UVOD ?Cilj vaspitanja je jedinstven i potrebno je jedinstveno
delovanje svih inilaca (pojedinac, roditelji, kola, crkva...).
Jedinstvo delovanja poveava snagu i mo vaspitanja i osigurava
njegovo uspeno sprovoenje. vaspitanje se ne sme svoditi samo na
jedan od inilaca npr. na kolu ili samo na porodicu, jer e tako
upadati u protivurenosti i stvarati prepreku ka formiranju jedne
celovite svestrane linosti.
ZAKLJUAKPoto je cilj vaspitanja jedinstven, treba obavezati sve
uesnike vaspitanja (porodicu, kolu i druge vankolske inioce) da
jedinstveno deluju. Jedinstveno delovanje poveava snagu i mo
uticaja i obrnuto. Medjutim, jedinstvena usmerenost se mora
ostvariti u uslovima pluralizma delovanja i razliitosti stavova o
ivotu.
U ime monolitnog jedinstva svih koji vaspitavaju moe doi do
lanog mira i vetake pedagoke sterilizacije svega to okruuje dete,
ime vaspitanje prestaje da bude prirodni i sastavni elemenat
svakodnevnog ivota, ve njegova ulepana kopija.
Pedagoko oblikovanje ivotne sredine je neophodno i korisno, ali
samo ako je sastavni deo ivota i deije svakodnevnice. To znai da
svi inioci vaspitanja treba da vode rauna o svojoj pedagokoj
transformaciji, adaptaciji i delovanju. Niko nije oslobodjen
sloenih i vanih obaveza vaspitanja: ni porodica, ni kola, ni
ustanove kulture, ...
U svakodnevnom ivotu smo esto svedoci mnogih negativnih pojava
koje tetno utiu na vaspitanike, ometaju njihov razvoj i ponitavaju
brojne pozitivne uticaje koje su ostvarile, npr. porodica i kola.
Paralelizam medjusobno prorivurenih pedagokih dejstava moe kod
vaspitanika da dovede do unutranjih konflikata i razbijanja
celovite strukture linosti.
U suprotstavljanju negativnom dejstvu pojedinih inilaca, treba
se osloniti, pre svega, na samog vaspitanika i njegovu
osposobljenost da kritiki primi i selekcionie spoljne uticaje.
Medjutim, ne treba biti u zabludi da e to vaspitanici uvek, i na
svakom uzrastu eleti, moi i umeti.
