Beograd, jun 2007.

18

uz fi nansijsku podršku

UVODNA REČ

posebno zadovoljstvo nam je da vas obavestimo da su nam se u ovoj godini, u okviru Projekta «Jednake mogućnosti za sve» - Nacionalni program podrške hraniteljstvu u Srbiji, pridružili i Dom za decu i omladinu «Hristina Markišić», koji radi u okviru Centra za socijalni rad u Aleksincu i SOS Dečije selo u Kraljevu sa Centrom za socijalni rad iz istog grada, tako da je naša već velika porodica dece na porodičnom smeštaju i hranitelja znatno uvećana. Program i u ovoj godini fi nansijski podržava Save the Children, Norveška.

Pred decom je letnji raspust, nadamo se da su uspešno savladala gradivo ove školske godine i da će mnoga od njih provesti leto na moru, planini, kod prijatelja i rođaka.

U R E D N I KGordana Miladinović

Život nam vraća samo ono što drugima dajemoIvo AndrićPoštovani hranitelji,

REČ STRUČNJAKA

Anita Jakovljević, dipl. psiholog

Gimnazija “Sveti Sava” BeogradIGRAONICE – DANI PROVEDENI U NEDOĐIJI

Mladi ljudi vole da se druže i to je nedvosmislena životna činjenica. Hronološki gledano, vidovi druženja se menjaju. Nekada davno u modi su bile igranke, sedamdesetih godina koncerti i masovna okupljanja, potom odlasci u disko klubove, ekskurzije, a danas je to druženje putem računara. Neki se druže u internet kafeu, gde u društvu ljudi, paradoksalno, komuniciraju sa računarom, odnosno putem računara sa nekim ko nije u prostoriji. Kao da se defi nicija druženja drastično menja. Nekada je druženje značilo čestu i intenzivnu prijatnu komunikaciju sa ljudima iz okruženja u dimenzijama sada i ovde, licem u lice gde je omogućeno intenzivno praćenje i verbalne i neverbalne komunikacije druge osobe i gde smo paralelno svojom mimikom, gestovima, rečima odgovarali na poruke i informacije našeg prijatelja. To je savršenstvo i punoća informacije.

Savremeni vid druženja mladih je zajednički boravak u igraonici gde zajedno igraju određenu stratešku igru ili češće učestvuju u simulaciji borbe. Dakle, oni su fi zički tu, sa svojim vrlinama i manama, gestikulacijom, mimikom i rečima, a to stavljaju u drugi plan i postaju unapred igrom defi nisani borci koji su u istom ili suparničkom timu i nisu u Srbiji u igraonici na npr. Novom Beogradu, već su u vazduhu iznad okeana, američki vojnici koji se bore protiv zlih terorista i sl. Automatski, oni su kao osobe sa svojim smislom za humor, izgledom, društvenim identitetom postaju nevažni i zanemareni. Oni se bore za kontekstom igre uslovljene ciljeve, svako ponašanje je dozvoljeno ako vodi do tog cilja i povrede, ubistva su opravdana. Potreba da se igra dovrši i pritisak grupe, jer su svi tu, navijaju, nagovaraju, prate, komentarišu, često

dete uvede u situaciju da zaboravi da ode u školu ili kasno dođe kući. Ono ima utisak da je puno radilo i mentalno je iscrpljeno, a u suštini nije doprinelo svom životu i ličnim ciljevima. Ostaju mu obaveze prema školi, telesna ukočenost, iluzija da je najjači. Odrasli iz okruženja i deca koja u igrama ne učestvuju smatraju ga nepouzdanom osobom koja stalno nešto odlaže i nigde ne stiže na vreme, tako da ga zbog tih osobina odbacuju. To stvara začarani krug, jer on oseća da im nije potreban i da mu niko ne veruje, pa se još više okreće prividno kontrolisanoj situaciji igre gde je on u centru dešavanja, neustrašiv i moćan i u potpunoj, ali lažnoj i van njegovih psiho-fi zičkih mogućnosti, interakciji sa drugima.

Za igraonice znaju i dileri, te se često tamo nudi i konzumira marihuana. Nekada mladi piju pića za koja očekuju da će ih energizovati i dati im snagu. Međutim, ona samo ubrzavaju metabolizam, troše energetske zalihe organizma, a kako sadrže alkaloide, stvaraju zavisnost. Pošto preterano mobilišu, od ovakvog iscrpljivanja nastaje stres u organizmu kao naknadna posledica. Dodatno, stres dovodi do opšteg pada imunog sistema koji otvara prostor za nastanak bolesti.

Svaki hranitelj treba da zna kada mu je dete u igraonici i koliko vremena tamo provodi. Poželjno bi bilo da povremeno poseti to mesto i upozna okruženje: koliko je bezbedno, da li neko konzumira marihuanu, da li je zadimljeno od cigareta. Ako ustanovi prisustvo ovih problema treba da zabrani detetu odlazak u igraonice i da se dogovore oko odabira drugog mesta za druženje. Opet, ako je sve u redu, treba imati jasan dogovor i koliko dugo dete boravi tamo.

KOMPJUTERSKE IGRICE – NEKREATIVNO MAŠTANJE

Mladi ljudi često maštaju o uspehu i moći. Zamišljaju kako bez upliva roditelja, braće i sestara vode samostalan i ispunjen život. Žele da naglo odrastu, bez napora, pokušaja i grešaka, da odjednom steknu sve životne veštine i reše sve probleme.

Teško je slušati «To ćeš moći kad porasteš», «Kada

se zaposliš/oženiš onda ćeš o tome odlučivati»…U praznom prostoru između «hteti» i «moći» gde se raste iz dana u dan nekada mladima nedostaje strpljenje a možda i mašta. Odluče se u tim trenucima na agresivno ponašanje, neprimerenu komunikaciju ili odlutaju u određeni vid zamrzavanja realnosti, poput konzumiranja psihoaktivnih supstanci, višečasovnog igranja kompjuterskih igara.

U čemu se sastoji zamrzavanje realnosti igranjem kompjuterskih igara? Igrač stiče pogrešan utisak da je psihofi zički aktivan. U realnosti tokom igre on aktivira opažanje, misaone procese i refl ekse. Stepen mišićnog angažovanja ne dostiže nivo koji bi postigao izvođenjem takve aktivnosti u realnosti u saradnji sa drugim ljudima i objektima. U igri on skače, trči, konstruiše predmete, zaljubljuje se, ubija, tuče se, kupuje, razgovara, a da pritom nema rizika i svaka se greška i loše ponašanje da popraviti. Na taj način ne može da nauči šta je moralno ispravno, a šta pogrešno. Stiče se utisak da je ispravno ubijati, prevariti, kako bi se ostvario neki cilj i da to nije društveno kažnjivo.

Dugotrajno sedenje za računarom utiče i na razvoj kičmenog stuba, telesni stav a može da dovede i do oštećenja vida. Pritom je dete samo, višečasovno izolovano od članova porodice i vršnjaka. Dete može steći pogrešnu sliku o sebi. Može misiliti, obzirom da je u igri upoznalo puno ljudi, pobedilo razne protivnike, da ga to čini spremnim i dovoljno snažnim da pobedi u ma kojoj situaciji u realnosti. Takvo dete se jako iznenadi kada realna osoba kaže nešto drugačije, ne shvati šalu ili kada se drugi ne uplaše njegovog besa. Iako mladi igrači govore da znaju razliku između

izmišljene stvarnosti u igri i realnosti, podaci govore drugačije. Prema zvaničnim izvorima zavisnost od kompjuterskih igara je druga po zastupljenosti na nivou populacije mladih u Srbiji.

