Apstrakt: Kreativne industrije zauzimaju zna~ajnu ulogu u kre-

iranju arhitekture tre}eg milenijuma. Ideje novih gradova digital-

nog doba u svetu transformi{u prostor preispitivanjem i pomera-

njem fizi~kih ograni~enja arhitekture. Direktan odraz implemen-

tacije futuristi~kih koncepata iskazuje se u dvadeset prvom veku

tehnolo{kim inovacijama i transferom znanja, primenom sa-

vremenih tehnologija i materijala u kreiranju novih koncepata

prostora grada, koji pored prostornih, nose i nove vizuelne, se-

manti~ke, dru{tvene, geopoliti~ke i druge poruke.

Klju~ne re~i: grad, metamorfoza prostora, digitalno-tehno-

lo{ka era, kreativne industrije

Uvod*

Uloga velikih gradova u procesu razvoja globalnoginformati~kog dru{tva je zna~ajno promenjena upo-

113

Univerzitet u Beogradu, Arhitektonski fakultet – Katedra zakonstruktivne sisteme i prostorne strukture, Beograd

UDK 72.012"20"711.4"20"

BRATISLAV ILI]

* Rad je nastao kao sinteza nau~nih istra`ivanja iz oblasti trans-formacije gradova i savremenih tehnologija u arhitekturi, na dvanau~no-istra`iva~ka projekta koje finansira Ministarstvo za nauku itehnološki razvoj, u koje je autor teksta uklju~en. Nazivi projekta su:1) Istra`iva~ko-edukativni proces i metodologija istra`ivanja trans-

formacije grada u kontekstu tranzicije i globalizacije i evropskih inte-

gracija: Urbani portret Beograda. Projekat br. 164003, rukovodilacprojekta prof. dr Ljiljana Blagojevi}. 2008-2010.2) Primena rezultata naprednog razvoja prostornih struktura u oblasti

3D transformacija, konstruisanja, novih materijala – Simprolita i teh-

nologija. Projekat br. 16-009. Rukovodilac projekta prof. dr Mio-drag Nestorovi}. 2008-2010.

trebom novih modela i strategija delovanja na {iridru{tveno-politi~ki i ekonomski prostor. Po~etak dva-deset prvog veka obele`ila je ubrzana informati~karevolucija. Ovaj kvalitativni skok u po~etku nije shva-}en i posmatran kao radikalan korak u svim sferamaljudskog delovanja. U prvom trenutku je uticao narazvoj investicija, kretanje cena i profit ukupne pri-vrede, ali je vrlo brzo preneo svoj uticaj u nesagle-divim razmerama i na ostale sfere ljudskog `ivota.Ubrzavanjem protoka informacija ostvarene su novepotrebe i zahtevi za efikasno{}u radne snage, javile suse nove potrebe i navike stanovni{tva. Ovakva trans-formacija uslovila je promenu paradigme dru{tvenihodnosa. Gradovi su oduvek bili nosioci razvoja dr`avei uspostavljenog dru{tvenog poretka. U ranijem pe-riodu, gradovi su prevashodno bili autonomne urbaneceline, usmerene na razvoj pod lokalnim uslovima ispecifi~nostima, ~ime su u prostorno-vremenskomkontinuumu ostvarivali sopstveni identitet. I danasoni predstavljaju celine koje u okvirima odre|enihstrategija imaju za cilj da odr`e korak u razvoju sa

ostalim gradovima.

Formiranjem globalnog informati~kog tr`i{ta, nekadaprihva}eni model koji je bio baziran na fizi~ko geo-grafskim karakteristikama i postoje}im resursima ok-ru`enja danas vi{e ne mo`e obezbediti sna`an uticaj uglobalnoj svetskoj ekonomiji, politici i kulturi. Po-~etak tre}eg milenijuma obele`ila je globalna infor-mativna mre`a, koja je poremetila dotada{nju ravno-te`u i uticala na sve makroekonomske agregate. Onaje omogu}ila stvaranje globalnog prenosa informa-cija, a samim tim i razmenu dobara i ubrzanu ak-tivnost svetskog tr`i{ta. Ovakva nova, spontana pra-vila omogu}ila su i vi{estruko br`u razmenu ideja ikoncepata razvoja prostornih celina u svetu, pri ~emusu nekada va`ni resursi postoje}ih gradova koji su serazvijali vekovima relativizovani, uz primenu strate-gija razvoja baziranih na primeni novih tehnologija imedija. Ovaj fenomen je doprineo ubrzanom razvojusvetskih gradova u {irem smislu koncentracijom mo}ii kapitala u odnosu na raniji period ograni~enog iuravnote`enog tr`i{ta u lokalnim, regionalnim ili kon-

tinentalnim razmerama.

