ORIGINALNI NAUCNI RAD UDK 930.1:316.75(497.1) 323(497.5:497.11) 355.01(497.5)''1991/1995''

Jelena Vasiljevi

Kultura seanja i medijska narativizacija sukoba u Hrvatskoj *Apstrakt: U radu analiziram upotrebe seanja, ugraivanje slika prolosti i specifina tumaenja istorije prisutna u srpskoj i hrvatskoj tampi koja je izlazila tokom sukoba u Hrvatskoj, u periodu izmeu 1991. i 1995. godine. Iako se tie medija i rata u bivoj Jugoslaviji, ovde predstavljeno istraivanje ne sledi poznatu i ve mnogo puta formulisanu postavku problema koja je ove pojmove konjuktovala kako bi pokazala njihovu pogibeljnu meuzavisnost kroz ulogu i odgovornost medija u poslednjim balkanskim ratovima. Ono za ime u ovom radu tragam jesu predstave o ratu. Zanimaju me naini na koji se konceptualizovao rat kroz procese transformacije/uobliavanja informacija s ratita u narative, prie koje su osmiljavale ratnu stvarnost, nudei joj eksplanatorne okvire, protagoniste, motive, uzroke i svrhe. Radi se o tekstovima koji tematizuju slike prolosti i gde se kolektivna seanja pojavljuju kao uobliitelji naracija. One su ovde prikazane i analizirane s idejom da se ukae na vezu izmeu kulture seanja, procesa narativizacije i osmiljavanja kognitivnih obrazaca za predstavljanje stvarnosti. Kljune rei: kultura seanja, narativi, rat u Hrvatskoj, tampa u Srbiji, tampa u Hrvatskoj

etvrto izdanje amerikog naunog asopisa Anthropological Theory, iz 2004. godine, otvorio je jedan otar optuujui tekst, ije je redove potpisao ameriki sociolog Tomas Kuman 1. U njemu autor pokree pitanje efekata akademskih problematizacija poslednjih sukoba na Balkanu na politike odluke koje su odreivale stepen ne/intervenisanja meunarodnih faktora u tim sukobima. Nema sumnje, navodi Kuman, da je Balkan bio poprite genocida, ali razmere sukoba koji su do njega doveli, mnogi nisu hteli da priznaju, ili ih nisu pravilno ocenili, paRad je rezultat uea na projektu Kulturni identiteti u procesima evropske integracije i regionalizacije (br. 147035), koji finansira MN RS. 1 T. Cushman. 2004. Anthropology and Genocide in the Balkans: An Analysis of Conceptual Practices of Power, Anthropological Theory 4: 5-28. .. . 3. . 1 (2008)

244

JELENA VASILJEVI

je izostala i adekvatna pravovremena meunarodna intervencija koja je taj genocid mogla da sprei. Razloge neuvianja pravih razmera sukoba Kuman vidi, izmeu ostalog, i u radovima mnogih istaknutih drutvenih naunika koji su svojim analitikim okvirima i objanjenjima ponudili opravdanje i kulturnu legitimaciju za neintervenisanje: navodno, ti radovi su, budui da je iza njih stajao nauni autoritet, imali velikog uticaja na shvatanja i odluke politikih aktera 2. Zapravo, Kuman iznosi veoma teke optube na raun pojedinih intelektualaca, da su svojim selektivnim izborom tema i, voeni modom relativizma koja izbegava utvrivanje konkretne krivice i radije je rasporeuje jednako na sve zaraene strane, ponudili nerealne uvide u sukobe na Balkanu i opravdali retoriku one strane koja je uinila najvee zloine srpske strane. Time su, zapravo, indirektno odgovorni za nespreavanje najveeg genocida u Evropi posle Drugog svetskog rata. Iako na poetku svog lanka govori da je odgovornost na mnogima, Kuman se zapravo bavi napadom na samo dva rada iji su autori antropolozi: Dismembering Yugoslavia: Nationalist Ideologies and the Symbolic Revival of Genocide autorke Beti Deni 3 i Orientalist Variations on the Theme "Balkans"... Milice Baki-Hejden i Roberta Hejdena 4. Navedenim autorima Kuman spoitava "preokretanje srpskih nacionalistikih tema u nauni diskurs" 5, to je, navodno, uticalo na predstave koje su o jugoslovenskom ratu sticali politiki akteri. ta je, ukratko, najvie zasmetalo Kumanu? vrsto verujui da je svaki rad antropologa koji se tie prouavanja sukobljenih zajednica bremenit posledicama po sudbinu tih zajednica 6 i zalaui se za angaovanu antropologiju u najboljem maniru Nensi eper-Hjuz 7, Kuman zamera Deni i Hejdenovima odabir teme, ono o emu su odluili da piu, izostavljajui druge stvari van fokusa. Tako, na primer, Beti Deni pie o simbolikom oivljavanju genocida nad Srbima u Drugom svetskom ratu, kroz izjave, nastupe i zvanine simbole nove vlasti u Hrvatskoj, i kako je to stvorilo atmosferu straha kod hrvatskih Srba, ali ne pie o agresiji Srba na hrvatsku teritoriju i, tako, posveujui rad temi simbolikog nasilja, izbegava da pie o fizikom nasilju. Dodatno, po Kumanu, tako fokusirana tema moe posluiti i kao izvor razumevanja za srpska nasilja, jer se akcentuje njihov strah i senka prolosti u kojoj su oni bili rtve. Hejdenovima zamera aplikaciju Saidovog pojma orijentalizacije na primeru prakse Hrvata i SloIbid. 6, 7. B. Denich. 1994. Dismembering Yugoslavia: Nationalist Ideologies and the Symbolic Revival of Genocide, American Ethnologist 21: 367-90. 4 M. Baki-Hayden and R. Hayden. 1992. Orientalist Variations on the Theme "Balkans": Symbolic Geography in Recent Yugoslav Cultural Politics, Slavic Review 51: 1-15. 5 T. Cushman, op. cit. 7. 6 Ibid. 7 v. N. Scheper-Hughes. 1995. The Primacy of the Ethical: Propositions for a Militant Anthropology, Current Anthropologist 36: 409-20.3 2

.. . 3. . 1 (2008)

MEDIJSKA NARATIVIZACIJA RATA...

245

venaca, jer je orijentalizacija strategija onih koji dominiraju, a to su u staroj Jugoslaviji, Kuman navodi, ipak bili Srbi. Takoe, i Hejdenovi su se "ogreili" o izbor teme, jer su prikazivanjem strategija koje su pruale legitimitet zapadnim republikama da se otcepe, odbili da piu o stvarnom problemu rasturanja jedne drave: genocidu i agresiji. Kuman optuuje ove autore da su, sledei relativistiku modu miljenja, koja odbija da vrsto pozicionira rtve i delate, "razvodnili" temu sukoba na Balkanu i da su, zbog navodnog uticaja koje kao nauni autoriteti imaju, sudionici u "mekom poricanju" (soft denial) genocida. Naravno, odgovori na ove optube bili su jednako otri kao i napad. Pored optije zamerke Kumanu za politiku naivnost (precenjen uticaj antropologa na politike aktere), napadnuti autori su kao zajedniki odgovor imali i samu hronologiju injenica oba "sporna" rada napisana su i predata u tampu pre izvrenja agresija i zloina, kasnije okarakterisanih kao genocid. Naravno, odgovori Kumanu su se ticali i sutinskije prirode samih lanaka: autori su tvrdili da njihovi zakljuci ne podupiru nijednu stranu u ratu i da su nacionalistike strategije svih bile jednako kritiki izloene i analizirane 8. Nije mi namera da se udubljujem u pojedinosti i dalju sudbinu ovog spora. Zapoela sam ovim osvrtom, budui da mi je za moje istraivanje kulture seanja interesanatan i indikativan bio jedan njegov deo onaj koji se ticao polemike na relaciji Kuman Deni. Beti Deni je svojim napadnutim radom, koliko je meni poznato, bila prva koja se pozabavila upotrebom i znaajem kolektivnog seanja u poecima sukoba koji e zavriti krvavim rasturanjem SFRJ. Ona je analizirala naine na koji su se hrvatski i srpski nacionalizmi okrenuli seanjima iz Drugog svetskog rata, tom "monom rezervoaru potisnutih i uguenih uspomena" 9 ija je artikulacija bila proskribovana u titoistikoj Jugoslaviji. Bez mogunosti da se artikuliu u javnom diskursu koji je bio odreen i ogranien ideologijom bratstva i jedinstva, seanja na meuetnike pokolje tinjala su u privatnim, porodinim, nekad lokalnim zatvorenim priama 10. Slabljenjem jugoslovenske zajednice (seanja) 11 ova potiskivana seanja eksplodiraju u javni prostor gde ih prigrljuju rastui srpski i hrvatski nacionalizmi i mobiliu za svoje ciljeve. Dalje, autorka se posebno fokusira naB. Denich. 2005. Debate or defamation? Comment on the publication of Cushmans ''Anthropology and Genocide in the Balkans'', Anthropological Theory 5: 555-8 i R. M. Hayden. 2005. Inaccurate data, spurious issues and editorial failure in Cushmans ''Anthropology and Genocide in the Balkans'', Anthropological Theory 5: 545-54. 9 B. Denich, Dismembering Yugoslavia...369. 10 O utanju u periodu socijalizma i znaaju utanja za "organizovanje kulturnog ili nacionalnog znanja" videti u: G. eri. 2007. O emu govorimo kada utimo i o emu utimo kada govorimo? Filozofija i Drutvo 34: 43-57. 11 "Za Jugoslaviju se moe rei da je razorena upravo onda kada drava vie nije bila u stanju da kontrolie javnu imaginaciju svojih sastavnih delova (razliitih zejednica seanja) i kada su ovaj posao preuzele republike elite.": G. eri, op. cit. 46. .. . 3. .1 (2008)8

246

JELENA VASILJEVI

simbolike strategije nove Tumanove vlasti u Hrvatskoj, koja je u svoje dravne simbole i javnu retoriku inkorporirala elemente dravnosti i ideologije NDH, nekadanje ustake kvislinke tvorevine u kojoj su Srbi masovno stradali. Takvi potezi nove hrvatske vlasti osnaili su seanja Srba na prostoru Hrvatske i uvrstila strah meu njima koji je dodatno bio potpirivan manipulacijom iz Beograda, odakle se nije proputalo da se ukae na "povampirenje ustatva". Ipak, Deni je akcenat stavila na procese proizvodnje straha i simboliko oivljavanje genocida od strane hrvatskih vlasti, to je srpsku zajednicu u Hrvatskoj udaljilo od "nekadanje brae" i omoguilo joj da aktualizuje, ovog puta javno, svoja seanja na nekadanje zloine. I upravo zbog toga reaguje Kuman smatrajui da ovako fokusirano istraivanje prednost daje problemu simbolikog nasilja nad realnim, a istovremeno kao da nudi i okvire za opravdanje srpske agresije, s obzirom da akcentuje prethodnu provokaciju i strah. Ovakve kontroverze e verovatno jo dugo pratiti mnoge radove koji za svoj predmet imaju rat u Jugoslaviji. Pitanje izbora teme i polaznih postavki u analizi bie mereno snanim uverenjem koje dele mnogi da se "svaka analiza zbivanja u bivoj Jugoslaviji koja izbegava moralna pitanja granii sa licemerjem" 12. Rad Beti Deni za moje je istraivanje instruktivan, jer pokazuje ne samo kako se slike prolosti mogu instrumentalizovati, ve i koju ulogu imaju u osmiljavanju, percepciji stvarnosti, posebno one koja iskae iz normalnih tokova; pokazuje kako seanja i zamiljanja prolosti oblikuju razumevanje i samorazumevanje zajednice (pa i njeno delanje) i unose smisao (ma kakve devastirajue efekte on mogao da proizvede) meu zbrkane fragmente svakodnevice. I Kumanova kritika je instruktivna, jer ukazuje na mogue nesporazume pri odailjanju/recepciji na odreen nain postavljene i fokusirane teme, u okviru neke inae osetljive oblasti istraivanja. U ovom radu nameravam da analiziram, kroz nekoliko primera, upotrebu seanja, slika prolosti i specifina tumaenja istorije prisutna u srpskoj i hrvatskoj tampi koja je izlazila tokom sukoba u Hrvatskoj u periodu izmeu 1991. i 1995. godine. Ova tema deo je mog ireg istraivanja medijskog narativiziranja srpsko hrvatskih sukoba prve polovine devedesetih godina 20. veka 13. Iako se tie medija i rata u bivoj Jugoslaviji, moje istraivanje ne sledi poznatu i ve mnogo puta formulisanu postavku problema koja je ove pojmove konjuktovala kako bi pokazala njihovu pogibeljnu meuzavisnost

R. Muri. 2002. Jugoslovenska mrana strana ljudske prirode: pogled iz slovenake slepe mrlje u D. M. Halpern i D. A. Kajdikel (ur), Susedi u ratu, 83. 13 Re je o prijavljenoj magistarskoj tezi "Procesi narativizacije srpsko hrvatskih sukoba u tampi Hrvatske i Srbije prve polovine devedesetih godina XX veka". .. . 3. . 1 (2008)

12

MEDIJSKA NARATIVIZACIJA RATA...

