Beograd, septembar 2007.

19

uz fi nansijsku podršku

UVODNA REČ

Više podstiču primeri, nego reči

GregorijusPoštovani hranitelji,

REČ STRUČNJAKA

Anita Jakovljević, dipl. psiholog

Gimnazija “Sveti Sava” BeogradVRŠNJACI: PRILIKA ZA SREĆU ili NOĆNA MORA

„Moj prvi dan u novoj školi: bilo je toplo i krenuo sam na vreme. Obuo svoje najlepše patike. Želeo sam da ostavim utisak na drugove, da sam OK, moderan, savremen. Ulazim u dvorište. Ljudi su podeljeni u grupice iz starih škola. Dok pogledom tražim nekog koga poznajem, vidim jedan podsmešljiv izraz lica i ruku koja upire u mom pravcu. U prvom trenutku ne shvatam o čemu se radi, jer tog dečka ne poznajem, a onda se sve glasnije čuje: „Vidi ga, fenser, mamin i tatin sin! Pa, nisu te patike za debila kao što si ti, moraćemo da ti ih skinemo..“ Hteo sam da priđem, vidim da ih je nekoliko, a masa ljudi prati pogledom šta se dešava i odjednom, shvatam da će me svi od danas znati, ali ne onako kako sam želeo. Mojih drugova nigde nema, a sada su i manje šanse da mi priđu.. Želeo bih da mi je prvi dan u novoj školi ujedno i zadnji. Nemo stojim, sam samcijat na ovom svetu, bezuspešno pokušavajući da sakrijem koliko mi je neprijatno, a njegov podsmešljiv glas mi odjekuje u ušima.“

Nasilje je nažalost i u savremenom društvu česta pojava. Nasilje među mladim ljudima i nad mladim ljudima je činjenica koja posebno uliva strah, jer govori o tome da društvo perpetuira, ponavlja destruktivne obrasce i ukida nadu u život bez nasilja. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) procenjuje da je svake godine oko 1,6 miliona života izgubljeno u nasilnom aktu. To je vodeci uzročnik smrti za ljude uzrasta 15 do 44 godina, pri čemu je primećen porast nasilja kod mladih. Prema podacima UNICEF-a, tokom 2001. ubijeno je 2.000.000 dece, 6.000.000 je teško ranjeno ili trajno onesposobljeno, a 12.000.000 dece je ostalo bez svog doma.

U ovom članku ću govoriti o vršnjačkom nasilju, njegovim oblicima, ličnosti agresora i žrtve i pokušaću da kroz primere iz prakse ukažem na moguće vidove rešavanja ovog problema. Krenuću od defi nicije Svetske zdravstvene organizacije koja nasilje shvata

obaveštavamo vas da je ovaj Vodič za hraniteljstvo poslednji broj koji čitate u ovoj godini, jer nemamo više fi nansijskih sredstava za izdavanje. Pokušavamo da nađemo rešenje, jer nam je svima, a posebno Vama i deci koja su kod vas na smeštaju, Vodič dragoceni izvor stručnih i korisnih saveta i raznih informacija, i glasilo preko koga smo na neki način uspevali da povežemo veliki broj hraniteljskih porodica u Srbiji. Ukoliko Vodič za hraniteljstvo zaista prestane da izlazi, stručnjaci FAMILIA-e i dalje su tu da vam pomognu. Mislimo na vas!

Nadamo se da ste se i vi i deca koja su u vašim porodicama odmorili i prikupili snagu za početak nove školske godine. Onoj deci koja menjaju sredinu i odlaze u grad da se školuju, želimo da se dobro snađu i da nastave da uče dobro kao što su to i do sada radili.

U R E D N I K

Gordana Miladinović

kao „namernu primenu fi zičke sile ili moći sa ciljem zastrašivanja (verbalni akt, postoji namera, ali delo nije izvedeno, prim. aut.) ili stvarna (izvedeno delo), nad samim sobom, drugom osobom, grupom ili zajednicom, a koja rezultira, ili je velika verovatnoća da će rezultirati povređivanjem, smrću, osećanjem uskraćenosti, psihičkim poremećajima ili smetnjama u razvoju.“ Ono što vršnjačko nasilje razlikuje od ostalih vidova nasilja je činjenica da su akteri vršnjaci, istog ili sličnog uzrasta. Osnovna karakteristika nasilja je upotreba prisile nad sobom ili drugima. Osoba želi da prinudi sebe ili druge na neko delo. Dakle, isključuje slobodnu volju pojedinca, one druge strane sa kojom je nasilnik u interakciji. Kao posebne oblike nasilja razlikujemo: ismevanje i zadirkivanje; učestvovanje u tuči; šamaranje i šutiranje; namerno udaranje učenika koji ih zadirkuju ili im se podsmevaju (provocirani napadi); prisiljavanje drugih da učine nešto protiv svoje volje; fi zički napadi na druge učenike sa namerom nanošenja ozbiljnih povreda; namerno uništavanje ili oštećivanje tuđih stvari; pričanje laži o drugima i nagovaranje drugih učenika da se ne druže sa pojedincima; otimanje novca i ličnih stvari; postojanje pretnji oružjem; započinjanje tuče u školi.

Navedene nasilne radnje mogu se podeliti i na sledeći način:

1. fi zičko nasilje: uključuje bilo koju formu nasilja i pretnji - guranje, šutiranje, udaranje, štipanje i sl.2. verbalno: nazivanje raznim imenima, sarkazam, širenje glasina i konstantno zadirkivanje3. emocionalno: isključivanje, psihološko mučenje, ismevanje i/ili ponižavanje vršnjaka (preuzeto sa sajta Safe-Haven Tarrant County)

Primer sa kojim sam počela članak bi spadao u verbalno i emocionalno nasilje, koje se javlja vrlo često, posebno zato što se retko sankcioniše. Brojni autori su pokušali da defi nišu određene karakteristike nasilnika i žrtve. Za ovu priliku sam izdvojila profi le aktera nasilja iz modela dominacije i submisije1. Pomenuti autori su otkrili karakteristike agresora: on ima negativnu socijalnu situaciju - iako imaju par prijatelja koji ga prate i podržavaju u njegovom nasilnom ponašanju, ima izraženu tendenciju da zloupotrebljava svoju snagu (najčešće je jači od svojih vršnjaka); impulsivnost kombinovana sa niskim stepenom socijalnih veština; nizak prag tolerancije na frustraciju; problemi sa poštovanjem pravila; negativna veza sa odraslima i nizak nivo postignuća. Ti problemi su dodatno pojačani razvojnim teškoćama.

Izuzetno mu je teško da bude samokritičan. Što se porodičnih okolnosti tiče, odlikuje ga izostanak topline i osećanja ljubavi u odnosima sa roditeljima, a posebno majka ne emituje ova preko potrebna osećanja, već najčešće iskazuje negativne stavove u odnosu na dete i ima malo vremena za njega. Roditelji u vaspitanju ne uspevaju da jasno postave granice, kombinuju prekomernu neselektivnu popustljivost sa autoritativnim merama i koriste i fi zičko kažnjavanje. Jednostavnije rečeno, koriste ekstremne mere u vaspitanju: od prekomernog popuštanja do fi zičkog obračunavanja, tako da dete ne može da predvidi težinu sankcija koje će njegov postupak proizvesti.

