1

Uvod u računarstvo

Univerzitet u Nišu

Građevinsko-arhitektonski fakultet

VI čas

Milan Gocić

januar, 2015.

- Windows 7 -

Hardverski zahtevi

Hardverski zahtevi:

Procesor: 1 GHz

RAM memorija: 1 GB

HDD: 40 GB

Verzije:

Professional

Enterprise

Home

Home Premium

Ultimate 2

2

Vrste Windows 7

Windows 7 se razlikuje po svojoj nameni, ceni i

mogućnostima.

Računari koji se koriste u poslovne svrhe najčešće

imaju instaliranu verziju Professional ili Enterprise.

Korisnici kućnih računara imaju najčešće verziu

Home, Home Premium ili Ultimate.

3

Stanja računara

Osnovnu podelu možemo izvršiti na one koji isključuju

određene delove hardvera s jedne strane i

jedinstveni Hibernate koji omogućava potpuno

„gašenje” računara s druge strane.

Sleep, Suspend i Stand by svode se na isto i zajednička

karakteristika im je potreba da računar i u ovim

režimima ipak bude „u struji” ako se govori o desktopu,

odnosno da je neophodna baterija u slučaju

notebooka.

Svi ovi režimi rada zasnivaju se na činjenici da ukoliko u

određenom vremenskom intervalu ne planirate da

radite nešto na računaru, on prebaci u režim u kojem

se utrošak električne energije svodi na minimum.

Očigledna razlika u odnosu na potpuno isključivanje

sistema jeste neuporedivo kraće vreme potrebno da se

iz ovog stanja vrati u radno stanje nego pri regularnom

uključivanju.

4

3

Hibernacija

Operativni sistem obezbeđuje kopiranje celokupne

memorije na hard disk i potom potpuno isključuje

računar. Ovo direktno znači da se računar može

isključiti sa napajanja – svi programi na kojima ste radili

biće ponovo operativni u memoriji nakon uključivanja.

Na Windowsu se pri povratku poseže za fajlom u kojem je

zapisan sadržaj celokupnog RAM-a sa hard diska, a

pod UNIX-olikim sistemima se najčešće pristupa

sadržaju SWAP particije, preformatiranog dela hard

diska koji se koristi kao virtuelna memorija.

U slučaju nehibernacionih režima, računar prilikom

njihovog pozivanja najčešće isključuje hard disk, obara

takt ili čak u potpunosti isključuje rad ventilatora i

obavezno zaustavlja najveći potrošač – displej. 5

Tehnike rada mišem

Pokazivanje (pokazivač miša je na objektu)

Selektovanje (levi taster miša pritisnut jednom)

Otvaranje datoteka (dvaputa pritisnut levi taster

miša)

Prevlačenje - drag and drop (selektovan

objekat i nakon toga se prevlači)

Otvaranje menija (pritisnut desni taster miša)

interpretacija komandnog jezika

6

4

Windows Task Manager

Task Manager je program koji omogućava pregled i

upravljanje programima i servisima.

Pokreće se izborom Ctrl + Alt + Del i izborom Start Task

Manager ili desnim tasterom miša na programskoj traci i

izborom Start Task Manager .

7

Pregled osnovnih informacija o

sistemu Control Panel/System

Daje sledeće informacije: vrsta i brzina procesora, količina

RAM memorije, verzija instaliranog operativnog sistema.

8

5

Delovi prozora

9

Title Bar (naslovna traka) obuhvata naziv

programa sa nazivom dokumenta,

dugmad za kontrolu veličine prozora

(Minimize – minimalna veličina

prozora, Maximize – maksimalna

veličina prozora, Restore – vraćanje

na prethodnu veličinu prozora, Close –

zatvaranje prozora)

Horizontalni i vertikalni klizač – koristi se

za kretanje po sadržaju

Quick Access Toolbar (traka za brzi

pristup paleti sa alatima) koristi se za

brz pristup osnovnim funkcijama za

datoteke (Save, Undo, Redo)

Ribbon (vrpca) – prikaz naredbi umesto

trake sa alatima

Datoteka

Datoteka (engl. file) je logički skup podataka koji

ima svoje ime, mesto i atribut. Datoteke se

arhiviraju u memorijskom prostoru koji se zove

direktorijum (folder).

