Uvodne napomene

Knjižicu koja je pred vama čine tri povezana članka koji su objavljeni u časopisu " NZ Orienteering", čiji je izdavač Novozelandska orijentiring federacija . Napisala ih je Džin Kori-Rajt (Jean Cory-Wright), direktor trenera novozelandske orijentiring federacije i jedan od autora knjige "Teaching orienteering". Sakupljeni na jednom mestu oni čine, kako ju je sama autorka nazvala, "Malu knjigu orijentiring tehnika".

Do nje sam došao slučajno, pretražujući internet sajtove i učinila mi se zanimljivom. Posebno mi se učinilo važnim da je učinim dostupnom našim orijentircima s obzirom na hroničan nedostatak orijentiring literature kod nas. Iznad svega, njenu vrednost vidim u bavljenju tehnikom, kao suštinskim delom orijentiringa.

Ovaj tekst pruža nam takođe i mogućnost, da otvorimo razgovor o terminologiji koju koristimo i potrebi da se ona standardizuje za naše govorno područje.

Kao što ćete videti u tekstu se javljaju neki izrazi koje i mi uobičajeno koristimo, zatim izrazi koje poneko koristi ali i termini koje, bar ja, nisam imao prilike da čujem u komunikaciji među našim orijentircima. Iz iskustva u radu sa početnicima i našim naprednim juniorima znam da je u nekim slučajevima priličan problem na jednostavan način objasniti određenu vežbu i njenu svrhu upravo zbog nedostatka odgovarajuće terminologije. Želeći da otvorim ovu temu pokušao sam da, sa svojim vrlo skromnim znanjem engleskog jezika, tekst prevedem tako da bude u što većoj meri saglasan originalu. U nekim slučajevima to nije bilo u potpunosti moguće i te slučajeve smatram podložnim diskusiji i eventualnim drugačijim timačenjima. Vrlo bi zanimljivo bilo da se na ovu temu oglase oni koji poznaju i neke druge sisteme (npr. švedski, ruski ili neki drugi sistem koji ima svoju zaokruženu terminologiju).

Problem sa kojim se susrećemo je i klasifikacija nivoa tehničkog znanja. Kod nas takav sistem ne postoji. Sistem koji se na Novom zelandu koristi veoma je sličan britanskom i korespondira sa sistemom takmičenja koji se sprovodi uporedo sa zvaničnim takmičenjima koja se boduju. Radi lakšeg razumevanja kao poseban dodatak (DODATAK 2) dat je tabelarni pregled ovog sistema preuzet iz : " Teaching ORIENTEERING – Second Edition ; C. McNeil, J. Cory-Wright, T. Renfrew ; Harweys ; Doune ; 1998 ".

Ne mislim da bi trebalo ovaj sistem posmatrati kao jedini mogući ali mislim da bi se mi sami morali pozabaviti izgradnjom sopstvenog sistema, koji bi standardizovao tehnike orijentiringa, a takođe i nivoe tehničke težine, koji bi se odnosili kako na same tehnike tako i na staze koje tim nivoima odgovaraju.

Za one koji budu imali želju da analiziraju i eventualno komentarišu terminologiju, koja je upotrebljena na srpskom jeziku, svi nazivi tehnika i drugi termini su dati u izvornom obliku na kraju teksta (u samom tekstu označeni su brojem u zagradi). Tamo gde je bilo dilema o tome da li je prevod nekih termina na naš jezik odgovarajući, date su i alternativne varijante, detaljniji opisi suštine tehnike ili kraće primedbe o prirodi pojedine dileme. Napominjem da su svi delovi označeni kurzivom, komentari koji nisu izvorni deo teksta.

Nadam se da će ovo štivo biti od koristi svim orijentircima ali posebno su mi na umu naše mlađe kategorije kojima najtoplije preporučujem da ga pročitaju, prouče i praktikuju.

Imajte u vidu da je ova knjiga, u ovom obliku, samo podsetnik i da svoju MALU KNJIGU pravi svako od vas za sebe. To znači da u nju uključujete one tehnike koje ste savladali u toj meri da ih možete u svako doba bez problema koristiti u uslovima takmičenja. Ono što bi mogao biti savet je da, na vama stvarno važnim takmičenjima, koristite samo one tehnike u koje ste potpuno sigurni (makar one bile samo iz grupe osnovnih tehnika). Na takmičenjima nižeg ranga možete sebi dozvoliti da pokušate sa korišćenjem neke tehnike u koju niste potpuno sigurni. I naravno, treninzi su vreme za uključivanje novih tehnika i njihovo uvežbavanje.

Kao što ćete pročitati, sama autorka na kraju teksta kaže da smo slobodni da u njenu listu tehnika uključimo i svoje, tj. one koje nije pomenula. Dakle "Malu knjigu" bi trebalo shvatiti kao otvoren sistem podložan intervencijama. Ako vam se čini da je nešto izostavljeno, u mogućnosti ste da to dodate. Pri tome bi bilo lepo da i nas ostale o tome obavestite.