Pozitivna strana igranja igrica je to što dete stiče određena znanja, npr. istorijska u određenim strateškim igrama, što uči kako da konstruiše, upravlja brodom, helikopterom. Međutim, to je samo misaona, tj. kognitivna komponenta učenja. Nedostaje motorika: u kom položaju se nalaze mišići i u kom stepenu su angažovani pri izvođenju određenih pokreta. Nedostaju prave informacije o okruženju: kako realno drugi reaguju kada se sa njima sudarimo, kada ih ranimo, prevarimo i sl.

Radim u školi i sve češće sam u prilici da čujem izjave poput «Sa društvom se ne viđam, ali smo svakodnevno u kontaktu putem igre koju igramo i na taj način provedemo zajedno pet do šest sati dnevno. To je igra koju ne možeš da igraš kraće od tri sata ako želiš da pređeš bar neki nivo». Kada ih pitam da li imaju vremena za izlazak, roditelje - hranitelje, vezu, slegnu ramenima sa žaljenjem i kažu da žele da odvoje vreme za njih, ali se uvek nešto u igri dogodi što ih privuče da ostanu još malo za računarom.

Koji su prvi simptomi zavisnosti od kompjuterskih igara? Neispavanost, bledilo, razdražljivost i prekomerna samouverenost koju demantuju slabi rezultati u školi. Tada dete drema na nastavi, nekad i izostaje sa časova da bi igrao igre dok su roditelji – hranitelji na poslu i izoluje se od vršnjaka koji komentarišu kako ga više ne prepoznaju.

Kako roditelj – hranitelj može da pomogne detetu da reši problem zavisnosti? Prvo treba da ga uveri, ukazujući na simptome, da ima problem, zatim da mu ukaže šta gubi kada šest sati provede za računarom, odnosno kako to vreme može drugačije da koristi. Prvi cilj je da se smanji vreme koje dete provede u igri. Nije preporučljivo ukinuti i zabraniti korišćenje kompjutera. To dovodi do otpora kod deteta, te ono nastavlja sa starim ponašanjem, ali ga samo bolje sakriva. Smatrajte da ste ostvarili uspeh kada dete kontrolisano provede sat vremena za računarom i samoinicijativno prestane sa aktivnošću. Uz ovakav vaš angažman važno je da uključite i školskog psihologa koji će pružiti podršku i saradnju i, po potrebi, uputiti dete na dodatan tretman.

PREDSTAVLJAMO VAM ...

Kao što ste pročitali u uvodnoj reči, u ovoj godini u Projekat «Jednake mogućnosti za sve» - Nacionalni program podrške hraniteljstvu u Srbiji uključeni su Dom za decu i omladinu «Hristina Markišić», koji radi u okviru Centra za socijalni rad u Aleksincu i SOS Dečije selo u Kraljevu. U ovom broju Vodiča saznaćete nešto više o Domu za decu i omladinu «Hristina Markišić».

Dom za decu i omladinu «Hristina Markišić» u Aleksincu postoji 60 godina i ima značajno mesto u istoriji i praksi zaštite dece čiji je razvoj ometen porodičnim prilikama. Dom je nastao iz najplemenitijih pobuda ratom razorene zemlje, kao Dom za ratnu siročad, da najpre zbrine tu decu koja su ostala bez roditelja.

Dom je više puta menjao svoju fi zionomiju, kako u pogledu prostornih uslova, tako i u promeni naziva. Do 1973. godine bio je Dom za žensku decu, kada dobija ime koje i danas nosi – Dom za decu i omladinu bez roditeljskog staranja «Hristina Markišić».

I sam objekat u kome su deca našla zamenu za

porodičnu sredinu obezbeđuje optimalan prostor. Zgrada povučena od ulice, sa velikim ulaznim vratima, stvara utisak distance od ulice i otvorenost prema svetu koji je okružuje.

Iz ovog Doma odlazi se sa «hlebom u rukama» u drugi grad, vojsku, svoju porodicu. U ovu kuću ponovo se dolazi da se vaspitačima saopšte postignuća u životu, da se podeli radost ili briga.

Zaposleni u Domu brinu o deci kojoj je iz različitih razloga uskraćen život u sopstvenoj porodici. U našoj kući borave deca od šest do 21. godine starosti odnosno do obezbeđenja adekvatnog zbrinjavanja u prirodnoj, usvojiteljskoj ili hraniteljskoj porodici ili do završetka školovanja i osposobljavanja za samostalan život.

U Domu je trenutno smešteno 49-oro štićenika, 20 devojčica i 29 dečaka. Deca su raspoređena u pet vaspitnih grupa heterogenog sastava. U Domu se redovno radi na obezbeđivanju što kvalitetnijeg standarda dece. U toku godine su redovno radile sekcije: kreativna, likovna, literarna, sportska, primenjena umetnost.

Uveden je radioničarski rad. U radionice su prvo uključena najstarija deca, u cilju sticanja životnih veština. Radionice se održavaju od septembra meseca, jednom nedeljno.

Imamo razvijenu saradnju sa lokalnom zajednicom i školama, vrtićima, Crvenim krstom, bibliotekom igračaka, Društvom mentalno nedovoljno razvijenih lica...

Obzirom da je ove godine, u skladu sa strategijom razvoja socijalne zaštite, akcenat stavljen na transformaciju domova za decu, radnici Doma uradili su projekat «I mi imamo pravo na porodicu». Sve projektne aktivnosti sprovode se u Domu. U neposredni rad uključeni su svi vaspitači, stručni radnici Centra za socijalni rad u Aleksincu (socijalni radnik, pedagog i psiholog) i volonteri. Edukaciju zaposlenih za rad sa decom sa smetnjama u razvoju, za hraniteljstvo i specijalizovano hraniteljstvo sprovode stručnjaci FAMILIA-e, koja je i direktni partner na projektu. Drugi direktni partner je opština Aleksinac, koja pruža potpunu podršku svim predviđenim aktivnostima, a projekt podržava i fi nansijski. Potrebna adaptacija

prostora urađena je iz sredstava Nacionalnog investicionog plana. U okviru projekta izdvojeno je šestoro najstarije dece u Malu stambenu zajednicu.

Ministarstvo rada i socijalne politike odobrilo je da se rad Dnevnog boravka za decu teže ometenu u razvoju odvija u prostorijama Doma. Adaptacija prostora u prizemlju i nabavka jednog kombi vozila za prevoz korisnika takođe je izvršena zahvaljujući sredstvima Nacionalnog investicionog plana. Radi se sa 15 do 18 dece starije od sedam godina u

tri uzrasne grupe. Obzirom da na teritoriji opštine Aleksinac ima dosta dece mlađe od šest godina sa težim poremećajima psihofi zičkog razvoja, koja ne mogu da se uključe u program, za njih je obezbeđen rad patronažne službe.

Od 2006. godine u toku je realizacija projekta gajenja sobnog cveća, koji je odobren i fi nansiran od organizacije FICE SRBIJE (Udruženje za podršku deci u vanporodičnom vaspitanju). Cveće se gaji u potkrovlju Doma, a u rad su uključeni i radnici i deca Doma.