247

kroz ulogu i odgovornost medija u poslednjim balkanskim ratovima 14. Ono za ime ja tragam jesu predstave o ratu (i ire, o sukobu i njegovim uzrocima). Zanimaju me naini na koji se konceptualizovao rat kroz procese transformacije/uobliavanja informacija sa ratita u narative, prie koje su osmiljavale ratnu stvarnost, nudei joj eksplanatorne okvire, protagoniste, motive, uzroke i svrhe. U tom smislu, tampu vidim kao idealan izvor za prouavanje produkcije svakodnevnih narativa o ratu, jer je svakodnevno izvetavala o ratu, nudila razliite modele za njegovo objanjenje i tumaenje i pri tom reflektovala javne percepcije o njemu koje su dominirale u drutvu 15. Meu prikupljenim materijalom, tekstovima iz srpske i hrvatske tampe (i proreimske i opozicione) koji su pokrivali ratne dogaaje u pomenutih pet godina od prvih oruanih sukoba na Plitvicama do hrvatske vojne akcije Oluja, nalaze se i esta obraanja slikama prolosti i izviranja kolektivnih seanja kao uobliitelji naracija, okviri za razumevanje i samorazumevanje u pokuajima konstruisanja take stabilnosti sa koje bi se predloilo/nametnulo razumevanje stvarnosti. To su razliite prie o ratnim deavanjima koje u pruanju objanjenja seu za istorijom i paraistorijom, iznose potisnuta seanja, stare "istine" koje su u prolosti "dokazane" i nove koje se u njoj legitimiu, i neke od njih e ovde biti prikazane i analizirane s idejom da se ukae na vezu izmeu kulture seanja, procesa narativizacije i osmiljavanja kognitivnih obrazaca za predstavljanje (ratne) stvarnosti. Sledei ideju prisutnu u radu Beti Deni, namera e mi, pre svega, biti da pokaem simboliku vanost koju sadraji prolosti imaju za razumevanje (i postupanje u) sadanjosti. Pokuajem utvrivanja adekvatnih teorijskih okvira u koje bi se takva analiza mogla (ili trebala smestiti), jo jednom u se, na kraju rada, vratiti pitanju Kumanovih zamerki.

Kultura seanja i naracije

V. npr N. Skopljanac Brunner, S. Gredelj i dr. (ur). 2000. Mediji i rat, Beograd; M.Tompson. 2000.Proizvodnja rata, Beograd i dr. 15 injenica da je veina novinskih listova u Srbiji i Hrvatskoj bila u slubi politike propagande ne umanjuje njihovu podobnost da budu tretirani kao izvori za prouavanje preovlaujuih narativnih sklopova. To naroito vai za one tekstove ija je forma takva da je jasno da nude nekakav eksplanatorni okvir, interpretaciju umesto pukog prenoenja (pa ak, i spinovanja) informacija kakvi su autorske kolumne, feljtoni, intervjui i sl. (to je upravo forma tekstova koja me je prvenstveno i zanimala u mom istraivanju). Takvi tekstovi su pokazivali naroitu osetljivost prema narativima prisutnim u javnosti, bilo iz potrebe da ih reflektuju i artikuliu, bilo zato da bi ih kritikovali ili naprotiv, dodatno osnaili. Zbog toga smatram da dnevna i nedeljna tampa, naroito posmatrana kroz jedan dui vremenski period, predstavlja najbolji izvor za prouavanje preovlaujuih narativa jednog drutva u odreenom periodu. .. . 3. .1 (2008)

14

248

JELENA VASILJEVI

Pored toga to oznaava interdisciplinarnu naunu oblast koja se bavi tumaenjem i objanjenjem razliitih oblika uvanja i iskrivljavanja prolosti, kultura seanja se koristi i kao zbirni pojam za oznaku ukupne nenaune javne upotrebe prolosti 16. Slike prolosti su vrlo upotrebljiv sadraj za artikulisanje potreba sadanjice, jer je jedna od kljunih karakteristika kolektivnog pamenja da tvori deo kulturnog aparata koji stvara smisao. Istorijske slike, dakle, nisu toliko odraz prolih vremena, koliko su drutvenointegrativne tvorevine koje obezbeuju kontinuitet kolektivnog identiteta; kulturom seanja uspostavljamo i uvrujemo drutvene slike o sebi. Dakle, prolost je izrazito aktivan inilac koga aktiviraju potrebe sadanjice, bilo da je re o planskoj instrumentalizaciji prolosti od strane politikih elita, a radi zatite interesa vlasti, ili da se radi o irim kognitivnim (ponekad nesvesnim) potrebama drutva da obezbedi obrazac saznavanja, kao i da redukuje sloenost stvarnosti preko unoenja smisla. Slike prolosti nisu statine, ve se menjaju, a te promene efekat su promena koje pogaaju zajednice seanja. Naime, prolost postaje deo pamenja tako to se njeni tragovi i fragmenti biraju, preinaavaju i organizuju u odgovarajuu naraciju o prolosti. Koji e sadraji prolog, i kako, biti uvrteni u te naracije i prepoznati kao prioritetni sadraji zavisie od prioriteta same zajednice koja i oblikuje te slike. Naravno, ti prioriteti se menjaju, pa otud i promene slika prolosti. Mogu se menjati itave vizije prolosti, mogu se neki delovi istorije drugaije tumaiti, moe im se pridavati drugaiji znaaj no, to e uvek zavisiti od sadanjice, trenutka iz kog se prolost aktualizuje. Ratovi i periodi velikih kriza naroito indukuju velike promene u dominantnim slikama prolosti, jer se tad menjaju akcenti kolektivnog samoodreenja i identiteta, kao i odreenja Drugog u odnosu na kojeg se vre nova pozicioniranja to je tema koju dotie i pomenuti rad Beti Deni. Takoe, u uslovima krize, slike prolosti dobijaju novu snagu i oblik, postajui deo mobilizatorske moralne retorike. Upravo e materijal koji u ovom radu nameravam da analiziram pokazati upotrebu seanja i prolosti u jednom kriznom, ratnom periodu gde se tragalo za novim okvirima osmiljavanja razorene prolosti, ratne sadanjosti i eljene budunosti. Moda ne bi bilo suvino na kratko se osvrnuti na meuodnos osnovnih pojmova kulture seanja pamenja i seanja. Kako Todor Kulji navodi, pamenje je "skladitenje" sadraja prolosti, dok je seanje aktualizovanje sauvanih sadraja; seanje je zahvat u prolo uvek iz nove sadanjice 17. Dakle, seanje je konstruktivna aktivnost, vie nego pamenje. Pri tom, kulturaT. Kulji. 2006. Kultura seanja, Beograd, 10. Ova studija predstavlja najpotpuniji izvor, na srpskom jeziku, teorijskih objanjenja i problematizacije upotrebe prolosti, te u se, u objanjenju pojma, u najveoj meri i oslanjati na nju. 17 Ibid. 8. .. . 3. . 1 (2008)16

MEDIJSKA NARATIVIZACIJA RATA...

249

seanja, kao nauna disciplina, uvek potcrtava drutveni karakter ovih pojmova, bilo da govori o drutvenoj uslovljenosti seanja pojedinaca, ili jo ee kad opisuje kolektivne procese, upravo poput "drutvenog/kolektivnog pamenja/seanja". Mnogi autori su svesni rizika opredmeenja ovih, zapravo samo teorijskih, pojmova, mada ih smatraju plodnim i nezaobilaznim u istraivanju kolektivnih aspekata pamenja i seanja. Za neke druge, kolektivno pamenje ne postoji, ve se moe govoriti samo o kolektivnim uslovima mogueg pamenja. Zbog irine svega onog to prouavanje kulture seanja moe da obuhvati, a to povlai sobom i ovakve dileme, elim da preciziram domen mog interesovanja i primene ovih koncepata nad materijalom koji analiziram. Iz onoga to je reeno u uvodu jasno je da me zanimaju konstruktivni procesi seanja, a ne pitanja drutvenog pamenja; dakle, zanima me aktualizacija sadraja iz prolosti. U irem smislu, zanima me upotreba i prisutnost prolosti u novinskim lancima koje analiziram tumaenja istorije, "pouke" koje se iz nje izvlae, "sudbine" koje ona zacrtava, evociranje linih seanja, legitimiteti koji se crpu iz prolosti itd. Konano, potrebno je spomenuti i vanost narativnog postupka bez kojeg seanje ne bi moglo da ima tu vanost i takav mobilizatorski potencijal koji ima. Narativi, najprostije reeno, sastavljeni su od niza sekvenci koje nam, reajui se, daju odgovor na pitanje ta je pria. U njima se, takoe, najee skriva i odgovor na pitanje zato se pria pripoveda 18. Interesovanje za prouavanje narativa proisteklo je iz uvianja da se u njima kriju procesi kognitivnog uemljavanja razliitih ivotnih injenica u jedno tkanje koje osmiljava stvarnost; uz pomo narativa mi interpretiramo i razumemo dogaaje oko nas 19. Njihova najvanija funkcija je kognitivna, jer organizuju percepcije stvarnosti u smisleni i koherentni obrazac. Naroito u kriznim periodima ivota, narativi, kao prie o sebi, svetu i drugima, nalaze smisao sopstvenoj poziciji, kroz iluziju koherentnosti u inae fragmentarnim doivljajima stvarnosti 20. Instrumentalizacija prolosti ne bi bila zamisliva bez pripovedakog naina njenog izlaganja, koje podrazumeva osmiljavanje, selektivni odabir po dramskom obrascu, emocionalizaciju. Ubedljiva naracija "glaa sklad iznetih sadraja, neutralizuje sluajno i uspeno prevodi... kontigentno u logiki i smisaono razumljivi 'deterministiki' sklop" 21. Dakle, prolosti se pristupa kroz fabulizaciju koja redukuje sadraje i ucelinjuje ih u smisaonu pripovest koja bi odgovarala trenutnom identitetu i samovienju. Tako ispriana prolost u sebiR. Franzosi. 1998. Narrative Analysis Or Why (And How) Sociologists Should be Interested in Narrative, Annual Review of Sociology 24: 517-54. 19 M. Patterson and K. R. Monroe. 1998. Narrative in Political Science, Annual Review of Political Science vol. 1: 31531. 20 Ibid. 21 T. Kulji, op. cit. 192. .. . 3. .1 (2008)18

250

JELENA VASILJEVI

krije i klju za itanje i razumevanje ne prikazuju se bezlini istorijski procesi, ve dogaaji koje su izazvali odreeni razlozi i namerne pobude. Tako strukturisanu ispripovedanu prolost mogue je moralno i normativno vrednovati, a moralizacija je nuan preduslov emotivnoj mobilizaciji kojoj konstruisanje slika prolosti i tei.