I na kraju : Posebnu zahvalnost dugujem autorki, Džin Kori-Rajt, koja je bila tako ljubazana da da svoju saglasnost da se njen rad objavi kod nas i koja to nije ničim uslovila. Nadam se da ću biti u mogućnosti da joj se na neki način odužim, bez obzira na veliku udaljenost naših zemalja.

Mala knjiga orijentiring tehnika

“The Little Book of Orienteering Techniques”

Jean Cory-Wright NZOF Coaching Director

March 2000

Koliko orijentiraca na CRVENOM NIVOU (1) imaju »Malu knjigu O tehnika« skrivenu

negde u svom pamćenju? Koliko njih na ORANŽ NIVOU (2) su "pročitali" ili im je objašnjena prva polovina ove imaginarne knjige? Koliko orijentiraca na ŽUTOM (3) i BELOM NIVOU (4) su dobili instrukcije iz bazičnog poglavlja ove knjige? Postavljam ova pitanja zato što osećam da svi mi nedovoljno konsultujemo ovu imaginarnu knjigu.

Da razjasnim o čemu govorim napisala sam seriju članaka o ovim tehnikama i zajedno, oni

bi trebalo da predstavljaju neku vrstu "biblije" za sve orijentirce i trenere. Rekla sam članovima reprezentacije da oni moraju biti sposobni da primenjuju sve ove tehnike u bilo koje vreme, čak iako te tehnike nisu nešto što oni uobičajeno koriste u svom bavljenju orijentiringom. Takođe, da ako trče svoje trke "na osećaj" - bez neke smišljene taktike, morali bi da imaju na umu reči "koristi knjigu", jer im pravila iz knjige mogu pomoći da spreče greške pre no što se one dese.

Ova "Mala knjiga orijentiring tehnika" je uportrebljiva za sve orijentirce. Čak iako ove

tehnike nisu nešto što se uobičajeno koristi, dobro je usavršiti ih da bi služile kao pomoć i podsetnik1. Preporučujem vam da pokušate da ih planski koristite (po jednu do dve od njih) na svakom malom takmičenju na kome ćete učestvovati. Čak i one tehnike koje se primenjuju na stazama BELOG STANDARDA primenjive su za orijentirce CRVENOG STANDARDA.

Ja sam pokušala da se vratim na sam početak, do osnovnih tehnika i da sastavim listu čiji

redosled nije čvrst ali je progresivan po težini. Molim vas da budete slobodni da na listu dodate bilo koju od vaših tehnika, koje koristite, i da me obavestite o tome koje su to tehnike.

1 npr. u slučajevima kada se privremeno izgubimo neke od ovih tehnika mogu pomoći da vrlo brzo pronađemo svoju poziciju

Poglavlje 1 – Osnovne tehnike (5)

1. Postavljanje (6) ili orijentisanje karte (7) Budite sigurni da držite kartu (8) tako da je u skladu sa objektima na terenu. To znači da ako je na

terenu brdo na vašoj levoj strani, a ograda na desnoj, onda odgovarajuće brdo i ograda moraju biti levo, odnosno desno, u odnosu na vašu poziciju na karti. Mapa je pravilno2 držana ako su oznake na njoj okrenute u pravom smeru kada smo mi okrenuti ka severu, jer je većina karata crtana tako da je sever na vrhu karte3. Ovo možete učiniti korišćenjem objekata na terenu kao što je ranije objašnjeno, ili koristeći kompas (9). Sve što je potrebno da učinite kada koristite kompas je da okrenete kartu tako da linije magnetnog severa na karti imaju isti pravac kao i igla kompasa i da se položaj crvene strane igle kompasa poklapa sa položajem strelica koje na karti označavaju magnetni sever. Nije potrebno okretati kompas ili njegovo kućište da bi se ovo učinilo.

• korišćenje ove tehnike obavezno je za sve orijentirce bez obzira na nivo • koristiti kompas i objekte • preporučuje se da karta i kompas budu u istoj ruci (10) (npr. koristiti standardan kompas

kao kompas za palac ili koristiti kompas za palac. Posebna vrsta kompasa "map guide" je idealan za BELI standard).

2. Savijanje karte (11) Ovo se često previđa ali je esencijalno za nesmetano trčanje. Dobro je da mapa bude savijena tako

da se palac uvek može staviti na mesto gde se nalazite. Takođe morate imati metod koji vam omogućava da dok trčite preko sekcije koja je prikazana na vidljivom delu karte ne izgubite mogućnost da pratite svoj položaj na karti.

Ja savetujem korišćenje dvostrukog savijanja (12) i to tako da se jedno savijanje napravi iza kontrole4 i da ona bude vidljiva, ali kada prelazite na sledeću kontrolu da kartu presavijete tako da se prethodna kontrola5 još uvek vidi.

• smisliti sistem6 koji će biti takav da način držanja karte i način držanja kompasa budu

komplementarni • sistem treba da bude fleksibilan i da je njegova primena moguća na dužim etapama i

stazama

2 u pravilnom položaju 3 Kod većine karata sve dodatne informacije na karti (slovne ili druge) su tako postavljene da je vrh oznake orijentisan ka severu na karti, takođe većina karata se izrađuje tako da je gornja ivica karte orijentisana ka severu. 4 ka kojoj idete 5 kontrola koju ste upravo pronašli 6 savijanja karte

3. Palac na karti (13) • imati uvek na umu da treba pratiti svoj položaj na karti ... ivicom kompasa, palcem, itd.

Ovo zahteva dobro savijanje karte.