Tasić Ljiljana,rukovodilac Doma, hraniteljica

NOVI IZNOSI NAKNADE ZA PORODIČNI SMEŠTAJ

Ministarstvo rada i socijalne politike

utvrdilo je nove cene usluga za lica

na porodičnom smeštaju. Naknada za

porodični smeštaj iznosi:

1. Deca i omladina mesečna naknada za izdržavanje korisnika

- iznos naknade za izdržavanje

mesečna naknada za rad hranitelja i doprinosi za obavezno

penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje, kada je na

smeštaju jedno dete

- bruto iznos naknade za rad, ako se plaćaju oba doprinosa- bruto iznos naknade za rad, ako se plaća samo doprinos za PIO- neto iznos naknade za rad, za isplatu hranitelju- iznos doprinosa za PIO, ako se plaćaju oba doprinosa- iznos doprinosa za PIO, ako se ne plaća doprinos za zdravstveno osiguranje- iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje

mesečna naknada za rad hranitelja i doprinosi za obavezno

penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje, kada je na

smeštaju dvoje i više dece

- bruto iznos naknade za rad, ako se plaćaju oba doprinosa- bruto iznos naknade za rad, ako se plaća samo doprinos za PIO- neto iznos naknade za rad, za isplatu hranitelju, po korisniku- iznos doprinosa za PIO, ako se plaćaju oba doprinosa, po korisniku- iznos doprinosa za PIO, ako se ne plaća doprinos za zdravstveno osiguranje, po korisniku- iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje, po korisniku

2. Odrasla i stara licamesečna naknada za izdržavanje korisnika

- iznos naknade za izdržavanje

mesečna naknada za rad hranitelja i doprinosi za obavezno

penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje, kada je na

smeštaju odraslo, odnosno staro lice

- bruto iznos naknade za rad, ako se plaćaju oba doprinosa- bruto iznos naknade za rad, ako se plaća samo doprinos za PIO- neto iznos naknade za rad, za isplatu hranitelju, po korisniku- iznos doprinosa za PIO, ako se plaćaju oba doprinosa, po korisniku- iznos doprinosa za PIO, ako se ne plaća doprinos za zdravstveno osiguranje, po korisniku- iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje hranitelja, po korisniku

APRIL MAJ JUNI 11.402,00 din. 11.493,00 din. 11.677,00 din.

12.479,45 din. 13.983,26 din. 11.933,03 din.

10.511,54 din. 10.816,67 din. 11.096,15 din.8.437,00 din. 8.199,00 din. 8.655,00 din.2.745,12 din. 2.825,17 din. 2.898,17 din.

2.312,54 din. 2.379,67 din. 2.441,15 din.1.534,97 din. 1.579,53 din. 1.620,34 din.

7.680,37 din. 7.902,59 din. 8.106,54 din.

6.469,23 din. 6.656,41 din. 6.828,21 din.5.046,00 din. 5.192,00 din. 5.326,00 din. 1.689,68 din. 1.738,57 din. 1.783,44 din.

1.423,23 din. 1.464,41 din. 1.502,21 din. 944,69 din. 972,02 din. 997,10 din.

8.770,00 din. 8.840,00 din. 8.981,00 din.

7.680,37 din. 7.902,59 din. 8.106,54 din.

6.469,23 din. 6.656,41 din. 6.828,21 din.5.046,00 din. 5.192,00 din. 5.326,00 din.

1.689,68 din. 1.738,57 din. 1.783,44 din.

1.423,23 din. 1.464,41 din. 1.502,21 din.

944,69 din. 972,02 din. 997,10 din.

Sredstva za lične potrebe korisnika (džeparac), koji su smešteni u hraniteljskim porodicama iznose:

a) za decu i omladinu, kao i korisnike koji u troškovima smeštaja učestvuju ličnim sredstvima, 5,5% od prosečne zarade ostvarene po zaposlenom u Republici u prethodnom mesecu, odnosno:

za mart 2007. za april 2007. za maj 2007.

1.937,00 dinara 1.988,00 dinara 2.041,00 dinara

b) za odrasla lica bez prihoda, 3,5% od prosečne zarade ostvarene po zaposlenom u Republici u prethodnom mesecu, odnosno:

za mart 2007. za april 2007. za maj 2007.

1.233,00 dinara 1.265,00 dinara 1.299,00 dinara

vesti iz sedišta

Kao i obično okupljamo se subotom u prostorijama Familia-e, na dobro znanoj adresi – Njegoševa 41 u Beogradu i pozivamo sve zainteresovane mlade iz hraniteljskih porodica da nam se pridruže.

Klub mladih je, u proteklom periodu, na radionicama obrađivao teme: «Upoznaj svoje telo (mala škola anatomije), «Predrasude o načinima komunikacije kod muškog i ženskog pola», «Kako da popravim ocene?», «Odnosi sa nastavnicima i vršnjacima u školi», «Tehnike uspešnog učenja», «Zavisnost od

kompjutera» (uticaj savremene tehnike na kvalitet međuljudskih odnosa), «Šta za mene znači verovanje u Boga?».

Naša saradnica, glumica Ivana Nikolić, i dalje organizuje kreativne radionice (gluma, ples, vežbe relaksacije).

BEOGRAD Korak dalje VI Vlada Stojanović i Branka Kojić nastavljaju da obučavaju decu i mlade iz oblasti kompjuterskih veština i engleskog jezika. Mladima je, takođe, obezbeđena i pomoć u učenju matematike i drugih školskih predmeta.

I u Barajevu su nastavljene radionice sa mladima svake druge subote, iako za sada ne postoji fi nansijaka podrška za ovu aktivnost. Nakon radionice posvećene Uskrsu na kojoj su pravljena postolja za jaja i prigodni ukrasi, održane su i dve tematske radionice. Na radionici «Obaveze i odgovornosti» učesnici su bili u prilici da diskutuju o tome šta su njihove obaveze, koliko su odgovorni u njihovom ispunjavanju, i šta je potrebno da bi bili revnosniji. Na radionici «Šta da radim kada me neko maltretira» mladi su bili u prilici da nauče i međusobno razmene saznanja o oblicima nasilja kojima mogu ili su bili izloženi i kako da reaguju u tim situacijama. Klubu su se pridružila i dva nova člana.

Iva Urdarević, defektolog,Gorana Vlaščić, dipl. psiholog

LOZNICA

U prostorijama Osnovne škole «Petar I Karađorđević» u Jadranskoj Lešnici dana 17. maja 2007. godine organizovana je akcija podele poklon paketića deci bez roditeljskog staranja u hraniteljskim porodicama u Jadranskoj Lešnici.

Akciju su partnerski organizovali Opštinska organizacija Crvenog krsta i Centar za socijalni

rad u Loznici uz pokroviteljstvo opštine Loznica. I učenici osnovnih škola iz Loznice doprineli su svojim učešćem tako što su u akciji «Drug drugu» prikupili slatkiše i školski pribor za decu u hraniteljskim porodicama. Akciju su podržali aktivisti Crvenog krsta iz MZ «Novo naselje» koji su tom prilikom za hranitelje i decu pripremili poslastice i osveženje.

