Uticaji uslova sigurnosti.pdf

Ivkovi, M.: Uticaji uslova sigurnosti ...... Arhiv za tehnike nauke 2011, 5(1), 40-44

Tehniki institut Bijeljina, Arhiv za tehnike nauke. Godina III br. 5. 48

Originalan nauni rad Original scientific paper

UDC: 622.33:622.7 DOI: 10.5825/afts.2011.0305.048I

UTICAJI USLOVA SIGURNOSTI KOD IZBORA METODE OTKOPAVANJA UGLJENIH SLOJEVA KRATKIM MEHANIZOVANIM ELOM SA VK

Ivkovi Mirko1

1JP PEU Resavica, E.mail: [email protected]

REZIME

U sloenim i razliitim uslovima leita uglja u Srbiji primenjuju se brojna i specifina tehniko-tehnoloka reenja procesa podzemnog otkopavanja slojeva kamenog uglja, mrkog uglja i lignita, uz stalna nastajanja da se to vie prilagode konkretnim prirodno-geolokim uslovima. Ova reenja treba da daju odgovarajuu proizvodnost, produktivnost i ekonominost uz uslov visoke sigurnosti tehnolokog procesa i zatite zaposlenih.

S obzirom na irinu, znaaj i potrebu za odreivanje racionalnih sistema otkopavanja slojeva uglja velike debljine u sloenim uslovima eksploatacije, u ovom radu je obraen segment uslova sigurnosti kod izbora metode otkopavanja, kratkim mehanizovanim elom sa VK ( vertikalna koncentracija).

Kljune rei: podzemna eksploatacija, tehnoloki postupak, kratko mehanizovano elo

IMPACTS OF SECURITY CONDITIONS IN THE ELECTION OF COAL MINING METHOD LAYERS WITH SHORT WIDE MECHANIZED VK

ABSTRACT

In the complex and varying conditions of coal applied in Serbia, a number of specific technical and technological solutions of the process of underground excavation of layers of hard coal, lignite, with ongoing formation to adapt to the more specific natural and geological conditions. These solutions need to provide adequate productivity, productivity and efficiency, provided high security and protection of the technological process employed.

Given the breadth, importance and necessity for the determination of rational system of mining coal seam thickness in large complex service conditions, this paper has been processed segment safety requirements in the selection of mining methods, mechanized short forehead with VC (vertical concentration).

Key words: underground mining, technological process, short head of mechanized



UVOD

Podzemna eksploatacija uglja u svetu usmerena je ka daljoj modernizaciji i osavremenjavanju tehnolokih postupaka otkopavanja sa ciljem poveanja produktivnosti i ekonominosti.

Danas se u zemljama sa razvijenim rudarstvom primenjuju uglavnom metode mehanizovanih irokih ela po principu vertikalne ili horizontalne kocentracije.

Otkopavanje je osnovna tehnoloka faza procesa podzemne eksploatacije uglja koja odluujue utie i na ostale faze procesa, te se izboru sistema ( metode i tehnologije) otkopavanja mora posvetiti posebna panja.

Otkopavanje debelih ugljenih slojeva je najsvestranije i istovremeno i najtee podruje u oblasti podzemnog otkopavanja. Kod inae istih uslova i istog naina i metoda otkopavanja, varijacije napona, kretanje i procesi zaruavanja u stenama sve do povrine vetaki su vei nego kod otkopavanja tankih i srednje debelih slojeva. Iz toga za praksu proizilaze:

vee tekoe kod upravljanja krovinom pri nastanku ruevina i osiguranju otvorenih upljina, vea oteenja na povrini, prouzrokovana rudarskim radovima, vee potekoe kod iskorienja rezervi uglja, znatno izraenija endogena poarna ugroenost, vee potekoe kod odvodnjavanja i provetravanja.

MODEL KRATKOG MEHANIZOVANOG ELA

Kratko mehanizovano elo za razliku od mehanizovanog irokog ela dimenzionie se sa kraim duinama radne fronte ( 30-50m ), i obino sa jednom transportno-vetrenom prostorijom vee se za ostale rudarske prostorije u jami.

Ovakav model ela bitno se razlikuje od klasinog modela irokog ela, dok su razlike u tehnologiji rada, praktino neznatne.

Model kratkog mehanizovanog ela pogodan je zbog svoje duine za leita nepravilnog oblika sa kratkim radnim frontom. Prednosti primene ove metode i tehnologije otkopavanja ogledaju se u sledeem:

otkopavanju delova leita nepravilnog oblika i kraih dimenzija otkopnih polja, u zavisnosti od prirodno-geolokih uslova prilagodiva je brzina napredovanja ime se postie

odgovarajui kapacitet, malom ueu radne snage i veim uincima u odnosu stubne i komorne otkope, veoj fleksibilnosti promenljivim radnim uslovima i lakim intervencijama u oteanim

uslovima otkopavanja.