Studija o tinejdžerima2 pokazuje da agresori raspolažu manjim brojem nenasilnih načina rešavanja sukoba u odnosu na prosečnog tinejdžera. Dakle, mladić iz našeg primera koji preko celog

dvorišta uzvikuje i provocira drugog mladića, zaista ne poseduje mnogo socijalnih veština da bi manje rizično komunicirao sa vršnjacima. Šta to još odlikuje mladog nasilnika? On se više slaže sa uverenjima koja opravdavaju nasilje i netoleranciju u različitim tipovima veza, uključujući vršnjačke relacije, što ga oslikava kao sklonog rasizmu, ksenofobiji i seksizmu. U suštini, sklon je da se identifi kuje sa modelima relacija koji se zasnivaju na dominaciji ili submisiji – potčinjavanju drugima. Njegovo moralno rezonovanje je više primitivno nego njegovih drugova iz razreda i najčešće pravdu poistovećuju sa konceptom “učini drugom isto što je on uradio tebi ili bar što pretpostavljaš da ti je učinio”, dakle “oko za oko – zub za zub”. To uverenje objašnjava njegovu sklonost da se sveti za stvarne ili zamišljene uvrede. Potencijalne žrtve etiketira kao “kukavice” čime pravda agresivna dela, te svoje drugove nagovara na ćutanje o nasilju koje je učinio,

što dodatno održava krug nasilja. U odnosu na druge učenike, manje je zadovoljan svojim školskim postignućem i ostvarenim odnosima sa profesorima. Drugovi iz razreda ga opažaju kao netolerantnog i arogantnog zbog čega sebe doživljava kao promašaj. Obično postoje vršnjaci koji ga prate i podržavaju u njegovim agresivnim delima, pri čemu formiraju grupe sklone nasilju.

Na koji način bismo mogli da pomognemo nasilniku iz naše priče da odustane od maltretiranja vršnjaka? – Tako što bismo mu pomogli da usvoji vrednosti uzajamnog poštovanja, empatije i nenasilja. Na taj način bismo izvršili prevenciju. Druga mogućnost

1 (Olweus, 1993; Pellegrini, Bartini and Brooks, 1999; Salmivalli et al., 1996; Schwartz, Dodge, Pettit and Bates, 1997

2 (Díaz-Aguado, Martínez Arias i Martín Seoane, 2004.)

je da se formiraju i sprovedu disciplinske mere koje će omogućiti kognitivne, emocionalne i ponašajne promene. One bi pomogle nasilniku da stekne veštinu stavljanja u ulogu drugog, u ovom slučaju u ulogu žrtve; da zažali što je koristio nasilje i da se trudi da nadomesti nastalu štetu. Nasilnika treba upoznati sa pojmom ljudskih i dečijih prava, kako bi shvatio da se njegova prava i slobode prostiru do granice prava i sloboda drugih ljudi. Potrebno je da nauči da koristi razumevanje i empatiju kada donosi lične moralne odluke, a koja povezuju ljudska prava sa obavezama koje iz njih proizilaze. Treba da nauči da razvije alternativu nasilju: i da nauči da napetost i konfl ikte rešava kroz jasnu komunikaciju sa drugima i pregovaranje, što sve zajedno stvara klimu nenasilja i uvažavanja.

Sada ćemo se posvetiti momku sa najboljim patikama, osramoćenom u školskom dvorištu, dakle potencijalnoj žrtvi. On u ovoj situaciji može biti pasivna ili aktivna žrtva. Pasivnu žrtvu karakteriše socijalna situacija izolacije povezana sa niskim nivoom spemnosti ispoljavanja teškoća u komunikaciji, veoma pasivno ponašanje, strah od nasilja i izražena ranjivost (nemogućnost da se odbrani kada je provociran), visoki nivo anksioznosti, nesigurnost i nisko samopoštovanje. Te karakteristike su povezane sa tendencijom da krive sebe za svoju situaciju. često kao mehanizam koriste i poricanje, da se njima to nije desilo, za razliku od agresora koji su nekada ponosni na svoju ulogu. Aktivna žrtva u školskom kontekstu često živi u atmosferi izolacije i nedostatka popularnosti, sa doživljajem odbačenosti. On je zbog svojih impulsivnih i ekscesivnih tendencija ka delanju bez prethodnog razmišljanja, kao i problemima koncentracije češće i drastičnije odbacivan od pasivnih žrtava. Kod njega postoji sklonost ka iritirajućem i agresivnom ponašanju, te ga nekad nazivaju „provocirajućom žrtvom“. U slučaju našeg tinejdžera možemo reći da je odabrao blažu varijantu i pristao na ulogu pasivne žrtve, koja ne nudi rešenje situacije, ali nanosi manje štete.

Jedna od studija3 na temu polnog nasilja iznosi da dečaci pokazuju veći rizik od nasilnog ponašanja i netolerancije nego devojčice. Te polne razlike su prisutnije u školi, nego van nje, što se tumači faktorom grupnog pritiska vršnjaka kojem su u vreme nastave učenici izloženiji. Češće nasilno ponašanje mladića se objašnjava identifi kacijom sa dominacijom nad drugima, a što je princip koji ulazi u sastav tradicionalnog muškog rodnog stereotipa4. Postoje i kvalitativne razlike u ispoljavanju nasilja: pokazano je da ga devojke koriste zaobilazno5 i da kod njih

ispoljavanje nasilja znatno više zavisi od grupnih pritisaka nego kod mladića6. Zbog navedenih karakteristika autori preporučuju da se mladima omogući identifi kacija sa celokupnim skupom vrednosti koje su tradicionalno povezane sa ženstvenošću – empatija i nežnost; i sa muževnošću – snaga, moć; a bez zloupotrebe i prisile koje vode u nasilje. Uočene su i uzrasne, razvojne razlike u ispoljavanju nasilja. Studije o tome šta adolescenti pamte pokazuju da frekvencija nasilnih epizoda odigranih u školi dostiže najviši nivo u ranoj adolescenciji. Postoje razlike u specifi kovanom uzrastu na kom se najviše ispoljava agresija, neki autori7 izdvajaju uzrast od 11 do 13 godina, dok drugi govore o uzrastu 13 do 15 godina8. Na osnovu toga se može reći da bi programi prevencije nasilja trebalo da budu implementirani u školske programe na tom uzrastu. Pritom treba

uzeti u obzir i ključne aspekte razvoja kao što su redukcija nesigurnosti vezane za identitet, integracija u vršnjačku grupu, koja može provocirati nastanak frustracije i tenzije, pritajenog neprijateljstva u odnosu na druge grupe. Uz to je prisutna i tenzija koja proizilazi iz teškoće da se usklade razvojne potrebe sa situacijom u školi i kući.

Grupa autora9 je našla empirijske dokaze o pet promena između osnovne i srednje škole koje mogu objasniti porast destruktivnog ponašanja: 1 – veći akcenat na kontroli i disciplini; 2 – pogoršanje relacija sa profesorima; 3 – manje mogućnosti da se participira u razredu; 4 – pad u školskim ocenama; 5 – uloga nastavnika u srednjoj školi je svedena na podučavanje gradiva predmeta, za razliku od nastavnika u osnovnoj školi koji je ujednačeno akcentovao vaspitanje i obrazovanje. Kao preventivnu meru autori predlažu izmenu načina strukturisanja školskih aktivnosti, tako

3 (Díaz-Aguado, Martínez Arias & Martín Seoane, 2004.)4 (Young & Sweeting, 2004. god.)5 (Österman, 1998)6 (Salmivalli, 1998)7 (Eslea & Rees, 2001)8 (Díaz-Aguado, Martínez Arias & Martín Seoane, 20049 (Eccles, Lord and Roeser,1996.)

da one više budu usmerene na zadatak i projekat, što će učenicima dati jači doživljaj ličnog učešća.