Istorija, prolost i seanje u srpskoj i hrvatskoj tampi"Dnevne novine, kau, ive jedan dan. Ipak, kada su paljivo uvezane i arhivirane od zaborava uvaju injenice, dogaaje i ljude, daju mogunost da se obnovi sjeanje. Sauvane novine tako su, naime, ponekad vrlo neugodna stvar i vrlo neugodan podsjetnik." Politika pasivnog promatranja pakla (Ana Dikli) Glas Slavonije, 1.avgust, 92. Novinski materijal, ovde predstavljen, deo je obimnijeg korpusa grae sakupljene za moje ire istraivanje o narativizaciji rata u Hrvatskoj. Tekstovi koji ine tu grau pokrivaju period od 1991. do 1995. godine, tanije od prvih sukoba na Plitvicama do hrvatske vojne akcije Oluja. Ideja je bila sakupiti materijal koji e pokriti neke najvanije dogaaje u ratu koji nije tekao kontinuirano i bez prekida. Koristei preskliping najveih novinskih arhiva u Beogradu i Zagebu Borbe i Vjesnika sakupila sam veliki broj novinskih tekstova (preko 1500) koji su pokrivali sledee teme: Plitvice, Borovo selo, Vukovar, rasporeivanje plavih lemova, Medaki dep, Oluju i reagovanja javnih aktera o ratu. S obzirom na nain na koji sam postavila istraivaku temu, kriterijum izbora mi nisu bile odreene novine, ve tip lanaka. U korpusu grae nalaze se i dnevna i nedeljna tampa, proreimska i opoziciona praktino sve to se tampalo kao novina, a pisalo je o navedenim temama. Ono to sam iz presklipinga izdvojila i uvrstila u grau bili su tekstovi koji su svojim sadrajem jasno pretendovali da ponude nekakvo objanjenje, daju analizu, interpretaciju dogaaja o kojem su pisali. To su tekstovi koji se ne nude u isto informativnoj formi (oni koji se nalaze na prvim stranicama, saeto formulisani), ve informaciju prenose u siejnom obliku, najee nudei nekakvu poentu ili objanjenje dakle, mahom, autorske kolumne, feljtoni, izvetaji ratnih dopisnika, intervjui sa javnim akterima itd. Analiza njihovog sadraja pokazuje kojim kljunim pojmovima operiu, kojim temama manipuliu, na koje naine konstruiu legitimizaciju svojih osnova, konano, kako grade priu iz osnovnih informacija o nekom ratnom dogaaju kroz koje ablone konceptualizuju ono to proizlazi iz sukoba, da li se pri tome oslanjaju na neke stare, u drutvu ve okotale ili stvaraju nove, transformiui ih za nove potrebe... Za istraivanje kulture seanja izdvojila sam odreen broj tekstova u kojima je na razliite naine bila prisutna tema prolosti, istorije, seanja. Izvori .. . 3. . 1 (2008)

MEDIJSKA NARATIVIZACIJA RATA...

251

su, meu srpskim novinama - Politika, Veernje novosti, Borba/Naa borba, Politika ekspres, Nin, Duga, Vreme, a meu hrvatskim Vjesnik, Novi Vjesnik, Veernji list, Danas, Start, Glas Slavonije, Novi list, Globus, Nedeljna Dalmacija, Slobodna Dalmacija 22. Prvo iznosim analizu sadraja tekstova iz srpskih novina, pa zatim iz hrvatskih. Tekstove sam grupisala u nekoliko celina, prema uoenim meusobnim slinostima u pristupu, akcentovanju odreenih tema i sl., ali takvu podelu treba shvatiti samo uslovno uvedena je, pre svega, preglednosti radi, dok se mnoge teme i motivi "prelivaju" kroz mnoge meu njima.

tampani mediji iz Srbije ParalelizmiPri pokuaju razumevanja neke pojave ili procesa, njihovog vrednovanja i utvrivanja odnosa koje prema njima treba zauzeti, strategija povlaenja paralela se ini dosta estom i efikasnom. Nepoznatom pristupamo tako to pokuavamo da ga svedemo na neto poznato. "Prepoznavanje" se sastoji u uoavanju slinosti sa neim ve pohranjenim u naoj memoriji, a pokuaji objanjenja nekih novih, jo nerazumljivih pojava esto se zasnivaju na primerima ve shvaenih fenomena. Ovi "mentalni" postupci se, sasvim sigurno, aktiviraju spontano, usled elje da se nepoznato svede na poznato i tako njime ovlada, ali moemo govoriti i o strategijama podvlaenja slinosti meu razliitim pojavama radi usmeravanja interesa i panje javnosti u eljenom pravcu. Da li su seanja na zloine iz Drugog svetskog rata meu Srbima u Hrvatskoj, nakon vaskrsavanja nekih od ustakih simbola, bila pokrenuta uglavnom spontano ili je njima dirigovano iz Beograda, odnosno, ta je od ta dva imalo presudni znaaj za realni strah koji se javio, verovatno nikad neemo moi sa sigurnou da tvrdimo. Kako god, paralele izmeu tih dogaaja koje je razdvajalo 50 godina su povlaene, i o njima se pisalo, s namerom da se ponude okviri za razumevanje sukoba koji se rasplamsavao. Paralelizmi u novinskim tekstovima nisu se ticali iskljuivo stradanja Srba u NDH, mada su u toj temi bili najprisutniji. Najvie se paralela sa zloinima nekadanjih ustakih zloina povlailo u opisima jednog od prvih sukoba uopte u Jugoslaviji sukoba na Plitvikim jezerima. To moe biti razumljivo, jer je u pitanju bio prvi krvavi sukob, sa intervencijom milicije, nakon uspostavljanja nove hrvatske vlasti i takozvaneSkraenice koje u koristiti za obeleavanje izvora su sledee: Politika-P, Veernje novostiVN, Borba-B, Naa borba-NB, Politika ekspres-PE, Vjesnik-V, Novi Vjesnik NV, Veernji list-VL, Glas Slavonije-GS, Novi list-NL, Nedeljna Dalmacija-ND, Slobodna Dalmacija - SD. Listove Nin, Duga, Vreme, Danas, Start i Globus navodiu u punom imenu. .. . 3. .1 (2008)22

252

JELENA VASILJEVI

balvan revolucije koja je usledila 23. Ali, uoavanju "slinosti" ila je na ruku i koincidencija datuma plitviki sukob izbio je na katoliki Uskrs, isti verski praznik na koji je, pedeset godina ranije izvren napad na srpsko stanovnitvo Hrvatske. Jedan italac Politike, u rubrici "Meu nama" podsea na to u tekstu naslovljenom "Opet na isti verski praznik", ispod koga stoji: "Kao i u nedelju na Plitivicama, ustae su i pre 50 godina na katoliki Uskrs zapoele zloine protiv Srba" 24. Nisu samo "obini graani" povlaili ovu paralelu. Patrijarh Pavle je neposredno nakon sukoba uputio protest i apel koji su preneli mediji, a u kome on podsea da je pre 50 godina"na hrianski praznik Cveti, srpski narod napadnut od nacistike Nemake, kojoj se odmah pridruila i ustaka ND Hrvatska... Jo su iva seanja meu Srbima na rane i genocid u ND Hrvatskoj od pre 50 godina. I tada su pravoslavni Srbi, na elu sa svojim svetenstvom, napadani i ubijani ba najvie na svoje hrianske praznike" 25.

U jednoj anketi koja je ispitivala stavove i miljenja pojedinih srpskih intelektualaca o ovim dogaajima, dominirao je stav "koga su guje ujedale, taj se i gutera plai" 26. Tumaenja su se kretala od potpunog razumevanja za strah Srba do smetanja plitvikih sukoba u kontekst obnove ustake NDH: "Plitvice kao veba" kae jedan naslov sa nadnaslovom "akcija na Plitvicama deo strategije obnavljanja NDH" i uokvirenim komentarom "udan spoj 1941 1991" 27. Nisu samo pojedinane akcije, poput ove na Plitvicama, asocirale na obnovu NDH, ve se iznoenjem teza o "ponavljanju istorije" i dogaaja od pre 50 godina ilo i mnogo dalje. itava politika novog hrvatskog rukovodstva dovoena je u vezu, ne samo sa nekadanjom NDH, ve i sa itavom ideologijom faizma. "HDZ ukrao faistima scenario terora" glasi nadnaslov jednog teksta, iza koga sledi: "Polip koji je osvojio u Hrvatskoj vlast i zapoeo torturu nad srpskim stanovnitvom, gotovo je istovetan nekadanjoj nacistikoj hobotnici". Uoavanje "istorijskih slinosti" podrazumevalo je povlaenje paralela i kad su meunarodni odnosi i konteksti u pitanju. Ako nam odreeni istorijski kontekst objanjava prirodu nekadanje kvislinke hrvatske drave, onda morMarta 1991. na "mitingu istine" zahtevalo se da se Nacionalni park Plitvice pripoji SAO Krajini. Dana 26. marta skuptina optine Titova Korenica donosi odluku o pripajanju SAO Krajini. Zagreb ponitava tu odluku, a 28. marta dolazi MUP Hrvatske. Izbija oruani sukob 31. marta izmeu hrvatskih redarstvenika i Srba u kome je dvoje ljudi poginulo, a dvadeset ranjeno. Sutradan, na Plitvice stiu tenkovi JNA sa zadatkom da obezbede prekid vatre. 24 P, 9. 04. 1991. 25 "Izbei budue vee zlo", B, 3. 04. 1991. 26 "Za razum i mudrost", PE, 2. 04. 1991. 27 PE, 2. 04. 1991. .. . 3. . 1 (2008)23

MEDIJSKA NARATIVIZACIJA RATA...

253

amo prepoznati i danas sline strukturne okolnosti koje objanjavaju ovu "uskrslu NDH". Dakle, ako su faizam i nacizam bile ideologije koje su generisale NDH, koje to danas ideologije omoguuju novu NDH? Kad se imenuje, o tom novom ustrojstvu sveta pie se kao o "novom svetskom poretku", a kad se ne imenuje, ostaje jasno da su mu nosioci Amerika i Nemaka. U svakom sluaju, pravljenje paralela je i tu eksploatisano sredstvo:"to nije polo za rukom dr Anti Paveliu i Adolfu Hitleru da istrebe Srbe u faistikoj Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj, pre vie od pola veka uinili su ovih dana, predsednici Hrvatske, Sjedinjenih Amerikih Drava i Nemake dr Franjo Tuman, Bil Klinton i Helmut Kol....'novi svetski poredak' marira pod stegom neofaizma, a njega u rukama, naalost, dri Amerika, zemlja koja se borila protiv Hitlera." 28

U jednom tekstu koji detaljno secira "endemsku pojavu hrvatskog ustatva" podsea se na pisma generala fon Honsternaua, slata iz Zagreba Hitleru, u kojima je ovaj sa gnuanjem opisivao zloine nad Srbima traei intervenciju Vermahta. Autor tekst zakljuuje reima: "Danas, izgleda, kancelaru Kolu nema ko da pie..." 29 Zavriu izlaganje "paralelizama" jo jednim primerom, oigledno voenim drugaijim vrednosnim odnosom prema prirodi sukoba i svim njegovim sudionicima, ali u kome je prisutna ista namera "uoavanja slinosti sa", kako bi se sutina pojave objasnila i razumela. Autor ovog teksta razloge sukoba vidi u tenji novih srpskih i hrvatskih oligarhija da ouvaju svoje pozicije, kao i u tenji "depriviranih, socijalno getoiziranih i ugroenih" za socijalnom promocijom koju rat moe da obezbedi. To su stanja i pobude karakteristine za neka drutva i sredine, pa u tom smislu, autor govori o "tri sline socijalne i politike paradigme":"...balkanska, latinoamerika i libanska, sa njima svojstvenim stanjem veoma slabe demokratije i jakih diktatura, etnikih, partijskih i verskih vojski, bespravne drave i permanentnog puizma, ratne ekonomije i legalizacije kriminala velikih razmera u kome uestvuju i bogati i najsiromaniji slojevi drutva, ispreplitanja biznisa, politike i kriminala." 30

Opet je povlaenje paralela sredstvo redukovanja i upuivanja panje na znaaj i ispravnost objanjenja koje se nudi.