Hraniteljice su obaveštene o mogućnosti letovanja jednog broja dece na porodičnom smeštaju u grčkim porodicama u organizaciji

Crvenog krsta Srbije. Troje dece u toku zimskog rapusta boravilo je u Grčkoj u porodicama, odakle su se vratili sa mnogo lepih uspomena na prijatne trenutke i nova prijateljstva.

Klub hranitelja «Jadranče»

Klub hranitelja «Jadranče» osnovan je 13. januara 2007. godine kao oblik neformalnog obrazovnog, psihološkog i socio-kulturnog rada u okviru delatnosti Centra za socijalni rad na nivou lokalne zajednice.

Program Kluba prvenstveno je namenjen hraniteljima i deci na porodičnom smeštaju, a zamišljen je i postavljen kao most između njihove dojučerašnje sredine i načina života i novih životnih prilika za koje je potrebno reorganizovati i opet ojačati lične i porodične snage. Ali to ne znači da su korisnici Kluba samo hranitelji i deca na smeštaju, već i ostali članovi porodice, kao i osobe na više različitih načina povezane sa porodicom – nastavnici, susedi, prijatelji...

Glavni cilj Kluba hranitelja je pospešivanje kvaliteta života kroz vaspitavanje, zadovoljenje i razvijanje obrazovnih, kulturnih i socijalnih potreba učesnika, saradnika i lokalne zajednice. To podrazumeva aktivno delovanje Kluba na nekoliko nivoa:

- psihološkom nivou (podrška u rešavanju problema, razmena iskustava, negovanje prijatne porodične atmosfere u Klubu...)

- socijalnom nivou (negovanje relacija vezanih za detetovu prošlost, sticanje i formiranje novih relacija, pomoć u integraciji u novu socijalnu sredinu, angažovanje lokalne sredine u programima Kluba...)

- ekonomskom nivou (povezivanje Kluba sa lokalnom zajednicom, donatorima i sponzorima, u cilju zadovoljenja potreba ne samo na elementarnom nivou već i na znatno višem, čije je ostvarenje od velikog značaja samopoštovanja hranjenika i hranitelja...)

- obrazovnom nivou (osvešćivanje sopstvenih potreba, mogućnosti i problema i putevi njihovog rešavanja, prepoznavanje zabluda i otklanjanje predrasuda, pružanje znanja i veština koje olakšavaju pronalaženje posla, usavršavanje saradnika kroz praksu i edukativne programe...)

Delovanje Kluba usmereno je na porodicu i lokalnu zajednicu, jer težnja Kluba jeste ostvarenje funkcionalne porodice, a da bi porodica bila funkcionalna ona mora da razvija dvosmerne i uzajamne odnose sa okolinom. Unutar Kluba organizovano je više oblika putem kojih se realizuju aktivnosti i to: radionice, razgovori, tematske večeri, grupne diskusije, predavanja, izleti...

U okviru različitih oblika organizovane su grupe raznovrsnih aktivnosti razvrstane u sledeće segmente: - Programi za decu i mlade; - Programi za odrasle; - Zajednički programi; - Druge aktivnosti...

Aktivnosti za decu i mlade realizuju se u prostorijama Kluba (radionice, igraonice, pričaonice sa sadržajima iz različitih oblasti – likovne, muzičke, sportske... Funkcija ovih programa je u upoznavanju dece i mladih sa određenim oblastima (informativna funkcija), sticanju novih saznanja i iskustava (obrazovna funkcija) i razvoju postojećih i razvijanju novih sposobnosti (razvojna funkcija).

Programi van prostorija Kluba podrazumevaju posete ustanovama kulture, upoznavanje okruženja

i gradske sredine uz sticanje adekvatnih obrazaca ponašanja – bonton.

Aktivnosti za odrasle obuhvataju obrazovno-kulturne, informativne i druge sadržaje usmerene ka unapređivanju starih i usvajanju novih znanja iz domena bračnog i porodičnog života, roditeljstva. Zatim aktivnosti za razvoj komunikacijskih veština (rešavanje konfl ikata, nenasilna komunikacija...), opštekulturni i opšteobrazovni sadržaji (zdravstveno osiguranje...), aktivnosti razvoja svesti o drugim kulturama, nacionalnostima u širem smislu, kao i posete ustanovama, upoznavanje grada, prirodnih dobara, rekreativne i sportske aktivnosti...

Zajedničke aktivnosti podrazumevaju istovremeno rad sa decom i odraslima, kroz set psihopedagoških radionica za poboljšanje komunikacije između dece i odraslih. Zatim zajedničko osmišljavanje vremena u prostoru kluba (druženje, proslave, obostrano učešće u igrama...). Učešće roditelja i dece u ovom programu pruža model zajednički osmišljenog slobodnog vremena u krugu porodice.

Druge delatnosti Kluba odnose se na informisanje korisnika o kulturno-zabavnoj ponudi u gradu (putem oglasne table, medija...), zatim štampa za decu i odrasle, servisne usluge stručnjaka raznih profi la.

Od navedenih aktivnosti trenutno se realizuju aktivnosti za odrasle. Na tri održana sastanka

hranitelji su imali mogućnost da se upoznaju sa problemom nasilja u porodici (pojmom, oblicima ispoljavanja, zakonskom regulativom), zatim pedagog Centra za socijalni rad održao je predavanje na temu «Odnos bioloških roditelja i hranitelja». Što se tiče aktivnosti za decu i mlade njihova realizacija još uvek nije otpočela, zbog zauzetosti stručnih radnika (poslovi u drugim timovima) i nedostatka sopstvenog prostora.

Sredina u kojoj egzistira Klub ima veliko i bogato iskustvo i tradiciju kada je hraniteljstvo u pitanju, još od 60-tih godina prošlog veka. Nema predrasuda prema deci bez roditeljskog

staranja kako kod onih koji prihvataju ulogu hranitelja, tako i u lokalnoj sredini.

Hranitelji se u Klubu okupljaju jednom mesečno. Klubom rukovode stručni radnici Centra za socijalni rad. Hranitelji su zbog velikog broja (33) u nemogućnosti da se okupe na jednom mestu, pa su podeljeni u dve grupe - oni iz Jadranske Lešnice i iz Loznice. Gotovo svi hranitelji dođu na sastanak Kluba – izostane dvoje, troje.

Nemamo svoj prostor u kome realizujemo aktivnosti, tako da trenutno koristimo resurse škole u Jadranskoj Lešnici i prostorije Centra za socijalni rad. A što se tiče daljeg razvoja i održivosti Kluba on prevashodno zavisi od entuzijazma stručnih saradnika kao i motivisanosti i želje hranitelja da učestvuju u njegovim aktivnostima.

Aleksandra Đurović, andragog-volonter

NOVA CRNJA

Povodom Uskršnjih praznika, za decu bez roditeljskog staranja organizovan je već tradicionalan prijem na Belom dvoru kod princeze Katarine i princa Aleksandra Karađorđevića. Deca su uživala, trčala i tražila po parku sakrivena uskršnja jaja. Tom prilikom podeljeni su im i paketići sa igračkama. Lokalna zajednica obezbedila je besplatan prevoz dece do Belog dvora i time dala svoj doprinos proslavi Uskrsa. Centar za socijalni rad je za decu bez roditeljskog staranja organizovao pozorišnu predstavu «Moj prijatelj ispodkrevetni mrak» po bajci Vere Čukić u izvođenju dramske sekcije Kulturno-umetničkog društva iz Srpske Crnje. Nakon predstave priređena je igranka, a deci su podeljeni slatkiši.