Okruženje u kome mladi rastu može takođe kreirati nasilno ponašanje adolescenta. Istraživanja pokazuju10

(da su u ovakvim okruženjima mladi češće izloženi nasilnim modelima ponašanja vršnjaka, odnosno češće vide vršnjačko nasilje, pa ga u školskom kontekstu ponavljaju. Nekom drugom prilikom se može govoriti i o ulozi medija i agresivnim modelima ponašanja kojima su mladi putem njih izloženi.

Ovo su bile vrednosti koje programi prevencije treba da uključe. Navela bih i nekoliko programa koji su trenutno aktuelni u našoj sredini, a koji te vrednosti promovišu: to su, pre svega, aktivnosti Kluba mladih FAMILIA-e, potom programi “Vaspitanje za zdravlje i životne veštine”, “Medijacija - vršnjačko posredovanje u konfl iktima” i “Prevencija prestupničkog ponašanja”. Tako bi aktere naše priče trebalo uključiti u neki od ovih programa. U samoj školi, ako je neko primetio događaj iz dvorišta, mogao je o tome da govori sa vršnjačkim medijatorom, psihologom, razrednim starešinom koji bi posredovao u uspostavljanju adekvatnije komunikacije izmedju mladića. Kada su problemi složeniji, škola praktikuje saradnju sa roditeljima, centrom za socijalni rad, školskim policajcem.

Kako je najlogičnije napraviti saradnju izmedju agresora i žrtve iz naše priče? Otvoreno razgovarati o potrebama koje se kriju iza izrečenih rečenica i razmenjenih pogleda. Na kraju se sve svede na to da su i jedna i druga strana želele poštovanje, te da su ga tražile na pogrešan način… I roditelji i deca treba da nauče jednu vrlo jednostavnu ideju koja će ih najlakše voditi kroz problematiku vršnjačkog nasilja: kada funkcionišemo u grupi neophodno je da sve članove poštujemo i njihova mišljenja uvažavamo, a koga ćemo voleti i kome ćemo posvećivati vreme privatno, bira srce i to je jedna donekle drugačija priča… Ako smo već napadnuti, onda treba koristiti sve konstruktivne resurse zajednice da problem rešimo i da se ponovo uspostavi međuljudsko poštovanje.

Prema članu 25. Zakona deca bez roditeljskog staranja

predškolskog uzrasta imaju pravo na regresiranje troškova

boravka u predškolskoj ustanovi (vrtiću), koja se nalazi u mreži

ustanova koju utvrđuje opština, odnosno grad, s tim što način

i uslove regresiranja troškova utvrđuje nadležni organ opštine

odnosno grada.

Znamo da je Grad Beograd Pravilnikom o uslovima i načinu

ostvarivanja prava na regresiranje troškova boravka dece

u predškolskoj ustanovi, odmora i rekreacije («Sl. list grada

Beograda» br. 7/93, 7/94,13/95, 4/97, 6/02, 2/03 i 24/05) propisao

da dete bez roditeljskog staranja ima pravo na regresiranje svih

troškova boravka u predškolskoj ustanovi.

Kako nemamo podatke i za ostale gradove i opštine na

teritriji Republike Srbije, to se, poštovani hranitelji, možete

obratiti nadležnom organu u vašoj opštini, radi dobijanja prave

informacije.

Jedan broj hranitelja obratio nam se pitanjem: Da li deca na

porodičnom smeštaju imaju pravo na besplatan boravak u

vrtiću?

Evo šta o tome kaže Zakon o fi nansijskoj podršci porodici

sa decom («Sl. glasnik Republike Srbije» br. 16/02 i 115/05)

PITALI STE ...

10 Dana D. Haynie, Eric Silver & Brent Teasdale, 2006.)

NOVI IZNOSI NAKNADE ZA PORODIČNI SMEŠTAJ

Ministarstvo rada i socijalne politike

utvrdilo je nove cene usluga za lica

na porodičnom smeštaju. Naknada za

porodični smeštaj iznosi:

1. Deca i omladina

mesečna naknada za izdržavanje korisnika

- iznos naknade za izdržavanje

mesečna naknada za rad hranitelja i doprinosi za obavezno

penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje, kada je na

smeštaju jedno dete

- bruto iznos naknade za rad, ako se plaćaju oba doprinosa

- bruto iznos naknade za rad, ako se plaća samo doprinos za

PIO

- neto iznos naknade za rad, za isplatu hranitelju

- iznos doprinosa za PIO, ako se plaćaju oba doprinosa

- iznos doprinosa za PIO, ako se ne plaća doprinos za

zdravstveno osiguranje

- iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje

mesečna naknada za rad hranitelja i doprinosi za obavezno

penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje, kada je na

smeštaju dvoje i više dece

- bruto iznos naknade za rad, ako se plaćaju oba doprinosa

- bruto iznos naknade za rad, ako se plaća samo doprinos za

PIO

- neto iznos naknade za rad, za isplatu hranitelju, po korisniku

- iznos doprinosa za PIO, ako se plaćaju oba doprinosa, po

korisniku

- iznos doprinosa za PIO, ako se ne plaća doprinos za

zdravstveno osiguranje, po korisniku

- iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje, po korisniku

2. Odrasla i stara lica

mesečna naknada za izdržavanje korisnika

- iznos naknade za izdržavanje

mesečna naknada za rad hranitelja i doprinosi za obavezno

penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje, kada je na

smeštaju odraslo, odnosno staro lice

- bruto iznos naknade za rad, ako se plaćaju oba doprinosa

- bruto iznos naknade za rad, ako se plaća samo doprinos za

PIO

- neto iznos naknade za rad, za isplatu hranitelju, po korisniku

- iznos doprinosa za PIO, ako se plaćaju oba doprinosa, po

korisniku

- iznos doprinosa za PIO, ako se ne plaća doprinos za

zdravstveno osiguranje, po korisniku

- iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje hranitelja, po

korisniku

JUL AVGUST SEPTEMBAR

11.724,00 din. 14.455,00 din. 14.889,00 din.

13.347,03 din. 13.973,00 din. 13.727,55 din.

11.242,31 din. 11.617,95 din. 11.562,82 din.

8.769,00 din. 9.062,00 din. 9.019,00 din.

2.936,35 din. 3.034,46 din. 3.020,06 din.

2.473,31 din. 2.555,95 din. 2.543,82 din.

1.641,68 din. 1.696,54 din. 1.688,49 din.

8.213,09 din. 8.487,06 din. 8.447,49 din.

6.917,95 din. 7.148,72 din. 7.115,38 din.

5.396,00 din. 5.576,00 din. 5.550,00 din.

1.806,88 din. 1.867,15 din. 1.858,45 din.

1.521,95 din. 1.572,72 din. 1.565,38 din.

1.010,21 din. 1.043,91 din. 1.039,04 din.

9.017,00 din. 11.119,00 din. 11.453,00 din.

8.213,09 din. 8.487,06 din. 8.447,49 din.

6.917,95 din. 7.148,72 din. 7.115,38 din.

5.396,00 din. 5.576,00 din. 5.550,00 din.

1.806,88 din. 1.867,15 din. 1.858,45 din.

1.521,95 din. 1.572,72 din. 1.565,38 din.

1.010,21 din. 1.043,91 din. 1.039,04 din.

Sredstva za lične potrebe korisnika (džeparac), koji su smešteni u hraniteljskim porodicama iznose:

a) za decu i omladinu, kao i korisnike koji u troškovima smeštaja učestvuju ličnim sredstvima, 5,5% od

prosečne zarade ostvarene po zaposlenom u Republici u prethodnom mesecu, odnosno:

za juli 2007. za avgust 2007. za septembar 2007.

2.072,00 dinara 2.140,00 dinara 2.129,00 dinara

b) za odrasla lica bez prihoda, 3,5% od prosečne zarade ostvarene po zaposlenom u Republici u

prethodnom mesecu, odnosno:

za juli 2007. za avgust 2007. za septembar 2007.