Produkcija prostora kakvu posmatra Anri Lefevr(Henri Lefebvre), postala je realnost na globalnomnivou. Lefevr tvrdi da se apstraktni prostor ne mo`e

114

BRATISLAV ILI]

videti, uvode}i nove kategorije socijalnih uticaja uprostor, pri ~emu ga naziva diferenciranim prosto-rom, smatraju}i ga supkategorijom apstraktnog pro-stora. Njegova teorija podrazumeva tri nivoa delova-nja: fizi~ki, mentalni i sociolo{ki, koje prate tri pro-storna koncepta: 1) reprezentacija prostora zasno-vana na idejama i aktivnostima planera i stru~njaka,strate{kim politikama zajednice, uzimaju}i u obzir svesfere uticaja; 2) reprezentativni prostori (prostori kojidirektno `ive kroz sliku i simbole, prostori stanovnikagrada); 3) prostorne prakse.1 Posmatraju}i grad naovaj na~in poku{a}emo da identifikujemo zna~ajkreativnog sektora u transformisanju prostora savre-menog grada, uz obra}anje pa`nje na pomenutu slo-jevitost prostornog razvoja kroz pojavu tehnolo{kih itematskih parkova kao novog obrasca javnih prosto-ra, uz stalnu primenu savremenih tehnologija u gra-|evinarstvu. Radom }e biti obuhva}eni obrasci raz-voja gradova u Aziji (Dubai, Peking) i Evropi (remo-delacija urbanih aglomeracija kroz formiranje klaste-ra gradova), kao i zapa`anja o kreativnom sektoru uoblasti planiranja i arhitekture Beograda na po~etku

tre}eg milenijuma.

Konture novog modela razvoja gradainformaciono-tehnolo{ke ere 21. veka

Koncepti razvoja koji su se javili kao posledica ovihpromena nisu svuda isti, pa ne mo`emo izdvojiti uni-verzalni model, ali se svakako mogu prepoznati vari-jeteti sa zajedni~kim karakteristikama. U tom smislutreba izdvojiti modele gradova nastalih urbanizacijomu poslednjim decenijama, sa izra`enom slobodomulaganja kapitala, prostornog {irenja i intervencija ugra|enoj strukturi, kao i ve} razvijene gradove sa iz-ra`enim tekstom pro{losti, prostornim i konceptual-nim ograni~enjima, koji svojim ure|enim strategija-ma i legislativom prilago|avaju ste~ene vrednosti i

nove potrebe razvoja tehnolo{ke ere.

Proizvodne funkcije pod okolnostima brze razmeneinformacija su promenljive, {to direktno uti~e na ce-lokupnu sliku liberalnog kapitalizma, i celokupan si-stem ~ini nestabilnim. Nosioci kapitala u informa-

BRATISLAV ILI]

115

1 Mitrašinovi} M., Total landscape, Theme Parks, Public Space.Ashgate Publishing, UK, 2006. pp.24.

ti~ko-tehnolo{koj eri ne poznaju granice, okupiraju}iprostor na globalnom tr`i{tu da bi ostvarili visok pro-fit. Vreme, tj. efikasnost je zna~ajan faktor koji uzimaprimat u odlu~ivanju, pa prostor kao resurs danasmo`e imati relativan zna~aj, u slu~aju kada ne postojejasne strategije njegovog budu}eg razvoja. Ovo je ja-ko zna~ajno za urbani razvoj gradova, a samim tim iarhitekturu koja ga prati. Nosioci kapitala u stalnomtakmi~enju tragaju za ostvarivanjem prednosti krozusvajanje novih tehnologija i organizacionih modela.Ono {to je svojevremeno promovisano u oblasti urba-nizma kao kriti~na ta~ka urbanog razvoja grada – Eku-menopolis,2 danas mo`emo posmatrati preko tuma-~enja Dejvida Harvija (David Harvey) ekonomskograzvoja gradova kroz neoliberalizam i restauracijuklasne mo}i, pri ~emu potraga za profitom generi{elokacijski dinamizam unutar paralela tehnolo{kog iorganizacionog dinamizma.3 Mo`e se zaklju~iti daprostor na kome nosioci kapitala primenjuju svojenove organizaciono-tehnolo{ke obrasce nije jasno de-finisan, ve} je to prostor globalnog kapitalizma, i daon, po Harviju, predstavlja promenljivu kategorijukroz vremenski okvir i dru{tvena delovanja, uslov-ljenu povoljnostima lokalnih tr`i{ta. Zna~aj geopo-litike u razvoju globalnih centara finansijske mo}i jeneizmeran, {to svedo~e gradovi kao {to su Njujork,

London, Pariz, Tokio, Peking.4

U ovakvim slu~ajevima, urbani centri kapitala nastalina bazi tehnolo{ko-informativnih tehnologija mogubiti podlo`ni rastu, ali i opadanju, vi{e nego urbanicentri koji imaju du`i period razvoja, razvijene stra-tegije i prakse dru{tvenog delovanja i dublji istorijski,administrativni ili kulturni zna~aj. Primer drasti~nihoscilacija u prethodnim godinama je Dubai, koji je