4. Stalni sistem (14)

• imati sistem koji se primenjuje na svakoj etapi, npr.:

Kontrola Napadna tačka Etapa Izlaz 7

5. Upoređivati kartu sa terenom (15)

Ovo znači da treba gledati na sve objekte na terenu i pronalaziti ih na karti i obratno.

• ovo treba činiti koliko je moguće često a da se pri tome ne gubi vreme • voditi računa o sličnim paralelnim objektima koji mogu ličiti na one sa karte ali su u

stvarnosti na drugom mestu

6. Posmatranje (16)

• povezano sa prethodnom tehnikom • gledati okolo kad god je to moguće • ivica vegetacije često je bolje vidljiva kada se gleda gore ( veoma je relevantno u

evropskim listopadnim šumama)

7. Sigurni vodiči8 (17) (sigurni linijski orijentiri)

Oni su osnovni delovi svake staze. Za osnovni i srednji nivo (znanja tehnike) bolje je malo skrenuti od moguće prave linije kretanja da bi se ovakvi orijentiri pratili. To mogu biti šumske staze, ivice vegetacije, ograde, rečice, potoci itd. Takođe moguće je povezivanje pojedinačnih objekata tako da stvaraju liniju.

7 U originalu to glasi:

C ontrol A ttack point R oute Exit Čime se dobija skraćenica CARE što na engleskom znači: BRINUTI; VODITI RAČUNA (Suština je da se radi o potrebi da se ima stalni sistem koji se standardno primenjuje na svakoj deonici. Takmičar bi trebalo da ima uvežban sled postupaka koje uvek primenjuje. Početna slova postupaka čine podsetnik takmičaru.) Imajući ovo u vidu pokušao sam da nađem odgovarajuću varijantu u našem jeziku i ono do čega sam došao izgleda ovako:

Koncentracija Izbor varijante Deonica Napadna tačka Ulaz Tačka Izlaz Naravno da to nije jedino moguće rešenje i nadam se da će neko ponuditi bolje, ovo je samo jedna od mogućih ilustracija.

8 (HANDRAILS – izvorno značenje ove reči u egleskom jeziku označava rukohvat – posebno kada se radi o nekom kretanju gore ili dole, obično stepenicama – potrebno je pronaći odgovarajuću reč ili sintagmu u našem jeziku – meni se čini da izraz SIGURNI VODIČI govori o suštini tehnike iako se kod nas često upotrebljava izraz LINIJSKI ORIJENTIRI koji u suštini samo imenuje vrstu objekta)

• laki linijski objekti koji nas vode duž etape (A) • mogu biti linijski objekti (npr staza) ili pojedinačni povezani objekti (B)

8. Napadne tačke (18)

• veliki ili jasni objekti u blizini kontrolne tačke • najsigurniji oblik je ukrštanje dva linijska objekta • naprednija varijanta je npr. uzvišenje koje se nečim izdvaja u okruženju više

uzvišenja • koriste se kao predtačka za pronalaženje kontrolne tačke • kod napredne tehnike mogu se koristiti dve ili više napadnih tačaka, npr. veće

uzvišenje na 100 do 200 m od kontrolne tačke, zatim uvala na uzvišenju i konačno rupa koja je kontrolna tačka

Poglavlje 2 – Tehnike srednjeg nivoa (19)

Prethodno poglavlje započela sam opisom “Male knjige orijentirig tehnika” i ustvrdila da bi svaki orijentirac trebalo da ima neke delove ove knjige “prikačene” u pamćenju i da bi trebalo da “otvara” relevantne stranice tokom takmičenja.

Prvo poglavlje objavljeno je u poslednjem broju “NZ Orienteering” i sadrži osnovne tehnike. Rekla

sam da bi te tehnike morale biti poznate svima na ORANŽ i višim nivoima. Prva pomenuta tehnika bila je “ Postavljanje ili orijentisanje karte” i ja sam sigurna da čak i orijentirci BELOG NIVOA znaju ovu tehniku!

Ipak, bila sam iznenađena koliko često se ova tehnika NE PRIMENJUJE, čak i od strane

reprezentativaca. Koliko vas odabere stazu i jednostavno se sjuri njom, a da ne proveri njen pravac jednostavnim poravnanjem linija severa na karti sa severom na kompasu? Ili još gore, uradite to brzo, vidite da je SKORO poravnato i dalje celu deonicu odradite sa greškom napravljenom na početku iako bi vam uzelo samo još 2 sekunde da ste to proverili kako treba?

Pouka ove priče je da koliko je dobro imati ovu “knjigu” u mislima toliko je potrebno i stvarno je

koristiti na stazi. Ako ovo radite sa visokom preciznošću tokom trke, napravićete daleko manje grešaka i utrošiti manje vremena!

9. Azimut (20)

Ova tehnika može biti korišćena od jasne napadne tačke do kontrolne tačke. Osnovni metod je opisan ranije ali trebalo bi praktikovati naprednije korišćenje kompasa kao što je opisano nakon osnovnog metoda.

