bez ukrasnih elemenata) - po m ; - gipsanje plastike (tukature) sa glatko izvuenim i profilisanim vencima i pojasi ma po m 2 , s tim to se izraunatoj povrini doda 50%; - gipsanje plastike (tukature) sa profili sanim vencima i ukrasnom ornamentikom 2 . v . - po m , s tim sto se izraunatoj povrini doda 100%. Dekorativna obrada ili ukrasno slikanje plafona, svodova i zidova prostorija obra unava sc paualom, po komadu.

Pri bojenju opisanom u prethodnim tac2 kama, ovori veliine do 3 m sa paletnama i bez nje odbijaju se od izmerene povrine. Za vee otvore odbija sc razlika vea od 2 3 m . Kao otvori smatraju se prozori, vrata, otvori za ugraene i neugraene ormane, pregrade (gde ima eo zida) i slino. Pri bojenju disperzionim bojama, boja ma sa rastvaraima i obradi plastinim malt e r i m a na s t a n d a r d n i m p o d l o g a m a u unutranjosti zgrade meri sc i obraunava obraena povrina po m 2 . Pri tom sc otvori veliine do 1 m 2 nc odbijaju. Za vee otvo re odbija se razlika vea od 1 m 2 . Ispadi i udubljcnja obraunavaju sc po sebno, iako su obraeni u istoj tehnici kao zidovi i plafon.

I z m e n e normiranih vrednosti za m o l e r s k e radove

Kada se radi u prostorijama sa visinom veom od 4 m, gde jc potrebna skela, utro ak radnog vremena se poveava: - za visine od 4 do 6 m - 10% - za visine od 6 do 8 m -15% - za visine preko 8 m - 20% i obraunavae na ukupnu povrinu pla fona i zidova prostorije.

Kada se radi u istoj prostoriji ili na fasadi u vie boja ili tonova, ako to nije u opisu posebno navedeno, utroak radnog vre mena za svaki dalji ton se poveava za 10% i obraunava na ukupnu povrinu prosto rije ili fasade.

42

ALATI, M A I N E I OSTALA P O M O N A SREDSTVA ZA I Z V O E N J E M O L E R S K I H RADOVA

44

45

K O M P R E S O R S K I APARAT SA RAZNIM PITOLJIMA ZA P R S K A N J E

46

2

FARBARSKI RADOVI

Farbarski radovi se obavljaju na unutra njim mallerisanim zidovima, drvenim po dovima, stepenicama, unutranjoj i spoljanjoj stolariji, rolctnama, bravariji, limariji, radijatorima, ccvima i ureajima centralnog grejanja. U zavisnosti od vrste podloge koja se obraduje, farbarski radovi se izvode na: a - malterisanim i betonskim povrina ma, b - stolariji i drugim podlogama od drvcta i drvenih prefabrikata, c - drvenim podlogama i lamperijama od drveta, d - radijatorima, ccvima i ureajima cen tralnog grejanja, e - bravariji i f - limariji. Radovi se mogu izvoditi: a - osnovnim premazima fabrike proi zvodnje (bezuljna sredstva) b - uljanim bojama, c - specijalnim disperzivnim bojama, d - sintetikim bojama, e - uljanim sintetikim, nitro-lakovima, v i c k o m p o n c n l n i m i b i t u m e n s k i m lakovima. U pogledu otpornosti fabriki radovi moraju biti izvedeni tako da su ofarbane povrine o t p o r n e na: a - pranje, b - svctlost (postojanost na svctlost), c - temperaturu.