116

BRATISLAV ILI]

2 Perovi} M., Anatomija Beograda: Research into the Urban Struc-ture of Belgrade, Beograd 2002. str. 11. „Nešto ranije, Con-stantinos A. Doxiadis publikovao je svoju viziju Ekumenopolisa– Grada s kraja XXI veka, globalnog naselja gde je ceo svetjedan grad a jedan grad ceo svet, kada rast broja stanovnika usvetu dostigne ta~ku zasi}enja i kada postane ravan nuli. Utakvom konceptu globalnog naselja razli~ite vrste komunikacijai servisa postaju neuporedivo zna~ajnije od ~isto fizi~ke pove-zanosti njegovih izgra|enih delova.“

3 Harvey D., Spaces of Global Capitalism: Towards a Theory ofUneven Geographical Development.Verso, London 2006, p.97.

4 Slater E., The Flickering Global City, Journal of World-SystemsResearch, X, 3, 2004, p. 603

poslednjih decenija imao ubrzan urbani razvoj za-snovan na plasmanu inostranog kapitala i uvozu krea-tivnih industrija, ali je pojavom globalne svetske eko-nomske krize do`iveo ekonomski pad {to je proizveodru{tvenu transformaciju grada u kratkom periodu, pri~emu razloge opadanja mo`emo na}i, pored povla-~enja stranog kapitala, u dugogodi{njem ograni~enjuprava svojine lokalnog tr`i{ta nekretnina i u strukturistanovni{tva grada.5 Dejvid Harvi razmatra produkcijuregionalizma kroz poroznost granica kapitala i radnesnage, prate}i migracije ovih resursa u slu~ajevimaspecifi~nih kriza i gubitka vrednosti za odre|ene pro-store. On navodi kao osnovne razloge mogu}eg opa-danja iscrpljivanje postoje}ih resursa, kretanje kapitalaka povoljnijim lokacijama i zastarelost infrastrukturniharan`mana i investicija usled mo}nih kretanja tehno-lo{kih promena.6 Na primeru Dubaia jasno se mo`epotvrditi njegova teorija kroz jednogodi{nju oscilacijukretanja kapitala, gde je samo jedan od razloga kojenavodi – transfer kapitala – direktno uticao na kom-pletnu transformaciju grada, zaustavljanjem proizvod-

nih procesa i napu{tanjem stanovni{tva.

Slika 1: Dubai Future Projects

BRATISLAV ILI]

117

5 Matly M., Dillon L., Dubai Strategy: Past, Present, Future, Har-vard Business School, 2007, p. 5. Bez obzira na otvaranje tr`ištanekretnina i uvo|enje prava svojine za inostrano stanovništvo uprethodnom periodu, Dubai je grad u kome je ve}ina radnoaktivnog stanovništva naseljena privremeno.

6 Harvey, 2006. p.103.

Arhitektura kao medij novog vizuelnogi simboli~kog identiteta grada

Arhitektura se danas prevashodno posmatra kao vi-zuelna umetnost, performans, na~in izra`avanja i mi-sao, ili promocija mo}i, pa tek onda kao realna po-treba dru{tva. Ovakva arhitektura je neminovnostglobalnog dru{tva dvadeset prvog veka. Ona kao tak-va podsti~e i nove tehnolo{ke inovacije. Nove mo-gu}nosti razvoja konstruisanja i projektovanja su ma-terijalno i dalje ograni~ene, ali je arhitektura pre-vashodno napredovala na polju dizajna i medijskepromocije. Mno{tvo apstraktnih ideja dalo je povodza pomeranje granica i u gra|enju objekata. Danassmo svedoci izvo|enja velikih gra|evinskih poduhva-ta koji sami po sebi ne mogu garantovati duge pe-riode eksploatacije. Ovakvi objekti nastaju pre svegakao potreba za trenutnom promocijom tehnolo{ke,ekonomske i politi~ke mo}i, i u tom smislu su veomapromi{ljeno osmi{ljene strategije planiranja, promo-cije, projektovanja i izgradnje ovakvih kompleksa, uzsve rizike koje nosi eksperimentalna arhitektura in-formati~ko-tehnolo{ke ere. Ovo se, pre svega, odnosina masovnu primenu CAD/CAM tehnologija u gra-|evinarstvu, koju mo`emo videti na objektima BurjDubai, YAS Hotel u Dubaiu, objektima CCTV (Cen-tral Chinese Television), Water Cube, China’s NationalStadium (Bird’s Nest) u Pekingu, na novom sajmuFiera Milano u Milanu itd. Zna~ajni pomaci u gra-|evinarstvu ostvareni su simbiozom informacionih itehnolo{kih inovacija. U tom smislu, pored efikas-nosti imaju, pored vizuelne i jaku simboli~ku poruku ukontekstu primene ekonomije znanja kod novih formiarhitekture. Pojam klasi~nog konstruktivnog sistemase relativizuje masovnom primenom ra~unarskih teh-nologija u oblikovanju, optimizaciji i prora~unu arhi-tektonskih objekata velikih razmera. Uz to, sva savre-mena dostignu}a industrijske proizvodnje i kreativnogsektora su dostupna na globalnom svetskom tr`i{tu,{to omogu}ava njihovu brzu primenu u svim sferama, ato se u gra|evinarstvu ocrtava kroz primenu savre-menih materijala izuzetnih fizi~kih i mehani~kih ka-rakteristika, prethodno razvijenih i za druge potrebe.Na taj na~in, informati~ka revolucija doprinosi novojtehnolo{koj revoluciji, koja neminovno proizvodi ar-