• staviti kompas na kartu ivicom duž pravca kojim želite da se krećete. • okrenuti okruglu skalu (kompasa) dok se linije u njoj ne poklope sa linijama severa na karti

(pazite, sever prema severu!) • držati kompas sa ivcom kako je urađeno u prvom koraku ciljajući9 pravo od sebe • okretati se sa kompasom dok se crvena strana igle ne poklopi sa strelicom severa na okrugloj

skali i u tom trenutku bićete okrenuti u pravcu u kome treba da idete10.

9 strelicom koja se nalazi na sredini tela kompasa pri vrhu

10 imati u vidu da je ovo samo tehnika "uzimanja" azimuta i da je potrebno taj pravac i održavati tokom kretanja

• kod tehnike koja se koristi kada se ima kompas za palac ovi koraci idu automatski ali se preskače okretanje okrugle skale.

• ako koristite standardan kompas trudite se da ga stalno držite na karti kao kompas za palac i tada ćete uvek imati stalni “grubi” azimut11.

• kompas i karta su komplementarni jedno drugom i ja izuzetno preporučujem da oboje držite u istoj ruci, poželjnije u vašoj jačoj, sigurnijoj ruci kojom uobičajeno držite kartu.

• ako ovo radite vi ćete istovremeno uvek primenjivati prvu osnovnu tehniku opisanu u prethodnom poglavlju ... orijentišite svoju kartu i proverite sve u vezi sa orijentisanjem.

Najveći broj orijentiraca zna kako da uzme azimut ali je ovo uključeno ovde u punom obliku da bi ste bili u stanju da to objasnite početnicima.

11 kod nas se to obično naziva " grubi pravac" ili samo "pravac"

10. Interpretacija12 izohipse (21)

• Znati neke osnovne objekte izohipse i zemljišne objekte kao što su vrh, vrtača, zemljani odsek i strmina. Ovaj nivo sposobnosti bi trebalo da se prepliće sa osnovnim tehnikama opisanim u prethodnom poglavlju.

• Razumeti izohipse u značenju da su to linije koje spajaju tačke iste visine i shvatiti da su one slika oblika terena, ne (precizno) izmerene.

• Crtač karte može ih nacrtati pomalo drugačije od toga kako ih vi vidite. • Znati kako izgleda13 izohipsa od 2.5, 5 i 10 m. • Razumeti objekte kao što su strmina, nos – uzana terasa, uvala, prelom padine. • Imati metod za prepoznavanje šta je uzbrdo i nizbrdo, koristiti oznake (padnice) na karti,

rečice i vrhove. • Zapamtiti da objekte izohipse možete povezati ili ih pojednostaviti da bi ih koristili kao

SIGURNE VODIČE (handrails).

12 kod nas se uobičajeno kaže: čitanje izohipse, interpretacija je širi pojam i približniji je suštini tehnike

13 ovde se misli na to kako to izgleda u prirodi – i vizuelno i kako izgleda popeti se ili spustiti za to visinsko rastojanje

11. Pomoćni orijentiri14 (22)

• Jasni objekti koji se nalaze tačno na putu kojim prolazimo ("sakupljamo ih")15 . Objekti neposredno iza kontrolne tačke koji nas "udaraju nazad" tj "vraćaju nam udarac"16

12. Namerna greška17 (23)

• Ciljati namerno na jednu stranu objekta da bi znali na koju stranu da idemo kada na objekat stignemo.

14Usputni objekti – objekti koji se usput pokupe, na koje se nailazi tokom kretanja. Takođe, moguće je reći i Kontrolni objekti. Autorka ovde koristi izraz objekti ali obzirom na suštinu tehnike i to da postoji više vrsta ovih objekata, tj. više funkcija koje vrše : kontrolni, navodeći, zaustavni, izlazni... mislim da je predloženi izraz najpribližniji. 15 omogućavaju nam grubo držanje pravca na etapi – njih autorka označava kao "collecting" (22) 16 u suštini ZAUSTAVLJAJU NAS da ne odemo predaleko iza kontrolne tačke i njih autorka označava sa "catching" (22a) ovde bi trebalo još jednom napomenuti da postoji više vrsta ovih objekata i sledstveno tome tehnika, nego što ih autorka navodi

17 bukvalan prevod naziva ove tehnike bio bi "Ciljati van, Ciljati pored" ali obzirom na suštinu tehnike mislim da je i ovaj naziv sasvim odgovarajući. Ovo je tehnika koja se koristi kada se želi sigurno pronalaženje iz prvog pokušaja neke tačke na linijskom objektu. U tom slučaju se kretanje planira tako da se ne cilja sama tačka već deo linijskog objekta koji je od tačke odmaknut na jednu ili drugu stranu. Tako takmičar, po izlasku na linijski objekat, zna sa koje strane tačke koju traži se nalazi, pa samim tim i u kom pravcu bi trebalo da krene, a da pri tom ne mora da se služi drugim načinima za određivanje pravca kretanja.