d - razna hemijska i slabije mehanike uticaje, e - atmosferske uticaje (kia, sneg, mraz itd.). M A T E R I J A L I ZA F A R B A R S K E RADOVE Materijali koji sc koriste za farbarske radove moraju odgovarati zahtevima JUS-a. Materijali sc mogu primenjivali samo na onim povrinama za koje su prema svo jim fiziko-mehanikim i hemijskim osobi nama namenjeni. Prema svojoj nameni i reosledu izvoe nja materijali za farbarske radove dele sc na: 1 - materijale za osnovne premaze, 2 - materijale za kitovanje i presvlaenje, 3 - materijale za farbanje, 4 - materijale za lakiranje (lakovi i lakboje) i 5 - sredstva za skidanje starih premaza. MATERIJALI ZA O S N O V N E PREMAZE DRVETA, MALTERA I LESONITA Firnajz od lanenog ulja Firnajz od lanenog ulja slui za natapa nje (impregniranje) podloge spoljanjc i

unutranje stolarije, podova od drveta, lamperija i ostalih elemenata izraenih od drveta, kao i za razredivanjc uljanih boja za masne premaze. Kao sredstvo za nata panje (impregniranje) podloge, firnajzu od lanenog ulja moe se, po potrebi, doda ti odreena koliina uljanog razredivaa ili terpentinskog ulja. Firnajz mora biti fabriki proizveden od lanenog ulja i ne srne sadrati primese mi neralnih ulja. Bezuljna sredstva za o s n o v n e premaze Bezuljna sredstva za osnovne premaze su specijalni fabriki proizvodi, koji sc primenjuju po uputstvu proizvoaa. Ova se sredstva mogu primenjivati ako to doputa podloga i predmet koji sc obraduje, kao i dalji radovi materijalima koje proizvoa preporuuje za kompletan sistem obrade (farbanja). O s n o v n i premazi za drvo Osnovni premazi za drvo imaju fungicidno, insekticidno i protivpoarno dejstvo, spreavaju stvaranje plesni, moraju biti specijalno fabriki proizvedeni i ne smeju tetno delovati na sledei premaz (sloj). MATERIJALI ZA O S N O V N E PREMAZE METALA Osim toga to slue za zatitu metala od korozije (rdc), osnovni premazi moraju stvarati vrstu i elastinu podlogu. Oni mo raju dobro prianjati na podlogu i osigura vati trajnu osnovu pokrivnom premazu. Osnovne boje s antikorozivnim pigmen tima standardne fabrike proizvodnje za odreene podloge i premazne sisteme pri-

menjuju sc prema uputstvu proizvoaa koje sc nalazi na ambalai ili prospektu. Za osnovne premaze metala primenjuju se olovni minijum, cinkhromat, oksid gvozda i olovni-silikatni hromat. O l o v n i minijum p o s t a n d a r d u J U S H.Cl.023 mora biti pripremljen sa firnajzom od lanenog ulja ili drugim odgovara juim vezivom fabrike proizvodnje. I cinkov h r o m a t po s t a n d a r d u J U S H.C1.034 mora biti pripremljen sa firnajzom od lanenog ulja ili drugim odgovara juim vezivom fabrike proizvodnje. Olovno-silikatni hromat koristi sc sa sin tetikim vezivima. MATERIJALI ZA KITOVANJE I PRESVLAENJE

Materijali za kitovanje i presvlaenje mogu sc nanositi samo na podlogu imprcgnisanu na odgovarajui nain. U zavi snosti od vrste impregnacionog sredstva i materijala za bojenje, kitovanjc i presvla enje moe sc izvoditi uljanim kitom i dis perzivnim kitom. Uljani kit za podloge od drveta, lesonita, metala i maltcra sastoji sc od punila pigme nata, veziva i razredivaa. Uljani kit mora biti standardne fabrike proizvodnje. On mora stvarati vrstu prevlaku koja ispunja va sva uubljcnja i pukotine podloge, a mora osigurati dobar osnov za pokrivne premaze. Emulzioni kit, kao podloga zidnih po vrina od maltcra, lesonita i betona, sastoji se od punila pigmenata emulzionog veziva i razredivaa. Punila, pigmenti i uljana emulzija za kit moraju odgovarati standar dnom kvalitetu i podlozi koja sc obraduje.