Dušan Katić,rukovodilac Tima

kompjuterima i rad sa biološkim roditeljima dece na hraniteljstvu. U radu radionica aktivno učestvuje po 10-oro dece sa hraniteljstva i njihovi roditelji. Evidentan je pozitivan efekat svih radionica. U okviru ovog projekta završena je obuka 25 novih hraniteljica za Pomoravski region.

Očekujemo proslavu drugarske večeri, dobijanje svedočanstava o završenoj osnovnoj školi za dva deteta i vršimo pripreme da nastave dalje školovanje u odabranoj školi.

Stamenković Danica,socijalni radnik

Klub za decu bez roditeljskog staranja u Subotici počeo je sa radom krajem juna 2006. godine.

Sredstva za rad obezbeđena su od strane Fondacije za omladinsku kulturu i stvaralaštvo «Fokus».

Voditelji projekta su Marijana Mandić, psiholog i Danijela Milan, specijalni pedagog. Klub je zamišljen kao kombinacija psiholoških radionica, strukturisanog druženja u prostorijama Centra za socijalni rad i posete raznim institucijama u gradu. Članovi Kluba su mladi uzrasta od 15 do 18 godina. Radionicama prisustvuje uglavnom od 13 do 15 mladih.

Do sada je održano sedam radionica, otprilike jedna mesečno. Tematika i raspored radionica preuzet je iz Priručnika za pružanje psihosocijalne podrške adolescentima na porodičnom smeštaju «Svako ima nekog koga nema» Branke Radojević, psihologa, koja je zaposlena u FAMILIA-i. Mladi reaguju veoma pozitivno na ovakav način rada i na izbor tema.

Pored druženja na radionicama, posetili smo Filmski festival na Paliću, pogledali tri predstave u Narodnom pozorištu, održali zabavu povodom novogodišnjih praznika, pogledali izložbu u galeriji Likovni susret, obišli dve crkve, išli na bilijar, kuglanje i pikado, igrali fudbal.

SUBOTICA

Uočljivo je da su se mladi brzo sprijateljili i da im puno znači međusobno druženje. Izjasnili su se da bi voleli da se sastanci Kluba održavaju češće. Generalna ocena stručnih radnika i hranitelja je da se Klub za decu pokazao višestruko korisnim.

Tokom aprila meseca Dom za decu «Kolevka» organizovao je prigodno slatko posluženje i podelio simbolične poklon-paketiće deci koja su provela izvesno vreme u njihovoj ustanovi, a sada su smeštena u hraniteljske porodice. Stručno osoblje bilo je prijatno iznenađeno napretkom mališana, a oni su prepoznali «tete koje su brinule o njima».

Sredstva za rad Kluba obezbeđena su do kraja juna meseca 2007. godine, tako da planiramo dalje aktivnosti. Ideja ima mnogo, samo ih treba sprovesti.

Tatić Mirjana, psiholog,Mandić Marijana, psiholog

U Dnevnom Centru – Klubu za stare, koji posluje u okviru Centra za socijalni rad, 20. aprila 2007. godine održan je šesti Festival gerontološkog književnog stvaralaštva Srbije (GEFEKS). Uz mnogobrojne recitale, predstavljanje radova i pesama, čuli su se i glasovi naše dece sa hraniteljstva, koja su aktivno učestvovala u radnom delu festivala. Bila je to još jedna lepa saradnja odraslih, starih i dece na hraniteljstvu, kojom se dokazuje da niko nije sam i zaboravljen.

Realizacijom Projekta «Unapređenje postojećih i razvoj novih oblika hraniteljstva i priprema dece za izlazak iz institucionalne zaštite u Pomoravskom regionu», čiji je nosilac Centar za socijalni rad Paraćin, uspešno se održavaju radionice - pomoć u učenju, kreativne radionice, obuka za rad na

PARAĆIN

Zahvaljujući donaciji dobrih ljudi, deca Centra za porodični smeštaj bogatija su za igralište za male sportove. Mališani se na ovom prostoru okupljaju svakodnevno, gde organizovano provode slobodno vreme. Igralište još treba da se ogradi i onda će deca moći nesmetano da igraju mali fudbal, košarku, odbojku i tenis.

Donacija Ministarstva za kapitalne investicije upotrebljena je za sređivanje unutrašnjosti zgrade Centra, nabavku novog automobila za potrebe dece, hranitelja i radnika Centra. Ugrađen je i video nadzor u prostoriji namenjenoj za kontrolisana viđenja dece sa roditeljima i srodnicima.

MILOŠEVACStručni radnici centara za

socijalni rad, u okviru redovnog praćenja zaštite dece, obilaze svoje štićenike i obezbeđuju im razne poklone u vidu slatkiša, igračaka, odeće i obuće.

Tokom aprila meseca održano je više sastanaka sa učenicima koji završavaju osmi razred redovne i specijalne nastave. Na sastancima je razgovarano o profesionalnoj orijentaciji i budućim zanimanjima, prijemnim ispitima, ekskurziji i proslavi maturske večeri. I ovog leta deca se pripremaju za odlazak na more.

Klub hranitelja je i dalje aktivan, sastanci se održavaju redovno dva puta mesečno, a po potrebi i češće.

Povodom dana opštine Velika Plana našu ustanovu posetila je delegacija bratske opštine Konselice iz Italije, a predstavnice našeg Kluba učestvovale su na takmičenju u pripremanju jela od kukuruza i osvojile treću nagradu.

Rada Jovanović, dipl. soc. radnikSandra Aleksić, pedagog

Šta se sve izdešavalo od kada smo se zadnji put pisali? Puno toga! Ali da izdvojimo par stvari!

Jesmo li pisali o prodajnoj, uskršnjoj izložbi dečjih radova? O bogatstvu boja i maštovitih kreacija, koje su bile izložene i otvorene za javnost? Naravno da je najviše bilo jaja, oslikanih i ukrašenih na različite načine. Ali i prolećnog zelenila, pletenih korpi i korpica od raznobojnog kartona, perja, prirodne i veštačke trave, ptičjih gnezda, suvih tikvi koje su u sebi krile šarenilo, slika sa prigodnim motivima...

Naravno da su prvo sve to zabeležili mediji, a deca i hranitelji su imali priliku da pojasne proces kojim su došli do konačnih, interesantnih proizvoda, eksponata, od kojih je svaki bio unikat i priča za sebe (ove godine je izrada realizovana u kućnim uslovima, a prošle u prostorijama Centra za socijalni rad). Sledećeg dana, radovima su pridodata

ZAJEČARi prekrasna bojena jaja, dar naših baka iz Kluba starih „Zlatna jesen“. Posetioci su, do kasnih po podnevnih časova mogli da razgledaju izložbu i kupe ono što im se svidelo. Iznos je bio po slobodnoj proceni posetilaca, a prikupljena sredstva namenjena da okupljanja u Klubu hranitelja učine prijatnijim (kafa, sokovi, keksi, s obzirom da nema drugih sredstava namenjenih za te namene).