Ime datoteke sastoji se iz dva dela: osnovni deo i

dodatak (ekstenzija. Između njih je tačka.

Sistemske datoteke koriste se za pokretanje

operativnog sistema i nalaze se u direktorijumu

Windows.

Izvršne datoteke imaju zadatak pokretanje

programa. Njihova ekstenzija je exe, bat ili com.

10

6

Tipovi datoteka

Tekstualna datoteka

Microsoft Word dokument

Microsoft Excel dokument

Microsoft Power Point

dokument

Microsoft Access

dokument

Slika

Video zapis 11

Audio zapis

Komprimovane datoteke

Acrobat Reader dokument

Izvršna datoteka

Struktura fajlova i direktorijuma

Svi podaci koji se smeštaju na disk organizovani su u

strukturu fajlova (datoteka).

Prilikom snimanja fajla na disk, dodeljuju mu se sledeći

dodatni podaci:

Datum i vreme snimanja odnosno poslednje

modifikacije fajla

Atributi

Archive, Read-Only, Hidden i System

Ovim atributima se ništa ne zabranjuje već služe da se

korisnik upozori u određenim situacijama

Ponekad se fajlovi sa atributima Hidden i System

skrivaju od korisnika da ih ne bi oštetio

12

7

Struktura fajlova i direktorijuma

Fajlovi su organizovani u strukturu

direktorijuma (foldera, kataloga)

Svaki direktorijum sadrži određen broj fajlova

kao i poddirektorijuma

Struktura direktorijuma ima oblik stabla

13

Struktura stabla

Struktura stabla predstavlja hijerarhijsko uređenje

direktorijuma (hijerarhijska struktura organizacije

memorijskog prostora).

Početak grananja počinje iz korena stabla. Svaka

grana predstavlja odgovarajući direktorijum. Dok su

listovi stabla datoteke.

Pronalaženje i arhiviranje podataka zahteva da se

uvek mora navesti: ime uređaja sa kojim se radi

(npr. C:), put do odredišnog direktorijuma i ime

datoteke.

14

8

Putanja do datoteke

Postoje dve putanje do datoteka: apsolutna i

relativna putanja.

Apsolutna putanja predstavlja kompletnu putanju

do lokacije na kojoj se datoteka nalazi, a

relativna putanja se zadaje u odnosu na mesto

gde se aplikacija izvršava.

Ako se aplikacija nalazi u direktorijumu

C:\MojiProjekti, apsolutna putanja

C:\MojiProjekti\proba.txt je ekvivalenta relativnoj

putanji proba.txt.

15

Windows Explorer

16

Sadržaj se pregleda tako što se u prozoru za

navigaciju (Navigation pane) označi

željena datoteka ili direktorijum. Adresna

traka (Address bar) prikazuje put do

izabranog objekta. Dugmad Back (nazad) i

Forward (napred) koriste se za prikaz

direktorijuma koji su prethodno otvarani.

Okvir za pretraživanje (Search box) koristi se

za traženje datoteka. Menu bar – glavni

meni sa alatima sadrži naredbe za

uređivanje i prikaz sadržaja direktorijuma.

Toolbar – traka sa altima se koristi za rad sa

datotekama i direktorijumima. Prozor za

navigaciju (Navigation pane) koristi se za

navigaciju po diskovima. Sadržaj (File list)

prikazuje sadržaj izabranog objekta. Detalji

(Details pane) prikazuje detalje o

izabranom objektu.

9

Organizacija podataka na disku

Fajl sistem (File System) je način organizovanja

podataka (fajlova) na hard disku ili drugom

medijumu

Najmanji blok podataka na hard disku je sektor

Svaki operativni sistem podržava jedan ili više fajl

sistema

Najpoznatiji fajl sistemi su

FAT (FAT16, FAT32, ...) - File Allocation Table

NTFS - Windows NT File System

HFS and HFS+, HPFS, ext2, ext3, ext4, ISO 9660,

ODS-5, ZFS and UDF 17

Fajl sistem

18

10

FAT

FAT su razvili Bill Gates i Marc McDonald u periodu 1976–

1977.