hitekturu na temeljima kreativne industrije.

Nedostatak javnih prostora u gradovima nastalim nabazi kapitala ili novih potreba transformisanog dru-

118

BRATISLAV ILI]

{tva nadokna|uje se formiranjem novih javnih pro-stora u vidu tehnolo{kih ili tematskih parkova. Gra-dovi sa dubljim sadr`ajem i istorijskim nasle|em uodre|enoj meri se odupiru ovom trendu, pa su ovakviparkovi ~esto sme{teni na periferiji, ali imaju zna-~ajan uticaj na formiranje kulturnog miljea gradova.Mo`e se re}i ~ak da ovakvi modeli razvoja direktnouti~u na segregaciju kulturnih praksi kroz prostorne iklasne podele centralnih zona i periferije, pri ~emuodre|eni dru{tveni slojevi lak{e prihvataju promene ujavnom `ivotu, dok ga drugi smatraju supkulturom.Sa strate{kog nivoa, kako navodi Mitra{inovi}, javniprostor se mo`e definisati kao kompleksni dinami~ni,vi{edimenzionalan sistem u akciji komponovan odgradivnih struktura i stejkholdera svih tipova zajedno,sa dru{tvenim praksama (zakon, strategije upravnihstruktura, kulturna obele`ja, sistemi vrednosti i vero-vanja, ekonomski red, klasna podela), materijalnimartefaktima (objekti, mobilne komunikacije i sl.) i ne-materijalnim stimulacijama iz okru`enja (zvuk, miris,

ukus, svetlo, boja).7

Bez obzira na realne potrebe za javnim prostorima,savremeni trendovi u oblasti kreativnih industrijaimaju za cilj da svojim {irim delovanjem na postoje}ikontekst ostvare {to ve}i uticaj na oblast kulture, me-dija i sl. Na primeru projekta CCTV (Central ChineseTelevision) mogu se prepoznati svi elementi delovanjakreativnog sektora u veoma {irokom kontekstu. Ob-jekat je projektovan od strane globalnog svetskog ar-hitektonskog biroa OMA – Office for MetropolitanArchitecture, kojim rukovodi poznati svetski arhitek-ta Rem Koolhaas. Simbolika koju prenosi objekat vi-zuelnim i medijskim uticajem oslikava paradigmupreno{enja kulturnih praksi u poslednjoj deceniji, u~emu Kina ima dominantnu ulogu. S druge strane,oslikava ukidanje granica u globalnoj razmeni krea-tivnih industrija, s obzirom da predstavlja jedan odprvih objekata evropskih arhitekata. U tehnolo{komsmislu, primenjuje najsavremenija dostignu}a infor-macionih tehnologija kao vizuelni izraz – softver zaprora~un stati~kih uticaja u gra|evinarstvu u ovomslu~aju postaje jezik arhitekture formiranjem spoljnefizi~ke strukture ekscentri~no pozicioniranog objekta

velikih razmera.

BRATISLAV ILI]

119

7 Mitrašinovi} M., Total landscape, Theme Parks, Public Space,UK 2006. pp.31-32.

Slika 2: Superstar: A Mobile China Town, 2008.

Slika 3: CCTV (Central Chinese Television)

120

BRATISLAV ILI]

Zakonitosti u procesima transformacije prostora nepostoje po{to procesi o kojima govorimo spontanobivaju implodirani u kontekst koji posmatramo. For-mu ovakve transformacije oblikuje zna~aj socijalnih,geopoliti~kih i ekonomskih prilika. U intervjuu ured-nika ~asopisa Perspecta 39 sa autorom koncepta zaKuwait City, autor Nader Tehrani infrastrukturu opi-suje u kontekstu prirodnih i geopoliti~kih uslovatransformacije grada kao potrebu za transportom iskladi{tenjem.8 Bez obzira na razli~itosti, primenakriterijuma urbaniteta proizvodi singularno prostorekoji se ponavljaju u razli~itim kontekstima. To su pro-stori koje karakteri{u osnovne aktivnosti – kretanje imirovanje: stanovni{tva, roba, usluga, a pre svega in-

formacija.