13. Relokacija18 (24)

Ova sposobnost je potrebna na svim nivoima, ali će biti označena kao jedna od najvažnijih (master) na ovom nivou.

• Pre svega treba orijentisati kartu i pokušati da se prepozna bilo koji linijski objekat. • Nakon toga obratiti pažnju na objekte izohipse i vegetacije i pokušati da ih se prepozna. • Imati u vidu da može postojati više objekata koji će izgledati kao odgovarajući i uzeti to u

obzir. • Pokušati da se misli na to koliko se daleko stiglo i u kom pravcu se išlo u odnosu na poslednju

poznatu poziciju. • Biti spreman da se trči ka sledećoj kontrolnoj tački kako bi se pronašao veći objekat koji će

poslužiti za relokaciju.19 • Biti spreman da se vrati nazad do velikog objekta da bi se relokacija izvršila pravilno ako je to

potrebno • Često je efikasnije da se ode potpuno van (trenutne lokacije) da bi se pronašao bilo kakav veći

objekat (za relokaciju) nego tumarati oko jednog mesta duže vreme.

Tehnike koje sam opisala u ovom odeljku su ono što ja zovem "osnovne za CRVENI NIVO". One će vas voditi duž CRVENE STAZE sasvim dobro.U svakom slučaju postoje još mnogo naprednije tehnike koje ću opisati u narednom poglavlju. Dakle sumirajte prvo poglavlje ( i ovo takođe), praktikujte ove tehnike u međuvremenu i budite spremni za naprednije u sledećem poglavlju.

18 Ponovno određivanje svog mesta na karti i u prirodi – najbliži naš izraz bi bio PRONALAŽENJE. Obično u slučajevima kada se takmičar privremeno izgubi tj. ne zna gde se tačno nalazi. Mislim da je izraz RELOKACIJA prihvatljiviji.

19 Ovo nije uobičajen savet na koji sam do sada nailazio – moguće je to savetovati iskusnim takmičarima ali onima sa manje iskustva nikako.

Poglavlje 3 – Napredne tehnike (25)

U prethodna 2 poglavlja pisala sam o imaginarnoj knjizi tehnika koju bi trebalo da držimo u glavi i koristimo je na takmičenjima. Ova poglavlja bavila su se OSNOVNIM i SREDNJIM nivoom tehnike, a u ovom poglavlju prelazimo na naprednije tehnike.

Neke je teško svrstati u određeni nivo težine budući da se njihovo korišćenje proteže kroz sve

kategorije na različitim nivoima. Neke od ovde opisanih mogu biti veoma uspešno korišćene na nižim nivoima tehničke težine, dok neke mogu biti prezahtevne da ih primenjuje prosečan orijentirac na CRVENOM NIVOU, pre nego što posveti dovoljno vremena njihovom uvežbavanju.

Jedna od tehnika koja se često previđa je ČITANJE OZNAKE KONTROLNE TAČKE I

DODATNOG OPISA TAČNO I DETALJNO (26). Ovo je obaveza na svim nivoima i sprečava razočaravajuću diskvalifikaciju i nepotrebne greške. Takođe, pomaže nam da pronađemo zastavicu brzo, kada je objekat na kome se nalazi već lociran.

Veoma je važno da vi odlučite koje su tehnike najbolje da ih uključite u svoju "Malu knjigu" i da

budete sigurni da ih razumete i da ih možete primeniti u stvarnim situacijama. Kada postanete sigurniji i automatizujete korišćenje neke tehnike možete je dodati vašoj maloj knjizi i razmišljati o tome da uvežbavate neku novu tehniku. Ove tehnike moraju biti uvežbavane. Previše orijentiraca provodi vreme na svakom takmičenju ali nedovoljno vremena provodi u uvežbavanju sposobnosti. Radije izađite sa kartom na teren i uradite dodatni trening ili neka takmičenja koristite20 kao trening. Pokušajte da odaberete dve tehnike koje ćete uvežbavati na svakom takmičenju; pokušajte da tokom godine "prođete" kroz celu ovu "knjigu" na stazi ili bar kroz što veći njen deo.

Sledeća stvar koju treba zapamtiti je da, iako imate veliki repertoar tehnika i sposobnosti, možda

zaboravljate da ih stvarno koristite. Ono što ja mogu reći na ovu temu je da je na vama odgovornost da te tehnike stvarno primenjujete. Ja ću ići tako daleko i reći ću da ako primenjujete sve ove tehnike tokom cele trke onda su vaše šanse za "čistu trku"21 deset puta veće nego ako ih ne primenjujete. Bolje je provesti 5 sekundi više u ispravnoj primeni tehnike da bi se sprečilo gubljenje 5 minuta zbog greške, pogotovo ako se posledica neprimenjivanja tehnike (npr. gubitak vremena) dešava na svakoj kontrolnoj tački!

20 namenski

21 tj. trku bez grešaka

14. Posmatranje u potpunom smislu22 (27)

• Mnogo orijentiraca posmatra šta se nalazi u njihovoj neposrednoj okolini, ali propuštaju da pogledaju dalje okruženje.Gledati dalje da bi se uočili greben ili dolina, promena vegetacije i drugi objekti.