Emulzioni kit mora dati vrstu (podlo gu) presvlaku, koja c ispuniti sva uubljc nja i pukotine na podlozi i osigurati dobar

50

osnov za pokrivnc premaze. Emulzioni kit sa vodom ne srne sc upotrebljavati za kitovanje i presvlaenje pri temperaturi ispod + 5C. Disperzivni kit mora biti izraen na bazi alkalnog veziva. Upotrebljava se kada se kasnija obrada vri disperzivnim bojama za podloge od maltcra, drveta i iverice. Disperzivni kit se sastoji od: punila, pi gmenata, disperzivnog veziva i vode. Puni la, pigmenti i disperzivna emulzija za kit moraju odgovarati standardnom kvalitetu i podlozi koja se obraduje. Disperzivni kit mora dati vrstu prevla ku, koja e ispuniti udubljcnja i pukotine podloge i osigurati dobar osnov za pokrivne premaze. MATERIJALI ZA BOJENJE RAZNIH VRSTA PODLOGE Uljane bele i tonirane boje Ove boje standardne fabrike proizvo dnje moraju biti u skladu sa jugoslovenskim standardima. Uljane boje se sastoje od: pigmenata, punila, veziva, razredivaa i sikativa (sredstvo za suenje). Pigmenti za uljane boje moraju biti pos tojani na svetlost, moraju imati odgovara jua pokrivna svojstva i biti otporni na atmosferske uticaje. Meati sc mogu samo oni pigmenti koji se meusobno podnose. Punila za uljane boje moraju biti neu tralna prema vezivu i pigmentima, nesmeju m e n j a t i t o n i smanjivati p o k r i v n a svojstva boje. Vezivo za uljane boje mora posedovati svojstva koja omoguuju vrlo dobru prionljivost boje za podlogu i trajnu povezanost sa pigmentima i punilima, a mora biti i postojano na atmosferske uticaje. Ne srne sc upotrebiti na podlozi koja je impregni51

sana bezuljnim sredstvom za osnovni pre maz. Koliina vezivnog sredstva odreuje sc prema upijanju podloge i potrebi pi gmenata za uljem. Razrediva za uljane boje mora odgova rati vezivu i srne sc primenjivati samo u utvrenim koliinama. Sikativi za uljane boje su dodaci koji ubrzavaju suenje premaza. Specijalna disperzivna boja

Specijalna disperzivna boja za bojenje unutranje stolarije i slinih unutranjih podloga fabriki je proizvod i primenjuje se samo u sklopu sistema premaza prema uputstvu proizvoaa. Sastoji se od pigmenata, punila, specijal nog veziva i vode. Ukoliko nije drugaije utvreno, specijalna disperzivna boja mo e se nanositi samo na odgovarajuu impregnisanu podlogu kao pokrivni medupremaz na koji dolazi odgovarajui zavrni premaz. MATERIJALI ZA LAKIRANJE ( L A K O V I I LAK-BOJE)

Lakovi i lak-boje su fabriki proizvede na premazna sredstva (raznih vrsta i kvali teta) za zavrnu povrinsku obradu drveta, iverice, lesonita, gvozda, elika i maltera. Materijali za lakiranje sastoje se od: a - rastvora raznih prirodnih i sintetikih smola, uguenih suivih ulja i nitroceluloze, b - isparivih organskih rastvora i razre divaa (tcrpcnlinsko ulje, laki benzin, al kohol, esteri, ketoni i si.), c - sredstava za ubrzavanje procesa su enja (sikativi i dr.), d - organskih i anogranskih pigmenata (za lak-boje).

Lakovi i lak-bojc moraju stvarati film koji vrsto prianja na podlogu i koji jc otporan na mehanike, hemijske i atmos ferske uticaje. Kao standardni fabriki proizvodi, lako vi i lak-bojc moraju sc primenjivali prema uputstvu proizvoaa. U zavisnosti od vrste radova (spoljni i unutranji radovi) treba primenjivati sledee lakovc i lak-bo je: - uljane bezbojne lakovc za spoljne i unutranje radove, kad sc eli sauvati pri r o d a n izgled p o d l o g e ( n p r . t e k s t u r a drveta); - uljane ili sintetike lak-boje za unutra nje radove (unutranja graevinska stola rija, plakari, nametaj i si.); -uljane ili sintetike lak-boje za spoljanje radove (fasadna stolarija); - nitro lak-bojc za unutranje i spoljanjc radove (graevinska stolarija, nameta