Evropski gradovi su razvojem kreativnih industrija, zarazliku od drugih primera u svetu, morali da ostvaremetamorfozu prostora uz druga~iji pristup razvoja, sobzirom na prostorna i administrativna ograni~enja.Evropska kultura razvijala je svoje prostorne prakse iupravne sisteme vekovima, a samim tim i stanovni-{tvo je u nekoj meri postalo manje podlo`no brzim inepredvidivim transformacijama. Su{tina le`i u teme-ljima ekonomske razvijenosti zemalja, kao i dru{t-venog ure|enja u prethodnom periodu. Eksplozijagrada velikih regionalnih migracija u Zapadnoj Ev-ropi je ostvarena u dvadesetom veku. Ovakav regio-nalno otvoren i ekolo{ki ~istiji metropolitenski gradprimeren pe{aku, sa velikim dnevnim prirastom sta-novnika i uravnote`enim tr`i{tem nekretnina, u tre-nutku informati~ke revolucije zadr`ava primarne od-like prostorne organizacije. Identitet i snaga ovih gra-dova zasniva se na tekstu pro{losti, bez izrazitih po-treba za ostvarivanjem potpuno novog identiteta. Sdruge strane, makroekonomski agregati, kao {to sustanovni{tvo ili prirodni resursi, su u ovim okru`e-njima iscrpljeni i ne mogu biti pokreta~ka snaga raz-voja kao {to je to slu~aj u zemljama u razvoju, gde je

BRATISLAV ILI]

121

8 „Office dA: Proposal for the Kuwait City Villa Moda,“ Per-specta 39. The Yale Architectural Journal, 2007, p. 106. „P39: It isfascinating to think about a Middle East network of infrastruc-ture where transport becomes a way of integrating different re-gions. NT: Well, when I say infrastructure I do mean transpor-tation, but beyond that I refer to the amount of warehouse,structures, and houses required for the effort.Imagine howmuch space it takes to store the goods to feed 100,000 soldiers,for instance.“

proces urbanizacije u toku. Nasuprot tome, ovi gra-dovi imaju potrebu da prihvate nove trendove pri-vrednog razvoja, zasnovanog na kreativnim industri-jama9 i br`oj razmeni informacija i usluga, pa stogastvaraju nove modele razvoja koji }e o~uvati tekstpro{losti, obezbediti nedostupne resurse i istovreme-no obezbediti ravnote`u u takmi~enju sa novoformi-ranim gradovima nerazvijenih zemalja i zemalja urazvoju. Razmere ovih transformacija se mogu po-smatrati na lokalnom i regionalnom nivou ukrupnja-vanjem i formiranjem klastera privrednih subjekataili regiona, pa u prilog ovoj tezi mo`emo sagledatikoncepte razvoja severnog dela [vajcarske10 kao zo-ne kontinualnog urbaniteta, gde arhitektura ne dolazido izra`aja kao infrastruktura i dru{tvene prakse. Od-govor razvoju savremenih megagradova u Aziji pred-stavlja globalna strategija razvoja Evropske unije naglobalnom i dr`avnom nivou, ali i formiranje urbanihklastera sa dominacijom kreativnih industrija – Me-

ga-City Regions,11 gde su prepoznate zone Londona,Pariza, Amsterdama, Brisela, Frankfurta (Majnskeoblasti), Rurske oblasti, Dablina, Ciriha itd. Bez obzi-ra na prepoznavanje obrasca razvoja savremenog gra-da, veliki broj razli~itosti12 i dalje ima u Evropi klju-~nu ulogu u zadr`avanju prostornog identiteta grada.

122

BRATISLAV ILI]

9 Jovi~i} S. „Me|unarodni okviri za razvoj kreativnih industrija –Preporuke za zemlje u tranziciji“. Tekst je deo knjige S. Jovi~i} iH. Miki}, Kreativne industrije u Srbiji, Beograd 2006, str.240-259.

10 Diener R., et al., Networks, Borders, Differences: Toward aTheory of the Urban, Switzerland: An Urbain Portrait, Basel2006, str. 214.

11 Pain K., Cities To Global Cities : The Rise Of The GlobalCity-Region In North-West Europe, Globalisation and WorldCities (GaWC) Research Group, Loughborough University.XLI Colloque de L’ASRDLF Villes et teritoires face aux defis de lamondialisation, Dijon, 5-6 September 2005. POLYNET (Sus-tainable Management of European Polycentric Mega-City Re-gions) se bavi istra`ivanjem mre`a gradova u Evropi baziranihna razmeni ekonomije znanja (Knowledge – Intensive Advan-ced Producer Services).