• Gledaj iza sebe takođe, kao i levo, desno i napred.

15. Povezivanje pojedinačnih objekata ili objekata izohipse da bi se napravili SIGURNI VODIČI (handrails) (28)

• Formirajte "vodeću liniju" da vas vodi duž odabrane rute.

• Pokušajte da pratite "liniju najmanjeg otpora" kroz teren npr. terase duž padina • Povežite pojedinačne objekte da bi formirali SIGURAN VODIČ (handrail)

• Koristite ivice padina, dugačke doline ili grebene kao SIGURNE VODIČE

16. Pojednostavljivanje23 (29)

• Svedite deonicu na ključne tačke i ne čitajte detalje sve do napadne tačke već tek od nje na dalje.

• Omogućite sebi da uštedite vreme koje trošite na posmatranje karte.

22 Potpuno posmatranje okoline. Ovo bi se moglo odnositi i na čitanje karte.

23 Simplifikacija, Uopštavanje objekata, Generalizacija ...

17. Uvećavanje (30)

• Uvećajte u svojim mislim krug oko kontrolne tačke. • Lupa na kompasu ne služi samo za sitne detalje (autorka kaže "mrvice")24

18. Izbor varijante (31)

• Uvek gledaj niz deonicu da pronađeš odgovarajuću napadnu tačku. • Vodi računa o kvalitetu i veličini napadne tačke. • Uvežbavaj ovo kod kuće (autorka kaže u fotelji) ili na treningu trčanja • Pravilo presecanja linije: presecanje linije između kontrolnih tačaka dva ili više puta znači

mnogo duži put.25

24 Ovde se radi o tome da se područje kontrolne tačke vidi što jasnije i detaljnije, pri čemu se to može uraditi stvarno – uz pomoć lupe ali i u mislima – stvarajući uveličanu sliku kruga kontrolne tačke, na ove načine takmičar može da se posveti svim detaljima koji bi mogli biti važni za odlučivanje o načinu dolaska do kontrolne tačke.

25 (Ovo praktično znači da treba izbegavati da se krećemo malo sa jedne pa malo sa druge strane prave linije koja povezuje kontrolne tačke već je bolje odabrati varijantu koja vodi samo sa jedne strane te linije).U orginalu je navedeno kao "pravilo palca – Rule of thumb" što se meni činilo kao neadekvatno. Nakon konsultacije sa autorkom odlučio sam se za datu varijantu jer mislim da je najbliža suštini tehnike. Moglo bi se takođe reći i "pravilo kretanja" ili "pravilo putovanja" pri čemu bi se takvi izrazi mogli tumačiti i na druge načine, a i nisu u potpunosti u duhu našeg jezika imajući u vidu predmet koji bi trebalo da definišu. Inače autorkino objašnjenje je da se izraz "Rule of thumb" u engleskom jeziku često koristi kada se opisuje bilo koje pravilo koje u sebi sadrži elemente merenja.

• Ići više od jedne polovine deonice van prave linije koja spaja dve kontrolne tačke može biti

brže jedino u slučaju da je duž prave linije veliki uspon ili neprohodan teren. • Biraj varijantu koja odgovara tvojoj snazi ili tvojim manama, npr. uspon ili ravan teren.. • Biraj varijantu koja odgovara stadijumu trke, npr. može se odabrati sigurnija varijanta za prvu

kontrolnu tačku nego za petu.

19. Procena razdaljine (32)

• Morali bi da znate kako 200, 100 i 50 metara izgledaju na različitim terenima i kako izgleda pretrčati te dužine na različitim terenima i na šumskoj stazi.

• Morali bi biti u stanju da ocenite koliko je daleko neki objekat od vas prostim glednjem ka njemu.

• Brojanje koraka je korisna sposobnost i ima vrednost ako se uvežbava. • Brojanje dvostrukih koraka je lakše. • Preporučljivo je brojati korake u blokovima od 100 m i prilagoditi ih situaciji u kojoj se

koriste, npr. na ravnom 100m = 40 + 0 koraka, uzbrdo = 40 + 15 koraka, na zaraslom (teškom ) terenu = 40 + 10 koraka. Potrebno je znati svoj broj koraka na 100 m na stazama, na ravnom terenu, na zaraslom terenu i na uzbrdici. Brojte bazičnih 100 m (npr. 40 koraka i onda još dodatnih 5, 10, 15 ili više u zavisnosti od terena na kome se nalazite. Ovaj način možete prilagođavati duž staze i imaćete dobar osećaj za razdaljinu). Nikada nemojte meriti celu deonicu u koracima, npr. 320 koraka do sledeće kontrolne tačke, ovo je veoma teško prilagoditi.26

• Nikada ne koristite izolovano brojanje koraka, morate u isto vreme čitati i kartu. • Ovo je idealna rezervna varijanta za povratak na prethodni položaj u područjima gde je malo

SIGURNIH VODIČA (handrails) i u kojima je mnogo sličnih objekata. Dobro je ovde pomenuti primer jedne etape sa kvalifikacione trke na kratkoj distanci na Svetskom prvenstvu 1999. godine. Staza je išla duž jednolične padine praćene kamenjem (koje je bilo veoma slično) i objektima vegetacije (takođe sličnim) sa mnoštvom nejasnih potoka koji su se spuštali niz padinu. Ništa se nije moglo dovesti u vezu jedno sa drugim, tako da je kontrola razdaljine bila esencijalna. Mnogi takmičari su se "zakucali" na ovoj deonici i izgubili dragoceno vreme. Ivet Bejker (Yvette Baker) iz V. Britanije pobedila je na ovoj trci ubedljivo i ja sam je pitala kako je odradila tu etapu. "Brojala sam korake" rekla je, "Ja to ne radim često ali je stvarno dobro za situacije kao što je ova!". Ona je pobedila i u finalnoj trci na kratkoj distanci.