1.318,00 dinara 1.362,00 dinara 1.355,00 dinara

vesti iz sedišta

Evo nas ponovo sa najnovijim vestima o radu Kluba mladih FAMILIA-e. Posto su naši đaci na raspustu i mi smo napravili letnju pauzu što znači da se nismo okupljali na radionicama.

Ipak, iako smo se odmarali nismo prestali sa radom. Zajedno sa članovima tima FAMILIA-e mladi su uspostavili saradnju sa domovima za decu bez roditeljskog staranja “Mladost” u Kragujevcu i “Hristina Markišić” u Aleksincu i aktivno učestvuju u pružanju podrške i osnaživanju dece i mladih iz ove dve institucije. Familijarci su se, takođe, aktivno uključili u rad na istraživanju potreba mladih u Beogradu, koji napuštaju zaštitu, a koje sprovodi Familia.

Mladi su uspostavili saradnju i učestvovali na seminaru o medijaciji u organizaciji Omladinske grupe za medijaciju “ETOS”. Predstavnik mladih FAMILIA-e je uključen u projekat UNICEF-a “Škola bez nasilja” i kao član tima za monitoring

BEOGRAD Korak dalje VIučestvuje u sastancima širom Srbije. Predstavnici mladih FAMILIA-e su uspostavili saradnju i sa organizacijom Y PEER i učestvovali su na Nacionalnom sastanku Y PEER grupe sa ciljem osnivanja mreže omladinskih organizacija.

Naš Dražen Zacero učestvuje na konferenciji mladih – Youth Exchange Conference ECTOPIA. U okviru ove konferencije on je u julu boravio u Slovačkoj, a u avgustu u Portugaliji. Možda će biti prilike da o ovom događanju i Draženovim utiscima iz ove dve zemlje saznate nešto više detalja.

Ponovo smo se sastali u subotu 1. septembra u prostorijama FAMILIA-e, na svima dobro znanoj adresi : Njegoševa 41, Beograd.

Iva Urdarević, dipl. defektolog

I Klub hranitelja u Beogradu će u ovoj godini biti ponovo aktiviran, zahvaljujući fi nansijskoj podršci Grada Beograda i Sekretarijata za socijalnu i dečju zaštitu.

LOZNICA

Centar za socijalni rad Loznica, Stručni tim za zaštitu dece bez roditeljskog staranja i Klub hranitelja u Jadranskoj Lešnici su u maju mesecu podneli predlog komisiji opštine Loznica da se hraniteljici Milanki Krunić iz Jadranske Lešnice dodeli javno priznanja za ostvarenje iz oblasti socijalne zaštite.

Milanka je kao hraniteljica dala aktivan doprinos razvoju i unapređenju porodičnog smeštaja u lokalnoj

zajednici. Od samog osnivanja porodičnog smeštaja 1967. godine odgajila je dvanaestoro dece. U toku letnjeg raspusta pružala je gostoprimstvo deci bez roditeljskog staranja iz Doma «Vera Blagojević»u Banji Koviljači.

Milanka je inače i najstarija aktuelna hraniteljica u Jadranskoj Lešnici.

U okviru prigodne svečanosti organizovane za dan opštine Loznica - 16. juna, Milanki Krunić dodeljena je plaketa za ostvarenje iz oblasti socijalne i

porodične zaštite. Plaketu je u njeno ime primila njena ćerka Dragica, jer Milanka zbog lošeg zdravstvenog stanja nije mogla da prisustvuje svečanosti.

Ovo priznanje će za Milanku Lukić i za kompletan porodični smeštaj u Jadranskoj Lešnici imati izuzetan značaj, a opština Loznica je pokazala da ume da vrednuje i poštuje humanost na delu.

Klub hranitelja „Jadranče“ Loznica

Na četvrtom sastanku Kluba hranitelja, održanom dana 07.05.2007. godine, našem Klubu dali smo ime «Jadranče».

Gost Kluba bila je gospođa Rada Sekulić pedagog Centra za socijalni rad, dugogodišnji stručni radnik i profesionalac u oblasti porodične zaštite. Tema predavanja bila je Odnos bioloških roditelja i hranitelja, odnosno sličnosti i razlike. Na ovaj način pokušali smo da osvežimo znanja dugogodišnjih hranitelja i da omogućimo novim hraniteljima da čuju nešto više od onoga što su naučili kroz obuku za hraniteljstvo. Nakon predavanja usledila je diskusija. Komentari starih hranitelja, kao plod bogatog iskustva, bili su inspiracija za naredna predavanja, za izbor gostiju i slično...Ovom sastanku prisustvovale su i hraniteljice sa područja Loznice, Tršića i banje Koviljače, a među njima je bio veliki broj hranitelja koji su prošli obradu u Centru za socijalni rad.

Zbog nedostatka sopstvenog prostora i nemogućnosti plaćanja prevoza nismo u mogućnosti da sastanke Kluba organizujemo na jednom mestu, pa koristimo prostor Osnovne škole u Jadranskoj Lešnici i Centra za socijalni rad u Loznici, svakog prvog ponedeljka i poslednjeg petka u mesecu. Hraniteljice su izrazile

želju da se, umesto sastanka u Centru za socijalni rad, samostalno organizuju i održe sastanak u nekom drugom mestu, što su, prema njihovim rečima, i realizovale veoma uspešno.

U toku letnjeg raspusta, u avgustu mesecu, organizovan je sastanak Kluba, kome je prisustvovalo i 20-tak dece na porodičnom smeštaju, različitih uzrasta. Sastanak i radionica održani su u dvorištu Osnovne škole u Jadranskoj Lešnici.

Tema radionice bila je Upoznavanje lokalne

zajednice, a cilj Unapredimo sposobnosti dece da opažaju prostor, poboljšaju snalaženje u prostoru i obogate znanja o lokalnoj zajednici.

Na početku radionice učesnike smo podelili u tri grupe, prema uzrastu (približan uzrast dece) Saradnici su zatim podelili svakoj grupi papir, na kome je napisan jedan pojam karakterističan za lokalnu zajednicu (npr. ‘škola’... ovaj pojam dobila je grupa dece predškolskog uzrasta).

Zatim je svaka grupa izvlačila zadatak koji je predstavljen pojmom koji su dobili (npr. šta se to u školi radi, šta sve školu čini).

Nakon objašnjenja zadatka saradnici sa svojim grupama počinju prikupljanje podataka u narednih pola sata.

Nakon završetka prikupljanja podataka, grupe imaju drugi deo zadatka, da pojam koji su upoznali, predstave drugima. Radionica se završava tako što svaka grupa upoznaje prisutne sa svojim zadatkom i predstavlja ga. Zadaci su tokom rada uspešno realizovani. Deca su pokazala visok stepen znanja o lokalnoj sredini. Kroz razgovor tokom rada deca su izrazila želju da na naredno druženje u Klubu pozovu i svoje školske drugare i predstave im jedan novi vid druženja i upoznaju ih sa svojim aktivnostima i idejama.

Aleksandra Đurović, andragog-volonter,

Centar za socijalni rad Loznica

svoju porodicu. Novinarska ekipa je bila oduševljena

našim Klubom «Različak» koji je, po njihovim rečima,

pravo mesto za okupljanje naše dece i hraniteljica.

Napustili su Aleksandrovo sa jakim emocijama

i slatkim kajsijama iz naše bašte. Reportaža je

emitovana u junu mesecu na drugom programu

RTS-a.