12 Diener R., et al., Op. cit. pp.164-173. Pojam razli~itosti se uvodiu istra`ivanju urbanog pejza`a Švajcarske. Tako|e Anri Lefevr(Henry Lefebvre) u svojoj knjizi ispituje prostor grada krozdiskontinuitet istra`iva~kog procesa, kroz razlike i njihov va`anuticaj na transformacije gradskog prostora, videti: Lefebvre H.,The Production of Space (1974), Oxford 1991. str. 373.

Metamorfoza prostora Beogradana pragu tre}eg milenijuma

U Beogradu ovakvi uticaji se javljaju kroz brojne ak-tivnosti u oblasti kulture i javnih doga|aja, ali se sve~e{}e javljaju i konkretne inicijative javnih institucija uoblasti infrastrukture i strategije privatnog kapitala upravcu formulisanja novih dru{tvenih vrednosti i se-miolo{kih poruka kroz koncept Beograda kao grada21. veka. Prema [uvakovi}u, arhitektura kao diskur-zivna praksa predstavlja vizuelno prostorni jezik: “no-va paradigma u arhitekturi u tranzicionim dru{tvimane uzima u obzir velika arhitektonska ostvarenja iliskupa spektakularna otvaranja “kulturnih politika”kroz programe muzeja, opera, kulturnih centara, {o-ping molova, poslovnih kompleksa i sl., ve} se trans-formacija legitimi{e kroz arhitektonsku vizuelno – pro-stornu sliku politi~ke, ideolo{ke i ekonomske struk-turne promene identiteta savremenog gra|anina.“13

Komparativno posmatranje odre|enih problemskihpitanja sa geopoliti~ki bliskim primerima i pored ge-neralnih obrazaca sukoba javnog i privatnog interesana primeru Zagreba daje ograni~ene rezultate,14 sobzirom na dominantan regionalni zna~aj Beograda utransferu kapitala. On tako|e pominje haos – neure-|enost i nespremnost dr`avnog aparata da prihvatiudare globalnog kapitala. Ako sagledamo dosada{njestru~ne aktivnosti u planiranju grada, mo`emo re}i dase Beograd posmatra decenijama u kontekstu kon-tinualno izgra|enog podru~ja, u kome ne postoji ana-liza regionalnog interkulturalnog zna~aja kroz razvojnjegove strukture pulsiranjem u savremenim infra-strukturnim mre`ama primerenim svetskom razvoju.Infrastruktura grada se na pragu dvadeset prvog vekasagledavala kao materijalni medij tradicionalnog

BRATISLAV ILI]

123

13 Šuvakovi} M., Architecture As Cultural Practice, Serbian Archi-tectural Journal (Beograd), Volume 1, Number 3, 2009. str. 180.

14 Odak T., Hrvatska arhitektura dvadesetog stolje}a: neostvareniprojekti, Zagreb 2006, str. 69. Autor teksta opisuje problemerazvoja grada Zagreba u tranziciji: “Odluke i zakoni donesenina temelju „tranzicijskih pretpostavki“ zna~e neupitno pret-postavljanje pojedina~nog i vlasni~kog naspram komunalnogšto dovodi do ukidanja dvaju principa neophodnih za funk-cioniranje grada: planiranja kao metode ostvarenja zajedni~kihi pojedina~nih interesa i ciljeva; urbanizma kao discipline kojase slu`i metodom planiranja. Eto nas u ruralnom krajolikuvisoke graditeljske i populacijske koncentracije. U teoriji ipraksi urbanizma do danas nedosegnutim vrhuncem kaosa.“

shvatanja urbanizma, {to je danas, ipak, uz primenuekonomije znanja i kreativnog sektora u velikoj meripromenjeno, pa je i ona dobila ulogu „digitalnog me-

dija multidisciplinarnog poimanja prostora“.15

Srbiji je u prethodnom periodu nedostajala strategijavlasti i kompetentnih organizacija za prezentaciju„nove ere“ kroz arhitekturu, ~ime je na~injena praz-nina u vrlo va`noj disciplini – umetnosti i ve{tinamagra|enja. Kreativni potencijali i izvedeni arhitekton-ski koncepti u prethodnom periodu ostali su ano-nimni za {ire regionalno i evropsko okru`enje usledizolacije i prekida u razmeni informacija devedesetihgodina dvadesetog veka, koja je imala uticaja i na ovudeceniju.16 Inicijative gradskih vlasti u oblasti infra-strukturnih projekata u po~etku nisu obuhvatale {iridru{tveni zna~aj identifikacije kreativnih industrija,{to se ocrtava kroz anonimne projekte mostova, me-troa, i planove ubrzanog razvoja grada. Koncepti kojisu se javili prethodnih godina, pre svega na NovomBeogradu, u potpunosti su imali oli~enje globalnogtransfera svetskog kapitala na lokalno srpsko tr`i{te,formiraju}i ambijente korporativne arhitekture bezzapisanog lokalnog ili regionalnog teksta kulture, naprimerima savremenih poslovnih kompleksa, {opingmolova i uslu`no komercijalnih objekata, od kojihvredi pomenuti brojne izvedene objekte: Airport City,