26 NEKI AUTORI TVRDE DA JE BROJ KORAKA PRIBLIŽNO ISTI BEZ OBZIRA NA VRSTU TERENA – NAROČITO JE INTERESANTAN DATI ODNOS 40 + 15, TO BI MOGLO BITI U SVAKOM SLUČAJU PREVIŠE

20. Vizuelizirati krug (područje KT)27 (33)

• Pokušajte da stvorite u svojim mislima sliku terena koji je obuhvaćen krugom kontrolne tačke.

21. Trčati na slepo28 (34) • Ići jako, znajući (tačan) pravac i razdaljinu da bi se stiglo do nekog velikog objekta. • Dobro je za dugačke etape jer smanjuje potrebu za detaljnim čitanjem karte. • Zahteva sigurnost (samouverenost) u sopstvene sposobnosti relokacije. • Posebno je efektivno kada se vraćamo na prethodnu lokaciju po proceni razdaljine ili prema

brojanju koraka.

27 Stvoriti mentalnu sliku izgleda mesta na kome je kontrolna tačka, takođe – tehnika vizuelizacije se može primenjivati ne samo u vezi sa kontrolnom tačkom već i na drugim delovima staze.

28 Trčati bez čitanja karte, Trčati po pamćenju, Trčati na sigurno...

22. Retrospektivna navigacija29 (35)

• Trčati u ispravnom pravcu i na dobro poznatoj razdaljini "sakupljajući" objekte obrnutim redosledom od onog u dolasku.

• Bolje funkcioniše na sigurnim, jasnim terenima. • Razmišljati ranije o izboru varijante.30 • Takođe dobro funkcioniše i kada imamo pripremljenu varijantu ili plan za slučaj greške (back

up).

23. Planirati unapred31 (36)

• Proverite na startu celu stazu da bi ste znali ima li dugačkih ili zamršenih, teških etapa.

• Planirajte (sledeće etape) tokom lakih etapa. • Sagledajte ranije etape sa izborom varijante. • Uvek planirajte barem sledeću napadnu tačku i (obavezno) proverite kompas kada izlazite sa

kontrolne tačke

24. Planiranje za slučaj greške32 (37)

• Ovo je tehnika o kojoj bi trebalo razmišljati kada su ostale već uvežbane! Ona vas u stvari uvodi u orijentisanje po intuiciji (što mnogi ljudi ionako rade – ali ne na ovaj način) ALI vi imate "tehnički bekap" prolazeći u mislima deonicu, npr. trenutno trčite duž grebena tražeći dvostruki "nos" sa leve strane, ali u vašim mislima vi znate pravac grebena i "nosa" , koliko daleko bi to trebalo da bude, šta ćete videti ako odete predaleko, šta ćete videti pre "nosa" i na kom bi grebenu mogli biti ukoliko "nos" ne vidite i napravili ste "paralelnu grešku"!

• Ovde je stvar u tome da budete sposobni da koristite koliko god možete tehnika da bi povratili svoju poziciju na karti. To znači da ako nešto izgleda drugačije od onoga kako ste očekivali prema karti, vi ćete ipak znati da je to objekat na koji mislite, zato što znate koliko daleko ste

29 Orijentisanje unazad, Orijentisanje prema već pređenom putu 30 Kada se ima vremena tokom trke treba analizirati naredne etape i već tada birati varijante. 31 Planirati ranije

32 Planiranje povratne varijante

otišli i u kom pravcu, a i videli ste otvoren teren na oko 200 m sa vaše desne strane na pola puta koji ste prešli koji je jedini takav teren u okolini.

• Najčešće primenjivan plan u slučaju greške je : znati razdaljinu i pravac od poslednjeg poznatog objekta. To se može uraditi pomoću brojanja koraka i kompasa. U priloženom dijagramu se vidi : može se izgubiti kontakt sa vrhčićima i biti primoran da se pronalazi pozicija pomoću bilo kog od dvostrukih vrhčića koji su zaokruženi. Ipak, ako ste sigurni u pravac kojim ste se kretali pomoću kompasa to će smanjiti broj opcija na dve i ako znate razdaljinu koju ste prešli to će vas dovesti do samo jednog mogućeg dvostrukog vrhčića. Ovo daje veoma jako povećanje vere u sebe i pomaže da se greške eliminišu pre nego što postanu prevelike.