Kompleksnu mehanizaciju na kratkom mehanizovanom elu sa vertikalnom koncentracijom sainjava:

samohodna hiraulina podgrada, maina za otkopavanje, hidraulina stanica visokog pritiska, elni i sabirni grabuljasti transporteri, energetsko postrojenje,

a koji se meusobno povezuju mehaniki i funkcionalno u cilju sinhronizacije radnih operacija.



Rad na kratkom mehanizovanom elu sa vertikalnom koncentracijom sastoji se iz dve osnovne faze:

dobivanje uglja iz potkopnog dela, i dobivanje uglja iz natkopnog dela

Pri dimenzionisanju osnovnih parametara ovakvog tipa otkopa vodi se rauna o sistemu uslova koji se moraju detaljno istraiti i utvrditi. Blok dijagram sistema uslova prikazan je na slici 1.

TEHNIKIUSLOVI

EKONOMSKIUSLOVI

TEHNOLOKI(ORGANIZACIONI)

USLOVI

PRIRODNO-GEOLOKIUSLOVI

SIGURNOSNIUSLOVI

Slika 1. Sistem uslova kod izbora metode otkopavanja kratkim mehanizovanim elom sa VK Figure 1 System of cinditions for selection the mining method wizh short mechanized face

with vertical concentration

SISTEMATIZACIJA USLOVA SIGURNOSTI KOD DIMENZIONISANJA OSNOVNIH PARAMETARA KRATKOG MEHANIZOVANOG ELA SA VK

Za odgovarajue prirodno geoloke uslove odreenog leita u kome se za otkopavanje primenjuje metoda kratkog mehanizovanog ela, obezbeenje sigurnosti i zatite je kompleksan problem koji se mora reavati detaljnim istraivanjima radne sredine i adekvatno tome primenom niza tehnikih mera. Sistematizacija uslova sigurnosti kod izbora metode otkopavanja kratkim mehanizovanim elom sa vertikalnom koncentracijom prikazana je na blok dijagramu slika 2.

ZAKLJUAK

U cilju poveanja sigurnosti tehnolokog procesa i zatite zaposlenih u rudnicima uglja oigledno je da je neophodno bre uvoenje savremenih naina otkopavanja, pri emu se u ovu grupu ubraja i metoda kratkog mehanizovanog ela, koja ima niz prednosti u odnosu na klasine stubne otkope i njihove modifikacije. Blok dijagram prikazan na slici 2 veoma prikladan nain ocene uslova zatite pri projektovanju navedenog sistema otkopavanja i kod samog voenja tehnolokog rada na elu.



USLOVI SIGURNOSTI

Slika 5. Uslovi sigurnosti kod izbora metode otkopavanja kratkim mehanizovanim elom sa VK

Tehnol. i organ. mere

Sigurnosni ventili

Gla

vne

funkc

ijePa

ram

etri

koji

odr

eu

ju m

eto

deza

tite

Gla

vne

met

ode

za

tite Aktivne

Pasivne

Obaranje vodom

Provokaciono min.

Vodene infuzije

Zapunjavanje

Sigurnosni stubovi

Kontinuiranomerenje i kontrola

Sredstva zagaenje poara Konsolidacija

Sigurnosne brane

Zatitne maske

Otpor podgrade(kN/m2)

Konvergencija

Vertikalnadeformacija

(mm)Brzina

deformacije(mm/dan)

DegazacijaOtkopavanje

Inertizacija

Injektiranje

Brzina protokavazduha (m/s)

Popreni presek(m2)

Gubici(%)

Sklonost kasamozapaljenju

(kategorija)

Prainapri rezanju

(mg/m3)Praina

pri natkopnomdobivanju (mg/m3)

Ventilacija,zatita od gasova

Protivpoarnazatita

Neutralisanjepraine

Zatita od gorskihudara i izboja

Zatita povrineod oteenja

Metan(m3/min)

Neposredna krovina(m)

LITERATURA

1. Bukumirovi, M. (2001). Sirovinska baza i perspektive razvoja rudnika uglja tavalj Sjenica. Bor: Rudarski radovi br.1.

2. Dragosavljevic, Z., Deni, M., Ivkovi, M. (2009). Strategija razvoja podzemnih rudnika uglja u Srbiji u okviru razvoja ugljenih basena sa povrinskom eksploatacijom. Bor: Rudarski radovi br. 1.

3. ukanovi, D. (2011). Analiza tehniko-tehnolokog procesa proizvodnje uglja u rudnicima JP PEU-Resavica. Vrnjaka Banja: Zbornik radova II Simpozijum Rudarstvo 2011.

4. ukanovi, B., ukanovi, D. (2005). Analiza zavisnosti ostvarenih trokova i brzine izrade podzemnih prostorija u rudnicima uglja u Srbiji. Bor: Rudarski radovi br. 1.