Delta City, Savograd, PC U{}e, EXPO Centar, GTC,

Galerija Apartmani itd. Poslednjih godina gradskevlasti pokazuju jasan zaokret u uklju~ivanju kreativ-nog sektora u oblasti advertajzinga grada, ali i imple-mentacije konkretnih projekata. Zna~ajan uticaj uovom zaokretu ima Projekat Beograd17 (2003-2006),koji je predstavljao multidisciplinarnu viziju Beogra-da za tre}i milenijum, sa osnovnim ciljem da pobudipa`nju intelektualne elite, kao i doma}e i inostranejavnosti. Usvajanje novih vizuelnih i prostornih sim-bola Beograda za 21. vek tek danas postaje cilj {iregupravnog, intelektualnog i kulturnog miljea grada,

124

BRATISLAV ILI]

15 Sassen S., Koob H., „Razumijevanje grada u globalnom digi-talnom dobu: izme|u topografskog prikaza i oprostorenja pro-jekata mo}i“ Arhitektura (Zagreb), br. I (215) god. LII (2003)str.7-13.

16 Lazovi} Z., Architecture „The Zero Decade Of Architecture InBelgrade And Serbia”, Serbian Architectural Journal (Belgra-de), Volume 1, Number 1, 2009.

17 www.projectbelgrade.com

daju}i dobar impuls i privatnom kapitalu. Brojni pro-jekti u pripremi, kao i medijski poduhvati, pokrenulisu nove ideje budu}eg razvoja Beograda prema smer-nicama modela razvoja koji predstavlja simbiozu svet-skih stremljenja na po~etku tre}eg milenijuma. Oviprojekti nastali su kao posledica aktivnosti javnih in-stitucija ili privatnog kapitala – Most preko reke Save(2003), Belam metro (2003), Marina Dor}ol (2002-

-2010), Belgrade Danube Waterfront (2009).

Posmatraju}i arhitektonske objekte, u kontekstu raz-voja paradigme informati~ko-tehnolo{kog dru{tva,treba izdvojiti objekte kao {to je ComTrade centar iEXPO Centar, Delta City i PC U{}e, koji predstav-ljaju realan odraz novih potreba potro{a~kog dru{tva,privatnog kapitala i transformacije dru{tvenih navikai rekonstitucije srednjeg sloja stanovni{tva nakon kri-znog perioda. Ovi objekti eksplicitno prenose arhi-tektonskim diskursom simboli~ke poruke globalne in-formati~ke ekonomije, kao i tranzicije postsocijali-sti~kog u liberalno potro{a~ko dru{tvo upotrebom ra-znovrsnih kulturnih praksi. Pored arhitektonskih ob-jekata, tu su i medijski doga|aji koji za cilj imajupromociju globalnih kreativnih industrija oblikovanihkroz recikla`u prostora kao {to je Mikser festival, kon-centrisanje tematskih kulturnih i komercijalnih izlo-`bi kao {to su Belgrade Design Week i BINA – Beo-

gradska internacionalna nedelja arhitekture i sl.

BRATISLAV ILI]

125

Slika 5: Belgrade Danube Waterfront, 2009.

Zaklju~ak

Ovo istra`ivanje, pored rasvetljavanja odre|enih pa-radigmi, ostavlja veliki broj pitanja ~iji se odgovorikriju u razli~itostima razvoja, a kojima }emo zaklju~itiovu raspravu. Postavlja se pitanje: da li se sada{njitrenutak razvoja grada i globalnog dru{tva mo`e tu-ma~iti kao dostizanje ideje Ekumenopolisa, ili onpredstavlja prelomnu ta~ku zasi}enja – trenutak pre-poznavanja amplituda u razvoju gradova, nakon kojenastupa neki vid recesije? [ta se de{ava u gradu na-kon superfunkcionalizma, virtuelnog funkcionalizma,kako ga naziva Nuvel (Jean Nouvel) u svojim raspra-

vama18 sa Bodrijarom (Jean Baudrillard)?