Snežana Korica, predsednica Udruženja

hraniteljica”Malo do sreće”, Aleksandrovo

ŽITIŠTE

I ove godine Udruženje hraniteljica “Malo do sreće”

organizovalo je jednodnevnu ekskurziju za decu bez

roditeljskog staranja i hraniteljice do Starog Bečeja.

Posetili smo dvorac grofa Dunđerskog, ergelu konja

i uživali u prelepom parku. Deca su bila opuštena i

srećna, mogla su da se jure, trče, skaču koliko žele,

jer je prostor oko dvorca toga dana bio samo njihov.

U povratku smo svratili do bazena u Kikindi gde

smo lepo dočekani, a ljubazno osoblje nas je častilo

besplatnim kupanjem. Za ovako lep i nezaboravan

provod zaslužni su lokalna samouprava iz Nove

Crnje, benzinska pumpa iz Aleksandrova i Mesna

zajednica Aleksandrovo.

Polovinom juna posetila nas je novinarska ekipa

RTS-a, i napravila reportažu o Udruženju, deci

bez roditeljskog staranja i svemu što je vezano

za hraniteljstvo i hraniteljske porodice. Obišli su

hraniteljsku porodicu Bačikin Branke u kojoj je

smešteno dvoje dece i porodicu Vujasinović, koji su i sami nekada bili na porodičnom smeštaju, pa su

ostali ovde u Aleksandrovu gde su odrasli i osnovali

MILOŠEVAC

i socijalne politike. Pored odmora i uživanja u vodi, deca su aktivno pohađala radionice koje su držali volonteri Crvenog krsta. Svako veče organizovana su takmičenja i nadmetanja u kvizovima znanja, izradi maski, frizura, lepote... Osvajali su prva mesta i diplome.

Đaci se polako pripremaju za početak nove školske godine, a oni koji su bili manje vredni prošle godine, pripremaju se za polaganje popravnih ispita.

Rada Jovanović, dipl. soc. radnik,Sandra Aleksić, pedagog

U organizaciji Kluba hranitelja «Miloševac» izvedena su dva izleta. U julu mesecu 50-ak hraniteljica i nekoliko dece bile su na Srebrnom jezeru, gde su se sunčale, kupale, družile i šetale. Sledeće putovanje je bila poseta Topoli, Aranđelovcu

i Orašcu. Hraniteljice su obišle muzej, manastire i crkve i odmarale se pod obroncima Bukulje u prelepom aranđelovačkom parku.

Grupa od 90-oro dece Centra i četiri vaspitača provela su dve nedelje u avgustu mescu u Baošićima u odmaralištu Crvenog krsta Srbije. Letovanje je fi nansijski podržalo Ministarstvo rada

Sada je na teritoriji opštine Paraćin na hraniteljstvu 43-oje dece u 30 hraniteljskih porodica. U trenutku

uključivanja Centra za socijalni rad Paraćin u projekat «Jednake mogućnosti za sve» i ulaska u partnerstvo sa FAMILIA-om na porodičnom smeštaju je bilo petoro dece. Svesni smo da će se broj dece na hraniteljstvu povećati i ponosimo se time.

Završen je formalno pravni postupak za registrovanje Udruženja hranitelja „Lane“.

Održana je osnivačka skupština, donet Statut i izabrani organi upravljanja. Očekuje se upis u registar Udruženja građana pred nadležnim organom.

Stamenković Danica, socijalni radnik

Pošto smo propustili da vas u prošlom broju Vodiča

obavestimo šta smo radili u prethodnom periodu i šta

nam se događalo, evo nas sada sa lepim vestima.

Jedan od najznačajnijih događaja u oblasti porodičnog

smeštaja je povratak petomesečne Mile P. majci. Nju

je iz porodilišta preuzela hraniteljska porodica i o

njoj se brinula sve do nedavno. Dugotrajna i planska

podrška pomogla je Mili da se vrati tamo gde joj je

mesto. Sada znamo da je dobro i želimo joj srećno

detinjstvo.

Svoju humanost i veliko srce Nišlije su pokazale

osnivanjem Fondacije za decu na porodičnom

smeštaju „Hraniteljstvo po meri dece“. U

svečanoj atmosferi, u Dečjem kulturnom centru,

uz prisustvo velikog broja dece, hranitelja i

gostiju, izvršena je promocija Fonda. Osnivač i

pokrovitelj Fondacije je niška opština Medijana.

Prvog dana postojanja Fonda uplaćeno je

250.000,00 dinara.

Ismailović Miloš i Bogdanović Tamara mogu

biti ponosni na sebe. Miloš je na državnom

NIŠprvenstvu za pionire u džudou osvojio treće mesto,

a Tamara je na regionalnom takmičenju iz istorije

osvojila prvo mesto. Oni su jedni od mnogih kojima je

pružena prava prilika da pokažu svoj talenat.

Uskršnji praznici obeleženi su brojnim akcijama u

kojim su učestvovala i deca na porodičnom smeštaju.

Na takmičenju za nabolje uskršnje jaje svako dete

je dobilo veliko keramičko jaje, a najuspešnija deca

su za poklon dobila i knjige. Udruženje „Roditelj“ je

svoj deci na porodičnom smeštaju podelilo paketiće

sa garderobom i slatkišima. U akciji druženje sa

bakama i dekama iz Gerontološkog centra u Nišu

deci su podeljeni paketići, a bake i deke su za njih

izvele predstavu.

Interesovanje za bavljenje hraniteljstvom u

Nišu je veliko. Ovome je svakako doprineo

projekat Centra za socijalni rad „Hraniteljstvo

po meri dece“. Članovi projektnog tima i

saradnici na projektu svakog četvrtka imaju

jednočasovne emisije na lokalnoj TV stanici

„ART“ U štampanim medijima objavljeno

je više članaka o hraniteljstvu i reportaža o

hraniteljskim porodicama.

I pored toga što je leto i što se deca nalaze na raspustu, aktivne su nam kreativne radionice i obuka dece za rad na kompjuteru. Deca su uzela učešće i u okviru sportskog leta u Paraćinu, kao i u akciji „Osmehni se i pridruži“ za ulepšavanje grada.

Sa velikim zadovoljstvom možemo da se pohvalimo brojem edukovanih novih hraniteljskih porodica na teritoriji naše opštine. Hraniteljice i deca na smeštaju u njihovim porodicama, sami sebe promovišu, tako da imamo sve više novoprijavljenih porodica, koje željno očekuju decu u svojim domaćinstvima. Imamo i slučaj da je prvo jedna hraniteljica krenula sa obukom, da bi sada i njene dve jetrve i njena majka već postale hraniteljice koje brinu o deci, a ovih dana pridružuje se i sestra ove hraniteljice, tako da se širi mreža i preko njenih ostalih srodnika i komšija.

Kada su se prijavljivale za hraniteljstvo, hraniteljice su imale određene želje i očekivanja. Gotovo nijedna, na samom početku, nije dobila dete kakvo je zamislila, ali posle tri godine bavljenja hraniteljstvom, sve hraniteljice su srećne i ističu da su to baš deca koju su želela. Kampanja „Sigurnim korakom do hraniteljstva“ dala je svoje rezultate.

PARAĆIN

Centar za socijalni rad, Dom za decu i omladinu «Miroslav Mika Antić» i Osnovna škola «Bratstvo-jedinstvo». Rad Kluba uglavnom je fi nansiran od strane donatora, ali i pored toga postoji opravdana bojazan da bi nedostatak fi nansijskih sredstava mogao da spreči realizaciju puno dobrih ideja, od kojih su najznačajnije dve: osnivanje Fonda «Posle osamnaeste» i otvaranje «Kuće na pola puta».Klub je do sada realizovao niz aktivnosti, obezbeđen je besplatan prostor za rad Kluba, besplatni kurs informatike za 15-oro dece, donacija za petoro dece u školici Montesori, besplatne posete ZOO vrtu u Subotici, tradicionalna druženja porodica i dece povodom božićnih i novogodišnjih praznika, posete i saradnja sa drugim klubovima, organizovanje psiholoških i pedagoških radionica za decu i hranitelje. Saradnja sa lokalnim medijima je veoma dobra i zahvaljujući tome ostvareno je nekoliko značajnih javnih nastupa.