Istorijska sudbina i specifinosti28 29

"Pod stegom SAD", VN, 9. 08. 1995. "Kolu nema ko da pie", PE, 2. 10. 1991. 30 "Giljotina na horizontu", B, 14. 12. 1991. .. . 3. .1 (2008)

254

JELENA VASILJEVI

Reeno je da narativi "glaaju" sadraje koje povezuju, obdaruju ih koherentnou i ucelinjuju u izvor smisla. Tako se iz narativa o prolosti crpu objanjenja sadanjosti, tokovi dogaaja se razumeju kao "neminovni", a kolektivna ponaanja i karakteri dobijaju potvrdu svog postojanja. Ubedljivo najvei broj novinskih tekstova iz srpske tampe u kojima nalazimo topose prolosti, seanja i istorije narativizirali su temu istorijske sudbine "ovih prostora" i posebnosti karaktera i pojava koje iz nje proizlaze. To su tekstovi u kojima se tumai skorija ili neto dalja prolost Jugoslavije i istorija odnosa velikih sila prema njoj, pa se iz tih analiza izvode zakljuci o "neminovnom" razvoju stvari, raspadu koji se mogao oekivati itd. Neretko su tumai takve istorije javne linosti i eksperti koji svojim autoritetom podupiru izloene tvrdnje. U opsegu ovih motiva lociram i tekstove koji u svojim tumaenjima i objanjenjima poseu za "nacionalnim osobenostima", stereotipima, "istinama" o karakterima koje su istorija i narodsko iskustvo "potvrdili". Dakle, razne istorije i paraistorije su, u ovim narativima, oblikovale "razumevanje" rata i sukoba u Hrvatskoj, "obdarujui" ovaj region jednom specifinom sudbinom. A sudbina je, sudei po brojnim interpretacijama, bila ta da je ovaj region oduvek bio rtva interesa velikih sila, naroito Nemake, kojoj je Srbija stajala na putu drang nach osten. Po drugima, sudbina je jo crnja: istorija odnosa velikih sila prema Srbiji moe se saeti u istoriju tekih ultimatuma. U tekstu sa nadnaslovima "Srbi i evropski ultimatumi" i "Kako su veliki rtvovali srpska legitimna prava za svoje planove i egoizme" 31, ti ultimatumi i gubici koje su oni znaili za Srbiju reaju se: od rusko-turskog mira iz 1812. kojim se Srbija "odrekla izvojevane dravnosti", preko aneksije Bosne i Hercegovine do ultimatuma iz 1941. A sada, 1991. stie najnoviji haki ultimatum koji "poruuje": "Prebriite decenije i vekove svoje istorije, odrecite se svih podnetih rtava i vratite se u granice i stanja od pre 1912, moda 1878, ili 1856. godine!" Ako nam je takva istorija, u tekstu se zakljuuje, treba postaviti neka pitanja: "Da li je naa politika vezivanja za Evropu od Garaanina do danas bila pogrena? ta je znaio germanski faktor u srpskoj politici i ta znai danas u odsustvu ruske protivtee? Zato je Evopa protiv jedinstva srpskog naroda?... Ima li reenja srpskog pitanja?" esto su se razlozi raspada Jugoslavije traili u njenoj "unutranjoj" istoriji, u strukturnim osnovama na kojima je poivala. Tu su tekstovi upuivali na splet razloga razliite prirode. Po mnogima je Ustav iz 1974. najavljivao raspad, jer je iz njega sledilo da e jaati republike nautrb savezne vlade, pa se secesionizam zapadnih jugoslovenskih drava video kao njegova neminovna i

31

"Briu nam i rtve i istoriju", PE, 21. 03. 1992.

.. . 3. . 1 (2008)

MEDIJSKA NARATIVIZACIJA RATA...

255

oekivana posledica. Jugoslavija je bila neodriva tvorevina, po drugima, i zato to nije dolo do istorijskog pomirenja izmeu Srba i Hrvata 32. Nije samo Jugoslavija prikazivana kao rtva sudbine koja joj je bila "zacrtana". Izgraivala se pria i o sudbinskom ponavljanju istorije na koje je osuen srpski narod. Jedan tekst reaguje na navode o postojanju logora za Srbe na ostrvu Pagu rezigniranom konstatacijom da je srpski usud takav da uvek posle rata, srpsko stanovnitvo strada po logorima 33. Drugi se tekst osvre na ponovljenu sudbinu srpskog kulturnog blaga:"Kud su nestale srpske ikone, to u Vukovaru, bar za sad, niko ne zna. Najverovatnije je da su zavrile kao i sva druga kulturna, umetnika i istorijska blaga srpskog naroda koja su ustae pljakale uz blagoslov ondanjeg Ministarstva za ponovu (itaj: pljaku) Nezavisne Drave Hrvatske. Srpskom narodu na ovim prostorima, na alost, istorija se ponovila." 34

U treem je tekstu, kroz usta jednog nevoljnika izreeno shvatanje "obinog oveka" koji iz istorije ui i spreman je za njen novi ciklus:"A tamo u tom Jasenovcu, est dua poiva iz moje familije. Ni jedna njihova!... Atak na jedino to jo imam na goli ivot! Prodau ga skupo, najskuplje to budem mogao. Oni su tako hteli. Nauili su me da ne pucam drugi. Oni su tako mene nauili, a njih vabe. A vabe kao da su zaboravile ko je bolji niandija. Jednom, pa drugi put. I opet bi hteli protiv Srba." 35

Posebno su zanimljivi narativi koji u (para)istorijski kontekst smetaju neke od karakternih osobenosti Srba i Hrvata. Zapravo, i srpska i hrvatska tampa dosta se bavila "drugom stranom", a esto se u tim svojim "analizama" koristila autoritetom prolosti koji bi mogao da potvrdi iznete "dijagnoze" i objasni "specifinosti" mentalnih sklopova u pitanju. Iz bavljenja Drugim, neretko je proisticalo i par crtica o "nama" kroz poreenja tipa "kakvi su oni, a kakvi smo mi". Treba rei da su postojali i narativi samokritike, kritikog odnosa prema naim "istorijom generisanim" osobenostima, ali su oni svakako bili u manjini u odnosu na teme koje su "vivisecirale" hrvatstvo, ili preciznije ustatvo, ili jo preciznije, istorijske korene mrnje prema Srbima. Takvi narativi mogli su se baviti objanjavanjem nekih optih "osobenosti" Hrvata - na primer, oseajem superiornosti za koji se tvrdilo da imaju:"Hrvatstvo je, kako se to kae, predzie hrianstva, a katolianstvo jedino pravo hrianstvo... Iz ovoga proizilazi oseaj hrvatske superiornosti. Pripadnost katolian32 33

"Zaboraviti ne znai oprostiti", B, 30. 05. 1992. "Za Srbe ponovo logori", VN, 4. 02. 1993. 34 "Sveti Bono ostao u Vukovaru", VN, 14. 12. 1991. 35 "Strpljivo eka ubicu", PE, 15. 07. 1991. .. . 3. .1 (2008)

256

JELENA VASILJEVI

stvu za Hrvate znai i da pripadaju neem velikom i jo, imaju zbog toga oseaj iluzije da su apriori evropejci... Smatraju da imaju prava da koriste sva sredstva kako bi pomogli svetoj materi crkvi." 36

ee, ispitivalo se pitanje "srbofobije" kao kljune odrednice hrvatstva. Jedan tekst iz Duge nastao je kao proizvod reporterovog boravka u Borovu Selu gde je razmatrao socioistorijske korene ustatva i odnosa Hrvata prema Srbima. Njegove refleksije meaju se sa utiscima i izjavama lokalnog stanovnitva sa kojima pria na tu temu. Jedan od zakljuaka koji zajedno iznose je da je ustaa "Hrvat koji svoje hrvatstvo crpi iz srbofobije". Koreni mrnje prema Srbima se u ovom tekstu detektuju u izopaenoj simbiozi dva osnova pravca politike misli u Hrvata, pravatva i ilirizma, u varijanti Ante Starevia. Zatim se nudi i jedno razlikovanje, gotovo tipologija Hrvata: hrvatski "Jugoslaven" afirmaciju svog hrvatstva trai u jugoslovenstvu, dok je hrvatski "prava" (kategorija u okviru koje se promiljaju i "hadezeovci") znatno siromaniji u pozitivnim sadrajima svoga hrvatstva. Iz filozofskog kontempliranja pitanja "hrvatstva" i "ustatva" raa se "pouka za ovo dananje vreme" kojom se tekst zavrava, a koja poruuje da "izlaz nije u nalaenju sebe kroz antagonizam prema drugome, ve kroz afirmaciju autohtonih indoevropskih vrednosti koje bi trebalo da su imanentne i jednima i drugima (tj. Srbima i Hrvatima J.V.)". 37 Nije samo srbofobija prepoznata kao karakteristika hrvatstva; naznaavala se jo i mogunost da je hrvatski narod po svojoj prirodi genocidan. U jednom intervjuu, knjievnik ore Oci poruuje da "Tumanovska vlast rizikuje da uini istinitom tezu o genocidnosti hrvatskog naroda nanosei mu tako najvee zlo." 38 Veoma slino zvue i ove rei:"Skrivanje ustakih zlodela i genocida iz prolog rata ponovo je, meutim, dovelo hrvatski narod na istorijsku stramputicu, treu u ovom veku. Ko to rizikuje da potvrdi teze o genocidnosti tog naroda?!" 39

Vrhunac ovakvih optubi dosegnut je negde u periodu borbi u Vukovaru kada je jedna vest naroito protresla domau tampu. Italijanska novinarka Milena Gabaneli je navodno pronala leeve 40 dece (negde se navodilo 41) i od poetka se govorilo, to je potkrepljivala i tvrdnja Gabanelijeve da je re o srpskoj deci koju su zaklale ustae. Uprkos vienedeljnom eksploatisanju te teme, leevi nikad nisu pronaeni, neki "svedoci" su se povukli iz prie, a hrvatski mediji su pisali o srpskoj propagandi i lai. Konano, pria je jedno36 37

"Ratuje li se zbog religija", Politika, 28. 11. 1991. "Pravi pravcati ustaki etnici", Duga. 38 "Hukaju na genocid", PE, 12. 05. 1991. 39 "Istine u senci mogue lai", PE, 25. 11. 1991. .. . 3. . 1 (2008)

MEDIJSKA NARATIVIZACIJA RATA...

257

stavno zamrla u tampi, a da nije dobila svoj epilog. Iako iz novinskih tekstova nije bilo sasvim jasno kako je utvren etniki identitet rtava i delata, mnoga objanjenja su se pozivala na "dobro poznate istine utvrene istorijom":"Iako niko nije rekao ija su to deca, zna se. Jer, iako su sva deca naa, tako neto mogli su samo ustae da uine. Samo crnokouljai. Samo oni mogu tako duboko da zamure. Samo oni mogu da od deijih prstia niu ogrlice za Gospu iz Meugorja... Da li se to opet stvarno dogodila krvava bajka?" 40

Na ovakvu morbidnost zahuktale medijske propagande, odgovarali su dominantni narativi pojedinih intelektualaca, artikulisani u nekim opozicionim novinama. Oni su problem videli opet u nekoj sutini, i opet istorijom i prolou oblikovanoj, samo ona se sad ticala "nae" strane: "Ve dva veka, u Srbiji, u ime vlasti, lete glave, izmiljaju se neprijatelji, menjaju prijatelji. Sve jae tutnji kosovski mit, bruje zvona, uveliko teku pripreme za 'carstvo nebesko'. Blii se kraj veka, a iracionalnost baulja u novinama, na zamuenim ekranima, po ulicama." 41 Upuivalo se i na viak istorije, na optereenost sadrajima koje nam je ona nametnula:"Mislim da e Srbija, kat-tad morati da se otrezni i oslobodi svog ljubljenog arhetipa solunca, vojnika partije, vojnika revolucije, vojnika nacije, vojnika prave vere, da e poeti svoj glas da poklanja sumnjiavima i nevernicima..." 42

Autoriteti (iz) prolosti: izvori legitimiteta, istorijska prava, status rtveProlost je izuzetno vaan i moan politiki i diskurzivni faktor zato to je verovatno najpouzdaniji i skoro neiscrpan izvor legitimiteta kojem moemo da se obratimo. Dok god u jednom drutvu postoji konsenzus oko nekih slika prolosti i oko vrednosti koje one saoptavaju, njima e se pribegavati kao vrednosnom merilu i referentnom okviru u koji je mogue smestiti poruke iz sadanjice. "JNA za protivnika ima faiste" poruuje naslov jednog teksta koji poinje reenicom "Vukovar mora pasti, a pitanje je samo vremena kada e se to dogoditi" 43. Tenkovi na ulicama Vukovara tako dobijaju svoje opravdanje, jer ne treba sumnjati u ispravnost borbe ako je neprijatelj faista, a suprotsta40 41

"Vest kao zver", VN, 21. 11. 1991. "Javna kua mete", Nin, 20. 03. 1992. 42 "Hrabrost je da se krikne ne", B, 12-13. 10. 1991. 43 P, 08.11. 1991. .. . 3. .1 (2008)