Ovo je sve za ovu priliku. Nadam se da ste već bili na terenu i vežbali ponešto od ovoga i da ćete

to sve upotrebiti na sledećim takmičenjima. Za sve vas veterane: ako ste sve ovo (dovoljno) vežbali mogu vam garantovati dobre rezultate na Svetskom veteranskom prvenstvu !

SREĆNO !

DODATAK 1

TEHNIKE I POJMOVI IZ "MALE KNJIGE" PO REDOSLEDU POJAVLJIVANJA U TEKSTU, DATI U IZVORNOM OBLIKU: (1) red course orienteers (2) orange course orienteers (3) yellow course orienteers (4) white course orienteers (5) basics (6) Map setting (7) Map orientation (8) holding the map (9) using the compass (10) map and compass in same hand (11) Map Folding (12) double fold (13) Thumb on map (14) System (15) Relating map to ground (16) Observation (17) Handrails (18) Attack points (19) Intermediate Techniques (20) Compass Bearings (21) Contour Interpretation (22) Collecting Features (22A) catching features (23) Aiming off (24) Relocation (25) Advanced Techniques (26) reading the control codes and descriptions accurately and in detail (27) Observation in the broadest sense (28) Linking points or contour features together to make handrails (29) Simplification (30) Magnification (31) Route choice (32) Distance judgement (33) Visualising circle (34) Running blind (35) Retrospective navigation (36) Planning ahead (37) Back up plans

DODATAK 2

SISTEM STAZA PO BOJAMA (COLOUR CODED COURSES)

BOJA DUŽINA TEHNIČKA KONTROLNE TIP VREME GODINE STEP

STAZE TEŽINA TAČKE DEONICE NIVO "STRING" NA

tj. MARKIRANA 0,8 LAKA MARKIRANOJ 10' 3+ 1 STAZA km STAZI (3 -10)

NA VELIKIM LINIJSKI BELA VEOMA LINIJSKIM OBJEKTI 20' (6 - 12) 1

1 - 1,5 LAKA OBJEKTIMA BEZ IZBORA (15' - 40') km I RASKRSNICAMA PUTANJE NA LINIJSKIM LINIJSKI OBJEKTIMA OBJEKTI

ŽUTA 1 - 2,5 LAKA I VEOMA LAKIM MINIMALAN 30' 8+ 2 km OBLIŽNJIM OBJEKTIMA IZBOR PUTANJE (20' - 45') BEZ KOMPASA NA MANJIM LINIJSKIM IZBOR PUTANJE OBJEKTIMA I 10+

ORANŽ 2 - 3,5

km SREDNJA I VEOMA LAKIM POMOĆNI ORIJENTIRI 45' ODRASLI 3 POJEDINAČNIM OBJEKTIMA U BLIZINI KT (35' - 55') POČETNICI

CRVENA 4,5 - 6 SREDNJA 50' 3 km (50' - 80') NA MANJIM LINIJSKIM DOBRI OBJEKTI

SVETLO 3 - 4 SREDNJA OBJEKTIMA ZA RELOKACIJU ZELENA km TEŠKA I LAKIM POJEDINAČNIM U BLIZINI (35' - 60') 4

OBJEKTIMA KONTROLNE TAČKE NA MANJIM LINIJSKIM FINO KORIŠĆENJE

ZELENA 3,5 - 4,5 TEŠKA OBJEKTIMA KOMPASA I IZOHIPSE 50' 4 km I OBJEKTIMA IZOHIPSE FIZIČKI ZAHTEVNIJA (35' - 55')

PLAVA 4,5 - 6,5 TEŠKA 60' 4+ km (50' - 75')

BRAON 6,5 + TEŠKA 75' 4+ km (60' - 85')

Ovde bi trebalo naglasiti da je data tabela šira od onoga što autorka pominje u tekstu. Ona se zaustavlja kod CRVENIH STAZA ali kao što se vidi iz tabele sistem je sveobuhvatniji i pokriva tehnike i sposobnosti koje omogućavaju takmičenje sa vrlo visokim zahtevima.

SADRŽAJ

BELEŠKA O AUTORU Jean Cory-Wright (Ramsden) BSc, Dip Ed; Trener u Britanskoj orijentiringfederaciji, a takođe i u NZOF. Trenutno radi na School of Education Recreation andPerforming Arts, Christchurch Polytechnic IT, New Zealand. Radila je i naAuckland Institute of Technology (kursevi za vođenje aktivnosti u prirodi – Outdoorleadership course). Pre toga je imala više od 12 godina nastavničkog iskustva uArdentinny Outdoor Education Centre, John Ruskin School, Cumbria SchoolsOutdoor Education Service, Scharlotte Mason College for Outdoor Education.Predstavljala je Britaniju na 6 SVETSKIH PRVENSTAVA U ORIJENTIRINGU.

U saradnji sa drugim autorima napisala je više knjiga o orijentiringu: • Teaching Orienteering – second edition, 1998 (Carol McNeill, Renefrew Tom) • Orienteering – Study and teaching, 1997 (Renefrew Tom) • Teaching Orienteering,1987 (Carol McNeill, Renefrew Tom)

Sve u saradnji sa BOF i u izdanju HARVEYS – HUMAN KINETICS, Doune,Perthshire, United Kingdom.