Mo`e se zaklju~iti da ideja savremenog grada tehno-lo{ke ere tre}eg milenijuma ima jednu veoma va`nukonstantnu osobinu – svakodnevnu promenljivost. Sobzirom na u~e{}e celokupne ljudske zajednice u for-miranju slike ovakvog grada, identiteti koji se javljajukao posledica dominacije ekonomije znanja, politi-~kih ili dru{tvenih promena, predstavljaju nove ma-kroekonomske agregate koji konstantno transformi{uosnovni obrazac – model budu}eg razvoja. Nekada, upro{losti, bilo je jasno {ta predstavlja srednjevekovnigrad, industrijski i postindustrijski grad. Oni su serazvijali u zavisnosti od me|uodnosa makroekonom-skih agregata, ali su posedovali zonu uticaja koja nijepodrazumevala planetarne ambicije. U ovom trenut-ku, brzina protoka informacija u svetu dovela je dotoga da gradovi postaju neposredni reprezenti dr`avei nacije. Jezik kojim gradovi ostvaruju spoljne uticajeodavno prevazilazi jezik arhitekture, kroz dominant-nu ekonomiju znanja. Arhitektura svakako jeste naj-izrazitiji vizuelni okvir kroz koji se identifikuje mo} ipolo`aj savremenog grada tehnolo{ke ere, ali samaarhitektura je prestala da bude osnovni cilj njenogstvaranja. Ona je artefakt koji se prenosi kao brend ikreativni impuls dok jo{ nije izgra|ena u prostoru, ana kraju se ~ak mo`e identifikovati i kao iscrpljeniresurs. Osnovni cilj jeste informacija i kreativnost ko-ja se prenosi kroz niz strate{ki organizovanih raz-mena tekstova kulture, dru{tvenih praksi i medijskih

doga|aja.

126

BRATISLAV ILI]

18 Baudrillard J., Nouvel J., Singularni objekti – arhitektura i filo-zofija, Zagreb 2008, str.69.

LITERATURA

Anonim. „Office dA: Proposal for the Kuwait City VillaModa,“ Perspecta 39. The Yale Architectural Journal, 2007,

Baudrillard J., Nouvel J., Singularni objekti- arhitektura i

filozofija. AGM Zagreb, 2008.

Diener R., et al., Switzerland: An Urbain Portrait, Basel,Birkhäuser, 2006.

Harvey D., Spaces of Global Capitalism: Towards a Theory

of Uneven Geographical Development, Verso, London 2006.

Jovi~i} S., Miki} H., Kreativne industrije u Srbiji, British

Council, Beograd, 2006. Str. 240-260. Pristup 04. 06. 2010.

http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/zborni

kfdu/10/14/download_ser_lat

Lazovi} Z., The Zero Decade Of Architecture In BelgradeAnd Serbia, Serbian Architectural Journal (Belgrade), Vol-

ume 1, Number 1, 2009.

Odak T., Hrvatska arhitektura dvadesetog stolje}a: neostva-

reni projekti. Studio forma urbis: UPI-2M plus, Zagreb2006.

Matly M., Dillon L., Dubai Strategy: Past, Present, Future,

Harvard Business School, 2007. pristup 04. 06. 2010.

http://belfercenter.ksg.harvard.edu/files/matly_paper1.pdf

Mitra{inovi} M., Total landscape, Theme Parks, Public Spa-

ce, Ashgate Publishing, UK, 2006.

Pain K., From Cities To Global Cities : The Rise Of TheGlobal City-Region In North-West Europe, Globalisationand World Cities (GaWC) Research Group, Loughbo-rough University. XLI Colloque de L’ASRDLF Villes et te-

ritoires face aux defis de la mondialisation, Dijon, 5-6 Sep-tember 2005. pristup 04.06.2010.

http://www.socialinnovationexchange.org/files/event/attac-hments/Pain%20GaWC%20paper%202004.pdf

Perovi} M., Anatomija Beograda: Research into the Urban

Structure of Belgrade, Plato, Beograd 2002.

Sassen S., Sassen-Koob H., Razumijevanje grada u glo-balnom digitalnom dobu: izme|u topografskog prikaza ioprostorenja projekata mo}i, Arhitektura, br. I (215) god.

LII, Zagreb 2003.

Slater E., The Flickering Global City, Journal of World-Sy-

stems Research, X, 3, 2004, pp.591-608. Pristup 06.04.2010.http://jwsr.ucr.edu/archive/vol10/number3/pdf/jwsr-v10n3-slater.pdf

[uvakovi} M., Architecture As Cultural Practice, Serbian

Architectural Journal, Volume 1, Number 3, Belgrade 2009.

BRATISLAV ILI]

127

Bratislav Ili}Beograd University, Faculty of Architecture –

Construction Systems and Spacial Structure Department

CREATIVE SECTOR AND SPACEMETAMORPHOSIS: CITY OF

INFORMATION-TECHNOLOGICAL AGEOF THE 21th CENTURY

Summary

Creative industries play an important role in creating archof the third millennium architecture. The idea of new citiesin digital age has transformed space and moving review ofphysical constraints of architecture. Direct reflection of theimplementation of the futuristic concepts is expressed inthe twenty first century, technological innovation and trans-fer of knowledge, using modern technology and materialsto create new concepts of space of the city, which have anew visual, semantic, social, geopolitical and other mes-

sages.

Key words: City, space transformation, digital-tehnological

age, creative industries

128

BRATISLAV ILI]