258

JELENA VASILJEVI

vlja mu se dravna armija. Oreol antifaistike borbe je tu da odagna svaku sumnju u ispravnost postupaka "nae" vojske. Dakle, dovoljno je posegnuti za uvrenim i potvrenim vrednostima oblikovanih slika prolosti da bi se obezbedio instant okvir legitimizacije. To mogu biti slike jugoslovenske antifaistike borbe, kao u navedenom primeru, ali mogu biti i slike iz ue nacionalne prolosti 44. Kao primer upotrebe ovog drugog zanimljivo je navesti kako je jedan tekst upotrebio sudbinu majora Milana Tepia 45 u osporavanju tvrdnje da je rat koji je tih meseci zapoinjao "prljavi rat". Naime, tekst se osvre na takve tvrdnje pojedinih zapadnih novina i posveuje se njihovom demantovanju izvoenjem jedne "logike bravure". Postavlja pitanje: "Moe li se, meutim, asno uestvovati u prljavom ratu? Moe li se prljavo ratovati za asnu stvar?" 46. Umesto odgovora podsea se na Tepiev podvig i na njegovu slinost s podvigom vojvode Sinelia. Za Sineliev podvig znamo da je bio velianstven i astan, a kako je re o podvizima koje moemo porediti, sledi i da je Tepiev akt nesumnjivo astan i vredan potovanja. Ako je tako, kako onda ovo moe biti prljav rat, pita se autor teksta. U prljavom i besmislenom ratu ne moe biti asnih i potovanja vrednih podviga. Vojvoda Sineli, kao ve utvreni simbol asti i uzvienosti, legitimie Tepiev podvig i slui demantovanju tvrdnji o prljavom ratu. Prolost se koristila i da se iz nje izvede "istorijsko pravo" Srba da se bore za sporne teritorije u Hrvatskoj koja je zapoela proces otcepljenja.U tom smislu narativi u srpskim medijima bili su nejasnije artikulisani i nestabilniji od narativa hrvatskih medija. Nova SR Jugoslavija smatrala se naslednicom SFRJ, i u delu javnosti i medija podravala se ta ideja kontinuiteta i podrke naslea drave koja je nestajala. U takvim narativima osuivan je secesionizam zapadnih republika, dok su Srbija i JNA, dok je jo postojala, predstavljane kao stoeri borbe za ouvanje jedinstvene drave. S druge strane, paralelno, jaali su nacionalistiki narativi koji su staru Jugoslaviju portretisali kao groblje srpskih nacionalnih interesa i koji su motive gradili iz delova nacionalne prolosti koje je komunizam ignorisao. Tako se oitavala nejasnoa po pitanju odreenja prema jugoslovenskoj dravi ona je, u raznim narativima, i izvor nepravde prema Srbima, ali i legitimni okvir pod kojim se srpski interesi brane od separatistikih tenji. U hrvatskim dominantnim narativima, kako e se videti, odreenje prema Jugoslaviji je jasno i lieno ambivalentnosti: ta drava simbolie komunistiki autoritarni sistem, sa srpskom hegemonijom, od koga se hrvatska demokratija emancipuje. 45 Major JNA Milan Tepi nalazio se tokom leta 1991. u skladitu borbenih sredstava u blizini Bjelovara. U skladu sa dogovorom izmeu JNA, Unprofora i hrvatskih vlasti, kasarna i drugi vojni objekti trebalo je da se evakuiu 1. oktobra. Hrvatska vojska odbrane Bjelovara je, meutim, napadala kasarnu i konano opkolila objekat. Major Tepi je 29. septembra digao u vazduh vojno skladite i sebe, kako bi onemoguio hrvatsku vojsku da se domogne naoruanja. Proglaen je za narodnog heroja i, zbog svog postupka, esto poreen s vojvodom Sineliem. 46 " 'Prljavi rat", V.N, 19. 11. 1991. .. . 3. . 1 (2008)44

MEDIJSKA NARATIVIZACIJA RATA...

259

Na ta "prava" se pozivalo najee kad su konkretne teritorije i mesta bila u pitanju, uglavnom ona oko kojih su se vodili trenutni sukobi. Nakon sukoba na Plitvicama, Srbi su organizovali "mar mira" od Korenice do Plitvica, a novine su, prenosei rei govornika s tog skupa uglavnom citirale: "Plitvice su srpska zemlja" 47. Objanjenje je sledilo: Srbi iz ovog nacionalnog parka ne mogu se pomiriti sa zahtevima za kontrolom Plitvica nove hrvatske vlasti, jer radi se o zemlji koja je bila nacionalizovana i prisilno otkupljena uglavnom od srpskih seljaka. Drave koja je tu zemlju nacionalizovala vie nema, pa se i pitanje nepravedno otete srpske imovine mora otvoriti. Uostalom, kao i pitanje koji narod ima prava da kontrolie Plitvika jezera. Jo su precizniji bili tekstovi u okviru mini-feljtona "Sela iz antologije srpskog nepokora" Politike Ekspres, koji je izlazio tokom jula meseca 1991. godine. Tu smo mogli da itamo kada su se imena ovih srpskih sela (Mirkovci, Negoslavci i td.) u Hrvatskoj prvi put pomenula u istoriji, kakva im je bila demografija (to je dokazivalo konstantnu srpsku brojanu prevlast), ali i poneku "karakternu" crticu poput:"Stanovnici ovog sela su i u prolosti bili u borbama i bunama, tako da su se esto morali seliti u Srbiju, ali bi se brzo vraali i nastavljali sa okrajima. To borbeno selo nije mirovalo ni pod austrijskim vlastima. Praktino je bilo neukrotivo kao i danas." 48

Stravina razaranja i borbe u Vukovaru, otvorile su i pitanje "pripadnosti" grada. Nadnaslov jednog teksta najavljuje "neobinog svedoka" koji govori o "katolikim obmanama da je grad na Vuki 'hrvatski Staljingrad' ": "Nije Vukovar srpski samo zato to je u njemu roena majka Branka Radievia, Rua Mihajlovi, roena sestra veletrgovca Justina Mihajlovia, kod koga je Vuk Stefanovi Karadi itavu jednu zimu proveo... Vukovar je "i srpski" rekli bi komunisti zato to je 1914. u "kotaru Vukovar bilo 14.896 Srba (ili 35 odsto) i 10.353 Hrvata (ili 24 odsto)."... Od tada se, od popisa do popisa, podvaljivalo. Sprovoeni su verski, a ne etniki popisi, pa su tako katolici... uvek bili brojniji od Srba. ...Vukovar je rodio i prvog srpskog novinara, pesnika ("Pla Serbie"), istoriara, poliglotu i vrsnog vinogradara Zaharija Stefanovia Orfelina. Postoje i geografski argumenti nikao je na ogranku Fruke Gore, pa je i tako deo sremske, a ne slavonske celine." 49 Novine su prenele i stavove lanova predsednitva SANU iznete u svojevrsnoj poslanici upuenoj "stranim lanovima, saradnicima, prijateljima i naunim institucijama" pod nazivom "Nekoliko osnovnih injenica o poloaju srpskog naroda u Hrvatskoj". "Neupuenima" se u toj poslanici izlau47 48

P, 03. 05. 1991. "Mirkovci", PE, 17. 07. 1991. 49 "ico s onog sveta", VN, 14. 12. 1991. .. . 3. .1 (2008)

260

JELENA VASILJEVI

pojedini momenti starije i skorije istorije junoslovenskih naroda iz kojih treba razumeti vekovne slobodarske i dravotvorne napore srpskog naroda, rtve koje je kroz istoriju podnosio, a zatim i potinjeni poloaj koji je trpeo u komunistikoj Jugoslaviji:"Slovenci u hiljadugodinjoj istoriji nikada nisu imali suverenu dravu. Hrvati su je stekli u drugoj polovini devetog veka, ali su je izgubili 1102. godine, kad su postali deo Ugarske... Srbija je ve polovinom 19. veka obrazovala sopstvenu dravu... koja je bila parlamentarna i viepartijska monarhija zapadnog tipa. U oba svetska rata Srbija se borila na strani zapadnih saveznika." 50 "U toku Drugog svetskog rata... stvorena je 1943. godine... druga Jugoslavija, na elu sa predsednikom Titom i komunistikom partijom u kojoj su vodeu ulogu imali Hrvati (Tito, Bakari) i Slovenci (Kardelj, Kidri i drugi), a samo minornu i marginalnu ulogu su dobili Srbi (Rankovi i drugi).... U Titovoj Jugoslaviji srpski narod i Srbija bili su kulturno, duhovno i materijalno osiromaeni." 51

Nisu se iz SANU uli samo glasovi ovakvog tona, mada je skoro sigurno da su oni bili prisutniji u javnosti 52. Novembra 1991. novine su prenele apel osamnaest lanova SANU u kome se kae: "Ne verujemo u svrsishodnost ovog rata, ne verujemo u one koji ga vode, ne verujemo u one koji ga svesno ili nesvesno potpiruju, ne verujemo u pobede koje vode u nove ratove." 53 Istorijskih argumenata u ovom apelu nema, osim ako izuzmemo kratku konstataciju da je Srbija "prvi put u svojoj istoriji bez i jednog saveznika."

Budua prolost uputstva za seanjeSlike prolosti imaju integrativnu funkciju u zajednici, to znai da govore neto o njenim pretpostavljenim temeljnim vrednostima. Kada rezimiramo dogaaje iz skorije prolosti i utvrujemo koja znaenja oni za nas nose, mi ujedno osmiljavamo tu prolost i ugraujemo je u vizije nae budunosti. Medijski narativi su esto koristili aktuelne dogaaje ili one iz bliske prolosti (na koje su se osvrtali povodom godinjica, najee) i predstavljali ih u kljuu njihovog pretpostavljenog budueg razumevanja. Drugim reima, u osvrte na neke dogaaje ugraivana su uputstva za poeljan nain na koji ih se treba seati. Tako su potcrtavani oni sadraji koji za zajednicu tre"Glas istine i razuma", P, 16. 10. 1991. Nastavak teksta koji prenosi poslanicu lanova SANU: "Genocid nad srpskim narodom", P, 17. 10. 1991. 52 O razliitim glasovima koji su se uli iz SANU i razliitim ocenama aktivnosti tog tela u vreme sukoba na prostoru bive Jugoslavije, videti u: V. Ribi. 2005. Podeljena nacija, Beograd, 54 101. 53 "Pogubni rat", VN, 19. 11. 1991.51 50

.. . 3. . 1 (2008)

MEDIJSKA NARATIVIZACIJA RATA...

261

ba da imaju naroitu vanost, posebno u smislu ujednaenog i opteprihvaenog pogleda na ratne dogaaje koji e, slutilo se, zajednicu reintegrisati novim kohezivnim silama. Odmah u rei da je toga u srpskim medijskim narativima bilo mnogo manje, nego u hrvatskim, naroito kako je rat odmicao. U srpskoj tampi nisam esto nailazila na refleksije ratnih dogaaja, koje bi, zapravo, bile formulisane kao uputstva za poeljan nain pamenja. Toga naroito nije bilo u poslednjim godinama rata kako se sve vie produbljivalo i komplikovalo pitanje uloge Srbije u ratu i njegovog poeljnog ishoda. Da li je Srbija u ratu, kakav odnos zauzima prema Srbima u Hrvatskoj, kakav prema srpskom rukovodstvu u Kninu, kakav prema Hrvatskim vlastima? Pitanja su jasno pokazivala nejasnou i neslaganje u javnosti po pitanju eljenog ishoda rata (pripojiti Krajinu Srbiji, boriti se za priznanje Krajine, saraivati se krajikim rukovodstvom ili ne...). Bez jasne vizije veze izmeu rata u Krajini i sudbine Srbije, odnosno reperkusija te povezanosti na budunost srpskog naroda, nije imalo mnogo smisla ni usmeravati budua seanja, na rat koji traje, u odreenom smeru. Ipak, pomenuu neke primere pisanja o buduem seanju na koje sam naila u srpskoj tampi. Svi su vezani za prvu ratnu godinu, tanije za sukobe u Borovom Selu i Vukovaru. Godinu dana nakon sukoba u Borovu Selu, Politika se osvre na taj dogaaj nazivajui ga "prvom pravom velikom bitkom u borbi srpskog naroda... protiv proustake nove hrvatske vlasti" 54. Bilo je i "romantinijih" priseanja, s istom porukom novog poetka, ispisivanja novih stranica istorije:"Ruu Mandi, ilegalku, sreli smo prolog maja, na obali Dunava. Tad nismo znali njeno ime. Borila se, a sad je naelnik civilne zatite. I Rua se setila nas. Tad se govorilo u iframa. aputalo. Hiljadu mrtvih sahranila je Rua. U Borovu Selu, Borovu Naselju, Vukovaru, Devojka Rua. ... Zastave, cvee. Puna godina rata. Jedan deak vozi bicikl, na ramenima mu devojica. Vetar nosi njenu haljinicu. iva slika od koje se ozdravi. I haljinica devojice zastava. I pla bebe. I crkveno zvono Sv. Stevana... Ovo je Srbija. Nikad nas vie ustae nee klati. Gotovo je." 55

Po padu Vukovara rezimiralo se kakva je to bitka bila i kako je se treba seati. Veernje novosti su prenele obraanje pukovnika Mila Mrkia Narodnoj skuptini u kome se kae da je ta bitka bila odluujua, kao "ruenje ratnog simbola Tumanove Hrvatske", da je pokazala snagu JNA i motive srpskih boraca, da je izrodila nove heroje: "U Vukovaru su roeni novi heroji o ijim podvizima e se tek uti..." Zakljuak, ili nauk za budua pokoljenja je sledei:

54 55

"Godinjica otpora u Borovu Selu", P, 03. 05. 1992. "Sloboda je ovde", VN, 03. 05. 1992. .. . 3. .1 (2008)

262

JELENA VASILJEVI

"Na primeru Vukovara Tumanovi bojovnici moraju da izvuku pouku da ne mogu da ratuju sa Jugoslovenskom narodnom armijom. Po sloenosti, novim taktikim i drugim dejstvima, bitka za Vukovar, siguran sam u to izuavae se u vojnim akademijama." 56

tampani mediji iz Hrvatske: Istorijska "svedoanstva" o DrugomVano mesto u konceptualizovanju svakog sukoba zauzima odreenje Drugog. Videli smo kako se u narativima srpske tampe posezalo za "istorijskom argumentacijom" i kolektivnim znanjem iz prolosti da se objasne neke "karakterne sklonosti" hrvatskog naroda. U hrvatskoj tampi bavljenje Drugim, tj. Srbima mnogo je uoljivija tema i, rekla bih, zasebno formulisana, u svrhu sluenja samoj sebi. Zato sam i ovde tu temu izdvojila kao mini-celinu, mada, ponavljam, ovo razvrstavanje uoenih motiva treba shvatiti samo uslovno, dato preglednosti radi; u pitanju su akcenti, pre nego jasno razdvojene teme. Kao to je u srpskim narativima termin "ustaa" postao opte mesto pri opisivanju akcija hrvatske vojske i milicije, tako su i hrvatski narativi, pri opisivanju sukoba sa srpskim para/vojnim jedinicima, ali i jedinicama JNA, prihvatili i konstantno reprodukovali ideoloke odrednice iz prolosti. "Faistika armija i njezini etniki pomagai nastavljaju pohod na Vukovar." 57 Ili:"Iako je i juer bio u potpunosti u obruu srbokomunistikih okupatora, Vukovar je nadljudskim snagama odbranjen. Avioni zloinake jugoslavenske vojske i sino su bombardirali grad, a pomagali su im srpski faisti iz okolnih sela..." 58

Komunisti i faisti se stapaju u jedno lice neprijatelja, postaju instant objanjenja zato se protiv ovakvog neprijatelja mora boriti. Da objanjenje neprijatelja ne bi ostalo samo na pukim ideolokim terminima, ulazilo se u detaljnije analize srpskog karaktera, korienjem znanja to nam nude prolost i istorija. Kako objasniti da "velikosrbujua komunistika soldateska tako strastveno radi na razaranju svega naega i svetskoga"? Odgovor sledi: "Ako bi se hteli pronai koreni ovoga ludila, onda ih pre svega treba traiti u stravinoj "istrazi poturica"... Proemo li danas kroz Srbiju, koja je stoleima bila u sastavu Otomanskog Carstva, neemo nai nijednoga znaka da je tu nekad bio islamski Otomanski Imperij upravo zbog toga to je srpski barbarogenije razorio sve damije, muslimane prekrstio na pravoslavlje ili proterao, dok se tek manji broj povukao u ne56 57

"Bitka za istoriju", VN, 26. 11. 1991. "Pomahnitala soldateska", VL, 30. 08. 1991. 58 "Herojska odbrana grada", VL, 29. 08. 1991. .. . 3. . 1 (2008)

MEDIJSKA NARATIVIZACIJA RATA...

263

dodirljive planine. Nastavljajui tim putem, srpski barbarogenije uzdigao je vlastito barbarstvo na nivo kulta i nacionalnog mita, da bismo danas vlastitom krvlju plaali klimaks te i takve politike..." 59

Gde su karakterne sklonosti tu je i psiholoki profil:"Ako govorimo o politikoj genetici, dakle o nasleivanju miljenja, onda bi meu ovim baibozucima trebalo traiti politiku, ali i stvarnu unuad koljaa iz Dinarske etnike divizije. Po mojoj povijesnoj spoznaji, ta se divizija nikad nije suprotstavila ni jednoj jedinoj regularnoj vojnoj jedinici. Za to nisu imali ni junatva ni morala. Ali jao dijetetu, jao eni, jao zarobljenome, jao onome ispred kojeg niko ne stoji da ga zatiti! Za to su kninski koljai bili majstori. Kad bi vojska, bilo ija, napustila teren, oni bi doli i poistili ono nejai i jada to je ostao." 60

Dok su srpski narativi podseali javnost na ustake zloine iz 1941. hrvatski su podseali na popa uia i njegove etnike, od kojih su mnogi, kako se kae, ostali u Hrvatskoj i "umesto kokarde stavili zvijezde, ali nisu prigrlili i komunistike ideje. Ostali su etnici i tako su, to je jo traginije, odgajali svoju djecu." 61 Bavljenje Drugim ima za cilj da "objasni" situaciju, vivisekcijom mentaliteta neprijatelja, kako bi bilo jasno sa ime se suoavamo, ta moemo da oekujemo, ta je opravdano da preduzmemo. Ali, isto tako, Drugim se bavimo i da bismo repozicionirali Sebe ili se uvrstili u nekom poloaju koji nam godi. Objanjavanjem Drugog u situaciji sukobljavanja s njim doi emo i do ponekog novog zakljuka o Nama. Ako, usput, "otkrijemo" i neke "istorijske istine", "potvrene" u prolosti, o Drugom, utoliko bolje za istorijsku istinu o Nama:"Sruen je mit o nepobjedivosti srpske vojske, ime je zapravo dodatno potvrena teza da je to ipak samo mit. Velikosrbi su izgubili i 1941. i 1945. godine, a ni sva snaga jugoarmije nije im pomogla da 1991. slome Hrvatsku. Ponovo se razotkrio taj primitivan iskompleksirani mentalitet dijela dinarskih Srba, koji ljubomorni na neto to je Zagreb, a nemoni da ita uine na bojitu, gaaju nevine civile. U gradu koji su mrzeli i u bivoj Jugoslaviji, jer je bio ljepi, kulturniji, europskiji, pametniji od njihova Beograda." 62

Nakon pada zapadne Slavonije, u tekstu "Hrvatska pobjeda svijesti", sa nadnaslovom "Zapadna Slavonija i svjetonazorne razlike izmeu Srba i Hrvata", kae se jo:

59 60

"Kocka je baena", Danas, 08. 10. 1991. Start, 13. 04. 1991. 61 "Kninski triptih", GS, 31. 12.1991. 62 "Najtei poraz velikosrba", VL, 05. 05. 1995. .. . 3. .1 (2008)

264

JELENA VASILJEVI

"Operacija oslobaanja zapadne Slavonije bila je od poetka determinirana civiliziranou, jer ovdje se radi o jasnom sukobu dva potpuno razliita i vrijednosno neusporediva modela uljudbe, sukobu u kojem razvijeni model hrvatske kranske civilizacije ne moe raunati na konaan uspjeh ako preuzme tehnike srpskog barbarstva" 63. Konano, i da bi "velikosrpska agresija" postala jasna i oigledna injenica moraju joj se nai odgovarajui istorijskostrukturni uzroci i zadovoljavajua objanjenja. Zato se, u ovom sluaju, re preputala ekspertima. Vjesnik je pisao o dogaaju predstavljanja knjige "Izvori velikosrpske agresije", gde su autori, profesori, analizirali "srpsku imperijalnu svijest kao posledicu patoloke srpske posesivnosti", a "elemente velikosrpstva kao vidove civilne religije". 64 Akademik Supek je, na drugom mestu, izrazio uverenje da: "Ideja velike Srbije duboko je ukorijenjena u srpskoj tradiciji od sredine prologa stoljea. Ona se razvila iz premise da su Srbi zapravo nasljednici Otomanskog Carstva i da bi Srbi trebali naslijediti sve to su Turci nekad osvojili na zapadu." 65

Istorija i HrvatiPoput srpskih narativa, i hrvatski su traili u istoriji potvrde svog rtvenog statusa, ali i svojih prava, pre svega na dravnost nad teritorijom koju Srbi odbijaju da priznaju kao (samo) hrvatsku. U okvirima tih narativa najee su varirane teme potinjenog poloaja Hrvata u obe Jugoslavije, koje su opisivane kao tvorevine podreene srpskom interesu da vlada zapadno od Drine, i tema vekovnog prisustva hrvatstva na prostorima savremene drave Hrvatske. Bilo je osvrta i na nekadanju NDH, koja se pokuavala smestiti u iri ideoloki, a ne usko nacionalni okvir: "Ustae nisu imali korijena u hrvatskom narodu, a NDH bila je tvorevina okupacije, kao to je bila i Srbija pod generalom Nediem". 66 Isticalo se da Jugoslavija u bilo kom obliku, monarhistikom ili komunistikom, nikada nije dozvoljavala interesima Hrvata da se realizuju, pa je opravdano pretpostaviti da ni neka eventualna trea Jugoslavija (o kojoj se prialo pre konanog otcepljenja Slovenije i Hrvatske) ne bi bila dobro reenje. "injenica je da su u obje Jugoslavije Hrvati bili nezadovoljni... Komunisti se ni po emu nisu razlikovali od starojugoslavenskog reima oni su i odravali i podravali srbijansku prevlast u svim dravnim poslovima..." 67

63 64

VL, 14. 05. 1995. "Cvijee politikog zla", nepoznat izvor i datum. 65 Globus, 27. 08. 1993. 66 "Pismo srpskim kolegama", V, 15. 08. 1991. 67 "Balvani na kninskoj cesti", V, 18. 08. 1994. .. . 3. . 1 (2008)

MEDIJSKA NARATIVIZACIJA RATA...

265

Druga velika tema u kojoj se istorija pozivala za svedoka hrvatskih prava bila je dokazivanje starine hrvatske dravnosti i hrvatstva teritorija u kojima su se vodile borbe. Ivan Supek, koji se kao glas autoriteta esto pojavljivao u novinama, zapoinje jedan tekst sa sledeim osvrtom: "Malo koji narod ima tako star i tono utvren datum svoje dravne samostalnosti kao mi Hrvati. Ivan VIII u pismu od 7. lipnja 879. potvruje knezu Branimiru punu vlast nad cijelim hrvatskim podrujem" 68. Supek se zalae da taj datum obeleava dan hrvatske dravnosti. Jo je od vee vanosti bilo dokazati legitimno pravo na potpunu vlast i kontrolu prostora na kojima su se vodile najee bitke i gde su Srbi eleli da ostvare svoju samoupravu. Poput pomenute Ekspresove "antologije sela srpskog nepokora", u Hrvatskoj smo mogli da itamo feljton u est nastavaka "Hrvatstvo Vukovara". Feljton je pisao o "hrvatskom gradu u kome se odavno ivjelo i gospodarilo na europski nain", a o kome "u nedavnoj prolosti nije bilo poeljno pisati... jer bi se videlo njegovo hrvatstvo, jer bi se potvrdilo da je to hrvatski grad" 69. Ovaj feljton to i "potvruje" navodei prevlast koju je hrvatsko stanovnitvo ovde uvek imalo. Nevolje nastaju sa stvaranjem prve Jugoslavije kada se"raspalo carstvo u kojem je Vukovar bio europski grad, a poelo je razdoblje u kojem je Vukovar, kao i ostali hrvatski krajevi, gurnut pod andarmsku jugoslavensku izmu... Srpska manjina i dovedeni inovnici imaju sve vei utjecaj..." 70

Nakon Oluje i uspostavljanja celovitosti hrvatske drave, izneti su i dokazi ne samo o starini hrvatstva na tek povraenim podrujima, nego i o praistorijskoj povezanosti razliitih delova Hrvatske: "Brojni arheoloki ostaci iz Knina i njegove ire okolice potvruju vjekovnu pripadnost ovog podruja Hrvatskoj... Slinost arheolokih nalaza starohrvatskih nekropola posavske i dalmatinske Hrvatske ukazuje na usku povezanost naih predaka u jugoistonom i jugozapadnom dijelu Lijepe nae." 71

Heroji budue istorijePrikaz srpskih narativa zavrila sam osvrtom na stepen ukljuenosti teme "budue istorije" u njihovu strukturu. Napomenula sam da je to bila daleko68 69

"Papa priznaje Hrvatsku", NV, 04. 06. 1992. NV, 03. 07. 1993. 70 NV, 08. 09. 07. 1993. 71 "Spomeniki biljezi hrvatskog Knina", V, 07. 08. 1995. .. . 3. .1 (2008)