Predstavnici Kluba hranitelja bili su u februaru mesecu gosti FAMILIA-e, kada su tražili podršku za osnivanje Asocijacije klubova hranitelja u Srbiji. FAMILIA je spremna da pruži svaku vrstu pomoći, obzirom da su gotovo svi Klubovi hranitelja zainteresovani za osnivanje Asocijacije klubova.

Očekujemo da će se povezivanje Klubova hranitelja realizovati u narednoj godini kroz Projekat «Podrška hraniteljstvu u Srbiji» koji vodi FICE Srbija i u kome su partneri FAMILIA i Ministarstvo rada i socijalne politike.

KLUB HRANITELJA I U SOMBORU

Aktivnosti Udruženja hranitelja «Veliko srce»

Klub hranitelja „Veliko srce“ prerastao je u Udruženje

hranitelja „Veliko srce“. Na svečanoj sednici Udruženja, 8. marta, podeljene su članske karte, a hraniteljice su dobile po cvet. Među članovima

Udruženja su i pojedini stručni radnici Centra za

socijalni rad. Direktorica Centra je na svečanoj sednici poželela Udruženju uspeh u radu i obećala

da će im ustupiti jedno putničko vozilo na korišćenje.

Planovi Udruženja su ambiciozni a očekuje se i

podrška lokalne zajednice. Sastanci Udruženja i

dalje se održavaju u prostorijama Centra za socijalni

rad. Desetak dece je uključeno u folklornu sekciju,

koja je osnovana u okviru kluba.

Udruženje hranitelja je ugostilo predstavnike Kluba

hranitelja iz Leskovca i održava redovne kontakte i sa

drugim klubovima hraniteja.

Na lokalnim TV i u štampanim medijima predstavnici

Kluba hranitelja promovisali su Udruženje i upoznali

javnost sa ciljevima i načinom rada Udruženja.

Sreten Jorgačijević, dipl. pedagog

I u SOMBORU, u okviru Nevladinog humanitarnog udruženja «Lastavica – Naša deca» postoji Klub hraniteljskih porodica, koji je aktivan od 03. februara 2006. godine. U rad Kluba uključeno je 95 hraniteljskih porodica.

Klub je povezan sa većim brojem institucija u lokalnoj zajedinici, od koji su najznačajnije opština,

Šta smo radili u vremenu od maja do avgusta?

Krajem maja meseca završena je redovna obuka za 12 novih hraniteljskih porodica.

U toku je program dodatne obuke za specijalizovano i urgentno hraniteljstvo, namenjen onim hraniteljskim porodicama koje su izrazile interesovanje da se bave brigom o deci sa smetnjama u razvoju. Program ove obuke realizuje se u okviru projekta „Korak bliže porodici“, a čine ga 11 radionica, koje su kreirali stručni radnici Centra za socijalni rad, inače treneri u saradnji sa saradnicima NVO FAMILIA.

U okviru tog projekta šest volonterki redovno posećuje hraniteljske porodice. Volonterke su uspostavile tople i prijateljske odnose sa decom. Pomažu im u učenju, druže se sa njima, organizuju im slobodno vreme. Volonterke imaju mentore, uz čije praćenje i podršku rade sa decom. U cilju procene uspešnosti rada volontera sa decom sprovedeno je ispitivanje zadovoljstva druženjem sa volonterima i želje da se ta usluga i dalje nastavi. Realizovana je jedna fokus grupa sa osmoro dece. Generalni zaključak je da su deca veoma zadovoljna saradnjom sa volonterima, da su počele da razvijaju višestruke i značajne prijateljske veze i da im njihova podrška puno znači. U cilju praćenja i evaluacije postignutih rezultata, sprovedena je i fokus grupa sa hraniteljima. Impresije svih hranitelja, u čije porodice dolaze volonteri, generalno su pozitivne. Smatraju da je druženje sa volonterima za decu dobro i korisno, i izražavaju želju da se ova usluga i dalje nastavi. Hranitelji, čija deca još uvek nisu uključena u program rada sa volonterima, izražavaju interesovanje i spremnost da i oni budu obuhvaćeni ovim programom.

U okviru istog projekta funkcioniše i dalje specijalizovano savetovalište za hranitelje i decu. Stručni radnici tima za zaštitu dece bez roditeljskog staranja dva dana nedeljno u popodnevnim satima isključivo su na raspolaganju hraniteljskim porodicama i deci. Jedan dan je predviđen za

KRAGUJEVACterenske posete porodicama, a drugi dan je planiran za savetodavni rad u prostorijama Centra.

U saradnji sa kancelarijom NJKV princeze Katarine, za devet devojčica iz hraniteljskih porodica obezbeđeno je letovanje u Grčkoj, u mestu Asprovalta, u periodu od 16. do 28. avgusta.

U ovom periodu realizovan je hraniteljski smeštaj za dvoje tinejdžera, uzrasta 15 i 16 godina. To su mlade osobe sa određenim problemima u ponašanju i zdravstvenim poteškoćama.

Dana 29. juna na sastanku Kluba hranitelja izabrali smo novo rukovodstvo: koordinatora kluba i šest članova Izvršnog saveta. Novi koordinator je Jasmina Jeremić, hraniteljica koja ima na smeštaju troje dece – tri rođene sestre iz Aranđelovca. U skladu sa novousvojenim Pravilnikom o radu kluba, koordinator je izabran na godinu dana. Na istom sastanku dogovoreno je da svi članovi Izvršnog saveta preuzmu konkretna zaduženja kojima će se u narednom periodu baviti.

Za septembar se planira obuka za novu grupu hranitelja, prema međunarodnom programu PRIDE. Trener će biti socijalni radnik Slaviša Sorak, koji pohađa navedenu obuku za trenere.

Grupa dece na porodičnom smeštaju je krajem avgusta letovala besplatno 10 dana u Zelenici, zahvaljujući dobroj volji donatora.

Centar za socijalni rad, počev od 2006. godine, razvija servis Kuća na pola puta, namenjen deci bez roditeljskog starnja, koja, zbog punoletstva i završetka školovanja, izlaze iz sistema socijalne zaštite. Zahvaljujući sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana, kupljen je jedan dvosoban komforan stan u centru Kragujevca za šestoro mladih ljudi, koji otpočinju samostalan život, uz pomoć i podršku zajednice. Lokalna samouprava obezbeđuje sredstva za funkcionisanje Kuće na pola puta, a korisnici usluga jednim delom participiraju u plaćanju troškova stanovanja.

Marija Stojadinović,psiholog

ŽIVOTNE PRIČE...

Porodica mog supruga bavi se hraniteljstvom od 1969.

godine. Prva deca koja su došla u porodicu moje svekrve

Radmile i svekra Milosava bila su Dara, Milojka i

Janko, a ljubav prema deci bez roditelja preneli su i na

svoja dva sina, snaje i unuke, koji su se takođe prihvatili

hraniteljstva.

Ja, moj suprug i naše tri ćerke brinemo danas o deci

bez roditelja. Moj prvi susret bio je sa Maricom, koja je

imala sedam dana kada su je doveli u našu kuću. Gajila

sam je kao četvrtu ćerku, završila je školu i iz naše kuće

se udala. Ima troje dece.