5. ukanovi, B., ukanovi, D., Sankovi, . (2006). Ostvareni rezultati kod primene mehanizovanog otkopavanja u RMU Rembas Resavica. Beograd: Zbornik radova VII Meunarodni simpozijum Mehanizacija i automatizacija u rudarstvu i energetici.

6. Guberini, R., Deni, M., ukanovi, D. (2009. Perspektive eksploatacije metana kao energenta iz leita uglja jame RMU Soko. Zlatibor: Zbornik radova Savetovanje Energetika '09.

7. Guberini, R., Dragosavljevi, Z., Kokeri, S. (2011). Rekonstrukcija izvoznog postrojenja izvoznog okna, sanacije izvoznog okna i sputanje izvoza sa k+240m na k+170m u jami Soko. Vrnjaka Banja: Zbornik radova II Simpozijum Rudarstvo 2011.

8. Ignjatovi, M. (2009). Restrukturiranje podzemne eksploatacije uglja u Srbiji. Bor: Rudarski radovi br. 2. 9. Ignjatovi, M., Stanojevi, Z., Miti, D., Maksimovi, M., Ignjatovi, D. (2000). Nain eksploatacije

Aleksinakog leita. Bor: Rudarski radovi br. 2. 10. Ivkovi, M. (1997). Racionalni sistemi podzemnog otkopavanja slojeva mrkog uglja velike debljine u

sloenim uslovima eksploatacije. Beograd: Dokotorska disertacija, RGF Beograd. 11. Ivkovi, M. (2001). Pravci tehnikog, ekonomskog, trinog i drutvenog razvoja i prestrukturiranja rudnika

sa podzemnom eksploatacijom za period 2001-2006. Bor: Rudarski radovi br. 1. 12. Ivkovi, M., Mladenovi, A. (2001). Osavremenjavanje podzemne eksploatacije uglja u cilju poveanja

proizvodnje i zatite zaposlenih. Bor: Rudarski radovi br. 1.

Slika 2. Uslovi sigurnosti kod izbora metode otkopavanja kratkim mehanizovanim elom sa VK Figure 2 Safety conditions in the selection of mining with short mechanized faze with vertical concentration



13. Ivkovi, M., Ljubojev, M., Perendi, S. (2001). Istraivanje uslova radne sredine u cilju uvoenja metode mehanizovanog otkopavanja I ugljenog sloja u jami Rudnika Lubnica. Bor: Rudarski radovi br. 1.

14. Ivkovi, M. (2002). Strategija razvoja rudnika uglja sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji u uslovima prestrukturiranja Bor: Rudarski radovi br. 1.

15. Ivkovi, M. (2010). Ugroenost podzemnih rudnika uglja endogenim poarima. Bijeljina: Arhiv za tehnike nauke, br.3.

16. Kokeri, S. (2009). Razvoj modela degazacije metana u uslovima leita uglja rudnika Soko. Beograd: Magistarski rad, RGF Beograd.

17. Kokeri, S., Deni, M., Lili, N. (2011). Eksploatacija metana u rudniku mrkog uglja Soko, pokreta energetike efikasnosti u rudniku. Vrnjaka Banja: Zbornik radova II Simpozijum Rudarstvo 2011.

18. Ljubojev, M., Popovi, R., Ivkovi, M. (2001). Deformisanje stenskog masiva i sleganje povrine terena uzrokovani podzemnom eksploatacijom mineralnih sirovina. Bor: Rudarski radovi br. 1.

19. Milievi, ., Mili, V., Vuovi, N., Svrkota, I. (2002). Mogunosti izmene metode otkopavanja u rudnicima uglja sa podzemnom eksploatcijom u Srbiji Bor: Rudarski radovi br. 2.

20. Milievi, Z., Svrkota, I. (2003): Zaruavanje krovnog uglja najznaajnija faza otkopavanja monih ugljenih slojeva. Bor: Rudarski radovi br. 2.

21. Miljanovi, J. (2001). Uticajni faktori pri realizaciji predviene proizvodnje uglja u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom Republike Srbije. Bor: Rudarski radovi br. 1.

22. Petkovi, S., Ivkovi, M. (2001). Ocena perspektivnosti otvaranja rudnika sa podzemnom eksploatacijom u Despotovakom i Mlavsko-Petrovakom basenu. Bor: Rudarski radovi br. 1.

23. Popovi, D. (2001). Mogunosti poveanja nivoa proizvodnje uglja u rudniku Rembas Resavica. Bor: Rudarski radovi br. 1.

24. Stjepanovi, M. (2001). Stanje sigurnosti i tehnika zatita u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom uglja u Srbiji. Bor: Rudarski radovi br. 1.

25. Stjepanovi, M. (2002). Strateki pristup planiranju razvoja i proizvodnje mineralnih sirovina u oblasti rudarstva Srbije. Bor: Rudarski radovi br.1.

Documents

Uticaji uslova sigurnosti.pdf