Korišćen u svim verzijama DOS operativnog sistema (MS-DOS,

FreeDOS) kao i u Windows operativnim sistemima do

Windows Me.

Podržan je od strane skoro svih operativnih sistema

Sektori su grupisani u klastere (cluster). Jedan klaster može

imati veličinu 2, 4, 8, 16, ... sektora

Klaster je najmanja jedinica memorije koja može biti dodeljena

fajlu.

Svakom fajlu je dodeljen ceo broj klastera

Glavni nedostatak FATa (FAT32) - Maksimalna veličina fajla je

2GB

19

Struktura FAT diska

Struktura FAT diska (particije)

Na početku diska nalazi se Boot Sector

Rezervisani sektori

File Allocation Table - Tabela koja sadrži podatke

o tome gde je svaki fajl smešten na disku

(najčešće se formiraju dve kopije FATa)

Prostor za podatke (Data Range) u kome su

smešteni svi fajlovi i direktorijumi

20

11

Vrste FAT fajl sistema

FAT16

Koristi 16-bitnu binarnu cifru za zapis broja klastera

Particija formatirana korišćenjem FAT16 može imati najviše

65526 klastera

Koristi se za hard diskove kapaciteta od 16MB do 2048MB

VFAT (Virtual File Allocation Table)

Varijanta FAT16 koja omogućava davanje dugih imena

datotekama

FAT32

Koristi 28-bitnu binarnu cifru za zapis broja klastera

Particija formatirana korišćenjem FAT32 može imati najviše

268 435 456 klastera

Omogućava formatiranje particija velikih kapaciteta 21

NTFS

Fajl sistem koji se koristi u Windows NT operativnim sistemima

(Windows 2000, XP, Vista, Windows 7, ...)

Predstavlja unapređenje FAT sistema

Korišćenje kompleksnih struktura podataka kojima se

obezbeđuju bolje performanse, sigurnost i bezbednost

podataka, itd.

Poseduje opciju za kompresiju podataka tako da zauzimaju

manje prostora na disku

Poseduje podešavanja prava pristupa za svaki fajl Na ovaj način svaki korisnik može tačno da podesi koji će fajlovi

(odnosno direktorijumi) biti vidljivi ostalim korisnicima kao i koje od

njih će oni moći da menjaju, brišu, otvaraju, itd.

Ne postoji ograničenje veličine fajla

22

12

Imena fajlova

U FAT16 sistemu, ime fajla može da ima maksimalno

8 karaktera a ekstenzija 3 karaktera. Takav sistem

imenovanja se često naziva 8.3 sistem.

U FAT32 sistemu postoji podrška za duga imena

fajlova (engl. long file name). Ovim je dužina fajla

proširena na 255 karaktera a dužina ekstenzije na

8 karaktera). Ovo se postiže formiranjem VFATa

(Virtual File Allocation Table).

23

Fragmentacija fajlova

Tokom učestalog kopiranja i brisanja fajlova sa diska,

dolazi do pojave fragmentacije.

Kada se obriše neki fajl sa diska, na disku ostane deo

slobodnog prostora, koji popunjava neki naredni fajl

koji se snima.

Prilikom snimanja fajla na disk (ili proširivanja postojećeg

fajla), operativni sistem teži da fajl snimi u jednom delu,

odnosno da pronađe niz uzastopnih slobodnih klastera

koje bi dodelio tom fajlu. Ukoliko to nije moguće, fajl se

snima u 2 ili više dela. Ovaj fajl se naziva

fragmentiranim (podeljenim) a pojava fragmentacija.

Fragmentacija umnogome pogoršava performanse hard

diska. 24

13

Defragmentacija diska

Proces pri kome se sređuju fajlovi na hard disku i

eliminiše pojava fragmentacije naziva se

defragmentacija.

Defragmentaciju treba izvršavati s vremena na

vreme pogotovu kada se često snimaju i brišu

fajlovi sa diska.

25

Formatiranje diska

Da bi se koristio prostor na hard disku mora se prvo izvršiti

formatiranje diska.

Particinioranje diska je proces deljenja diska na logičke celine

– particije.

Čak i kada ne želimo da disk delimo na više delova, na njemu

se mora napraviti bar jedna particija.