266

JELENA VASILJEVI

znaajnija i prisutnija tema u hrvatskim narativima. Njome u zavriti i prikaz hrvatske tampe, ali u prethodno iz nje izdvojiti par primera pisanja o pojedincima, herojima domovinskog rata, ije su sudbine upisane u gradnju budueg seanja na temelje nove hrvatske dravnosti. Zanimljivo je tu odmah napraviti paralelu sa pisanjem o junacima u srpskoj tampi. Pomenuto je pisanje o Milanu Tepiu, inae i jedinom srpskom narodnom heroju iz rata u kome Srbija zvanino nije ni uestvovala. Njegov podvig je slavljen, jer je bio u duhu neeg to se opisivalo kao najbolja srpska vojnika tradicija; svrstao se u rang uvenog vojvode Sinelia. Njegovi lik i delo tumaeni su kao odani srpskoj junakoj tradiciji. Inae se, o herojima, u srpskoj tampi, sve vreme trajanja rata malo pisalo. Osim Milana Tepia, obrise heroja dobio je i Veselin ljivananin, o kome su novine dosta pisale tokom borbi u Vukovaru. Interesantno je da je on u novinama opisivan esto kao lik iz opievih romana (stasit, nezgrapan, ali nean, brkajlija, namrten, ali predusretljiv...), ak ga na jednom mestu porede sa Nikoletinom Bursaem. Ali o toj nedoumici u srpskim narativima - prikloniti se partizanskoj ili nacionalnoj prolosti kao okviru legitimizacije - ve sam poneto rekla. Ovde je bitno primetiti da topos junaka u srpskim medijskim narativima gradi kontinuitet sa konceptom junaka normalizovanim u prolosti. Hrvatski prikazi junaka ne slede taj obrazac. Jedan od prvih opisa "posebnih pojedinaca" koji kroje novu istoriju pojavio se neposredno nakon sukoba na Plitvikim jezerima i daje portret zagonetnog zapovednika (identitet mu se ne otkriva, samo se pominju "glasine da je zapovednik naih specijalaca stigao kao hrvatski iseljenik iz neke od prekomorskih drava") hrvatskih specijalaca. Tekst opisuje detalj sa obuke, zadatke koje izvrava mladi hrvatski specijalista pod budnim okom tajnovitog zapovednika. Dinamian opis koji nam prenosi neto nalik sceni iz amerikih akcionih filmova (pucnji u rafalu iz pokreta, premeti preko glave, mujnjevito korienje hladnog oruja..), saima osobine koje treba da krase hrvatskog vojnika spremnog za borbe koje mu predstoje. Ko su uzori takvoj spremnosti, vidi se iz reenica koje opisuju ponaanje zapovednika nakon regulisanja situacije na Plitvicama:"Uinio je to u maniri kakvoga britanskog oficira iz eltine divizije Pustinjski takori ili pak prvog asnika Drugog padobranskog puka francuske legije stranaca koja je harala nedavno u Zaljevu." 72

Novi hrvatski heroji, koje e budua pokolenja pamtiti su sposobni, visoko profesionalni i specijalizirani, moderno obueni, taktini i precizni. Pored toga to ne preslikavaju nikakav model heroja iz prolosti, hrvatski junaci su i to je tampa esto naroito podvlaila obini ljudi. Prvi hrvatski72

"Za takvim se plae", Danas, 09. 04. 1991.

.. . 3. . 1 (2008)

MEDIJSKA NARATIVIZACIJA RATA...

267

general i veliki heroj domovinskog rata nije bio vojnik po obrazovanju ili sklonostima (to moemo zakljuiti o zagonetnom zapovedniku). O Blagi Zadru, junaku kninske odbrane, pisalo se da je "veliina iz obinog svijeta, kakvog ima na tisue, milijune. Dogaaji su hteli da taj obian svijet dobije svoje ime, svoje jedinstveno utjelovljenje i simbol, svoga heroja... Blago Zadro postao je junak branei svoju biografiju, biografiju Hrvatske... Vredio je kao Hrvatska koja je napad na svoju obinost uzvratila obranom te obinosti, u kakvoj je Blago bio heroj i pre rata" 73

Za budua pokolenja graenje mita o Domovinskom ratuObini ljudi su i najee pozivani za svedoke Domovinskog rata, njihove sudbine su ugraene u temelje nove dravnosti, a iz njihovih e svedoanstava, slutilo se, novi narataji uiti o stvaranju nezavisne domovine. Dve godine nakon napada na Vukovar, javnost je itala ne samo izjave politiara i oficira, ve i brojna svedoanstva "obinih ljudi", zahvaenih ratnim vihorom. Veernji list je obajvljivao, u vidu feljtona, zapise jedne asne sestre koja je pisala o porodinim i pojedinanim tragedijama kao i o svojim refleksijama o zlu koje ih je snalo 74. Nekoliko reportaa, u godinama nakon rata, pravljeno je o "maloj eljki", uplakanoj devojici sa BBC-jeve fotografije, koja je 91. obila ceo svet kao svedoanstvo stradanja nevinih. O eljki je pisano kao o simbolu stradalnitva, ali i kao o novoj snazi preporoda i bitke za ouvanje seanja, jer povod naknadnog medijskog interesovanja za nju bila je zbirka poezije koju je eljka objavila kao dvadesetogodinjakinja. Pesme su govorile o "paklu Vukovara" i uspomenama jedne devojice, sad ve devojke koja je "svoj ivot podredila brizi o braniteljima, a jedina joj je elja da jednog dana na bilo kakav nain osnuje nekakvu udrugu koja bi se brinula o tim ljudima, koje ona naziva svojom braom, oevima..." 75. Tako pojedinci, obini ljudi, postaju nosioci seanja na rtve koje je narod podnosio u borbi za svoju nezavisnu dravu. Ekplicitniji primer ugraivanja rtvi u novi nacionalni mit u nastajanju bilo je pisanje o 12 hrvatskih policajaca poginulih u Borovu selu: "U Borovu Selu hrvatska mladost, jo do kraja neobuena, pokazala je da dolazi vrijeme hrvatskih ratnika, koji e pola godine kasnije u prainu baciti 200 godina umjetno napuhavan mit o "srpskoj nepobedivosti u ratu". Godinu dana nakon bolnog73 74

"Blago Zadro, obian heroj i veliki ratnik", VL, 18. 11. 2005. "Vukovarske sudbine", VL, 09. 20. 11. 1993. 75 "Slike uasa iz kolone smrti prate me i danas", VL, 18. 11.2005. .. . 3. .1 (2008)

268

JELENA VASILJEVI

oprotaja sa dvanaest luonoa hrvatske slobode u vinkovakom parku, Hrvatska je postala drava. Moralni dug prema dvanaest hrvatskih heroja nalae da se ta hrvatska drava uspostavi i na mjestu prvog velikog zloina nad Hrvatskom, da se ona uspostavi uskoro i u Borovu Selu" 76.

Dosta panje je u hrvatskim narativima posveeno normativizaciji budueg seanja kako se treba seati i ega, kako se, na optem planu, odrediti prema ukupnosti Domovinskog rata, ta treba zaboraviti... esto su te namere postavljane u institucionalne okvire. Istog meseca kada je Vukovar pao, oglasila se Druba brae hrvatskog zmaja s obznanom da uz saradnju "grupe uglednih znanstvenika" priprema "dokumentarnu monografiju 'Vukovar, biser suza na hrvatskom oku' ". Autori su poruili: "U toj ediciji osvetlit emo bogatu tisuljetnu prolost i batinu ovog hrvatskog urbanog sredita i njegove okolice na obali Dunava, prikazati sadanje unitavanje prekrasnog i slavnog grada Vukovara od balkanskih agresora, te ponuditi bitne smjernice za njegovu obnovu u osloboenoj domovini." 77 Nekoliko godina kasnije, kada je Domovinski rat ve bio zavren, a hrvatska dravnost uvrena pojavila se inicijativa "umirovljenih generala okupljenih u udruzi 'Viribus unitis' " da se osnuje Institut za povijest domovinskog rata koji bi bio jedini ovlaeni tuma ratnih dogaaja. Nezavisne novine su kritikovale tu ideju da se "Domovinski rat kanonizira... kako budue generacije ne bi imale nikakvih sumnji oko ciljeva i dosega tog rata" 78, ali sama ideja, dodue u ne tako rigidnoj formi, jeste ostvarena. Vlada Republike Hrvatske je 2001. godine donela odluku o pokretanju naunih istraivanja Domovinskog rata: "Zbog znaenja Domovinskog rata u stvaranju suvremene hrvatske drave, Vlada je ocijenila da je potrebno poduzeti mjere kako bi se 'objektivno i nepristrasno' provelo njegovo istraivanje, s 'posebnim naglaskom na uzroke i tijek', te na 'rtve stradale u tom ratu'. Zakljueno je da nositelj projekta prouavanja Domovinskog rata bude Hrvatski institut za povijest u Zagrebu." 79 Izvor navedenog citata jeste doktorat kasnije objavljen kao knjiga "Srpska pobuna" u Hrvatskoj napisan u okviru pomenutog projekta. Moda je zanimljivo pomenuti da je jedna od glavnih teza iznetih u toj studiji, teza o dobrovoljnom odlasku Srba sa prostora Krajine, nakon akcije Oluja: Srbe nije iste76 77

"Poetak krvavog pira", GS, 02. 05. 1992. "Monografija o vukovarskom kraju", V, 30. 11. 1991. 78 "Cementiranje sjeanja po generalskoj naredbi", NL, 24. 02. 2001. 79 N. Bari, Srpska pobuna u Hrvatskoj, Zagreb, 2005: 11. .. . 3. . 1 (2008)

MEDIJSKA NARATIVIZACIJA RATA...

269

rala vojno-redarstvenika akcija, ve strah koji su sejali srpske voe i nepristajanje na ideju da se ivi pod hrvatskom vlau 80. Na kratko bih se jo osvrnula na drugu dimenziju selektivnosti koja je u osnovi normativiziranja budueg seanja, a to su osvrti na ono ta treba zaboraviti i sa ime iz prolosti, za budunost, treba raskrstiti. Ilustrovau to kratkim komentarima koji su stajali ispod fotografija nainjenih neposredno po svretku akcije Oluja i zauzimanju Knina. Na jednoj slici vidimo vojnika ispred restorana s nazivom "Balkan", a propratni komentar glasi: "Restoran i ubudue, 'Balkan' vie nikada" 81. Druga fotografija prikazuje veu grupu nasmejanih i veselih vojnika ispred "Jugobanke" i lokala "Oziris". Ispod je slian komentar: "Nema vie ni 'Jugobanke' ni 'Ozirisa' u Kninu" 82.

Zakljuak ili poneto o problemu odabira teorijskog okviraNeosporno je da su tumaenja prolosti, istorije i kolektivnih seanja podsticajno delovali na formiranje eksplanatornih okvira rata, za obe strane. Neosporno je i da efikasnog instrumentalizovanja prolosti nema bez narativnog postupka 83. I srpski i hrvatski narativi prisutni u tampanim medijima trudili su se da osmisle rat, utvrivanjem njegovih "pravih" uzroka, definisanjem sopstvene i pozicije neprijatelja, vizioniranjem njegovih ishoda... Naravno, legitimisati svoju stranu i delegitimisati poziciju neprijatelja imalo je najveu vanost. Strategije dostizanja tog cilja bile su razne, esto skoro simetrino rasporeene na obe strane: potvrivanje rtvenog statusa, s tim u vezi elaboriranje druge strane, bavljenje Drugim i istorijskim odnosom sa njim itd. Primetne su i razlike meu narativima, poevi od toga da su se hrvatski narativi, generalno, u manjoj meri bavili temom prolosti i seanja i da je ona bila ue odreena najee se svodila na istorijske odnose Srba i Hrvata, posebno u kontekstu bivih Jugoslavija. Srpski narativi tumaenja prolosti rastezali su se dublje u istoriju i ire u meunarodne odnose velikih sila. Takoe, u hrvatskim narativima ultimativni Drugi jesu Srbi, dok je to u srpskim narativima, rekla bih, razuenija kategorija: obuhvata Hrvate prvenstveno, ali i ostale koji su prepoznati kao pretnja za srpske interese, opet dvojako shvaene kao tenja za ujedinjenjem svih Srba i kao tenja za ouvanjem Jugoslavije. U tomIbid, 531 567. "Ruevine, mine, grafiti", SD, 09. 08. 1995. 82 "Nikad vie rata u kolijevci Hrvata", ND, 11. 08. 1995. 83 "Zahvaljujui prosedeima fabulacije mogu se uspostaviti naizgled smislene veze meu inae nepovezanim, protivrenim ili ambivalentnim politikim dogaajima, idejama i linostima. Pretvorena u sekvence pripovednog vremena, nacionalna istorija moe da se odvija bez skretanja i diskontinuiteta.": I. olovi. 2000. Politika simbola, Beograd, 11.81 80