Posle Marice došao je Bogosav, a zatim Rada Vukotić,

koja je sada udata i ima dvoje dece, pa Milovan, beba od

• 23.07.2004. godine; 9,30 časova, Kruševac

Devojčica koja liči na pokislo mače, sitna, crna, uplašena. A zatim mala znojava ručica, koja steže kraj moje haljine, put do Paraćina.

• 18.08.2007. godine; 17,00 časova, Paraćin

Siguran pogled, vragolast osmeh i prkosno isturena

brada, curetak od osam godina hrabro se prepire sa

decom iz ulice. Odjednom dok me gleda, oči joj se

pune suzama, trči prema meni i šapuće „Mama, skini

tu haljinu“ „Zašto“ pitam je „ pa nisam je dugo nosila“ „Znam, ali nju si nosila kada si došla po mene“ „Gde

kada sam došla po tebe?“. Savijene glave tiho kaže “U

Dom“ I plačući brzo trči kući.

Dok odlazim da se presvučem gutam knedlu. Ipak nije

zaboravila, negde u dnu njene duše, pritajen i mračan

stoji Dom.

Presvlačim se i razmišljam: 3 godine i 26 dana. Od

gotovo nemog deteta do neumorne pričalice, od

1121

U MALO REČI –

O MNOGO SREĆNE DECE

deset meseci, koji je od mene otišao na usvojenje. O

njemu ništa ne znam i to me puno boli.

Bliznakinje Dragana i Mirjana imale su 14 meseci kada

su došle u moju porodicu i o njima i danas brinem.

I tako provodim vek gajeći svoju decu i prihvatajući

decu bez roditeljskog staranja.

Preporučila bih svakom da se bavi hraniteljstvom. Koliko god da je gajenje dece bez roditeljskog staranja težak i odgovoran posao, zadovoljstvo i sreću kada odrastu i postanu dobri i pošteni ljudi, ništa ne može da zameni.

Sva deca su mi draga i rado pričam o njima.

Dušanka Stanić,

hraniteljica iz Jadranske Lešnice

Iz dnevnika hraniteljice ...

dan posle

paničnog straha od vode do ponosne plivačice, od

neznanja u kojoj se ruci drži olovka do završenog

prvog razreda...

Od žene koja nikad nije rađala do ponosne majke koja

steže đačku knjižicu. Od šaputavih telefonskih poziva

drugim hraniteljicama sa pitanjima „Kako ću, šta da

radim?“ do zajedničkog druženja i rešavanja problema

u našem klubu „Lane“. Od povremenih kućnih poseta

da se deca malo igraju do zajedničkih radionica,

sekcija, proslava za sada u tuđim, a uskoro u našim

prostorijama.

1121 radni dan za Danu, Lelu, Snešku, 1121 savet,

osmeh, podrška za svaku od nas. Neumorne, hrabre,

naši stubovi potpore, koje su uvek tu, uvek na

raspolaganju, uvek nasmejane.

Sada je školski raspust, prva stanica na početku našeg

zajedničkog puta. Koliko je suza i smeha iza nas, a

koliko nas tek čeka. Da li se plašim, da, naravno, ali

mi moramo dalje. Malene nožice nemaju strpljenja,

one hitro grabe napred, a mi, mi smo samo ivičnjaci

koji sprečavaju da deca ne padnu, ne skrenu, da se

tek zarasle rane ne otvore, i da sve „haljine“ koje bude

tužne uspomene, postanu barjaci uspeha i pobede.

Jasmina Mladenović,

hraniteljica iz Paraćina

PREDSTAVLJAMO VAM ...

U prošlom broju Vodiča mogli ste da saznate nešto više o Domu za decu i omladinu «Hristina Markišić», koji radi u okviru Centra za socijalni rad u Aleksincu i koji je, zajedno sa SOS Dečijim selom u Kraljevu, uključen u Projekat «Jednake mogućnosti za sve» - Nacionalni program podrške hraniteljstvu u Srbiji u 2007. godini. U

ovom broju Vodiča saznaćete nešto više o SOS Dečijem selu u Kraljevu.

prilikom prijema imaju do 10 godina starosti, uz izuzetak kada su u pitanju braća i sestre, koji se ne razdvajaju. Nakon završetka osnovne škole, kada postanu dovoljno zrela i samostalna, deca prelaze u Kuću za mlade (što je sledeća faza projekta), koji ima funkciju „Kuće na pola puta“ i omogućava postepeno osamostaljivanje i odvajanje od porodice u Selu i intenzivnu pripremu za samostalan život.

Kada završe školovanje, mladima se pomaže da pronađu odgovarajući posao i stan uz pružanje savetodavne i, ako je to potrebno, fi nansijske podrške, kao treća faza projekta, kroz polusamostalno stanovanje, mikro kredite i druge vidove podrške.

Usluge porodičnog smeštaja pruža osoba - SOS majka/hraniteljica sa kojom se zaključuje ugovor o porodičnom smeštaju, za najviše sedmoro dece.Uslov za zaključivanje ugovora je da potencijalni hranitelj ima sposobnosti potrebne za uspešno pružanje usluge porodičnog smeštaja kao i da je prošao specijalnu teorijsku i praktičnu obuku u SOS Dečijem selu, koja traje tri meseca i obuhvata 400 sati nastavnog i praktičnog rada.

Podršku porodicama pružaju direktor sela i stručni tim, koji čine: dva pedagoga, socijalni radnik i psiholog i 8 SOS teta koje, obučene za rad sa decom, pomažu hraniteljicama i zamenjuju ih kada SOS mame imaju slobodan dan, godišnji odmor ili su bolesne.

Imamo i administrativni tim (računovođa, administrativni radnik, majstor/vozač i majstor/baštovan i domaćica). Ustanova angažuje i spoljne saradnike: supervizora/porodičnog terapeuta, eksternog supervizora, logopeda, učitelja i nastavnike za dopunsku nastavu i volontere, kako bi kontinuirano bile obezbeđene usluge neophodne za zadovoljavanje razvojnih potreba dece.

Hranitelji dobijaju potrebna sredstva za svako dete kroz porodični budžet kao i platu za svoj rad u skladu sa ugovorom o radu.

U prve dve godine rada SOS Dečijeg sela fi nasira Međunarodna organizacija, nakon čega bi fi nansiranje trebalo da se vrši u skladu sa važećim zakonima koji regulišu sistem socijalne zaštite. Međunarodna organizacija će i dalje nastaviti program sponzorstva pojedinačno za svako dete i Selo u celini.

Vesna Mraković Jovanović,direktor

SOS Dečije selo primilo je prvu decu aprila meseca 2005. godine. U 11 SOS hraniteljskih porodica smešteno je 59-oro dece iz različitih krajeva Srbije. Naše najmlađe dete, koje je pri smeštaju imalo samo tri meseca, danas ima godinu dana, a najstarije dete u novembru puni 18 godina. U avgustu smo počeli kampanju za novi krug obuke za SOS mame/hranitelje i SOS tete. Privatna ustanova Centar za porodični smeštaj dece bez roditeljskog staranja „SOS Dečije selo“ u Kraljevu sa mrežom profesionalnih SOS hraniteljskih porodica osnovano je u oktobru 2004. godine, u skladu sa međunarodnim ugovorom zaključenim između Vlade Republike Srbije i SOS Kinderdorf Internacional-a (Međunarodna organizacija SOS Dečijih sela). Mi smo domaća ustanova socijalne zaštite ali delom i međunarodna, nevladina, neprofi tna i humanitarna organizacija koja već 60 godina deluje u 132 zemlje na svim kontinentima, pomažući deci i porodicama širom sveta u preko 450 dečijih sela, 380 kuća za mlade, obdaništima, školama, socijalnim i medicinskim centrima, kao i kroz programe humanitarne pomoći u kriznim područjima.