Svrha particioniranja

Razdvajanje operativnog sistema i programa od korisničkih

fajlova

Rezervisanje prostora za virtuelnu memoriju operativnog

sistema (swap fajl)

Mogućnost instaliranja više od jednog operativnog sistema

Povećana bezbednost sistema

Poboljšanje performansi 26

14

Primarna i logička particija

Postoje dve vrste particija

Primarna particija

Logička particija

Primarna particija može biti podeljena na više logičkih particija

(takva primarna particija se naziva proširena (extended)

particija).

Može biti najviše 4 primarne particije na disku.

Za svaku primarnu particiju određen je fajl sistem koji se koristi

na njoj.

Na svakoj primarnoj particiji uključujući i proširenu, može se

nalaziti najviše jedan operativni sistem.

Podaci o particijama nalaze se u MBRu (Master Boot Record)

koji se nalazi u nultom sektoru (boot sector) hard diska.

27

Označavanje particija

Svakoj particiji na disku operativni sistem dodeljuje veliko

slovo abecede (A:, B:, C:, D:, E:, ...).

Oznake A: i B: su rezervisane za flopi disk.

Označavanje hard diska počine od slova C: i

dodeljuje se primarnoj particiji, a logičkim particijama

i drugim primarnim particijama se zatim redom

dodeljuju ostala slova abecede D:, E: ...

Nakon toga se vrši dodela slova optičkim čitačima,

flash memorijama, itd.

Korisnik može po želji da promeni ova označavanja

28

15

Restartovanje operativnog

sistema Ponekad moramo ponovo startovati sistem i taj postupak

nazivamo resetovanjem.

Kada je potrebno resetovanje?

u slučaju da se blokira sistem

prilikom instalacije novog aplikativnog softvera

Postoje tri načina za resetovanje računara:

isključivanjem i ponovnim uključivanjem računara

(ukoliko 6sec držimo pritisnutim dugme za startovanje

računara, računar se automatski gasi)

pritiskom na dugme koje se nalazi na kućištu računara

i ima oznaku RESET

sa tastature pritiskom tastera Ctrl+Alt+Del (u

Windowsu, ova grupa tastera ima drugačije značenje) 29

Rezervna kopija podataka

Backup - rezervna kopija podataka

Snimanje svih korisničkih i/ili sistemskih fajlova na

drugu lokaciju (optički medijum, drugi hard disk,

itd.) naziva se pravljenje rezervne kopije

podataka.

U slučaju oštećenja ili gubitka originalnih fajlova, oni

se mogu vratiti iz Backupa.

Podaci se prilikom pravljenja Backupa najčešće

kompresuju.

Moguće je napraviti backup cele particije ili hard

diska. Ova tehnika se koristi kako bi, usled

oštećenja operativnog sistema, mogli izbeći

reinstallaciju. 30

16

Zaštita podataka od neovlašćenog

korišćenja Ukoliko je potrebno možemo obezbediti tajnost svojih

podataka, odnosno onemogućiti pristup podacima

neovlašćenim korisnicima.

Može se ograničiti pristup celom računaru ili samo nekim

fajlovima, folderima, aplikacijama, itd.

Unošenje lozinke (password) u BIOS ili kreiranje

zaštićenog (password protected) korisničkog naloga.

Time se postiže da niko ko ne zna password ne može

koristiti računar.

Nažalost, ova zaštita nije mnogo pouzdana. Ovim se ne

sprečava neovlašćeni korisnik da fizički izvadi hard

disk i pristupi podacima na drugom računaru.

Izvlačenjem CMOS baterije briše se password iz BIOSa. 31

Zaštita kod NTFS fajl sistema

Kod NTFS fajl sistema moguće je egzaktno

specificirati prava pristupa za svaki fajl i za svakog

korisnika.

Ova prava podešava administrator računara (čitanje

fajla, modifikovanje, brisanje, kopiranje, pristup

folderu, itd.).

FAT fajl sistem ne poseduje ovakav vid zaštite.

Fajlovi se pamte šifrovani na hard disk tako da je

ponovo nemoguće ukrasti podatke fizičkim

vađenjem hard diska.

32