.. . 3. .1 (2008)

270

JELENA VASILJEVI

smislu, hrvatski narativi moda oitavaju i veu stabilnost, po pitanju tema kojima se bave, strukture motiva i jasnog cilja kojem slue: nezavisna Hrvatska sa reenim problemom pobune Srba u Krajini. Osnove budueg seanja u hrvatskim narativima su, takoe, jasnije tei se produkovanju seanja na Domovinski rat i napore stvaranja nezavisne demokratske (a to pre svega znai ne-komunistike, kakva je bila Jugoslavija) drave. Srpski narativi variraju od vernosti jugoslovenskoj dravi i prolosti, kad im je taka oslonca napada na Drugog borba protiv secesionizma i razbijanja drave, do utopljavanja u oivljene nacionalistike diskurse, kad im je osnovna nit ugroenost srpskog naroda i nepravda koja mu se nanosi. Na kraju, zavrila bih osvrtom na problem izbora teorijskog modela kad su analize kulture seanja u pitanju. Todor Kulji uoava dominaciju dva osnovna pristupa prouavanju upotrebe prolosti, u ijim okvirima se, dalje, ravaju brojne teorije dinamiko-refleksivnog i kritiko-marksistikog. Prvi vie istie funkcionalnost prolosti, a drugi njenu instrumentalizaciju. Dinamiko-refleksivni pristup, koji najbolje oliava ameriki simbolizam, polazi od osnovnog gledita da su seanje i pamenje deo kulturnog aparata koji gradi smisao. Doivljaji prolosti aktivno oblikuju sadanjost, jer nude ljudima simboliki okvir koji osmiljava njihovo postojanje i omoguuje im da shvate smisao sveta 84. Pri tom, prolost se shvata kao dinamian akter, jer se njene predstave menjaju prema promenama drutvene strukture i politike kulture: "U drutvu uvek postoji razliita akutna latentna spremnost za prihvatanjem odreene verzije prolosti." 85 Vano je potcrtati da se u okvirima ovog pristupa prolost tretira kao proces, a ne kao samostalna konstrukcija grupe. Pamenje, na primer, definie se kao obrazac saznavanja, zatim kao mehanizam redukcije sloenosti, preko unoenja smisla, a tek potom i kao grupna svest ili ideologija. Upravo tu lei razlika u odnosu na kritiko-marksistiki pristup kome je istraivaki imperativ otkrivanje planske (najee dravne) instrumentalizacije prolosti. Kulji se stavlja na stranu ovog drugog pristupa navodei da je "teko verovati da u krajnjoj instanci iza prekrajanja prolosti stoji tenja za smislom, a ne prerueni interes" 86. Klasna svest je ta koja uslovljava produkovanje slika prolosti, a njihova osnovna funkcija nije drutveno-integrativna ili saznajno-racionalna, ve zatita interesa 87. Odatle sledi da je istraivaki zadatak analitiara kulture seanja otkrivanje tih interesa i mehanizama njihovog ostvarivanja. Naravno, to nije lako i kako Hobsbaum, kao "praktiar" kritiko-marksistikog pristupa primeuje, lake je pokazati namere aktera, pa i posledice izmiljanja prolosti, nego mehanizam spontanog uvrivanja nove84 85

T. Kulji, op. cit, 215. Ibid, 216. 86 Ibid, 267. 87 Ibid, 142. .. . 3. . 1 (2008)

MEDIJSKA NARATIVIZACIJA RATA...

271

prakse meu obinim ljudima. Autori koji kritikuju insistiranje da se manipulacija deava samo "odozgo", odnosno zanemarivanje interesnog delovanja podvlaenih grupa, konstatuju da nije bitno samo ko izmilja tradiciju, na primer, ve i zato se izmiljotina prihvata 88. Miljenja sam da se ta optuba moe proiriti i uputiti itavom marksistikom pristupu instrumentalizacije prolosti, pre svega kroz pitanje kako dokazati da se radi o svesnim strategijama, planski ostvarivanim, i kako naunim metodama pratiti put od zamisli do realizacije instrumentalnog pristupa prolosti. Moja sklonost ka dinamiko-refleksivnom okviru tumaenja upotrebe prolosti jasno je vidljiva i iz iznete analize srpskih i hrvatskih narativa. Takva istraivaka orijentacija nije bila iskljuivo proizvod skepse prema nekom drugaijem (marksistikom npr) pristupu, ve je uglavnom bila odreena formulisanim problemom istraivanja. Zanimale su me predstave o ratu, irem sukobu i njegovim uzrocima; interesovalo me je kako se od zbrkanih fragmenata svakodnevice koja je iskoila iz svoje normale formiraju ucelinjujui sklopovi razumevanja nove stvarnosti i sopstvene pozicije u njoj. Jasno je, dakle, da sam prolost tretirala kao funkcionalnu i drutveno-integrativnu, a ne kao sredstvo izraza interesa vladajuih grupa. Ali, iako mi je fokus istraivanja odredio teorijsko usmerenje, sam predmet ispitivanja i njegov kontekst moe ga dovesti pod moralni znak pitanja i ovim u se vratiti polemici s poetka rada. Naime, bavim se ratom i njegovom medijskom narativizacijom, a ne kaem nita o stravinoj medijskoj manipulaciji, koja je u javnosti, publicistici i dobrom delu akademije postala opte mesto u prii o uzrocima i odgovornostima za rat u Jugoslaviji. Tu manipulaciju ne negiram, ali se jednostavno njome ne bavim, ba kao ni uzrocima rasplamsavanja rata. Meutim, imam li prava time da se ne bavim? Upravo je takva vrsta zamerki inspirisala Kumana za napad na Beti Deni. U vreme odigravanja fizikog nasilja ona je odabrala da pie o simbolikom. Isto tako, interesujui se za recepcije i osmiljavanja ratne stvarnosti, u ovom radu ja sam se okrenula dinamiko-refleksivnom pristupu koji vie govori o upotrebi prolosti u procesima samo/razumevanja nego u plasiranju mrnje i hukanju na rat. Dodatno, tako postavljajui problem i upuujui na kognitivno-saznajnu dimenziju narativa, kao da pokazujem "razumevanje" za njihovu produkciju i konzumiranje, umesto da ih kritikujem. Da li bi bilo ispravnije postaviti istraivanje u kritiki okvir i tragati za nosiocima interesa koji su takve narative plasirali? Da li bi bila moja dunost, s obzirom na predmet ispitivanja, da se bavim pitanjem medijske propagande i njene uloge u ratnoj maineriji? Naravno, kako su postavljena na samom kraju rada, jasno je da su ova pitanja retorika i da je odgovor na njih negativan. I to ne samo zato to mislim da bi bilo izuzetno teko, ako ne i ne88

Ibid, 159. .. . 3. .1 (2008)

272

JELENA VASILJEVI

mogue dokazati da je iza oblikovanja narativa stajao neiji direktan interes 89. Odgovor je negativan i zato to ne verujem da moralni imperativi u izboru istraivakog fokusa doprinose osveenijoj i angaovanijoj nauci. Samo slobodna usmeravanja ka svim aspektima koji se ine relevantnim i vanim mogu stvoriti potpunije razumevanje ukupnog problema, a to je preduslov bez koga je ideja angaovane nauke liena smisla. Jelena Vasiljevi Culture of reminiscing and the media narratives of the conflicts in CroatiaIn this paper I am analyzing the use of memories, inscribing images of the past and specific history interpretations present in Serbian and Croatian press published during the conflict in Croatia-period between 1991. and 1995. Although it is concerned with the media and the war in ex-Yugoslavia, the research presented here does not follow the known and many times formulated problem frame, which was conducted by all of these notions in order to demonstrate their perilous co-dependence-through the role and responsibility of the media in the latest Balkan wars. What I am searching for in this paper are conceptions about war (and wider topics, such as, conflict and its causes). I am interested in the ways war conceptualized itself through the process of transformation/shaping the information from the battlefields into narratives, stories which created war reality, by offering explanatory frame, protagonists, motives, causes and purposes. In that sense, I see the press as an ideal source for studying the production of daily narratives regarding the war, since it reported daily on it, offering various models for elucidating the war and its interpretation, reflecting public perceptions that dominated the society. The analyzed material are texts from Serbian and Croatian press that covered the war in the mentioned period of five years-starting from the first war skirmishes in Plitvice up to Croatian "Storm" military operation. The essay is concerned with those texts that make images of the past topical and where collective memories appear as the shapers of the narratives, basis for understanding and self-understanding in the efforts of constructing a point of stability from which comprehending the reality would suggest/impose itself. From these texts we read different stories on war events which refer to history and pre-history in their explanations, bring suppressed emotions, old "truths" which were "proven" in the past Kada govorimo o sprezi ratne propagande i vlasti mislim da treba da budemo dosta oprezni. Nema sumnje da je iza brojnih medija i u Hrvatskoj i Srbiji stajala vlast i da su bili strogo kontrolisani. Informacije su se plasirale na odreen, utvren nain, a neretko i falsifikovale (primer 'Brionskih transkripata': v. N.Bari, op. cit, 514-15). Meutim, za njihovo dalje 'spinovanje' i narativno uobliavanje, kakvo je u ovom radu prikazano, teko je rei da li su sprovoeni po 'direktivi' ili po dobrovoljno usvojenim i deljenim obrascima. Na kraju, te obrasce nisu delili meusobno samo novinari koji su im pribegavali, ve i ira javnost. Da li ih je javnost usvojila pod uticajem medija ili su mediji instrumentalizovali njihovu prisutnost u javnosti teko je utvrditi. Tek, jasno je da su oni bili simptom vremena i da sam ih ja kao takve ovde i analizirala. .. . 3. . 1 (2008)89

MEDIJSKA NARATIVIZACIJA RATA...

273

and new ideas legitimized in it. They are displayed and analyzed with the idea of pointing to the correlation between the cultures of reminiscing, process of narration and conceptualizing the cognitive patterns for presenting (war) reality. Key words: culture of reminiscing, narratives, war in Croatia, serbian and croatina press

Jelena Vasiljevi La culture de la mmoire et la narrativisation mdiatique du conflit en CroatieDans le prsent travail, je procde une analyse de l'usage fait de la mmoire, de l'insertion des images du pass, et des interprtations spcifiques du pass dans la presse serbe et croate pendant le conflit en Croatie, c' est--dire entre 1991 et 1995. Bien que ma recherche concerne les mdias et la guerre en l'ex-Yougoslavie, elle ne se focalise pas sur la formulation bien connue du problme, qui consiste conjuger ces deux termes afin de dmontrer leur interdpendance fatale et insister sur le rle et la responsabilit des mdias dans les dernires guerres balkaniques. L'objet de ma recherche sont les reprsentations de la guerre et, de faon plus gnrale, les reprsentations du conflit et de ses causes. Je m'intresse plus particulirement la manire dont la guerre a t conceptualise grce au processus de la transformation qui, en partant des informations provenant du thtre de la guerre, aboutissait des narrations : autrement dit, le processus avait pour rsultat des histoires qui proposaient une rflexion sur la ralit de la guerre en lui fournissant un cadre explicatif, des protagonistes, des motifs, des causes et des finalits. Dans ce sens, la presse reprsente une source idale pour tudier la production des narratifs quotidiens sur la guerre, puisqu'on y lisait du jour au jour les rapports sur le droulement des vnements; en outre, la presse proposait de diffrents modles interprtatifs et explicatifs et refltait la perception dominante de la guerre dans la socit. Le corpus tudi englobe les textes publis dans la presse serbe et croate concernant les vnements de guerre pendant les cinq annes pertinentes, partir des premiers conflits arms aux Plitvice jusqu' l'action militaire croate Oluja ("la Tempte"). Dans ces textes, les images du passs sont thmatises, alors que la mmoire collective apparat comme formatrice des narrations: elle se prsente comme un cadre permettant de comprendre et de se comprendre avant d'arriver un point de rfrence stable, d'o il devient possible de proposer/d'imposer une certaine comprhension de la ralit. Dans ses textes, on lit des histoires diffrentes sur les vnements de guerre, accompagnes d'explications qui s'appuient sur l'histoire ou la pseudohistoire. Leur description et analyse dans la prsente tude ont pour l'objectif de dmontrer le lien existant entre la culture de la mmoire, les processus de la narrativisation et la conception de modles cognitifs visant reprsenter la ralit (celle de la guerre). Mots-cls: culture de la mmoire, narratifs, guerre en Croatie, presse serbe, presse croate

.. . 3. .1 (2008)