Već drugu godinu organizovano se obeležavaju rođendani dece na hraniteljskom smeštaju. Zadnje srede, svakog drugog meseca, slavljenici su deca rodjena u vremenskom intervalu izmedju dva okupljanja. Od početka godine su bila dva, zadnje srede u februaru i aprilu. Hraniteljice kod kojih deca žive organizuju se oko pripreme posluženja i uvek bude veselo, sa puno muzike i smeha. Potpuno neformalno i slobodno. Od ove godine tim slavljima

prisustvuju i članice Foruma žena sa poklon tortom. A slavljenici, kao dar od opštinske uprave, dobijaju po 500,00 dinara za kupovinu dara prema uzrastu i interesovanjima.

Jesmo li rekli da su besplatne ulaznice za pozorište i bioskop, bazen i članske karte za bibilioteku, aktuelne i ove godine za našu decu? Čak nam pozorište «Zoran Radmilović» kad god imaju predstave, prema uzrastu, šalju nedeljno ulaznice, tako da nam baš pomažu u negovanju ljubavi prema toj vrsti stvaralaštva.

U pripremi su tematski sastanci Kluba hranitelja, sa interesantnim temama,

Članovi stručnog tima za zaštitu dece bez roditeljskog staranja intenzivirali su rad na smanjenju broja dece u institucijama. Za jedan broj dece obezbeđeni su uslovi za smeštaj u biološke porodice, a onde gde to nije bilo moguće, smešteni su u hraniteljske porodice. U zadnja tri meseca devetoro dece smešteno je u hraniteljske porodice, i to petoro iz institucija, a četvoro iz porodica, a nijedno dete nije smešteno u instituciju.

Intenzivirane su aktivnosti na razvoju hraniteljstva i kroz rad na projektu «Korak bliže porodici», koji je podržan od strane Fonda za socijalne inovacije. Nekoliko aktivnosti u okviru ovog projekta daju značajne rezultate za razvoj i unapređenje hraniteljstva.

Aktivnosti vezane za rad specijalizovanog savetovališta za hranitelje pokazuju se kao korisne, a profesionalci i hranitelji pozitivno se izražavaju o ovom novom servisu. Naime, stručni radnici dva dana u nedelji dežuraju u popodnevnim satima i na raspolaganju su samo hraniteljima i deci na smeštaju kod njih, s tim što jedan od ta dva dana odlaze u posetu hraniteljskim porodicama i pružaju stručnu pomoć i podršku.

Druga vrsta aktivnosti koja daje značajne rezultate je popularizacija hraniteljstva i regrutovanje novih hraniteljskih porodica. Gostovanje stručnih radnika i samih hranitelja na elektronskim medijima, tekstovi u pisanim medijima, izrada fl ajera i slično, rezultirali su da jedan broj porodica odluči da prihvati decu bez roditelja u svoje domove. Dvanaest porodica je već uključeno i nalaze se na polovini pripreme i obuke za hraniteljstvo. Veliki napredak je i senzibilizacija sredine prema deci bez roditeljskog staranja, koja uz to imaju teškoće u razvoju i vidi se i u tome što je devet porodica odlučilo da primi decu sa posebnim potrebama, a tri od njih ukoliko je potreban i urgentan

KRAGUJEVAC

kako onima za koje se izjašnjavaju hranitelji, tako i one koje su stručnjaci organa starateljstva procenili da su neophodne i izvor dilema, ali...ostavimo nešto i za sledeći broj.

Uz tople pozdrave sa istoka naše zemlje,

Mirjana Radivojević,socijalni radnik

smeštaj dece. U toku je formiranje grupe od desetak hranitelja iz ove kategorije i za njih uskoro počinje obuka sa akcentom na potrebe dece sa smetnjama u razvoju.

Jedna od aktivnosti projekta je i razvoj volonterskog rada i osnivanje volonterskog centra. Interesovanje za volonterski rad sa decom bez roditeljskog staranja je veliko, a šest volontera se opredelilo da bude podrška deci iz hraniteljskih porodica. Sa njima rade tri mentora iz reda stručnjaka Centra za socijalni rad. Početne impresije dece, hranitelja i volontera idu u prilog tome da i ovaj servis ima budućnost.

Priprema dece koja napuštaju sistem zaštite zbog punoletstva i završetka školovanja odvija se u dva pravca. Jedan pravac je procena emocionalne i socijalne zrelosti za samostalan život, osnaživanje za ovu značajnu promenu u životu tih mladih osoba kao i učenje praktičnim veštinama koje ubuduće treba sami da obavljaju. Drugi pravac je obezbeđivanje uslova za stanovanje i

zapošljavanje mladih ljudi. Centar za socijalni rad već nekoliko godina radi na tome da se ovi uslovi obezbede, tako da sada imamo razvijen resurs «kuća na pola puta», koja ima kapacitet šest mesta. Ranije se prostor obezbeđivao u delu Dečjeg doma koji je adaptiran za tu namenu, a od početka godine iz sredstava koja je obezbedilo Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike kupljen je jedan dvosoban komforan stan, koji će koristiti deca koja izlaze iz sistema socijalne zaštite, kako bi im se olakšali prvi samostalni koraci u životu. Korisnici ovog prostora participiraju u plaćanju troškova stanovanja, a lokalna vlast obezbeđuje sredstva za tekuće održavanje. Ovaj već razvijen resurs namenjen je i za decu iz hraniteljskih porodica. U saradnji sa predstavnicima lokalne zajednice, od privrednika i donatora obezbeđeno je zaposlenje za tri deteta.

Slaviša Sorak,dipl. soc. radnik

ŽIVOTNA PRIČA ...

NEKADA «DETE SA PORODIČNOG SMEŠTAJA» A

DANAS HRANITELJICA

Čovek koji odrasta bez pravih emotivnih veza sa roditeljima oseća se uskraćenim čitavog života. Često razmišljam dok posmatram svoju decu kako odrastaju okružena ljubavlju i pažnjom, zašto moji roditelji nisu meni pružili ljubav, jer to nije teško.

Dok sam gledala fi lm «Zaboravljeni» i slušala stihove pesme «...možda smo ti i ja ničiji, možda nas je tuga zauvek vezala... kažu nam da smo svi, rođeni jednaki...pred Bogom i pred zvezdama... nebo noćas ratuje a ti me ne pitaj nikad o samoći... zaboravljen sam ja, zaboravljena ti negde u tišini ulice...», razmišljala sam kako je zaboravljenoj deci mnogo teže da idu kroz život, koliko su ranjivi i, čini mi se, stalno sami. Razmišljam i o svom životu, svaka sitnica izranja iz zaborava i poput mozaika popunjava životnu sliku, ali uvek nedostaje jedna kockica, kockica našeg porekla. I pitam se zašto me nisu roditelji prihvatili sa svim mojim vrlinama i manama. I ma koliko se društvo i okolina trudili da pomognu takvoj deci, njima nedostaje roditeljska ljubav i prihvatanje i to je ono sa čime mi živimo...

Odluka da pružim ljubav nekom detetu koje je danas u istoj situaciji u kakvoj sam i ja nekada bila rezultat je onoga što osećam... i onoga što znam, a znam to iz ličnog iskustva.

Lukić Brankica, Loznica

KAKO sam postala

HRANITELJKA ...