SOS Dečije selo nalazi se u naselju Beranovac, u opštini Kraljevo, i prostire se na 25.000 kvadratnih metara. Sastoji se od 18 objekata čvrste gradnje: 14 dvospratnih porodičnih kuća, kuće za administraciju sa višenamenskom salom i prostorom za posete, kuće sa stanom za porodicu direktora i seoskog majstora, stanova za SOS tete. U Selu imamo i igralište, sportske terene i amfi teatar na otvorenom.

U svakoj porodičnoj kući živi jedna SOS hraniteljska porodica: SOS mama i deca. Hranitelj se brine o potrebama dece kao odgovoran roditelj, nastoji da izgrade atmosferu doma i porodice, pruža im ljubav i pažnju, daje im osećaj sigurnosti i stabilnosti.

Dugoročna briga porodičnog tipa u SOS Dečijem selu, pored poštovanja profesionalnih standarda rada sa decom, izrasta iz četiri principa: da svako dete ima bar jednog brižnog roditelja, sa kojim razvija blizak odnos i koji mu pruža potrebnu sigurnost, ljubav i stabilnost, da se, kroz zajednički život dece različitog uzrasta u jednoj porodici, porodične veze razvijaju na prirodan način, da svaka porodica ima svoj vlastiti dom-kućicu u kojoj grade svoje emocionalne odnose i ritam života, kao i da, živeći u okruženju Sela i integrišući se u lokalnu zajednicu u svim segmentima života (kao i sve druge porodice: vrtić, škola, usluge lekara), obezbede deci uslove za optimalan razvoj i odrastanje.

U SOS hraniteljskim porodicama zbrinjavaju se deca koja

Ovo što se ove godine, tačnije ovog leta dogodilo je neponovljivo! Žurke, provod, sve je nezaboravno, ne samo za mene, nego i za moje društvo. Ko bi rekao da će tako malo mesto, kao što su Baošići, toliko da nas usreći!

Veče pred polazak na more nisam baš bila oduševljena. Mislila sam «biće glupo, bez veze». Nisam ni slutila šta me sve očekuje. U autobusu je, na početku putovanja, bilo zabavno, pričali smo, gledali TV, onda smo zaspali i ujutru smo već bili u Crnoj Gori, a u podne u odmaralištu Crvenog krsta u Baošićima.

Po podne smo otišli na plažu i od tog trenutka moje loše raspoloženje nestaje. I pored toga što ne znam da plivam, odvažila sam se i ušla u vodu. Tu su bile moje drugarice, «moje sestrice», sa kojima sam u plićaku igrala odbojku, gnjurala...

I već prvo veče imali smo žurku, upoznali smo nove drugare, sa kojima smo kasnije provodili vreme. Svako sledeće veče, pored obavezne diskoteke, donosilo je neku novu zabavu: šiz friz, izbor za mis i mistera, igre bez granica, u kojima smo svi aktivno učestvovali... Mi iz Miloševca smo dobijali uglavnom prve nagrade, pa su nam druga deca pomalo zavidela.

Preko dana smo, pored zabave na plaži, imali i radionice, na kojima smo se uz pomoć volontera i učitelja iz odmarališta, učili raznim veštinama – kako da komuniciramo, kako da postižemo bolje rezultate u učenju i sl.

Ali, ovo letovanje ne bi bilo tako lepo da nisam upoznala Jasmina, Nenada i Aleksandra, sa kojima

“KAKAV PROVOD, VAU...”

KAKO PODSTAĆI DETE – ULITI MU SAMOPOUZDANJE I

SAMOPOŠTOVANJE

*Sviđa mi se kako si to uradio !

*Raduje ne što u tome uživaš! *Sviđa mi se način na koji si rešila taj problem!

*Kako se osećaš u vezi sa tim? *Poznajući te, ja sam siguran da ćeš ti to odlično

uraditi!

*To si dobro smislila!

* Ja znam da ćeš ti uspeti!

*Baš si dobro započela! Sigurna sam da će biti

jako lepo kad završiš!

*Hvala! To mi je mnogo pomoglo!

*Baš si se dobro setio!

* Potrebna mi je tvoja pomoć!

*Ti to znaš tako dobro da radiš! Da li bi to uradio

za sve nas? *Baš se vidi da si se trudio!

* Vidi se da si mnogo o tome razmišljala!

*Vidim da ti ovo polazi za rukom!

* Pogledaj, koliko si samo napredovala!

U Vodiču za hraniteljstvo br. 12 i

13 pročitali ste da je hraniteljica

Milanka Aleksić iz sela Manić kod

Barajeva kupila kuću Radomiru Raši Stojiljkoviću, koji je smešten u njenu

porodicu kao osamnaestomesečna

beba, a sada je student druge godine

Više poslovne škole u Beogradu. Kuća

je završena, a u septembru mesecu je

proslavljeno useljenje, kako to i dolikuje

– mnogo gostiju, lepi pokloni i želje za uspešan početak samostalnog života, muzika, pesma i kolo. Proslavi su prisustvovali i predstavnici FAMILIA-e i Centra za socijalni rad u Barajevu.

Rašo, neka ti je srećan novi početak!!!

sam se lepo družila, a i sada se često čujemo telefonom.

Ovo je samo mali deo mojih utisaka sa nezaboravnog letovanja, koje sam pokušala da podelim sa vama, a da biste imali pravu sliku o svemu, treba i vi sve to da doživite.

Nataša Radanović, učenik, Miloševac

RAŠAU SVOJOJ KUĆI

Da li vam je poznato da u Srbiji, pored oko 3.800 dece koja su zbrinuta u hraniteljskim porodicama, ima još znatan broj njih, svih uzrasta kojima je potrebna ljubav i nega u drugoj porodici. Molimo vas da o ovoj deci porazgovarate sa svojim rođacima, susedima, prijateljima. Vi dobro znate koliko hraniteljska porodica pruža detetu koje je trajno ili privremeno lišeno svoje prirodne porodice! Zato Vas molimo da im pomognete da nađu svoje hraniteljske porodice!

Posebno apelujemo na stručne radnike - članove timova za zaštitu dece lišene roditeljskog staranja u Centrima za socijalni rad u Beogradu, Paraćinu, Žitištu, Novoj Crnji, Staroj Pazovi, Zaječaru, Nišu, Loznici, Subotici, Kragujevcu i Aleksincu kao i na stručne radnike u Centru za porodični smeštaj u Miloševcu i SOS Dečijem selu u Kraljevu da redovno obaveštavaju FAMILIA-u o novim hraniteljskim porodicama i deci koja su našla novu porodicu, kako bismo i njih mogli da uključimo u naše aktivnosti.

Podsećamo vas da je za vas i dalje otvoren telefon br.

011/344-09-34 od ponedeljka do petka od 11 do 14,30

časova, a četvrtkom od 14,30 do 18 časova.

Takođe vas podsećamo da povremeno četvrtkom od

14,30 do 18 časova dežura lekar pedijatar.

U pripremi i distribuciji ovog Vodiča učestvovali su: Gordana Miladinović urednik, Kosara Petrušić, dr Marija Mitić,

Uroš Begović ilustracije i dizajn, Slavica Vujčić, Dragana Karleuša i Dragana Pavlović.

Vodič na srpskom jeziku dostavlja se na više od 1000 adresa.

Beograd, ul. Njegoševa 41/I, tel. 011/344-09-34e-mail: familia@eunet.yu

web site: www.familia.org.yu