Pre petnaest godina prvi put mi se javila želja da postanem hraniteljka, ali verovatno tada ta želja nije još bila dovoljno sazrela u meni. Međutim, sada već imam troje dece, od kojih je dvoje odraslo i osamostalilo se. Kad je moj najmlađi sin imao 5,5 godina, setila sam se svoje davnašnje želje. I sama pomisao na hraniteljstvo pokrenula je u meni prijatne osećaje. Pored moje dece, mogu da brinem o još nekome, koga ću da pazim, da mazim, da volim. Bila sam sigurna u sebe i odlučna, a imala sam i podršku porodice.

Javila sam se u Centar za socijalni rad u Subotici, gde su svi bili prijatni i ljubazni, a tako je i dan danas. Završila sam obuku, upoznala se sa ljudima koji su, kao i ja, odlučili da se bave hraniteljstvom i ostala sa njima u kontaktu. I već dan po završenoj edukaciji u našu kuću utrčkarala je devojčica od 2,5 godine, koja je odmah počela da se ponaša kao da već odavno živi sa nama.

U naredne tri godine u našu porodicu došao je njen stariji brat, koji je imao 4,5 godina, pa njena sestra od godinu dana i najzad najmlađi brat od mesec dana. Četiri zdrava, lepa, divna deteta. Lepše nisam ni sama mogla poželeti. Presrećna sam. Sudbina, Bog ili Centar za socijalni rad, koji bolje znaju moje želje i od mene same. HVALA!!!

Šari Đenđi, hraniteljica iz Subotice

«Potajno smo se nadali da će nam bar neko uputiti reči podrške. Dobre duše iz Zrenjanina ponovo

dokazuju da nada poslednja umire. Bezgranično smo zahvalni Udruženju hraniteljica «Nada Banata»

iz Zrenjanina koje sa punim pravom nosi to ime. Ističemo da nam materijalna pomoć nije potrebna,

ali svaka moralna potpora nam je i te kako neophodna, kako bismo se izborili za još jedan pristojan

ljudski život.

Pozdravljamo inicijativu za registraciju Republičkog udruženja hranitelja (ne samo hraniteljica).

Inicijativa u potpunosti ima smisla jer je mnogo lakše organizovano ostvariti ljudska prava koja pripadaju i tim nevinim

ljudskim bićima, nego li kroz pojedinačne pokušaje koji veoma često ostaju bez uspeha. Papir trpi sve i na njemu može sve

stajati lepo napisano. U praksi je sve drugačije.

Otvoreni smo za svaki vid saradnje, posebno u razmeni roditeljskog i hraniteljskog iskustva. Naš e-mail za kontakte poznat

je uredništvu FAMILIA-e.

Pozdrav svim ljudima dobre volje,

porodica Anđelković iz Zaječara»

VODIČ kao spona između hranitelja ...Odgovor na pismo iz Zrenjanina

«Javljam vam se sa željom da sa vama i čitaocima

Vodiča podelim jednu svoju ideju, a možda je

svi zajedno i realizujemo. Iz iskustva koje imam

videla sam da deca i hranitelji retko kada imaju

organizovan odmor, bilo letovanje, bilo zimovanje,

kako bi se odmorili i družili. Kako posedujem

zemljište na lepom delu Kopaonika u blizini koga

su struja, voda i put, poklonila bih plac za izgradnju

kuće za odmor namenjene hraniteljima i deci smeštenoj kod njih. Pošto imam poverenja u NVO FAMILIA, predložila

bih da oni stanu iza projekta. Nadam se da bi nam podršku pružili i ljudi iz opština Leposavić i Raška u odobravanju

priključaka za vodu i struju. Plac se nalazi u pravoj ekološkoj oazi, u blizini su šume, rudnik, arheološka nalazišta,

više izvora i potočića, kao i sela Belo Brdo, Baziće i rudarsko naselje Sandžak. Boravak u jednom ovakvom okruženju

bio bi pravi doživljaj za decu – sticanje novih iskustava, upoznavanje života u ovim planinskim krajevima. Mogla bi se

organizovati poseta rudarskom oknu, branje borovnica i lekovitih trava u letnjim mesecima i neizostavno sankanje i

skijanje zimi. Kuća ne mora biti velika, dve – tri sobe i dnevni boravak i svake nedelje bi se mogle smenjivati porodice iz

svih krajeva Srbije.

Veliki pozdrav svoj deci u hraniteljskim porodicama i njihovim hraniteljima.

Zorica Sorak, Kragujevac»

FAMILIA i njeni saradnici posebno pozdravljaju ideju g-đe Zorice Sorak, koja je inače hranitelj već treću godinu i aktivni saradnik Vodiča za hraniteljstvo. Želimo da čujemo šta i drugi hranitelji misle o ovoj ideji, da li možda poznaju nekoga ko bi pomogao realizaciju ove neobične, nesebične i nesvakidašnje ideje, kako bi se deci na porodičnom smeštaju i njihovim hraniteljima omogućilo da što pre počnu da uživaju u lepotama Kopaonika.

JAVITE SE, OČEKUJEMO VAS !!!!!

PLAC na poklon

Jedan broj hranitelja, poljoprivred-nika, obratio se FAMILIA-i pitanjem da li postoji zakonska mogućnost da prestanu sa uplatom doprinosa za penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje po osnovu poljoprivrede, budući da im se, shodno propisima o penzijskom i zdravstvenom osi-

guranju, a na osnovu ugovora o hra-niteljstvu, koji zaključuju sa centrima za socijalni rad, uplaćuje doprinos za penzijsko i invalidsko i zdrasvtveno osiguranje i da li će u tom slučaju biti nekih posledica u odnosu na ostvarivanje prava na penziju, kada se za to steknu uslovi i na ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu.

Odgovore na ova pitanja potražili smo

u Ministrastvu rada, zapošljavanja

i socijalne politike i Ministarstvu

zdravlja.

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike dostavilo je

mišljenje br. 011-00-00204/2007-07 od

PITALI STE ...23.04.2007. godine u kome se kaže:

«Povodom predstavke u kojoj

postavljate pitanje mogućnosti da, za

vreme trajanja ugovora o hraniteljstvu,

osiguranici poljoprivrednici budu

oslobođeni obaveze uplate doprinosa za

penzijsko i invalidsko osiguranje po tom

osnovu, dajemo sledeće mišljenje:

odredbom čl. 10. Zakona o penzijskom

i invalidskom osliguranju («Sl. glasnik

RS» br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05,

101/05, 63/06), koji se primenjuje

od 10.04.2003. godine, utvrđeno je

da su u smislu tog zakona obavezno

osigurana lica odnosno osiguranici,

pored osiguranika zaposlenih i

osiguranika samostalnih delatnosti i

osiguranici poljoprivrednici. Odredbom

čl. 13. tog zakona precizirano je da su

osiguranici poljoprivrednici lica za

koja se, prema zakonu, smatra da se

bave poljoprivredom (poljoprivrednici,

članovi domaćinstva poljoprivrednika

i članovi mešovitog domaćinstva), ako

nisu: osiguranici zaposleni, osiguranici

samostalnih delatnosti, korisnici penzija

i na školovanju. Pri tom je obavezno

osiguran nosilac poljoprivrednog

domaćinstva, odnosno najmanje jedan

član domaćinstva, dok se ostali članovi

porodičnog domaćinstva mogu osigurati

po uslovima propisanim ovim zakonom.

Prema članu 14. st. 1. i 2. ovog zakona

svojstvo osiguranika stiče se danom

početka, a prestaje danom prestanka

zaposlenja, obavljanja samostalne ili

poljoprivredne delatnosti, odnosno

obavljanja ugovorenih poslova i

podrazumeva obavezu uplate doprinosa

za penzijsko i invalidsko osiguranje,

što je uslov za ostvarivanje prava iz

penzijskog i invalidskog osiguranja,

a svojstvo osiguranika utvrđuje se na

osnovu prijave na osiguranje, odnosno

odjave osiguranja, u skladu sa ovim

zakonom. Sticanje svojstva osiguranika

podrazumeva obavezu uplate doprinosa

za penzijsko i invalidsko osiguranje, što

je od značaja za ostvarivanje prava iz

penzijskog i invalidskog osiguranja.

Naime, da bi se neko vreme računalo

u staž osiguranja kod sticanja i

ostvarivanja prava iz penzijskog i

invalidskog osiguranja, potrebno je da

je u pitanju osiguranik koji je nesporno

Pored Bukvara za hraniteljstvo koji od milošte zovemo «naše prvo izdavačko čedo», zatim Priručnika za pružanje psihosocijalne podrške adolescentima na porodičnom smeštaju «Svako ima nekog koga nema», pa knjige «Hraniteljstvo kao izazov» Porodični smeštaj dece sa posebnim potrebama, sa velikim zadovoljstvom možemo da se pohvalimo da smo izdali još jednu knjigu. To je Priručnik Pomoć telefonom Psihosocijalna podrška telefonom. Priručnik je nastao kao rezltat sedmogodišnjeg iskustva u realizaciji psihosocijalne podrške hraniteljskim porodicama putem telefona. Program je otpočeo 17. maja 1999. godine, u vreme NATO bombardovanja.. Usmeren je prevashodno na hraniteljske porodice, na porodice usvojitelja i na decu zbrinutu u njima.

Knjiga je namenjena prvenstveno stručnjacima u oblasti socijalne zaštite, ali i svima onima koji procenjuju da ima potrebe i žele da organizuju ovakvu vrstu podrške primenljivu na mnoge ciljne grupe u stanju potrebe (npr. stara lica, samohrane majke i dr.). Knjiga može da posluži kao osnova za edukaciju u cilju uspostavljanja i realizacije ove vrste programa.

Posebnu zahvalnost FAMILIA duguje hraniteljima i deci, bez čijeg aktivnog učešća i poverenja ne bismo ni uspeli da ovako dugo i uspešno pružamo pomoć telefonom. Finansijsku podršku pružio je Save the Children, Norveška.

ČETIRI KNJIGE u izdanju FAMILIA-e

imao svojstvo osiguranika i da je za to

vreme uplaćen doprinos za penzijsko i

invalidsko osiguranje. Prema tome, u

staž osiguranja se neće moći utvrditi

bilo koji period vremena za koji se ne

može utvrditi svojstvo osiguranika i za

koji nije uplaćen doprinos za penzijsko i

invalidsko osiguranje.

S tim u vezi, odredbom člana 7. tač. 8)

i 9) Zakona o doprinosima za obavezno

socijalno osiguranje («Službeni glasnik

RS» br. 84/04, 61/05, 62/06), utvrđeno je

da su obveznici doprinosa za penzijsko i

invalidsko osiguranje i poljoprivrednici,

a odredbom čl. 64. tog zakona utvrđeno

je da obveznici doprinosa ne mogu biti

oslobođeni obaveze obračunavanja i

plaćanja doprinosa.

Izuzetno, odredbom člana 14. stav

4. navedenog Zakona o penzijskom i

invalidskom osiguranju, propisano je da

svojstvo osiguranika – poljoprivrednika

može mirovati najduže pet godina u

toku osiguranja iz objektivnih razloga

(elementarne nepogode, bolest i

porodiljsko odsustvo), s tim što to ne

može biti uzastopnih pet godina.

Prema tome, nema zakonskog osnova

da osiguranici poljoprivrednici budu

oslobođeni obaveze uplate doprinosa

za penzijsko i invalidsko osiguranje za

vreme trajanja ugovora o hraniteljstvu,

osim ako im ne prestane svojstvo

osiguranika poljoprivrednika u skladu

sa napred navedenim odredbama

Zakona o penzijskom i invalidskom

osiguranju.

Načelnik Odeljenja, Zoran Panović»

To, dakle, znači da osiguranici poljoprivrednici ne treba da prestanu sa uplatom doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Ministarstvo zdravlja dostavilo nam je

obaveštenje br. 414-00-00001/2007-03

od 15.05.2007. godine:

«Povodom vašeg dopisa od 23. aprila

2007. godine dostavljenog Ministarstvu

zdravlja u vezi sa uplatom doprinosa

za obavezno zdravstveno osiguranje

lica koja su osugurana po osnovu

poljoprivrede, a koja istovremeno imaju

zaključene ugovore o hraniteljstvu sa

centrima za socijali rad, obaveštavamo

vas o sledećem: Ministarstvo zdravlja

će u narednom periodu konsultovati

Ministarstvo fi nansija, koje je nadležno

za sprovođenje Zakona o doprinosima

za socijalno osiguranje, s obzirom na

to da isti Zakon ne propisuje mogućnost

oslobađaja od plaćanja doprinosa.

Napominjemo da ćemo vas nakon

obavljenih konsultacija obavestiti o

načinu postupanja u datim situacijama.

S poštovanjem,

Pomoćnik ministra Dr Vasilije Antić»

Da li vam je poznato da u Srbiji, pored oko 3.800 dece koja su zbrinuta u hraniteljskim porodicama, ima još znatan broj njih, svih uzrasta kojima je potrebna ljubav i nega u drugoj porodici. Molimo vas da o ovoj deci porazgovarate sa svojim rođacima, susedima, prijateljima. Vi dobro znate koliko hraniteljska porodica pruža detetu koje je trajno ili privremeno lišeno svoje prirodne porodice! Zato Vas molimo da im pomognete da nađu svoje hraniteljske porodice!

Posebno apelujemo na stručne radnike - članove timova za zaštitu dece lišene roditeljskog staranja u Centrima za socijalni rad u Beogradu, Paraćinu, Žitištu, Novoj Crnji, Staroj Pazovi, Zaječaru, Nišu, Loznici, Subotici, Kragujevcu i Aleksincu kao i na stručne radnike u Centru za porodični smeštaj u Miloševcu i SOS Dečijem selu u Kraljevu da redovno obaveštavaju FAMILIA-u o novim hraniteljskim porodicama i deci koja su našla novu porodicu, kako bismo i njih mogli da uključimo u naše aktivnosti.

Podsećamo vas da je za vas i dalje otvoren telefon br.

011/344-09-34 od ponedeljka do petka od 11 do 14,30 časova, a četvrtkom od 11 do 14,30 časova.

Takođe vas podsećamo da sredom od 14,30 do 18 časova dežura lekar pedijatar.

U pripremi i distribuciji ovog Vodiča učestvovali su: Gordana Miladinović urednik, Kosara Petrušić, dr Marija Mitić,

Uroš Begović ilustracije i dizajn, Slavica Vujčić, Dragana Karleuša i Dragana Pavlović.

Vodič na srpskom jeziku dostavlja se na više od 1000 adresa.

Beograd, ul. Njegoševa 41/I, tel. 011/344-09-34e-mail: familia@eunet.yu

web site: www.familia.org.yu